MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

govor) onaj koji se bavi aerologijom. aerotaksija (grč. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aerotermodinamika (grč. asronavigacija (grč. aeg. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. helikopterom i dr. aeropauza (grč. aerotaksi (grč. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. aeg. aeroidan (grč. aeg. aerolog (grč. terme toplota. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg vazduh. aeromiting (grč. aeroterorizam (grč. avion. aeg. u vidu magle ili dima. fr. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. koji stoji. koja se drži potiskom. terror strah. aeg. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. plasso obrazujem. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aeg. naus brod. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. lat. v. . solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. lat. aerootitis (grč. eksploatacijom i istraživanjima). uvo) ned. aeg. aerokonvoj (grč. skok padobranom itd. v. aerostacija (nlat. aeroterapija (grč. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. naus. aeg. aeg. aeroplan (grč. metrfa) merenje vazduha. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aerokarpija (grč. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeg. aeg. therapefa lečenje) med. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aerosoli. 2 Leksikon aeronautika (grč. razvijanje vazduha u telu. vazduholik. aeg) ned. maglovit. aeroeides) koji ima vid vazduha. aeroskopija (grč. eng. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. aeg. mechanike) fiz. aeromshanika (grč. kartograf. karpos plod) v. aerokar (od grč. meteorski kamen. aeg. aeg. aeroskop (grč. Ićgos reč. aeroplan. aeg. lat. npr. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aerostatika (grč. aeg. aeg. aerolit (grč. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aerologija (grč. lat. vazduhoplovstvo. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeroplast (grč. aeg. aeg. pomorski) vazduhoplovac. aeg. aerozoe (grč. vazduhoplovstvo. geokarpija. portus luka) vazduš-na luka. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aerostat (grč. veliki aerodrom. tćnos napon. zoon životinja) zool. aeroport (grč. aeg. stručnjak u aerolo-giji. pneumatika. aerotonometar (grč. aeg. aerokartograf (grč. od istemi postavim. aeronaut (grč. naročito vazduha. aeromedicina (grč. aerometar (grč. zbor. izgaranje. aeg. aeg. nautikos brodski. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. emballo ubacim) stvaranje gasnih. Magnes. lat.). koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. klinein naginjati. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeg. aeg. aerosoli (grč. us. aerometrija (grč. istemi) nauka o ravnoteži gasova. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg. aerozoli v. aeromantija (grč. aeg. asroklub (grč. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha.). aeroza (grč. meeting.). taxis ureñenje) zool. eng. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeg. statćs stajaći. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. navigatio) plovidba po vazduhu. aerotehnika (grč. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. kamen koji pada iz vazduha. aeg. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. planos koji luta.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aeg. aerobije. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aeg. eng. aeromagnetometrija (grč. zagrejavanje letilica itd. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aeg. bakterija u vodi. lithos kamen) meteor. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. asroklinoskop (grč. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aeg. čvorište vazdušnih linija. aeg.

agio-conto) trg. duvački instrumenti.: bog. azeličai. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. . oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. pa i kod tuberkuloznih. aerofotogrametrija (grč. azbestoza (grč. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. a jour) tačan i brz u poslu. končastog sastava. Asianus) stanovnik Azije. igranje na berzi. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. trgovanje novcem. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. sloboda. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. aerofagija (grč. gramma slovo. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. ažio-kovto (fr. jedne deonice. flotta) „vazdušna flota". neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. nezauzetost. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. . aerofilter (grč. čudovište. bujan. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. agiotage) špekulacija. aeroturbina (grč. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. a-. pomeranje. hartijama od vrednosti. phone glas) kuz. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. antički besednički stil. na utočište u nekoj stranoj državi. Asia. ažija (fr. ažioter (fr. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. azilum ignorancije (lat. udešavanje mere. životna sila. lat. aeg. ažuran (fr. v. phoneo zvučim) instru-ment. akcije. aerotunel (grč. igrati na berzi. aerotropizam (grč. naročito zemljišta (terena). tćpos mesto. aeg. baviti se ažiotažom. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. bombastičan. zygon jaram) neženjenost. nameštanje. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. phytcn biljka) bog. agio) trg. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. veća vrednost jedne vrste novca. stvoren u maloazijskoj Joniji. osion. aeg. trćpos obrt. tzv. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. koji je pronašao Edison. aeg. neman. phos svetlost. aerofilatelija (grč. phos svetlost. azgm besan) 1. pun života. azelija (grč. npr.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. pr. obaviti posao na vreme. utočište. aeg. azijanizam ret. izbegavanje vazduha. azgin (tur. aerofotografija (grč. aerofon (grč. zavese u pozorištima i dr. azil (grč. aeg. gutanje vazduha. phoros koji nosi) donosač vazduha.. aeg. kao i pod vodom. Takvi su pojmovi npr. pribežište. aeg. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. pravac) bog. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. phobeo bojim se. nem. doplata. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. hartija od vrednosti i sl. magneziju-mov silikat. inače. ala. višak. aeg. ažiotirati (fr. azigija (grč. 2.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju.. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. služi kao rñav toplonoša. preterano kitnjast govornik. aeg. 2. aeg. aeg. aerofor (grč. asbestos neugasan) mm. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. neprikosno-ven. phagem jesti) med. i 2. metrfa merenje) 1. vojnih begunaca i sl. lat. aždaja (tur. aeg. besan (obično o konju). ajour) šupljikati. azelia) neljubomornost. azbest (grč. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. geofite). aerofobija (grč. ažurirati (fr. aerofite (grč. a-. Aeroflot (grč. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. ret. deo-nicama i sl. aerofoni instrumenti (grč. silovit. metafizičke. profesionalni igrač na berzi. doterivanje. ital. praviti šupljike. plašim se) strah od vazduha. plahovit čovek. nezavidljivost. Azijat (lat. ažur (fr. asbestos neugasan) med. entelehija i mnogi drugi. ažiotaža (fr. za izolaciju. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. aeg. a-sylos neopljačkan. od nominalne vrednosti. ejderha) zmaj. ažistaža (fr. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). neudatost. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. jedna vrsta nesagorljivog minerala. odnosno kiseonika. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. takoñe: epifite. filatelija. berzanske zelenap!enje. hartije od vrednosti i sl. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. aeg.

više-manje.067. znak Es. akademičar (grč. ždrebac. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. a-. logia nauka) v. hajvar. hazir) 2. ropsko podražavanje antičkih uzora. malaksavanje. ajnc (nem. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). aKademikos) koji pripada visokoj. budite pripravni. motka.) draga. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). velikoj školi (univerzitetu). aitfa uzrok.. 2. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. krut. akademija (grč. akademik. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. GGlato-nova filozofija. gfgnomai nestajem. periodos) geol. plata.bez. ajskastn (nem. ajgir (tur. dobrotvorne ustanova. hayirli) srećan. pilu. Eis led. usiljen. ajsberg (nem. plava boja neba. hayir) sreća. redni broj 99. zoon život) kol. uplitanje.zoon. plavetnilo. zb<zg toga. azotos. ajkuva (tur. Otkriven 1954. naima krv) med. azurit (fr. rednog broja 7. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. radioaktivan. arhaik. dakle. a. ein jedan. ajvar (tur. »sena ljubimica Muhamedova. koji se tiče akademije. Ajas (grč. hajvan. ital. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. azot (grč. ljubavnica. 3. a. neradnik. azoodinamija (grč. domaća životinja. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. azurala (arap. koji pripada akademiji. gde su akademski držali kongres 1869. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. gotovan. aKademia. azotos. sin Telamona. ajzenaši pristalice Karla Marksa. tur. bitanga.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. azimut (arap. nebesko plavetnilo. pripravan. ajman. nastavak ites) tin. zoo živim. skitnica. Ayse živa) muslimansko žensko ime. 2. pl. azuran. airli (tur. atomska masa 254. hazir ola) spremajte se. akademski (grč. dobar. akademizam (grč. akademska rasprava strogo naučna raspra- . visoka škola za nauku ili umetnost. dynamis snaga. Aias) kit. aKademikćs) v. urem mokriti) med. na noge! azurii (arap. azotemija (grč. slojevi bez organskih ostataka. azur. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. školski. lat. uložak) muz. a. ajluk (tur. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. aygir) pastuv. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). ajnleger (nem. Lavoazijeov naziv za nitrogen. dobro. praznik beskvasnog hleba. einlegen staviti) štamp. te je. 5. 1. vent-en. air (tur. karbonat bakra. kralja salaminskog. poludeo i ubio se od žalosti. azzurro) l. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). zyme kvasac. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. azojski period (grč. slabljenje. aKademia od osobnog imena AKademos. azur (fr.) v. ajnštajnij(um). akademija. Ajša (tur. v. aitiologija (grč. spreman. ajmana (tur. Einsatz umetak. 3. 4. akademik (grč.19 azima (grč. a-.) v. ajvan (tur. dušik. azotos. radnik koji stavlja drvo pod testeru. koji nije u stanju da održava život) hem. znak N. gotov. zoon živo biće. korist. plav mineral. egiologija. 2. nedostatak snage za život. azoik (grč. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. azo-bojs (grč. Eisberg) ledeni breg. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. azotos. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). haymana) 1. ajam (tur. fig.bez. najstariji period Zemljine kore. azur. marva. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. ua. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. hemijski element. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. azoogenija (grč. azoospermija (grč. ajnakter (nem. sperma seme) med. a-zoon. azoturija (grč. koji se tiče ove. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. aylik) dohodak. as-samt strana) astr. ajnzac (nem. ili organskoga iz anorganskog. a-zoon. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. element atom-ske mase 14. obrazovan na visokoj školi. sila) med. grč. azur (tur. zadužbina.-tur. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. azotometar (grč. eins jedan) v. haydamak) batina. trovalentan. ogrlina. ajdamak (tur. akademičar. a ostali je deo pod vodom). stoka. čestit. Platonova škola.) vrsta plave boje.

zakupac robe radi cphekulacije.ne. akvarel (ital. akagrJa) neplodnost. akantoza (grč. četvoroglasno. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. akampsija (grč. akvaped (lat. akatarzija (grč. eng. kao što su bradavice. . Hristu i svetiteljima. neshvatanje. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. Kataposis pijenje) med.akairologija 20 akvarelist(a) va. v. akatastatičan (grč. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. bez. akapLja bodlja. tj. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). student univerziteta. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. akvaplaning (eng. akaparisati (fr. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. pravo isuši-vanja zemljišta. accapareur) nakupovalac. neshvatljiv. zgrčenost. Africi. akvanautika (lat. a. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. nautika. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. nepoi-manje.) fil. akatist (grč. Kardfa srce) fiziol. akvarelist(a) (fr. med. po svom ćefu. praćena hipertrofičnim promenama na koži. nedostatak razumevanja. samovoljno. malodušnost. u četiri glasa. graphfa pisanje) med. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). ljupko. mekuštvo. akarecevole (ital. akataleptičan (grč. a kvadro (ital. aqua. a kapele (ital. papilomi i dr. akatapozis (grč. nepojmljiv. v. a-. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. akardija (grč. a-Katalektikos) poet. a-. akantopelvis (grč. neuredan. akaša (ind. vrsta berila. axantha bodlja) ned. aKairos nezgodan. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. a quadro) muz. akalkulija (grč. akarecevolmente (ital. po učenju Upanišada: etar. tj. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. grč. aqua voda. a-Kaustos) nesagorljiv. akatalektičan stih (grč. fr. naročito na Veliku subotu. pes. pelvis karlica) med. akva destilata (lat. snabdeveno reflektorima. nena-klonost prema čistoći. pedis noga) podvodni bicikl.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. zbirka satiričnih. lat. med. koja se peva. akva Bineli (nlat. akvalung (lat. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akvedukt. nemogućnost pijenja ili gutanja. akvarelirati (ital. bodljikava karlica. Kathfzo) ne sedeći. aqua Binelli) farm. a-. akatagrafija (grč. a. nemanje srca. akatističan (grč. kamerama i dr. akva (lat. nezapaljiv. med. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. aqua. a capella) kuz. u nezgodan čas. akatalepsija (grč. akvaplan (lat. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. akak!a) bog. Kata. kao „prostorna supstancija". koji se ne peva sedeći. akaparer (fr. ukrućenost udova. akvamarin (lat. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). akvagij(um) (lat. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. akaustičan (grč. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. axantha bodlja. akantologija (grč. assarageg) zakupljivati radi dobiti. aKataleptos) nedokučljiv. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. aqua) voda. aqua destillata) hen. akarecevole. logia govor) nezgodan. a kapričo (ital. akaša je starija od svih njih. aKathars(a) nečistoća. aqua. aqua. a-Katastatos) nepostojan. aqua. neprikladan govor. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. aquaplaning) sp. umiljato. akvatikum. stojeći. akvabatik (lat. nepravilan (za groznicu). calcul račun). omanje trnovito drvo koje raste u ist. akarpija (grč. agere voditi) prav. accarezzevolmente) tuz. akairologija (grč. nečistoća krvi. naročito protestant. akacija (grč. marinus morski) min. Etiopiji.ne. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). ned. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. potres mozga. planus ravan) sp. pravo odvoñenja vode. nestalan. axampsfa) negipkost.. logia govor) lit. nepriličan. akvadukt v. accarezzevole) muz. fig. a-. prekapnica. akatolik (grč. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. od koga se dobija gumarabika. aqua. nego stojeći ili u hodu. a capriccio) nuz. akademski grañanin slušalac. reč akakJa znači nevinost). podrugljivih pesama. acqerellare) slikati vodenim bojama. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. destilacijom prečišćena voda.

akvozan (lat. a-. a medved za žute kruške. zarada. akvaterarij(um) (lat. Akvarij(us) (lat. aKephalos bezglav) sanjalica. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem.. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. akvestus konjugalis (nlat. aKinesfa) nepokretljivost. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. accollata. akezija (grč. oblik ruskog larpurlartizma. fig. kišovit. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). ergon delo) ned. npr. acedija. gnosis poznavanje) med. akinezija (grč. aKesis) v. bubuljica. koji živi u vodi. akedija (grč. acezija. akmak (tur. akio čujem. kišovitost. z. pokraj vode. akiurgija (grč. akviziter (lat. ovlašćeno lice koje. v. aqua. budala. aquila) zool. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. acquisitio) tekovina. med. ili usvojiti kakav predlog. aqua. nauka o hirurškim operacijama. sticanje. klicanje. barovit. akumetar. aćtak) glupan. skupljač oglasa (za novine). metron mera) med. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). akvatilije (lat. akvedukt (lat. vodeni. acquisitor) čovek koji nešto stiče. fr. nabavlja ili zadobiva. akvila (lat. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. aqua. v. jednoglasno. aquiscere) umiriti. gnojnica. prelomio stanje u razvoju bolesti. acquit) plaćanje. vodovod. akvizicija (lat. bez pojedinačnog glasanja. aklimatizirati (nlat. tj. vlažan. astr. akvizitum (lat. aklimatiziranje. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. vodene biljke. acenonoet. god. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. arh. akvatikum (lat. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". par acclamation) izvršiti izbor. stečeno dobro. slatkovodne životinje. acquisitum) nešto što je zadobiveno.. kuapbv zagasito-plav. uz platu ili proce-nat. atiline (lat. nesposobnost »sene da bude oploñena. bez pojedinačnog glasanja. akvatičan (lat. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. ukočenost jednog uda ili više udova. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. ake lečenje. slepilo za plavu boju. akoemetar (grč. akvatinta (lat. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. umirivanje. akik (tur. priznanica. pozdravljati klicanjem. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. kad se neko pravi da nešto ne mari. akvadukt. akvagijum. zajednička tekovina muža i žene. aquiescentia) umirenje. aklimacija. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci).adobivanje. akme (grč. 3. 2. močvaran. nabavljene. zadovoljiti. akte vrhunac. blepo vidim) ned. ital. akirija (grč. aki (fr. ret. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. mesto u apoteci gde se drži voda. bogat vodom. aquarius) astr. odomaćiti. fortis jak) hen. akenonoet v. zarañuje. aklamirati (lat. Kyesis trudnoća) ned. a-. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. akolada (lat. šiljak) med. kanal. . akpe) med. aidestos nezatvoren) Opt. akvozitet (lat. 1. anne (grč. collum vrat. poznavanje sredstava za lečenje rana. acquisitor sticalac) trg. aquaticus) podvodan. akov lek. naviknuti na neku tuñu klimu. akug£a) neprava upotreba jedne reči. aklimatacija (nlat. vodovodna cev. acclimatio) v. farm. acclimatisare) prila-goditi. aklastičan (grč. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). stari rimski vodovod. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. akognozija (grč. 2. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. koji ne prelama. snažna voda. aquila) pl. aklimatizacija. aklimacija (nlat. odomaćivanje. aquosus) pun vode. aklimatizacija (nlat. par aklamasjon (fr. 21 akolada akianoblepsija (grč. acquestus conjuga-lis) prav. zool. aceridi. acclimatatio) v. upotreba reči u prenesenom smislu. akijezis (grč. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. akvijescirati (lat. izmirenje nekog dugovanja. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. akvizitor (lat. fig. aqua. ne lomi zrake.akvarij(um) akvarij(um) (lat. navikavanje na tuñu klimu. kri-tično. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. aquaticum) prav. aKedeia) v. stečeno. orao. ducere voditi) 1. akizam (grč. nauka o lečenju sečenjem. aklamacija (lat. ukras u obliku orla na zabatu kuće. aklimatizacija. prilagoñava™ podneblju. aquatilia) zool. nabavljanje. pristankom svih. uzvikivanje. aklimatacija. akvafortis (lat. uzetost živaca. čovek koji ne trpi ničiju vlast. orlovi (orao suri i orao krstaš). 3. akvijescsncija (lat. aquositas) bogatstvo vodom. ime jednog sazvežña. akefalos (grč.

Aconitum napellus) hem. plaćati taj posao po parčetu. akompli (fr. a-. akorporirati (nlat. sprovoditi. dati kredit. a-. kao jedino što doista živi. izravnati. dopustiti. tačkati. accordo. accord. accommodatio) udešavanje. izgladiti. akosmizam (grč. a-. accrementum) poraštaj. accordatore) kuz. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. jakrep. akordoar (fr. pa i sam svet. kuz. a conto) uzimanje na račun. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). vansudsko poravnanje. uzimanje unapred. na ime zarade ili primanja. žderonja. akompanjist(a) (fr. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. god. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. poravna™ se. kotyledon udubljenje) il. accordando) kuz. priraštaj. akomodacija (lat. akologija (grč. akoz lek. o plaćanju nekog duga. a conto) trg. udešavanje muzičkih instrumenata. fet akompli (fr. poverenje. unapred. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. ne nadnicom. akratoterme (grč. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. accordoir) muz. kranfon lubanja) fiziol. povećanje. aceordium) kuz. accreditivum) punomoćstvo. assogrogage) prisajedi-niti. udešavanje. staviti u za-grade. pogodba.8 t2). saglasnost. accorder) zglasiti. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. voj. overenje. zagrada. akordirati (fr. samo modifikacije božanstva. uzimanje predujma. akordion (ital. 'aqrab. koji je u punoj snazi. sprovodnik. akrement (lat. zglaša-vati. accordeur. akrescenziJa akorder (fr. akompanjirati (fr. bezdlačnost. sporazum. okončan. krateia nemoć. bog. kuz. logia nauka) nauka o lekovima. akreditirati (nlat. akreditirati se steći ime. akreditiv (nlat. akr (eng. bez istinske stvarnosti. med.crescere rasti) prira-štaj. porav-nati. tj. akontirati (ital. v. a ne nadnicom. viljuška za zglašavanje. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. tip. pripojiti.. unapred. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. tur. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. npr. sporazumeti se. ćelavost. akonitin (grč. a ne nadnicama. na račun. ital. fr. accompagner) pratilac. samo bog. odobriti. dok su sve ostale stvari. accorporatio) sjedinjenje. zglasilac. opunomoćiti. zglašavajući. aKĆluthos) pomoćnik. dovršen. udesiti. punomoćje. zglasilo. akolit (grč. . accordo) ručna harmonika za razvlačenje. u ime predujma. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. na ime. kćsmos uredan) neurednost. assoglmoder) podesiti. poravnati se. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. = 4840 kvadratnih jardi (4046. poverenje. slagati. akomija (grč. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. akotiledone (grč. udešavajući. utvrñenja i sl. sloga. accordamento) muz. zagraditi. a-. aKolastos) neumeren čovek. akomodman (fr. kote kosa) ned.22 ramenu novoproizvedenog viteza. spojiti. ad. trg. na ime zarade ili primanja. bolestan izgled lica. akord (ital. žice). akomodirati se. akontacija (ital. akordamento (ital. naročiti način plaćanja radnika. akrep) škorpija. bledilo. a-. uopšte svaka otrovna životinja. suprotno: ateizam. združenje. proždrljiva!]. nečistoća. o sredstvima za lečenje rana. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. predujmiti. glas. akratos jak. akreditiranom. akolirati (fr. akordando (ital. zagrliti. akomodirati (lat. ugovor. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. accompagner) pratiti. pridružiti. accommodare. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. accoler) obgrliti. akolast (grč. akorporacija (nlat. nlat. uroñena nakaznost glave. ove-riti. udešavanje instrumenata i glasova. priseo jiti. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. pronañena 1829. voj. poravnanje. vezati za ggritke. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. predujam. svršen. akrescenzija (lat. priznati. namiriti se. accompli) završen.. akosmija (grč. a-. urediti. pripadanje. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. udesiti se. „štimer". fr. slaganje. a kong» (ital. složiti.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. fait accompli) svršen čin. suma koja se uzima na račun. akranija (grč. akrep (arap. akonto. zglašavanje. uvaženje. namestiti se udobno. po svršenom parčetu. accommodement) udobno ureñivanje kuće. po dešavanje. asge) engleska mera za površinu. ckrku-larni akreditiv akreditivno. accreditare) ovlastiti. akdniton jedić. terme. nl. sobe i dr. otuda: dati neki posao u akord. akratija (grč. udesiti (glasove.

oporost. akromion. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akroama (grč. slemenu grañevina. akrografija (grč. akromatopsija v. akros. akros. jezika. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. nosa. akrolein (lat. savesnost. odseca. akrobystfa) v. akrilna kiselina hen. akrobistija (grč. akros. gornji deo. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akrobatika (grč. . akros) fil istraživanje prauzroka. naročito krajnjih. akribeia) tačnost. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. oleum ulje) hen. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu).: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. otpornost. accriminatio) optužba. vrh zgrade. akros. sophia mudrost) najviša mudrost. akropetalan (grč. akros. akrogrami (grč. graphfa. aseg oštar. akribes. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). aseg ljut) farm. akromonosilabike (grč. akro. prevrtač. ljuti. rasuñivanja. med. akribes. akrimonija (lat. u životu. brižlji-vost. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akrćasis) slušanje. temeljitost. nekritičan. akropostija (grč. akromegalija (grč. akrosofija (grč. kiselina. akrokefalija (grč. akriminacija (nlat. pri obre-zanju. akros. postupak pri radu kiselinama. akros. mikrćs mali) med. gornji. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akros. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. neodlučnost. plećka. kome je potrebno usmeno objašnjenje. tj. onaj koji se hrani skakavcima. <upr. kratkoća jednoga ili više udova. odyne bol) ked. akrobacija (grč. akrobistija. polis grad) gornji grad. koji nosi plod na vrhu. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. ahromatin.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. akros. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akros. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. neodreñenost stanja bolesti. akroterija (grč. acrimonia) oštrina. akribija (grč. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. redak) pesma kod koje početna. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. pisanju. šiljatost glave. karpos plod) bog. npr. akridofag (grč. akrfs skakavac. akrotizam (grč. akromikrija (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akros. petalon list) bog. ahromazija. pleće. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akrije (lat. ahromatopsija. akrisfa) nerasudnost. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. akroamatičan (grč. akrobata) (grč. ljutina. akro. šiljat. akronim (grč. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akropostija. akros. megas velik) med. teško razumljiv. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. phagos žderač) skakavcojed. u obliku predavanja. kephale glava) znat. akrizija (grč. poslednjeg uzroka stvari. monos jedini. optuživanje. akros. koji se. uopšte. avij. znat. kao i ostalih perifer-nih delova tela. predavanje. akros. akribologija (grč. metron) tačno merenje. lopatica. donje vilice. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. pathos bolest) med. pelivan. tačnost u govoru. akromatin v. akrokarpičan (grč. krajnji udovi tela. akribometrija (grč. akrostih (grč. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akromfa) znat. akritičan (grč. glavica) ark. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akroliti (grč. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. ruke i noge) od kamena. bazipetalan. opori lekovi. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. gipko-sti i okretnosti. okrivljavanje. usmen. kolon ud) št. usnica. akros. akromion (grč. stfchos niz. akropatija (grč. pisanje) tip. ruku i nogu. čitanje. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akromazija v. gorčina. istraživanju i. akribometar (grč. predavanje. akroterion vrh.(grč. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akroazis (grč. akrokolije (grč. krajnji. Akropolis (grč.

aheša) negostoljubivost. salo. u dejstvu. aksijalni (lat. up. imanje (novac. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. pregalački. izvršilac) glumac. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. aktivirati (nlat. stopala. odstraniti je. osovina. naročito sudska radnja. akrocijanoza (grč. poz. dela apostola. lat. okretan. bradva.. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. koji se ne dokazuje. aktinidi (grč. tj. axioma ugled. actum. akta apostolorum (lat. dejstvo. eng. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aktis. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktiv-nost. delanje. praktično. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. 2. aksungija (lat. rasprava. nekretnine). axis oca. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. act. acteur. stavljanje u delovanje. axios vredan. nlat. moruzge. zrak) fiz. aktfs. radan. raditi) pl. axilla pazuho) pazušni. aksinomantija (grč. acta publica) pl. svaka svečana javna radnja. suprotno: inaktivi. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. mast. radno stanje (suprotno: pasiv). javni spis. gram. radni. potraživanje (suprotno: pasiva). koji označava delatnost) 1. aktivisati (nlat. aktinos sunčani zrak. uši. aktiva (lat. bez kostura. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. koji radi. akseničan. fil. koji vredi. vredan. šake. acta apostolorum) pl. od kojih sopstvenik ima koristi. activus) v.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. ubrzati. pristalica aktivizma. aktivan (lat. istinit. delovanje. očevidan. zrakova da izazovu hemijske promene. actinaria) 3001. aktivacija (lat. aktivitet. nadljubiča-stih. aktivator (lat. „osovine Berlin—Rim—Tokio". ne raditi po njoj ništa. akros. farm. akrofobija (grč. dela. razjaren) jarost. aksiomatičan (grč. koji dejstvuje.) med. aksiom (grč. spisi koji se tiču nečega. pl. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. pospešiti. activare) v. akta publika (lat. ustalački. logia nauka) fil. ili su mu čak od štete. activare) staviti u dejstvo. negostoprimstvo. aktivitet (nlat. akrćcholos jarostan. . activa) trg. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. aktinos) hek. radan) 1. aktive (lat. morske životinje iz porodice anto-zoa. radni. aksiom. aktfs. tj. Aktentasche) torba za spise. os) osni. teorija vrednosti. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. activus. Kad su dve količine jednake trećoj. aksiomatika nauka o aksiomima. imovina.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. aktinije (grč. activa) trg. aktinizam (grč. uvesti u aktivnu službu. razjarenost. aksonometrija (grč. pospešavati. živ. aksiologija (grč. ubrza-vati. aksenija (grč. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. radinost. akter (fr. nedokažljiva istina. aktivist(a) (lat. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. gram. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. hartije od vrednosti. mekanog tela. axis osovina. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. raditi) fil. activus delatan) onaj koji je delatan. Achse osovina) „osovinaš". v. osovina. activi) pl. delatnost. agere delati. okretnost. učenje o vrednostima. axine sekira. naročito u sudu. v. pretres. marljivost. aksilarni (lat. njegovim stalnim nastojanjem. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. još u službi. manteia proricanje) proricanje po sekirama. pogurnuti. 2. aksist (nem. aktivirati. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. aktivnost (lat. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. očevidna istina. javne radnje. 1. istina koja se ne može dokazati (npr. actor vršilac. cijanoza. radnje. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. actus. one koje se tiču države. onda su i meñu sobom jednake). aktivi (nlat. activus delatan) radan. activus delatan. v. radi u nekoj oblasti (npr. hem. osovinski. akroholija (grč. timologija. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. čin. aktivizam (lat. akta (lat. acta od agere delati. trg. acte) delo. pojačavanje delatnosti. activitas) živost. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. 2. akros. svojstvo sunčanih. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. aktiv 2. državnim nad-leštvima itd. usta). fr. radnja. politički aktivist). ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. aktentašna (nem. activus delatan. ahbp oca. akt (lat. revnost. za razliku od pasiva.

accusatorius) prav. koji se odnosi neposredno na današnjicu. optuže-nik. aktinon (grč. aktualan (lat. actuel) v. accusativus) gram. aktinografija (grč. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. stvarno. aktis. gramma slovo) rendgenska slika. redni broj 89. aktinoelektricitet (grč. aktuelnost (fr. atomska masa 227. optužilac. optuženje. aktis. aktinski (grč. akuitet (nlat. aktuar (lat. činjenički. accusator) tužilac. kažnjiv. privesti ili privoditi u delo. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom.). aktfs. ostvariva-ti. kinetička energija. odista. aktualizacija (lat. aktis. akuzativ (lat.92 sek. morphe oblik) bog. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. atomska masa 219. actus) radnja. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktis gen. aktis. aktuelan (nlat. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). rentgenogram. aktis. actualisatio) privoñenje u delo. aktualizovati (fr. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. actualis) fil. savremen. sparivanje. aktor (lat. izdavalac punomoćja. princip prirodne istorije. ostvarivanje. danost. aktuelan. aktis. tužilac. aktis. aktinogram (grč. actu) u istini. aktis. aktinograf (grč. optužljiv. actuel) sadašnji. actuatio) med. radioaktivan element. hem. aktualizam (lat. optužni. zrakast. actor) prav. ostvarenje. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. rad. jesu aktinski. aktuelna energija živa sila. accusatus) tuženik. aktinidi. akte strma obala) pl. koji hemijski razlaže. aktinomikoza (grč. actualis) v. aktinoskopija (grč. tužitelj. aktrisa (fr. ostvariti. ascusa-bilis) tužljiv. aktinometrija (grč. bodljikast. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. med. današnja zanimljivost. akuzator. prozračavanje rendgenom. skopeo gledam) med. oni koji stanuju na obali. spol-no sjedinjavanje. aktu (lat. poluvreme raspada 3. aktualizirati (fr. actualis. lečenje zracima. zastupnik. što). takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aculeiformis) žaokast. čin. naročito geologije i bio-logije. stvaran. redni broj 86. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. akuzatorski (lat. delo. aktus (lat. acuitas) šiljatost. današnji. aktis) hen. graphia opis) nauka o zracima. akuzator (lat. aktis. prenošljiva i na ljude. aktinoterapija (grč. fr. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. suprotno: akuzatus. actualiser) v. aktinična energija (grč. dan. actuarius) sudski pisar. aktinoidi v. školska svečanost. a ne nešto supstancijalno. svečan čin. istinit. aktinomorfan (grč. goveda i svinja. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aktis. . sadašnja važnost. actualis) sadašnjost. aktis. nevidljivi. supr. teorija aktualiteta psi*. primorci. prouzrokovači aktino-mikoze (v. aktualitet. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. nlat. stvarnost. znak Ap. akuzabilan (lat. aktualizo-vati. energeia delo. aktuelaost. akuzatus (lat. znak As. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. tuži-lački. metron mera) 1. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktinos zrak) fiz. 2. zarazna bolest najpre opažena kod konja. ispitivanje. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. aktinij(um) (grč. grapho pišem) fiz. dejstvo nekog leka na organizam. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. zrači H-zrake. akuzacija (lat. koji je na dnevnom redu. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. svečanost. aktovka (lat. aktinimetar (grč. aktinomicete (lat. Actinomyces) biol. dat. koji hemijski dejstvuje. aktis. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. metron mera) fiz.. therapeia lečenje) med. savremenost. ispoljava se na organima za va-renje. optuživanje. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. naročito: oštrina tona. accusatio) tuženje. oštrina. metron metar) fiz. današnjica. aktualitet (lat. accusare optužiti. aktuacija (nlat. actrice) glumica. akuleiforman (lat. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktinometar (grč. mykes gljiva) ned.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. agere raditi. advokat.

kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. akceptacija (nlat. uredan. način lečenja nekih bolesti. accentuation) gram. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. akumetar (grč. akoemetar. accelerativus) ubrzavan. accumulator gomilač. accuratus) brižljiv. accepti latio) trg. akceptirati (lat. odobra-. acceptus primljen. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". poroñaju i babinjama. grč. a druga akceptant— primalac). akuo čujem. koji ubrzava. accentus naglasak) gram. grč. akceptabilan (nlat. akuo čujem. tačan. akuširati (fr. akcentus cirkumfleksus (lat. acutus) oštar. accumulatio nagomilava-nje) 1. gramatici). teški naglasak (u grč.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. logia nauka) gram. 2. accelerare ubrzavati. prihvaćen) primanje menice. akustika (grč. nagomilavanje (reči i izraza). akcen(a)t (lat. nauka o akcentima. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. acceptare) v. akceptovati (lat. akcentuacija. v. punctura bod) med. akumulator (lat. „sprejeta". usvojljiv. akcentovati (lat. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. accentus acutus) gram. akupunktura (lat. 2. akušersko odeljenje med. pozori1pte. jedna je promitent — ponu-ñač. steći. akuplirati (fr. slog ili neku reč. accoupler) sparivati. naglasak (sloga ili reči). akupiktura (nlat. primljen od Kineza i Japanaca. akupresura (lat. sticati. nauka o zvuku. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. akustikos. oštri naglasak. akcent. i fr. akulturacija (eng. dvornice. poroditi se. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. prihodi. babičiti. acceptabilis) primljiv. akceptibilitet (nlat. akceptilacija (lat. akutan (lat. ispravan. primljena menica. akušer (fr. nauka o trudnoći. accentus gravis) gram. pri izgovoru. nagomilavač. isticanje. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. novac. up. akcentus gravis (lat. oštrougli. ubrzavanje. acceptare) primalac. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. acceptatio cambii) primanje menice. gram. akceptirati. akumulirati (lat. akcept (lat. gravis. accoucher) babištvo. ubrzanje. prek. savestan. jednog glasa. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akumulacija (lat. vezivati dva po dva. acupictura) vezenje. accentus circumflexus). accoucher) pomoći ženi da rodi. acutus accentus) gram. angularis ugaoni) kom. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akcentuacija (fr. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). spojiti. acculturation) l. priznati. valac. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. spa-riti. poroditi. prihvatljiv. akcepta (lat. stavljati ak-cente na reči. reč kojom se izražava primanje menice. akceptor (lat. prihvatljivost. kao u molra. akuratan (lat. . prihvatiti. dohoci. odobriti. acutus oštar. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. akcentovanje (lat. acus igla. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. slušam) fiz. akutangularan (lat. znak za obeležavanje naglaska. nlat. metron mera) v. nagomilavač) fiz. „prihvaćena". paciscenata. aparat za skupljanje električne energije. cirkumfleks. naglašavanje. gramatici. ubr-zavati. akcelerirati (lat. spajati. crkva). acceptare) primiti. acupressura pritisak iglom) med. ret. oštri akcent. akcelerometar (lat. acceptibilitas) pri-mljivost. akcept. skupljač. akustičan (grč. akcentologija (lat. akut (lat. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. akceleracija (lat. vez. izvijeni naglasak (u grč. accentus) gram. akcentus akutus (lat. staviti. primalac jedne na sebe vučene menice. modernizacija (primitivne) kulture. accoucheuse) babica. akceptant (lat. accumulare) nagomil(av)-ati. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. accelerare) ubrzati. primaljstvo. sloga ili neke reči putem naglašavanja. ubrzavajući. od dveju ugovoračkih strana. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. akut. accepta) pl. a obično traje do 40 dana. primalja. porañati se. accentus naglasak. trasat. akušeza (fr. akušerstvo (fr. koji prisiljava na brzo rešenje. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. acceleratio) fiz.

pripravnik u službi ili zvanju. vreme četvrte molitve muhamedanaca. a la (fr. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). actionator) tužitelj. akcidentalije (lat. al (tur. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. actio rad. slučaj. al. akcesit (lat. akcizor (fr. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. razumeti. što je promenljive ili slučajno u njoj. alabaster (grč. udeo. posrednik. 2. alajka (tur. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. desiti se) nebitna. a la carte) prema jelovniku. akcionirati (lat. alaj (tur. raspusna. a la kart (fr. (arap. napad groznice. fini. Aladin. akcipirati (lat. akcesoran (nlat. pristup) početnik. Al-kuran itd. accise) trošarinac. acctionnaire) trg. zalazak sunca. delanje) radni. akcizant (fr. npr. sporedna. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). accidentalia) slučajnosti. sporedna nagrada. obrazaca. acceptio) primanje. alay) vojska. naročita. »sena opaka jezika.. slučajna zarada. tip. sporednosti. accise. poluprovidno staklo. akces (lat. koji nema veze sa suštinom stvari. jezičara. senzal. stupanje na vlast. usvajanje. alkohol. gde je vladao rñav umetnički ukus). svečana povorka. koji se tiče dejstva. alay bayragi) glavna vojnička zastava. accidere. poreznik. trošarinu. u vodi teško rastvorljiv. a la bonne heure) u dobri čas. akcidens (lat. nlat. delanje. Aladnnova lampa. ružičast. accidere dogañati se) prirez. accedere pristupiti. akcizirati (fr. akcesist(a) (lat. često se upotrebljava i el i ul. eng. action) radnja. po ugledu na nešto. ono što još pripada glavnoj stvari. accessus pristupanje. čuti. a 1a) kao. izbor jela po jelovniku. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. optuživati. 3. alaj-barjak (tur. odeljenje konjanika. pomoćni. slučajan.akcepcija 27 privreñivanje. usvojene značenje neke reči. akciza (fr. al) otvoreno crven. hartija od vrednosti i sl. sluškinja. ono o čemu niko ne vodi računa. opaziti. ala breve takt (ital. na probu. accisia. deonica. al-) arapski član. nemoralna žena. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . trošarinu. parada. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. osetiti. pokvarena. fr. akcidence (lat. akcioni (lat. lat. alal. druga nagrada. accise) odrediti prirez. svetina. alaj-beg (tur. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. slučajne osobine neke stvari. član nekog akcionarskog društva. tur. delatnost. gomila. accessio) pristupanje. akšam (tur.(ar. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. alev. halayik) 1. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. naučiti. trošarina. alabastrum) št. accise) onaj koji plaća prirez. a la bon-er (fr. trg. dejstvo. alabandizam umetničko ošljarenje. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. uzgredan. sporedan. sporedan posao. accidentalis) v. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. halal. sreća. accidentialis) nebitan. accedere) pristup. accidens. akcija (lat. preduzimlji-vost. pri-laz. al-kali. shvatiti. ak§am) l. accidere dogoditi se. accessus. alajbegova slama ono što nema vlasnika. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. prihvatanje. akcidencijalan. lat. koje nisu bitne. opažati. po zalasku sunca. accidere) pl. op-tužiti. actio tužba) tužiti. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. accipere) primiti. deoničar. tužilac. robinja. akcesija (lat. de-latni. osećati. oporezovati. actio. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). rumen. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. akcionar (fr. priraštaj. poput (čega). alabastar. mnoštvo. med. akcidencijalan (nlat. akcionator (nlat. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. akcidencija (lat. prila-zak. akcioiiradi-jus avij. alabastersko staklo mutno. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). alabastros. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. 2. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. accessorius) sporedan. po. prvi mrak. odn. veoma tvrda vrsta gipsa. Aladinova lampa v. akcidentalan (nlat. izrada tablica.

sve što je potrebno za rad. napad na nekog grdnjama. beli feldspat. a-. alla franca) na evropski način. albacija. spomenar. alatracija (nlat. albus beo. naročito ručni. a-ilah) bbg. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). vid. albus beo) med. nespokojstvo. album (lat. albumen) hem. alaman (nem. alat) pribor. oblik) zool. grč. albatio) beljenje. materija koja u sebi sadrži belančevine. zastrašiti. botulizam. alaun (nem. književnosti i kulture. albumen) hem. pozdraviti se. afferre donositi) prav. crtežima i sl. alamanka (tur. albumen belance) hem. poziv ili znak ka oružju. alarmirati (fr. obespokojavajući. alantoida (grč. zabrinutost. albumen (lat. alla prima) slik. 2. toksikon otrov) hem. albification) v. . afferre doneti. gramežljivac. allatratio) lajanje na. danas samo pesničko ime Velike Britanije. alat (tur. oprostiti se. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. a oči crvenkaste. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. pustahija. alumen) stipsa. začedna bešika. strah. albuminat (lat. lat. usled čega koža i kosa izgledaju bele. uznemirujući. alla turca) na turski način. požurivanje. naročito bakra. pokloniti. belančevina. alaliti. koju treba ispuniti slikama u boji. oruñe. onaj koji boluje od albinizma. ubrzanje. at konj) alatast konj. albus beo) med. grč. belančevina. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. knjiga sa belim listovima. alatio. albino (um.: alaturka. nemir. albifikacija. obespokojiti. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. alarmant) uznemiravan. alat. Alaun. uznemiriti. islamskog). riñan. allas. allatus donesen) pl. allas. albacija (nlat. pozvati ka oružju. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). tj. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. orijentalskog. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. albit (lat. zapadnjačkog). nasledio odsustvo bojene materije. donositi. albino. albatross) zool. miraz. po zapadnjački (za razliku od turskog. alarm (fr. posrebravanje metala. albumen. ala marna (ital. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alata (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. spomen-knjiga. albifikacija (nlat. od helal) l. u zbunjivati. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. albus beo. alatus krilat) davanje krila. halaliti (tur. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. alacija (nlat. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. alarmist (fr. allatura.000 listova). alatura (nlat. odmah. allantos kobasica. uzbuna. sjajanje metala. alantotoksikon (grč.. ital. fig. alat (arap. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. lat. na kome će se ostvariti neka radnja. supr. koji uznemiruje. lalein brbljati) med. albumin (lat. albinizam (lat. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. neobuzdan čovek. nazvane po pronalazaču. alarmantan (fr. Albion (kelt. albolit (lat. ala prima (ital. albugo (lat. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alba (lat. praviti uzbunu. alaturka (ital.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. alah (arap. alafranka (ital. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. alarme. „brdska zemlja") staro. bela mrlja na rožnjači oka. miraz. album belo) belina. po turski (za razliku od evropskog. jer bi odbilo svu svetlost. al crven. poštanskih karata sa slikama. oprostiti se na rastanku. albuminimetar (lat. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. alla marcia) iuz. najednom slikati. albus beo) min. knjiga za skupljanje fotografija. albedo (lat. po evropski. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. eidos izgled. albertotipija tip. Alemanne) gladnica. albugo) med. halas. all'arme) voj. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. allantos kobasica) med. do zemlje duga. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. allas. maraka itd. riba i gmizavaca). supr.: alafrZnka. alativ (fr. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. alas (mañ. belančevinasta materija. albanolog stručnjak za albanologiju. pravi bog. koračnice. začednica. alarmer) uzbuniti. Alba Greka (lat. bela. alantijazis (grč. svetao. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. albatros (eng. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. ribar. oboljenje usled trovanja kobasicom. metron mera) hem. alantoidna tečnost zool. lat. tur. bez prethodnog gruntiranja. prćija.

algos bol. kocka je bačena. idi. aleatorni (lat. mesta navedena iz drugih dela. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. algos bol. veština računanja. alvus) anat. algolagnija (grč. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. alea kocka. izmet. aleatorium) igračnica. albumen. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. algrafija (grč. logia) bog. „sastavljanje razdvojenih delova". allegatum) navedeno mesto. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. lagneia obljuba) med. helva) v.) astr. koji odgovara litogra-fiji. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. alcohol. albuminosus) koji sadrži belančevinu. grč. aleator (lat. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. belančevit. rythmcs) v. trbuh. alegata (lat. okrecima. uživanje u bolu. graphfa) tip. ureo mokrim) med. al-gebr) kat. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. alvaluk (tur. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. jasno crvene svetlosti. 2. alga. uputstva. alvearium) košnica. bescvetnice. stolica. al-veolarni živci vilični živci. kriptogamne vodene biljke. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . napojnica. u sazvežñu „Bika". algema) med. mat. algetičan (grč. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. alvearij(um) (lat. aldumaš (tur. račun simbolima po odreñenim zakonima. alea kocka) muz. algologija (lat. alveolaran (nlat. albuminurija (lat. aldim) zlato.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. aleatorika (lat. izlučivanje belančevine mokraćom. albuminoidi (lat. otuda i naziv. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. tj. pče-lanik. slastičar.. trnka. halva. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. alegat (lat. algospazmus (grč. izvoñenje. algeo osećam bol) med.'. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. ležišta za zube u vilicama. pozivanje na neki zakon.. bol živaca. kockarnica. algofon (grč. bolesti bubrega i dr. algos bol. alva (tur. helvahk) napojnica. alea kocka) slučajan. grč. allez) hajdete. na-vod.. algebra (arap. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. aldehid (nlat. igrač na sreću. okreni. alveoli) l. požuda za bolom. aleatiko (ital. 2. znalac algebre. Aldebaran (arap. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. god.. alea jacta est) posl. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. bol. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. male duplje. neuralgija. voštane ćelije u pčelinjem saću. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. napred! alea jakta est (lat. alge (lat. alev (pere. ale! (fr. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. albus beo) ned. udžbenik algebre. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. grč. dakle. algae) bot. konačno sam se odlučio na neko delo. kao znak šećerne bolesti. plamene boje. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). kockar. alveole (lat. spasmos grč) med. algoritam (arap. algaritam (arap. ćelijski. „volovsko oko". algorizam (arap. alkohol lišen jednog dela vodonika. algama (grč. nagrada. zvezda prve veličine. alvadžija (tur. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). nauka o algama. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. alea kocka. ćelijast. npr. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. najčešće algi. algija (grč. albuminozan (nlat. albus beo) fiziol. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. kukuruznog brašna i dr. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. grč mišića praćen bolom. aleator) igrač kockom. (boza). aleatorij(um) (lat. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. grč. nastao usled bola. aldum (tur. algeo osećam bol) bolan. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. grč. anat. bolešljiv. algoritam. algaritam. med.) crven. albumoze (lat. allegata) pl. phonos ubistvo) med. rythmos) v. algoritam. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. alvus (lat. rythmos odnos) 1.

svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. bez ikakve veze sa stvarnim životom. alektriomantija (grč. šetalište izmeñu dva reda drveća. alegro di molto. allegrettino) muz. hitro. aleksipiretikon (grč. aleja (fr. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. izazivanje draži. aleksit (grč. aleksiteričan (grč. protivotrov. alektryon petao. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegro moderato (ital. sa žarom. alegro non tango (ital. vrlo »sivo. alegro (ital. allee) drvored. u ponoći kao u po dana" (nar. alegro kon fuoko (ital. allegro di molto) muz. alegorisati. što življe. navoñenje činjenica. brzo. alam znak. dvanaesterac. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. delovanje. alegro kon brio (ital. aleksandrinac poet. tvrñenje. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. brzo. alegro vivace) muz. umereno brzo. allegro maestoso) muz. vrsta dragog kamena. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). umereno veselo. allegro) muz. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. slikovito. alegro furiozo (ital. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji.e. drukčije prikazujem) v. pesma). up. rug vatra) med. allegro ma pop troppo) muz. v. ne odviše brzo. protivotrovni. vrlo veselo. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. zavijen. u slikama. delo ili pisca. vatreno. v. alegro maestozo (ital. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. umereno alegreto. allegoria) poet. pre n. alegro asai. alegrisimo. ne mnogo brzo. izražavati misli zavijeno. alegro kon spirito. allegoreo drukčije izražavam. hallal. kao npr. sa dostojanstvom. odmereno hitro. živahno. aleloftorija (grč. aliluja.) min. sredstvo za spasavanje i pomoć. vrlo veselo. allegorikos) iskazan slikom. allelon meñusobni. allelon naizmeničan. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. allegretto) muz. allegro con fuoco) muz. v. a ne direktno. alexo branim. slikovit govor. čist rad (u bakrorezu). pesma u slavu boga. manje brzo nego u alegro. u prirodi i životinjskom svetu. allegro pop tanto) muz. alegro vivače (ital. v. alegro ma non tropo (ital. naročito protivotrov. allegro con spirito) muz. sredstvo protiv groznice. alegro kon mogo (ital. štitim) hem. koji potiče iz Aleksandrije. pored ostalih mnogih značenja. . po-morskog grada u Donjem Egiptu. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. uzburkano. allelophthorfa) fil. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. phtefro unittavam. pharmakon lek) med. alegro kon spirito (ital.alegacija ZO alegacija (lat. uzan prolaz. alexo branim) med. a-. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. alektacija (lat. u arapskom. slikovito objašnjenje pojma ili misli. aleksiterijum. alegreto (ital. alexo branim. alegro kon brio. pozivanje na spis. slikovit. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. allectatio) mamljenje. allegrissimo) muz. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. manje veselo. uzaja-mni. alegramente (ital. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. aleksandrijski gramati-čari. klasičan stih Francuza. živo i brzo. alegramente. alegro asai (ital. aleksin (grč. lek protiv trovanja. aleluja (hebr. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. i dr. allegro furioso) muz. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). alegorizirati (grč. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). allegro moderato) muz. alegrisimo. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. alem (arap. alegorist(a) (grč. aleksija (grč. primamljivanje. lexis govor) psih. alegro. manje živo. alegoričan (grč. allegro con moto) muz. aleksifarmakon (grč. u HUP veku. alegretino (ital. strasno i brzo. alegrisimo (ital. allegramente) v. alegorisati (grč. pat-hos doživljaj. alejkum selam (tur. alektryon petao. koji je osnovao 331. allegro con brio) muz. alegorija (grč. allegro assai) muz. alelopatija (grč. Septua-ginta. alegro kon brio. aleksandrit (grč. veselo. alexo pomažem. iz HP veka. alektriomahija (grč. alegro kon fuoko. aleksifarmacija (grč. suva učenost radi učenosti. allegatio) navoñenje.) nauka o protivotro-vima. alegro di molto (ital. »sivo.

alergičan (grč. alijenist(a) (fr. fr. alligatore. alienatio mentis). alizari) hen. legirati. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. alijenizam (lat. ponudu. trovanje hranom. a limine (lat. lyrnpha voda) med. kajman. alijenirati (lat. alienus tuñ. alfa. sem toga. zadržavajući. alopatija. prema tvrñenju neke druge osobe. otu-ñenje. alizari. primesak. allentato) muz. alibi) prav. alimentatio hranjenje) ishrana. Alemani (nem. aleuron brašno. ludilo. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. aletheia istina. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. alen-tato. savet i sl. aliirati (fr. slivati. aliquantum) mat. ergon delo) ned. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. v. umerenog tempa (nemačkog porekla). alienisme) med. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. aligator (ital. alimentirati (nlat. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. alimentare) ishranjiva-ti. slična zrncu. okruglasta i kristalizovana organska tvar. alentato (ital.alemanda 31 alimfija smesa. v. pathos bolest) lged. alopat. supr. allos. alentando. drukčije. ua. allentando) muz. up. ergon) med. allemande) muz. aleuron (grč. alijaža. dok je ranije dobivana iz korena broća. allos. savez. otu-ñivati. udruživanje. udružiti. vanbračne dece. alijaža (fr. aletofil (grč. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. a. aleopat (grč. dodatak. poludeti. prijateljstvo. alef (hebr. belle alliance). gde je ta ista osoba. odstupanje od prirodnog stanja. tj. alibi (lat. odbiti neki predlog. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. smesta. aleuronat (grč. 4. alergija (grč. aleiteza (grč. duševno rastrojstvo. izdržavanje. opri-jateljiti. aletiologija (grč. god. primesa. allos drugi. fig. aligacija (lat. duhovno ra-strojstvo (lat. iste vrednosti kao i indigova modra boja. u biljnim ćelijama. alienatio) otuñivanje. alligare) sliti. snabdeva™ hranom. alergeni (grč. allier) vezati savezom. sme-šati. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. npr.). logia) nauka (ili: učenje) o istini. alija (arap. alethes istinit. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. prodaja. a limine. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu.ne. thesis položaj. alizarin (šp. zemlja u kojoj žive Alemani). alijevacija (lat. aleuron pšenično brašno. bračna veza. aleurometar (grč. filalet. alieniste) lekar za duševne bolesti. metanje) med. aligacija. alimentar (lat. bez. alikvota (lat. aleuron pšenično brašno) bog. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. aliluja. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. alimentarna intoksikacija med. onaj koji voli istinu. aleluja. hhilat) odelo. aliquoties) mat. Sveta alijansa (fr. premamiti (mušterije). aliment(a) (1. allos drugi. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). popuštajući. s praga) odmah. zalog. 6 su alikvote broja 12. šp. alizari) bog. alliage) v. koji se sadrži u većem broju. v. alias) inače. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. alikante (šp. koren broća. legura. alizari (šp. alikvotan (lat. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. alentando (ital. med. alimenta) pl. izdržavati. oroñavanje. alimfija (grč. belančevina koja se nalazi u pšenici. aligirati (lat. drugim putem. alloios. aleuromantija (grč. američki krokodil. alimentacija (lat. koji pati od alergije. Pruske i Austrije 1815. npr. u odreñeno vreme tobože bila. sklopiti savez. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. alloios drukčiji. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. obično: aliirati se. alikvaitan (lat. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. alet (arap. levantinske broć. slitina. na drugom mestu. el lagarto) zool. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. alemanda (fr. svečana. drugde. aleopatija (grč. alimentarius) prav. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. alijansa (fr. aleuron pšenično brašno) bog. odvratiti. pathos) ned. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. usporavajući. alijas (lat. razmena. 2. nedostatak limfnih žlezda. alienare) prav. npr. v. alkkvotan. lat. . 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. otuñiti. philos prijatelj) prijatelj istine. ergon) med. Z. odlučno (npr. svezati brakom. alliance) spajanje.

do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. postrojiti. rakije i dr. trag divljači. aliskaf (lat. koji je živeo 600. alineja (lat. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. halkalf. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum.. alka (tur. up. kroz staklena vrata i prozore.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. alkalij (arap. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. al-qohhlu) l. alcalescentia) hem. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. alkalni metali hem. alkalimetrija (arap. nikotin. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. poravnati po koncu. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. a linea) pore-ñati u jednom pravcu.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. alkoholizirati (arap. alkaloidi (arap. atropin. način kretanja. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. svrstati. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. alir(a) (fr. cezijum i francijum. železa i dr. savršeno prečišćen prah. god. npr. alkalimetar (arap. grč. aliteracija (nlat. metron mera) hem. pre naše ere. hem. hemijski najreak-tivniji.: „Ona poji po putu putnike". teobromin i dr. urediti. novi paragraf. dvor. amoni-jaka. alkalizirati (lat. pš. alkalije (arap. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. alkalescirati (nlat. opojno piće. grč.) hem. grč. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. piva. strihnin. ložnica. Korav.. fig. po kursu.. od kojih dva jedanaester-ca. alinjirati (fr. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. alkoholizam (arap. sa osnovom od vune i svile. alcalisatio) hem. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. grč. al corso) trg. alitura (lat. po sadašnjoj vrednosti novca. aliptika (grč. iz Mitilene na Lezbosu. halka. natrijum. ishrana.drveta. ponašanje.) hem. halkah) hen. . halka) v. od kojih su prve tri i poslednja jambi. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-).) hem. rubidijum. doterati pod konac. stih od pet stopa. halkali. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. alkoholometrija (arap. ala krilo. iste slogove. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. nešto uvučenim redom. grč. nauka o ispitivanju sode ili potaše. Al-qur' ap) v. metron mera) he». novi pasus. alkoholometar (arap. Alkoran (arap. Alkalos) poet. alkalizacija (nlat.) pl. efdos) hem. vodonika i kiseonika. šp.) pl. an gro. al korzo (ital. razlažu vodu.) dvorac. ali ingrosso) trg. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. alkazar (arap. allure) hod. vladanje. halkah) hem. grč. skaphos laña) vozilo s krilima. otrovni i gorka ukusa. halkah. nauka o lečenju trljanjem. lat.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. organska hemijska jedinjena ugljenika. način hoda i držanja nekog čoveka. kofein. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. udubljenje u sobi sa posteljom. al ingroso (ital. pomešati sa alkoholom. ad littera slovo) praviti aliteraciju. Alkuran (arap. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. alkohol (arap. odeljak koji počinje novim. alkejski stih (grč. a od. alitura) hranje-nje. npr. potaša. alkejska strofa strofa od četiri stiha. ka-lijum. aliteratio) poet. potaša. alkalescencija (nlat.). aligner. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alcalisare) hen. od kojih su neki veoma lekoviti. aliterirati (lat. naročito rakije. linea red) nov red. hidroksidi alkalnih metala. trljam) veština masiranje. najbolji. alkoholizacija (arap. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. 2. hidrokrilac. od kore kina-. hem. alere hraniti. alkovn (arap. alifatična jedinjenja hem. alkoholatura (arap. alkoholičar (arap.. alcalescere) hen. prečišćavanje alkohola. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. vodokri-lac.. al-qubeh. alkali (arap. Al-qur' ap) v. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. alkoholat (arap. neki prah. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alefpho mažem. na veliko. pijanica. nego tek iz drugih odeljenja. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. Koran. alkoholi (arap. osloboñenje špirituse od vode. prečista™ do stepena najveće finoće. ko-kain.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. npr. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. jedan deveterac i jedan deseterac. morfin. alkatifa (arap. osloboditi od vode. palata.

pristalica alopatije. alogfa) nerazumnost. oslovlja-vati. a na koji se stavljaju indosa-menti. allos. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". melos ud) zool. alotigen. nepri-stojnost. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. allos. Almagest (arap. nazvanog. zbornik koji izlazi godišnje. allons) hajdmo!. grč. aloteza (grč. verovatno. morphe oblik) hen. nerazuman. kose) ned. različit. magna constructio veliki sklop. alogičan (grč. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). naziv za univerzitet i veliku školu. aloe) vot. ura! alonž (fr. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. phagein jesti) ned. aleopatija. genos rod) stranac. v. alodij(um) (stnem. heterodoksija. od koga se spravljaju lekovi. ili stavke docnije unesene u račun. megfste. up. almaz (grč. ćelavljenje. po grofu Almavivi. alogandromelin (grč. nesmišlje-nost. alloqui) osloniti. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. allos drugi. glupost. alotigen (grč. alopekija (grč. prijatelj. aloe) hen. uobličavati) med. allos drugi. almadet (arap. allos drugi. aloniman (grč. odtis zub) nameštanje tuñih. ono koje nije dobiveno u leno. alopekija.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. kratka beseda. na nekom stolu). alotriologija (grč. al-manakh) kalendar. dodatak. allotrios tuñ) pl. alotrije (grč. plassein uobli-čiti. nered. tj. naročito afrička. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. thesis postavljanje) lšlv. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. alopecija. tur. allos drugi. alon (fr. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. pravljenje omašaka u govoru. alotriofagija (grč. aloplastika (grč. almanah (arap. alokacija (nlat. horizontom. alma mater mati koja hrani) „časna majka". alodoksija (grč. alogen (grč. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. pathos) ned. alokucija (lat. alokvijum. v. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alotriodontija (grč. alokvirati (lat. al. vepggačkih zuba. tuñinac. allos drugi. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. nasleñeno dobro. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. zadužiti ih. allonge) trg. prelaženje jednog glasa u drugi. almarada (tl. istočnjačke. drukčiji. produžak. al marko (ital. arap. pogrešan govor. list koji se prila-že uz menicu. alloquium) v. a-. alma mater (lat. almoraham (arap. lat. . alomorfizam (grč. napred!. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. alopatija (grč. alopekia opadanje dlaka. al marco) trg. almarada) bodež sa tri reza. ap-dros čovek. nego koje je potpuna sopstvenost. allos drugi. odobravanje nekog računa. krug na nebu para-lelan sa vidikom. elmas. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. alomorfija (grč. alokucija.) astr. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. alopecija ned. allotrios. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. alograf (grč. nastavak (npr. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. megale syntaxis. besmislica. alo. lekar koji leči pomoću alopatije. ćelavost. al-6t) slobodno dobro. up. alopat (grč.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. alodijalna dobra (stnem.: homeopatija). almas) dijamant. alogos protivan svrsi. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. aloin (grč. grč. sporedne (ili: tuñe) stvari. alopateki metod lečenja.(grč. laleo brbljam. alogen. transplantacija. asamas. allos. godišnjak. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. pathos bolest) med. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. allos. govorim) ned. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. alotropija. allocatio) dodavanje. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. trg. allos. kratak govor. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. allodialis) slobodan od plaćanja danka. npr. allothi na drugom mestu. allotrios. apeg. alokvij(um) (lat. prema čistoj težini zlata i srebra. alodijalan (nlat. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. almada. tuñ potpis. almukantarat (arap. allćtrios. allos drugi. produžetak. allocutio) oslovljavanje. tuña zanimanja. alolalija (grč. alogija (grč. grapho pišem) tuñ rukopis. al-. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. aleopat. bolest opadanja kose. up. alogotrofija (grč. logos um. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. gen-pab rañam) koji je postao drugde. nelogičan. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min.

pogled na glečere. naročito: penjanje na Alpe. muz. koji ima oblik Alpa. altan(a) (lat. uzbuñenje. strogo u taktu. alpinizam. med. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. alpinus) koji pripada Alpima. izmena. svojstvo tvari. promena. alter ego (lat. v. alternatio) smenjivanje. viši srednji glas. alotropija (grč. oštećenje. al pjačere (ital. alterare) menjati. al segno) nuz. odmenjivanje. alternativan (nlat. lekovi koji izazivaju promenu. lednja-ke. alrauna (stnem. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. od 1872. alpinist(a) proučavalac Alpa. al piacimento) muz. alotrofija (grč. diskusija. koji je sličan čovečjem liku. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. allaka (per. isggust. log. allos drugi. Alpes. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. alternacija (lat. ned.: „Galilej je otkrio zakone padanja". uzbuditi. odmena. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. alta ottava) muz. alta otava (lat. alternator (nlat. mali. zamenik. kako se hoće. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alohton (grč. al seko (ital. alomorfija. al punto) u tačku. koji ima jednaku vrednost. preobraćanje. prema dopadanju. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. altana) apx. alternativa) izbor izmeñu dvoga. alterkacija (lat. ital. lat. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. alterativa) pl. čarobnica. alruna. allos. npr. planinski sport. ra-spra. izomerija. alteratio) menjanje na gore. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. pogoršati. uzbuñivanje. al rigore di tempo (ital. allos drugi. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. alter ego drugi ja) 1. rasrditi. od- . beli slez. smena. orao gledam. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. apunto. choreo idem. zastupnik. naročito kod novca. alohroizam (grč. protivnička strana. nem. penjač na Alpe. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. alternator) fiz. uplašiti. autotrofija. zbuniti. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. alternativa (lat. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. promeniti. galvanski posrebrena elitna. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. alpinizam (lat. alpijski lovci. alpinum (lat. užasavanje. trophe hrana) bkol. svaña. alterancije (nlat. al pjačimento (ital. alpinistika (lat. protivna. planinar. alteja (grč. althaia. Alpes. zool. iz koga su. alohorija (grč. ulster. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. balkon. potpuno saglasno. allos. altar (lat. oltar. al pjačere. 2. po tome nazvan koren mandragore. koji postepeno poboljšavaju sokove. smenjenost. al rigore di tempo) muz. planinarstvo. alte-rativa. alteracija (nlat. osobina ljudi. po starom verovanju.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". istomišljenik. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. altera pare (lat. supstancije. pogorp!anje. althaea) vot. 2. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. supr. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. npr. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. al piacere) muz. vodom. u istočnoj i južnoj Evropi. npr. novo srebro. izmeniti na gore. alpijska rasa. alt (lat altus visok. altera pars drugi deo) druga strana. altercatio) prepirka. alterativa (nlat. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. savršeno tačno. tropos način) heh. allos. drugi glas. pokvariti. mezosopran. v. alta aga visok žrtvenik) v. al punto (ital. preina-čenje. allohroos) koji menja boje. 2. alohroičav (grč. raspravljanje. po volji. životinjama. alpini (ital. alpacca) l. hen. alternativus) naizmeni-čan. ital. koji se preliva. alporama (lat. gatalica. al. raspro-stirem se) bkol. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. up. pevač koji peva alt. nego im je potrebna organ-ska hrana. alpini) voj. al pari) trg. alterantia) pl. alpijski (lat. alternativni sudovi su 1. 3. vrsta peruanske late.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. tropos) he*. altus. jednak. iste vrednosti ili sadržine. alster v. postali ti patuljci--proroci. kordiljerska tkanina od alpakine vune. gnev. Alpes) v.pari (ital. grč. alto) muz. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. kvariti. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". alterirati (nlat. italijanske i francuske trupe.

) islandski parlamenat. aluminium) min. Al-hamrah) „crvena kuća". turski zlatni novac. tobožnja veština pravljenje zlata. bocka-ti. aluminat. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). početak. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. ped.v. nesebičnost. alludere smerati) nišanjenje. beta b) 1. aluzivan. pa i celoga čovečanstva. alumin (lat. u odreñenom redu. alhidada (arap. tiho zanimanje. al fresco po svežem) slik. prevoj (kvali-tativni. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. grč. alfabet (prva dva grčka slova alpha. lat. alumneum) v. za merenje uglova. ići naviše. fr. 2. pored vaspitavanja. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. altus. redni broj 13. termin potiče od O. alumin. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. latinska ili koja druga slova. kamate koje su se popele do visine glavnice. procesu alfaraspada. altimetar (lat. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. altus visok. naziv po pronalazaču. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. aluminari vaspitavati. 3. aluvij(um) (lat. . dukat.alternirati 35 alciora alumen (lat. hemičaru Al-fenu. mera) visinomer. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. Alhambra (arap. fig. način osećanja. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. sleteti na Mesec. ići od altiora (alciora) ići napred. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. sve i sva. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. tvrñi od cinka a mekši od bakra. tuizam. metrfa) veština ili nauka merenja visina. altiora (lat. altokumulusi (lat. kolebati se. alumneum. med. aluvio (lat. alteri huic ovom drugom) fil. allusio. alting (dan. onda dok se jednoj predaje. osim ćirilskih i glagoljskih. alterni-rajuća groznica povratna groznica. sprava za merenje visina. veštini. 1. aluminosus) stipsast. tj. zlato. alluvialis) nanosni. Konta. docnije. i hrane. najgornji. . up. ciljati na koga ili što. beta) gram. odmenjivati se. alphiton ječmena pre-krupa. deo nonijusa. alhemija (arap. gram. altus visok. aludirati (lat. duboko ćutanje. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. pokretni lenjir. alterum tantum) još jednom toliko. aluzija (lat. altostratusi (lat.98. samoglasnički. druge imaju tzv. pevač koji peva alt. pr. stratus. težiti za višim stvarima. alhemija. crtaju i sl. alfitomantija (grč. tj. aluminat (lat. aluminijum. alfa-zraci v. alumen stipsa) hem. dvostruko. altruizam (od ital. altin (tur. više stvari. alluvio naplavljenje) prav. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. up. pod alfa. altin) l. alhimist(a) (arap. altum silentium) duboka tišina. altum silencijum (lat. alciora (lat. zanatu i dr. altiora) v. a. v. . alterum tantum (lat. c. početak i kraj nečega. početnik u čitanju i pisanju. alhimija (arap. alludere) smerati. ZO delova cinka i 10 delova nikla. element atomske mase 26. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. altiora) pl. aluminijum) (lat. al fresko (ital. alumen) min. metron me-rilo. alciora. altus. stip-sat. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. altes (fr. aluminozan (lat. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. ruski bakreni novac. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. spisak izrañen alfabetskim redom. al-hadat) re. 2. d . ječmeno brašno. ljubav prema bližnjima. altist(a) (ital. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. alumneum (nlat. aluvijalan (nlat. više nauke. nišaniti. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. visost. viša znanja. grč. naročito kod Arabljana. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. pansion. alfabetar (grč. alto) «uz. kvantitativni. menjenost. 2. aluvionog prava. altrui drugi. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. da nešto prepisuju. altiora. alternirati (lat. al-qimia) v. trg. čovekoljubac. alfa i omega (a. ciljanje na koga ili što. tj. altesse) visočanstvo. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alunirati (lat. alluvium naplava. svetlost (titula). suglasnički). tegljiv i kovan. stipsa. fig. početnik u čemu (u nekoj nauci. alfa (grč. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. mavarske kraljevska palata u Granadi. b. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona..). alpha a. ako u jednom razredu ima više grupa. znak A1. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. mesto prave stvari. npr. kumulus. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. govorka figura u kojoj se. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. alhimija. altimetrija (lat. alternare) smenjivati se. naplavljeno) geol.

amalgam (arap. amarin (nlat. zamračavanje vida. npr. traženje preduj-ma. amazezis (grč. a-mauros mračan. Amharaca. predujam. grč. amalgamisati (arap. zavet. amandirati (fr. krivica tragičnih junaka. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. amarella. pribor za pakovanje. amarus gorak) bog. ratobor-na žena. prepredenjak. Amadis de Gaule) lit. žensko odelo za jahanje. a-. krasuljak. umetnošću. naukom. a ne profesionalno. poverenje. pakovarina. veštinom itd. Amadis (fr. amagazinirati (fr. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amasirati (fr. čuvanje. amarulentan (lat. prijateljica umetnosti. bile su veoma ratoborne. hammam. natrijumom. srebrom i dr. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. malassein) v. malagma olakšavne sredstvo. svetinja. Amazon) sp. slepoća. junak žena. amatrice. amatrix) ljubiteljka. amajlija (tur. amanet (tur. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. sa vladavi-nom majke i žene. okrilje. talisman. amalgamatio) hen. amballage) pakovanje. muškobanja. armagan grč. amender) poboljšati. v. sargija. amalgamirati. amalgamirati (arap. amater (fr. amaurosis zamračenje) med. Amazon) mit. amans-amens) koji je zaljubl>en. lat. amam (arap. ambassade. amabilmente.. malassein smekšati) hem. spoj. junakinja. amanšman (fr. armagan. amans-amens (lat. amaterka. hamajlija. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. taman) bolestan u očima. amabilmente) muz. ambalaža (fr. gorka materija. lat. ataha kola. nečistota. amartija (grč. amateur. ambažura (fr. amaurotičan (grč. amatija (grč. masaomai žvaćem) med. popraviti. amaurozis (grč. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. phobos) med. pun gorčine. aldžamija (arap. umilno. diletant. spojiti sa živom. nagomilavati. amaksofobija (grč. amalin (arap. amartia) grepšost. fig. Po priči. amandin (fr. amabile) kuz. fig. a manko (ital. amari&a (etiop. emmagasinage) smeštanje u magazin. stanište ambasadora. farž. lat.ne. amorozo. ljubitelj. grč. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. amarinum) hem. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. pobolj-šanje. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. ljupko. amara (lat. emanet) preporuka. mazos dojka. lopov. amabile (ital. hamam) tursko kupatilo s parenjem. ostava. hammal. varalica. amathia) neznanje. nakupiti. nagomi-lati. v. hamayli) amulet. slep. ostaviti na čuvanje. dug. slepilo. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. (ital. a. amagazinaža (fr. sliti živu sa drugim metalima (v. amarantos neuvenljiv) bog. bakrom. amalgam). npr. hamartija. strah od vožnje. ambactus sluga. fig. amazonsko odelo. crna mrena u očima. . junak iz romana. tur. bezbednost. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. potraživanje. malassein smekšati) hem. nežno. smela jahačica.36 ambasad a alčak (tur. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. združiti. prilagoñavanje delova celini. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. amarulentus) gorak. nemogućnost žvakanja hrane.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. tur. amandman (fr. slitina. budala je. hamal) nosač tereta. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. zlatom. ambasada (fr. bez. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amabilmente amabile. neobrazovanost. amazon (grč. gorki lekovi. sa kalijumom. tesno otopiti (u jedno). emmanchement) slik. amazon. fig. poboljšavati. kletvenik) poslanstvo. predmet koji se daje na čuvanje. iz ljubavi. embouchure) muz. „one koje nemaju dojki". amara) pl. emmagasiner) smeštati u magazin. amarela (ital. amazonsko odelo sp. gorka sredstva. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. amorevole. spajanje metala sa živom. stapanje. amazonke (grč. gubitak. amasser) gomilati. amatrisa (fr. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. nagrada za pakovanje. manjak. hamail. legura žive sa drugim metalima. lat. tj. a manco) trg. alcak niskog rasta) nikakav čovek. hrabro su branile svoju državu. popravka. amalgamacija (nlat. amandine) bademov sapun. upakivanje. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amarant (grč.

dovesti izmeñu dve vatre. arće pipanje) med. v. up. kružna putovanja. stremljenje čemu. otvor klanca ili tesnaca. ravan hod konja. grč. ambo oboje. ambl (fr. ambloma pobačaj) med. ambulare hodati. koji pripada bogovima. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambrosis) bogovski. voj. ambrinirati (fr. težiti za čim. ići za čim. ambulanta (lat. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambušman (fr. ambo (lat. amblotika (grč. 6p6s vid. ambitio) častoljublje. putem podmićivanja i sl. embouchement) utok. ambroid (arap. obgr-liti. ops. ambusta. dvostruka privlačnost. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. obilaziti nekoga i moliti za mesto. molitve. u istom redu jedne tombolske karte. fig. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambulanza. fig. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. sskr. ambicija (lat. propovedi i pomeni. licemerstvo. nestalan. izvrsno jelo. okolina. nek-tar. provalija. jelo koje daje besmrtnost. traženje čega. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. čaršije. sskr. ambulancija (ital. ambidekster (nlat.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ići) putujući. embleme) znak. ambloma. znamenje. oboje. ušće (reke). amblozis. pokretni. ambitiosus) častoljubiv. potamniti. amblijafija (grč. ambrozija (grč. opticaj. dulac. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. emblem. simbol. med. pobačaj. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. amblosko pobaciti) pl. amrel. neosetllvost. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. dvosmislica. 'anbar. od pet. obadvo-jica. opekotine. ambulatoria) ned. oba. ambulans) trg. na sve četiri strane. 'anbar. amblem (grč. društvo u kome neko živi i radi. ambitus (lat. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambis (grč. ambire obilaziti. amblozis (grč. amoibe promena) zool. amblosis pobačaj) med. ambulanta pošta putujuća. nem. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. ambulanta. ambrozijski (grč. ponor. amvon (grč. amble) jax. ambon katedra. železnička pošta. dvosmislica. ambra (arap. ambulare hodati. ambijent (lat. ambyssos) bezdan. celivati. na soleji. pobacivanje. ambusta (lat. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. loqui govoriti) dvosmislen govor. ambloma (grč. busija. amblys. ambire) tražiti službu. ambrel(a) v. . ambigvitet (lat. pisak na rogu. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambo oba. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. ameblirati (fr. slabovidost. bolesnička stanica. med. eldos izgled) presovan ćilibar. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. slavoljubiv. propast. fr. ambulans. ambulantni (lat. ambitus) obilaženje. ambulantia) med. obeležje. slabost čula pipanja. slab. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. težnja za nečim. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. divan. voj. fig. amblys tup. ambliopija (grč.. grč. opkoljava-ti) sredina. poljubiti. naročito nedozvoljenim načinom. embuscade) zaseda. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. tur. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. valere vredeti) pst. nego dolazi lekaru na lečenje. pokretna ili poljska bolnica. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. embrunir) slik. oko) med. emblema. embrasser) zagrliti. pokriven hodnik oko crkve. ambijenat (lat. ambilokvija (lat.(lat. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambi. Ambulanz) v. božanski. natprirodan. ambrosfa) kit. ambulatorija (lat. jelo koje okrepljuje. prevući tamnom bojom. opaliti) pl. fig. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). abortus. sredstva za izazivanje pobačaja. ambirati (lat. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. muz. ambulant (lat. ambulanca. ambiologija (lat. amber. ambivalentan (lat. amebv (grč. predikaonica. ambivalencija (lat. molilac. abortiva. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. ambiguitas) dvosmislenost. hrana višnjih bogova. ambideksteritet (nlat. amburere ogoreti. svirali itd. amb. ambonoklast (grč. ambiskada (fr. ambiciozan (lat. slavoljublje. logia) dvosmislen izraz. licemer. ambara mirisna smola. ambrotipi pl. usta topovske ili puščane cevi. ambo oboje. ambrasirati (fr.

amentes cit. završiti. nepravilnost. amicabili modo) na prijateljski način. prijatan. americaniser) poame-ričiti. ned. prouzrokovan amebama. amicalis) prijateljski. amicus prijatelj. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amikalan (lat. ameboidno kretanje zool. . amiloidva degeneracija med. amenorea. glikozid u gorkom bedemu. men. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amencija senilis (nlat. amentia simplex) med. ametrija (grč. insekti koji nisu podložni metamorfozi. nepravilan.ne. ameliorer) poboljšati. men. fr. amen (hebr. med. zanimati. nesrazmernost. aminokiseline hen. nenaučan. amylacea) pl. a-. amerikav (fr. amentia occulta) med. a-metrfa) neravnomernost. amida) hen. lekovi koji sadrže u sebi skrob. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. poboljšavanje. znak At. bez. amilum (lat. ametričan (grč. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. oko) med. delimično ludilo. bubrega i creva. a-. amizantan (fr. koji nije podložan metamorfozi. na lep način. amerikanizirati (fr. a-mfmetos) nepodražljiv. amizirati (fr. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. ametist (grč. ametodist (grč. amin (hebr. amikabili mode (lat. manfa) ned. nesrazmeran. amentia partialis) ned. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. amygdalon badem) bademova gorčina. nejednakost. amiloidna degeneracija. mfmesis podražavanje) med. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amivi hem. amida) hen. a-. pripada grupi trans-urana. doterivanje. ametista (grč. amiksija (grč. amebni (grč. drugarski. amentia activa) med. skrobno brašno. npr. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. amen) v. razonodan. v. štirak. amid (nlat. ametropija (grč. ili mnogogubo toga. amin. uveseljavati. 3. ludilo. amikabilis kompozicio (lat. jetre. curim) med. v. grč. vepggački napravljen 1946. americaine) otvorena kola na četiri točka. a-metrfa) neravnomeran. bresaka. amidin (nlat. a. a-metron. a-methystos) pl. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). ametaboličan (grč. organsko jedinjenje SvN10O5. skrob. nepromenljiv. ametabolija (grč. tuha sluz) ned. jezgru šljiva. amylon skrob) hen. zemljišta. amusant) zabavan. 1. vrsta platna. metabole promena. god. americij(um) hem.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. nepromenljiv. amencija simpleks (lat. amizeta (fr. imanja. hemijski elemenat. rheo tečem. mana oka u prelamanju svetlosti. melior bolji. men mesec) ned. amimija (grč. amenomanija (grč. amimetičan (grč. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amerikanka agr. metabole ) biol. atomska masa 243. nejednak. prijateljska nagodba. poameričavati. vrsta lakog poljskog topa. amigdalitis (grč. amuser) zabavljati. amilacea (nlat. ošljar. amenorea (grč. amen. igračka. amoibe promena) koji potiče od amebe. preobražaj) koji se ne menja. amenija (grč. amentia senilis) med. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. amelioratio) pobolj-šanje. amygdale badem) med. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. amicabilis compositio) prav. ametabolan (grč. amencija aktiva (nlat. otrovan. a-. a-. planu. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. naročito slezine. ameliorirati (lat. prijateljski sporazum. amusette) zabavica. kajsija. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. 2. amenija. popravljanje. staračka slaboumnost. potajno. metabole) biol. zanimljiv. amencija parcialis (nlat. amylon) hen. voj. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amencija okulta (nlat. trešanja. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. poboljšavati. ametabolni insekti zool. farn. amentia) med. amerikanizmi pl. razonoñavati. vrsta vinove loze. amylum. razonoda. redni broj 95. skriveno ludilo. popraviti (zemljište). amencija (lat. koji je bez reda i načela. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. opšta duševne slabost. vrsta lubenice. a-. jednostavna. naglo ludilo. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. a-. zapaljenje krajnika. amigdalin (grč. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amelioracija (nlat. amiloza (grč. vrsta košnice američkog tipa. a-. ops vid. otuda: reći amin privesti kraju.

kristalnost. amortizirati (nlat. ukras na vrhu grañevine. amortizirati. amoniti (hebr. oprostiti kaznu. v. amonium) hem. amoreti (ital. 3. Amon. amoroso) l. barut za poprašivanje. ljubavnik. amortissement) l. predati zaboravu krivicu. amortirati (fr. atupb branim. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. Amor (lat. ammoniakćn. amytto param. salammoniacus) hem. amortizator (lat. razdirem) biol. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. koju odvaja od začetka tzv. glavno božanstvo starih Egipćana. zupčasta ivica zida. mnesis sećanje) med. amortirati. nlat. amnionova voda. amnikolist(a) (lat. amoreti. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. ammoniakon amonijak. amnestirati (grč. mos. 4. lat. amorevole (ital. morphe oblik) bezobličan. ljubav je jača od svega. amabile. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. poprašljač. muz. zaljubljeni. amnicola) stanovnik pokraj reke. staviti kapelu. amnos) med. amortizacija (nlat. vraćati neki dug postepeno. amortisare) 1. amirante (tl. supr. amitoza (grč.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). grč. amnion (grč. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. vrh. nakazan. ljubav. jedinjenje azota i vodonika. min. Amon (hebr. amortizacija. koji ne zna za moral. kod koga postoji amitoza. bezobličan. bezmora-lan. amniona. amor vincit omnija (lat. amortizovati (nlat. bezbojan gas. zaštitna sredstva. amoniemija (grč. v. Ammon) kit. mamiti. naročito državnih zajmo-va. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. amca) stric. grañ. složenih jedinjenja. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). dugotrajan ili stalan. amortisare) tehn. amissio) gubitak. odbranjujem. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amortir) v. emisija (lat. zapaljenje vodenja-če. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amitotičan (grč. 2. 3. 2.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. slikanje debelim slojem boja. amoriti (lat. trophe ishrana) med. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amynteria) pl. fig. amiotrofija (grč. supr. nekristalisan. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amorce) mamac. 2. vab (za divljač). amorsirati (fr. amoralizam (lat. . amorfan (grč. morphe) bezobličnost. otplaći-vati. lekovi koji služe za predohranu. mys mišić. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. postepeno. min. amnitis (grč. kristalan. amonij(um) (lat. nakaznost. nlat. amnos jagnje) med. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amoretti) št. a-. amonijak (grč. a-. amica. amor ljubav) v. grč. amoralan (lat. moriš) fil. amorfija (grč. jedinjenje azota i vodonika. empatement) slik. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. nakaznost. potprašiti. kratkotrajan. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. moriš običaj) koji je bez morala. kap-sla za paljenje mina. a-mos. amortizman. oblast u Libiji. gubljenje. a-morphos) bezobličnost. bog ljubavi. amnestia zaboravljanje) prav. amorozo (ital. amore (fr. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. starac. Amon. amortizirati. Amon. amoriti. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. razdirem) biol. amnezija (grč. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. v. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. fig. ljubav sve pobeñuje. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. bezobličnost. koja je dobila ime po eg. deda. amnestika (grč. amortizer. a-. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. vodenjača. Atog) mit. simbol stvaralačke snage i rañanja. amnestija (grč. koje odbacuje dotadanji moral). vabiti. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amidža (tur. amok (mal. amortisare) v. nastavak -ites. potpraši-vati (pušku). bogu Amon-u). med. ampatman (fr. up. amor cer) metnuti mamac. amortisatio) l. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). nekristalnost. amor vincit omnia) posl. 2. amortizman (fr. a-. amytto param. kao sastavni deo nišadora i dr. amabile. haima krv) med. a-. trovanje krvi amonijakom. amorfizam (grč. amorevole) muz.

zool. nameštenih. obuhvatan. meteor. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. oteti. ampelurnfa) vinogradar-stvo. ampliare povećati. amphibios. ret. bog je apsolutni duh. amphiblestreides mre-žast) anat. razvijati. amusia) koji ne uživa ljubav muza. odsecanje ranjenih. neobrazovanost. zauzimanje. amplificare) v. amuzija (grč. amfibija (grč. ampelos čokot. amphibios. otimanje. šira obrada. amulet (lat. žustriti se. bombaste reči. employe) službenik. fiz. amplijacija (lat. način izražavanja nadugačko i naširoko. izložiti. najveća razlika u vazdušnom pritisku. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. emporter) voj. Ampere. ulje. amputirati (lat. amplijativ (lat. jedinica za merenje jačine električne struje. ambrel. amfi (grč. prav. . opširno izlagati. belilo. amusfa) nenaklonost muza. otcepiti. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. amplifikovati (lat. igra toga duha. ampulla bočica) ispupčena. empirance) trg. u složenicama: s obe strane. na oba načina. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. up. razgranavati. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. amourette) mala. potpuno odvajanje. amfiblestroida (grč. osvojiti. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. na jednoj skali. amundizam (grč. amputare odsedati) med. nazvana po slavnom franc. shvatanje po kome samo bog postoji. metron mera) fiz. a svet je samo treperenje. amplificare) proširiti. koji proširuje. zapaljenje mrežnjače oka. amplifikacija (lat. suncobran. odvojiti. anportirati se. proširivano. nepesnički. zauzeti. amfibioliti (grč. uvećati. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. okolo. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. ampullae) pl. amplitudo obimna veličina. prolazna ljubav. amplificatio) proširi-vanje. logfa) nauka o amfibijama. šteta na brodu. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). koji uveličava. empire) carstvo. ri-srditi se. amuletum) amajlija. fig. teh. logos) zool. niži činovnik. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. ampirans (fr. amportiranje (fr. a svet ne postoji. razvijanje. amplektivan (vlat. pojačavanje. unaokolo. prostranost. razgranato. amplifikativan (nlat. razrada. amphi) predl. obično na vratu. mrežnjača oka. amfibiolog (grč. lat. planuti. grč. razmetanje. emporter) voj. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. amploaje (fr. fig. oko. amfiblestroditis (grč. proširiva™. amputatio odsecanje) med. amputacija (lat. staklo električne sijalice. za razliku od superlativa. razgranja-vanje. amplificativus) proširivan. tj. amportirati (fr. dvojak. nasilno odvojiti. ampliativus. a-. amphibios. najvišeg stepena. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. Hthos kamen) pl. amuzičan (grč. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. ampli-ficirati. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. proširenje. razmrskanih. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. bokasta bočica za mast. ambrela.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amrel. ampliare proširiti) širenje. amphi. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. sa svih strana. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amfibiologija (grč. ombrello) računi štit od kiše i sunca. uveličavajući. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. kalfa. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. npr. amphibios) vodozemski. carevina. ampelurgija (grč. uveličati. prevrtljiv. osvajanje. širina) geogr. amplificirati (lat. odseći. matematičaru i fizičaru A. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. vodozemci. amphiblestron mreža) ned. amplitude (lat. ljubav bez strasti. amrela (ital. kišobran. amplectivus) koji obuhvata. fig. iscrpio govorničko izlaganje. nadute. mundus svet) fil. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. pomoćnik. avion snabdeven i točkovima i čamcima. uveličavanje. vinograd. ampule (lat. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. amfibije (grč. amfibijski (grč. razviti. ampermetar (fr. inat. amureta (fr. neobrazovan. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. amfibije. ampule (lat. ampir (fr. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. amper fiz. bios život) aaij..

od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. amfismila (grč. amfitomičan (grč. anabaza (grč. kretikus. anaglifi. amfimakros (grč. amphitomos) dvorez. sumnjiv. amfimiksis (grč. slika i sl.(grč. na. amfideum (nlat. dvosmislica. amphfbolos) dvosmislen. amphilogia) spor. amfiteatralan (grč. sa dva reza (nož). sumnjiv) min. anabaptist(a) (grč. genesis rañanje) zool. amphi.itd. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. ops) med. amfora (grč. odgovara našem ne-.) poet. pater otac) pl. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. protivrečnost. amfigurija (grč. vrsta minerala iz reda složenih silikata. spajanje rasplodnih ćelija. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. amfidiplopija (grč. amfigonija. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). velika nekoliko santimetara. astma. dvostruko gledanje na oba oka. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. duž. karpos plod) bog. trućalo. uzlaženje) iz nižih predela u viši. anabafno uzlazim) koji se penje. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. apa) predl. amfibol (grč. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. meignymi mešam) biol. amphi. anabolizam (grč. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. anagnosma) štivo. dakle. amfigurist(a) (grč. dvostruko gledanje. sipnja. amfitropičan (grč. amfiboličan (grč. amfilogičan (grč. pneuma dah. bog. nemačkom il. amfipatori (grč. meter mati) pl. razvijanje i jačanje bolesti. anabatičan (grč. amfilogija (grč. razvoju i obnavljanju tkiva. v. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. naročito za anatomsku upotrebu. daje reči odrično značenje. amšir (tur. amfoteran (grč. amphi. amfikarpičan (grč. anabaptizam (grč. po. smetenjak. do. an. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. oko. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. um. amphi. amphideum) ned. baljezgalo. skia senka) pl. bog. amphi. amphoteros. anaglipti (grč. anaglifi (grč. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. disanje) med. oxys oštar) zool. zbrka reči i pojmova. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. uz. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. najprostiji kičmenjak. anaglypha) v. amfigeneza. ana baptistički. polureljef-ni umetnički radovi. amfo-terne tvorevina kol. fig. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. anaba-tična groznica med. prepirka. a U Drugo prema jugu. koje su. gledaoci. amfibrah (grč. anabole uzlazak. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). ali svakim okom drukčije. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. amfioks (grč. med. amfiguričan. amphi. amphibolfa) dvosmislenost. pr. amphi. srca ni pravog mozga. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. amphi. ap) u grčkim složenicama. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. i lužni i kiseo. diploos dvostruk. amphi-theatron) polukružna pozornica. amphi. anagliptika (grč. amphoteros) hem. sinovi dveju matera a jednog oca. amfimakros. v. teško disanje. uzvišeno mesto prema pozornici. amphfbolos dvosmislen. amfimacer (grč. amphi. koji napreduje. anaglypta) pl. amphi. anaglipti. otvor (ili: usta) materine. amfoterodiplopija (grč.) šesti mesec u turskom kalendaru. istovremeno i neptunskek pluton-ske. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. amphi-gignomai) zool. ops oko) med. uspon) biol. amphi. amfisciji (grč.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. spolno množenje. diploos. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. ispred samoglasnika. amphi. ana (grč. amfibolija (grč. ana-basis penjanje. amfipneuma (grč. anabioza (grč. amfimacer. dvojak. besmisleno brbljanje. groznica koja hvata svakog dana. amfigeneza (grč. kroz. amfigonija (grč.. amfiteatar (grč. ribolika morska životinja. amphflogos) sporan. geogr. deca dvaju očeva a jedne majke. amphimakros) poet. amfimetori (grč. latinskom in-. koji raste. amphibrachys) poet. stalna groznica.. anagnozma (grč. apa. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. penjanje. veoma važna za nauku.

anakatabat (grč. ozdravljenje. ret. anagoga (grč. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. anakolut (grč. ap-. akuo čujem) med. avagram (grč. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. ap-. anakojnoza (grč. an-ago) uzdizanje. aeg. ana-grapho napišem) sprava koja. zool. anaerobe (grč. alegorično tumačenje Biblije (up. analgija. koji odbija (svetlost. anaka-tartična sredstva. prelamanje svetlosnih zrakova. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. anakolema (grč. aeg vazduh. koje se onda moraju po smislu dopuniti. bfos život) pl. anakufizma (grč. apa. anakolutija (grč. anakliza (grč. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. med. anaklastika (grč. zool. katkada i frivolne pesmice. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. algos bol) med. anakatarzis (grč. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anagogija (grč. bacanje krvi. ponavljanje reči. okrepljenje. sporazumevanje. analgetik (grč. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. ana-dipldo udvojiti. ana-kathafro) pl. mast za zarašćivanje rana. anagrafa (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. a ne za prikazivanje. anagogija). diopgrika. nauka o dobijanju svetlosti. ana-kampto) ont. kašljanje krvlju. pisma. ana-klfno nasloniti se) med. neosetljivo«1. zvuk). udvostručiti) udvajanje. dijadema. svoñenje na nešto opštije ili duhovno.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. radi ponovnog otiska i umnožavanja. rob je anagram od bor. čmarni. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. nauka o odbijanju zvuka. anakoluthon) gram. kata odozgo dole. v. anadiploza (grč. alegorično značenje. propis leka. anakefaleoza (grč. anaklastos prelomljen) ot. kratko ponavljanje nečega. naglašavanje. dolazim) meteor. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. analni otvor zadnji otvor creva. katoptrika. inat. probava. prethodna istraga. anagvosti (grč. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. anaerobionti (grč. po ugledu na Anakreonta. analgezija (grč. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. ana-dosis) fiziol. bfos život) pl. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. anakreontičari pl. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. analgesia) med. naslanjanje leñima. udva-janje napada grozničnih bolesti. piše obratno. anakrisis) ispitivanje. čišćenje grudi od sluzi. ana-kampto) o d bojni.) koji se odnosi na anu s. anakuphisma dizanje. bai'no idem. anakteza (grč. ana-kollao nalepiti) med. ana-gnostes) pl. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. avaklaza (grč. med. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. najveća zmija tropske Amerike. anakolut. anakolutičan (grč. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. anakamptičan (grč. anakoluthos) nepravilan. anakampterija (grč. anakrusis) četr. anadema (grč. avadoza (grč. bez veze. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. rekapitulacija. v. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. poluležeći položaj bolesnika. apa. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. ned. ana-kampto savijam. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. ana-gnostes) pl. iskašljavanje. an-ago uzvodim) tajni smisao. anakovda zool. v. . oduševljenje. recept. anakreontika (grč. apa. anakalipterija (grč. bezbolnost. npr. ana-klasis prelamanje) ont. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. obično pored crkava i manastira. anakruza (grč. za vreme službe. ili usled izostavljanja reči. anaktesis) med. ana-grapho) med. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. anakatartika (grč. ahust. skrećem) sklonište za sirotinju. anagraf (grč. pevali ljupke. varenje. nemanje veze) gram. ana-kathafro očistim) med. anakriza (grč. udaranje glasom na slog. anakoluthia nedostatak u vezi. anaerobe. anagnostici (grč. analan (lat. mir od Rim. anakamptika (grč. čitali pojedine glave iz Sv. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anakuza (grč. anakolutija. pri duvanju jakog vetra.

med. kvalitativna analiza hek. sa njime je identično vezan. analgezija. analogon (grč. rapgčlaniti. zakržljavanje. anamartetičan (grč. prikaz. kvanti-tativna analiza hek. hranim. annales. avali (lat. sinteza. odgovara reči drugog jezika. avalekta (grč. analambano podižem. polari-zator. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). sličan. analog (grč. saglasnost sa pravnim načelima. pl. analizator (lat. koji se osniva na analizi. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. razlagati. odgovarajući. istovr-snost. annales) l. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. analogizirati (grč. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. ap-. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). koji raščlanjava.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. sravnjivati. sravniti. analytikos) filozof. razglabanje. podoban. koji razgla-ba. ana-lambano) l. zaključak po analogiji log. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. nožem — sintetički oblik i nem. apa-Gub) 2. alpha. nepogrešnost. prestanak rastenja i razvijanja. analogija (grč. analogfa) sličnost. odgovarajući) lingv. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. istovrsan. analitički jezici IKKð. jačanje. analytikos) raščlanjavan. ra-zložiti. an-amartetos) bezgrešan. hemi-čar i dr. koji je postao putem analize. rasta-vljati. ana-lyo) rastaviti. obrascem. tipu ili obrascu. analizirati. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. semantički. koji ne zna ni čitati ni pisati. koji se bavi razglabanjem. analitičkim oblicima. v. ana-lyo) v. nauka o popravljanju zdravlja. analou rapgčlanjavam. analeptika (grč. analytike) teorija analize. ap-. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. slično (ili: odgovarajuće) stanje. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene.) ned. aldafno potpomažem. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analogija jurio (nlat. razlaganje celine na njene delove. analfabetizam (grč. an-amartesfa) bezgrešnost. analogan (grč. analistique) rad na analima. analogon racionis (nlat. koji se odnosi na analitiku. annus godina) pl. osvežavajući. reč jednog jezika koja. nepogrešan. analogisti (grč. analogon sličan. srpskohrv. mit dem Messer — analitički oblik). tela itd. ana-logizomai) uporedi-ti. anamartezija (grč. analogos) sličan. jačam) med. godišnjaci. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. etimološki. analfabet (grč. supr. algos bol. analisati (grč. avalist(a) (grč. letopisima. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. 2. up. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. beta) onaj koji ne zna azbuku. analitičar (grč. ocena. sva su tela rasprostrta. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). analizirati (grč. odgovarajući. supr. analogizam (grč. podoban. oporavljanje. morfološki itd. avalhtika (grč. analepsija (grč. nepismen.. analysis) raščlanjavanje. v. mat. podaci koje bole- analgija (grč. analistika (fr. tipom. uspostavljam) ned. analeptikos) osvežavan. npr. analitičan (grč. ozdravljenje. pisac godišnjaka. analogičan (grč. okrepan. analitičar. anamneza (grč.) nepismenost. ned. elementarna logika koja se bavi pojmovima. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. suda u njegove delove. okrepljujući. raščlanjavati. sredstva za jačanje i okrepljenje. koji odgovara nekom zakonu. analist(a). analist(a) (lat. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. anamnesis sećanje) fil. analdija (grč. letopisac. tj. odabrana štiva. analysator) fiz. analeptičan (grč. analize (grč. analogia juriš) sličnost pravna. srodan. ned. Nikolova prizma).). analepsis. ap-. letopisi. saglasan. pravilu. sintetičan. neznalica. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. analogismos) fil. sudovima i zaključcima. raš- . ocenjivanje. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. odreñivanje sastojaka nekog tela. što je u skladu sa razumom. analitički (grč. tj. analekta) pl. tj. uporeñivati. ispitati. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. razglaban. ispitivati potanko.

ispljuvanje. proširenost krvnih sudova. plastična hirurgija. povećane disartrija. fiz. natrag. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. med. bog. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. ana-morphosis preobražaj. prećutkivanje završne rečenice. anarhistički v. anamorfotičan v. nameštanje slomljenih kostiju. anapneuzija (grč. anaplerosis) dopunjavanje. kukavičluk. ana-neosis) podmlañivanje. Bakunjin i Stirner. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. an-andria) nemuškost. ananassa sativa) vot. izbacivanje sluzi. v. unazad. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. nemuževnost. nesre-ñen. preinačenje) preobražaj. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. ana-plasso preobrazim) med. anaplerotičan (grč. anamnestična sredstva med. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anarhija (grč. npr. ana-plasso preobrazim. anaplastična sredstva med. anapetes raširen. . an-archos bez poglavara. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anankofagija (grč. iza leña. reda. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. ned. penjanje sokova. anarhičan.). ana-pler66 ispunim) pl. anandrija (grč. pamćenju. anarea (grč. naročito krvi. anapnoika (grč. an arijer (fr. sredstva koja pomažu disanje. anamorfoza (grč. samovolja. rastenje mesa. anamnestika (grč. an-andros) koji je bez muškosti. arche vlast) bezvlaće. anamorfotičan. organizovane političke borbe. prema gornjim delovima tela. arthron ud) med. nedostatak (ili: nemanje) udova. odmor. anapest (grč. anartros (grč. razvoj) lingv. koji je ponovo zadobijen za nešto. anapnoična sredstva. anarhički (grč. obrnut daktil. anamorfičan. anarhički anavlerotika (grč. anarhističan. charmom'a) kuz. uobličim) med. morphe oblik) izokrenut. anarhista) (grč. anapleroza (grč. anarhičan. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. ananke nužnost. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. uzimanje hrane po propisu. ap-. an-anthes) bog. arche) koji se odnosi na anarhiju. naopak. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. ap-. zbog čega se zove i anti-daktilos. nepriznavanje autoriteta. ananeozija (grč. izopačena oblika. anapneusis) med. anaptoza (grč. jačanje pamćenja. anaptyksis razvitak. apa. veština sećanja i pamćenja. iskašljavanje. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. anarchia) bezvlašće.anamnestika 44 anarhičan. nedisciplinovan. en arriere) nazad. ap-. anantapodoton (grč. fig. 1. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. arthron) 2. an-apto obesim) utučenost. plašljiv. grla. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. bezvlašće. bez ikakvih obzira. disharmonija. anaplastika (grč. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. med. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. bez cveta. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. neorganizovan. lica kao posledica moždane kaplje. plašljivost. marksizmu neprijateljska.: Ako li ne učiniš. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. lekovi za jačanje pamćenja. — videćeš šta će ti biti. ap. aiantičan (grč. anarroia) med. arthron) bezudnik. apa-rpeb) pl. anamorfičan (grč. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). po dijeti. u odsustvu. anaptiza (grč. odušak. usana. progresivne i bulbarne paralize). ostrag. osnivači su Prudon. anarmonija (grč. duboko disanje. nakazan. anaptiksis (grč. otvoren) ned. zamenjuje. potpun nered. up. preobražavanje. apa. anaprozelit (grč. anaplazis (grč. anapetija (grč. anarhičan. koji pripada sećanju. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. ždrela. iske-žen. discipline. plastična hirurgija. anartrija (grč. ana-ptyo ispljujem) med. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. anartrija (grč. anamnestičan (grč. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. ananas (nlat. pogruženost. apa. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anandričan (grč. haotičan. phagein jesti) med. koji nema prašnič-kih niti. anamnesis sećanje) fil. anarhizam (grč. bog. apa. koji ne cveta. koji dopunjuje.

pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. ana-spao) med. anatema (grč. izvrtanje materice i mokraćne bešike. zelenašim) prav. anaseizam (grč. koji obnavlja. trljanjem. sredstva za zaustavljanje krvi. sarx meso) ned. ana-trope preokret. ušća. ana-temno rasecam) para-ti. anatresis) med. apa. koji je bez poremećaja u oštrini vida. up. razuñivati. anatomirati (grč. anatocizam (grč. anatema esto (lat. izvrtanje reči. tj. v. anatropa (grč.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatom (grč. lat. grč želuca. sredstva za trljanje. . arche. apa. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. anathema esto). baciti prokletstvo na koga ili što. anatole istok) istočni. neka je proklet! anatematizirati (grč. med. stćma usta) sastaviti otvore. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. oporavljenje (rekonvalescencija). anaspazmija. ana-tribo) med. jako povraćanje. anasarka (grč. npr. do sitnica. anatomirati.isključenje iz crkve. med. naplaćivanje interesa na interes. ana-tribo trljam) med. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. životinja i biljaka. ana-trepho) med. anisum) bog. anasonlija (nlat. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. oštrovid. prenop!enje. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anarhosindikalizam (grč. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. seismos trus. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. umnožavanje. anastrofa (grč. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. med. anathema) prokletstvo. anatrepsis (grč. radi mirisa. anatemisati v. med. kao začin za hleb i opojna pića. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. ana-thymfasis) isparavanje. anarhoindividualizam (grč. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. podrigivanje. stigma) opt. biljka iz porodice štitara. okretanje. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. apa. anastomoza (grč. trljanje udova. 1. isključiti iz crkve. pr. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). kožna vodena bolest. bakroreza. menjanje mesta rečima. anatimijaza (grč. anisum) rakija u koju je pomešan. apa. prenosim. med. anatocistički. rastavlja-ti na sastavne delove. fig. anastaza (grč. anastigmat (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anarchla bezvlašće. ned. fig. ana-stello suzbijam) pl. „drugi neki čovek". med. ozdravljenje. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. apa. stoma) pl. anatomizirati. proučavati u tančine. zemljotres) geol. stigma tačka) ont. anastasis ustajanje) uskrsavanje. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. anastaltika (grč. stoma) med. lečenje trljanjem. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. archos. anarhoidan (grč. spojiti. a-. ana-spao izvlačiti) med. npr. anaspazmija (grč. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. anastatičan (grč. u Makedoniji. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anastigmatičan (grč. koji podmlañuje. anathematizo) prokleti. obrt) ret. ujediniti. osušen plod ana-sona. anatripsologija (grč. ustajanje iz bolesničke postelje. koji zasušuje ranu. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anastrophe) ret. prenosan. tokizo dajem pod kamatu. uglavničenje interesa. anatriptična sredstva. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. anatripsis (grč. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. anatreza (grč. apa. anatomija (grč. anastaltičan (grč. preklinjanje. telegrafska. anfstemi. uskrsnuće. trepanacija. anatolijski (grč. anaspazis. prevrtanje. ana-stello) koji zaustavlja krv. naročito rakiju (anasonlija). apa. anaspazis (grč. anatematizirati. . stezanje želuca. anason (nlat. a-. anatomizirati (grč. mesto „neki drugi čovek". ana-tribo trljam. češanje kože. nlat. raščlanjavati. prevrtanje želuca. istočnjački. kletva. anatriptika (grč. anastomizirati (grč. otvaranje bušenjem. 2. koji daje punu oštrinu slike." ana-temno rasecam) v. tip. dimljenje. ana-triptica pl.

ap-. na naličje. npr. anachronismos) pogreška u računanju vremena. najmiti. angioteničan (grč. blanko žiro. en bloc) naveliko. Kosu reže ostarela majka. engleski muz. a l'anver (fr. usamljenik. uplesti se u borbu. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože.anafija 46 angioteničan anafija (grč. kuz. angiom (grč. skrivenosemenjače.. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). angarijapija (nlat. stenos tesan. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. davanje u zalog. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. antologija (grč. angeion. elektroforeza. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. vrsta ženskog ogrtača. instrumeng sličan gitari. pr. zapaljenje vrata. angažirati (fr. pustinjak. angažirati se zauzeti se. obaveza. redovna dužnost. antiektazija (grč. angaria) kuluk. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. angina pektoris (lat. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. grub vuneni serž. obećati. zauzimati se. voj. angeion. anvelopa (fr. uzeti u kuluk. angiospasmus (grč. voj. topovi u Kosovskoj bici. anafoneza (grč. koji je uzet u službu. envoye) izaslanik. pektoralna angina. „iznošenje spreda". angeion sud. ap-. pogoditi. boj. neispunjene. proširenje krvnih sudova. anafrodizijaka (grč. v. angina (lat. angažovati v. astr. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. nesavremenost. isposnik. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. mag. angažirati. npr. datuma. phylaxis čuvanje. ono što je u protivnosti sa hronologijom.) protiv volje sopstvenika u službu državi. obvezati na besplatan rad za državu. anafrodit (grč. stesniti) med. . lat. anafrodizija (grč. pl. opis krvnih sudova. skloniti koga našto. stupanje u službu. naročito krajnika. brodova i dr. engagement) obvezivanje. založiti se. enversins) trg. angeion. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. angeion. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. sudar. . npr. angiokarp (grč. anaforeza v. zapaljenje krvnih sudova. envers. angaria) uzeti u kuluk. omot. jedan registar na orguljama. angažovan (fr. pustiti se. otvoreno. anñeoski koren. angiografija. an blok (fr. an blan (fr. anaphonesis) med. natraške. pojavljivanje znakova na nebu. neuron živac) med. ektasis pastezanje) med. ćutu-re. zalagati se (za kota ili što). bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. angeion sud. kola. nisko utvrñeno. uzan) med. enveloppe) zavoj. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. akgiostenoza (grč. pr. za ples. logia nauka) fiziol. angeion. anvsr (fr. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. zalaganje. angiospermije (grč. pathos bol) med. anaphora) poet. jedno na drugo. angioneuroza (grč. npr. angejologija. angiitis (grč. voj. onaj koji nije sposoban da oplodi. grč krvnih sudova. angeion. sukob. angelika (grč. anahoret(a) (grč. anahronističan. anafilaksija (grč. praćeni smrtnim strahom. jaki bolovi u oblasti srca. epifora). angiografija (grč. odsekom. koji se obećao. a l'envers) naopako. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. služba. kulučenje. angarija (lat. čarka. engager) obavezati. — Kosu reže pa vinograd veže (up. oboljenje živaca krvnih sudova. ap-. med. obaveznost. za ratne svrhe. za ples.. gušobolje. pogodba. stezanje grudi. ned. navesti. najmljivanje. Cezar na automobilu itd. angitis. anversen (fr. angarirati (lat. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. angiopatija (grč. poslanik drugog reda. otpravnik poslova. angere suziti.angelos anñeo) bot. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. angažovati. karp6s plod) bot. dogañaja. arće pipanje) ned. pogañati. ucelo. neko plaćanje itd. angeion. angeion. po-buditi. engager) obavezan. apa. angeion) med.: Kulu gradi crni Arapine. angažman (fr. vremenska poremećenost. inversus) naličje. upustiti se u nepggo. angiosarkom (grč. — Kulu gradi od dvadest tavana. opasan rak krvnih sudova. zastarelost. obavezati obećanjem. anahronizam (grč. sperma seme) bot. anvoaje (fr. uzeti u službu. anafora (grč. grapho pišem) fiziol. angeion sud. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. zapleten u borbu. krvni sud) med. zaostalost. sarx meso) med. poremećaj u čulu pipanja. anahoretski. angeion. en blanc) trg. an-aphroditos) med. uzano spoljno utvrñenje. brod i dr. zaštićavanje) ned. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. spasmos grč) med. nagovoriti. angina pectoris) med.

duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. hermafrodit. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. nesreća. drangulije. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. ćoškast. Anglia. apeg. operacija krvnih sudova. angulus. apeg. angeion. jad) ñavo. apeg. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. malo laganije. episkopalna crkva. anglicizam (nlat. andarini) pl. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. androginija (grč. grč. Anglia. apeg. andragatija (grč. angloman (nlat. vrag. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. andristi (grč. anglizirati (fr. anglicizirati (fr. podrobno. ancrogenija (grč. angostura-kora. pečalno. oikion kuća. lithos kamen) pl. osobenost engleskog jezika. anglofil (nlat. angliciser) poengleziti. jezika itd. apeg. endosser) trg. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. andros) pl. nazvane po gradu Angostura. anguistara. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. andare ići. andana) niz brodova povezanih u luci. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. fil. pokretan čovečji lik. trg. phćbos strah. v. eidos) sličan čoveku. apeg. androgonija.angiotomija angiotomija (grč. angitis (grč. androliti (grč. umereno. Anglia. uglavnom (ispričati nešto). andrek tuga. angusta) muz. muž. angustura-kora. andreceum (grč. apeg. andante (ital. okamenjene ljudske kosti. gde je pronañen). anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. androgonija (grč. dvospolac. šonja. androgamija (grč. gamos brak) biol. rogljast. angularis) uglast. kut. angulus (lat. andante) muz. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. engleza (fr. prnje. andosman (fr. an gro (fr. gyne žena) dvospol-nost. namalo (supr. hermafroditizam. andrologija (grč. angošjozo (ital. lagano. na kvantum. hrabrost. Anglia. geol. andros. onaj koji mrzi Engleze. kao u hodu. stanište) bog. logi'a nauka) med.(grč. genos roñenje) v. prenos menice. angster (ital. angoscioso) ran. andarini (ital. sečenje. angosciosamente) muz. andantino (ital. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. apeg. grč. anglikan. angostura-kora v. avgusta (lat. andamento (ital. bolno. deo jedne fuge. tj. andragathia) muževnost. grč. grč. andrak (pere. ugao. anglofobija (lat. en ñetail) potanko. anglikanac pripadnik anglikan-ske. iscrpio. nevolja. čestitost. androgin (grč. angularan (lat. oploñenje muškoga gameta ženskim. apeg. adrogenija. vrlina. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. nesreća. kao imenica: komad u laganom tempu. napravljen u čovečjem obliku. andaluzit min. rasploñavanje ljudskog roda. apeg. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). poengležavati. grč. dronjci. anglist (lat. kephale glava) min. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. androkefaloid (grč. androidan (grč. brižno. andana (ital. nlat. andantino) muz. an detaj (fr. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. naviše. slabić. anglaiser) potkusiti konju rep. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. andro. skup svih prašnike u cvetu. uškopljenik. angulus) ugao. eidos lik) veštački napravljen. temno režim) med. protestanske crkve. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). do tančina. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. potpis menice na poleñini. andros čovek. angustacija (lat. andezit min. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. andro-gynos) dvospolnik. naveliko. ženskonja. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. Anglia. an gro). android (grč. endossement) trg. angeion) med. apeg. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. andamento) hod. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. apeg. anglomavija (nlat. do sitnica. angošjozo. anglofob (lat. naročito prvog čoveka. andramolje (grč. kulture. en groš) trg. zlo. opširno. muz. angiitis. andosirati (fr. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. gone rañanje) stvaranje čoveka. angošjozamente (ital. v. jedan registar na orguljama.

utelo-vljavati. barys težak. odnosno vetra. veština merenja brzine i jačine vetra. anemogaman (grč. anemografija (grč. anemo. haima) med.ne. andramolje. šaljivo: krasti. anemos. andromanija (grč. pustinje. annexio) prisajedinjenje. androsteron (grč. anemometrograf (grč. anemos. lečenje vazduhom. pathos bol) med. annexus) zavisan. anegertika (grč. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. prevrtač. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. haima. anektirati (lat. anekdotos neizdan) 1. anemos. bog. ap-. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. apeg. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. oskudica u snazi. još nije objavljen. skopeo gledam. astr. Andromeda (grč. temno sečem) znat. gamos) pl. malokrvan. aneza (grč. pri-svojiti. anemobarometar (grč. nastavak. vidim) vetrokaz. grapho) v. elektron ćilibar) fiz. angelos vesnik) teol. anemos. metali). biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. logfa nauka) nauka o vetrovima. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. Andromache) mit. anemograf (grč. anemos. npr. anemos.(grč. anemos. npr. hydor voda) med. pridruženje. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. ukrasti. upaljenost »sene za muškarcima. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina.). u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. anemos. lenjost. šaljiva ili duhovita pričice. annexus) prilog. apeg.) muški spolni hormon. a-. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. a-. . ma iz kog razloga. haima) beskrvan. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. jačinu vetra. anemogamne biljke. utelovljenje. apeg. aneks (lat. a-. phonos ubistvo. phflos) biol. fig. annectere) prisajediniti. lit. vezan za. olakšavanje. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. oploñavanje). anemos. metron. malokrvnost. naljutivši bogove. anemidrija (grč. slabljenje. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. Andromaha (grč. anemostat (grč. apeg. aneksan (lat. anematurgija (grč. anemičan (grč. sporedan. žrtvovana je morskom čudovištu. mama strast) med. anelektričan (grč. pripojiti. anemos. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). prinadležnost.) mit. mati Astijanaksova. anñeo (grč. a-. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. spis koji. proučavanje vetrova. odnosno meri. haima krv) med. metron) merenje. androfonomanija (grč. bled. anemofilija (grč. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). ili je namerno zadržan od štampanja. nesposoban za život. anematoza (grč. tromost. anemos. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. uteloviti. anemos. anemometrija (grč. Tragedije od Euripida i Rasina. gamos brak) bog. phflos prijatelj) bog. anemopatija (grč. ap. haima. aneksionist(a) (lat. anemos. strujanja vazduha. npr. metron mera) sprava koja pokazuje. anegdota (grč. androtomija (grč. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. tj. pripajanje. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. nova i kratka priča. andro-phagos) ljudožder. anemobat (grč. phobos strah. anenergija (grč. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. koji se plaši ljudi. a-. androfag (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. androfob (grč. anekumena (grč. andromolje v. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. slab. a-. phobos) strah od ljudi. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. anemogame (grč. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. sečenje čoveka. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. pripremni. vetromer. bolesti. ergon delo) med. biljke kod kojih vetar. anemoskop (grč. pridodan. božji glasnik. sve što je dodano ili vezano za nešto. polubožansko biće. anemologija (grč. anemograf. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. muškaraca. beskrvnost. aneksije (lat. aneklogist(a) (grč. popuštanje. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. anemometar (grč. močvari itd. an-energeia) neradnost. nimfomanija. anemos.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). tj. up. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. od muškaraca. pridružiti. 2. anesis) med. anemos. spasao je Persej. nauka o beskrvnim operacijama. anemija (grč. anemofilan (grč. androfobija (grč. dodatak. antropofag. baino idem) igrač na konopcu. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. kod kolere.

u zvečećem novcu. ap-. prelaženje. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. aneritropsija (grč. isos.TeKyhe. anniversarium) godišnjica. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). animalisare) zool. nemaran. ap-. animalizacija (nlat. a-. en general) uopšte. animalan (lat. uzbuñenost. u gotovu. jaja itd.aienkefalija avenkefalija (grč. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. reč. aromatič-no ulje. ove godine. energija (grč. anaistheteo) pl. a-. epithymia požuda) psih. ap-. bapsko ponašanje. aneorobni (grč. . u organima za varenje hrane. anima mundi (lat. enkephalos mozak) ned. anestetičan (grč. jela od mesa. erethfzo) 2. anizeta (fr. bezbojno. tupoglavost. med. anaistheteo ne osećam) med. ani-malna hrana meso. ergon delo) med. nemoća. anima) duša. mleko. tzv. slabost. phyllon list) bog. duša sveta. anil (arap. metron mera) neravnomeran. an-aisthesfa) med. an ženeral (fr. anhidrija. i'sos jednak. fig. neosetljiv. indigo biljka u Indiji. opiti. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. ap-. učiniti neosetljivim. općenito. animal (lat. nejednako lučenje mokraće. poži-votinjiti. koji »sivi u sredini bez kiseonika. anizometropija (grč. anaerobni. svisveti. anilis) bapski. fig. ano kurente. od koga se spravljaju razne lepe boje. idros znoj) med. anilinske boje. anilizam (arap. nakaza roñena bez mozga. poživotinjenje. obično. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. poživotinjivati. supr. med. anairesis) ret. anizotropan (grč. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. anspija (grč. živi stvor. duh. uroñeni nedostatak mozga. an-nil. benzidam. anestezirati (grč. anidroza (grč. anaisthesia. enkephalos) med. anenkefalos (grč. nejednaka veličina listova na istoj grani. način ishranjivanja tela. anesteziolog (grč. aneurija (grč. kijanol. anepigraf (grč. anni currentis). anervia) ned. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. govor) med. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. ani kurentis (lat. kore zenica) med. aerobni. šp. supr. isos. animalis) životinjska priroda. koji je bez bola. aniverzarija (lat. a. anestezije (grč. animalije (lat. grañu.ne. animalizirati (nlat. a-. anžambman (fr. neosetljivost prema bolu. dobiva se od indigo-biljke (anil). anizometričan (grč. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). zadušnice. an espes (fr. jeu) ulog u igri. anervičan. ap-. enjeu. animal) živo biće. anil) bog. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. ops vid) med. aiereza (grč. tupoglav. aneretizija (grč. isos. a-. uzrujanost. najčešće. trovanje anili-nom. anizohromija (grč. slabost (ili: malaksalost) živaca. isos. a-. apa na. ap-. od koje se dobiva anilin. fig. aeg vazduh. anisette) rakija začinjena ani-som. anizofilija (grč. enjambement) poet. neros tečan) fiz. anizurija (grč. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. anepitimija (grč. neuron živac) med. bezbolan. anestezacija (grč. metron. a-. anaistheteo ne osećam) med. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. anydria) v. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. anizokorija (grč. blos život) bial. bapska starost. animalizam (lat. epi na. uron mokraća) med. ne jednakost zenica. anilin (arap. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. a-. en espece) trg. aneretizija (grč. anže (fr. med. an-nil) hem. a-. anima (lat. anilitet (lat. anilan (lat. ap-. uzetost. životinja. logos. anestetika (grč. liker od anisa (onajsaž). nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. anima-rum dijes (lat. rasejan. u materije živog tela. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. erethfzo dražim) 1. godišnja proslava. životinjska tela. isos. anilitas) bapskost. ap-. ansrvija (nlat. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. brz oko) med. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. epos reč) med.ne. a-. an-nil) med. aneroid (grč. grapho pišem) spis koji nema naslova. nepažljiv. kristalni. anima mundi) fil. kao islandski kristal). tromost žila. pomen i dr. v. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. erythros crven. nesposobnost govorenja. ap. uzbuñenje. animalis) životinjski. ravnodušnost. isos. animalia) pl. chroma boja) med.: vegetabilije.

predlaganje kazne. namera pričinjavanja štete. o živiti. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. rezervoar na mašini za štamparsku boju. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. tip. animalitet (nlat. anquirere) prav. animosite) v. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. karakter. annihilatio) poništa-vanje. žestina. animalcula životinjice) pl. s predumišljajem. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. duša) fil. mišići opružači ruke. anni praeteriti) v. u nameri. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. supr. nazor. avimato (ital. ispitati. poruge. enqueter) vršiti. živahno. izvršiti anketu. kotva. ap-. oživljenje. naredne godine. ukidanje. srdžba.: katjon. 3. ponovo. zool. lenger. srdit. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). animosus) strastvenost. anis (lat. pimpinella anisum) bog. animalkulizam (lat. opovrgavanje. ogorčen. animozo (ital. ankilometar (grč. animozan (lat. animalculum životinjice) pl. ani preteriti (lat. animus (lat. znat. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. av>on (grč. ispitivati činjenice o nečemu. ukinuti. ankrije (fr. osećanje. animosus strastan) ozlojeñen. oduševljeno. anima to) muz. tj. anima) fil. žestina. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). mikroskopske životinjice. namera. animalitas) životinjstvo. vlada ili neka ustanova. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . mržnja. animirati (lat. ukočenost i sraslost zglobova. da je živo (kod primitivnih naroda). onajs. anlassen puštati u rad. obodriti. animalkula (nlat. raz-draženost. anker (lat. odvažnost. animare) dati dušu ili duh. povesti sudsku istragu. animus injurandi) prav. pustiti u rad. kod crtanog filma oživljavanje slika. ankiloglosa (grč. hrabro. razdražen. animozitet (lat. ankylos kriv. ljutina. zagrejati. vatrenost. ljutnja. mišljenje. pristalica ani-mizma. animus) duh. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. odluka i sl. ani futuri (lat. živahno. davanje duše. nedostatak dužice u oku. anihilirati (lat. životinjska priroda. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. ankon lakat) pl. animacija (lat. annihilare) poništiti. glossa jezik) med. animosus. metron mera) sprava za merenje krivine. uno animo (lat. avkora (ital. životna svežina. animus ivjurandi (lat. anlaser (nem. ankylos kriv. animist(a) (lat. animus nocendi (lat. 2. neprijateljski. namera nanošenja uvrede. anni praesentis) ove godine. encrier) divit. apsoga. anni futuri) iduće. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. složno. ani prezentis (lat. animalkulisti (nlat. opovrgavanje. duša) prav. ankiloza (grč. fiz. pobudi-ti. anklav(a) (fr. podbadati. Anlasser) teh. animizam (lat. apsoga) muz. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. animoso) muz. anihilacija (nlat. samopouzdan^. svest. ipo animo) jednodušno. animatizam (lat. podstrekavati. delimična ili potpuna sraslost jezika. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. srce. 1. anketa (lat. anquisitio) prav. animatio) oživljavanje. ankvizicija (lat. ankylos kriv) med. opovrći. još jednom. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. ankoneji (grč. enclave) prav. duša. grč. živost. podstaknuti. veoma čvrst i otporan bokser. iris dužica) med. inquestia. ankeser (fr. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. anni praecedentis) prošle godine. tražiti (ili: predlagati) kaznu. animoznost. oduševiti. fr. nakana. fr. aniridija (grč. vera u duhove. sanduče za boje. anketirati (fr. animus nocendi) prav. animalculum) zool. mastionica. animus duh. srčano. ankvirirati (lat. istraživati.animalist(a) animalist(a) (lat. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. anienai peti se. anima duh. ankyra) brod. 50 anlaser ani precedentis (lat. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. ogorčenost. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. encaisseur) sp. animoznost (lat. oživljeno. ani precedentis. animo (lat.

omos sličan. up. anormalan (grč. namerno izjednačavanje reči. objavljivati. anonimno društvo trg. nezakonitost. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. anomalon) gran. an minijatir (fr. radi prenošenja na novo platno. istovr-san. anomalos nepravilan. tj. anomičan (grč. svi zajedno. uroñeni nedostatak jajnika. anonsa (fr. anomalija (grč. ennoblir) dati plem-stvo. annuntiare) oglasiti. anorganogenija (grč. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. ap-. anorhija (grč. eruptivne stene. koji je bez života. anomalia) (nepravilnost. zločinački. appopseg. anonimnost. anodia) nevezan.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. nepravilnost u kretanju planete. up. obznaniti. opisivanje kamenja. anotirati (lat. anodonti (grč. supr. koji odstupa od pravila. popis zaplenjenih stvari. neslikovan način govora. koji odstupa od pravila. anomalistički (grč. logia) gram. gignomai postati) ar. nepotpisan. bez potpisa. anonimitet (nlat. anovimus (nlat. mrtve prirode. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. ap-. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. anonymos) bezimenost. obznanjivati. nepoznat. odus) pl. ap-. po-zitivni pol. bezbol-nost. odyne bol. anomalos) neredovan. ap-. organon. anomalan (grč. anodinija (grč. agšo) godine. ap bez oksys kiseo. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. anonaran (lat. zakona. organon) neživ. anoksija (grč. en masse) u masi.bez. adnotirati. odyne bol) ned. adnotacija. anodinum (grč. anvarija (grč. nlat. neobičnost. nlat. elektroda. beleška. a imaju različito značenje. u maloj srazmeri. nepoznatost. koji ne ulazi u sastav organskih tela. ano (lat. oštar. ap-. apodinum) med. an-odos uzlaz. grapho pišem) nauka o kamenju. akcionarsko. nedostatak volje za jelo.: katgen. žitni. anogev (grč. starter. oreksis želja. an mas (fr. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). apo naviše. ap. anoblirati (fr. annotatio) napomena. put naviše) fiz. neuredan. ophthalmos oko) med. ap-. koji odstupa od pravila. ap-. naročito uživanje u jelu. oglašavati. norma pravilo) nepravilan. anodija (grč. tal. nepravilan. nauka o nepravilnostima u jeziku. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. anonymos) bezimen. anomalos) nepravilan. ovarium jajnik) med. ano ante Hristum (lat. deoničarsko društvo. nastao bez dejstva životnih sila. nemanje poroñajnih bolova. anomeomerija (grč. neredovnost. nepotpisati. žudnja) nemanje apetita. a-. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. oplemeniti. ap-. genesis postanak) smanjenje. hen. anomizam (grč. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. u godini. pre Hristova roñenja. anonymitas) v. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. avofeles (grč. npr. a. anonymus) nepoznati. npr. organon. anorganizam (grč. orchis mudo) bezmudost. anoda (grč. nepravilni glagol. anoreksija (grč. sisari koji nemaju zuba. anonarni zakoni. anogena metamorfoza kol. ariomos) nezakonit. objava. objaviti. škodljiv) med. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka).: Tišina je postala još tiša. annotare) v. nćmos zakon) v. anomalon. ap-. annominatio) ret. avosmija (grč. nemanje očiju. anoblir. anno ante Christum) godine pre Hrista. anosmi'a) med. anoniman (grč. anorganognozija (grč. anomalologija (grč. anomija (grč.: katoda. obla-godariti. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. mrtav. paronoma-zija. anonimnost (grč. organon. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. anorganski (grč. ap. anomfa) bezakonje. slepilo. ap-. annonce) oglas. ćrganon. naročito minerala. anlevaža (fr. obznana. objašnjenje. odstupanje od pravila ili zakona. anoftalmija (grč. anonsirati (fr. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. u gomili. tj. protivan pravilu. anonimitet. a-. astr. u kapitalizmu bezimeno. plemićku titulu. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. en miniature) u malom. ñuture. anorgavologija (grč. protivan pravilu. ap-. izuzet-nost. običaja. supr. lat. neobuzdanost. zool. neobičan. lat. anorgavografija (grč. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. avotacija (lat. primedba. skupa. antinomizam. anopheles beskoristan. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. organon) neživa ili mrtva priroda. anomaloi (grč. smanjen. .

antenat (lat. an pat (fr. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. entente) sloga. trve-nje. pretporoñajni. koji služi kao lek protiv sipnje. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. radi čuvanja. ante. antagonizirati (grč. enceindre. atrophos nehranjen) ked. antediluvijumci (lat. mimogred. ansambl (fr. antelogijum (lat. antartritičan (grč. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. arktos sever. ante. supr. bojene materije. antastmatičan (grč. ante.: postdiluvijumski. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). pipak kod insekata. lat acidum kiselina) pl.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. naravoučenija. sredstva protiv zglobobolje. en pate) u obliku testa ili kate. med. anteactum) ranije delo. pužast zavijutak na jonskim stubovima. antenagium) prav. antena™ ju m (lat. entendre. naročito protiv kiseline u želucu. antagonist(a) (grč. uzgredno. koji leči zglobobolju. koji leži na Južnom polu. pravo nekoga da prvi govori. antartritika (grč.• govor. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. anti. med. apo. opkoljavanje divljači. sporazum. ante) predl. antafroditičan (grč. pred. antarktikos južni) geogr. antagonismos opreka) oprečnost. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. opšivnica pod krovom. koji se nalazi u toku trudnoće. antatrofičan (grč. loquor govorim) predgovor. ante-ludium) predigra. Velika antanta savez Rusije. antelokvijum (lat. plesso udaram) pl. ante diem) pre vremena. antalgičan (grč. anti. raditi u suprotnom pravcu. anteniforman (nlat. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. antl. ant-angomzomai boriti se protiv. antedatirati (lat. anti. sredstva protiv kiseline. obim. pradeda. silo. savez (izmeñu država). zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. napred. protivnost. anti. taj čovek je nikakav čovek. lov. en profil) sa strane. suprotnost. izložiti) poet. anteakt (lat. spoljašnji delovi jedne tvrñave. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. antenuptialis) predsvadbeni. npr. predak. en passant) u prolasku. takmac. ante dijem (lat. ranije. priči. nasip. boriti se protiv koga ili čega. ansilaža (fr. stubovi sa obe strane vrata) 1. antapoplektičan (grč. antarktičan (grč. diluvium potop) pretpotopni. antemeridijanski (lat. ante. ned. antf. utrapljavanje voća i povrća. anteludij(um) (lat. raniji čin. ansent (fr. pojas nekog utvrñenja. pervaz na vrhu stuba. ispred. arthron zglob) pl. bedem. suparništvo. suparnik. Čehoslovačke i Rumunije. ansambl-partija kuz. skup. predbračni. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. antalgika (grč. izneti. apo-didomi predati. dodavanje pouke. grč. koji leži nasuprot Severnom polu.(grč. anti. ked. antena (lat. antagonistes) protivnik. zajednica. ant-. antanaklaza (grč. ante. antanta (fr. tj. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. delanje u suprotnom smislu. anti. up. u silose. anti. južni. logos govor) pred. antacida (grč. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. borba. sredstva protiv srčane kapi. anaklasis uzvijanje) ret. antanagota (grč. u profilu. antenupciJalni (lat. antenatalni (lat. doba cvetanja. anti. suprotna težnja. ante. slaganje. ant. ned. natus roñen) prvoroñeni. ante. asthma) med. antenna motka za koju se vezuju jedra. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. natalis koji se tiče roñenja) ked. neprijateljstvo. anthemion) cvet. an profil (fr. sredstva za ublažavanje bola. npr. ante (lat. sloga. antediluvijumski (lat. antagonizam). cvetanje. antl. 2. an pasan (fr. antablman (fr. sklad. antapodoza (grč. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. entablement) apx. oblast Zemlje oko Južnoga pola. antemion (grč. antarktikos) geogr. ensemble) celina. gledan sa strane. . anti. kao pipci. ponovan napad groznice. apo. diluvium potop) pl. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. an-ago uzvodim) ret. algos) koji ublažuje. antapoplektika (grč. uzgred. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. antagonizam (grč. arh. anteza (grč. anthe cvet) bog. pre suñenog dana. antennif ormis) u obliku pipaka. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. enceinte) voj. antemeridlanus) prepodnevni. anti. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. anti. antidatirati. umanjuje bol. pre. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. algos bol) pl. pretpotopni ljudi.

antibarbarus (grč. anti. antestirati (lat. phylatto čuvam. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. antestari. putovoña. anterioritet (nlat. oikos kuća) pl. anti. antf. anti. lat. naročito ropstva. sthenos ]anina. supr. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. prioritet. ranije stvari. koji uništava život. antera (grč. anterotika (grč. anteriora (lat. mesto. apa. raniji dogañaji. npr. preci. antiabolicionist(a) (grč. sredstva protiv ljubavi. antefleksija (lat. prašnici. antibiotik (grč. antivarvarus (grč. prethoñenje. antecedencije (lat. subjekt — predikat.(grč. koji služi protiv zapaljenja zglobova. arap. koji ubija. čistunac u pogledu jezika. veneričnih bolesti. pretpostav-ljanje. arap. pored ostalih. nadmašivati. sredstva protiv spolnih. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. anti. lat. bfos život) koji je protiv života. savijenost napred. prvenstvo u vremenu. koji povećava životnu snagu. Venus boginja ljubavi. raniji dogañaji ili odnosi. fil. ant-. antepozicija (nlat. anti. branim) ned. pretpostavljati. v. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. koji pomaže protiv padavice.: apeks. antecedens) prethodnik. zapaljenje krajnika. raniji život. prošlost. raniji dogañaj. ante-ponere) staviti ispred. antf. antibarbarus. antibiotički (grč. anterija (tur. bat. antepositio) stavljanje ispred. preteča. 53 antivenerea antecesor (lat. antheros) bog. nadmašiti. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. penicilin. pretpostaviti. antf. antecedentia) ono što prethodi. snaga) med. dati (ili: davati) prvenstvo. antiartritičan (grč. anterioritas) prethod-nost. antheros) pl. koji služi protiv slabosti. ante-cessor) prethodnik. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antiastmatičan (grč. antere (grč. barba-rizme ili varvarizme. epileptikos). geotr. antiapeks (nlat. antepenultima (lat. spolna ljubav) pl. anteridija (grč. prostitucije itd. protivnik upotrebe stranih reči. ante-testari) prav. ante Hristum natum (lat. lat. anterotična sredstva ned. up. anteriores (lat. adijaforist. anteriores) pl. ant-erotikćs) pl. anthera) bat. anteoccupatio) rat. streptomicin. preticati. aristokratos) protivnik plemstva. nea. antf. antecedens (lat. med. naročito: aureomicin. antf. antestatus) prav. antiadijaforist(a) (grč. annexio) protivnik aneksije. materice. v. v. asthma sipnja) med. med. antiaristokrat (fč. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. muški spolni delovi cveta. anteponirati (lat. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). preteći. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. U antibioti-ke spadaju. antialkoholičar (grč. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. a-. antibahijus (grč. antiasteničan (grč. anterotika. treći slog od kraja. antf. entari. antecedencija (nlat. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antf. itd. barbaros negrčki. antiastmatičan. antivenerea (grč. pozivanje za svedoka. anti. anteriora) št. antiaditis (grč. prethodnost. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. antestatio) prav. prethodni slog. neprijatelj aristokra-tije. učitelj.anteokupacija anteokupacija (Lat. iza. anti. antias krajnik) med. prašnica. gram. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. palimbahijus. antf. raniji odnos u nekoj stvari. anteflexio) med. antecedentia) pl. antf.: posteriores. areh) astr. hloromicetin i dr. dopretposlednji slog neke reči. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. antianfilaksija (grč. umesto. anti i lat. arthron zglob) med. antecedirati (lat. antestacija (lat. . antf. neosetljivost prema anafilaksiji. davanje prvenstva. anteci (grč. antepileptičan (grč. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). prethodnici. antepenultima) gram. antf. tzv. trezvenjak. Bakchios) poet. antiborejski (grč. ići napred. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. prema. antivarvarus. barbaros) v. antestat (lat. antianeksionist(a) (grč. raniji život. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. antecedere) prethoditi. a-. antimaterija (grč. muški spolni organ u bescvetnica. supr. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. boreios severni) okrenut prema severu. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antf.

antikva (lat. okretanje) pl. epilepsija. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. anti. latini-ca. antidoton (grč. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. anti. antiinkrustator (grč. antidiegeza (grč. med. antiseptikum. starodrevnost. platinski lim kod Rendgenovog aparata. nagrada. utuk. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika.). antidoton) ned. starinar. lat. stara ili zastarela ureñenja i sl. upotrebljavao antikvarijat (lat. lek protiv čega. antidinastičan (grč. datum) v. med. lat. starovremenski. anti. pravac koji polazi od date reči. antidinika (grč. sapseg rak) pl. anti. antiemetici (grč. dolor bol) med. Gallus) protivnik. antidramatičan (grč. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. politike itd. anti. eksis svojstvo. anti. vrtlog. antidoron (grč. antidizenterika (grč. lat. anti. antikategorija (grč. antiquus stari) trgovina starim knjigama. Grka i Rimljana. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. lekovi koji služe protiv proliva. antiquus) ugledati se na stare. anti. antiemetika (grč. podražavati ukus starih. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. epilepsfa) pl. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. anti. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. lat. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. antiquarius) stari. izneti) ret. kurziv). čime se dobivaju snažnija dejstva. diegeza. diabaino prolazim) med. sredstvo protiv bola. med. anti. antikvirati (lat. antikatolički (grč. ne vodeći računa o mentalnim. uspravna latinska slova (supr. anti. anti. antizimotikum (grč. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. protivsred-stvo. predmet stare umetnosti. antikvaran (lat. med. stare. protiv demokra tije. anti-kategoreo) prav. neprijatelj Francuza (jezika. kupac i prodavac starina. antikvizirati (lat. sredstva protiv bolesti raka. sredstvo. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. avtigen (grč. anti dynastes vladar. antiquitas) starina. up. antidinična sredstva. lat. pr. raditi prema antičkim uzorima. katarroos stakanje) pl. kakos rñav. . antidolorozum (grč. diexeimi prikazivati. anti. fig. diabetes šećerna bolest. protivtužba. anti. antidaktilos (grč. anti. starinski. antidotarij(um) (grč. antidatirati (grč. antikahektičan (grč.54 avtigal (grč. angina (lat. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. ante-datirati. doron dar) uzdarje. eu. polovan. anti. kulture. stari svet. antiepileptika (grč. umetnička retkost. protivotrov. anti. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. up. odnosno zastarele stvari ili ustanove. dine. sredstva protiv kašlja. antiquus) stari. proglasiti nešto zastarelim. sredstvo protiv povraćanja. emeo) med. nastaje metamorfozom ampfibola. antikvar (lat. v. anti. katholikos) koji je protiv katoličke vere. daktylos prst) četr. antidemokratski (grč. stanje) med. lat. antimentalisme) lingv. up. jezičko ostvarenje. anti. farmakopeja. dysenterikos srdoboljan) pl. antimentalizam (fr. antikvus antieutanazist(a) (grč. emeo povraćam) pl. sredstva protiv padavice. anapest. npr. fig. antikankroza (grč. starinski. antikvarnica (lat. sredstva protiv nesvestice. zyme kiselo testo. anti. antiemetičan (grč. anti. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. anti. antiepileptičan. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antikatoda (grč. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. tip. antidijabetikum (grč. anteme-tika. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. lek protiv šećerne bolesti. poznavalac starina i starih spomenika. sredstva protiv povraćanja. antiinokulist(a) (grč. lat. kathodos put na niže) fiz. anti. antički. med. proglasiti za zastarelo. anti. anti. cariosus kvaran. truo) med. sredstvo koje sprečava vrenje. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. odbaciti. antiquare) zastareti. antikvus (lat. kvasac) hem. antikataralije (grč. med. antiqua) staro pismo. zakon. antikariozan (grč. vrsta tamnozelenog serpentina. stari vek. antikvitet (lat. pelco-vanja. kod nas ga ima u Fruškoj gori. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. anti.

a ne živi da jedeš. meros deo) ret. redni broj 51. antilopa (grč. antilego protivim se. militarisme) protivnost militarizmu. klinč naginjem se. upotreba osobnog imena mesto vrste. lat. anti. antikreza (grč. lat.75. npr. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). antilogia) protivrečnost. nlat. antikritičan (grč. odgovor na napade. moriš običaj) fil. pobijanje." antimilitarizam (grč. anti. med. krino) pisac odgovora na kritiku. anti. protivkritika. odbrana pred sudom. antologija (grč. anti. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. anti. onoma ime) zamenjivanje imena..: „Jedemo da živimo. veliki smo svuda. convulsivus grčevit) med. atomska masa 121. antikonstitucionalan (grč. nationalis). dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. antilogikćs) nedosledan. constitutio) protivnik ustava. anti. protiv obamrlosti. consti-tutio ustav) protivustavan. originalnost osporava ili u koju se sumnja. nephrćs bubreg) pl. npr. a padaju u suprotnim pravcima. protivan moralu. antikonstitucionist(a) (grč. u padati. umesto interesa na dug. ali drugim redom. „Demosten" mesto „govornik". anti. pokret protiv rata i pripremanje za rat. koji služi protiv trzaja i grčeva. anti. anti. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. lat. lekovi protiv trbobol>e. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. npr. antikolika (grč. melancholikćs) koji razbija tugu. antimaterija (grč. klimax stepenice. antilemičan (grč. antiiefritika (grč. anti. antikritičar (grč. na prestolu. razmena) ret. loimos kuga) med. anti. krino sudim) odgovor na kritiku.: „Ako smo veliki. fr. antimetateza (grč. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). npr. anti. metal srebrnobele boje. antimetabola. odbrana. sul-fid antimona. delovi Sv. dntinacionalan (grč. pisma čija se. antikontagioza (grč. antimerija (grč. npr. koji razvedrava raspoloženje. a ne živimo da jedemo". anti. ned. anti.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. u kolibi. moralis) koji je u opreci sa moralom. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. antimoralan (grč. antimetabola (grč. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). med. supr. antimentalizam (grč. antikosmetičan (grč. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. anti. antinarkotika (grč. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. pozitivizam u lingvistici. kresis mešanje) prav. napad itd. tj. sa logikom. anti. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. zaravan) pl. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. homolotumena.: „Otkrovenje Jovanovo". teol.-. antimoralizam (grč. metalepsis zamenjivanje. anti. anti. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. v. antilogičan (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. suar. anti. protivkužni. lat. antimon (nlat. antimonium) mineral. narke ukočenost. pisac odbrane od napada. antiletargičan (grč. postupnost u izrazu) ret. antikonvulzivan (grč. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. med. lat. bolest spavanja) med. lat. antimonarhičan (grč. znak Sb (stibium). spuštam se) kol. elemenat. antikonvulzivan (grč. protuslovan. anti. mentalizam) lingv. nlat. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. antimelanholičan (grč. prigovor. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. važna njegova ruda.: „Jedi da živiš. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". sredstva. med. anti. antimonium) hem. antinomazija (grč. povijam) pl. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. . antilisa (grč. anthćlops) 3007. antikritika (grč. anti. ali u protivnom smislu. anti. anti. contagiosus prilepčiv. sredstva protiv psećeg besnila. zamenjivanje jednog dela govora drugim. kolike trbobolja) pl med. sinklinala. žida u stadima po toplijim kopnima." antiklinala (grč. anti. mos. koji služi protiv kuge. lat. antimetalepsija (grč. anti. nenarodni. antimovid (lat. krino) koji odgovara na kritiku. antilegomena (grč. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. anti. anti. lethargfa dremež-nica. anti. antimetalepsija. protivnarodni. anti. lyssa pseće besnilo) pl. koji sprečava nastup krize (uticaj). ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. ukočenje) pl.

pr. antipsihologizam (grč. sredstva protiv uzetosti (paralize). pyr) ned. anti. antipirin (grč. antiracionalizam (grč. npr. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. psyche duša) fil. koje se obično izražava jednim pitanjem. Semiti. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. rug) med. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antirevolucionar (grč. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. anti. anti. anti. rebro) pl. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. anti. antisepsa (grč. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. nemio. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. glavobolje. pneumon pluće) med. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). anti. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. lat. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. supr. med. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). antirojalizam (grč. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. antisemit-ski. sepsis) heš. antiplenisti (grč. koji suzbija vatru. lat. fil. pr. teal. protivnik revolucije. dvoumica) fil. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. anti. suparnik. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. lat. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. antipus) sasvim suprotan. protivnožnik. anti. antipatičan (grč. anti. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. odnosno čovečje mišljenje. koji služi protiv zapaljenja pluća. med. sepsis trulež) med. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). anti. lat. protivrečnost. neslaganje sa trezvenim. antinomija (grč. geogr. anti. antiskabioza (grč. antiparalitika (grč. ratio razum) fil. oprečan. antipleuritičan. anti. anti. anti. antiskepticizam (grč. skepsis nedoumica. anti. para-lyo) pl. antirepublikanski. septikos) med. anti. groznicu. pleuron bok. koji sprečava truljenje. antipleuritika (grč. gramma) geom. med lekovi protiv vatre. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. sredstva protiv šuge.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. anti. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. protivnik. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. anti. lat. sredstvo protiv groznice. nlat. patriotes) neprijatelj domovine. nesimpatičan. ratio razum) fil. anti. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. shvatanje da razum. antiseptika. anpšlatonska ljubav čulna. spolna ljubav. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. teal. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. parallelos. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. npr. nije apsolutni izvor saznanja. pl. plenus pun) fil. nije apsolutni izvor saznanja. aspirin. lat. antipiretike (grč. nomos zakon) 1. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. ravnokraki trapez. utuk. fr. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antiparagraf (grč. vatre. antireumatičan (grč. nemarenje. aatipneumoničan (grč. antipapizam (grč. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. antirepublikanac (grč. antipodan (grč. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. anti. replika. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. pus. anti.: simpatija. nerodoljub.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. antipatriot (grč. anti. antiperistaza (grč. pyr vatra) pl. parasitos gotovan) pl. med. lat. shvatanje da razum. antipatija (grč. . antipiretičan (grč. političkom i duhovnom životu. antipi-rink dr. koji služi protiv reumatizma. anti. groznice. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). odnosno čovečje mišljenje. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. 2. scabies šuga) pl. antisocijalan (grč. antiparazitika (grč. anti. anti. socialis društven) protivan društvenom poretku. anti. anomizam. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. antiracionalizam (grč. anti. antiparalelan (grč. antiprotaza (grč. royalisme). anti. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. antiprotasis protivpred-log) ret. antiseptičan (grč. antiseptikum (grč. neslaganje sa trezvenim. reuma) med. teal. protivjevrejski pokret.: „Svet ima svoj početak u vremenu. antiparalelogram (grč.

protivgroznični. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. phone glas) logička protivrečnost. antithetikos) protivan. antifermenti (grč. phleps žila. lat. regnymi probijam) med. oprečnost dvaju karaktera. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. trzav) pl. hem. anti.: „To bi bilo vrlo pametno". fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. jektike. freeze zamrzavati. anthelmintika. antistrofa (grč. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. anti. anteci. spectrum avet. antifrizi (grč. antiflogistika 1. teza. anti. antihektičan. eidos izgled) farm. hek. anti. anti. protivnik ujedinjenja. antifebrin (grč. thyreos štit. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke.: „Ide ludo. već bi okopnio. koji je u suprotnostima. fermentum) med. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. antitip (grč. lat. antithesis suprotnost. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. besmislica. lat. v. (Hasanaginica). anti. tome sečem) med. anti. 57 antihemoragičan. takoñe: otpe-vanje. haima krv. antitetičan (grč. tj. odabrao papa Grgur Veliki. ned. lat. zajednice. koji ublažava zapaljenje ili vatru. v. tuberkuloze. pristalice antiflogistike. u smislu „vrlo ludo". antiflogističan hem. antiflogistika (grč. anti. med. thermos topao) pl. eng. antiflogistika. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. febris) med. suprotan. antispazmodika. npr. sredstvo protiv groznice. antistrateg (grč. pl. anti. / nego šator age Hasan-age. phone glas) otpev. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. spastikos koji vuče. odboj) fil. phlox. geogr. prepis. antifonnja (grč. anti. antiscii (grč. med. ljudi sa suprotnim senkama. flogiston. dveju težnji i sl. sredstva koja ublažuju grčeve. a drugi i treći dug: U ------. antispastika (grč. anti. phlox) pl. antispast (grč. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antihelmintika (grč. antiftizika (grč. antispastika. v. anti. 2. febris) farm. suprotno) 1. lat. med. lekovi protiv groznice. antifon(a) (grč. anti. antiteza (grč. . sinteza. antitoksin (grč. typos) otisak. antifebrilan (grč. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. phlogos plamen) 1. protivotrov. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. antispastos vući na drugu stranu) metr. lekovi protiv zapaljenja. anti. ektikos jektičav) pl. progovara mudro". 4. antitermika (grč. skia senka) pl. anti. spasmos) pl. anti. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. anti. antispazmodika (grč. / labudovi već bi poletjeli. antifebrilije (grč. otpev. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. antiftizičan. npr. febris groznica) med. med. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. antispektrologija (grč. toksine. antispiritualizam (grč. up. protivrečne. pr. ned. komandant neprijateljske vojske. anti. anti. sredstva protiv sušice. antiflebotomist (grč. prototip. nauka lat.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. anti. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. med. sredstva protiv sušice. oprečna). ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. logia. up. antihektika (grč. up. antihemoragičan (grč. anti. antitireoidin (grč. antifraza (grč. spiritus duh) fil. antiflogističari (grč. elmis elmintos glista) pl. ili kontrarna. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. al' su labudovi? / Da je snijeg. otrov) med. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. 2. loet. anti. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. anti. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. antiunionist(a) (grč. antitipija (grč. 3. 5. antifonarij(um) grč. toxikon. phthisis sušica) pl. teorija franc. anti.. anti. ret. antipirin. npr. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. med.U. med. antitypia protivudar. stanovnici na istom podnevku. lat. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. pr.

metron mera) hem. osip. protivgrañanski. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. oputa ime) pl. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. antihreza (grč. anti. predujmljivati. 58 antr-akt antoksantin (grč.. sotona. kol. koji služi kao lek protiv šuljeva. sredstva protiv navale krvi. antr (fr. počinka. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antonoar (fr. npr. ned. antrakolit (grč.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. u četiri oka. samo na suprotnim stranama polutara. anti. odmor. zbirka odabranih. korali. antrakonit (grč. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. anticipaido (lat. pre vremena. ned. unapred primiti (ili: primati). geogr. antichambre) zadržavati se u predsoblju. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. antiquus) stari. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. antonimi (grč. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. starinski. zool. stablu itd. antraks (grč. nepomenik. bezbožan čovek. anthos cvet. lažistina. geol. antrakolit. anthrax ugalj. fig. zlič. liig. typos otisak. antihronizam (grč. u poverenju. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). redak. anthos. ned. kyklos krug. antotipoliti (grč. hypnos san) pl. vrtača. anti. antodoitalgika (grč. toile. sinotši. paronimi. govorni ukras. v. starodrevni. prostrel. anti. anticus. anthrax ugalj) med. antrakoza (grč. fig. tvrd-mek i dr. antihtoni (grč. algos bol) pl. sredstva protiv kolere. hemoroida. anthrax. anticnklon (grč. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. lithos kamen) min. tle) pl. izmeñu. preduj-miti. med. ophthalmos oko) pl. anticivičan (grč. v. ret. privremen prekid u nekom poslu. be-drenica. lat. antonomazija (grč. leto-zima. lithos kamen) min. up. usred. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. pr. crni prišt. odmor izmeñu činova. antoliti (grč. levkasta rupa od eksplodirane mine. čekati prijem. entonnoir) levak. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. anti. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. besnilo itd. antišambr (fr. reči suprotne po značenju. ophthalmćs oko) pl. avtihipnotika (grč. naročito lirskih pesama. antonimi. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. med. antihipnotičan. cvat. anti. anti. u obliku predujma. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. . entonner. anthrax. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. travnjak. preduzimati. civis grañanin) negrañanski. fil. cvetno žutilo. med. antonimija (grč. anthos) cvet. fig. rheo curim) lged. antrakometar (grč. hafma. kol. odus zub. sredstva protiv očnih bolesti. up. antozoe (grč. zoon životinja. upotreba jednog vremena umesto drugog. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. antoftalmika (grč. med. hresis upotreba) prav. anti. u. up. anti. antonomasia drugi naziv) reg. anti. sprava za odreñivanje količine ugljenika. krečnjak obojen ugljenom. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. anticipando) unapred. cvetnjak. zbirka na j lepšega. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. sredstva protiv zubobolje. antocijanini (grč. stanka. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). naročito na licu. anthologia) branje cveća. ñavo. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. listovima. plodovima. antoalaža (fr. antos (grč. antografija (grč. anthos cvet. avtiholerika (grč. živo biće) pl. po starinskom ukusu. cholas utroba) pl. anti. starog kova. krasta. npr. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. antišambrirati (fr. homonimi. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. antorgastična sredstva med. koji potiče iz starog veka. anti. entre nous) meñu nama. antoftalmika (grč. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. anti. antikrist (grč. s tim da će se kasnije dokazati. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. npr. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. chthon zemlja. anticipacija (lat. predujam na robu. kyanos zatvorenoplav) hem. sredstva protiv očnih bolesti. ksanthos žut) hem. kružno kretanje) meteor. dobar-rñav. antr lu (fr. anthos. starovremenski. entre. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. orgazam. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. antoliti. anthos cvet. oputa) lkngv. preduzeti. Ifthos kamen) pl. anticipirati (lat. antotipoliti. antr-akt (fr. entr'acte) poz. lat. antologija (grč. anthos. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. inter) meñu. lit-hos kamen) pl. antički (lat. kotlina.

nauka o merenju čoveka. anthrax. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. antropognozija (grč. entre nous) v. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. anthropos. uvozna carina. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. fiziologije. nauka o čovečjem telu. nastavak ites) min. pristup. anthropos. antrkot (entrecote) kup. avtr nu (fr. entrecolonne) apx.) vot. pri-vredna. koji se tiče ljudi. prvo jelo pri obedima. antropozojski period geol. složen ugljenički vodonik. antropognost (grč. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. istorijskog i sociološkog. antropografija (grč. . anthropos. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. muški gamet kod biljaka. antropareskija (grč. zoon životinja) geol. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. anthropos. anthropos. antropolog (grč. počinje sa diluvijalnim periodom. anthropos. komad kojim počinje opera ili koncert. antropozoik (grč. množenja. oblik) čovekolik. sličan čoveku (o majmunima). antracit (grč. saobraćajne. težnji i ideala. ulaženje. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. arheološkog i dr. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. ulaznina. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. ulaz. očoveča-vanje. predsoblje. po traje još i sad. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. antropijatrika (grč. antropometrija (grč. upadanje jednog glasa. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. npr. avtreozoid (grč. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. S14N10. 1. razmak. antropogeneza (grč. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. antropozofija (grč. anthropos. antropogsografija (grč. anthropinos) čovečji. anthropos. želja. predvorje. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. anthropos. antropolatrija (grč. 2. sophla mudrost) fil. antropozojski period. trgovačke i politička geografije. tj.: teosebija. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. filozofije. majmun sličan čoveku. anthropos. kao podvrste su: istorijska. latreia služba) obožavanje čoveka. najbolja vrsta uglja. pojava glumca na pozornici. logismos) fil. najstariji fosilni ugalj. anthropos. ulazna cena. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. anthropos. anthropos. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. poznavanje čoveka. opadanja itd. ukrpgganja. a duh zakonu reinkarnacije. antrkolon (fr. duša sudbini koju sama stvara. psihološkog i filozofskog. antricid (grč. supr. anthropos. antropogenija (grč. krmenadla. eidos vid. anthropos. anthropos. anthropos. antropogenija. antropogonija (grč. antropologija (grč. predjele. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". antropinski (grč. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). metron) merenje čovečjeg tela. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antropizam (grč. telo je podložno zakonu nasleña. papagaj. anthrax ugalj) hen. psihologije. kulturne. bios život. antropologizam (grč. muz. antropomantija (grč. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. antracen (grč. odstojanje izmeñu stubova. antropomorf (grč. uticaja okoline. pod antr. anthropos. istorije. entree) ulazak. antropo. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. anthropos. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". anthropos. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". antropoidan (grč. otprilike jedan milion godina. antropometar (grč.(grč. arheologije i nauke o jeziku. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. naročito svečanim. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. ulazni-ca. „prosvetljenje" i „posvećenje". o odnosima izmeñu čovečjih udova. uvod. anthropos. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. antre (fr. antrpilastr. plo-ñenja. socio-logije. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. shvatanje da je čovek biće slično bogu. anthropos) fil. antropogenetika v. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. prostor izmeñu dva stuba. zemaljski. ulazna soba. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. anthrax ugalj. lat. antropobiologija (grč.

antropotomija (grč. antroposfera (grč. antropoteizam (grč. antropopatija (grč. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. lat. biološki život. talile. smatranje onoga što je čovečje božanskim. anthropos. antropohistorija (grč. antrfen (fr. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. počovečavati. počovečenje boga. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. anthropos. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. entrepilastre) apx. anthropos. ital. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. phytefa sañenje. anthropos. anthropos. ponašanje životinja itd. nauka o spolnom životu čoveka. anthropos. ne plaća carinu). en entrepot) necarinjen. morphe oblik) fil. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. anthropos. morphe) fil. i odatle uvoziti. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. antrpilastr (fr. anthropos. deliti. antropomorfizam. antroposkopija (grč. odstojanje izmeñu dva stuba . sphaira kugla. polukas. antropomorfozirati (grč. nomos zakon) fil. entrechat. anthropos. anthropos. popravljati. skladište. dvornica slave. bog. anthropos. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. oseća i radi kao čovek. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. entrepas) poluravan. kratak članak. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. fizičke pojave. interpositus metanje izmeñu. obično zvanično. dok leži u njemu. entrepot. anthropos. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. umetanje) trg. tkanine osrednje finoće i kakvoće. anthropo-poia) stvaranje čoveka. antroponimija (grč. up. neocarinjen. izvoziti ili upućivati. kanibal. anthropos. morphe. theos bog) obogočovečenje. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. obožavanje čoveka. anthropopathefa) fil. tome sečenje) med. da misli. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. antropopatizam (grč. anthropos. anthropopatheia) fil. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. anthropos. antrkolon. koje oseća i »seli isto kao čovek. theke pričuvi-šte.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. anthropo-morphos) sličan čoveku.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. anthropos. morphe uobličavam) počovečiti. antropoteka (grč. antropofiteja (grč. v. antropohemija (grč. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. anthropos. entrefins) pl. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. istorija čovečanstva. antropomorfoza (grč. spe-laion pećina. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antropopeja (grč. rañanje) biol. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. antropofonika (grč. anthropos. antroponomija (grč. antropofagija (grč. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. choreo pasprostirem se) zool. antrpo (fr. koja se može razvrstavati. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. soma telo. antropomorfizam (grč. antroposomatologija (grč. hod konja. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. lat. . antropofag (grč. razmak izmeñu stubova. — an antrpo (fr. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. antrpa (fr. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. tj. antropopa tizam. rañanje čoveka. anthropos. antropoterapija (grč. sa ljudskim osobinama. v. fiziognomika. tj. an-tu-ka (fr. antropopatija. onoma ime) lingv. antropospeleologija (grč. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. slabostima i dr. antropoplastika (grč. razuñivanje. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. anthropos. ljudožder. vrlinama. tj. koji ima čovečji oblik. antropocentrizam (grč. anthropophagia) ljudožderstvo. antrša (fr. antropomorfoza. anthropos. anthropos. saopštenje vlade. anthropos. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. u užem smislu. antropohorija (grč. a ova se pruži napred. stovarište. antrtaj (fr. antropomorfologija (grč. antropofobija (grč. anthropos. u bačen u redakcijski deo lista. kanibalizam.

opovrgnuće. januara do 31. ali koje izloženo vodi apsorbuje. vijugast. s boka. a-oristos neograničen. aorist (grč. annus civilis) grañanska godina. antihipnotika. enfiler) udenuta. annus communis) prosta. aiulus magikus (lat. annus solaris) sunčana. annuitas. enfilade) dug red. da bi se posle jedan po jedan pobijali. anulus palacii (lat. pol. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. uron mokraća) med. enfants perdus) na. hypo-phero snositi) ret. hydor voda) hem. pravo u oči. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. per anum) med. osme miris) bezmirisan. anthelmintika (grč. anti. čisti se! apagoga (grč. anuitet (nlat. apanage. nanizati. čmar. posredan dokaz. apage! (grč. annuus godišnji) godišnja otplata duga. kroz čmar. ogla-siti nevažećim. biser. annullatio) poništenje. anhidrit (grč. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . oči u oči. bolja ponuda na javnoj prodaji. anulacija (nlat. per anum (lat. zaplesti nekoga u neko preduzeće. metr. godišnji prihod. vragolan. annulus magicus) čarobni prsten. idros znoj) med. uračunavati. filum konac. neodreñen) gram. appšpegage) pribrojiti. an-šantiran. annus currens) tekuća godina. otići. sredstva za isterivanje glista. naročito Devi Mariji da će roditi sina. u opasnost. mrtva straža. ukinuti. anti. kome je oduzeta voda. pr. aorte med. zadihanost. uništiti. prošlo trenutno vreme. nuditi više. annus intercalaris) prestupna godina. godi- šobran i kao suncobran. anšlus (nem. izvoñenje i nabrajanje prigovora. ap. fig. pribrojavati. dvosmislen. voj. neprestupna godina. godišnji dohodak. tučenje topovima uzduž. žila srčanica. podizati cenu. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. anthipofora (grč. anus kurens (lat. hydor voda) hem. dahtanje. enchanter) očarati. a. encherir) trg. anus (lat. anti. ap-ago odvesti. opčiniti. anus (lat. koji se dogaña svake godine. anfraktuozan (nlat. annullare) poništiti. pr. en face) spreda. red soba u jednom pravcu. dobrojiti. helmintos glista) pl. uračunavanje. an fas (fr. napraviti ćupriju (u trik-traku). tući topovima po dužini. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. poskupljenje. slobodan od vode. lat. idi. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. anus solaris (lat. annualis) godišnji. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. anulirati (nlat. anthelmintičan. potpun prestanak lučenja mokraće. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. od 1. anidrija. anumerirati (lat. anurija (grč. zaobilazan. anceps (lat. opovrgavati. anus interkalaris (lat. annumeratio) pribrajanje. opovrgavanje. iskrivudan. Blagovesti. posredan dokaz. apagoge) log. hypnos san) pl. anhidričan (grč. amrel za svako vreme. ap. anumeracija (lat. nesiguran. zapodenuti razgovor. dobrajanje. anthipnotika (grč. Anschluss) priključenje. ushititi. koji traje godinu dana. annuarium) letopis. hydor) bezvodnost. nesta-ško. anus eklezijastikus (lat. anšerirati (fr. poskuplji-vanje. yper nad. opovrći. enchere) trg. dobrojavati. anus) anat. ap. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. decembra. anšantirati (fr. anceps) dvostruk. anfan (fr. udevati. npr. poništavanje. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. glavna srčana žila. annus ecclestiasticus) crkvena godina. npr. ap. ubrajati. suša. aosmičan (grč. anfilada (fr. kolebljiv. dati više pri nadmetanju. obična julijanska godina. annunciatio) nagovešta-vanje. upija. soli i oksidi. oča-ravati. anfilirati (lat. zapaljenje aorte. preñašnje svršeno vreme. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. anfan teribl(fr. med. anhidrid (grč. tj. anhelacija (lat. iznad. džombast. anhelatio) kratko. med. godišnjak. Petar u ribarskom čamcu. godišnja renta. anuncijacija (lat. pripajanje. aorta (grč. teško udisanje vazduha. hydor voda) hem. helmins. anti. opčišavati. ukidati. završetak zadnjeg creva. podizanje cene. v. fr. Š. po-ništavati. s lica. uništavati. nlat. apage) odlazi. ukinuće. aorte) znat. enfant) dete. anhidrija (grč. vodonik i postaje kiselinom. poskupl>ivati. pridruženje. anulus (lat. ribarski prsten. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. oglašavanje nevažećim. kalendar. anšer (fr. ñavolan. neravan. po dužini. anus komunis (lat. zadiviti. voj. anfractuosus) krivudav. ushićivati. objavljivanje.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. s boka. spa-janje. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. prisajedinjenje. anus civilne (lat. anuarij(um) (lat. nizati. anulus pi-skatorijus (lat. god. annus) godina. zadivljavati. aortitis (grč. apanaža (fr. npr. apagogičan dokaz indirektan. annulus) prsten. nestašica vode. dvostran. anthiperidrotikon (grč. preko. anfan perdi (fr. ap. anualni (lat.

apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). apatrid (grč. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. izdvojeno. soba. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju.: antiapeks. otimač. appartement) stan. prevaran. jasan. ret. neke radionice. naprava. dopustljiv i prihvatljiv priziv. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. lopov. reč koja označava rod ili vrstu. apelacio frivola (lat. zamršen. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). koji označava zajedničko ime. očevidan. appassionato) kuz. sva oruña. lažljiv) lažljiv. apaš (fr. apeirokalija (grč. neobičan. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. apatit (grč. astr. prepušten. nedopustljiv priziv. voj. spoljašnjost. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). kalcijev fosfat s fluorom. vrh kupe. zločinac. apatetikos prevaran. apasionato (ital. prizivni sud za crkvene sporove. zadocneo priziv. spoljašnji izgled neke robe. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. braće). apartheid (eng. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. znak. posle nižih. taj pas nema apela. obezbeñen prihod. doziv. apatheia) neosetljivost. trg. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. dražestan. lat. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. utrnu-lost osećanja. pobijanje. nevaspitan. up. apelacio dezerta (lat. apathes) neosetljiv. appellatio inadmissibilis) prav. aparatorij(um) (nlat. a-. apeiros neiskusan. supr. nomen appellativum) gran. utrnulih osećanja. appellatio temera-ria) prav. npr. pomoćna sredstva i dr. izgled. pozivanje na viši sud. apeiron (grč. apelacio admisibilis (lat. apaideysia) nevaspitanost. privid-nost. npr. apatičan (grč. appellare. apart odvojeno. apatetičan (grč. nedostatak ukusa. apelacio temerarija (lat. mač. apanažirati (fr. očigledan. kazivanje. a-. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. appellativus) gram. paideyo vaspitavam. aparencija (lat. poslušnost kod pasa. imenovanje. aparentan (lat. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. neznanje usled slabog školovanja. žalba višoj vlasti. zajedničko ime. svirepost. npr. odgojim) v. areh vrh. neobrazovanost. appellatio deserta) prav. apantesis) odgovor. odvratnost meñu ljudima. priziv višem sudu. apart naročit. apelacio inadmisibilis (lat. apantropija (grč. prividan (npr. beznačajan i ništavan priziv. apanteza (grč. ravnodupšost. sa puno osećanja. . apelativ (lat. pun draži. odstojanje. bioskopa. apparentia) privid. zaziranje (ili: strah) od ljudi. appellans) prav. početak. sprava i sl. sva mehanička postrojenja (npr.). lažan. arasće) velegradski razbojnik. pri Zemljinom obrtanju. aparat (lat. beskrajan) fol. neosnovan priziv. višim sudovima i traži njihovu pomoć. ne odaziva se na poziv gospodara. patria domovina) lice koje nema državljanstva. apartman (fr. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. godišnji prihod. tj.: drvo. poznavanje. apparatus sprema. odgojni) neobrazovan. apelatorija (lat. apeiros neograničen.). tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. ravnodušan. apelativan (lat. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. rod. životinja. apel (fr. verovatnoće. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. a-. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. stroj. antropofobija. apatao. veoma rasprostrt. apartan (fr. strasno. oruñe) sprava. neupućenost u ono što je lepo. apeks (lat. appellatio admissibilis) prav. apedeugizam. apedeutičan (grč. za-pleten. prav. nepromišljen priziv. pozorišta i dr. odrediti stalan godišnji prihod. zaključak. odeljenje. nemarnost. nemaran. nesvakidašnji. gran. appelare) viši. apatije (grč. ljubičaste ili zelenkaste. apelant (lat. aparatura (lat. appel) poziv. vidan. boje sive. npr. apparens) vidljiv. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. appellatio frivola) prav. stan sa više odeljenja. appellatus) prav. pozivanje. čovek. apatao zavodim) št. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. apedeuzija. ceo pribor. odvraćanje. apedeutizam (grč. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). paideytikos vaspitni. apelat (lat. jedinstven) naročit. neprihvatljiv priziv. neškolovan. vrstu. veličina i sl. apelacija (lat.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. zbor. geom.

apendiks (lat. apis (lat.. cultura gajenje) pčelarstvo. apetitlih (lat. apercipirati (lat. apercepcija (lat. pohotan. uobličenje. živo odobravati. apetitivan (nlat. težnja. a-. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. appendicula mali pri-vezak) pl. shvatanje. dopuna. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. dovesti u red. ad-percipere) zapaziti. appendix) ned. applaudere) tapšati. koji su bez latica. varenje) med. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. sklonost. apeiros. slobodan od njihanja. uvideti.ne. više veze duševnog života. a-. apiričan (grč. linkejoskop. saznaje i tumači. otvor npr. letimičan pregled. apices juriš) pl. uložiti (ili: ulagati) protest. apireksija (grč. aperire otvoriti) med. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). v. aperijens (lat. aperijentan. pl. zaključak. beskrunični. apis) zool. a-. aperfu kratak pregled. aperientia) pl. aperitiv (nlat. nevičan. apeticija (lat. sladak. apiarium) pčelanik. appetitus) prohtev za jelom. prohtev. zagladiti. osećanje gladi. apistija (grč. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. želja. aperantologija (grč. koji nema koštice (o plodu). otvor (izdubenog ogledala. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. aperijencije (lat. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. apiretičan (grč. apertura) anat. apirman (fr. težnja za čim. irreg gornji. a-. aperire otvoriti. načelo na kojem počivaju druge. pepsis probava. oni akti parenje. tečan. prilog knjizi ili delu. appetitlich) ukusan. apetit (lat. apetencija (lat. aplanatičan (grč. ap-echema) odjek. pčelinjak. nlat. da ga (ili: je) pojedeš. a-petalos) bog. apertura (lat. pljeskati u znak odobravanja. bez (sferne) aberacije. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. sveti bik. otkloniti smetnje. zapažati. aperkat (ept. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. bez groznice. rug vatra) 1. zaklona na optičkim aparati-ma). aperantologia) preterana brbljivost. loša probava. tvorenje) anat. nagon. appetitivus) željan. aplaudira™ (lat. aplazija (grč. naklonost. overavanje. alelovati (lat. žudnja za nečim. med. izdužen produžetak sa površine nekog organa. uložiti (ili: ulagati) priziv. pomoću kojih se jedan predmet shvata. a-. pozivati se na nešto. apiričan (grč. bez visoke temperature. planao) opt. aperijens. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. koji nema sferne aberacije. tj. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. aperitivan (lat. apeptičan (grč. simbol zemljoradnje. siguran od vatre. ad-perceptio) fil. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. sumnja. aperiens) koji otvara volju za jelom. apireničan (grč. appetentia) čežnja. bez lišća. aperijentan (lat. čut udarac) sp. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. apis pčela. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. pravničke dosetljivosti. a-. aplanir) poravnati. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). požuda. kratko i pregledno izlaganje. apendikularije (lat. odnosno mi-šljenja. peira iskustvo) 2. sredstvo za čišćenje. proveravanje računa. apikultura (lat. Alis mit.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. konstruisan 1866. areh. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apendicit (lat. stanje bez groznice. suprotno dejstvo pada. nem. apelirati. apijarij(um) (lat. opt. volja za jelom. za-pažanje. da se jede. nezapaljiv. a. zool. alat. jasno shvatiti. appendix) dodatak. a ne one koje počivaju na asocijacijama. a-. apetalan (grč. podozrevanje. planao lutam) fotografski objektiv. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. kao složene sočivo. appellare) v. slabo varenje u organizam unete hrane. požu-dan. sažetak. neprobavljiv. aperijencije. a-pyros. aperitivus) v. rug) med. crvuljak. bez. apices juris (lat. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. aplanirati (fr. apirija (grč. rug vatra) med. a-. pčela. a-. apepsija (grč. med. koji nema iskustva. rugep kopggica) bog. apehema (grč. plašiš obrazovanje. . neiskusan. aplanat (grč. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. aperiodičan (grč. aperitivan. perfodos) fiz. apersi (fr. apeiria) neiskusnost. primamljiv. ješnost. suština. bujica praznih reči. apistia) neverovanje. drugo. appetere. appellare) moliti koga za pomoć. žudnja. apurement) trg. odnosno mišljenja. appetitio) težnja za čim. na prečaga. koji izaziva želju za jelom. koji pati od slabog varenja želuca.

takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. raz-. apodiksis (grč. apojovijum (nlat. apodeixis) prikazivanje. poslednji deo složene rečenice. plaćati. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. Dušan. staviti. arb. beznožnost. primeniti. upotrebiti.: Dete bolesno mora da leži. kao apozicija. supr. Jov-od Jupiter gei. utiskivanje. proble-matičan. apogamija (grč. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. arropege priložiti. 2. apodan (grč. kopija izvornog dokumenta. aplikabilan (nlat. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. aplikabilan. dodati. brižljivo izučavati. dati npr. ucrtati. apozitivan (nlat. podćs. zavoj. a-. naročito u vojnim naukama.. asertoran. arb od. npr. ordinata (kod kupinih preseka). apodemia boravak u tuñini. appositi-vum) gran. apodija (grč. appositio) gram. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. tačka na putanji Meseca. koji stoji kao dodatak. aplikativ (lat. applicata) geoi. izlaganje. prilepiti. apodeiktikos) koji dokazuje. oblog. poslednja knjiga Novog zaveta. menica. starati se. applicare približiti. opet. za razliku od prvog dela (protaze). noga) zool. u nekim kavkaskim. apnea (grč. aplicirati (lat. npr. neopovrgljiv. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. apoñatura (ital. metanje. pljesak. primenjivanje. aplauz (nlat. vrednoća. odrediti ročište.: . aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. pohvala. svaka. bezuslovan. afelijum). aplikatura (nlat. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. appoggiatura) muz. apoen (fr. Apokalipsa (grč. završnica.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. prio-nuti za neki posao. tajanstven. mat. dokazan. Jovis) astr. neminovan. apozicija (lat. aplikativan (nlat. apodoza (grč. apo. nemanje nogu od samog roñenja. apodeiktikos) v. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. a-. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. Jupitera. apodiktičan sud log. dokazivanje. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. pus noga) med. apodejktičan (grč. mračan. 1—8): kuga. pravilan položaj prstiju pri sviranju. afričkim i dr. apodikti-čan. npr. aplikativan. applicare) namestiti. tj. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. apokaliptika (grč. rañanje bez nogu. poravnati se u nečemu. apunto. beznožan. stavljanje. apo-gaion) acrp. metnuti. gameo ženim se) zool. nedisanje. apoentirati (fr. a ne Sunce (up. Otkrovenje Jovana Bogoslova. naročito inostrana. . apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. čita knjigu). združiti) liši. applicatio) način izvoñenje. ogledni govor. primena. lek. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. glasno odobravanje. appointer) odrediti platu.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. natrag. ned. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. glad i smrt. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. apojovium. applausus) tapšanje.-. apograf (grč. apoda (grč. može da ga zameni (npr. prileplji-vanje. podesan. ukrašavanje melodije sitnim notama. aplikatorika (lat. apokaliptičan (grč. obraća-ti jaku pažnju na nešto. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. a-. apodosis) ret. itd. applicabilis) primenljiv. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. pljeskanje u znak odobravanja. applicans) v. aplikacija (lat. drugi. apodiktičan (grč. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. grč. priljubljiv. arb. apozitiv (lat. rat. gran. ukras na haljinu. appoint) fin. appositivus) gran. pus) koji nema nogu. kada se još smatralo da je Zemlja središte. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. kandidat. aplikant (lat. up. modalitet. marljivost. prilježnost. applicativus) v.(grč. tvoj mlañi brat. dodavanje. Apokalypsis) 1. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. nameštanje. 18). ukrasa od druge materije na neku tkaninu. pus. apogej (grč. prišiti. zagonetan. uneti. L0g. neoboriv. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. upotreba spoljnih sredstava. perigej. koji se može lako namestiti na. beznož-ni vodozemci. sitan novac za potkusurivanje. sud koji izražava logičku nužnost. npr. grapho pišem) prepis. rpeo dahćem) ned. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. aplikata (lat. neopovrgljiv dokaz. predudar. applicatura) kuz. a-.

apokarpija (grč. skratiti. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. krvokapni. apologeomai branim) v. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. apo-krinomai obavestim. sparivanje) zool. odbrambena tačka. apoplexia) ned. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. arb. apćlogos priča) poet. babušina.. vrsta fortepi-jana. mišiće. odgovor. apokriza (grč. u Engleskoj. zdravlje. apolog (grč. poremećaj. apoklazma (grč. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. a poko a poko (ital. skamenjavanje. sumnjiv. a roso a roso) nuz. pretvaranje u kamen. muzike. apolid (grč. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). poučna pričina. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. odgovorim) 2. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. apologet. apoliza (grč. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. koji luči.sid (ili: smetnja. apokriza (grč. apokrino izlučujem. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. arb. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. postupno. ned. poezije. koji ima karakter odbrane. neuron žila. apo-krmo izlučujem) med. apologeomai) braniti. sprečavam) med. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apologeomai branim) teol. obaveštenje. sličan orguljama. kaplja. odvajanje. med. rečitosti itd. apologija (grč. držati odbrambeni govor. Apollon) nuz. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. nepravi. lekarstva. vraćanje zdravlja. arb. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. apolćgema) odbrana. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. malo po palo. apologeomai) odbramben govor i dr. nauka o tome kako treba braniti veru. . poput navlake. otkrivene. Apollon) nit. Apollon) muzički instrumenat. astr. apoplesso udarcem oduzmem) ned. fil. svojevoljna smrt od gladi. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. arb. apologetičan (grč. grupe mišića i cele udove. med. kapnos dim) ned. koje nisu prave. npr. branilac. skraći-vati. povratak u isti prividni položaj. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. aponia) bezbolnost. apolis. bila. apolepsis zadržavanje. sklon kaplji. takoñe: dela nepoznatih pisaca. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. aponija (grč. religiozni zanesenjaci. naročito hrišćanske učenje. pitagorejci). skrham) med. pronañen 1828. istraživači Otkrovenja. govora. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. pronañena u Darmštatu. spis. apokrifi (grč. apomiksija (grč. disanja. potpun prestanak neke bolesti. sličan kaplji. mračan s obzirom na svoje poreklo. sin Zevsa i Lato-ne. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apoplektičan (grč. npr. apokrizijar (grč. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. stojici. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. apopleksija (grč. karpćs plod) bog. Aiolon (grč. kod ljutića). od IV veka titula biskupskog. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. apologema (grč. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. prestanak. snošljivo stanje. izostanak) neke organske funkcije. apolithyo skameniti) kol. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apologist(a) (grč. apologizirati (grč. apologetika (grč. spokojstvo. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. apologet (grč. apolonion (grč. živac) znat. izdvajam) 1. aiokritičan (grč. apolitoza (grč. mixis mešanje. apologfa) odbrana. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. naročito rimskog. bog sunca. sufumigacija. apokopirati (grč. apolonikon (grč. apokspa (grč. apo-krypto skrivam) nesiguran. zauzimati se za. apokartereza (grč. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. ozdravljenje. podmetnut. apokapnizam (grč. odluka. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. 5 Leksikon apolepsa (grč. arolambano zadržavam. u isto vreme. apokrifan (grč. prelom kosti. odrezivanje) gram. pret . aro-Mab slomim. aponeuroza (grč. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". apokatastaza (grč. postepeno. rešenje. poreñenje u priči. kanoi-ske. lažan. apo-kopte odsecanje. apo-krypto skrivam) pl.

u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. Dela apostola. prevrnuti verom. aporetikos) onaj koji sumnja. aporetičan (grč. aporematičan (grč. . apostrofa (grč. koji se gnoji. med. apostolsko dostojanstvo.: Jao. aporizma. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. arogeb biti u nedoumici. obamrlost. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. apostates. a-poreutos neprohodan. preporuka priložena uz pismo ili molbu. Dela apostola. bilo prisutno j ili odsutno]. onaj koji širi neko učenje. aportirati (lat. grditi. a posteriori) fil. apo-strepho odvratiti. odmetnuti se. prinositi. apopsihija (grč. donesi! (kod obučenih pasa). Hristov učenik. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostolos) koji potiče od apostola. otklanjanje. npr. prećutkivanje. tj. aposterioran (lat. 4. papinska vlast. fig. nepokretnostima ili pokretno-stima. na osnovu iskustva. aporetika (grč. arogsb u zabuni sam) sumnja. da se nepojamno od pojamnog odvoji. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. apostemacija (nlat. ili nekoj stvari. odreći se vere. apostazirati (grč. a posteriori) fil. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. naročito od hrišćanske vere ili crkve. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. apo-stema čir. aporeta (grč. apostolska stolica (lat. apostrophos) gram. zvanje propovednika vere. ukor. kolebati se. aporos neprohodan) fil. ideje i sl. donositi. koju je osnovao apostol Petar. tj. nejasan. zagnojavanje. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. učenja. apostematio) med. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. bespomoćnost. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. koji odgovara učenju apostola. apostrof (grč. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. apostolat (nlat. fig. 2. bog. roba zabranjena za izvoženje. nejasnoća. apostrophe odvraćanje. apostrofirati (grč. . apporte) daj ovamo. a posteriori (lat. apo-psycho izdahnem) izdisanje. arogeb) v. otpadništvo. imanje doneto u brak. apostol (grč. duboka nesvestica. apostolicitas) teol. osloniti nekog življim. skeptičar. preveriti. gnojav. aporizma (grč. sphragis pečat) lik urezan u prsten. pribegavanje) ret.! apostazija (grč. apostil (nlat. pisma koje su napisali apostoli. apporter) doneti. apportare. odvojiti se od pravog učenja ili vere. čistim učenjem apostola. Julija Apostata. nedopušten. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. lat. apostata) otpadnik. arogeb) zagonetan. grdnja. fr. apostat (grč. neprolazan) pl. gnojenje. . aport! (fr. aposfragizma (grč. oštrijim tonom. logička teškoća. teškoća. a-poreutos) zabranjen. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. onaj koji je sklon kaplji. papski. apo-siopesis zanemljenje) ret. dodatak nekom pismu ili povel>i. apostolicizam (grč. apoplšsso udarcem oduzmem) med. aporetičar (grč. okrenuti) gram. apćrema. 3. ukoriti.: a priori. naročito kod obučenih pasa. ua. 1. a posteriori. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. stvoren na osnovu iskustva. kao pečat. apostasia) odvajanje. apostematozan (grč. zavisan od iskustva.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. aposiopeza (grč. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. supr. sumnjiva (ili: sporna) stvar. aporem (grč. apor (fr. npr. aro. ulog) trg. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. naročito hrišćanske. propovednik hrišćanstva. apostateo otpadam) otpa-sti. prav. aporia) zbunjenost. aporija (grč. težak za razumevanje. apostolos odaslan) poslanik. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. ali ne u gotovom novcu. ispuštanje duše. odmetanje. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. „Ja ću tebi" . apostolicitet (nlat. stvari zabranjene za izvoz. načela. sporno pitanje. težak zadatak. fig. apostolski (grč. nlat. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). logična teškoća. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apoetolikum (nlat. Bogom sestro. apostilirati (nlat. aporem. apostilator (nlat. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. goro i planino. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. apport prinos. apostematosus) koji ima oblik čira.

npr. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. predstava. ablaut. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. apotithemi odvojim. usrdna molba. apophonie) lingv. ukidanje.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. (»sita. therapefa) ned. hen. apophthegma) kratka i duhovita izreka.: a posteriori) te. kućna. apopatura (ital. apotropaion) amajlija. prima nista. podignutih na kvadrat itd. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. brašna. obožavati. uzimanje u posed. apoftegmatičan (grč. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. prema tome. apofiza (grč. up. ocena. appoggiato) nuz.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. strah. zatim. aprobatoran. chroroa boja) opt. izdanak) med. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. prevoj. aprobator (lat. apretura (fr. apres) posle. kuz. fabrikama itd. pori-canje. označava lo-gičku prethodnost značenja. stanicama. dopuštenje. apraksija (grč. v. apoteoza (grč. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. kol. nezavisno od iskustva (supr. aro. obožavanje. thanatos smrt) potpun prestanak života. vezivanje. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. apotoma (grč. zabrinutost. theos) uzdizati do božanstva. koža. a priori) fil. skinem. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. apofaza (grč. apophasis) davanje saveta. skloniti. koji izražava odobravanje. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. nezavisan od iskustva. pohvala. aro. apofonija (grč. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. apohromat (grč. pristanak. ali tako da ne izgleda da se to hoće. apprehensio) fil. apriorizam (lat. sentencija. procene. a prima vista) trg. approbativus) odobravan. apotithemi ostaviti na stranu. aprecijacija (nlat. koštani izraštaj. muz. popis imetka. dati mu glatkoću. apoterapija (grč. apo-tithemi) geom. apotemno odsecam) mat. tj. mlečnih prerañevi-na i dr. sa košću spojen koštanom masom (up. sredstvo za zaštitu od nesreće. pojam. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. inventar. sjajnost itd. kratak a misaon. apprecari. razlika izmeñu celog i narednog polutona. epi-fiza). aprioran (lat. nlat. ocenjivanje. apotropejon (grč. bilo u teoriji saznanja. veličanje. apraxia besposlenost) pskh. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). poljo-privrednim dobrima. vina. predudar. apotekar (grč. nesumnjiva smrt. strahovanje. npr. hartija. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. a priori (lat. vrednosti nečemu. potom. apretirati (fr. da se knjiga štampa. appretiatio) odreñivanje cene. phone glas. a priori) fil. apoftegma (grč. apofize pl. produženje lečenja i posle bolesti. apohometrija (grč. apoteozirati (grč. up. putnička apoteka. kutija u kojoj se drže lekovi. v. slivanje tonova. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. apoteka (grč. koja je razli: . moj apre. pro-cenjivanje. trgovac lekovima. apotheke. approbatorius) v. apprecatio) preklinjanje. aprobatoran (nlat. apotema (grč. aprehenzija (lat. approbatio) odobravanje. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. skidanje. povoljan sud o nečemu. apothesis odvajanje. ukinem) lipti. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. appoggiatura) kuz. mladi-ca. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. poslovica. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. uroka i sl. sjajnost). im. razumevanje. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. aro. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. misao. apoche odstojanje. apoteza (grč. ar . u običnom životu: unapred. potpuno izlečenje. vezano. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. duhovit. u državinu. min. aprobativan (nlat. . odobrenje. veličati. aprobacija (lat. bilo u etici. npr. aro. aro. a priori. apophysis izraštaj. fr. hapšenje. chroma) opt. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. a ne vremensku prethodnost (psihološku). alodžato (ital.). aproba-g tivan. razdaljine. prav. kao izmeñu ~U~2p 1. apre (fr. aprekacija (lat. zatvor. a prima nista (ital. aro. metria) merenje odstojanja. sliveno. gubljenje glasa.

saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. dopustiti. za vinograd i sl. velika oca eliptične putanje. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. pril. samovolja. apsychfa) nesvestica. gram i sekundu. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. apsida (grč. absolvere razrešiti) gram. voj. approximativa) tačka zbliženja. približno iznalansenje korena. aproš (fr. supr. naprosto. apsolutni broj. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. približavati. aproširati (fr. apsolutan (lat. apropinkvacija (lat. u filozofiji religije: apsolutno biće. indikativ. naročito nekog trenutka ili dogañaja. grč. abest. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. podesiti prema čemu. ab-solvere odrešiti) razrešiti. approfiter koristiti se) v. bezuslovan. relativ. apsolut (lat. pod apsenti-zam. povodom toga. približna ocena. rasejanost. alkohol čist od vode. gorka rakija. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. baš kad treba. apsolvirati (lat. astr. approximitas) približ-nost. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. apsolutizam (lat. appropinquare) približiti. up. supr. bez obzira na njegovu zapreminu. apsintizam (grč. povoljno oceniti. absolvere završiti. approche) voj. aprofiter (fr. apsolutan (lat. neuslovl>en. za masu: gram. kao poručeno. appropriare) prisvojiti. approximare približava™ se) približiti. stvar po sebi. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. priznati nekome sposobnost za nešto. dodirna tačka. apsolutivirati (lat. savršeno. čist. vrednost bez obzira na znak + ili —. u zgodan čas. razumeva™. prilagoditi. approcher) približiti se. absens. appropinquatio) približavanje. v. prosto-naprosto. aprobirati (lat. primicati se. saobra-ziti. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. praviti prokope. fkl. apsidiola. fkl. relativno. bezodnosno. mala horska kapela. fiz. imati pristup. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. u ap-solutnom smislu. duž koja spaja obe apside. aproseksija (lat. samodržavlje. broj. apsolutni alkohol hen. absolvere) neograniče-nost. apsidos okruglina. tj. neograničeno. aproksimirati (lat. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. duh. savršen. pelen. shvatati. uslova. aproksimacija (nlat. apsihija (grč. završiti. udesiti. neprisustvo duha. pohvaliti. svršiti. absenterS) pl. aproprijacija (lat. prilagoñavanje. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. iako se u njemu podrazumeva. apsmthion) bog. aproksimitet (nlat. bog.. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). apsens (lat. approximatio) pri-bližnost. neograničen. udešavanje. apsmthion) ned. mat. ocenjivanje otprilike. absens) odsutan. bezuslovno. agr. a propos) zgodno. apsolvent (lat. absolutum) činiti. rovove. prokop. 2. prvi osnovni uzrok svim pojavama. aprovizionirati (fr. za vreme: sekunda. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. apopsihija. školu. približavati. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. apsint (grč. neuslovljeno. kao poručen. no samo za jednu. dakle. učiniti nešto apso-lutnim. apropinkvirati (lat. absolutum) l. apsidna linija astr. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. ograničenja) nezavisan. prisvajati. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. v. absens) odsutan. apsenteri (eng. apsolutna vrednost mat. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. pelenjača. potpun. apsidiola (nlat. udaljen. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. approximativus) približan. prosto. nešto. samovlašće. eng. prisvojenje. apsis. apsentan (lat. približno izračunavanje. npr. rakija sa pelenom. neprisebnost. rov. neku . 2. profitant. ili predstavljati nešto kao apsolutno. aprovizacija (lat. polukružni delovi crkava.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. tim povodom. materijali-stički: materija). apsis) vrh. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. svod) 1. aproksimativan (lat. fiz. afelijum i perihelijum za planetu. aproprirati (lat. naročito u crkvama romanskog stila. osloboditi od (greha ili krivice). apsentizam (lat. npr. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. aproksimativa (lat. strašljivost. up. a prope (fr. appropriatio) prisva-janje.

grañenje pojmova. dubokomi-slen. v. taman. čistiti (ranu). apstencija (nlat. usisa-vati. primanje u sebe (supr. samo u mislima. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. med. dubok. zamišljenost. odustajanje od nasledstva. zagnojavati se. besmislenost. absolutum) v. apsorbirati. absolutorium) razre-šenje. neime-novani broj. udubenost u misli. osloboñenje. absurdus) logički nemoguć. razrešni. abstinens) pristalica apsti-nencije. abstractus) log. trezven. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. absolutus) bezodnosnost. apstrahirati (lat. radi lečenja sepse. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. spolnom opštenju. apsorpciometar (lat. koji služi za ispiranje. zamišljen. spolne ljubavi. okaniti se toga. potpuno zaposliti. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. viši. upiti. absorptio) fiz. uvlačiti u se. negledanje. čist pojam. apstrahovati (lat. apscedirati (lat. istrošenost. trezvenjak. opšte. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. abscissa tj. apsterzivan. progresivne parali-ze itd. uzdržljivost. med. apsorptivan (nlat. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. graditi misaone predstave. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. ispirati. abstergentia) pl. apsorpcija (lat. mislen.: in konkreto). nerazložan. izmučenost. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. progutati. apsolutnost (lat. bezuslovnost. odvajanje. apsurditet (lat. gnojnik. otpusni. teško razumljiv. hen. savršenost. ubrizgavanjem mleka i dr. absolutorius) koji osloboñava. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. mesa. potpuna zauzetost (poslom.mislima. osloboñenje. apsorbencija (lat. smešan. abstergens) med. prelaziti u gnoj. razrešio pismo. apstinirati (lat. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. čišćenje (rana). sredstva za čišćenje spolja. apsces (lat.. čist. apsorbirati (lat. apstergencije (lat. ispolj. koji postoji samo kao pojam (supr. rasejan. apsolutivira ti. diplom-skog ispita. razreš-nica. neuslovljenost. fiksacioni apsces. mesu. pojmovno odvojeno. apsumpcija (lat. specijalno. grč. linea. apsurdi-te t. besmislica. apsterzivan (nlat. in apstrak-to (lat. mis leno (supr. abs-trahere) v. absurdum nemoguće) v. apstrakcija (lat. upojan. besmislen. pranje. apsolutoran (lat. usov. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. duvanu.: emisija). odseći) geom. gram. ono pggo je u mislima. težak za razumevanje. ekstrakt nekog soka ili alkohola. odvojiti. zamršen. misao- . glupost. apstraktne (nlat. absolvere. absorbentia) pl.). misaonih predstava. doći u sukob sa zdravim razumom. abstractio) log. apsurditet. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. otići ad apsurdum(lal. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. apsurdan (lat. mudrovanje. abscessus) odlazak. ad absurdum) otići u besmislenost tj. fig. gnojnica. apsorbovati (lat. fiziol. duvana. odvajati u . teorijski. potrošiti. čista misao. uzdržavanje od alkoholnih pića. apstrahirati. čista misao. abs-cedere) odlaziti. odvajanje. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. absurdum nemoguće) v. obuzeti. nejasan. mislima i sl. čist akt mišljenja. apstinentan (lat. apstraktum (lat. apstinencija (lat. duvana. abstersivus) med. apstraktum pro konkreto (lat. abstinere) uzdržavati se od alkohola. usisan. pomilovanje. absurditas) logička nemogućnost. usisiavanje. napon. abstractivum) xex. abstergere otrti) prati. apsurdnost (lat. ab-sorbere) usisati. abstentio uzdržavanje) prav. med. neosvrtanje na. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. gnojno zapaljenje tkiva. apscisa (lat. apstruzan (lat. apstraktan broj mat. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. apstergirati (lat. apeterzija (nlat. neograniče-nost. abs-trahere) odvojiti. ab-sorbere) v. abscindere otrgnuti. upijanje.apsolutizirati 69 apscisa ni. apsolutist(a) (lat. rela-tivitet. koji razrešava. zatvoren. koji čisti (ranu). npr. zagnoj. absumptio) trošenje. abstersio) med. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. ne obazirati se na to. apsurd (lat. metron mera) fiz. udaljavati se. nepodoban.: konkretan). nepriličan. in abstracto) u opštem. živeti trezveno. gonoreje. apsolutorij(um) (lat. ispiranje. abstractum) log. trošiti. što biva usled piemije. ovladati. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). mesa. raseja-nost. sredstva za ispiranje rana. absorptio. nerazložnost. otići. supr. obuzimati. udaljiti se. apsolucija (lat. upijati. apstergevtan (lat. misaona imenica.: relativnost. apstinent (lat. sasvim zauzeti poslom nekoga. abstrusus) skriven. metastatič-ni apsces. spolnog opštenja itd. apstraktan (lat.

aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). kol. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. verovnike zadovoljiti. apterologija (grč. v. pretakati (vino). arahnoditis (grč. otki-danje. složiti. poravnati. prireñivač. arahniti. reč uzeta iz arapskog jezika. napraviti sporazum. neograničeni gospodar. obrada. arabicitas) suština. 3. arba. abziehen) l. izmirenje. najuticajnija. red. abscissio) odsecanje. glavna. arbitražni posao (lat. povraćati. arahnoida (grč. arachne. tip. opisujem) opisivanje pauka. a punta darko (ital. sporazum. govoriti arapski. arahnoide. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. blju-vati. vrhom gudala.). arachne. arachne. udešavač. arachne pauk) pl. logfa) zool. appunto) trg. arahnologija (grč. oblik) zool. grč. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. arahnoide (grč. araneologija. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. žrtvenik. aragonit poš. paučinaste moždana opna. ureñi-vač. arbija (tur. arahnoliti (grč. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. haram. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arabesco) l. 2. agapea pauk. v. odvajanje. aratura (lat. arapske književnosti i umetnosti. rum (od ove je postala reč rakija). v. arak (arap. poravnanje. nauka o paucima. arahnitis. šećera ili od soka kokosovog oraha. araneolog. kuz. udešavati. araneologija (lat. male. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. ukusa. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. arka tabak (hartije). arrangement) ureñivanje. arabist(a) znalac arapskog jezika. arrangeur) upravljač. buvama i dr. agapea pauk. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. arcus luk) 1. arabizirati udesiti po arapski. daktylos prst) ned.). logfa) zool. eidos vid. a punta d'arco) kuz. fantastične linije u slikarstvu. ara (lat.) 2. . fig. arranger) urediti. aranžman (fr.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. arahniti (grč. arabicitet (nlat. arachne) med. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. arahnologija. menica za izmi-renje nekog duga. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. udešavanje. upotrebljavati u govoru arapske reči. arapske književnosti i dr. srediti. eldos vid. arbitraža (fr. u umetnosti. arachne. pauci. lat. arahnoliti. presuda izbornog suda. arbitrari) fin. ugledati se na Arabljane. npr. arabotedesko (ital. ureñiva-ti. apunto (ital. a-pteros beskrilan. 4. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. aptijalizam (grč. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . karbonat kreča. sudija u nekom sporu. oblik) pl. pokrajini u Španiji). arachne) med. kamenje sa otiscima morskih zvezda. arbitrage. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. ureñenje. gen. prirediti. posmatrač. apcigovati (nem. sreñivati. arancivi (ital. eidos) pl. 2. arachne. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. ar (lat. paucima slične životinje. zraka vrsta jake rakije od pirinča. logfa) zool. arahnide (grč. rasporediti. apscisija (lat. zapaljenje paučinaste moždane opne. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. spremiti. bezbojan ili žućkast mineral. despot. arahnitis (grč. prisutni svedok. arbiter (lat. aranžirati (fr. izabrani sudija. otakati. ukras u arapskom stilu. pol. ret. grč. mode i dr. osušene i pošećerene naranče. agapea. arak (lat. arachne. prekidanje. arahnide. arabizam osobenost arapskog jezika. arahnolog (grč. ten. arancini) pl. v. arachne. lat. araba (tur. prireñivati. arahnoditis. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. arabeska (ital. arahnodaktilija (grč. izravnati. zool. trg. lithos kamen) geol. arbiter) izborni sudija. odbijati (npr. raspored. suñenje izbornim sudom. a. oduzimati. naročito za »sene. aram v. slik. zool. ptyalon pljuvačka) ned. grapho pišem. araba) orijentalska kola na dva točka. aga) oltar. i poznavanje arapskog jezika. arač v. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. harač. zapravo slike iz biljnog sveta. grč. od plate na ime otplate duga). prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. udesiti. osobenost. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. araneografija (lat.

argirija (grč. arvikultura (lat. arbitrirati (lat.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. vladavina novca. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. rodoslov. strast) za novcem. argiromanija (grč. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argumentatio) dokazivanje. argirokratija (grč. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. argo (fr. argirijaza. zbirke drveća. argentum. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. proizvoljan. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. arborizacija (nlat. izabrani sudija. način dokazivan>a. govoriti jezikom koji svako ne razume. raspravljen. arbitrimn liberum) slobodna volja. arbor genealogika (nlat. Argo. šatrovački govor. argonaut (grč. redni broj 18. arbor vitae) aiat. argyrion srebro) ned. argyrion) dged. presuñivati kao izabrani sudija. bubrega i jetre. bogatstvom. argos nedelatan. ludilo) želja (ili: žeñ. argentum vivum) živo srebro. argat (tur. obrazloženje). otkriven 1894. pro-cenjivati. arbitrij(um) (lat. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. sadržaj ili izvod iz nekog dela. arboriforman (nlat. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). porodično stablo. argirijaza (grč. samovoljan.948. zaključivanje. obrazlaganje. arborin (lat. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. vrsta glavonožaca. neradan. trg. argentum srebro) legura bakra. mišljenje. pakvon. argentum (lat. argentan. pakfong. argyrion) med. argon (grč. grč. argyrion. v. zaključivanja. oblik) veštačko srebro. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. . arbitrator (lat. argirijaza. sud. argyrion. zaključivanja. znak Ag. argentum foliatum) lisnate srebro. svojevoljan. shvatanje. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. argirizam (grč. nautes brodar) zool. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. elemenat. samovolja. izborni sudija. suditi. razlog. slobodan izbor. „životno drvo". vrt (rasadnik) sa drvećem. neon. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. arbitrijum liberum (lat. Argo. argumentator) onaj koji navodi dokaze. krip-ton. mirisa i ukusa. argiroza (grč. odrvenjenje. izbornosudski. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). arbitralan (lat. arbitrium) presuda. slobodno opredeljivala. argotizam (fr. dokaz. arvus njiva. arborescirati (lat. arbitrari) ceniti. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. pretvaranje u drvo. stari grčki junaci. mangupski. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. argumentativan (lat. god. efdos vid. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. arbitracija (lat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. nazvani po svojoj lañi Argo. arborescere) pretvarati se u drvo. odrvenjavanje. lenj) hen. arboretum (lat. sloboda opredeljivanja. argonautika (grč. novac. arbor genealogica) rodoslovno stablo. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. arbitrarius) izbornosudski. pakvon. volja. atomska masa 39. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. koji zaključuje. biljni otisak. arborescencija (nlat. cultura gajenje) poljoprivrede. argumentum) dokazno sredstvo. cinka i nikla. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. v. ocena. argyrion srebro) ned. veština dokazivanje. zemljodelstvo. mam'a pomama. argentum folijatum (lat. argumen(a)t (lat. nautes) kit. arborist(a) (lat. kao drvo. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. argotirati (fr. argonauti (grč.. ñuture procena. metalna smesa slična srebru. argentum) srebro. plemeniti (inertni) gas bez boje. lopovski. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. koji obrazlaže. arboriformis) koji je u obliku drveta. izbornog sudije. up. argumentacija (lat. arbor vite (lat. argentan (lat. odrvenjavati. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. argental. arborikultura (lat. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. arbitraran (lat. Argo. obrazloženje. arbor drvo. proizvoljna procena. ksenon. živa. argyrion. približan. argentometar (lat. tj. argit) puškarnica. argental (lat. argumentator (lat. dokazni. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. argentum) v. argiroida (grč.

u Ateni. bogat razlozima. nepla-ćena kamata. agea) površina. optuživanje. ardito) voj. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. areotektonika (grč. crven krug oko zapaljenog mesta.. rešt. fig. velika teškoća. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. areometrija (grč. fig. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. gravimetar. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. sr-čano. zatvor. agea. arest (ital. dovezena roba. nemajući drugih dokaza. argumentari) navoditi kao dokaz. argumentisati v. zakupiti. deo etike. areražirati (fr. Argus (grč. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. veština.argumentirati argumentirati (lat. zadrhtati. 2. areola (lat. kolektivno javljanje. argumentum e consensu gentium) log. v. gradilište. zatvoriti. žustar. Arej (grč. arendar (nlat. arduitet (lat. gumno. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. plaho. zaključivati. haps. po Zevsovoj zapovesti. ne biti isplaćen. bog rata. lat. ardito) muz. silan. argumentum e konsenzu gencijum (lat.. fig. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. arestatorij(um) (nlat. slobodno mesto. argumentum ad hominem) 1. argumentirati. ardasse) trg. araios. dolazak. lako razumljiv. popularan dokaz. arrerages) pl. arrenda) zakup zemljišta. smelo. arrestatus) prav. arestirati (nlat. arrestans) uhapšenik. poprište. silom. naredba o hapšenju.) rasprostranjena na Zemlji. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). 2. nauka (ili učenje) o vrlini. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. sin Zevsa i Here. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. argumentozan (lat. ardentan (lat. ardens) gorući. kažnjenik. araios redak.: „Taj predlog nije dobar. argumentum bakulinum (lat. areometar (grč. staviti zabranu na. arena) borilište posuto peskom. arendirati (nlat. up. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. aretologija (grč. arrivage) pristajanje. Areopag (grč. ardito (ital. dugovi. ardasa (fr. arza (grč. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. uhapsiti. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. špijun. arena (lat. arresto. ugovor o davanju zemljišta u zakup. arsis) metr. jer je predlagač rñav čovek". argumentum ad veritatem (lat. muka. zaustavljati. nlat. zažaren. arena) borac na areni. areraže (fr. arreter) zaustaviti. vrsta fine per-sijske svile. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. haps. . arrendator) zakupac zemljišta. ardasina (fr. znat. rata i ratnih užasa. arrestatio) hapšenje. Areios Aresov. dokazuje nešto batinom. dolazak laña u pristanište. npr. boga rata Aresa. vatren. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. zatočenik. tr-kalište u cirkusu. tj. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. zatvaranje. arsa (lat. dovoz robe. uzapti-ti. arestant (nlat. sin Zevsov i Niobin. zapadno od Akropolisa. usijan. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arz-mahzar) pismeno. ardit (ital. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. Ares) mit. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. arzi-mahzar (tur. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. čije je sedište bilo na tome brežuljku. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. prav. polje borbe. pažljive. Argusove oči vrlo budne. dokazima. obustaviti. muz. vreo. logia) fil. metria) fiz. veoma oprezan i revnosan čuvar. fig. arrestare) v. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. ardus strm) strmost. areal (nlat. arrestum) zatvor. arrestatorivun se. tektoniki) voj. 72 arivaža arenda (nlat. dokazivati. krug oko Meseca. Areios pagos) 1. obra-zlagati. arenatio) med. rada i sl. molba. arenacija (nlat. zaostala plaćanja. prsten oko bradavice na sisi. astr. vrsta grube svile iz Smirne. neplaćene zakupnina. obustavljati. areola) malo. tegoba. kupanje u pesku. arete vrlina. peščano kupatilo. arestacija (nlat. Ares (grč. ardassine) trg. dizanje glasa. Argos. uhoda. argumentosus) bogat grañom. Ares) mit. argumentum ad hominem (lat. arendator (nlat. metron mera) fiz. 3. supr. zadržavati. ubio Hermej. arestat (nlat. revnostan. rvač. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja).teza. arivaža (fr. simbol surove hrabrosti. plah. aretirati (fr. Ares. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. Arej. aretirati. arenant (lat. Argus) mit. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. strastan. hidrome-tar. med. žarki. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. mandatum) prav. naoružan ruč-nom bombom i kamom.

arietta) muz. mršavljenje. aritmus (grč. pevajući. na-pev. locheia porañanje) pl. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. aritmetike (grč. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. aritmetički (grč. aridura (nlat. pulsa. neplodan. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. Arijci (sskr. sredstva koja pomažu porañanje. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. naročito kucanja bila. arhit. med. arijevci pl. otuda: Arijadnin konac. koji je tvrdio da Hristos nije bog. aridura) med. nesklad-nost. arijer-ban (fr. a rijega (ital. arijski jezici svi indoevropski jezici. gurgur. računski. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. Aristarh (grč. arithmos. mršavost. Aristoteles) fil. plemstvo. aristodemokratija (grč. 2. progresija. sanduk) 1. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. fig. jalovost. arcade) l. suvoparan. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. aristos najbolji. mršav. aritmetičar (grč. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. love zvanja i položaje. aritmogrif (grč. arizacija (sskr. iz IV veka. zaštitnica. arithmos. arivist(a) (fr. up. relikvije i dr. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. pošto je ubio Minotaura. poslednja odbrana. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. deo čeone kosti (očna). arija) pl. sušan. melodija. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. lutrije i dr. Irana sami sebe nazivali. nepravilno kretanje. Persije i ist. ariozo (ital. sušnost. Ariadne) mit. kratos moć. arkada (fr. suvoparnost. aristotelizam (grč. nego običan čovek. e arithmetike tj. veštak u računanju. . pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. zaštitno odeljenje. Arijadna (grč. aritmologija (grč. prijatelj i član aristokratije. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. arriver postići) osobina onih koji. vladavine plemića. način pevanja. aritmomantija (grč. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. geometrijska sredina. rythmos takt) med. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. agua. arka (lat. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. agua) pl. suša. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). učenika Platonova. arithmos. mršavost. jalov. pere. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. bez ikakvih obzira. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. odstupnica. anat. u vidu arije. ariditet (lat. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. v. ariditas) suvoća. aridus) suv. agsa kovčeg. de-mos narod. ih.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. Arijci. večni protivnik Ormuzda. aristarhski. gurgurstvo. arythmia) nedostatak ravnomernosti. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. arithmetikćc) koji spada u računanje. logla) nauka o brojevima. arijanci pl.). spržen. v. arijergarda (fr. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. arriere-garde) voj. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. u novije doba. osiguranje života. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. laktaštvo. aridan (lat. pesmica. slabost. arriere-ban) voj. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. aria. aritmometar (grč. v. aristokratizam (grč. Ahriman) ion-. nauka o brojevima. arithmos broj. fig. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. pristalice i pobornici arija-nizma. arivizam (fr. niz lukova na stubovima. Arijevci (sskr. aristokratija (grč. aristokratia) vladavina plemstva. poglavica zlih duhova. mit. dragocenosti. vlast) vladavina plemstva i naroda. i njegovih pristalica. sušenje. Ariman (pere. aritmije (grč. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. laktaš. Arijevci. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. mania ludilo) med. arithmos broj. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. pr. aristolohika (grč. veština računanja. bog i praizvor svega zla. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. pre naše ere). arijanci. računaljka. ned. arioso) muz. neplodnost. karijerist. pomogla Tezeju. 2. agua) pretvaranje u Arijce. mala arija. arithmos. fig. arija (ital. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. techne) mat. plemićki stalež. arriver postići. naročito čišćenje porodilje. aristos najbolji. fr. aritmomanija (grč. a-. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. nepravilnost. arijevci.

naknadno platiti. poslao protiv Engleske). arko (ital. morski razbojnik. npr. lučni stub. prav. armorial. arctura) med. arlecchino) lakrdijaš. naoružanje. nagrizanje kostiju. osvežavanje. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. armatura (lat. arkapija (tur. arcanus tajanstven. „armija nezaposle-nih". čovek koji često menja mišljenje. pesnici pastirske poezije. . arctior citatio) prav. ovlažavanje. armirati (lat. agta oružje) pl. navodnjavati. oru-žana sila. gusarska laña. vazduhoplovstvo. naknadno plaćanje. arc-boutant) arh. metodič-no bombardovanje. nlat. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). nepropisan put. idiličai. arkoza (grč. artiljeriju i dr. arkanum (lat. onaj koji se razume u grbove. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. oholost. arrosement) zalivanje. armada (šp. krivl>enje kostiju u obliku luka. snabdeti ratnom spremom. arlequinade) šala. šaljivčina. armorist(a) (nlat. arrodere. drzak. ohol. nao-ružati. muz. naročito carinski. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. nlat. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. razmetljiv. podmlañivanje itd. od srednjeg veka: porodični grb. npr. arogancija (lat. lat. u Španiji: oružana sila. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. zaobilazan. naduven. arma (lat.arkadski arkadski (grč. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. arctius mandatum) prav. arlekinada (fr. lat. nepravilan. navodnjavanje njiva. stezanje nekog dela tela zavojem. Armida lit. armorale) poznavalac grbova. uraslost nokata u meso. polivanje. oružati. Pola. arcus luk) nuz. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. drskost. „armija beskućnika" itd. fiz. prevrtljivac. polivati. agso. aroma) miris. snažiti. gusar. arozirati (fr. arktos (grč. arrogare) usuditi se. e arktos Veliki Medved. armateur) mor. armater (fr. pravo prvenstva. pastirski. usiniti. nadutost. 2. vrdalama. bezobzirnost. prevrtljivost. fr. povećanje nosivosti zida gvožñem. arogantan (lat. arroser) zalivati. potez gudalom. arctius jus) prav. seoski. grañ. voj. jela i dr. god. so!G agso) gudalom. armorale) knjiga sa grbovima. arkato (ital. arozija (lat. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. armija (lat. nego iz avlije. fig. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama.. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. naivan. tj. granatama. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. obasipanje vatrom. armatura) voj. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. arrosio) med. grañ. armalis. jačati. fig. agta) pl. arcato) muz. doplaćivanje. armada) oprema. kol' arko (ital. arcus luk. bliže (ili: preče) pravo. sopstvenik gusarske lañe. pozadi kuće. Arkadla. uzeti pod svoje. vinski cvet. arrogantia) nadmenost. drznuti se. arrogans) nadut. arktacija (nlat. arozman (fr. naoružan trgovački brod. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. tenkove. prevlačeći guda-lom. tajno sredstvo. armorijal (fr. lakrdi-ja. armadilla) kor. bombama. Arktik (grč. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. arlekin (ital. prisvajati. 3. arcanus) tajni lek. potporni poluluk. nego su »siveli samo od službe u vojsci. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. arkanist(a) (lat. aromatizacija (grč. tj. uobražen. arkosolij(um) (lat. trg. mor. poza. oružje. fig. gord. fig. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. pooštrena zapovest (ili naredba). ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". trg. sočna materija kod biljaka. Arkadoi) pl. arkeo izdržavaš) geol. voj. agta oružje. podlivanje ulica. arozaža (fr. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. aroma (grč. arkcijus mandatum (lat. doplatiti. prisvojiti. arctatio) ned. mali naoružan brod. fiz. vrdanje. stanovnici Arkadije. opre-miti. arkadikćs) koji je iz Arkadije. ratna sprema. mala ratna flota. najedanje. muz. bezobrazan. metodski bombardovati. agtee) 1. »sena sposobna da zavede. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. arcuatio) med. kako se prave sredstva za ulepšavanje. armare) voj. nadmen. arrosage) zalivanje. arogirati (lat. sužavanje. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. armadilja (šp. arktikos severni) Severno Ledeno More. arkbutan (fr. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. arkuacija (lat. Arkañani (grč. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. stub podupirač. obasuti (ili: obasipati) vatrom. vojska. Velika Kola) astr. gudalo. fig. sever. arktura (lat. veliko mnoštvo. arkcior citacio (lat. arktički (grč. arkcijus jus (lat.

damar. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. svirati na harfu. arterieurizma (grč. artefakt (lat. podrugljivo: tandrkati. a život kratak. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. magacin za smeštaj ratne spreme. arteriole (nlat. arteriektazis (grč. redni broj 33. arseniti (grč. logfa) anat. arpihord (ital. arsena. rexis kidanje. tj. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. artelB) radna zadruge. arterfa. arterijalizacija (nlat. zapaljenje arterija. arterioreksis (grč. up. aromatica) al. fig. arsenik (grč. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. zaokrugljenost. nauka o arterijama. phagein jesti) med. krvna žila. arteriositas) fiziol. arpeggio) muz. soli arse-nikove kiseline. arpeñatura (ital. arteriografija (grč. jedinjenja su mu jako otrovna. agra. arsenik. naročito u morskim pristaništima. hem. jak otrov. arterijalitet. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arsenal (fr. v. fiziol. muzički stil u XIV i XV v. kvart. deo grada. ars antiqua) stara umetnost. arostija (grč. arpeggiatura) muz. arterijski (grč. arsevofagizam (grč. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. mirišljave materije. arterialitas) fiziol. ars nova) nova umetnost. artes liberales (lat. arterija (grč. nlat. arostema (grč. arsen (grč. arterfa. slabost uma. aromatika (grč. arterfa žila) anat. arpikord (ital. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. premeravanje (ili: merenje) zemlje. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arteritis (grč. srez. trovanja akutna i hronična. elemenat atomske mase 74. prskanje) med. koji prijatno miriše. sičan. grč. are (lat. are vova (lat. arteriozitet (nlat. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. v. artis umetnost) način umetničkog. mala harfa. ital. ars mnemonica) veština pamćenja. arterfa. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. are longa. oksidisana krv. arsenikćn) hem. tvrd) med. arpihord. chorde žica prevara. vita brevis) umetnost je duga. v. arpeñirati (ital. graphia) anat. arpantaža (fr. bogatstvo u arterijama. arterfa. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. znak As. arostija. arterfa žila. gone rañanje) rañanje muške dece. gde je veoma rano bilo takvih bunara). rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). stenćs tesan) med. prskanje arterije. arteriektazis. arterfa. arteriozitet. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. aroma) namirisati. arsenikćn. ektasis pomeranje) med. arteriologija (grč. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. ars longa. ludilo. zaokruženje.9216. arrondissement) zaokrugljivanje. izražavanja . v. arsonvalisatio) v. aromatičan (grč. arteriolae) pl. sa začinom. are silogistika (lat.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. lepe veštine. ars. zanatlij-ska radna zajednica. arpeño (ital. začiniti. uvećanje. arteria) med. zaokrugljenje. kao na harfi. artefactum) veštački proiz-vod. lomljenje tona kao na harfi. arondismav (fr. arterfa. eurys širok) med. arpentage) zemljomerstvo. jak) hen. veština. sužavanje (ili: suženost) arterija. aroma. arsenal. arpaneta (itzl. darsonvalizacija. arrostia) med. niz razlomljenih akorada. arsen muški. arpeggiare) muz. arpeñato (ital. zaokruživanje. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arostema. arsenikćn) pl. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. harfica. tome sečenje) med. proširenje. artizam (lat. posle kojih dolaze kapi-lari. arsenale) oružnika. arteriotomija (grč. arsonvalizacija (nlat. arterialisatio) fiziol. arsenijati (grč. arterijska krv otvoreno crve na. are mnemonika (nlat. artes liberales) pl. za-činjavati. arpanetta) muz. spinet. arterijalitet (nlat. najsitnije arterije. arpeggiato) muz. mirisan. muški porod. ars) umetnost. metnuti mirisa u nešto. u razlomljenim akordima. struka) muz. aroma) mirišljav. arteria. arsenogonija (grč. arterfa žila) koji se tiče arterije. muz. operativne otvaranje arterija. začini. zanat. are angina (lat. naročito knlževnog. vita brevis (lat. opis (ili: opisivanje) arterija. bilo. slobodne umetnosti. arsen muški. arrostema slabost) med. arterioekleroza (grč. artelj (rus. proširenje arterija. arpikord. žeš. sklerćs krt. arteriostenoza (grč. bilo iz srca u ostale delove tela). arpadžik (tur. arsenikćn) pl. nlat. ono što je veštački napravljeno. posao. arsentrioksid (As2O3).

arthron) med. izneti. artizan (fr. fig. grapho pišem) opisivanje starina. prepreden.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. artritis (grč. sastav tela koji je sklon gojaznosti. artofag (grč. ruop gnoj) med. reči i slogove jasno. arhaizirati (grč. arthron. artikulacija (lat. članak) članak. arhegonije (grč. karkfnos rak) med. stvar. artilerac (fr. artokarpi (grč. archaios stari. artificiosus) umetnički. fr. vinovnik. artralgija (grč. bol zgloba. starinski. zglavak. arthron. artos. zglobobolja. gaji se kao veoma cenjeno povrće. tačka ugovora. artilleur) vojnik koji rukuje topom. lukav. polza (korist). prevremenoj arterio-sklerozi. artišoka (ital. giht. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. odyne bol) med. tj. arche početak. zapal>enje zglobova. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. sastavni deo jednog spisa. naročito antičku umetnost i nauku. arhaističan v. zool. liigv. emballo ubaciti. tome sečenje) med. veštački. arthron. izgovarati. drevan. LIŠð. drevan. arhaičan. trganje u zglobovima. archaios star. algos bol) med. arheografija (grč. slik. umetnički. harun. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. artillerie. veštak. zglobni. artrozoa (grč. pauke rakove i crve. šećernoj bolesti. krilo) zool. trganje u zglobovima. phagos) hlebojed. drevni. otok) med. operativno otvaranje zgloba. umetnuti) kec. član. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. arch-egetes) voña. osnovi nauke o čoveku. bol u zglobu. zglavak. arhajski period v. artisan) zanatlija. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. arheopteriks (grč. latreia poštovanje) služba za hleb. iznositi nešto član po član. igrač na konopcu (u cirkusu). zagnojavanje zglobova. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. arthron. artroze (grč. glavočika sa cevastim cvetovima. nameštanje iščašenih zglobova. arche početak. bogat trskom. pro-či (drugi). kolence. artremboleza (grč. artista. artropoda (grč. roba u trgovini. pokretač. arthron zglob. artropioza (grč. articulatio) anat. bol zgloba. koji odista potiče iz starog vremena. poglavar. rod vojske naoružan topovima. arun v. arhaizam (grč. izveštačen. artikulisati. artist(a) (ital. fr. npr. jedan po jedan. životinje sa zglobovima. veštački. arthros. arthron. artro. archaios star. zoon životinja) zool. čvor. hlebno drveće i hlebne bil. „igra reči".ke. poznavalac umetnosti. stilom. pus. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. up. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. gnojenje zglobnih kostiju. arheolog (grč. artiljerija (fr. lek). arthron. pterix pero. arheopteriks. artrofioza (grč. artos. odsek. pregib. prastari) gram. archaios star. bog. neuralgiji. napis. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). arhaičan (grč. trg. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. docnije: topovi. archaios star. prastari. artiste) umetnik. osnivač. azojski period. glumac. articularis) zglobni. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. topništvo. arheornis v. artritizam (grč. arthron. artrotomija (grč. arhejski (grč. artikulisati v. gonos) pl. kostobolji. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. arhaičan. artikularni (lat. artikulirati (lat. archaios star. artrokarcinom (grč. artistique) umetnički. kompozicijom i dr. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. arthron zglob) med. artificialis) veštački. phima izraštaj. da(va)ti arhaičan oblik. gran. archakos) starinski. karpos plod) pl. logos reč. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. oblik ili izraz. zglavkari. artik(a)l (lat. opšte ime za kukce (insekte). poglavlje. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. archaios star. artistički (fr. artrodinija (grč. arundinozan (lat. paragraf. astmi i dr. zastarela reč. arthron zglob. fosilni kič- . rak u zglobu. neprirodan. artificiozan (lat.). articulare) uzglobiti. pathos bol) med. articulus zglob. podćs noga) pl. anat. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. glumac. phyo stvaram) med. artikulirati. zglob. mekani otok zgloba. artichaut) vot. artificijelan (lat. zastareo. artiljerac. veštak u jahanju. vot. logia) početna nauka. tobdžija. prastari) star. arundinosus) trskovit. up. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arthon zglob. artrofima (grč. predmet. nlat. arhelogija (grč. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. bog. priključenije (doživljaj) itd. obrastao trskom. arthron) med. artolatrija (grč. arheget (grč. bol (ili: trganje) u zglobu. arheologija (grč. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. logos reč. articiocco. uzglobljavati.(grč. zglobobolja. artos hleb. jestastvo (priroda). artropatija (grč.

službenik arhiva ili arhive. as (lat. neoštećeno (na tovarnim listovima). grč. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. archivista) v. archetypon prauzorak) prasli-ka. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. koji radi u arhivu. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. arhivist(a) (nlat. episkop. arhocela (grč. up. arhidijeceza (grč. dokumenti. Archilochos) poet. archos čmar. školovan grañevinar. . zajedl>iv. povel>e. setva) bog. rimskoj. nadbiskupa. 3. prodor zadnjeg creva.) arh. arhitrav. podrugl>iv u govoru ili pisanju. fr. dobro očuvano. arhi. prvosveštenik. arslama) bog. prastvaranje. archo. iatros lekar) prvi lekar. najbolji u nekoj struci. architec-tura) grañevinarska umetnost. arhihijerarh (grč. nauka o grañevinarstvu. pre n. arhitrab. veličine goluba. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. trabs greda) ar*. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. spontano postanje života. assai. assez) kuz. blastos klica. neimarstvo. archos. žučan. prosutost. arhipelag (grč. arhitip (grč. viši lekar. nadbiskup.arhesporIJum 77 menjak. arhitrab (grč. arhijerej (grč. arhetip. arhijater (grč. archeion vladino nadleštvo. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. dioikesis gazdin-stvo. lat. grañevinarski. po izvesnim delovima sličan reptilijama. u početku od pola kg bakra. prvi nad. spadnutost zadnjeg creva. arhivski (lat. arsin) stara mera za dužinu: lakat. vrlo. grañevinar-stvo. arhimagija (grč. prapočetak. archivum) koji se tiče arhiva. mitropolit. izmeñu Grčke i Male Azije. veoma. arhiepiskopija (grč. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. archos. fig. naročito u avijatici i raznim granama sporta. renesansnoj i barokno j arhitekturi). regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. grañevinski stil. v. archivum. archos. prvak. nauka o sistemu. tj. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. arhitekt (grč. arhitip. ptosis pad) med. gfgnomai stvaram) biol. arhivar. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. koji se nalazi u arhivu. arhiepiskop (grč. arhitekture (grč. archo početak. archo prednjačim. kod starih Rimljana: novac. arhiv(a) (lat. arche početak. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. naročito: prvi otisak. počinjem. prauzor. arhont (grč. aršlama (tur. arhitrav (grč. najjača karta. alhimija. prazametak. 2. archimandrites) starešina manastira. metričkim me-renjem. neimarstvo. „kec" na francuskim kartama. način zidanja. i 640. arhetip (grč. architektonikos) grañevinski. potiče iz preistorijskog doba. neimar. 5. arhivist. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. asai (ital. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. abiogeneza. sada potisnuta tzv. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. archos. koji su često ukrašeni kipovima. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. a salve (ital. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. architekton. arhitektonika (grč. vrhovni sveštenik kod Jevreja. arhivalije (nlat. prvosveštenik. archon) vladalac. a salvo) trg. archo. assis) 1. aršin (tur. dvorski lekar. raspored i grañenje jedne grañevine. up. arhimandrit (grč. arhoragija (grč. original. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. trešnja (plod i stablo). arhiblast (grč. archivolto glavni luk) vrh. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. lični lekar. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. koji se tiče jednog naučnog sistema.). arhoptoza (grč. arch-iereus) vladika. koji pripada arhivu. lat. pra-. archetypon) v.(grč. arhesporijum (grč. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. 4. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. arhivar (lat. arhitektonski (grč. archos čmar. najmanja jedinica za merenje zlata. episkopos) prvi vladika. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. arhihijerarhija (grč. prvi služitelj jedne crkve. prapismo. zametak) zool. vrsta crnog luka. as. anorgakske materije. rif. spora sejanje. spisi ili akta. visoko sveštenstvo. poglavar. archi-pelagos more) ostrvlje. archo prednjačim. kele prosutost) med. architekton) grañevin-ska umetnost. arhigonija (grč. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. lat. arhilohijski (grč. arhiñakon (grč. e. archos voña. arhivolt (ital. a po drugim opet ptici.

asservare) čuvanje. . ascenseur) dizalica.). podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. isušivanja podvodnih mesta itd. asibilirati (lat. obezbediti. assertivus) v. a-septikos) koji nije sklon truljenju. asesura. assentatio) laskanje. up. ulagivačko odobravanje. asservare) čuvati. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. uspinjača. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. prav. assassinator) prav. asignat (lat. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. aseleničan (grč. nlat. kraju. assibilare) gram. udva-ranje. assessoratum) prisuditelj-stvo. fil. razvrat. a-selenos) bez Meseca. u nekom gradu. primalac novca po uputnici ili nalogu. amarus gorak) hen. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. aservacija (lat. kraju (ili državi). aservat (lat. asacija (nlat. aselgeia) razvratnost. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. fr. assertorius) kojim se tvrdi. bez trabanta. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. dokazivanje. assignatus) lice na koje glasi uputnica. asemos) koji nema znaka. koji je bez oznake. aseptičan (grč. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. lat. a-. assecuratus) osiguranik. pomoćnik sudijin. zvanje pomoćnog sudije. asekurant (nlat. assecuratio) v. pri vršenju operacije. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. assecurantia) osiguranje. pohotljivost.ne. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". asasinat (nlat. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. asasinator (nlat. umorstvo. a se esse biti tj. a-. kora od hleba. nesposobnost razumevanja znakova. pohraniti. a. a-. aselgija (grč. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asignant (lat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. pohrana. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. koji nema zaraznih klica. asertivan (nlat. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. sepsis trulež.bez. nasilje. dakle. assignans) onaj koji šalje novac. antiseptičan. sepsis) hem. assibilatio) gram. čišćenje od zaraze. asebija (grč. npr. u pohranu. postojati sam sobom) samostalnost. npr. doznačilac. aseksualan (grč. aseptol (grč. asanirati (lat. kastracija. lift. aseveracija (lat. doznaka.) ned. asesor (lat. asentacija (lat. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. isušenje moč-varnih mesta itd. npr. za-klinjanje u nešto. sexualisa-tio) uništenje. assus pečen. sanus. aseptin (grč. nepriznavanje bogova. asertoran. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. površina pečenja i dr. one koja se polaže pre davanja iskaza). zeta znak) ned. aseverativan (lat. a. dokazni. apodiktičan). npr. oleum ulje) hen. aseitas. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. protiv požara. asercija (lat. asekuracija (nlat. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. pozdravl>avanje naselja. sudsko pomoćništvo. asertorna zakletva prav. assassinatum) prav. bez ikakvog podsticaja spolja. bezverstvo. asekurancija. lat. papirni novac za vreme francuske revolucije (19.bez. asseverare dokazivati) potvrdan. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. assensio) odobravanje. asebeia) bezbožnost. asepsija (grč. bolesnikove kože i dr. problematičan.asamar 78 asignatar asamar (lat. sačuvati. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. assertio) tvrñenje. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). asekurirati (lat. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. securus bezbedan. asignatar (nlat. ad-. pristajanje uz koga. unutarnjem nagonu. nalog. asekurancija (nlat. bez pratioca. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. asanzer (fr. asenzija (lat. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asertoran (lat. koji nema spola. asanacija (lat. aservirati (lat. assecurans) osiguravač. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). a. ostavljanje u pohranu. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). zvanično tvrñenje da je neko slobodan. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. pomoćnik starešine nadleštva. sanus zdrav. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. fil. smrti i sl. nlat. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. mučko ubistvo. potvrdan. sexus spol) bespolan. bez obeležja. asemičan (grč.. asesorat (nlat. primanje nečega kao istinitog. ascenzor. aseksualizacija (grč. up. up. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asemija (grč. asibilacija (nlat. assecurare) osigurati. tj. sepsis trulež:. tvrdnja. asekurat (nlat. fr. aseitet (nlat.

vaspitni. trudoljubivost. bogougodan. vrsta vežbe u mačevanju. nestezanje srca. asimptota (grč. udarac u dvoboju. assimilare) izjednačiti. assignatio) d oznaka. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. tur. neravnomernost. aso (fr. nedostatak hrane. gram. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. askeza (grč. asjeracija (fr. asli. zood. a-. a-. asitija (grč. potpora. asilogističan (grč. asiduitet (lat. asimfonija (grč. dela. nedostatak volje za jelom. preobratiti hranu u organ-sku materiju. fiziol. asignacija (lat. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". pokajništvo u mučenju tela odricanjem. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. nevezanost. psih. bubine. ash) pravi. gran. nesrazme-ran. asimilirati (lat. licemerstvo. doista. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. pratiti nekoga. prilagoditi. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). pokajniš-tvo. vojnik. neskladnost. asignacija. asistirati (lat. (da) niko je ne čuje. nespojenost) ret. fiziol. nejednovremen. . a-. askaride (grč. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). primati u se. a-. pokajnički. pritvorstvo. asketos) isposnički. bogougodnih spisa. asindet(on). assimilatio) izjednačenje. isposništvo. asketičar (grč. pokajnik. ua. prilagoñava-ti. pomoćnik. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. juriš. assistentia) pomaganje. asilabija (grč. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. asindetičan (grč. pomoć. jezik. a-syndeton) pong. a-. moguće. asindezija (grč. izjednačavati. asker (tur. askesis) isposništvo. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. detinje gliste. asyndesia) nevezanost. asitia nejedenje. neskladnost. isti. sympatheia) nenaklonjenost. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. asistolija (grč. nalog za isplatu. asklepijadski stih četr. primiti u se. symphonia) nesklad. istrajnost. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. assignatura) v. napad. assiduitas) tačnost. asketes) isposnik. ital. supši. asignatura (nlat. neskladan. asketski (grč. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). syllogismos posredni zaključak) log. bez sveza.asignatura 79 asinhroaičan (grč. a-. asimptotičan (grč. systole skupljanje. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. asket(a) (grč. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. asli (arap. nedovoljno saosećanje. prisustvovati čemu. ili izmeñu članova jedne rečenice. asklepijadska strofe četr. zaista. npr. ali se nikad ne dodiruju. revnost. verovatno. i sa jambom na završetku. asistent (lat. askaris) pl. iz koga se ne može izvesti zaključak. asimilirati. postojanost. askariodoza (grč. asketika (grč. pomagač uopšte. vrednoća. jednačenje glasova (po zvučnosti. a-. asimilovati v. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. bez svezica. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. assalto) napad. asistencija (nlat. čeličenje. askaris) med. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. assistere) pomagati nekome u poslu. asimetrija (grč.: „Misli mlada. asimpatija (grč. askeo) pisac pobožnih. marljivost. nemanje saučešća prema kome ili čemu. symptotos koji se ne poklapa) mat. vrsta klasičnog stiha. neistodo-ban. prisustvo glista u stolici. jednačiti. asimilacija (lat. u početku sa trohejom ili spondejom. prisustvo. asignirati (lat. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. asimetričan koji nema simetrije. a. mestu ili načinu tvorbe). chronos vreme) neistovremen. asindet(on) (grč. asimfoničan. acieration) pretvaranje u čelik. — (ali) Slušale je momče čobanine. izjednačavanje. uputni-ca. asimulacija (lat. asker) vojska. pr. nedostatak veze u rečenicama. asjeraža (fr. syn sa. gladovanje) post. nepoklopljiv. nejedna-kost. assimulatio) pretvaranje. upravo.ne. npr. stezanje) ned. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. asketizam (grč. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. a-. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. assaut. neješnost. nejednak. askeo) učenje o askezi.

odabrati stvari jedne prema drugima. aspida (grč. sisanje. nedruštven. surovost. nepostojanost. asperitet (lat. v. pihtije. vid. rospija. opre-miti.) v. uortačiti se. aspirirati (lat. assonantia) v. strana nečega. udisati. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. udružiti. aspi's. fig. usisaljka. muz. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. somnus san) med. u organizmu ljudi i životinja. odabiranje. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). aspek(a)t (lat. aspergioloza (lat. aspik (fr. aspermatizam (grč. biljka sa hrapavim lišćem. aspermatičan (grč. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. s hakom. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspirant (lat. asodična groznica groznica sa povraćanjem. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. a. asocirati se združiti se. grubost. koji nema semena. astazija (grč. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). a-. aspermizam. raskalašnost. up. ima ih više vrsta. associe en commandite) trg. biranje. aspirata (lat. asosje an komandit (fr.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. fig.) ned. asortirati (fr. udruženje. izgovaranje s hukom. aspermija (grč. asocijativan (nlat. aspirans) kandidat. fil. socialis) nedruževan. bez odreñene orijentacije.) med. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. para. asosje (fr. up. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. a-somatos) bestelesan. asperifolia) pl. koji izaziva gañenje. razvrat. bacakanje teškog bolesnika. usisavanje. neravnina. vezivanje. primiti za ortaka. lat. aspermos) med. gram. nepostojan) koji nema pravca. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. asonirati (lat. sperma seme) med. nepotpun slik. asperitas) hrapavost. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. as-6des koji oseća gañenje. associare) pridružiti. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. aspermatizam. aspermičan. a-. zla i opaka žena. hladetina. lat. astakos rak. aspic) kup. tvrdoća. činovnički pripravnik. aspermizam. aspermizam (grč. aspergillus) med. društvo. oštrokonña. lat. sa dahom. v. asocirati (lat. \ asonancija (nlat. težiti za nečim. asortiman (fr. asparagus (lat.ne. usisač. čežnja. asocijacija (nlat. asocijalan (grč. koji ne može da izlučuje seme. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. pojava. aspra (grč. ventilator. samoglasničko podudaranje. asocijalnost (grč. astatičan (grč. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. associatio) udruživanje. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. egipatska naočarka. slično zvučati. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. asomnija (grč. krutost. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. vezati. dobro znamenje. a-. aspirare) tražiti nešto. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. astr. špargla. littera) pl. izgovarati iz grla. med. koji nadovezuje na nešto. ase prezasićenost) med. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. asoti'a) razvratnost. aspiracija (lat. zbirka razne robe iste vrste (npr. oporost. asonanca. pust život. tajni ortak. gasa ili tečnosti. aspectus) izgled. assonantia) post. aspermičan (grč. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. neotesa-nost. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. izazove u svesti i neku drugu. assortissage) trg. aspirator (lat. associare združiti. rod biljaka iz fam. asonavca (nlat. aspirata se. asparagus) bog. asotija (grč. bunilo. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. asortisaža (fr. težnja. nesanica. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. asomatičan (grč. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . spajanje. aspirin farm. Convallariaceae. kada se pojavi. žel>a za nečim. aspergiloza med. nazeba i sl. bog. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. muz. astasia) nemir. člana. guja otrovni-ca. gledište. spojiti. zadrugara. astakolit (grč. astateo. astatične igle fiz. udi-sanje. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. gram. aspiratio) gram. asperifolmja (nlat. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. uvlačiti u sebe. asolirati (fr. reumatizma. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. suglasnici s dahom. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. astatos nestalan. associe) drug (ili: ortak) u poslu. s dahom. uvlačenje u sebe. onaj koji teži za nečim (položajem. knjiga). usisavati. zvanjem). aspidos) zool.

ret. piljak. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. izbegavanje vojne obaveze. astenopija (grč. astron sazvežñe. astragal (grč. astenomakrobiotika (grč. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. asthenes) nemoćan. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. asterizam (lat. sunčanica. asthma) sipljivac. sipnja. astinomi)a (grč. a-. stigma bocka. grupa zvezda. asty grad) velikovaroško ponašanje. plane-toidi. 6 Leksikon . ipak kaže. slab vid. zemlje i pakla. oblika zvezde. Astrea. steničan afekt. astenologija (grč. koji potiče od zvezda. astr. astilon (grč. grañevina bez stubova. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. asthma) med. astrogeodezija (grč. astralis) koji se tiče zvezda. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. astralni (lat. zadirki-vanje. zvezdana svetlost. tj. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. udar sunčanice. astrum zvezda. tuga. astralna svetlost. psih. uticaji. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. skočna kost. asteriskus (grč. nemoć. aster zvezda. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. astralni svet. astmatičan. astrobolismćs. astragal omanti ja (grč. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. srčanog. slabost. astragalizam (grč. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. astragalos kocka. oronu-lost. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. slabost vida. osobina nekih vrsta liskuna koje. astigmatizam (grč. eterično telo čoveka. astheneia nemoć. telesnih osobina. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. telo bez zemaljskih. zvezda. Vesta i dr. asterismus. gležnjača. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. gledam) med. alat. nomos zakon) upravljanje gradom. astron.) geol. aetigmatičai (grč. astma (grč. zvezdast.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. stigma. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). lako zama-ranje očiju. tačka) fiz. preterano velik strah od groma ili grmljavine. asterizma (grč. posle svakog bacanja kocaka. uglañene radnja. svet zvezda. a. fini ton u ophoñenju. astenična groznica živčane groznica. koji potiče od zvezda. a. astheneia slabost) med. u srednjem veku: pali anñeli. koji potiče od slabosti. astragalos) kocka. up. asty grad. asteničan (grč. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda.) igra kockom. a. zvezdan. v. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. phobos strah) med.(grč. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. Juno.ne. npr. logia nauka) ned. pun zvezda. astrobolizam (grč. slabija no na ostalom nebu. astigrafija (grč. asty grad. astralni duhovi. up. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. asteizam (grč. astenija (grč. asteroidan (grč. asteroidi (grč. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). makros dug. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. eidos oblik. oronuo. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. aster) sazvežñe. usled interferencija svetlosti. po učenju okultizma. drugo. grč. aster zvezda) fiz. vid) pl. dosetljiv govor. zaptivanje. supr. teško i kratko disanje u nastupima. asteismos utančan. služi za pravljenje raznih ukrasa. u obliku zvezde. zvezdani. asthenes. ned. astralno telo. aster. geodezija. Palas. stylos stub) vrh. astro.ne.). grč. npr. asteroeides) zvezdolik. asteričan (grč.. npr. male. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. vrh. nauka o asteničnim bolestima. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. asteroeis) zvezdast. nadzor nad kućama. želudačnog). uprava grada. smrt ili obamrlost od udara munje. duhovit govor. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. astralit (lat. grapho pišem) opisivanje gradova. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. slab.ne. duše umrlih. Ceres. astmatičar (grč. asthenes. zadevanje. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. zvezdani. astrafobija (grč. kockanje. sjajan. obruč. orao vidim. med. astratija (grč. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. npr. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. zvezdano nebo. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom.

ret. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. asumpsit (lat. azota i sumpora. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. asfalt (grč. aetronomija (grč. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astrograf (grč. astrofit (grč. kometa. astron. astron. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. astromavtija (grč. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astro. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. a-. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. naročito astrofotografijom. tj. morska zvezda slična biljni. služba zvezdama. asuplirati (fr. načiniti popustljivim. aetronomija. astrognost (grč. shvatiti. srditi se. asurdirati (fr. up. astronomia. asumirati (lat. uzimanje. astrosofija (grč. astrofotometrija (grč. metron mera) zvezdomer. astron. astrofičan (grč. položaja planeta. astron. astron. zvezdozna-nac. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. labi's držak. up. astroteologija (grč. astrolog (grč. obaviti kakav posao i sl. photćs. asura (tur. astrofotografija (grč. okretnim. slave (Vergil). astroskopija (grč. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. grč. astrodiktikum (grč. fil. astron. upotrebljava se za astrognozija (grč. onaj koji se bavi astrotozijom. assumptio. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. umeriti. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. podneblje. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. vrlo velik. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. asphaltos) hem.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. zvezdočatac. primiti odgovornost. astronomski (grč. photćs svetlost. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. ogroman. karakter) ukrotiti. fil. assumtio) primanje. druga (minor) premisa u silogizmu.500. astrolatrija (grč. phytcn) zool. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život.000 km. v. astron. assumpsit) primio je na sebe. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. astron. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. tj. astro. astrometar (grč. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- .) v kosmonautika. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. thećs bog. surdus gluv) zaglušiti. poznavanje) poznavanje zvezda. astrofizika. primanje duše na nebo. asumcija (lat. astron. pomešan sa krečnjakom. assourdir. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. razumeti. slomiti (volju. okamenotina u obliku zvezde. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. astron. npr. Sunčanih pega itd. itd. 149. paklina. astrolabijum (grč. astrum. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. glas). podelu na sazvežñe i nazive. rasrditi se. meteorolo-gia. uzeti na sebe. zeml>ina smola. uzeti k sebi. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. veličini nebeskih tela. Ifthos kamen) zvezdast kamen. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. astron) zvezda. astro. astrum (lat. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. astrolit (grč. phos. astroskop (grč. astron. astronom (grč. nćmos. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. dan smrti nekog svetitelja. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. astron. astron. slik. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. astron. grapho) opisivanje zvezda. astron. phos. ublažiti (svetlost. tj. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). astron. assumere) preuzeti. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. nemein upravljati.) veština posmatranja zvezda. fig. astrofizika (grč. astrografija (grč. zakon) nauka o kretanjima. astrologija (grč. do časti.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. lat. astro. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. astronautika (grč. prav. asumiti (tur. dati blaži karakter. astrometeorologija (grč. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. gnosis spoznaja. hasimak) žestiti se. sik itur ad astra (lat. neku misao. assouplir) učiniti gipkim. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. hasir) prostirač od rogoza. astrometrija (grč.

viša škola. onaj koji ne veruje u postojanje boga. nosos. attaquer) napasti. polet. nepravilan. (fr. attacher) pridati. prilagoñavati se duhu vremena. atavistika (lat. neumrlost. ataširati (fr. preci kao rodi-tell. a tempo). attacca) kuz. penjanje. zaštitnica junaka i gradova. geogr. otuda: učeno društvo. ateknija (grč. kći Zevsova. udariti na nekoga. dedovi. tačno po taktu. med. imanje ili čast nekoga. najviši stepen nesvestice. dodeliti na rad. a tempore) upravljati se prema vremenu. hetman. neiznenañenje. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). atheos bezbožan) bezbožnost. Athena) mit. atavus napredak) sličnost sa precima. atavizam (lat. ascenzija (lat. ataksija (grč. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. ublažavati. a-taktos) neureñen. naročito konjice. zaprežni pribor. osloboñenje od poreza i državnih nameta. npr. po staroitalijanskom načinu. ra-stenje. voj. ascendencija (nlat. kozački harambaša. napadati. primamiti. attentatum od attentare. napasti. u pravi čas. pradedovi. asciji (grč. askos koža) ned. attaque) voj. muz. atambija (grč. ataktičan (grč. nepravilnost. . amovi. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. napredovanje. duševni mir. naročito grada Atene (Atine). askites tj. penjanje igrača na konopac. nagrizati. napadati. spopasti. fig. trbušna vodena bolest. atelija (grč. neizmerno bogatstvo koje je. astr. skia senka) št. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. atavistički (lat. osobina predaka. ascendentia) prava. ataraxia) fil. neustrašivost. ascendenti (lat. asfiktičan (grč. obamro. ataktična groznica. uzlazak. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). Ateneum (lat. neuredan. drhtanje. asanzer. zaštitnica umetnosti i veština. napad neke bolesti. a-. astr. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. Atena (grč. pretežnost. ascendentes) pl. asfaltirati (grč. srodnici po uzlaznoj liniji. atemperirati (lat. atanatologija (grč. po legendi nikla iz njegove glave. obamrlost. najedati. up. neurednost u toku bolesti. atelier) umetnikova soba za rad. topovski pribor. boginja. ataka (ital. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. ataše (fr. stanje bez strasti. uzlazna linija srodstva. navala. asfiksija (grč. at (tur. atentat (lat. ataman-v. nasleñe. prema prilikama. attelage) zaprega. attemperare) umeriti. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. atanizam (grč. ravnodušnost. atelje (fr. a tempera (ital. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. umeravati. atanatizam. Vaznesenje Hristovo. uzilaže-nje. privrženik. spopadati. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. udar. ascenzor (lat. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. suprotno: des-cendenti. kod vojske. ustati otvoreno protiv koga. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. vreñati. atanazija (grč. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). a-. prav. vajara. utišati. sphyxis bilo) med. uzlazak. besciljnost. attemptare napasti. (kod Rimljana: Minerva). navaliti. koji je u dubokoj nesvestici.asfaltirati 83 ataman (rus. attache) na rad dodeljeni službe-nik. boginja rata. polumrtav. zločinački napadaj. nem. thaumazo čudim se. atakirati (fr. duševno spokojstvo. athanasfa besmrtnost) v. ascensor) v. juriš. neposredno veži. ateizam (grč. ateist(a) (grč. ascensio) penjanje. athambfa) neplašljivost. nadmoćnost. ascites (grč. a-. ublažiti. nemanje dece. bezbožništvo. naročito ženskih. „besenča-ni". 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. penjanje. uzdizanje. brak bez poroda. a tempo (ital. 133. atak. necelishodnost. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. ateleia) besvrhnost. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). atalsko blago ogromno. pre naše ere. atelaža (fr. uzlaženje nebeskog tela. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. atanizam. atheos bezbožan) bezbožnik. npr.sphyktos) ned. napadanje. utišavati. fiz. nekog poslanstva. a-thanatos besmrtan. zavoleti nešto. tj. a tempera) slikati vodenom bojom. odan čovek. athanasfa) besmrtnost. ataumazija (grč. obično u činu pukovnika. at) konj. mat. atanatizam (grč. radionica slikara. atemporirati se (lat. naviknuti se na nešto. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. Spasovdan. up. lekara i dr. zločin. divim se) nečuñenje ničemu. fig. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. ataraksija (grč. attaccare. napad. ataxia) med. med. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. a. pokušati) protivpravan napad na život.

Atlas) ark. ateteza (grč. pesničenje. atletika (grč. Atlas. atterage) mor. athetesis) odbacivanje. tanan. pa potonulo u more. ponašanje. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. teramnos tvrd) med. poništaj. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. nevešt. ateraža (fr. uverenje. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. teško varenje hrane. položaj. nevičan čemu. atimija (grč. atman (ind. Africi. atlotet (grč. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. aterman (grč. attica. atestat (nlat. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. attestatum) v. atmijatrija. pristati. koji odstupa od utvrñenog obrasca. aticizam (grč. Atlantik ' (eng. stav. attitude. sletanje. čovek koji se bavi atle-tikom. attentata crimina) pl. ne popggovati. laka atletika trčanje. uverenje. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. atlas (grč. po grčkoj mitologiji. Atlantic) Atlantski okean. duša sveta. priploviti obali. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. obali. atterir) avij. atehnikos) neiskusan. sime. v. svedodžba. životni dah. nasrnuti na tuñe pravo. pristanište. nespretnost (npr. u baletu: stav na jednoj nozi. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). atlanti (grč. ateramnija (grč. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. atehničan (grč. koji pripada planini Atlasu. a-. atlantski (lat. atička so duhovit i fini način izražavanja. attikismos) atički način govora. posvedočiti. atmidijatrija (grč. atmijatrija. princip sveta. atička duhovitost i dosetljivost. teška atletika rvanje. attestatio) overavanje. attestari posvedočiti) pismena potvrda. napadati. lepo i pravilno razvijen. potvrdu. atmidijatrika (grč. atmis. prav. ia-treia lečenje) med. proglašenje nevažećim. ležalo u Atlantskom okeanu. geogr. atestirati (lat. izvršiti zločinački pokušaj. atterrissage) avij. mor. adijater-man. prezirati. pristan. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. titan koji. atički (lat. izdati svedodžbu. atletski (grč. v. atestacija (lat. pravo ja. čast ili imovinu nekoga. thermaino) fiz. duhovit. atlete (grč. typos oblik. potvrñivanje.) neuredan. atest. koje su mnogo negovali još i stari Grci. uzor) med. a-. priteri-vanje obali. rvač. neve-štost. velik i snažan.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atticus) svojstven atičkom duhu. Atlantida (grč. atentator (nlat. spustiti se avionom. duša. oko 9000 godina pre njega. veoma jak i lepo razvijen čovek. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. mesto pristajanja. po verovanju starih Grka. divov-ski. uglañen. a-. attique) ark. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. aeroplanom ili balonom na zemlju. nespretan. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno".) med. atipija (grč. jednog lekara). pršljen-nosač. mor. atman) dah. ateoretičan (grč. znat. atentirati (lat. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. prvi vrat-ni pršljen. overi-ti. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. stva. atimirati (grč. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. v. aterirati (fr. Atlas) mit. atentata krimina (lat. napasti. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. svedočanstvo. v. nepravilan. Atlas) geogr. atehnfa) neumešnost. . zapadnoafrički.: duša. pokušani ali neizvršeni zločini. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. pristajanje. neumešan. bacanje. priterati zemlji. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. ukidanje. Atlant (grč. atlanticus) gorostasan. aterisaža (fr. atehnija (grč. skakanje i dr. držanje tela. tj. fig. atest (lat. borac. pismena potvrda. plivanje. athletike) skup viteških narodnih igara. u indijskoj fil. ital. koji ima osobine jednog atlete. a-theoretes) koji ne zna. attestari) potvrditi. atmis. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. hodanje. atmidometar (grč. sjajna svilena tkanina. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). po Platonu. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. atletske igreboračke igre. attitudine). neupućen. Atlas) mit. aeroplanom ili balonom na zemlju. poništavanje. lišiti koga grañanskih prava. otuda koji pripada Zap. atmidos para. rñava probava. nepravilnost u razvoju neke bolesti. spuštanje avionom. dizanje tereta i natezanje konopca. nazvan po džinu Atlasu koji. uverenje. a gesta t. planina u severozapadnoj Africi. »tipičan (grč. fr. veoma snažan. atika (nlat. svedodžba. Atlas (grč. trg. dosetljiv. naročito na olimpijskim i drugim igrama.

neplodnost. agonija (grč. sve do početka XX veka. atonija (grč. logia) nauka o isparavanju. žutica. pojava. agonija (grč. sphaira lopta) vazdušni omotač. atocija (grč. sneg. atmos. gram. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. atraktoran (nlat. atoksičan (grč. kadencom. atopia) nepristojnost. klonuo. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . atomvolum (grč. padavine: kiša. veoma sićušna stvar. neotrovan. bilis žuč. atmologija (grč. nenaglašen. ato (ital. atmidometar. atocija. jalov) med. atomologija (grč. atocia) pl. atomski (grč. atoli (mal. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . up. hevisajd. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. niska ostrvca. nauka o atomima. atraktibilitet (nlat. atonia) bezglasnost.033 kg na 1 st .) koji se tiče atoma. metron mera) v. klonulost. atonos olabavljen. atraktivan (nlat. slabost tela. volumen zapremine) fiz. atmosferologija (grč. atmometar (grč. mlitavost. logia) nauka o atmosferskim pojavama. atomos. atmosferski (grč. atomistika (grč. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. naročito komada za pevanje. atmos. atomizam (grč. atokos) ned. atonon (grč. atonifikacija (grč. slab. lat. fig. privlačnost. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. v. atrabilitet (lat. kukavičluk. čin. at-mijatrika. skopeo gledam) v. lečenje pomoću pare. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. sphaira. ato di kaden-ca (ital. atmos. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena.) fiz. 2. atmosferski elektricitet v.) filozof.: repulzivan. attractibilis) privlačljiv. atmosfera (grč. elementa za koji se. koja su postala usled naslojavanja korala. atolmia) strašljivost. razdvajanje u sitne delove. sphaira.) kol. atomističar (grč. atmos. mlitav. atrabilitas) med. tj. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. alfa-čestica. protivrečnost. jezgro ima isto tako složen sistem. atolmija (grč. med.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). završetak muzičkog komada. nenaglašena reč. razdvajati u sitne delove. primamljivost. omlitavljenje. up. rasparčavanje. atomos nedeljiv) 1. rasparčava™. fenilhinolin-karbonska kiselina. gram. attractivus) privlačan. nepriličan. nepriličnost. up. neutrona i dr. fig. bojažljivost. parnih kupatila. atokija. atmidometar. primamljiv. umoran. fig. odnos atomske težine prema gustoći. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. atmidoskop (grč. facere činiti) med. neplodan. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. a-tokos koji ne raña. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. atmos. atmosphaerilia) pl. troposfera. a u praksi te dve atmosfera znače isto. nesposobnost rañanja. atraktibilan (nlat. iatreia lečenje) ned. malaksao. atto) poz. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. atmijatrija (grč. up. čep. atomistika. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. atto di cadenza) muz. atomska masa fiz. uspavlji-vanje. nenaglašenost. crna. neobičan. stratosfera. supr. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). a-. najsitniji delić nečega.) fig.000 km debljine.) bezglasan.) fil. prstenastog oblika. attractibilitas) privlačljivost. o pretvaranju vode u paru. atom. atomizacija (grč. primamljiv. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. grad itd. ono se sastoji iz progona i neutrona. veoma sitan. najmanji delić hem. atmis. atmosferografija (grč. što iznosi oko 1. atmidijatrija. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atomizirati (grč. atonon) gram. deutrona. reumatizma i dr. atom. mislilo da je nedeljiv. atopos) koji nije na pravom mestu. atom (grč. fiz.) fig. nlat. atofai hedg. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . v. žućkasti kristali gorka ukusa. atmos. nedeljiv. lat. atocije (nlat. fiz. atopičan (grč. malaksalost. lečenje inhalacijom. atmosferilije (nlat. elektricitet. atomos. pristalica atomizma. atra tamna. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. attractorius) privlačan. atmis. atomologija. logia) fiz. up. atoničan (grč.

naslućivati. dvorana za primanje posetilaca.ne. povećava™.v. stvar koja privlači. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. augustus uzvišen) 1. pogoršanje bolesti. atrocitas) grozota. augurirati (lat. augnt (grč. augmentirati. augur (lat. primamljivati. ojedenost kože. uvećavanje. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. up. gatar. Her-kulo očistio za jedan dan. med. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. otok) med. u kojoj je bilo 3. fr. mesec žetve. nedostatak prirodnog otvora. attributum. e. povećati. neumitan) vot. arthron zglob. zabava. mir. atremičan (grč. pouzdanost. atricija (lat. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. dlaka. broju i graji ptica. sušenje. bitna. po Spinozi). ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. slab. astmatič-nih. augere) v. čiju je štalu. atrofija (grč. fil. e.: kontricija). piroksen. med. dodavanje. npr. avgust. atrofima (grč. zanimljivost. atremia nepokretnost. atrijum mortis (lat. privlačna sila. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. nadležnost. neustrašivost) mirnoća. predskazi-vanje. konjić). kućetina. sasušivanje. beladona. povišavati. tome sečenje) med. atribut (lat. sastoji se iz silicija. cenu. vinika (veoma otrovna biljka). atremograf (grč. augment (lat. obeležje. atrofičav (grč. nepomičan. ath. kakvo ća. atropa (grč. mir. pripisivati) svojstvo. oznaka. atremija (grč. 2. tumač znamenja. znamenje. augmentirati (lat. magne-zija. surovost. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. odlučnost. pod adh-. atrahirati (lat. umnožavanje. uvećanje.). augur. užas. predskazivač. auguralis. pojačati. attractio privlačenje) privlačnost. predskazivati. kralj u Elidi. atrezija (grč. augmentum) povećanje. bledozelen dragi kamen. pre n. zove se i tirkiz. phyma izraštaj. znak. prorok. kopnjenje. nemilost. predznak. atrihičan (grč. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. augmentativ (nlat. koja izvlače gnoj). . augmentacija (lat. nedostatak kose. ne uzrujavam se. uzajamno privlačenje. prirapggaj. augmentatio) umnoženje. a.) koji nema kose. tresis bušenje) med. attribuere pridava-ti. a-. trenje. koji vrši službu atributa. dodavati. gvožña i kreča. augirati. trajna osobina nečega. velebilje. atrotomija (grč. ojedanje. predmetak pomoću koga se. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. strogost. auguralan. paskvica.: repulzija. n. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. augirati (lat. atronin (grč. mršav. 31. up. povećanje. prednji deo hrama. pojačanje. atremes koji ne dršće. bezdlačnost. gram. august (lat. koji se ne koleba. atremeo ne dršćem. augmentare) umnožiti. pravo. sredstva za izvlačenje. mršavost) usled slabe ishrane. auguralan (lat. cacynieH. svire-post. miran) miran. trophe hrana) zakržljao. a-. melemi (npr. privlačan predmet. Augeias) mit. atribucija (lat. kolovoz.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. tih. počasno ime rimskih careva. bezdlačan. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. augurij(-um) (lat. attributivus) koji se odnosi na atribut. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. operativne otvaranje zgloba. osmi mesec u godini. attrahentia) med. kurjača. auguriosus) v. znamenitost. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. trepho hranim) med. thrix dlaka. strahota. pojačavati. kosa) med. atrepsija (grč. attritio) med. dodatak. attrahere) privlačiti. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. predsrñe. predskazivački. npr. augural) proročki. a-. volina itd. atropos neotklonjiv. atrium mortis) predsoblje smrti. arthron zglob. auguriozan. npr. dodati. srčano pret-komorje. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. atrofija. atributivan (nlat. auge sjaj.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. supr. — 14. pogañač. zrak) min. umnožavati. atrahencije (lat. (za razliku od deminutiva. prividno kajanje. up. kod grčkih i staroindijskih glagola. pojačavanje. atrij(-um) (nlat. predznaci (ili: vesnici) smrti. atropos) hem. dlaka. auguriozan (nlat. up. slutiti. Augije (grč. gram. med. fig. očnih i spazmodičnih oboljenja). dodatak. čvrstina. atrocitet (lat. umnožavanje. obrazuju prošla vremena. atrihija (grč. augmentativum) gram. loviti ca. atro-fija kod odojčadi. mekani otok zgloba. nepokretan. kataralnih. suv.

hrabro. redovnom roku. kad čovek normalno čuje. javno nadmetanje. slušanje. hrabrost. naročito pozorišta. licitacija. grč. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. auctoritate curatoris) prav. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. up. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. auksometar (grč. sonometar. autor. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. audacem forturia juvat) poet. zborio mesto. baldahin. sudska sednica. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). auditus (lat. aula (grč. auletes) svirač u frulu. auctionari) trg. audire čuti. augustus (lat. auditorium) slušaonica. auletika (grč.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. vinovnik krivičnog dela. aula dvor. augustus) svet. audifon (lat. audire čuti. sudija koji saslušava) vojni islednik. ćilim. auditor (lat. aurum zlato. auctio) trg. nlat. de auditu (lat. pregaocu bog daje mahove. saslušavanje. auctor) v. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. predvorje. nuz. audače (ital. auletike) veština sviranja u frulu. auleum) prostirka. probio sviranje. auditio) čuvenje. dvornice) dvorjan-stvo. srčane. a uso) trg. vrsta nemosti.) kec. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. javnim nadmetanjem. prodavati nad-metanjem. aukcionirati (lat. auditivni tip psih. metron mera) med. množenje) biol. aukcija (lat. prijatan povetarac. plaćanje menice o normalnom. aurarius) koji se tiče zlata. frulaš. slušalac. aulodija (grč. audijatur et altera pare (lat. hrabrome pomaže sreća. svirača i dr. audire čuti. naročito biljaka. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). auns (eng. audijencija (lat. auctor delicti) prav. aura) prijatan vazduh. aura popularne (lat. auratura) pozlata. aulodika (grč. . proba glumca. audientia) zvaničan prijem. audiometrija (lat. aulizam (lat. životni dah. audimutizam (lat. mutus nem) ned. učionice. auxiliaris) pomoćni. ulagivanje. auctionis lege) putem javne prodaje. uzvišen. audiometar (lat. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. čulo sluha. mirisan. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. auktor (lat. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala.) muz. veličanstven (pridev rimskih cezara). audacitet (nlat. grč. auksilijarne trupe pomoćne trupe. porast (ili: napredovanje) bolesti. po običaju. audicija (lat. metron mera) opt. auxano umnožavam. probio pevanje. opernog pevača. auraran (lat. pepevanje) čuz. phone glas) med. učenje o milosti sledbenika sv. ounce) v. grč. zlatni. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). slušati. auktoritativan (nlat. tj. aule lat. auctoritativus) v. sudnica. auleo sviram u frulu. laskanje. auditor slušalac. auksilijaran (lat. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). čujni. auktoritate kuratoris (lat. protivna strana. aulos frula. slušalica za gluve. up. autoritativan. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju.. auditorij(-um) (lat. osvećen. nebo. audion (lat. auditus sluh) slušno čulo. carski. pregalaštvo. smelost. aihapb uvećavam. ročište. pozlaći-vanje. slušni. augustinijanizam teol. aura vitalis) životna snaga. tj. auleum (lat. javno prodavati. aula) dvorište. aukseza (grč. zavesa. auksin (grč. prav. auxsesis) ret. slušaoci. a ne može da govori. aura (grč. audacitas) srčanost. zasedanje. unca. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. ode pesma. pomažući. auksanomstar (grč. nauka o pevanju uz pratnju frule. audace) «uz. dvorski život i običaji. svečana dvorana univerziteta. vojni sudija. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). audire čuti. audacem fortuna juvat (lat. govorničko preuveličavanje i preterivanje. velika slušaonica. držati licitaciju. auxesis rast. ko sme taj i uspeva. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. med. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. aukcionis lege (lat. auditivan (lat. aura vitalis (lat. pevanje uz pratnju frule. auratura (lat. smelo. prostrana dvorana. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. auktor delikti (lat. aukcionator (nlat. Augustina. aulet (grč. prestupa. javna prodaja. saslušanje. čuvenje. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta).

auspicij(um) (lat. pod zaštitom. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. jutarnje rumenilo. Austria. auriskalpijum (1.) ned. aureola tj. slava. auriskop (lat. skopeo) med. tj. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. samostalnost. australis južni. osluškivanje. up. kraj reči. auskultirati (lat. autos sam. up. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. up. proricati. aureatus) zlatan. sub auspiciis) pod okriljem. zadovoljstvo samim sobom. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. stoffa materija) opremiti. autarhija (grč. autarkeia) dovoljnost samom sebi. autos sam. out) sp. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. auris) lekar za uši. udesiti. aurikula (lat. prisluškivati. moć. grč. sreća. authentikos pouzdan. aurora. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. australopitek (lat. aurikularan (nlat. augur. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. aurist(a) (lat. vlast. pomoću stetoskopa. fil. koji prolazi još istog dana. auskultacija (lat. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). apsolutizam. aut (eng. auspeks (lat. pod pokroviteljstvom. musis amica) zora je prijateljica muza. auriga (lat. aurum (lat. Australazija Indijski Arhipelag. auslaut (nem. ital. sogopa) svetli venac. lat. austrofobija (nlat. sudski pripravnik. steto-skopa. aurin (lat. nezavisnost od spoljašnjih stvari. auris uho. uvce. auskultant (lat. ispitivati šum pluća slušanjem. sjaj. . overiti. odličan. velik ugled. prvobitni. istok. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. deo uva za vešanje obodaca. sub austt-cčjus (lat. auskultant. aurora muzis amika (lat. pomoćni sudija bez prava glasa. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. austrijacizam (nlat. autarh (grč. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. autemeron (grč. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. auscultare) slušati. auripunktura (nlat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. koji sadrži u sebi zlata. grč. zaštitnik. auskultator. aurora (lat. znamenje. bubanjsku opnu. trg. okrilje. uživanje u samom sebi. auriformis) uvast. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. emera dan) med. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. despot. aus iz. autevtike (nlat. aurum. up. authenticum) izvorno delo. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. aut — aut) ili — ili. zlatan. auscultatio) ned. spoljašnje uvo. astr. austromantija (lat. istodnevni. Auslaut) lingv. zaštita. ušna školjka. samodrštvo. originalni spis ili dokumenat. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. aigšp zlato) hen. Aurora) mit. autemeran (grč. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. original. auscultator) v. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. pigmentum) mm. grč. auscultans) slušalac. autarkija (grč. aureola (lat. authadeia. iskititi. autentikum. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". ušni. namestiti (stan). kao uvo. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. god. Aurora (lat. auricula) uvence. auriscalpium) med. znat. kašiči-ca za uvo. o. aut — aut (lat. odvratna žudnja za zlatom. u obliku uva. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. srećan početak. autevtikum (nlat. autadija (grč. auriga) kočijaš. auriforman (nlat. auspicium. pokrovitelj. minñuša.aureatan aureatav (lat. autentificirati (grč. živeo u pliocenu. „Vozar" (sazvežñe). zadovoljstvo samim sobom. aurum) zlato. facere) potvrditi. aurozan (lat. veka do 1938. prav. archo vladam) samovladar. aurum) zlatovit. phobos) mržnja na Austriju. auri sakra fames (lat. „ko rano rani dve sreće grabi". pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). žut ili crven mineral arsenov sulfid. auster južni vetar. vrhovna uprava i zapovedništvo. početnik. prav. aurora) zora. fig. završni glas. authadia) samodopadanje. med. auskultator (lat.) samovlada. samodržac. authentica) pl. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. auripigment (lat. znak. fig. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. apsolutist. ausštafirati (nem. australopitek (lat.. australis južni. ubod u bubnu. auripunctura) ned. auspicirati (lat. bez uvoza sa strane. krug oko glave svetaca.

autodefe. autogamija (grč. izvorni. autentičnost (grč. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autos. autodefe (šp. autodidaksija (grč. autćs. fr. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. poznavanje samog sebe. autos. izrañen putem autodafe (port. pravi. autos. autogol (grč. gamia) bog. autografski (grč. autos sam) psih. razmekšavanje organskog tkiva. izvestan. actus fidei) jeretički sud. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. gyros krug. autodikija (grč. kata-luo drešim. nezavisan. nepatvoren. autos. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). omnibus. autodidakt (grč. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autoinfekcija (grč. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. samooploñivanje kod biljaka. sag. autos. ital. eng. računa se u korist protivnika. fr. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autognozija (grč. digestio va-renje) fkziol. lat. omnibus svima) automobil-omnibus. autos. odrediti) fil.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. autos. autos-didaktos) samouk.) samostalnost. auto-garaža (grč. izvornost. dromos put) automobilske trkalište. autobiograf (grč. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . v. autobiografija (grč. grapho. autodinamičan (grč. (grč. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. eng. autokar (grč. autos. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. bilo da priča samo svoje doživljaje. autogram (grč. autožir (grč. vežbalište (ili: put) za automobile. eng. autograf. autoerotizam (grč. pod uticajem želudačnog soka. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autos. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autos.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. jak) koji dejstvuje sam od sebe. autointoksikacija (grč. lat. nlat. auto (grč. nepatvorenost. autografomanija (grč. autodrom (grč. autos. graphia) veština umnožavanja rukopisa. sam sobom. nezavisnost od drugih. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. lat. determi-nare opredeliti. didakso.: alogen. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. basis) prostor za smeštaj automobila. ili da. proučavam) samouštvo. autogonija (grč. autobaza (grč. istinit. autovakcina (grč. autos. autćs. autografskog mastila. bezbožnika. auto-de-fe) v. učim. up. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. autografija (grč autos. autos. putem razumne volje. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autograf (grč. samo-. grapho pišem) samoživotopisac. verodostojnost. gnosis) samoispitivanje. autogramma) v. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autokefalan (grč. učenje o samodeterminaciji. eros ljubav) psih. autos sam. tj. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autos. svojeručan potpis. sam svoj. izvršenje inkvizicijske presude. din. autogram. autodeterminizam (grč. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autos. autos. stena). autos. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). svečano spaljivanje jereti-ka. auto-dres (grč. samooprašivanje. autobus (grč. gignomai rañam) biol. autografirati (grč. autos. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. auto-da-fe.(grč. autoklav (grč. lat. autos. autentičan (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autos. posle smrti. autokataliza (grč. autos.) samoživotopis. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autodafe. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. pisac autobio-grafije. supr. umnožavati. autokefalnost (grč. graphikos) svojeručan. autentikos) istinitost. toxikon. lat. umnožiti. svojeručno napisan. autos. authentikćs) zakonit. auto. lat. kephale glava) samostalan. in) med. dress) odelo za automobiliste. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi.) uobičajena skraćenica za automobil. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. autogen. infectio zaraženje) med. dynamikos moćan. bios život. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. naročito u crkvenom pogledu. autos. pravovažan. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. pravovažnost. autizam (grč. autodigestija (grč. autos. ličnosti i ideje. lat. samovarenje. verodostojan.

autokratski (grč. bezvoljnik. morphe oblik) biol. autos. pronalazač. autokratija (grč. lišiti samoradnje. auto. automatija v. samostalnost. samouprava. Tici-jan. up. autos sam. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. samodržački. autoptički (grč. fil. auctor. autokritika (grč. odnos prema samom sebi.) neograničena vladavina. 90 autorizirati automacija (grč. temno sečem) med. automatski (grč. automatizacija v. (Najpoznatiji: Rafael. maomai. logia) ret. zvekan. sprava koja. sistem apsolutističke vladavine. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). samokretljivost. kratos vlast. za čoveka: onaj koji liči na stvar.) v. med. glu-pak. lat. vegetativni živčani sistem. autos. autonomos) samoupravni. teranje automobila. slobodan. automobilizam (grč. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. up. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. autorizovati. besvesnik. auto-put v. opsis gledanje. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. samo gledanje.. .) u gospodarstvu neograni-čen. slika. samostalan. autologaja (grč. umetnika. h'thos kamen.) pristalica samouprave. autopt (grč. autoliza (grč. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. fil. Papinov lonac. automobilist(a) (grč. vutomorfoza (grč. lat. autosomnambulizam. up. pascho iskusim. auktor. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autokratizam. putem otvaranja i pregleda leša (ua. za razliku od slikovitog. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. automahija (grč. pristalica samozakonodavstva. neograničeni vladalac ili gospodar. autorizacija (lat.). autos. učiniti da neko radi kao automat. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. odobrenje. putovanje automobilom. autos. automat (grč. tvorac nekog književ-nog. 1ub rastvaram) samorastvaranje. mehanički. autos. hem. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. viñenje) 1. Rembrant. automobilski sport. na osnovu ličnog posmatranja. postupaka. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. tj. autopatija (grč. automatizam.. auctor tvorac. kritike) samokritika. up. biće koje nema duše. auto-strada. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. životinja (kod Dekarta). puh. samovladar. automobil (grč. autorisation) ovlašćenje. automatos koji se kreće sam od sebe.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. koji sam od sebe radi. tako reći. autonomfa. ovlašćivanje. već čisto fiziološkim uzrocima. ocenjivanje samoga sebe. v. puška. aparat za sterilizaciju lekova. stvarni govor. koji se bavi automobilom kao sportom. autonoman (grč. hirurških instrumenata i dr. maomai tražiti žudeti) fiz. fr. autoptes) očevidac. med. go-spodarenje razuma nad čulima. autokratizam (grč. autopsija). kišobran. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. auctor tvorac. autos. mobilis pokretan. automatograf (grč. vaga. nomos zakon) samozakonodavstvo. sopstvenim očima. autos.) onaj koji tera automobil. koji radi automobile. vladanje samim sobom. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. začetnik. automatija. automacija. samodrštvo. nyktos noć. automatika (grč. autos. autos. pregled. autos. automatos) nauka o samokretanju. auto-riser) v. grapho) pskh. motorni čamac. autorizirati (lat. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. autoniktobatija (grč. autor (lat. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima.) pril. portrait slika ličnosti) um. fig. autos sam. nafta ili elektricitet. autorsko pravo isključivo pravo književnika. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. politička nezavisnost. automatos) samokretan. samostalnost. auteur) pisac. baino idem) med. automatizirati (grč. lat. autos sam. autos. lično iskustvo. tvorevina. autoportret (grč. tj. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin.. fr. autos. autonomija (grč. mahinalan. fr. med. pri čemu ne dolazi do truljenja. fr. fr. lično posmatranje. nož. samokret. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). autonomist(a) (grč. mišljenju i pisanju). Tintoreto i dr. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). autopadeia) sopstveno osećanje. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. vladanje sobom. autokrat(a) (grč. augere. odobravanje. automatizam (grč. npr. moć) samodržac. samokretanje. morfogeneza. naučnog ili umetničkog dela. naučenjaka. autonomni nervni sistem v. autos sam. autopsija (grč. autolitotom (grč. automatiser) pretvoriti u mašinu. 2.

up. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autofagija (grč. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. neuslovljenost. samoubećivanje. skopeo gledam) v. autos. npr. . supr. autos. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autorizovan prevod. uticanje na samoga sebe. autos. omotaju elastičnim vrpcama. serum) ned. therapeia lečenje) med. alotro-fija. obrtanje krila oko vertikalne ose. auctoritas ugled. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. automatsko održavanje stabilnosti. autoterapija (grč. priznata veličina (u nekoj struci). 2. novija fak-similna izdanja. autoseroterapija (grč. autosugestija (grč. autohirija. autos. autćs sam. hipnoza. autćs sam. zakonita vlast.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. philia naklonost. ugledan. autoritativan (lat. autofonija (grč. psih. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. sticanje pogrešnog. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. autćs. heterotrofija. pod heterotrofai. choreo idem. autos. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. therapeia) med. tome seći. rasprostirem se) bog. Pitagora. samoubistvo. tj. samoobrtanje. npr. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autotrofan (grč. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka.) biol. fr. pa se. autćs. zakon koji je na snazi. pravna). sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. autćs sam. autćs. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život.. autoniktobatija. autostabilnost (grč.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. mršavljenje usled šećerne bolesti. autorotacija (grč. autćs. stabilis čvrst. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. kod zapaljenja plućne maramice itd. phagefn jesti) ned. nadmoćnost (duhovna. na brzu ruku. ital. čak kad su i pogrešna. pozvan. autohton (grč. nepomičan) fiz. tvorac. autos. epha) „on. priznat stručnjak. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. up. autotelija (grč. opunomoćiti. ljubav) samoljublje. npr. rotatio okretanje) samookretanje. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. pozivajući se na autoritet učitelja. lat. autopsija. auto-teles nezavisan) samostalnost. physis priroda. autosomnambulizam (grč. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. ned. ambulare hodam) med. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. moralna. phonos ubistvo) 1. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. autos efa (grč. autos. takve su. fr. autos. hemigrafija. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autoteizam (grč. od vrha prstiju. auto-strada (grč. he-mitipija. lat. v. autohirija (grč. autćs. autotrofija (grč. auctor. lat. trophe hrana) koji sam sebe hrani. autoshedijastički (grč. merodavan. autotrofne biljke bog. autotransfuzija (grč. phone glas) 2. autćs. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. jedenje samog sebe. autofizioterapija (grč. smatranje sebe samoga bogom. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. lat. autotipija (grč.. tj. autohemoterapija (grč. odobri-ti. autofnlija (grč. v.) ovlastiti. kod akrobatskog leta „kovit". autos sam. ugled. starosedelac uroćenik. prvi otisak. npr. autofonija (grč. autotip (grč. autć-chthon) prastanovnik. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. therapeia lečenje) ned. autos. autotomija (grč. haima krv. lat. nadležan. autohorija (grč. lat. i njihovo umnožavanje. kad gušter žrtvuje svoj rep. autohipnoza (grč. thećs bog) obožavanje samoga sebe. je to rekao". improvizirano. zaljubljenost u samog sebe. autoritet (lat. autoritš) 1. uticaj. therapefa. somnus san. autorotacija krila aaij. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. up. autos sam. autćs. neograničenost. transfusio pretek) ned. suggerere uli-ti kome što u glavu. ljubav prema samom sebi. autoskopija (grč. samolečenje. autos.

nedostatak očnog sočiva: up. afeza (eng. jednostavnost. tužno. phflos prijateljski. affectuositas) usrdnost. a-. toplo. affectivus) uzbudljiv. nego i ce svojim putem. afilantropija (grč. afetuozisimo (ital. affectio delovanje) izveštačenost. zamršena stvar. vazal. a-. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. aphaneia) glupost. affidatus) klevetnik. afektivan (nlat. dvoboj. sukob. praviti se. nešto veliko. samoniklost. prenemagati se. afektirati (lat. spor. auf (nem. afektuozitet (nlat. afetuozo (ital. afazičar (grč. dirljivo. afera (fr. afektivnost (lat. nemogućnost gutanja hrane. up. afamiran. svaki utisak na telo. affettuoso) muz. obolelost. usiJ njenje. veoma naklonjen. ljubav. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. prenemaganje. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. aphe dodirivanje) lingv. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). neprirodnost. strasnost. velika naklonjenost. starosedelaštvo. stanje razjare-nosti. vrlo osećajno. osećajan. naročito na račun države. v. affiliatio) usvojenje. aphe dodirivanje. aferaš (fr. težak položaj. med. koještarije. aut nihil) ili biti Cezar. auf) predl. afidavit (lat. affigere pričvrstiti. usinovljenje. na koga zbog toga niko ne računa. duševni pokret. koji je po strani. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. nemoć (ili: nemogućnost) govora.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. afefobija (grč.) v. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. samonikao. starosedelački. ačenje. onaj koji je daleko od čega. uzbudljivo. afijun (stgrč. affec-tueux) usrdan. autohtonija (grč. affectuosus. skidanje) gram. fig. arb od. up. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. sporna stvar. afemija (grč. osnovi ili reči. neupućen čovek. srdačnost. posao. affectare) biti izveštačen. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. afetuozisimo. mržnja na ljude. umiljato.. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. uroñenipggvo. nežnost. uroñenički. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. samobitnost. affectio uticanje) naklonost. aut Caesar. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. afakičan. med. afektuozan (nlat. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. aut nihil (lat. čuvstven. npr. outsider) onaj koji je izvan čega. affanato) muz. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. razjarenost. a-. afel(ijum) grč. afek(a)t (lat. prirodnost (u govoru). mlaćenje. afereza (grč. prijatno. skraćivanje početka. afazija (grč. afiksacija (lat. osećaj. koji se bavi prljavim poslovima. zanemelost od užasa. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. affixum) gram. odanost. phakos sočivo) med. apheleia) ret. prvo slovo. affaire d'honneur) stvar časti. mlatiti se. ili ne biti ništa.. oboljenje. psih. aphairesis oduzimanje. i afilijacija (nlat. afidat (lat. helios sunce) astr.). afektacija (lat. afine (lat. stanje raspoloženja. ganutljivo. affidavit) mor. uzbuñenje. afakija (grč. kon afeto. plašljivo. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. oset. supr perihel(ijum). tj. up. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. phasko govorim) med. dodatak korenu. affettuosissamente) muz. affaire) stvar. samobitan. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. affettuosissimo) muz. affectio delovanje) osećaj-nost. prvi slog. iznenadno. afion. affectus. auto-chthon) prastanovništvo. ljubazan. na. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. phobos strah) med. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. veoma strasno.) onaj koji ima ili pravi afe-re. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. prikovati. phagem jesti) med. usiljenost. pretvaranje. auto-chthonos) uroñen. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. afekcija (lat. affabile) muz. pretvarati se. strasno. aut Cezar. konj trkač nepoznatog porekla. a-. afeleja (grč. arap. parnica. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. afagija (grč. afer d-oner (fr. lingv.) čovek koji boluje od afazi-je. poklon i sl. osetljiv. afanato (ital. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. bolno. fr. aphesis) lii™. afetuozisamente (ital. tur. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. autsajder (eng. kla-dilac koji se kladi nasumce. aficiranje. bolestan strah od dodira. afanija (grč. bolest. prostota. primanje u neki red . ljubazno. ačiti se. afamirati (fr.

bez čašičnog listića. odlučan. afrodizijaka (grč. zakupnina. aflogističan (grč. v. afekcija. c. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. morska gusenica. affricare natrl>ati) pl. npr. afretozo. ožalošćenost. ad forma-ge obrazovati. afretiranje (fr.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. uzbuditi. phoros plodan. ucveljenost. afrodizijazam (grč. napraviti lepšim. phlogizo zapalim. aflito (ital. pokazni. afresko v. up. društvo. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. aphyllos. top ili pušku pripremiti za paljbu. afitirati (fr. složeni suglasnici. log. udariti na sva zvona. fig. bez listova. napraviti utisak. afyun. kon aflicione. potvrda. affretoso) nuz. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. arap. nesreća. odsečan. affirmare) tvrditi. affinis) roñak po ženi. združiti. doterivanje. afirmirati se uspeti održati se kao takav. hol. afirmirati (lat. potvrñivanje. afiniranje (fr. jalovost. npr. aforizam (grč. preterano razvijen spolni nagon. oglas. pridružiti. oplon.. spolna ljubav. afformatio. afrodizija. prijatelj. fig srodnost. . tast. uveriti. aficirati (lat. afrikata (lat. doterati. affiliare) usiniti. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. prijateljstvo (suprotno: kognacija). afficher. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. prečišćavati. aflikcija (lat. sličnost. bratstvo ili društvo. oštrenje alata. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. obilnost. potvrditi. v. a-. npr. ljubavno ludilo. nujno. afyon) mak. alfresko. opijum. stanjivanje. umnožavanje. Aphrodite) mit. doj-miti se. rastrubiti. affluxus) priticanje. afrodizija (grč. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. pre-čistiti. astr koji opisuje planetu Veneru. sve brže. fig. tuga. zet. afluks (lat. aforistički (grč. zlato je skupoceno. sagorim) koji gori bez plamena. pri-livanje. aflogistična lampa. npr. afirmativa (nlat. Aphrodite. pre^ čišćavanje. iskaz dat pod zakletvom. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. afinirati (fr. muka. up. primiti nekoga u neki red. afluks. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. biti afitiran biti u pripravno-sti. dremak. afluksija (lat. družba. srodnost. poučna izreka. affirmativa) potvrdno mišljenje. afinis (lat. bol. afluksija. nameštanje topa na lafet. aficiranje (lat. neplodnost. nebojažljivost. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). afitirati (fr. tur. potvrñivati. tvrñenja. tužno. neplašljivost. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. afinaža (fr. Afrodita (grč. afirmativav (nlat. obilje. hen. afretando. stanji-ti. affiche) oglas. obilje.) med. affluentia) priticanje. uobličiti. afinitet (lat. potvrdan sud (S je R). lat. a-. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. rastužiti. afretando (ital. ta rafinerija. afiličan (grč. affinitas) srodstvo. a-. ljubavno uživanje. aphobia) neosećanje straha. aformacija (nlat. oroñavanje. afilirati (lat. aforija (grč. affirmatio) potvrñivanje. afoničan. ljubavni bes. afitaža (fr. bezglasnost.) uticati. affretement) kor. afflictio) utučenost. glačanje. radionica gde se prave žice. potvrda. affluxio) v. tajno udruženje. up afrodizijazam. affirmativus) potvrdan. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. afinerija (fr. afirmati-van sud. izo-bilje. affinerie) prečišćavaonica. zbratimiti. nedaća. navala čega. nagomilavanje. prikovati. afion (stgrč. afroditski (grč. affigere priku-cati.) ljubavni. jad. pripremanje topova za pucanje. bolno. lat. ganuti. plemenitih ruda. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. mudra. rodan) ned. javna objava. a-. žalost. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. dirnuti. afiš (fr. ubrzavajući. ljupkost. affutage) voj. up. bratstvo. puške na kundak. afluencija (lat. parenje. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. afroditografski (grč. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). očistiti. priliv. aphorismos) kratko i jezgrovito.afilirati 93 afroditski ili društvo. šurak. afficere) v. nešto putem oglasa objaviti. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. sveza. u obliku izreke. afflitto) nuz. draž. afretozo (ital. profi-niti. afobija (grč. affinage) profinjavaže. phyllon list) bog. affuter) voj. afonija (grč. zakuplji-vanje lañe. č. imati pri ruci. afirmacija (lat. affiner) prefiniti. phone glas) ned. obljuba. gram. affretando) muz.

Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. noos razum. akesis) lečenje. up. ahromatopsija (grč. ogorčenje.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. oskudica u vodi. a-. achromatos) bezbojan.) ime mudrog savetnika kralja Davida. achronie) liti. ahlis (grč. večernji. fiz. affronterie) javna pogrda. uvreda. acerbitas) oporost. ahromatizam (grč. mana jednog čoveka. buncanje u groznici. Aherov (grč. aceridi (grč. ahatizirati (grč. affront) otvoren napad. afuzija (lat. bežučnost. acedija (grč. i to na peti. med. Achilleus) mit. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). magličaste mrlja na rožnjači oka. pogoršanje. a-. bezbojnost. bledilo. chypnos san) med. akromatin. afunde (lat. ahipnija (grč. acholos) med. up. potpuno slepilo za boje. acera historika (nlat. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. ahilija (grč. besmislenost. a-. a-. orao vidim) med. nemanje sna. vrsta dragog kamena. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. aftong (grč. ahemav (grč. chylcs sok) ned. up. ahromazija (grč. Aheron) kit. ahronija (fr. besanica. aharistia) nezahvalnost. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. cheo sipam. a-. nlat. turban. dolivanje. tako da mogu upijati boje. aphthosus) mehurast. ahroničan (grč. phthongos zvuk. acerbatio) zagorčanje. . chros koža. lat. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. aserra) kutija s tamjanom.) opt. akedija. acervatio) nagomilavanje. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. acera turarija (lat. mesnatog dela gnjata (lista). oboljenje na sluzokoži usne duplje. pomračenje vida. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. podzemnom svetu. aphtae) pl. nego mora večito lutati. prema životu. v. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. ahemanzija (grč. acerbacija (nlat. surov. otuda: slabost. izraditi da izgleda kao ahat. Ahitofel (hebr. čalma. ogorčen. grubost. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. opor. aphros pena. hydor voda) nedostatak vode. tj. ton) gram. after-diner (eng. bledilo. slaba strana. bezvodnost. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. chroma boja) opt. akenonoet. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. podzemni. ahromatizam. afrosinija (grč. a-. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. med. up. acerbus) gorak. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. up. karneola i dr. Ahil (grč. ahidrija (grč. aftezan (grč. ned. Keros vosak) pl. nesposobnost razlikovanja boja. tur. sprava za merenje vrenja. up. farm. a-. ahat (grč. chemeia) pr. strogost. aphtha. do pete. afte (grč. up. a-. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. fig. ntis. strog. malokrvnost. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. a-. chroma boja. grub. afront (fr. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. bezvučni suglasnik. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. acenonoet (grč. ahmadiyya. zatupelost. aholija (grč. acerban (lat. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. akeridi. ahromatin (grč. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. dosuti) dosi-panje. Ahasfer (hebr. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. aphrosyne) bezumlje. nesavremen. afronterija (fr. ahromatičan (grč. akezija. acervacija (lat. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. koji nije u svoje vreme. med. oskudica u žuči. acera filologkka (nlat.). acerbitet (lat. affundere. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. ahmedija (arap. a-. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. aphthai. gorčina. affundere doliti. ravnodušnost prema nekom dobru. acera (lat. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. a-. melemi u masti u kojima nema voska. a-. služi za nakit. gomilanje. acezija (grč. ahipničan. sramota. surovost. chemeia) fiz. reka žalosti u donjem. Ahilova žila inat. ahromazija. bezobrazna i drska prevara. akedeia) duhovna tromost. sin Peleja i božice Tetide. achlys) tama. ahrea (grč. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. dobar i mudar saveto-davac. affunde) fari. achates) št. donji svet. boja kože) med. otklanjanje boja. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). glas. opt.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. kadionica.) biol. koinos zajednički.

anat. acidere) hem. bog. acidifikacija (nlat. acidacija (nlat. adžustamente (ital. grč. grč. acetil (lat. aciditet (nlat. nastaje destilacijom etil-alko-hola. sasvim tačno. kisela voda.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. grč. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. ocat) pl. kiselina. npr. soli sirćetne. acetum. grč. dirll-vo. npr. merenje jačine sirćeta. hen. acstometrija (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acetum) farm. upotrebljava se za osvetljenje. metron) sprava za merenje jačine kiseline. ukiseliti. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. očeličiti. acefalija (lat. prisustvo acetona u mokraći. proki-šljivost. acidum. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. acetum. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. aceterin (lat. acinosus) pupast. acidimetrijv (lat. acid (lat. grč. . acetoiurija (lat. acidum) hem. acetum. uskišnjavanje. acinozan (lat. okaliti. žlezde. ašikovati (tur. ačakatura (ital. fr. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. acciaccatura) nuz. metron mera) hem. metrfa) merenje jačine kiselina. acidirati (nlat. uzburkano. aseg. acetum sirće. acetonemija (lat. hrane u želucu. ocat. acidimetar (lat. acescentia) hen. asegeg) čeličiti. acefalan (lat. sprava za merenje kiseline sirćeta. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acetičan (lat. naročito kod šećerne bolesti.) 1.ne. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. agi ta to) muz. grč. acidosis) med. koji sadrži sirće. acetum (lat. aciditas) hen. acetum) hem. asik) voditi ljubav. kyanos plav. acidoza (nlat. stapanje. grč. pretvaranje u kiselinu. kiseljak. acetum) hen. Uron mokraća) med. acescentia) pl. ocatne kiseline. acetum. acetum) sirće. acetum) hem. acetometar (lat. acetabulum (nlat. potpuno. acescencije (lat. tronuto. sirćetno kiseo. acetati (lat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. sredstvo. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. kiselost. pretvoriti u kiselinu. acetate-star celuloze. acetilceluloza (lat. acinozan. acephalus. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. koji ima oblik zrna grožña. acidatio) hem. acidificatio) hem.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. haima krv) med. stvaranje kiseline. aceton (lat. zglobna čaša. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). jela i lekovi koji lako prokisnu. acijanoblepsija (grč. ljutina. blepein gledati) slepoća za plavu boju.) sirćetovit. aciniformav (nlat. acsscencija (nlat. lek protiv žuljeva i bradavica. aciniformis) v. naročito kod šećerne bolesti. aggiustamente) muz. adžitato (ital. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acetoza (lat. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. kon adžitacione. metrfa) hem. prisustvo acetona u krvi. acetaldehid hen. acescere. tačno. gasovit ugljovodo-nik S2N2. acidofilan (lat. sklonost prokišnjavanju. acetilen (lat. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. mineralna. bezbojan i otrovan. acidum. acetum) hem. 2. a.

b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. nečisto štampati. bagatella) sitnica. babiole) dečja igračka. baget (fr. koještarija. badava (tur. carinik. bagger) jaružar.B B. Ve= beril. bagaža (fr. detinjarija. Vavilon. manguparija. badem) bog. ćopav. baba-kan (pere. ba-breton (fr. 2. bedava) besplatno. vaditi pesak iz reke. bavoš (fr. fig. otpaci od svile. baza (grč. ne obzirati se na . log. deda) otac. babel (hebr. badem (tur. baždar (tur. bagav (tur. podnožje stuba. osnova stepena. ða=barijum.= vaso kontinuo. ološ. bagasa (fr. ba so. Vso= banko. nevaljalstvo. S. b). baggagium) prtljag. baždarina (tur. carina.) indijska titula: gospodar. zbrka. kipa ili svoda. V=sniženi ton N. pere. bagat. taksa baždaru. bavoche) nečist štamparski otisak. potencije ili loga-ritma. čistiti rečno korito od peska. bagatela (fr. taroka ili aduta. baždar) l. Bavius) v. izopačenost. badminton v. nipodaštavati. . bagmak) hrom. basis) osnova. radi isušivanja zemljišta. bab (pere. kanala i sl. bagage. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. arh. pagat (ital. maslin-ki i dr. uzalud. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. badavadisati (tur. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. fiz. bezbožnost. bagatelle. ital. traćiti vreme uludo. bas-bleu) plava čarapa. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. grad. nečisto izrañen bakrorez.) ne mariti za nekoga ili nešto. hen. bonus. baborak (češ. beatus. mulja. tričarija. pančaratra. moreuz.) jaružariti. . geod. Bk= berklčjum. uče-na gospa. nečista izrada. Bavijus. kao skraćenica: b= bene. jevtina cena: mali i lak muzički komad. babu (ind. nlat. podloga jedne stvari. sitnica. lenstvo-vati. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. baba otac. vrlo jevtino. bagata) u taroku: prvi od 22. babiola (fr.) kraljev otac. mat. bager (hol. prava linija duga više kilometara koja se. bedminton. bacdar od pere. stvari. v. uzaman. uzimati koga ili što suviše olako. zabuna. bacdar od pere. bavoširati (fr. kapija. bagatelisati (fr. merač. Btto= bruto. baborok) omiljena češka narodna igra. Babilon. baždar) naplaćivač carine trošarinac. Bavijus (lat. bagerovati (hol. vajna spisateljka. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. Bi= bizmut. igračka. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. bavella. bava) trg. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. bagavata (ind. meraču. temelj. fig. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. . Bav (lat. bangav. bavocher) praviti nečiste otiske. po čemu je i na zvana. češka brza mazurka. baguette štap. babel) nered. razvrat. kontrolor mera. V=predikat (dok A označava subjekat). huz. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. ba-ble (fr. bagasse) isceñena šećerna trska. bhagavata) v. sit-narija. ne radeći ništa. potcenjiva-ti. Vg=bor. kom od grožña.) besposlkčiti. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. pomoću motaka za merenje. kantardžija.) vrata. baba otac. ð=bor. V. šljiva. geom. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. slične bagdadskim šalovima. bagdar. babo (tur. knez. bavela (ital. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. malenkost. fig.

javne igračice i pevačice u Indiji. pouzdati se. bazilika (grč. vrsta finog i jakog porheta. dućan sa svakovrsnom robom. bazeologija (grč. mit. baja™ (tur. Bazedovljeva bolest ned. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. pokrivena čaršija na Istoku. baziotriptor (grč. 19). tribe trljanje) med. supstanca. baziotrib (grč. bajat (tur. bazalni. baziotriptor. bazalt (lat. drhtanje prstiju. stari. koje su. up. varati. basis. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. v. tribo trljam) med. bazilikalan (grč. v. mršavljenje i dr. modni list sa mustrama za haljine. baziotrib. utemeljiti. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. ovčiju. koji „čine privrednu strukturu društva. basis) pl. i javne ženske. legendarni kraljevski zmaj koji je. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. kefalotripzor. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. basilike) u obliku bazili-ke. obojiti crno. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". i magnetita. basen. ustajao. baziotripsija (grč. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste.-tur. basin. znojenje. bayat) koji više nije svež. bazanit (grč. bassin) v. Bazilike (grč. opsenariti (u svrhu lečenja). voj. (nazvana po nem. vrsta malih marama. krupne buljave oči. bazen (fr. sličan bazilici. basiliskos) zool. proliv. svojim pogledom zadavao smrt. baziti (grč. bazicitet (grč. koji se upotrebljava naročito na Istoku. aiat. lekaru K. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. baze. u isto vreme. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). sem. hramovima (ind. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. osloniti se. bayagl) tobože. potom. odličan materijal za grañevine bazana (fr. basis) pl. brzine automobila ili drugog motornog vozila. glavna vena na pakoru-čici. odreñen put na zemlji (npr. basis) hen. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. kupa itd. pojačana probava materija. predstavnik trgovaca. basis) hen. basis. tip prvih hrišćanskih crkava. vašarište. nebesno kamenje. javlja se u obliku slivova.. Moje. bazrñan (tur. bajadere (port. bazno kamenje. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. logia) nauka o osnovi-ma tela. up. dolerita itd. baze (grč. kraljevski zmaj. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. bombasin) trg. bailadeira) pl. bazeitet. bazanirati (fr. kod Grka i 7 Leksikon . baitylia. Basileus) pl. bazergan) starešina trgovaca. osnivati. basaltes. četr. god. ovčija. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. uvodna stihovna stopa. objavljen 887. v. ubrzan rad srca. augita. hen. bazuka voj. prisustvo jedne hemijske baze. basis) osnovati. igračice na službi u ind. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. tvar (materija. bazitst (grč. bazen (fr. bethel) pl. basis) pr. bazni (grč. va triangulacije. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. tripsis trljanje) ned. 28. bazeitet (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. saborna. tobože. bajagi (tur. bazirgan od pere. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. basis. pouzda-vati se u. počivati. zasnovati. basis) ži. glavna crkva (takoñe: vasilika). teleću) za kori-čenje knjiga. baitilije (grč. basis. bazarn (fr. hen. bazilisk (grč. kefalo-trib. bazirati (grč. kol.. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. ručni reaktivni bacač. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). bazrñan-baša (pere. v. baza. 1799—1854. Bazedovu. realnu bazu. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. oslanja-ti se na koga ili što. konta na konjičkim čakširama. baymak) vračati. bazar (pere. I. bazeitet. osnovno učenje. a druge za sudije (tribunal). bazar) pijaca. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. jedne za publiku. fil. betilije.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. koji ju je prvi utvrdio i opisao).

klicožderi. bakbord (engl.) bajrak (tur. prevučen kožama. bal en masque) igranka pod maskama. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. jednoćelična živa bića. kažnjavanje batinom. bakvuds (engl. jagoda. bakraclz) stremen. pripadaju biljnom carstvu. baklava. bakteriolog (grč. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. motke. najmanja. bakrač (tur. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bacleur) zatvarač luke. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. bakterfa. baka (nem. fero donosim) bog. Bahus. pajac. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. bah$i§) dar. zabava sa igrankom. bakvudsmeni (engl. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. up. bacca) bog. šaljivčina. dem. phagos) pl. ispit koji prethodi licencijatu. bejram) v. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. baculus) štap. krčma. Bakchos) kit. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakler (fr. bal. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. ballare igrati) igranka. baculum štap. bajaccio) lakrdijaš. backwoods) pl. dug nož sa dva reza ili više rezova. bakterije (grč. batina. bakciferan (lat. bakterioze (grč. nesreća. bajlbrif (hol. lysis rastvaranje) hem. Bake) znak (obično komad drveta. bakana (ital. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bakalin (tur. bakalaureirati (nlat. nlat. fr.bajaco 98 bal bajaco (ital. uron mokraća) med. up. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. arlekin. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bakteria) biol. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bakteriofagi (grč. bakalaureus (nlat. bakterfa. caedere) biol. hol.. pristaništa. bakulus (lat. backwoodsmen) pl. bakvuds. bakara (fr. bajdaki (rus. bobičast. v. palica. bakterion štapić. bal an mask (fr. baccalaureus. fig. bakteriocidnost (grč. baksuz (tur. bakterioliza (grč. baionnette) voj. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). prašume. up. boja. bakteriolizini (grč. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. baculatio) batinanje. osobina nekih živih bića. baclage) mor. barjak. bakalaureat (nlat. baidaki) pl. prisustvo bakterija u mokraći. bakreni kotao (i uopšte kotao). bakšiš (tur. baksuzluk. rakidžinica. baklaža (fr. bakteriocidnost. bakteria. štapom. bakračlije (tur. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bakterfa. bakulometrija (lat. bahtsiz) nesrećan. lešnika i dr. . prostim okom nevidljiva i slična štapiću. lat. čovek koji drugome donosi nesreću. ma-gistriranju i doktoratu. bal (fr. bajc (nem. luženje. hem. bakteriocidi (grč. bakteriologija (grč. lat. uništači zaraz-nih klica. uzengija. poklon. bacciformis) u obliku bobice. mokrenje zaraznim klicama. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. therapefa) lečenje pomoću bakterija. od bakterfa batina) pl. bakteriurija (grč. ispit zrelosti. močenje. metra) merenje pomoću štapa. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824).-med. močilo. bakciforman (nlat. šiparica. jagodičast. bakulacija (nlat. baccana) obična vinarnica. Backfisch pržena riba).. Dnjestru i Bugu. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. univerzitetima: najniži akademski stepen. balio. ital. veoma sitna. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. bakteria. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera.) pl. bakfiš (nem. prut. arap. bakkai) trgovac namirnicama. baklave (tur. Bajram (pere. mlevenih oraha. bacca bobica. 2. bajonet (fr. bakterioterapija (grč. 1. Barjam. bakteria palica. Bakhus (grč. god. zlosrećan čovek. i eng. Vasso Bahus. baccarat) francuska hazardna igra karata. caedere ubiti) biol. bayrak) v. up. bobica. nagrada za učinjenu uslugu. biol. mlada devojka. Beize) hem. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. haima krv) med. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bacca laureus lovorova bobica) na nem. napojnica. gorštaci. koji rodi bobicama. bajdara (rus. bakteriemija (grč. bakterfa. bakterfa. klicomori. nevolja. grč. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. bakterfa. bakteriocidi. baka (lat. backboard) mor.

svežanj. lat. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. baletska igračica. posthion kapi-ca) med. prvi igrač u baletu. drhtanje. podaci mornara o robi koju su natovari li. zamuckivati. vrsta hljerodula. ballerino) učitelj igranja. kod tenisa. mucati. služavke u azijskim hramovima. svaki nepotreban i suvišan teret. baladine (grč. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). balerine (ital. koja. balanofag (grč. balanoblenorea (grč. balet (fr. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. up. ballet. ballata) 2. šatra. baleteza (fr. balerina (ital. konačni račun. balaena. preplitanje jezikom. pesnička pripovetke. trg. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. kit. baleine. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. pere. balšažgetr(fr. otmena igranka. mašinske kaiše. trg. lakrdijaš. balzam (grč. bilanx) ravnoteža. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). ballade. balanos. baladen (fr. balerina. far«. baletski igrač. bog. pterćn) pl. koje se posetiocima hramova nude za novac. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. biti neodlučan. jaka i većinom prijatna mirisa. ball-boy) ot. balbutire) med. balalajka (rus. žirožder. umetnik u igranju. baldahin (ital. mucanje. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. ital. balazor trg. lat. slik. balet-tencer (fr. balansirate (fr. balagan (rus. balansje (fr. opis. Baldacco. balle) denjak. bal pare (fr. figura u plesu (u lansu i kadrilu). balaena) zool. bal u svečanom ruhu. sa trou-glastom kutijom. balzaminke (nlat. baleioptera (lat. proučavanje kita i njegovih osobina. balata) l. držati u ravnoteži. balanos. balalaika) muz. ruski narodni instrumenat. služeći se i dijaloškom formom.bala 99 balzamirati krabuljii ples. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). grč. balata (ital. astr. vaga. muz. balenologija (lat. Terazija u Zodijaku. nem. geb curim) zagnojavanje glavića. balsamon. nem. baladin) šaljivčina. žirolik. balabane) daščara. muz. baraka. balance. balada (fr. balaena. balanitis (grč. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). balio. neodlučnost. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. balanos žir) med. nauka o kitovima. preplitati jezikom. Meister majstor) voña balega. balleteuse) pozorišna. balansiranje (fr. balsamon) xex. kole-bati se. uravnotežiti. zamuckivanje. balzamirati (grč. balave (fr. a delom i aromatičnim kiselinama. kupi lopte i donosi igračima. bilans. njihanje. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. nlat. zool. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. tepati. Tanzer igrač) igrač u baletu. balancement) kolebanje. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. ljuljanje. balsamica) pl. ili u vezi sa pantomimom. bal pesak. bal-boj (eng. klatno. bal rage). takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . balletto) umetnički ples. dečko koji. ballata pesma uz igru) džoet. nejasno izgovarati. upotrebljava se za električne izolatore. phagos) zool. balancer) uravnotežavati. balsaminaceae) pl. pesma uz igranje. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. balanopostitis (grč. ustezati se. up. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. balet-majster (fr. ballerina) umetnica u igra-nju. izrañivač terazija. baletski igrač. naročito cirkuska. balanos. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. balanos. baletska igračica. fig. balbucijes (nlat. balander (hol. balancier) šetalica. balanoidan (grč. bajadere. bilj-na vrsta. sličan gitari. kor. balzam-ska sredstva. balzamski lekovi. grč. bilo kao umetak u operi. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). onaj koji se hrani žirom. igranka pod obrazinama. u kojoj je naročito poznat tzv. ital. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. balast (kelt. balbutirati (lat. balzamika (nlat. ejdos) koji ima oblik žira. bilans. balata (nlat. balagan. balena (fr. glumac. stvar za odbacivanje. igra na pozornici. zapaljenje glavića i kapice. nedoumica. ali elastičnija od ovih. balbuties) ned. up. ballare) pl. ballet. balanse (fr. bala (fr. ballet. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). baletski igrač. kolebanje. bal champetre) igranka u polju. kantara. treperenje. logfa) zool. blenna sluz. ravnoteža. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji).

ballista. zbog čega se mora ponovo glasati. Rumunije i Turske).balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. utišavanje bolova. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balkanijada sp. balo (ital. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. koji je 1746. balistički (grč. ćuvik. doksat. fol-kloru. kupanje znojenjem. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balneoterapija (lat. balizam (grč. ballotte) kuglica za glasanje. grč. drhtanje. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. mor. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). baline) vunena materija za pakovanje. nazvana po dečaku Ba l ili. balneum. banjsko lečenje. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. geogr. balio (fr. balo (fr. Grčke. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balneum laconicum) znojno kupatilo. kosije pada nego što se penje. balistogram (grč. balistkčka kriva (linija) fiz. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balkanistika v. ballismos „igranje") bolesna. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balzamum anodinum (nlat. grč. balle. pod pritiskom barutnih gasova. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balio) l. baliotade) skok konja ispruženim nogama. balzamum kordijale (nlat. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. kupanje u toplom pepelu.). grč. okrugla. denjak. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balle. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. ballon captif) vezani balon. . napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. bal. Balila (ital. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balon (fr. balistoskop (grč. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. trzanje. godine u ðenovi. balio) koji se tiče balistike. ballot) 2. balneum arenae) peščano kupatilo. balneum arene (lat. balneum. balneum lakonikum (lat. ballizo. balustra. za olakšanje poroñaja. Jugoslavije. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. baluster (fr. balota (fr. balio bacam) voj. balzam za uminjavanje. muzički komad za ples. balzam za jačanje srca. balzam za oči. usled dejstva vazdušnog otpora. balistike (grč. balaustion cvet divljeg nara) vrh. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balzamirati. balzamovati v. ballon) šuplje. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. logfa) proučavanje banja. balkanologija nauka o Balkanu. balneografija (lat. balneum. glasačka kuglica. belina (fr. naročito.. književnosti. sargija od vune. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. bala trgovačke robe. banjsko grañevinarstvo. balkon (ital. bacakanje. bokasta boca za tečnosti. balkanologija. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). balio bacam. balsamum ophtalmicum) fark. nepokriven. produženje prve i druge galerije do pozornice. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. hitam) bacačica. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balio bacam. god. balotirati (fr. utroba se ispere karbolnom kiselinom. lepo izrañen stubić. balustre. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. teorija bacanja. balnot) vrsta burgundskog vina. balneotehnika (lat. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balsamum anodynum) far«. igranka. fig. ital. sojica. zadnji deo velikog parobroda. Bugarske. kupališta. balcone) apx. poz. balsamum cordi-ale) far«. kupatilo. po običaju starih Egi-pćana. balon d'ese (fr. održavaju se od 1929. balneum kupatilo. gañenja. glasati kugli-cama. balneum vaporis (lat. koji spada u balistiku. balzamum oftalmikum (nlat. revolvera) i ispaljenog zrna. med. svežanj. balneum cineris (lat. kupanje u pari. grčenje. balotaža (fr. grč. balon kaptif (fr. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balista (lat. glavica. balotada (fr. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. ples. grč. grč. grapho) opisivanje banja. lged. kupanjem i dr. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. okruglo telo. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balneum (lat. balneum) banja. balneologija (lat. balio bacam.

čiji je plod po obliku sličan krastavcu. banderiljero (šp. upotrebljava se naročito u Sev. bandoneon muz. bandage) med. mandola. up. banda (ital. banquier) lice koje se bavi novčanim. up.balustrada 101 banknota balustrada (grč. banana) bog. zavojić. suviše ponavljana rečenica. up. balkonima. nem. ital. banalite) v. bandit (ital. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. okov na točak. previjati. igrač koji drži bank. bandu ra (rus. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. banquette) voj. glumaca. fr. nem. bambino) detence. bandažist (fr. banquier. remnik na pušci. okov na točku. banalitet. vetrokaz. družina (lopovske). pustahij-stvo. banco. metnuti obruč na naplatak. kreditnim i efektnim poslovima. banausos) zanatski. up. lutka. banderilja (iš. bandonion. staviti utege (u mačevanju i boksu). banka. hajdukovanje. balčak (tur. obično. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. strani novac itd. ograda na altanima. propalica. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. svakidašnjost. banaliser) načiniti otrcanim. samo sa više žica (8^24). balustrer) ograditi stu-bićima. prinudno pravo (različito od jus kogens). kupuje i prodaje hartije od vrednosti. balustrirati (fr. štedionica. bankvaluta (ital. zavijanje. mala traka. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. gozba. lazaroni. banco. bambu. banknota (ital. Bankier) v. skitnica. balaustion. banketa (fr. previ j anje. seljačke igranke i sl. bandola. čovek koji se upravlja prema vetru. svakodnevni. bambus (malaj. bankijeri (ital. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. prima novac na štednju. bandagiste) proizvoñač. daje zajmove uz kamatu. banalnost. svakidašnjim. konjička zastavica. naslon. baikir (fr. balustrade) arh. banalan (fr. Bank) novčani zavod. utega i sl. banda) četa. zavoj. hajdučija. banderilla) koplje sa zastavicom. opšti. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. posreduje u kreditnim poslovima. veza. banalnost (fr. putujuće društvo svirača. bavana (šp. postaviti balustradu. banderole) kita ili gajtan na trubi. da bi bila glatka i sjajna. spojnica. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. bavalitet (fr. banauzija (grč. bandola (ital.utega (kod mačevalaca i boksera). banarij (nlat. pruga u boji. Hajnrihu Bandu). bandito) razbojnik. balhornizirati (nem. bandager) ned. menjač. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. bandeletette) uzan zavoj. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. 1531— 1599). banquet. bambino (ital. mambu. malo dete. prodavac hirurških aparata. trg. šp. štampa-ru. bandoneon. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. obruč na naplatku. stepenicama. nevaljalac. bank (ital. bambocciade) pl. v. fr. rñave. sličan gitari i balalajci. bandist(a) (ital. tračica. odred. el bandola) muz. izveštao. gitari sličan muz. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. banket (fr. bamboo) vrsta trske. banda. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. grañ. drumski razbojnik. sp. bankar (fr. bandonion muz. zastava na ka- tarci. banco. mandora. banque. naročito zavoja. bank. otr-can. reklamna traka na omotu knjige. banditisme) razbojniko-vanje. prosto. a po ukusu dinji. banchieri) pl. raste u Indiji. filistarski. sopstvenik banke. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. banderola (fr. bankar. plaćeni ubica. eng. pre-viti. bannarium) pravo prisiljavanja. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast.. balčak) drška od sablje ili mača. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. saraf. fr. redenik. vašare. banka (ital. filistarstvo. bandaža (fr. banauzijski (grč. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. pljosnata mala šipka. banale) običan. bambočade (ital. pustahija. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. banalna fraza otrcana. bandleta (fr. zaviti.. banco. priručje. gomila. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. vojna muzika. banalizirati (fr. bandolin mast za kosu. bandažirati (fr. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. banalite) otrcanost. ustanova koja radi s novcem. unutrašnji naslon na prozoru. oproštajna gozba. opasač na kome stoji fišeklija. kod nas i novčanica od 10 dinara. nevaljalstvo. banditizam (fr. v. tablica sa cenom neke robe. Americi i Meksiku. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka.

barbarski (grč. barrage) brana. barre) poluga. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. šuster. pregrada. daščarama. Band-sage) zan. dućan od dasaka. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. rampa. barattare) trgovati davanjem robe za robu. nlat. varvarin. baraterija (ital. slična platnu. propust za vodu. ital.) bog. bankokrat (ital. motka. baratto) razmena. banjo) kuz. barakirati (fr. baražna vatra zaprečna vatra. bankrot (ital. baptiser) krstiti. barba. trgovina kod koje se daje roba za robu. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja.: šnajder. in barbam) u bradu. postradalost. baptisterij(um) (grč. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. papirni novac. barbarizirati (grč. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. baptisterion) krstioni-ca. baptizo) pl. barba (lat. bara (fr. baraž (fr. baptisti (grč. barat (ital. baratto. ustava. baranda (tl. možda poreklom sa Jave). obustava plaćanja. trampa.. u kojoj se pije i jede stojeći.. pritisak. bez da sam znao. barbar (grč. bankokratija (ital. voj. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. bonsek. grč.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. barbacana) voj. novčanica. trošna kućica. trgovati razmenom. berkan. traže da se krštavaju samo odrasli. banco. grub. govoriti u kovanicama.' varizirati. čiča (u Dalmaciji). podvala.. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. razmena.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. na štetu jasnosti i čistote jezika. barbaros) v. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. grešiti se o previla i čistotu jezika. pola tri. npr. bankokrat (ital. visoko do 20 m i debelo do 9 t. baptfzo. veoma gusta i teška. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. barba brada) čika. bankrotstvo. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. banco. lišće i kora služe i kao lek. bantam kategorija bokser. bancarotta. bansek (nem.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. nadenuta ime. barbarikos) prvobitno: strani. šipka. grub. barragiste) čuvar brane. rampe. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. divljak. divlji. kri-jumčarenje. potkradanje. barbarin (grč. baros težina. barracano. mostarina. barbarizam (grč. nm. tuñinski. barbacane. v. kovanica. preprečna vatra. bantam petlić) sp. greda kojom se zaprečava put. keltski i . barbar. barbarski ornament gotski. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. u brk. prevara. baražist(a) (fr. bar (grč. in barbam (lat. ital. za svetlost. raste u žarkim krajevima Afrike. barat) trgovanje. ital. nazvati telefonom itd. straćara. barbarismos) gran. stradanje. banko-konto (ital. barakan. taksa za prelazak preko mosta. bar) 2. naročito protiv groznice (nlat. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. bendžo. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. protivan duhu i pravilima jezika. fig. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. livnica. pregrada. tj. rumpere slomiti) slom banke. varvarizam. fr. bantam (eng. up. kaldrmarina. iskvareno. stanovati u logorskim kolibama. baraque) daščara. baraquer) smestiti u barake. trampa. baptizma (grč. baptisma) crkvena tajna krštenja. banco-conto) trg. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. baratirati (ital. barbakana (fr. krštavanje. gruba jezička greška. tj. nečovečan. pogrešno upotrebljene reč. baratteria) kor. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. danas: neobrazovan. surov. imate li što za jesti. bandžo (eng. teret) 1. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. široka arabljanska haljina od te tkanine. barato-trgovina (ital. grč. bancus klupa. dakle tuñinac. sprud naslaga. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake.. varvarin. mašinska testera tračara. bar (eng. pregrada izmeñu konja u konjušnici. nepravilno. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. krštenje. krštava ti. pobarbariti. krateo vladam. surov čovek.75 i 53. fr. stražarske kula. grč. plod. nlat. barakan (arap. krčma. baptizirati (grč. džinovsko hlebno drvo. stranac. sa osvežavajućim plodovima. var. fr. baraka (fr. u lice. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. naročito uobičajena u knjižarstvu. potpuna propast. baobab (amh. brana u sudnici. Adansonia digitata). trampiti.

barikada (fr. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. barifon (grč. albarda) tovarna životinja. barda. varvarska. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. odbrana. muzički instrument sa žicama. mostova) u cilju odbrane. neukusno. sphaira lopta) geol. kelt. bardo (fr. barilja (um. Barjam (pere. bas. meña. barys. barque) čun. uz pratnju harfe. varoška kapija. ulična borba. barrette. prepona. od teških elemenata. barikadirati se ograditi se. baritonon (grč. baryum. granica. barys težak. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. usamiti se. ostaviti nenaglašen. barimetrija (grč. surovost. redni broj 56. bardit (nlat. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen.98 1 u SAD) bareljef (fr. barys jak. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. crnih medveda u Sev. našara-ti. barytoneo naglasim gravisom) gram. barys. četa vojnika. lañica. dubok. polihord. otežano govorenje. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barys. up. grañanski rat. bari. prepreka. barometrija. pevati bariton. arap. teškoća govorenja kao bolesno stanje. verovatno. nlat. drugi. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. jedan slog. bardiljo (ital. tromost. barrel bure. bariolaža (fr. pevač koji peva bariton. sada: sve slično tkane materije od vune. barijera (fr. pregrada uzanih mesta (ulica. berretta. barisfera (grč. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. barys težak. mostove) u cilju odbrane. suviše šareno slikarstvo. barys težak. praznik žrtve. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barricader) pregraditi. barbiton (grč. sveštenici itd. varvarstva. barca. bas-relief) plići. dubok glas. pevač koji peva dubok glas. barbaros) neobrazovanost. barbirati (fr. zaklon. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. velika trgovačka laña sa tri katarke. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. zatvoriti se dobro. barifonija (grč. bard (eng. barilalija (grč. muz. barioni fiz. protkati šarenilom. dizati (ili: praviti) barikade. gojaznost. phone glas) muz. tonos ton) muz. steg. brana. bas. naročito poslednji slog reči. a slavi se 70 dana posle prvog barjama.barbarstvo 103 barkarola (ulice. baritonirati (grč. zatvoriti uzane prolaze . baritimija (grč.(grč. sličan liri.34. teško izgo-varanje reči. bardak (tur. branik. barbe. fig. fr. mali čamac. tj. grubost. fig. baribal zool. kćntron) fiz. barricade) brana. bariton (grč. barytonon) gram. izdvojiti se. neraspoloženje. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. barys težak. bajra«. bereta (fr. mlada mazga. Americi. tuga. seta. element. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. v. smetnja. bayrak) zastava. barñelo (ital. sastoji se. svile i pamuka. barys. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. bardot. grč. atomska masa 137. baricentrum (grč. vrsta malih. baritonist(a) (grč. barel (eng. barister (eng. u slavu junaka i bogova. bariglosija (grč. prošarati. ñeram. ital. fig. barbifier) brijati. bardak) zemljani sud za vodu. pepeljuga. bariolirati (fr. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. naša-ranost. fig. drveni. muški glas izmeñu basa i tenora. Bajram. tćnos) muz. barditus) ubojna pesma barda. neuljuñenost. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. ši-šati. glossa jezik) med. prepreka. bard. barilla) hen. pesnik. gvožña i dr.55 1 u Engleskoj. laleo govorim) med. barkarola (ital. barisomatija (grč. barež (fr. kakvu nose na službi sudije. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. teško. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. barikadirati (fr. nikla. barjak (tur. smetnja. kuv. težište. divljaš-tvo. ugojenost. reljef. Zemljine jezgro. med. eufonijum (u vojnoj muzici). kurban bar jam. barbarstvo (grč. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barilalija. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barretum) kapa uopšte. bariolage) šarenilo. 158. barriere) pregrada. pogranične utvrñenje. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci.) muz. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. ulaz gde se plaća troša-rina. pregrada od rešetaka. barij(um) (nlat.. ua. skidati krljušt sa ribe. šp. Japanu i dr. koji je pevao. barka (ital. soma telo) med. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. barioler) šarati. guslarska pesma. i to za: nukleone i hiperone. metria) v. basist. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". ital. barythymfa) zlovolja. barys težak) hem. preprečiti. duboki tenor ili visoki bas. znak Va.

barometrograf (grč. hipsotermo-metar. basamak (tur. fr. gondola. Vaggep. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. basson. veština rukovanja barometrima. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. barcherolla) šetni čamac bez katarke. titula drugog arhonta u staroj Ateni. barogram (grč. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. baroskop (grč. na dan sv. barografsku krivulju. trćpos obrt. barofon (grč. baseto (ital. najviše stanje barome-tra. basso obbligato) mu?. barokni stil (port. barkica. barchetta) čun. instrument koji proizvodi bastonove. barkerola (ital. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. baro. gramma slovo. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. bassiste) pevač koji peva bas. baronat. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. zapaljenje bartolinijskih. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. bassetto) kuz. bas-lis (fr. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). barogram. takoñe: barkerola. basson) muz. barokna poezija učena. baronessa) baronova kći. nastran. v. vitez. baros. baros. najveći čamac na ratnim brodovima. pismo). up. basso. mandole i dr. skopeo) stariji naziv barometra. osnova harmonije. 2. bassa ottava) pl. fig. glas basa koji vodi melodiju. hrabar čovek. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. barok. bassin. dazimetar. košarka. paralelne (i vodoravne) motke.) nepravilan. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. thermos topao. baros. grč. čuz. basileus (grč. barograf. batino) rečno korito. up. baset (ital. barok (port. čudan. izmeñu barona i viteza. barne (nem. stepenica na stepeništu. grč. baros težina. junak. bastaj. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. gimnastičke sprava: dve okrugle. fr. baros. mali čamac. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. v.(grč. štampana knjiga. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. svirač koji svira bas. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. barimetrija. basma) l. baronija. barometrija (grč. barkasa (tl. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. bassetto) kuz. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. baso obligato (ital. jedrima i malim topovima. basa otava (ital. up. baros. basma (tur. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. barometarski (grč. grapho) četeor. barrocco. bšros. baronese (ital. sprava za merenje vazdušne težine. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baronet (eng. materije i forme. basist(a) (fr. geotropizam. baronnie) v. Bartolomeja. najniže stanje barome-tra. baros. cic. metron) vaga za decu. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. smešan. v. barut (tur. up. bartolinitis med. basket-ball) sp.). fagot. barometar (grč. bazen. baronat (nlat. bariton. barone) plemićka titula. najdublji muški glas. barmen (eng. kelner u baru. bason (fr. duboki tenor. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. makros visok. štampa. razboj. barograf (grč. baro. barokan (port. vazdušnog pritiska. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. basen (fr. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. jak. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. član nižeg plemstva. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. avgusta 1572. . usminskih žlezda. mali kontrabas sa tri žice. ital. baros. basileus) kralj. dvorske. pritisak. basamak) prečaga na lestvama. baronija (fr. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. barotermometar (grč. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. mesto u pristaništu gde stoje lañe. metron) fiz. barcaza) hor. barman) vlasnik ili poslovoña bara. sa katarkama. baros. up.) koji se tiče barometri-je. up. barut) prah za vatreno oružje. noć od 24. kotlina. barokni stil. ital.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. tanka šarena pamučna tkanina. baron. svaka učvršćena na dva stuba. pravac) bog. barotropizam (grč. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. barres) al. barketa (ital. metron. baskitbol (eng.). lañica. barrocco) apx. baromakrometar (grč. barkarola. bas (ital.

mucanje. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. vrsta starih topova. pljosnata maška.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. vuka i psa). batelage) opsenarstvo. najslabija vuna na ovčijem krznu. koji donosi sreću. basso ripieno) kuz. nlat. konja i magarca. bastardna vuna. dvostruki udar. fr. okaniti se čega. lithos kamen) pl. bastilja (fr. bathos. batman (fr. bastovirati (ital. bassetaille) muz. bathos dubina. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bastonada (fr. battologia) nepotreban govor. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. basso ostinato) muz. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. metron) merenje dubine. basso profondo) «ta dubok glas. ognjilo na starim puškama. u Berlinu). izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. fig. bios život) biol. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. bataljon (lat. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. bathos dubina. battre. bastard (ital. odred vojske koji predstavlja. bastion (fr. batiskaf (grč. naklapanje. kopile. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. privremen zaklon. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). za vreme Luja XVI. 2. baton. naročito maršalska palica. batarizam (grč. bastion) voj. battalmak) pokvariti nešto. prevoznina. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. batomstar (grč. lupetanje. bathys dubok. morski omotač Zemlje. batimetrija (grč. metrfa) v. skaphos brod. poremetiti. baton (fr. muz. nasip od kamena. kugla) 1. morska dubina. basto) štap. električna baterija više lajdenskih boca koje se. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. ponajvip!e grani-toidnih. nuz. battere. utvrñenje. kula. federima. udar po protivnikovom maču. ital. vrsta fine i guste pamučne tkanine. batelaža (fr. bahth) srećan. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). bathys dubok. batometrija (grč. baso ripijeno (ital.-tur. mač. bathys. grudo-bran. batinanje po tabanima u Turskoj. brzoplet govor. battuere biti se. bastardo) bog. bataillon) voj.. glas izmeñu bari-tona i basa. batisfera (grč. više topova (4—8) iste vrste. onaj koji živi u dubini. batardeau) voj. bastardirati (ital. 3. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). jula 1789. prema formaciji. brodarina. takoñe: ba-reljef. vot. bastonare) batinati. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. zamajni udar klatna na časovniku. baso profondo (ital. sa potpunom opremom i priborom. ime dobila po gradu Bata-viji. batoliti (grč. utvrditi. batimetrija. bathys dubok. sa potpisom lica koje ne postoji. phone) muz. batardo (fr. . mañioničarstvo. batometrija. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. lupanje srca.). stalno ponavljanje jedne teme u basu. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. podignuti utvrñenje (ili grudobran). prakljača. battuere udariti. metron) sprava za merenje morske dubine. lat. bastardo) vanbračno dete. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. hor. izbiti protivniku mač iz ruke. batist (fr. bataliti (tur. radi većeg električnog punjenja. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. battoir) mlat. batard (fr. battarizo mucam) med. zamuckivanje. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. tučak za loptu. naročito po tabanima. batoar (fr. zamisao i sl. geol. bas koji prati. lupiti) mač. batologija (grč. laña) „dubinski brod". brodski saobraćaj. dubok bariton. tući. sphalra lopta. voj. batibij(us) (grč. napustiti (neku nameru. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. bathys. batifon (grč. nm. baterija (fr. bastion) fort. bastille) tvrñava. batirati (fr. bastonnade) batinanje. kremen. palica. batterie) voj. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. prut. podeljenih u 4 čete. zool. tip. prevara. bastionirati (fr. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. bastardna menice lažna menica. basta! (ital. trg. batli (pere. obično sa 800—1000 vojnika. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. trućanje.

batofobija (grč. fig. student prve godine. fr. baca. bathos. bakterije koje imaju oblik štapića. u Vajmaru osnovao arhitekta V. bahija (šp. v. beanus (nlat. tj. nastavila rad u Čikagu.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. grč. bahant (grč. beata) blažena. bašiboz(l)uk (tur. pijanica. phćbos strah) med. Bakchos) kit. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bogomoljka. bathron postolje. bacillaria) pl. . Bacchus. battuta) muz. batrahij(um) (grč. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. beata virgo (lat. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bdella pijavica. vrtar. vrat i ramena. udarac za takt. beanizam (nlat. bdella. bašmalik (tur. batuta. bahanalije (lat. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. klupa. zasebno. srećna. beate memorije (lat. batrijum. beatus blažen) pravljenje svecem. poznavalac hebrejskih zakona. bacili. hirurška postel>a. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. bacchans) pl. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos)..) narednik u turskoj vojsci. batrahus. batrachos žaba) med. vrsta istočnoindijskih. beatae memoriae) blažene. nedisciplinova-na vojska. vrenja buterne kiseline i dr. bašta (tur. bogorodice. bec-jaune. posebno. glup i neotesan čovek. bacili (lat. dobar vinopije. baš-čauš (tur. bašlik (tur. lat. Po dolasku na-cista na vlast 1933. batrij(um) (grč. bacillum štapić. bacilofobija (lat. god. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). metron) med. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. bathron) med. Bah (grč. baft (pere. majka božja. batrahijum. sedište) med. vojnici neredovne turske vojske. grč. čuveni grčki komični junački ep. bahaizam napredni pravac u babizmu. batrum (grč. pričest samrtnika kod katolika. škola je raspupggena i 1937.). brucoš. bdelometar (grč. prostota u govoru i pisanju. bathos dubina) niskost. beatikum (lat. bacilarije. Bauhaus (nem. znak za mirovanje. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". tetanusa. Batrahomiomahija (grč. beatizam (lat. baš-čaršija (tur. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. srdobolje. Bakchos)' mit. mač. phćbos strah) med. Bauer seljak) u šahu: pešak. bdelotomija (grč. sin Zevsa i Semele. klupa. gradina. Bakchos. svete uspomene (pokojnik). deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bašča. dodiru nekog predmeta. fig. bejaune) novajlija. saltomortale napravljen preko konja. terevenke. a naročito arhitekture. v. bahanti (grč. bahur (hebr. pijanke. štapić) med. sprava za nameštanje iščašenih udova. prednji kraj lañe. bakchos. bahce) v. v. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. bahio) zaliv. pion. v. licemerstvo. iza-zivači tifusa. beaticum) poslednja pomast. batovda (ital. pere. koji se pogrešno pripisuje Homeru. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. puškarnica. žutokljunac. strah od dubine ili visine. batuta (ital. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. burno veselje. bauer (nem. baška (tus. up. bog vina. Bahus (lat. bacillum prutić. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. povrtar. bage) dimnjak. bašta. batos (grč. basa) starešina. staklena sprava za isisavanje krvi. bahce) vrt. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. baska) napose. im. bašča (tur. batrachos žaba) med. baca (tur. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. beanus. obično belih katunskih tkanina. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). 2. početnik. poglavar. prišt ispod jezika. bahijus (grč. najstariji: baš-knez. Bahus. ba§car§z) glavni trg. obično pokriven. Bacchanalia) pl. parodija Ilijade. u polu slože nicama: glavni. bas) l. ba§hk) marama koja pokriva glavu. baštovav (tur. lat. vino. obično praćen vrtoglavicom. beata (lat. beata virgo) blažena devi-ca. baš-čaršija i dr. baša (tur. basibozuk) ist. odvojeno. baft) trg. batrahus (grč. baš (tur. tobožnje svetost. basmaklik) „novac za papuče". bacilarije (nlat. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti).

jevrejska sudnica. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. one koje se prave sveticama. najstariji red posvećen bogougodnom radu. beth-din) l. bedinerka (nem. bedast. beduina (arap. blago onima koji imaju.) begov sin. izabrati. bezoardika (nlat. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. proglasiti svecem. tj. v.. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. igra slična tenisu. 3. adres o bezoan (fr. bezette) crvena šminka. naročito crno. bekasina (fr. badawiyyun) pl. knjiga. bevanda) vino. zaista. 2. trg. begum (tur. detence. fil. betuine. vazalsko. skitalačka arapska plemena u arabijskim. beguine (eng. upućivanje menice na treće lice. koja se stavlja obično iza imena. beze (fr. dopadati se. tur. beatifikovati v. pokrivena čaršija. naravno. ital. begov posed (dobiven od sultana). Bedlam. begine. barska šljuka. bezeta (fr. bey) 1. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. udovica velikog gospodina. proglašenje za sveca. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. kuv. back) sp. bejzbol (eng. beige) koji je bledosmeñe boje. bedak (pere. bezisten. bezistan) trg. tržište. bez (tur. starešina neke oblasti. posle čega dolazi akt kanalizacije. bevanda (ital. bezemšon (hol. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. 2. beggar) hi. deo trga pod krovom. eng. pokrajine u staroj Turskoj. Be-kvadrat muz. prirodne boje. beatitudo vestra (lat. ako bi trasat odbio primanje. beylik) 1. bedevija (arap. bediverica v. ritska šljuka. Be-dur (ital. stočni trg. uvrstiti u red svetitelja. odobriti. baisemain) celivanje ruke. begluk (tur. badawiyyun) kod. svideti se. bezisten (pere. beg (tur. bezoardica) pl. bezmen (fr. platno. bezistan (pere. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). luda. 2. predstavlja jedan . fino tanko platno. pere. levog i desnog). budala. beatifikacija (lat. 3. potrebnost. bezemschoon) trg. titula jedne indijske kneginje. padzehr) fark. plemić u staroj Turskoj.) udova-carica. bezistan) v. na menicama: adresa po potrebi. beggar) pl. far«. au besoin) u slučaju potrebe. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bebi (eng. beatificirati. koja su živela od stočarstva i pljačke. upravnik jedne oblasti. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. begoglija (tur. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). stanovnici pustinje.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. badminton) sp. bezoard. bez (hebr. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. besplatan rad raje na begovom imanju. bedaf) glupak. Bq) fiz. bedinerka. begine (nlat. siromaštvo. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. begute. naročito kod neprerañenog šećera. beba. titula. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. bedine-. bezoan (fr. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. oda-brati nešto po svom ukusu. adres-se au besoin). uvršćenje u red blaženih od strane pape. Bć-dur) kuz. beging (eng. lopta za tu igru. odobrava™. rukoljub. sirijskim i severoafričkim pustinjama. beggar) pl. naročito u Carigradu. bedeker putni vodič. badawiyy. fig. begine. bedlamite) ludak. baga. beatificatio) posveći-vanje. gospodar. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). beduivi (arap. begenmek) l. rica. bedminton (eng. becassine) zool. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. preko mreže razapete 155 st od zemlje. suprotno: Be-mol. bogomoljke. bisogno) potreba. Baedecker-a). bez) 2. beatificirati (lat. pomešano s vodom (u Dalmaciji). četvoroutlasto „V". odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. begevisati (tur. bež (fr. pr. baby) malo dete. begging) platno za pakovanje. biti saglasan s nečim. knez. beglerbet (tur. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. tursko državno imanje. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. bekerel (skr. oskudica. begute (eng. 4. bek (eng. kad bude nužno. dopasti se. besbelli) dabome. negovanju bolesnih itd. bezoar (fr. protivotrovi. v. gospodin. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. o bezoan (fr. obično arapske. nužda. bezbeli (tur. bedak tur. neobojen. veliki posednik i vlastelin. bezistan. zapovednik. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. 3. besoin. beatificare) posvetiti. baiser) poljubac. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. bedlemit (eng.

Bengal) pl. bema (grč. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). Bembaša (tur. jad. lola. beluga) zool. belvedere lep izgled) kula. backwardation) trg. Be-moll) «uz. feljton. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. belki) možda. okovi na nogama. paskviza. up. Belona (lat. Bekerelu (1852—1908). vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. nevolja. nesreća. »sena Marsova. belli) poznato. bengal) polusvilena tkanina. ranija jedinica kiri. . kurjača. bellicosus) ratoboran. bella donna „lepa žena") bog. eng. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. belchite) vrsta španske vune. beletrist(a) (fr. bela) l. za vreme grañanskog rata u Rusiji. beledin trg. belt (skand. izvesno. lisice. benares (ind. Be-mol (ital. naziv po francuskom naučniku A. bungalow) jednospratna kuća. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. bematin-sveće pl. tj. belvedere. čardak na kući. glupan. bena (tur. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. decibel. beladona (ital. lepo pevanje. bengali (eng. bekuordejšn (eng. belum omnijum kontra omnes (lat. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. ratnički. bellum internecinum) rat do istrage. Bengalija (eng. butne kosti i lopatice. karika. belvi (fr. bel-espri (fr. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). bekrija (arap. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. fig. luda. oznaka b. radi povećanje zenica. belelaks trg. verovatno. belogardejac (rus. borila protiv boljševike. bel kanto (ital. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. up. 2. bez glave. belemnon oružje za hitanje. narukvica. glavni sastojak atropina. bun. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. bengal (eng. belenzuka (tur. osušena polovina (strana) svinje. npr. Solomon ben David=Solomon. belegi) brus za oštrenje kose. belandre) mor. s krovom od slame ili crepa. belaj (arap. fil. riba jesetra-mo-runa. estetska i književna kritika. belles lettres. bangla. beli (arap. (Atropa Belladonna) velebilje. grivna. 2. bekon (eng. ñavolski poglavica. opšti rat. jasno. ni naučnim. tur. belegija (tur. bellevue) v. ni praktičnim ciljevima. Belt) tesnac. boginja rata kod Rimljana. patnja. bukraiyy. čist parafin koji se dobija od petroleuma. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). bel canto) kuz. beladonin (ital.—A. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. bala tur. belanda. beluga (rus. belmontin hen. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. bel-esprit) lep duh. tur. pavta. bilezik) 1. božanstvo starih Filistinaca. kao sredstvo za ulepšavanje. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. balan. valjda. Vrangelove i dr. belomantija (grč. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). kičme. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. fig. suprotno: Be-dur. zvučanje sa osnovnim tonom b. belanda (ital. zabavni pisac. slične taftu. al. belum internecinum (lat. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. zabavna književnost svake vrste. belos strela. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. belikozan (lat. ludača. belogvardeec) „beli gar-dist". Bellona) mit. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. Davidov sin. bez sumnje. vinika. vojske koja se. bengalo (beng. strela) geol. belemniti (grč. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. bala. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. Baal-Sebub) mit. belčite (šp. muka. fr. 3. nazvala po gradu Benaresu. lovce itd. pametan i duhovit čovek. Belzebub (hebr. upotrebljava se. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. ben (hebr. bacon) kora slanine. bella donna) hen. zlo.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. mus-lin sa prugama u više boja. belćim (tur. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. nazvane po gradu Belčite. služi za turiste. bekri) pijanica. bon) budala. izumitel>u telefona). beletristika (fr. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). belvedere (ital. brokat. vrag. moreuz. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. ñavo. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. na Dalekom istoku. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. deport. naročito vladičin sto.

bergonizacija med. Boiotćs) pril. kada za kupanje. mañije. up. benzin (nlat. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. benefis (fr. povlastica. povlastica. naklonjenost. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. berat (arap. beneficijar. benediktiner (fr. dobrotvor. beneficij(um) (lat. bergamota (ital. Beoćani (grč. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. bentlos dubina) biol. darežljivost. berberis (nlat. benevolencija (lat. bezoe) hen. benevreke (alb. benediktinci al. benedicirati (lat. izradi kalupa za livnice. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. praveći znak krsta. otuda: ne-spretšakovići. bengilik. bene (lat. benedicere) blagosloviti. tromo. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. tj. prolaznost bolesti. korist. bendžo (eng.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. odan. beneficijat. benedikpija (lat. korisnica. kupatilo. benefic. žutim. upotrebljava se pri vañenju nafte. berberiva (nlat. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. benñeluk (pers. gori lagano crvenim. žutika. lako isparljiv i za-paljiv. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. preteča hokeja. beraha (hebr. spreda uzane. beneficium) dobit. bene) dobro. prvenstvo. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. v. S6N6. bergamotto) carska kruška. beneficiatus) v. čeličane i dr. benevrek) uske suknene čakšire. benevolentia) blagonaklonost. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. zarada. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. med. benefactio) dobročinstvo. val>ano. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. benjovr (fr. krofna. 2. dobrodušnost. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. bendi (eng. bergamo) pl. bentonit (po Fort Benton-. 2. bensficija (lat. dobrotvorstvo. zagrevalo vodom. Bene-dikta (480—543). benefactor) dobrotvor. a pozadi široke. benemerit (lat. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. elektrogimnastika. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. lože u parteru grañene u obliku kade.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. naklonjen. benefaktor (vlat. aromatičan ugljovodonik. uštipak. blagosiljanje. berberis vulgaris) bog. priganica. benedikpija apostolika (lat. benedictin. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. čini. banja. benzol hem. iz Beotije. beneficijalni (nlat. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. primalac prihoda crkve. benignitas) dobrota. beignet) kuv. lepo. instrument sa 5—7 crevnih žica. beneficijar (nlat. bain-marie) kuv. bezbojan. . beneficians) dobročini-lac. SAD) vrsta gline. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. beneficijant (nlat. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. benefakcija (lat. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda.-tur. beneficijat (nlet. benefice) predstava u korist nekog glumca. napr. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). bencilik) 1. ben-mari (fr. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. bezopasnost. bentos (grč. nem. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. blagoslov. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. benevolens) blagonaklon. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. blagosiljanje. dobročinilac. bandy) sp. tečan. glupo. benignitet (lat. bengal stripe) trg. igra se u Skandinaviji i SSSR.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. benevole lektor (lat. blagosiljati. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. beneficancija. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. baignoire) l. a onda i po celoj južnoj Italiji. bergami (ital. opojna trava (napitak). industriji. milostivost. od neke predstave korisnice. benedicite (lat. nespretno. prihod. belje (fr. bengal strajp (eng. benevreci. tj. sadrži više od 50% montmorilonita. poz. muslin sa prugama u više boja. rastvara se u alkoholu. dobija se iz nafte. kaluñerski red sv. zelenim ili belim plamenom. blagodejanac. beneficium) v. . blagodejanje.) dobit. glupaci. beotski (grč. takoñe: ñak koji prima stipendiju. dobija se iz katrana kamenog uglja. bene va lete! (lat. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. benefic (lat. kupalište.

tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. atomska masa 9. bez prednjeg sedišta. berit-mila (hebr. beryllos) min. ukras za glavu. utiče na suzbijanje besposlice. neprovidan. znak Bk. i odlikova-li se u borbi divljim besom.805 kg. vermut. deran. hem. berkovec) mor. berzerkeri (nord. bourse. dragana. beriberi (ind. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). mutnozelene boje. koji trguju na ber-zi. berkshire) po eng. na taj način. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). Indiji. berseza (fr. berkelijum v. (produktna berza). bernardinci pl. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. ital. berklijum. up. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. element. burza. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. vojsci. Berni. bere. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. osnovana 1836. beri) med. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. fig. beavitamknoza. ber-serkr) tig. obrezanje. berkovec (rus. krzno. ugljem i sl. lake karuce sa dva sedišta. plod. berit savez. široka. nlat. bernijeskan (ital. bela braća. 97. beret) plitka i okrugla francuska kapa. bernijeskan. pod berza. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. birma. novčanik. berzanski uzvisi trg. nlat. god. berlingozza) italijanski narodni ples. fig. beržera (fr. beržerija (fr. koji nema u sebi vitamina „be". polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. uspavanka. otuda i naziv. napredak. ljudi koji. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. novčana pijaca. brelengo. berlina (fr. letina. bermet (nem. berkan (ital. heksagonalni mine-ral. duge dlake. beurt) pl. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. beretka. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. redni broj 4. Berdan) puška ostraguša.veoma raširena krvna bolest u Sev. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). strelci (vrsta pešadije u ital. berlingoca (ital. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. berlengo (fr. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. samo u medveñoj koži. berza (fr. bersaglieri) pl. Africi. tur. ili zelenkastoplave (akva-marii). Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. besni. bernesco) v. beržerak (fr. berekin (ital. 2. Australiji i ist. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. beril (grč. borsa. bereta (ital. up. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe.). up. rod. berićet (arap. proizve-denih ukrštanjem sijamske. v. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". berneskan (ital. bernardinac (nem. osnovanog 1098. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). pesnika Bernija. kitajske i napolitanske rase.02. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. bersaljeri (ital. bourse. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. firmare) krizma. bere (fr. zatim sa robom: žitom. ljubavnica. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. mangup. beo metal koji ulazi u sastav berila. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. birichino) raspušten dečak. pastirska pesma i igra. berilij(um) (grč. berklijum hen. berlingot) polu-berlina. berceuse) kuz. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. berylliumj hem. beryllos. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). berilistika (grč. u Francuskoj. bert-brodovi (hol. berkšir (eng. beryllos) gatanje. postavljena naslonjača. berna (fr. redni br. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. transuranski element. bursa koža. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . bertijonaža (fr. bergere) pastir ka. berlingare.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. up. nem. sreća. bergerie) tor za ovce. Bersianer) pl. bernesco) ćudljiv. plahovita ljudi i ratnici. berma (lat. berne) kor. = beli skorbut. berlinska kola. crvene i bele. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. ovčar-stvo. kada pobesne. bereket) l. berzijanci (fr. znak Ve. zavet. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. zavet obre-zanja. berretta) v. pelinkovac. nastran (po načinu pisanja ital. baraka. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley).

časopis. ist. razumevanje u knjige. Besteck) pribor za jelo: nož. npr. biblion. lola. greška. nedostatak. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. naročito cvet ia voćkama. bestseler (eng. besa (fr. 3. bibere ad numerum(lat. stražar. severnoamerička narodna igra loptom. mehur. sisaljka. bestijarij(um) (nlat. prednapregiuti beton ar- . biblia knjižice. bilupa itd. bi-. pošto se ovlaži. baisse) l. baisser) trg. bibHon knjižica. besa) mana. best najbolji. fr. besli) l. odeljak. nečovek. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. divlje. knjige) Sveto pismo. fr. biartikularan (lat. beša (tur. beseže (po fr. grč. životinja. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. bibi (fr. gama-zraci. beskompromisan (lat. bestialis) zverski.najamni vojnik. skotološtvo. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). 1853—1914). 2. zver-čovek. sklonost piću. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). bestijalan (lat. biandrija. običaje. bi-kar bez posla. beštek (nem. akcija i drugih hartija od vrednosti. i sa dva tima sa po devet igrača. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. padanje cena i kurseva državnih papira. biberon) pijanac. najamni radnik. kašika. radi pojačanja. besik) detinja kolevka. bis. nečovečnost. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. surov. angularis uglovni. trg. besje. besar. besar (fr. neženja. diarhija. nadničar. bega (grč. životinj-ski. bibliognozija (grč. bkblio. Bezirk) srez. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. kvart. nepopustllv. zverska priroda. skotsko ponašanje. boca sa cuclom. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. list i cvet voćke) cvet. articulus zglob) koji ima dva zgloba. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. becirk (lat. kod Albanaca: tvrda vera. viljuška. biberon (fr. bekrija. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. bećar (pere.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. besje (fr. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). alfa-zraci. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. knjiga. v. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. bekar) l. behika (grč. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. bi-. biarda mašina za tkanje. bex. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. to biblion u značenju knjižica. nepomirljiv. bi. sredstva. biangularan (lat. tanjiri i ubrus. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). tvrda reč. Besemerov čelik. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. grč. base-ball) sp. grub. zver-stvo. 2. biarhija (lat. bibacitet (nlat.od grč. bestia) životinjstvo. vrsta radioaktivnih zraka. bibere) piti. beta-zraci fiz. grubo. momak. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. skotstvo. bexos kašalj) pl. 4. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. dehaizam napredni pravac u babizmu. bibere greko stope (lat. bešlija (tur.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). razboj (naziv po pronalazaču). bestia) zver. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. bianuelan (lat. 1813—1898). behar (tur. annus godina. nečovečan. bestijarijus (lat. beton (lat. pripadnik plaćene konjice. bibi) ženski šešir sa malim štitom. cirkus. bes-bol (eng. muški šešir sa uzanim obodom.) 2. up. umetnost i sl. bešika (tur. skrać. lekovi protiv kašlja. bis. dvozgloban. baissier) trg. biandrija (lat. compromissum) koji ne pravi kompromise. knjiga. med. vindžija. neoženjen čovek. a sastavlje-ni su od beta-čestica. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. behar proleće. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bitumen. Biblija (grč. bi-. kutni) dvougli. divlji. besa (alb. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. up. procesu beta-raspada. seli prodavati. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. arhe vlada) dvovla-šće. nem. aner. kao i robe koja se kotara na berzi. mangup.(lat. bestijalnost (lat. tur. bestija (lat. npr. onih naroda koji se u Bibliji pominju. v. bibere (lat. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b").

bigamija (lat. bivertin (eng. gamos brak) dvobračnost. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira.sahranjivač knjiga". obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. bibliomantija (grč. bibliograf (grč. dvovredan. starosti. biberon) v. nlat. biblfon. bivalentan (nlat. tj. bigotisme) tobožnja svetost. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. poljski logor. otisci lišća na kamenu. biti u okolu. bibliografija (grč. dvoženac. bez obzira na predanje. bibliofil (grč. knjigoljublje. raskršća. kao npr. verski zatucan. licemerstvo. biblion.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. ili celokupne književnosti jednog naroda. od dve vrednosti. japanski narodni instrumenat. biva Jiuz. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. bigoterie) verska zatucanost. bivak (fr. licemeriti. bakar. bigeneričan (lat. bigotan (fr. bigoterija (fr. bis. biblion. bibliopoles) knjižar. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. pa su dobili mineralan izgled. stanovanje vojske pod malim šatorima. . bibliolater (grč. bibliopol (grč. bibliologija (grč. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). genus rod. bigamistki&a (lat. sumpor. taphos grob) . biblfon. bibron (fr. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. bibliotaf (grč. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. njihove sudbine itd. grapho pišem) poznavalac knjiga. dvomužištvo. bibliopeja (grč. onaj koji se drži samo Biblije. bivouaquer) okolovati. nauka o Svetom pismu. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bivakirati (fr. naročito slavuji). bivariare) šarati. logorovati u polju. bibliotekografija (grč. geol. onaj koji se razume u knjige. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. išarati. nauka o ureñenju biblioteka. biblioteka (grč. radi origi-nalnosti štampe. biblist(a) (nlat. biblion. biblion. zbirka knjiga. bigotizam (fr. beaver) trg. biblioliti (grč. biblicizam (grč. bibliomanija (grč.) poznavanje knjiga. rasprava o raznim izdanjima Biblije. up. preterana pobožnost. pravljenje (ili: izrada) knjiga. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. biberon.) čovek koji ima dve žene. bigener). sro-dan lauti. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. prodavac knjiga. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. bigarirati (fr. olovo. valens koji vredi. grub vuneni porhet. biblicitet (grč. licemerstvo. bi-. biglao. bogomoljstvo. biblioteka (grč.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). licemeran.) koji preteruje u pobožnosti. nauka o Svetom pismu. biglisati (grč. bibliofilija (grč. raskrsnice. bibliotekar (grč. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. biblioman (grč. bogomoljstvo. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. biver (eng. nasumce otvori. poznavanje Svetog pisma (Biblije). grč. kiseonik. bis. naročito Sveto pismo. železo i dr.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bogomoljac. izvi-jati melodiju (ptice. bigot (fr.) poznavalac knjiga. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. sa 4 žice. cink. bivium) mesto gde se stiču dva puta. biblista) poznavalac Biblije. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. bigarrer. dvomužica. beaverteen) trg. spisateljstvo. valere vredeti) he*.) žena koja ima dva muža. upravnik. dvoženstvo. npr. hermafroditski. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. grč. bibliotekonomija (grč. bibliotheke. hronološka ili sistemat-ska. licemer. biblion. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. biblfon. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. koji ima dva spola. po kojima se udara drvenim maljićem. bigot) praviti se svecem. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. Ifthos kamen) pl.) knjižničar. dvospolan. bibliotheke. pretvarati se. tehničke opreme. ona može biti azbučna. bibliolatrija (grč. biglizo) pevati. a reñe donosi i kritičke napomene. okamenotine lišća. grč. rukovalac bibliotekom. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. retkosti. bigot) onaj koji slepo veruje. biblfon. bivijum (lat. bivouac) voj. objašnjavač Biblije. biblion. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. bigotirati (fr. ukrasiti šarama. engleska pamučna materija. koji ima dve vrednosti. bigamist(a) (lat..

dvogubo spregnut. rok od dva dana. npr. i kao lek za jačanje živaca). do propasti Bizantijskog Carstva. bi-. bijenij(um) (lat. vizantinci. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu.) pl. grč. bisamum. teologiji. bizarerija. bijouterie) trgovina dragocenostima. osobenjak. bižu (fr. besoin) nužda. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. up. bizarerija (fr. bižuterija (fr. trgovački posao. bikonveksno sočivo. business) posao. dragulji. bismutum) hen. fr. bizon (grč. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. bizoialan (lat. bije d' bank (billet de banque) banknota. zuber (u Evropi). pl. I bizaran (fr. bog. npr. dragocenost.) ćudljiv.) v. bizantinci (grč. bi-concavus) om. bicarbonas) hen. konjče. bis. neobičnost. bijenalav (lat. zone pojas. od koje je ranije pravljen sitan novac.). koji se ulaguje starijima od sebe. potreba. vi-zantolog. . bižugje (fr. čudesan. dragulj. bidet. dvogubo izdubljen. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. biduum) vreme od dva dana. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. geografiji. bizantolog (grč. srebrni novac bez propisne količine srebra. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. billon) legura od srebra i bakra. ukras. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. vizantologija. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. osoben. bikarbonat sode. i radili na istoriji. dvogodišnje biljke. bijonirati (fr. vizantijske bizantinizam (grč. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bi-quadratus) kat. bijoner (fr. koji kadi. mošus. bfson) zool. bizarre) čudak. u slučaju potrebe (na menicama). ar-heologiji. billet) trg. analistici. bijenalije (lat. krivotvo-renje novca. bikonkavno sočivo. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. zlatnici grčkih careva. bizantologija (grč. bi-. pri lečenju od sifilisa i dr. bizarrerie) čudnost. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. u dve boje. tj. koji se sastoji od dve zone. bijonaža (fr. biznis (eng. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. kephale glava) dvoglav. ispupčen s obe strane. mali konj. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. biennium) vreme od dve godine. oblast) koji je podeljen na dve zone. bikvadrat (lat. dvozube vile. zlatarske radnja. up. bakarni novac sa nešto srebra. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. grč.) v. 2. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bikonkavan (nlat. novčanica. ulagivački. al bisogno) trg. puzavački. naročito u moškavca. bijenale (lat. ali sa znatno više bakra. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. bizantijski (grč. fig. Byzantion. ital. udvorički. bidens (lat. bizar (fr. bikamerizam (lat. osobenost. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bikonjugiran (lat. juvelirska radnja. bije (fr. bizarnost. bufalo. filozofiji. hebr. atomska masa 208. bi-dens) dvozubac. bikarbonat (nlat. bi-conjugatus) dvostruko sparen. intra biduum (lat. bi-convexus) om. Bizantinizam. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bijou) nakit. up. čudnovat. biduum (lat. bizmut (lat. juvelirska roba. bizarnost (fr. Byzantion. dragi kamen. intra biduum) u roku od dva dana. retori-ci i poeziji. na kome su 1946. dvozube rogulje. s obe strane izdubljen. proturanje lažnog novca. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. fig. dvogubo ispupčen. bikefalan (lat. nakit. 3.dine. kada u kojoj se kupa sedeći. al bizonjo (ital. bide (fr. bikonveksan (nlat. juvelir. nastran čovek. bikoloran (lat. bizantijska umetnost. redni broj 83. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bigotizam. bisogno. npr. Byzantion) 1. bilet. neobičan.980. bicolor) bog. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. dvobojan. divlji bivo. vizmut.) 1. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. dragocenost. biennis) dvogodišnji. 2. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. nastran. bizonjo (ital. bijon (fr. element.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. v. zlatar. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bizam (nlat. američki divlji bivo. bicefalan.

fr. prepreden. priznanice. bilokacija (lat. četvrtasta i zarubljena. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . bilis. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. na-| prasit. žučno žutilo. latus strana. menica. bilupa (lat. knjigama. etiketa. sitni štamparski poslovi (karte. žučni. bis. bilabijalan (lat. bulla) predlog. bilin (lat. prodavac ulaznica za predstave. bimemsis) dvomesečni. nlat. bi-. bilis žuč. billiarde) hiljadu biliona. biletarnica (fr. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. o sednici ministarskog saveta.). tako da uvek stoji uspravno. sa dva člana. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. takoñe: pisamce. bilis) žučan. dvousneni suglasnik (b. fr. se. lingua jezik) dvojezičnost. bimestris) dvomesečni. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. bis. obično krajem svakog meseca i svake godine. biletar (fr. ravno dno u sredini lañe. fig. crvenožuta bojena materija žuči. služe kao podloga papirnom novcu. dvočlan. bilet (fr. bileter. biliosus. upotreba dvaju jezika u govoru.000).000. bilansirati (lat. bilis. v. ital. bilis) hen. bi-cornis) zool. bimembris) koji ima dva uda. gnev. nlat. kratak. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. pritvoran. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. billet) pisamce. fig. mrzovoljan. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. dvousneni (suglasnik). biman (lat. listak. p. bilirubin (lat. billetier) v. dvoličnost. m). bi-lanx sa dva tasa) trg. posetnice i sl. fig. biliverdin (lat. fr. dvaput. bildž (eng. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. mrkožut) hen. biljur (ar. dvomesečje. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. priznanica. up. lupa sa dva sočiva. bileta (fr. upravljen na suprotne strane. billard) igrati na bilijaru. zaključiti neki posao. bilans (fr. bilingvitet. tempus) v. zelena bojena materija žuči. bilan. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. bimester. biliozan (lat. zvaničan dnevni izveštaj (npr. cedulja. bilboke (fr. billetier) poz. bimembričan (lat. bilieran (lat. razdražljiv. bilis. i oboje . glavni sastojak žuči. billet) izdavanje ulaznica. bilinguis) dvojezičan. labium usna) gran. donji deo lañe. bille. biletirati (fr. up. nlat. bilateralis) dvostran. dvorog.) v. saldo. prodavnica ulaznica. igra na bilijaru. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. prek. bimanus) dvobimbaša (tur. bullettino) dnevno saopštenje. bil (eng. bilingvičan (lat. bilten (fr. bili. bimenzis (lat. rubinus) he«.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. lat. cedulja. fig. beryllos beril) gorski kristal.000. bilis (lat. billet) blagajna. beryllus. pun žuči. ljutina. crvena bojena materija žuči. bilis) med. bileter (fr. ballur kristal. ital. lat. pritvornost. železničkih karata. up. nlat. železničke karte i dr. žuč. billion) milion miliona j (1. o stanju na frontu. bilingvizam (lat. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bimester (lat. zakonski predlog (u Engleskoj).) vreme od dva meseca. izborni listić. fr. bis. jed. izvesti zaključak o svršenom poslu. bimestran (lat. bilanca (nem. major. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bimenzan (lat. bilaroc) trg. železničkih karata itd. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. grč. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. obostran. manus. bulletin. krajnji ishod nečega. bilet. o stanju zdravlja. Bilanjz) v. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. bilge) mor. billa. žutozelen. ulaznica. žučno crvenilo. saldiranje. sa dva roga.). trg. bilans.). loupe) opt. bimestre. bilardirati (fr. bimenzis. bilabialis) gram. bilinguis dvojezičan) v. železnička (ili: tramvajske) karta. vert zelen) hen. bilateralan (lat. prepredenost. bimetalizam (lat. tip. bilancio. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. bilijarda (fr. bilingvitet (lat. bixa) ham. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. bilijariti (fr. cedulja. prevučena zelenom čojom. bilabijal (lat. potvrda. bilijar (fr. ulvus. bis. izdavati ulaznice. podnosi kralju. dvoličan. žučno zelenilo. koji se.000. priznanice. mesto gde se izdaju karte. bi-. ulaznice. biletura (fr. fig. izvesti završni račun. biliaire) koji se tiče žuči. koji govori dva jezika. lat. izdavalac karata (želez-ničkih itd. bis. žustar. jednim udarcem udariti dve lopte. orlean. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. kristalno staklo.koji se izgovara uz učešće obeju usana. biletar. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bilifulvin (lat. biksin (nlat. I bilion (fr.

aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. dogled za oba oka. bfos. grč. svih životnih procesa. blaste klica) pl.). kibernao upra-vljam. vrpca. bfos život. biol. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. grč). biografija (grč. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. rañanje) razvitak života. životopisac. bio. biogeneza. koji je udešen za oba oka u isto vreme. binarius koji sadrži dva. binaran. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. biblion knjiga. na klimu. bini. bfos. bios. regulator) poz. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. bioliti (grč. dvočlani izraz. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. biografika (grč. kao i uticaj živih bića. energetika svega živoga. bfos. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. nomos zakon) mat. logos) fil. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. biologfa) nauka o životu. sa dva člana. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. pozorište. padinom od dva člana. biogeografija (grč. graphfa). eng. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. . genos) koji se tiče razvitka života. opt. bfos. binom (lat. od dva) dvojki. suprotno: monometalizam. bivomizam (lat. zavoj. bineran. zavoj za oba oka. klfma. up. biograf (grč. vladaoca i dr. biogen (grč. zbivanja. genesis postanak.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. binaran (lat. mat. pr. bfos. bfos. biozofija (grč. a i Srbi'. na kojima se osnivaju prirodne pojave. biologizam (grč. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). a+ br. binda (nem. bfos. pristalica biologizma. bina (nem. fr. kao sredstvo u borbi za opstanak. up. binub (lat. biodinamički. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. bios. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. binjiš (tur. binocle) cviker. bioblasti (grč. bini. bfos. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. biodinamika (grč. biobibliografija (grč. bioaritmetika (grč. biofori. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. binomski (lat. oculus oko) sa oba oka. binokl (fr. životni. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. genetički inžinjering.. bfos.(grč. engineering) v. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. genos poreklo) biol. logos) fil. Bijhne) pozornica. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. bini po dva. biologist(a) (grč. koji se sastoji od dve jedinice. biokibernetika (grč. bioenergetika (grč. binjektaš (tur. binokularan (lat.. pojas. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). bfos. po učenju Altmana. bin v. bi-.) fil. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. binubus) čovek koji se dvaput ženi. bfos. koji se tiče binoma. Ifthos kamen) kol. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. binen-regulator (nem. bfos. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. kolo-nija bioblasta).) istorija razvitka života. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. ge zemlja. sophfa) v. med. biogenija (grč. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. filozofa. npr. dvojedinični. grč. bioklimatologija (grč. posebno biocenoza i vegetacije. životne jedinice manje od ćelija živih bića. naočari. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. energefa) fil. pisac biografije. biolog (grč. biosofija. (grč. biogenetičan (grč. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). poreklo. grapho pišem) onaj koji opisuje život. okovratnik. nosila ga je poglavito turska konjica. nlat. grapho) veština opisivanja života. veličina koja se sastoji iz dva dela. bfos. bfos. veština pisanja biografija. od dva dela. petlja. dvočlani. bioklimatika (grč. biologija (grč. binerav (lat. povoj. to klima nagib. bfos. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bfos. životopis. binaire) v. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. ibn. Binde) veza. bioinžinjering (grč. Biinne.

litosferu i hi-drosferu. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. svitci) sveta. bios. bionegativan (grč. biorizator (grč. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. ovako je nazvao 1866. bios. biosfera (grč. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. lumines-centia hladno svetljenje) biol. prilagoñavanja. životni prostor (obuhvata: atmosferu. i u vodi). sudskolekarsko utvrñivanje. biosofija (grč. neke oblasti. manteia proricanje) 1. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. psyche duša) fil. grč. logia) fil. bios. bioluminescencija (grč. biotika (grč. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. bios. pribora. i u zemlji. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. biometrija (grč. pr. biozofija. bios. biomatematika (grč. biopsija (grč.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. tu ontos postojeće biće) pl. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. bios. bioontologija (grč. biorizacija (grč. organizama koji izazivaju vre-nje itd. . biopsihologija (grč. bionti (grč. bios. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. stanovnika nekog grada. poremećaji u razvitku. panpsihizam. a čoveka. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. biomantija (grč. lat. orao vidim) med. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. 2. typos) čist tip. bios. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. up. bfos. osnovni oblik je fotosinteza. bios. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. bioskopija (grč. biotehnika (grč. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. socius drug. bios. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. naročito pojave nasleña. bios. biotit min. nastala u XX veku. up. operativnim putem. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. psihobiologija. bios. sophfa) životna mudrost. aparata. bios. bios. biotip (grč. jer živih bića ima i u vazduhu. bios. biomehavika (grč. biorizacija. bios) praktično učenje o životu. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. prema izvesnim znacima na telu.) v. mehanike razvitka. bios. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. nlat. bionika (skrać. čista rasa. npr. biol. države itd. sarkom). biorizatora. to on. lat. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. biomagnetski. bios. techne. on. bios. god. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. tj. bios) 1912. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. nem. bionomija (grč.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. biomagnetizam (grč. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). tj. bios. razmnožavanja itd. kao animalno biće. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. bios. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bios. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. crta na dlanu i drugih nekih simptome. npr. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. npr.. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. biostatika (grč. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. člana društvene zajednice. praktične eugenike i medicine. biotehnologija (grč. logia) nauka o živim bićima. psyche. v. ontos. biosinteza (grč. bioskop (grč. biosociologija (grč.

burail) trg. logia nauka) v. bios. bios. kancelarija. nosioci života. od kojih je jedna iznad druge. veština) skup metoda. biofon (grč. polovljenje. bis. birokratizam (fr. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. bis pes noga. bircaus (nem. sexus. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. deo ekologije. birtija. birokratija. biotop (grč. koinos zajednički. birokratija (fr. krut i nadmen. biocenoza (grč. bigeneri-čan. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. birokratizam. buratine) trg. bis. austrijskom inžinjerijskom oficiru. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. još jedanput. biofizika (grč. bir-zeman) staro vreme. vrsta polusvilene. bipedalis) dug ili širok dve stope. bisage (fr. birtija (nem. bios. bissac) pl. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. burette) hem. bakrorez. burato) pisaći sto. bios. ta phainomena pojave. birato voj. ukočenost. bipartitio) deljenje na pola. biol. birotehnika (fr. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. bisegmentacija (lat. predsednik mesnog odbora. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). naročito u analitičkoj hemiji). Karlu Birago (1792—1845). fig. centrum središte) fil. gostionica. biratina (fr. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. biocenologija (grč. davnina. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bi-pes. burin. bira (fr. razuñivanju živih tela. bureau. techne umetnost. biremis) čamac sa dva vesla. Burger-Meister) gradonačelnik. buriner) rezati rezaljkom. segmentum) mat. birokrat(a) (fr. spol) v. pisarnica. birzeman (tur. vrsta lakih poljskih mostova. biro (fr. biplan (lat.) mat. bis. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. vajati. odeljenje. logia) nauka o životnim pojavama. bi-pes) dvonožna životinja. utensilia) pl. burat) trg. bakrorezac. vunom ili kostreti. biocentrično posmatranje (grč. lat. dvonog. Wirtshaus) krčma. bioblasti. segmentum odsečak) mat. bisegmentabilan (lat. sa dva suprotna pola. lat.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. biraj (fr. muz. bios. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. koinos zajednički) životna zajednica. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti.. dvostopni. bfos. kao odsečak jedne linije ili površine. vajalica. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. staklena cev sa lestvicom. kancelarijski pribor. bipedis) koji ima dve noge. razdvojenje. grč. bis) dvaput. birenirati (fr. dvostruka torba (u Lici). bureau. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. biotomija (grč. bipolarav (lat. birema (lat. ponovo. kancelarijske potrebe. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. krateo jak sam) v. bisegment (lat. polus stožer) dvopolan. grč. bios. bios) koji se tiče života. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. biocevotika (grč. praviti grbove. polovljenje. bireta (fr. životni. grč. biohemija (grč. nadlepggvo. ital. chemeia) deo fiziologije. bureau. polovljiv. po drugi put. predsednik opštine.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. bis (lat. purger. ravna površina) avij. phoros koji nosi) pl. grč. biromanija (fr.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. . dleto. nazvala po pronalazaču. birger v. biped (lat. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. tj. bureau. planum ravan. ital. biocenotika. birgermajster (nem. biofenomenologija (grč. burino) bakrorezačka rezaljka. bios. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). bis. polu-vunene tkanine. kancelarijske osoblje. bios. pretežno formalističkom duhu. slikovito pričati. birokratski koji se tiče birokratije. mania) želja (ili: težnja. bis. biofori (grč. koji se može podeliti na dvoje. bios. pravila. polovina. Wirtshaus) v. dvonožac. vrsta puplina od fine svile i vune. biren (fr. biparticija (nlat. bipedalan (lat. torba na sedlu. bureau. bircaus. biroutenzilije (fr. bipsdan (lat. biseksan (lat. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom.

) prevući (ili: pokriti. deljenje na dva kraka. bis. trideset drugi deo jedne note. biheviorizam (eng. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. bis. Keruak). a izvode ga udaraljke. bitva (ital. bit-muzika (eng. bisus (grč. bistrirati (fr. bisekcija (lat. sexus spol) koji ima oba spola. bituminirati (lat. bifluere) račvanje reke. buffet. metrička jedinica takta. Ginzberg. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. dvoboštvo. biscottino) mali. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. bit (eng. hermafroditski. bifer) vot. u asfalt. bis. biscotin. mladići s dugom i neurednom kosom. biseksualav (lat. bis. peksimit. beat udarac) 2. Dž. epfskopos nadzornik. filum nit. bitnih (eng. dvaput kuvan) dvopek. koji ima dva cveta. bifti (eng.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. fig. buste. biferan (lat. bisekstus. ital. behaviour vladanje. bifluevcija (lat. orman sa srebrninom. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. bife (fr. bit) l. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. biserijalan (lat. buffet) sopstvenik bifea. u debljini od 4 st. bit (eng. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. grč. bifilaran (lat. krčmica. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). posle 28. ital. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). biteizam (lat. okrugao dvopek. thećs bog) verovanje u dva boga. bista (fr. lat. biskvit (fr. bitta) brod.) 3. (bitlsi) čupavci. bistrer) slikati (ili: boji-ti. biformis) sa dva oblika. bis. bis. flos. februara. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. nem. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. Brust) poprsje. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. pod biskup. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). premazati) zemljanom smolom. naročito Egipćana. dvosložan. ital. sa jednim prestupnim danom. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. bitumivozav (lat. u teoriji informacija. dvoredan. biskroma (ital. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. folium list) bog. biscuit. bifepija (fr. bistoquet) bilijarski štap. dvaput pečen porculan bez glazure. domeće. u engleskoj muzičkoj terminologiji. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. biskup (grč. asfalti-rati. biskupije (grč. npr. sa dva cveta. petrolej. buffetto) tezga u krčmi. reke. grananje ili cepanje na dvoje. biftek (eng. bisturi (fr. bit (eng. naf-ta. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. grč. prženo upola na jakoj vatri. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. biformai (lat. bythcs dubina. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. asfalt i sl. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). up. od dva sloga. bitometrija (grč. bis. npr. šećerni dvopek. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. konac) dvoni-tan. beatnik) l. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). bistouri. bitumen (lat. dvorodan. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . bisolit (grč. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. 2. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. bifoličan (lat. byssos pamuk. bisekstus (lat. bituminizacija (lat. polovljenje. biflorav (lat. dvoni-zan. onaj dan koji se svake četvrte godine. bistori) hir. sto po železničkim stanicama.) pretvaranje u zemljanu smolu. syllabe slog) gram. ital. bisilabičav (lat. bistoke (fr. obično dug 7—8 st. Bit je uvek pa-ran. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. floris cvet) bog. dvoličnost. pravac u psihologiji. biscroma) kuz. u dva niza. busto. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. dvolist. Bitlsi (eng. orman za stono posuće. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. u džez muzici bit označava stalno. The Beatles) nuz. bisextilis) prestupni. episkopfa) v. niz) koji ima dva reda. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. biformitet (nlat. dvospolan. biscotto. bifurkacija (nlat. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. bifurcatio) račvanje. bi-. Ifthos kamen) min. okrugao kolačić. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. series red. biformitas) dvoobličnost. ital. bis coctus dvaput pečen. ponašanje) psih. bisextus) prestupni dan tj. beefsteak) kuv. dvoobličan. biskoten (fr.

blasfemist(a) (grč. grč. povraćanje sluzi. blenna. blenna. blastomikoza (grč. kapavica. blastos. grdnja. blenda (nem. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). hartija. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. bicyclist) onaj koji tera točak. radi špekulacije razlikom u cenama. blastema (grč. biceps (lat. blenorea (grč. čist. neosetljivost. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). carte blanche) čista bela neispisana karta. eidos vid. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. bi-. bis. biher-šrank (nem. psovka. bicinij(um) (lat. blanc. čist formular. preživelost. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. sukno za filtriranje. blazon (fr. procurim) med. kredit bez pokrića. blastemia) vot. aden žlezda) med. preživeo. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. velosiped. 6t6s uho. punomoć samo sa potpisom. blaziran (fr. karanfilića i šećera. točkaš. korita.-fr. curenje iz ušiju. bišof (nem. belilo. blanš (fr. heraldika. lat. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. gei. blasphemćs) bogohulnik. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. meros deo) biol. očiju. blanche) pr. blastem (grč. blenoftalmija (grč. bicikl (eng. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. bogohuljenje. blenna. karta bjanka. huljenje. zametni mehurić. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). im. blasphemos) bogohulan. black (fr. blena (grč. prema potrebi. španski zid. blenna) kec. bicefalan (lat. bjanko (ital. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. pupl>enjem). blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. blaser. nauka o grbovima. grditi. zametni mehur. obesvećivanje. zasićenost. blenna. belina. ñerma koža) fiziol. izdanak. blastos. blanche) beo. sluz. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. radi odstranjenja. v. blastos.). blenotorea (grč. zapaljenje sluzokožnih žlezda. Bischof biskup) piće od crnog vina. bjanko. blanco) v. brz skok iz jedne vrste tona u drugu.) otupelost. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. bianco belo. canere pevati) huz. blejzer (eng. obrukati. klica. i blastocistis (grč. blenemeza (grč. enteron utroba) med. potpuna sloboda rada. blenengerija (grč. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. blamer) osramotiti. blaziranost (fr. biceps) koji ima dve glave. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. biciklist(a) (eng. regnymi izbijam. dvoglavi ručni mišić. mladica. bicintum. bihromatičav (lat. blase) otupelih osećanja. blamage) sramota. tj. prazno. blasphemfa) pogrda. kuñenje. blamirati (fr. blašpe (fr. blastos klica. cyclus krug) točak. huljenje na boga. beloća. kapavac. bjanko menica čista. svetlosti sa strane. blenna. blastos. velosipedist. . rheo tečem) med. kompozicija za dva glasa. oblik) biol. blastule. kephale glava) v. chroma boja) dvobojan. sluzni proliv. sluzna srdobolja. kart blanš (fr. kožica zametao g mehura. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. metra materica) med. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. ukor. tobožnje trgovanje. rheo curim) med. blasfemija (grč. rñav glas. bela boja. beo. blenadenitis (grč. blenna sluz. bikefalan. us. bis. izneti na rñav glas. tj. neograničeno punomoćstvo. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. zapaljenje veznice očnih kapaka. neosetljiv. blenna. neispisan. belina) trg. mykes gljiva) ned. nlat. blastula) fiziol. alat. bizzarria) muz. neispisan. nepopunjena menica (samo sa potpisom). spolnih organa i dr. cimeta. blanko (ital. blenometritis (grč. potpuno odrešene ruke. pokuditi. blanko-trgovanje prividno. vrsta šampanjca. opt. bicycle. ophthalmos oko) ked. kystis mehur) fiziol. blastos. blastozoid (grč. pomorandžine kore i soka. slepa vrata. blastoderm (grč. od dve boje. obesvetilac. lučenje sluzave tečnosti. sulfid cinka. bicarija (ital. blastema) biol. blenna. Blende) apx. blasfeman (grč. eteb povraćam) med. slepi prozor. grč. blastula (grč. prekor. min. obesvetilački. kuditi. fiziol. blenoragija (grč. zasićen i presićen. blastomere (grč. udubljenje u zidu sa svodom. blanko-kre-dit otvoren kredit. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. blekvud (eng. čist. bruka. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blason) grb. bis. belo. blanket (fr. pogrdan. Bucherschrank) orman za knjige. blamaža (fr.

Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). bloki-ranje. duhovita sitnica. blepharon. ojačavanje rova. kol. blefaroftalmija (grč. trupac. municije i sl. blok (fr. up. sveska za pisanje ili crtanje. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). blesura (fr. hrpimice. Blume cvet. oklop (na ratnoj lañi. osigurati od zrna. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. tvrñave. blefaradenitis (grč. zastrašivanje. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. čamac. blefarospazmus (grč. bloquer) v. bacam tamo-amo) med. blondin) plavušan. blond (fr. zatvaranje železničke skretnice.) pl. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. ucelo. mnoštvo. pivo. automobilu. Blue Book) „Plava knjiga1'. grañ. svetao. osobito u sportu.). rezanje) med. Blume) poznavanje cveća. blouse) laka gornja haljina kod žena. gomila (knjiga). obmanjivati. nazvala zbog žućkastog sjaja. fleš. blepharon očni kapak) med. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. zajednica. blocus. tip. blondine) devojka ili žena plave kose. zatvoriti skretnicu. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. en bloc) naveliko. blokirati (fr. . ophtalmos oko) med. čamcu. mladić plave kose. praviti se. blooming condition) sp. blokaža (fr. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. ital. žućkast. treba: plomba. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. blefirati (eng. suženost očnih otvora. Blitz munja) v. mermera). bluff) plašiti. blondina. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. dosetčica. blefarotomija (grč. kulica. Blockflote) nuz. blonde) čipka od sirove svile. phimosis suženje) med. avionu). hvalisati se. blepharon. treba: plombirate. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. varati. mali pozorišni komad pun desetaka. blokhauz (nem. ruski kolači. spasmos grč) med. blefaroptoza (grč. hvatati na zbunjivanje. blondin (fr. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blond. blepharon. grč očnih kapaka. obmanjivanje. otvorene boje. munjeviti rat tj. mustrama od cveća. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. blepharon očni kapak. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. obmana.) med. veliki odlomak stene. sličan svirali. automobil. zatvor. blestrizam (grč. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. kicoš. blinder) fort. zapaljenje očnih kapaka. blonda (fr. treptanje.) voj. iskra. blokflauta (nem. npr. zbunjivati razmetljivom reklamom. blondine) v. blomba (fr. blindage) fort. ital. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. hapsana. spadnutost očnih kapaka. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. blumirati (nem. zatvaranje sa svih strana grada. dobro. bluming kondišn (eng. panj. fig. blenna. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. blepharon. bloc) veliki komad (npr. Blockhaus) voj. podizanje cveća. blista (fr. blessure) ozleda. blickrig (nem. an blok (fr. bacanje prašine u oči.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. velika količina (robe). fig. plomb) pogrešno. bluza (fr. blondinka (fr. plomber) pogrešno. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. bleh (nem. blokada. farsa. zapaljenje žlezda očnih kapaka. blondina (fr. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. blefarizam (grč. opsada. sluzave mokrenje. šanca gredama. bluette) varnica. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blumistika (nem. zaplašiti. blefarofimoza (grč. iskrica duha. pretvarati se. blokada (fr. okloplji-vanje. blindaža (fr. gomila. blindirati (fr. šanac gredama. uron mokraća) med. udvarač ženama. bacakanje. žmirkanje. opsada. tome sečenje. nemir kod teških bolesnika. biondo) plav. oblaganje čeličnim pločama. povreda. blepharon. plavuša. blombirati (fr. tip. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. celina. cvećarstvo. obmane. karaula. vojske. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. slični palačinkama. poza. avion). blinji (rus. plavojka. aden žlezda) ked. klada. vojnički koporan. blokiranje (fr. blef (eng. bloccata) voj. prevari. blefaritis (grč. zavaravati. up. prevrtanje. zaštićivanje od zrna (projektila). od finog pšeničnog brašna. Blu buk (eng. zavara. ñuture. blestrizo bacakam. Blitzkrieg) voj. ptosis pad) med. ojačati rov. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji.

studenti i dr. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. kalem od namotaja bakarne žice. po nače-lu: dok traje nek laje. kor. bobslej. fig. busur) bog. deminutiv imena Robert). boheme) način življenja boe-ma. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. neuredan život. bova (ital. boit-tout) čaša bez postolja. boiler v. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bu za. od danas do sutra. bobi (eng. čergari. prirodnim životom. bobine) kalem (za konac). engleski til. bottomry) trg. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. Bodriti pl. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. v. magazin s robom u luci. bob (eng. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. umetnici. bojkotovati (eng. bodmeraj (nem. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. boj (eng. pere. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. moreuz. bojar (rus. nadimak londonskih policajaca. kosovski božur divlji božur. lažno optuži-vanje (po šp. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. u Rumuniji: plemić. bodega (šp. planinski tesnac. bojkot (eng. Obotriti. iznos berbe grožña. bodega) podrum. boa (nlat. ždrelo. zajedno sa dalaj-lamom. bojler (eng. bonrin) plemić koji je i ratnik. skraćeno: bob. bobinet (eng. kod anglosaksonskih naroda. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. boemerija (fr. pamučni til. duhovni poglavar u Tibetu koji.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. fig. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). Hrvatskoj. šećera i drugih dodataka. koji »sive svojim naročitim. boduo (ital. baobab. guša. boi-najf (eng. Dalmaciji. rakije. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. Indiji). patareni. bojer (hol. induk-cioni kalem. Bugarskoj. književnici. fig. bobby) pl. bobbinet. bojler. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. bogatiri (tur.) bog. v. bobslej (eng. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). bogaz (tur. upravlja zemljom. blue-stocking) „plava čarapa". život od danas do sutra. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. kotao. kablova.. bobadiljizam nepravedno. Bodmerei. tur. po pravilu neuredno. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. boy) dečko. ili na oboje ujedno. god. bogdo-lama (mont. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. sluga. proizvodi se u predelima severno od Liona. naročito plemić veleposednik. . podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. boja (hol. up. bogomili pl. fr. Džemsa Bojkota. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. + 1502. udav (najveća zmija u Africi i ist. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. npr. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. krčma. boabab (amh. bogumili pl. zmijski car. boa. ispičutura. drevna pijanica. boa constrictor) zool. boemi (fr. to bob) v. boza (pere. Bosni. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. kod bojkota strane robe u nekoj državi). raste na Kosovu. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. crven kao krv. baka. fiz. buza. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. bodul. bogaz grlo) grlo.Bob je. božole (fr. božur (arap. eng. bahader) pl. boei) v. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). bogus) irsko narodno piće od vode. bogumili. beaujolais) vrsta francuskog vina. bodolo) ostrvljanin. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. prekid svakog op-štenja s nekim. v. bohemes) pl. fr. klanac. boatu (fr. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. momče. vinara. dečak. bobina (fr. kajmaka i šećera. bogus (ir. boetetika (grč. Makedoniji. boiler kazan) kazan. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan.

naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. rudnjača. box) sp. Voheg) 2. boccale.378 kg). boks (eng. bokskaf. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. sp. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). šp. boleta (ital. zbog čega se mogu i danju videti. gitarom ili tamburinom. bomba (fr. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bolvševiki „članovi većine". ušće. fr.boka 122 bomba boka (ital. bolonjske bočice fiz. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu.. ital. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju.. bombos potmuo. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. Francuska). bocage. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. ital. ma-njina. većina. bolidi (grč. boks (eng. okamenjena gljiva. boks. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". do tetke kategorije (preko 79. bocassino. astr. potkraj XVI veka. oružje za bacanje. boks (eng. razreñene od strane Lenjina. balon. bolus. pesničar. lug. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. box) 1. boletus pečurka. bombe. pod. pesničanje u rukavicama razne težine. grč. boling-grin (eng. bol (lat. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. železna ili čelična lopta. loža u pozorištu. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). osnovana oko 1890. šumica. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. bouche. boljševici (rus. bolis. bolonjska škola slikarska škola koju je. bolstit (lat. dubok ton) voj. bokasin (ital. bolus. box) 3. „plemenitoj veštini". staklene bočice kru-škasta oblika. ručna granata. bola (eng. 1555—1619). kastanjetima. bokaža (fr. glavom i leñima. guranje i udaranje nogama. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. grč. bolometar (grč. kutija. bascagium) šumarak. svaka runda 2—3 minute. bulengren. jedan od glavnih izvora aluminijuma. bole zrak. moreuz. zračni termometar. hidrat čiste gline. bokser (nem. bucca) usta. grč. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. bollo. bolus. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). up. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. boks. ulaz. bol. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. bocca. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. zaliv. boksati(se) v. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bolites pečurka za jelo) kol. metron) fiz. grč. priznanice. boxer) 1. boks-meč (eng. pristalice boljševizma. boksovati se (eng. v. bomba. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. bolivijano (šp. boksovati se. bolos) v. atomska bomba. vrč. boxcalf) 2. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bolletta. fr. buldogu slična rasa nemačkih pasa.800 kg). kratak. do struka. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). up. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. . bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. nlat. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. koja je 1900. v. šećera. živa i okretna. sp. lat. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. bolas (šp. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bokser (eng. bokseri se dele s obzirom na težinu. boljševizam (rus. bokal (fr. bok-sovanje. veća čaša s poklopcem. ngrč. strela) pl. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bolos) hem. ital. box) pesničati se. lemnoska zemlja. tzv. up. bolus (lat. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. bocal. naziv po mestu Bo (Les Baux. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. bulletta) cedulja. kineska tajna organizacije. bosco. otvor. srednje veličine. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. boksovanje (eng. bolero (šp. Bokseri (kin. bolldos hitnuto. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. velika bokasta boca.000001 * °S). sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. praćen pesmom. boksit min. tući se pesnicama u rukavicama. zatvor za potkivanje nemirnih konja.

sviloprelja. svi-lasta materija. poboljšanje. bombycinus. bombast (eng. trg. ljubavnim izjavama. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. naknadno pridošle dobra. svojim pesmama i sl. dobra. prav. bombonjera (fr. obaveza. bonze (jap. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. imanje. bombardovati v. bombe (eng. preterana prostota. nadmen. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. popravljati. bono modo (lat. Wandriegel. bonz a vi (fr. bonomija (fr. podskakivati (na konju). bombardare) voj. bond (eng. lat. nasledna dobra. pamuk. fig. bona minorum) pl. onaj koji vrši bombardovanje. bondruk (nem. odštetiti. bombarder (fr. bona hereditaria (lat. bonom (fr. bonaparte™ pl. bonette) voj.bombaža 123 bonton bombaža (fr. kazati). bon) trg. bondir) skakati.. bona dobra) 1. grč. vrsta ženske kape. bombardirati (fr. bombardeur) voj. bombyx. mirnim putem. imanja. muskata i šećera u Sev. poverljivost.). bon ton) dobar ton. fig. prirodna obdarenost.. bombiks (grč. sigurnost nekog potraživanja (supr. proneti se. bons a vue) pl. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. nlat. važi za . bon pur (fr. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. popravka. potvrda prijema. bonne) 2.. bombast) lit. bo-nifier) naknaditi. bona fide) dobronamernost. bonvivant) veseli brat. . na lep način. zatucane popeskare. bonbon) šećerlema. bonificatio) naknada. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). v. poboljšati. bombona (fr. bombikometar (grč. popust u ceni. valjanost. slada (malcbombona) ili voća. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). aromatiziranog i oboje-nog šećera. bond) pismeno jemstvo. priznanice. prav. obično ukusno i luksuzno izrañena. bombastičan (eng. unutarnja vrednost. dadilja. bombardier) voj. izvrsnost (u smislu izrade). bona adventicia (lat. visoko-paran. bona adventitia) pl. bonhomme) dobričina. bonsek. vrsta pamučne tkanine za podstavu. devojka za decu. bombardje. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. dobra (ili: imanje) maloletnika. veseljak. bombardje (fr. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bonaca (ital. bombarder. priznanice. bonhommie) prostosrdačnost. 2. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bombaš. poslastica od istopljenog. bombyx pamuk) zool. menica. bona (fr. sujeverni popovi. istoč-noindijski kaluñeri. bona hereditaria) pl. up. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bonifikacija (nlat. bona mente (lat. bona fide (lat. dosañivati kome (molbama. bombyx svilena buba. konfetama). naduven (način pisanja. svila) pamučna svila. bombazen (fr. . prav. nasleñena dobra. krupnorečiv. naivnost. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. veritet). ukusno namešten stan i sl. bombe) v. . bona minorum (lat. izražavanja). bon pour) dobar za . osoliti koga. svila. bon-sans (fr. služavka. imetak. bombyx pamuk. naivčina. bcmbyx) 1. bonificirati (lat. bansek. bujica reči. bonum. bacač bombi. prostosrdačan čovek. poboljšavanje. bon sens) zdrav (čovečji) razum. svilena buba. bombo) vrsta rakije od ruma. bombaš (fr. preteran. Kini i istočnoindijskim zemljama. popraviti. bonbona v. često sa dodatkom želatina. brašna.) pl. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. nalog za plaćanje. bonbon. bombona. bono modo) dobrim načinom. otmeno držanje. nego potiču od neke druge strane. bacati avionske bombe. bombast. bonum dobro. ostavština. bombardovati. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. propinjati se. bona (lat. tobdžija. fr. preterano kitnjast. sveštenici Budini u Japanu. bombasin. boneta (fr. odšteta. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. pl. platna sposobnost. nalog za izdavanje neke robe. Americi. bonton (fr. dit. ukusno nameštena soba. dobronamerno. bonbonniero) kutija ili kor-pica. vojnik bombaškog odeljenja. lat. vata za ispunjavanje haljina i sl. čičica. nalozi koji se isplaćuju odmah. vrsta keplovane svilene tkanine. bondirati (fr. fig. bona mente) u dobroj nameri. bonvivan (fr. bombardirati.. u kojoj se drže bombone. bon (fr. po viñenju. bonitas) dobrota. facere. dobrodušnost. u dobroj nameri (učiniti. bonitet (lat. grč.

savetovanja.bonum 124 botano- bonum (lat. bordat (arap. Bohrer) burgija. spisak računa. bosse. Bord. talasaste figure. izvod. bonum publicum) dobro države. bordel (fr. daska. boston) l. me- nica. u grupi).) v. Borussia Prusija. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. bosseler) ulubiti. ivica lañe. moru. materijal za oblaganje lañe. borne) ograničen. zeleno. širit. biljni) poznavalac bilja i rastinja. umeriti želje. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. bonum publikum (lat. veća od pešta. opus rusticum). botano. hrana. okrajak. borde) l. neiskusne.(grč. trava. up. postaviti granične belege. border) ogoliti. omeñiti. nešto uprošćenija vrsta valcera). boselirati (fr. borer (nem. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. bor (nlat. čvrga. fr. dar. bord (eng. kamene meña-še. soli borne kiseline. sprovodio pismo. borner) ograničiti. gipsa. sever. borda (arap. borani. bordeaux) boja crnog vina. borniran (fr. up. bossage) arh. oivičiti. bording (dan. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. bona. venac. gostionica. rub. ograničen. bordure) ivica. korist. pervaz. boreas) severac. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. bordo-vino (fr. talasastim figurama. bostan (tur. bordižati (ital. javna radnja. bording) kor. botanike) nauka o biljnom svetu. bašta. sud. bosselage) rad na ispupčenim. gajtan za opšivanje. boraks (nlat. Borgis) vrsta štamparskih slova. borax) hen. 2. bortna (nem. krstariti. ograničiti se. bosokteriti (od nem. brežuljkastim. raditi ispupčene. ital. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. o biljkama i rastinju. bordura (fr. bordage) oblaganje lañe daskama. vrlina. Aziji i Kaliforniji. bordirati (fr. ulublji-vati. skučen. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. mahune. ivica. bosirati (lat. grč. tj. tur. tačka topljenja 2030°. bordel. ograni-čavati. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). nerazumljivo. fig. bostan) lubenice i dinje. jedna vrsta plesa. bordat. redni broj 5. lat. opšte dobro. lista. fig. novac za hranu. bord (nem. bosko napasam. igre (američka. mržnja na Pruse i sve što je prusko. borati (nlat. nešto sitno. borusomanija (nlat. up. buraq) hen. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. okvir. bora (ital. način otesavanja kamena. bore] v. boršč (rus. bosaža (fr. nevažno. burdelj. vrt. kvrga. nadleštvo. mrke boje. sreća. borax. bornirati (fr. kost. pl. sa četiri igrača. bu ši lica. borusofobija (nlat. phobos strah) strah od Prusa. opšivati. porubljivanje. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). fig. igra karata slična vistu. preimućstvo. Borussia.811. porubljivati. laña. porubiti. bortna. sudnica. borda 2. grundirati. hen. botaničar (grč. board of trade) trgovačke komora. šare. botane trava) skupljati biljke. bosa (fr. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. botanizirati (grč. bordro (fr. borgis (nem. odbor. element atomske mase 10.) pl.) 2. board) l. državna korist. borealan (grč. mali. kozmetiku i medicinu. Muhamedov ogrtač. sto. porub. burani) zelen mlad pasulj. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. bordaža (fr. tj. boselaža (fr. kor. ital. oblo-žiti lañu daskama. boreas. borealis) severni. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. bordereau) trg. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. bord) 2. Bohrmaschine) naprava za bušenje. šarama. borda 1. boreas (grč. važan za industriju. jedinjenje bora. javna kuhinja. borda (fr. bor-mašina (nem. glup. znak V. sto za kojim se drže sednice. bozza) grba. nemetalno čvrsto telo. boston (eng. nazvan po gradu Bostonu u Sev. bord ov tred (eng. botanikos travni. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). fig. arap. knjiga u kojoj su računi. bording-haus (eng. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. novčanik vrednosti. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. bonum) dobro. severni vetar. baviti se biljkama. sred. botanika (grč. opšivanje. boreiaios. Americi. pervaz. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. boranija (arap. voska. Borte) v. manja laña u Ist. grč. bordello) javna kuća. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bordo-boja (fr. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. pervaženje. a manja od garmonda. . umeravati. buraniyya. tamnocrvene.

boche) v. gaće. boča (ital. bošonerija (fr. varenje) med. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. biljožder. teško. spor i težak govor usled mane u govornom organu. hvastanje. valjano. botanolog (grč. bravura (fr. bottarga) jelo slično kavijaru. Mthos kamen) min. brabancons) pl. ital. bili u engleskoj ili francuskoj službi. tunjevine i dr. stranturija. aria) »uz. bradys spor. botrys grozd. pregača. botane. bragozzo) pop. neustrašivost. balota. sporo prokuvavanje hrane. bradys. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. bothrion jamica. botriitičan. botanofil (grč. botellarius) šef kuhinje. tur. bragura (stnord. vrlo lepo. akuein slušati) med. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. hvalisavost. bradimaseza (grč. botanomantija (grč. -ites) pl. geol. bošerija. botanološki. botriomikoza (grč. bradys. uron mokraća) med. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. „Marseljeza" belgijske revolucije. bradilogija. teško slušanje. vrsta duvana. botroilit (grč. čamaca i dr. sjajno. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega.-tur. bradifazija (grč. botanologija (grč. botane. bravoure. botane.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. v. čarape) uvijen u bošču. botulizam (lat. botelar (nlat. bravisimo (ital. hrabrost. brabantski vojnici koji su. bravo) l. u južnoj Evropi i na Levantu. vinara. sperma seme) med. boš (fr. botriitičan (grč.) 2. botanofag (grč. bottega. junak. ital. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. botrys grozd. philos) ljubitelj bilja. lat. naročito u HP veku. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. botanoliti (grč. nem. grapho) opisivač bilja i rastinja. valjan i vredan čovek. 5. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. fr. botarga. bradilalija. mala trgovina. širokočlana trakulja. delija. bradys. junačko delo. brabanta (fr. 3. platno kojim muslimanke skrivaju lice. kardfa srce) med. bravur-arija (fr. kamen grozdasta oblika. bradisurija (grč. botriokefalus (grč. povezača. botriotičan. usklik u znak odobravanja. phemi kažem. bradys. botane. najmljeni ubica. Brabansona (fr. šamija. lalia govor) med. roba za odbaci-vanje. Bafel) trg. bradys. bohca) l. botega (ital. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). botanika. odlično. bradipepsija (grč. kelner. govorim) med. junaštvo. bolesna usporena delatnost srca. težak. rñava. bragerdizam (eng. pokvarena roba. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. bofl (ital. okamenotine grozdasta oblika. pesništvo. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). bradiekoja (grč. lak ribarski brod sa dva jarbola. rñava probava. mykes gljiva) med. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. up. sluga. krčma. bota larga. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. botriotičan v. teško. botanografija (grč. tako je! bravo (ital. pr. čuvar životnih namirnice na brodovima. botrys grozd. boščaluk (pere. u obliku grozda. 2. up. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. ital. bošerija (fr. teško žvakanje. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. gluvoća. tro-vanje pokvarenom hranom. pri mucanju). bradispermatizam (grč. apotheca) dućančić. pepsis kuvanje. bradilalija (grč. furda. bragoc (ital. crven izraštaj na ruci ili nozi. up. bravour. phagos) zool. brabante) trg. botane. bogće. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. onaj koji voli da se bavi botanikom. odlično! bravo (ital.). marama. bragr) pesnička umetnost. bavella. bradilogija med. od usoljene ikre morskog lipena. živi u tankom crevu čoveka. botarga (nm. brabansoni (fr. bravura) valjanost. biljojeda životinja. . braggard) razmetljivost. bradys. psa i dr. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. nauka o biljkama. masaomai žvakati) med. botel (od nem. bradikardija (grč. vrsta holandskog platna. 4. okamenjene biljke. kepha-1e glava) zool. otpaci. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. bocherie) Nemci. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. v. botella. botriiti (grč. bradys spor. geol. lithos kamen) pl. botane. botane. botane. botrys) grozdast.. bošča (pere. boutique. botulus kobasica) ned.

brazilin. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brakadabra fbracadabra) v. nekog posla). zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. bracelet. brazilejin.) kratkovek. čovek koji ima kratku lubanju. brazilejin v. biti junak na jeziku. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. moć. brahi. brachys. daktylos prst) ampon. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. škrge. u sisara. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. nizak. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. sitan. Brauningu). graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. junak na jeziku. ručni) mišićni. nasilnički. brahikatalektičan (grč. Amerikancu Dž. brahibiotičan (grč.) hvalisati se. brahimetropija (grč. kratkovidnost. bramar) hvalisavac. nejednake veličine. kephale glava) ampon. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. branchos) med. od prstiju do lakta. bractea list) bog. morbus Brightii) med. brahiodonti (grč. brancard. barut. brahijalan (grč. bramani (sskr. branža. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). v. brachys. braon v. me tron. suprotno: makrobiotika. Brahma) v. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. brachys. odćntos zub) zool. . Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. braun) otvoreno mrk. gangrena. brahikefal (grč. branhus (grč. brašna (fr. Brand požar) brod na jedra. brahilogija (grč. kestenjast. brazletna (fr. brakteja (lat. ogranak (jedne nauke. stenograf. lat. pristalice učenja Džona Brauna. brad-sajd (eng. 1735—1788). Brand) med. tj. šalitra i sl. orao vidim) med.(grč. engleskom mehaničaru Bramah-y. ali se krije u samom smislu rečenice. obično 6 do 7. Brahma. brendi.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. brahigraf (grč. odus. koji živi malo vremena. ruka. Brama (sskr. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. bradys. brandi (eng. grč. brachys. nepotpun. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. tj. broad-side) kor. deo. v.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. naročita. brachium. up. brahmanizam. ital. brašna. fig. brachys. braunijanizam. poziv. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. naročito donji deo ruke. odsek. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. mali. 1789—1858). Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. lat. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. up. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. lokalne izumiranje jednog dela tela. brahmanizam. abrakadabra. branchion) pl. brahigrafija (grč. struka. brachiale) narukvica. npr. smeñ. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. uroñena kratkoća prstiju. med. brachys. M. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). branche) v. phrasis govorenje) med. brachys. Bramahova brava. poreklo bolesti je. koji je kratke staze. branža (fr. brahibiotika (grč. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. bramarbasirati (šp. rukunice (na kolima). učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. nasilan. sila. braunijanci pl. brahidaktilija (grč. Brahma) v. brachfon) mišica. 1749—1814). brahmanac. brahma) v. koji ju je prvi objavio. bramanizam (sskr. brander (nem. brahijum (lat. bramaizam (sskr. grivna. ret. Bramarbas (šp. brachys. paljba iz topova sa jedne strane broda. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. brauning (eng. brandy) v. brachy-katalekti-kćs) četr. branca) grana. brachys. braun. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. brand (nem. Brajtova bolest (nlat. ručni. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. nekroza. uža oblast zanimanja. strana broda. prema tome. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. brahilog (grč. ruka. koji je smešten u kundaku. priperak. brachialis mišični. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. brahmana) pl. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. brankar (fr. branche) nosila. branche. bradifrazija (grč. brankar-kola teretna kola bez lotri. branhije (grč. v. brachlon mišica. brahidromičan (grč. zool. zapaljenje krajnika. promuklost. braunijanizam med.

neku vrstu komentara Vedama. brev(e)te (fr. Bremse) teh. a izvode je obično trubači i saksofonisti. brachistos najkraći. životinje kratkih krila. breve d'envansjon (fr. osnovana. cikloida. i po tome liče na školske. brevijarij. sipnja. dekret. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. štampanje nota. kočnica. linija pada za najkraće vreme. brsvi manu (lat. break) otvorena kola na 4 točka. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. brahiteleskop (grč. brevi manu) otvoreno. brač (ital. zakočiti. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. izdati dekret. bremsen) v. muz. kratkim putem. brachys. teme. ukočiti. brevijarij(um) (lat. brahipetalan (grč. četr. kratak dah. g. grč. sažet i jezgrovit govor. brachfon. up. brev(e)tirati (fr. veoma rasprostranjene morske životinje. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. bremzati. brahiopode (grč. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. bregma) anat. kratkih nogu. bremzovati (nem. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. koji ima kratke cvetne listiće. molitvenik. vladaocima i dr. brachfon. brahipodav (grč. petalon list) bog. brachys. uspravno). naročito papino pismo državama. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brevipedan (lat. kraća improvizirana fraza u džezu. breve) svaki zvanični pismeni akt. brahistohrona (grč. brevis kratak. Brahma (sskr. sa poveljom. odmah. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. pus. breviarium) v. brandy) rakija prepečenica. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. kratkih nogu. tele daleko. kratak izvod. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brahiscijan (grč. breviatura) v. up. loqui govoriti) kratak. brahisilabus (grč. kratak spisak. temno sečem) hir. typos otisak) ouz. bremsen) teh. kratkih krila. brahit opt. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. brandi. patentiran. skopeo gledam) opt. zool. pteron krilo) pl. lovačka kola sa 3-6 sedišta. 1795—1860). brevijacija (nlat. sprava za merenje mišice. kratkih latica. tj. breda vrsta mašinske puške. štimuju u s. brevijatura (nlat. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. pods. pismo. = hipnotizam. točkanica. komanda za prekid borbe u boksu. brachfon ruka. brevis. brachys. srednji deo lubanje. bremza (nem. brevis (lat. chronikos vremenski) kratkotrajan. brahma) indijska religija. brevijatura. skraćenje. kočiti. patent. fil. brahicefal antrop. podos noga) zool. skia senka) geogr. odsecanje ruke. brachy-pneuma) med. bregma (grč. bez uvijanja. astma. pesnike. Brahman) ind. pes noga) kratkonog. ruke. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brevijar. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. brachys. koji su. brevijar (lat. brevet d'invention) pronalazačka povelja. brahihroničan (grč. d'. brachys. viola. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. breveter) dati. brek (eng. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brevis kratak) muz. povelju. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). imaju dva kapka. brevis. kratak izveštaj. uzetost grudi. brahipneuma (grč. kratkokrilan. kratke latice. brachys. insekti koji imaju kratka krila. diplomu. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. brevijacija. skraćen naziv za brahiteleskop. brendi (eng. Brahma) starije učenje o Brahmi. sp. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). chronos vreme) kat. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. nota koja vredi za dva cela takta. povelja. brekfest (eng. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). brevet) diploma. brachys. brachys. brevilokvij(um) (lat. brahmaizam (sskr. Brahman (sskr. up. koji ima kratke metričke stope. sa diplomom. sa patentom. bremza™ (nem. brahipteran (grč. patent. breakfast) doručak. a'. bredizam med.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. povlastica. brachys. vrsta tambure za pratnju. viola di braccio) muz. brahiptera (grč. metron) med. brahmanizam (sskr. brevete) pr. brahmani (sskr. breviotipija (lat. dajući oduvek sveštenike. brahipneja (grč. v. kratkovremen. breviatio) skraćivanje. nauč-nike i političare. brahiotomija (grč. na razdaljini. patent. . Brahmana (sskr. breviarium) kratak pregled. brahikefal. breve (ital. rpeb dišem) med. (fr. podos noga) kratkonog. otprilike osam vekova pre naše ere.

izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. brigade) član radne brigade. brilijant. naročito starinske. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. brizomantija (grč. zavod za ishranu i podizanje dece. naročito brilij aktima. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. briketirati (fr. divan. brigata) l. blistati. bedemu. brisant) koji lomi. veličanstven. brigadist. briketaža (fr. 2. razornost. prodor (u zidu. starež. fig. živahno. sabijen u obliku opeke. raskoš. bretanja (fr. brig. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brezza) blag morski vetar. bricola. brillantine) kozi. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. 2. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brephos. briza (fr. briljantina (fr. brikabrak (fr. tropheus) v. v. up. brefotrofij(um) (grč. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. raditi zaobilazno. blistavost. briller sjati. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. zaobilazno. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. odboj lopte od ograde. divota. 2. brilaite (ital. odličan. up. brefotrof (grč. brillante) iuz. brig (eng. briljantirati (fr. vetrić. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brig) mor. sa strane. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. odličnost. ital. blistav. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). brigadier) l. blistati) sjajan. briket (fr. razne umetničke stvarčice. brefotrofeum (grč. svetleti se. za sto naoružanih ljudi. sposobnost rasprskavanja. briseur) lomilac. brigantine. brik (eng. pljačkaš. briljantnost (fr. brygmos) med. brimada (fr. brizo spavam. brillant) sjaj. lopte ili jajeta. telalnica. briljant v. briqueter) popločati ciglama. briller. veoma vatreno. presovati u obliku opeke. breccia) kol. tropheus) zavod za nahočad. buntovnik. utvrñenju). bric-a-brac) starudija. voj. zarezivati nekoga. pokrajini u severnoj Francuskoj). jajeta i sl. otuda fig. bretona (fr. brizo. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. kod bilijara: odskok. brigadir (fr. odskoči. ne raditi časno. brigg) mor. voj komandant brigade. vidno se isticati. brigade. rasprsan. fig. ital. mala jedrilica sa dve katarke. prelivati se u svetlosti. bretela (fr. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. par bricole) posredno. bretelle) uprta. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. brikolirati (fr. brizomant (grč. brillant. konjički podoficir u francuskoj vojsci. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. razara. lukavo. — št. brikola (nlat. sijati. brigmos. vrdati. starinarnica. briše. oramenice za držanje čakšira. cigle sitan. plahovito. fig. brigantina (eng. velelepnost. remen. bradu i brkove. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. brigadist (fr. hozntregeri. . prednji valjak na spravi za predanje. v. prekoramnik. briquette) nešto u obliku cigle. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brigmos (grč. tropheus hranilac) nastojnik. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brefotrofij. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. uštrb. hajduk. breccia) voj. brycho škrgućem. lopte. bricoler) odbiti. razbijač. briser. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. krasan. breča (ital. vrsta mirišljave masti za kosu. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). breche. vo. fr. brigada (fr. nem. 3.brener 128 brimada brener (nem. brennen) l. prolom.) bog. fugovanje. brig. breskva (pere. briser) rasprsnost. brizantnost (fr. brigma. briljantin (fr. odskočiti. rasprskava. brefotrofeum. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. fig. par brikol (fr. bretele naramnice. brigant (ital. rasprska-van. kaiš za nošenje tereta. bretagne) stari francuski ples udvoje. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. svetao. brigma (grč.. učiniti da se nešto odbije. u prah pretvoren materijal. obzirati se na nekoga. up. ital. brenovati (nem. brizantan (fr. fig. brigante) drumski razbojnik. briljantan (fr. šteta. razorna snaga. voditi računa o nekome. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. brillare) sjati. brephos. Brigantine) tor. povetarac. cigle. briljirati (fr. fr. breša (fr. brephos novoroñenče. veličan-stvenost. rukovodilac radne brigade. brilijant (fr. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. upravnik bre-fotrofeuma. odska-kati od ostalih. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. brizer (fr. brigg. koji razmrskana. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. ital.

plameno. vrsta žutog. teška.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. sa utkanim krupnim cvetovima. makler. brimera UŠ god. bromatografija (grč. jako nadražajnog mirisa. srebrom. utisnutim u zlatu i srebru. briskirati (fr. trljanje boja. lat. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. bromatometar (grč. vezivo. broder) vesti. trgovina vezivom. brunet) crncurast. up. vladu u svoje ruke). seizal.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. bromos smrad) hem. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. garavko. broderie) vez. brojler (eng. hteti nešto brzo sprovesti. magleni mesec (18. nazvan po izdavaču. up. šumno. telalin. broma jelo. Britiš mjuzeum (eng. briozoe (grč. trovanje bromom. bromoformium) farm. bryon. mesto srebra. izvesti zlatom. fig. bridž (eng. poznati lek za živce. bromov preparat. nauka o mahovina ma. broker) trg. bryon. osnovanom 1805. reñe slatkovodne. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. bromatologija (grč. brodirati (fr. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. oseći se na nekoga. up. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. bronzo. ulep-šavati izmišljenim dodacima. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). fig. bromos smrad. brnistra (ital. kon brio. bojiti (ili obojiti) mrko. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. figurama i sl. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. bromural (grč. crvenkastomrka teška tečnost. bromos) fark. oktobra do 24. senzarija. crnka. logia) nauka o jelima. bryon mahovina. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. nemetal atomske mase 79. zoon životinja) zool. broker) trgovački posrednik. brunir) metalne predmete mrko uglačati. crnomanjast muškarac. brodsrija (fr. bromizam (grč. element. broker (eng. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brusquer) brecati se.. broccato) zlatotkanica. bele. velikom nem. životinje iz porodice „pamekušaca". eidos oblik) bog. bromid (grč. za izradu stonog pribora. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. bromium) xex. prebiti preko kolena. od 23. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . brokanter (fr. Brodway) „široka ulica". bromatika (grč. Brokhaus (nem. kulturno središte. mahovinast. ital. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. pocrniti. znak Vg. brinirati (fr. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. brodet (ital. brokeraža (eng. morske. cinka i gvožña. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. tela-liti. broma jelo. krasiti. god.909 redni broj 35. novembra. Brodvej (eng. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. osnovan 1753. obično industrijske proizvodnje. naročito slikama. ulepšavanje. sličan mahovini. brom (grč. brokantirati (fr. nlat. logia nauka) bog. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. bučno. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. briozo (ital. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. brumaire. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. pre n. bromoform (nlat. briologija (grč. broyon) tučak za mrvljenje. vezenje. ili samo od pamuka. ginestra) bog. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. brioso) muz. brinet (fr. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. bronzium) tuč. naročito slikama. bronza (fr. broiler) vrsta pileta za pečenje. prenagliti čime. brokat (ital. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. slična vistu. so bromovodonične kiseline. e. bronzana bolest med. tečnost veoma slična hloroformu. legura (slitina) bakra. brunette) garavuša. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. obrec-nuti se. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. srebrotkanica. brion (fr. upotrebl>ava se. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. god. brokatel (ital. nauka o sredstvima za ishranu. kićenje. — 9. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. brokule (ital. brioidan (grč. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bridge) igra karata. od svile i pamuka. makleraža. bronze. srebrnaste boje. svilom. nlat. brinete (fr. živahno. broajon (fr. broma jelo. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. starinar. bromos) ned.

bronhijalni katar. grubost. blenna. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. brutoprihod celokupan prihod. fig. bronteum (grč. bronholitija (grč. bez odbitka troškova. brutificirati (nlat. bronhofonija (grč. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. divljaštvo. bronhomikoza (grč. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. bronce (ital. piskutavost glasa (kod promuklosti). brust-halter (nem. obojiti modrikastim prelivima na vatri. cedefastog sjaja. brontotherium) kol. aparat za pregled sluznice bronhija. grub. koji se tiče dušnika ili dušnica. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. Bruderschaft) bratstvo. tj. bista. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. brćnchos. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. srebrom. tako da tkivo truli i raspada se. brochure) sveska. bronhijalni katar = bronhitis. regnymi skrham. brutto) trg. lithos kamen) med. broš (fr. brcnchia) med. mine-ral. bruto (ital. suprotno: nego. brouillon) koncept. bronchos. dug preko 18 t. up. bronhoskopija (grč. poživotinjiti. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). grubijanski. brujar. bruh (nem. krvarenje dušnica. bronhije (grč. rheo tečem) med. trgovačke beleške. protkati. polomim) med. brutaliser) zlostavljati. broche) zapinjača. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). brošura. bronhoskop (grč. Brust-bild) poprsje. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima.). bakarnom bojom (drvo. knjiga dnevnog troška.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. posutost dušnika. prvi sastav. brćnchos. brujon (fr. brontosaurus) kol. meko povezana knjižica. briinieren) davati nečemu (metalu. bronte. mrkom. uzetost (ili: paraliza) dušnica. brujar (fr. skopeo gledam) med. brćnchos. bronchos. brovtosaurus (nlat. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. logi'a) nauka o grmljavini. bronchos. brutalnost v. brochurier) pisac brošura. bratimstvo. klinasto pismo i dr. brutal) živo-tinjski. bronhopneumovija (grč. pneuma dah) med. brošira (fr. bronhotomija (grč. bronhijalni (grč. brutalis. brćnchos.). zverski (ili: grubo) postupati s nekim. iz perioda krede. brumalis) zimski. brujon. bronhorea (grč. prošiva-ti (knjigu). bronchos dušnik. na brzu ruku i privremeno. brochure) v. brutalitet (nlat. rheo tečem) med. ogromni kičmenjak. bronzer) obojiti bronzanom. zverski. bronchos. leva i desna. crnom. brošurist(a) (fr. brćnchos. životinjsko ponašanje prema kome. osuroviti. nacrt. brutalizirati (fr. bronhoragija (grč. skotski. brutalitet. bronte grmljavina. Bruch lomljenje) med. mykes gljiva) med. bronhostenoza (grč. brontofobija (grč. temno sečem) med. bronhoplegija (grč. gips. bronzirati (fr. . dušnik. divljački. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. operativne otvaranje dušnica.(grč. uraditi nešto na brzu ruku. npr. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. štraca u koju se unose. brontoterij(um) (nlat. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. zapaljenje bronhija. drvetu. dnevnik pazara. v. brontologija (grč. fr. brćnchos dušnik) dušnički. brocher) prošiti. guša. bronhije. bronhus (grč. o nepogodama uopšte. protkivati tkaninu (zlatom. plesso udarim) med. neotesan. brćnchos. kele posutost) med. gnojavo zapaljenje dušnica. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. spasmćs grč) med. grkljan. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. broširati (fr. phone glas) med. nameštaju) mrku boju. tuberkuloze pluća. bronzo) v. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. svilom). bronhospazmus (grč. kožu i dr. učiniti da podivlja. anat. brutificere) napraviti nekoga stokom. skopeo gledam) med. bront (nem. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. bronhoblenorea (grč. bronho. brustbild (nem. brunirati (nem. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. sluz. bronchos. životinjska požuda. stvaranje kamena u dušnicama. brutalan (nlat. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). surov. brutalitas) surovost. bronhocela (grč. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. brošura (fr. bronc. brćnchia) pl. brumalan (lat. potpuno zanemari™. bronze. grč u dušnicama. Brand) med. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. brćnchos) alat. up. bruderšaft (nem. dušnice. bronhitis (grč. bronchos. brum (eng. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. brćnchos. brouillard) v. dve cevi. povezati knjigu u mek povez. hernija.

spisak. lista. budala (tur. Bruchgold) izlomljeno. book) knjiga. bubon preponske žlez-de. bougie. bouille. kaučuka i sl. zverokradica u Sev. uzroci patnje su strasti (tj. bubalis (grč. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. bukiner (fr. pristalice religije i filozofije budhizma. bukanir POJI. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. zapovedajte! buk (eng. električna svećica. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). book-making) sastavljanje knjiga. budhisti (sskr. um. up. aden žlezda) med. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. religija koju je osnovao Budha. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. bubonadenitis (grč. kephale glava. vući lañu pomoću parnog broda. buvoličar (grč. vrsta tkanine. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. melitensis. bukolski (grč. tj. pastirska pesma. morski razbojnik. biige) plesan. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). prosutost prepona. kele) med. Budha (sskr. bukolikos) poet. v. antikvarnica. bubon) pl. profesio-nalni kladilac. v. bubon. Buda (sskr. Budhizam. gusar. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. bukoliazmos (grč. bubon. nlat. Br. prosveće-ni". nm. bubonulus) med. antilopa. bukmeking (eng. buksiren) mor. buyurmak zapovedati. „sveti mudrac". buboni (grč. topuz. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. buzdovan (tur. pastirski. bukoliasmos) pastirska pesma. narediti) izvolite. bus. bukolika (grč. kardia srce) med. okovi na nogama zatvorenika. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. bukolike) post. hipertrofija srca. budizam. književno delo. bukagije (tur. bubonocela (grč. budala) ludak. uvećanje. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). onaj koji voli da rije po starim knjigama.. budizam (sskr. bugzirati (hol. bujirati (fr. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). seoski. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. običan način klañenja na konjskim trkama. bukolikos) poet. bukmeker (eng. bouquineur. budisti (sskr. antikvar. ind. Buddha) v. bujon (fr. Buddha) v. pisac pa-stirskih pesama. afrički jelen. Bukefal (grč. lečenje goveda. za razliku od totalizatora. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. pamučna tkanina za postavu. bubonalgija (grč. boucanier) lovac na bivole. Buddha) „probuñeni. bukanirati (ind. bukinerija (fr. valjkasta šipka od voska. pastirske pevanje. ned. algos bol) med. bukolska cezura četr. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. buljon. Americi. tj. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. buñ (tur. Buddha) pl. bubikopf (nem. buj (fr. bus. glupak. Buddha). boucassin) vrsta krutog francuskog platna. gume. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. fig. bujatrika (grč. Buddha) pl. budoar (fr.bubonulus (grč. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). zatim zadnjeg creva i jednjaka.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. posrednik pri klañenju. bubon. glupak. bukinist(a) (fr. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. buket (fr. limfatični triper (kapavac). neprerañeno zlato. pena na pivu. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. zapaljenje žlezda u preponama. volja za život). bogurek) bubreg. bužija (fr. ital. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bujrum (tur. bukanje (fr. micine. budhizam. nicine. . Život je patnja. kao posledica jačanja srčane muskulature. up. cvet. figura u vatrometu. bouquinerie) trgovina starim knjigama. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. buña. žeñ za životom. Budha. bus govedo. bouillon) kup. kila. bubreg (tur. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. stanju blaženog mira. bukagi) pl. govedo. . bukasen (fr. fiz. bozdogan) vrsta starinskog oružja. bujom. suis i Vg. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. bez strasti i patnje.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. miris od vina. budhisti. biibalos) zool. u Indiji poštovan kao bog. bukardija (grč. bouquiniste) prodavac starih knjiga. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). bolest prepona. Budhizam (sskr. bub-njice. bugia sveća) med.

potvrñen pečatom. bukcinator (lat. a odlikuje se naročito time što se. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). mera za staklo. pljačkaš. zapovednik jednog buljuka. buljen (eng. 2. lopta. bullterier) vrsta engleskih pasa. bulumenta (ital. mutna. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bulla) pisac papskih bula. zimski kaput postavljen krznom. bulla) l. glavna ulica. Služi kao oružje. bedem. glavičast. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). bulla) 2. mnoštvo (obično stoke). tvrñava. bula. buliran (lat. urnebes. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. buleuterion) većnica. bulbus. bungalov (eng. bularij(um) (nlat. uzana. bulist(a) (lat. bull-finch) sp. bulbul (arap. neotesanost. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. zbijeno) 1. bola strina. nepošteno trgovati. onaj koji nije u opticaju. bulbus oculi) anat. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. ako ne pogodi u cilj. izbacivanje mehu-rova. fig. buleuterion (grč. glavičast. kranion lubanja) arh. bouillon) kup. životinjska glad. odličan lovac na miševe i pacove. bumerang (austral. glavica. hladnokrvnosti i dr. bus. glupost. BulbulderSlavujev do. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. vreva. mišić duvač. jelo od nje. bik. plik. zlatna bula (lat. gomila ljudi. bula (tur. kapetan. bulimfa) med. 2. smotak. ned. talasanje. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. buldog (eng. luk. mora da projuri. Džon Bul. snabdeven bulom. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. 2. bum (eng. ukrasi. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. buljuk (tur. fig. foltamente gusto. gusta trnovita živica kroz koju konj. 2. krvava ili gnojna tečnost. rulja. kugla. bouliner) mor. boule. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. mera za konac. bul (eng. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. . tako da mu se vide prednji zubi. bungur (tur. buljon (fr. npr. boulevard) šetalište. bulbus lukovica. bulbus) lukovica. neodoll-va. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. nazvan po francuskom rezbaru A. buljubaša. bulengrev (fr. bujon. društvo. rad od drveta sa metalnim umecima. anat. čvornovat. bulbus okuli (nlat. buccinator) trubač.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. pločama ili grudvama. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. buljuk-baša (tur. metež. bula (lat. na trkama s preponama. bund 1. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. bukskin (eng. velika količina (nečega). (nem. veliki engleski pas širokih grudi. izdao nemački car Karlo IV. zavežljaj. books) pl. f ero donosim) bog. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. bulicija (lat. sitan papirni novac u Rusiji. papirići. bulla) 2. bulbiforman (lat. (nem. voj. bulinirati (fr. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulbul) slavuj. liga. naročito na dorskom frizu. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. bunda (mañ. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). buli) l. verski obrazovana muslimanka. boltikbasi) četovoña. bulbozan (lat. široka i lepa ulica zasañena drvećem. pečat od voska ili metala na povelji. udata žena. četrdesete deo rijala. boulingrin) v. bula (lat. bul (fr. der Bund) savez. muslimanska žena. forma) koji ima oblik lukovice. Ch. skupštinska zgrada. bunda kaput) krzneni kaput. bulom zove šegrt majstorovu ženu. god. bul dog) 1. čorba. bulla. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. lat. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. bulimija (grč. bulbiferan (lat. krasti. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulbus (lat. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bumaški (rus. vraća onome koji ju je bacio. kratke i duboko usečene njuške.) pl. velika. bulla aurea) zakon koji je 1356. bul-finč (eng. jagnjeća koža". povelja sa takvim pečatom. bullire. nlat. oličenje engleskog naroda kao celine. tj. buckskin) „jelenska. gomila. vrenje. daš Bund) svežanj. Boule (1642—1732). boling-grin. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. očna jabučica. na povelji. Bundesver (nem. boliik) l. tetka) 3. krompirast. velika gomila. bulevar (fr. bullitio) klju-čanje. obrazni mišić. up. sabornica. bullatus) zapečaćen. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. stran novac. bulbosus) lukovičast. buke (eng. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. napomena ili kratka priča. tuñi. bulterijer (eng. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. hartijice.

burma od burmak zavrteti. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. betonsko sklonište (kućno. fr. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola." buržuj v. bourgeoisie. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. buržoa (fr. Bunker) l. pere. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. up. gajtan na šeširu sa kopnom. burra. varošanka. borra) otpaci od dlake. bouts-rimes) pl. jabukama. burgus. bourre.) savezna skupština SR Nemačke. buržoazija (fr. nlat. burka (rus. boer) „seljaci". burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. a tek posle stihovi. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. burdelj (fr. 2. s jedne strane kapitalista. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. muzički komad humorističkog karaktera. (ital. voj. burze muskoze (nlat. up. stanovnici Juhe. buržoa. ćiftinica. ital.Bundesrat 133 burma zija 2). Buri (hol. bunt (nem. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. bourrasque) bura. nezadovoljstvo. bourdalou) traka. lakr-dija. 3. 2. grč. med. burza (fr. prostor.) savezno veće. vune. Bundesrat. burma (tur. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. lakrdijaški. zamka. Burg) zamak. bunker (nem. Buntdruck) štampanje u više boja. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. buranj (rus. podvala. kapitalističku. bourg. bura 1. bourgeois. (fr. tip. buržoa- . bura 2. bordel) v. veseo i nestašan muzički komad za ples. šaljiv. burdižati v. tvrñave. burka. Afrike holandskog porekla. buržujka grañanka. ljutine. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. burla. malograñanin. 4. burlesque) smešan. burg) 1. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. naročito kao lañarski radnik na Volgi. buricu pupak) želudac životinje. bordel. byrsa) v. tur. birader) brat. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. borek) vrsta pite sa sirom. seljaka i plemića. duboki bas na orgulji. bu-rime (fr. iznenadna nepogoda. ital. i s druge strane proletera. cement. burletta) mala vesela igra. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. burlesco. burek (tur. dvorac. šala. bourdon) ouz. mala burleska. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. ulično) od napada iz vazduha. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. fr. Bundestag. usukati) 1. buržoa) 1. pesak i dr. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. izliv zlovolje. burazer (pere. burlak (rus. bursae muscosae) pl. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. burleska (nlat. prema tome. burda) Muhamedov ogrtač. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). sluzne kesice. nemački Burg. buraš. pošto se. nagao vihor. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. burg (nem. buret (fr. burag (rum. mala tvrñava. pečalbar. burrasca. fig. burgija (tur. Bunt savez) buna. vrsta šarenog francuskog platna.. burleta (ital. imućna žena. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). kor. berza. burdon (fr. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). mesom. predstavnički dom parlamenta. burleskni (fr. Bundestag (nem. dlaka za punjenje stvari. burda (arap. buntdruk (nem.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. birader. bourse. bunting (eng. besmislica. izostavljanje reči pri sla-ganju. buraska (ital. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. bourrette) tkanina od otpadaka svile. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. 2. up. izmišljotina. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). burdalu (fr. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. 3. burlesque) poet. v. pripadnik buržoaske klase (v. fig. gazdaška žena. nakaradan. Buridanov magarac fil. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. bordižati.

omnibus svima) v. busija (tur. bus. 2. rastvor baznog aluminijevog silikata. strophe okret. brzi soloples bez pripreme. detić. potpun. stvarčica slična dugmetu. butum. Bucefalus (grč. puxis kutija od šimširovine) fiz. nem. bursa. = kapričo. ital. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. lakrdijanje. buftalmičan (grč. budžak (tur. burnetizirati (eng. pupoljak. butonomantija (fr. bufo (ital. lakrdije. a drugi — obrnuto. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bufeta (fr. volook. puter. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. sladunjava i opora ukusa. trgovina na malo. bufon. butyron. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. fr. bucak) ugao. otoka i dr. budget. butyron maslo. bouton.. doset-ka. borsa) kesa. sa volovskim očima. bulga kožna kesa. butun (tur. nlat. bufalo (eng. sirćetna mirisa. buljook. lat. nazvana po nem. bufov (ital. merica. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. na mahove. čireva. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. predračun prihoda i rashoda uopšte. busola (ital. kut. opera bufa komična opera. omnibus. kiselina putera. boutique) prodavnica. kurir. hirurgu Burovu (1809— 1874). butyrum) hai. mornarski kompas. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. butonjera (fr. ital. buton (fr. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. zatvarač. pun života student ili mladić uopšte. butirin (lat. najmiliji konj Aleksandra Velikog. neke ustanove i dr. med. burnus. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. butyrum. sa kapom. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. sastavljati budžet. dvorska budala. upotreblja-va se za obloge kod rana. bustrofedon (grč. up. laka komedija. lat. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. budget) l. šraf. trgovanje na malo. bourse) med. buter) hen. vrsta gasa. bottone) dugme. up. buda (ital. par butad (fr. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). bubuljica. but (eng. buter (grč.349 1 (u SAD 35. zasićeni ugljovodonik (S4N10). butelja (fr. biis govedo. flaša. u Indiji). (krupan) brilijant u obocu. butada (fr. buczo) zool. butiin) sav. lakrdijaš. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. Bukefalos. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. komične opere. bouton. 36. burmut (tur. bussola kutijica. vitica. bus (eng. biityron. lakrdi-ja. merov. obično od bele vunene tkanine. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. ceo. fr. minñuši. bezbojna tečnost. butrola (fr. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. buxula. Butter) maslo. lat. 134 buš-tru burnetirati v. ophthalmos oko) ned. dućan. nem. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. budžet (eng. burunotu) sitan duvan i dr. neravnina (na svili). ćošak. grč. bik. budžetirati (eng. butan (grč. komičar.. burova voda farm. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. lat. bouchon) zapušač. za ušmrkivanje. neobuzdan. sluga. Bu-kephalas) „volovska glava". prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. bouteille. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. buffone) šaljivčina. bušel (eng. buffer) odbojnik (na vagonu). buton (fr. butirometar (grč. ital. bufer (eng. finansirati po budžetu. burnus (arap. burš (nlat. bouffonnerie) šala. maslac. staklo. zavrtanj. butsel (fr. bottiglia) boca. . vrsta rečne košljoribe. up. bucov (mañ. butiga (ital. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. sastaviti. boutade) duhovita šala. muz. butikaža (fr. bufo karikato (ital. futrola za karabin. buffa) šala. Aspina gaga i Alburnus mento. čep. par boutades) prema ćefu. boutonniere) rupica za dugme. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. radi uspomene. bursa (ital. kojem je. 2. posilni. momak. . bouffette) kićanka. bolgia. bradavica. bushel) engleska mera za žito. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. temnjak. bufa (ital. bottega) prodavnica. venčani prsten. biis vo. bušerizirati (fr. pusu) zaseda. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3).) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. bournous) ogrtač bez rukava. bivol. računska godina. bufoverija (fr. bouteselle) voj. bursitis (fr. buffalo) zool. maslena kiselina. puxis kutija.burmut snog kamenja. buš-tru (fr. burnetizirati. boutiquage) torbarenje. butik (fr. kao što idu volovi pri oranju.239 1). dućan. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. mappš. grč. veseo. puce.

vavilonsko ropstvo 1. vazna. vaginitis (lat. vagari skitati se. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. val. grč. dvadeset osmo naše latinice (V. vazal (nlat. fr. v. zigurat. mali vagon. probisvet. za odreñivanje težine tela. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. skopeo gledam) med. metež. god. vaša sacra) pl. tumači. jarak. klevetnička zakletva. zbirka priča (ili: anegdota). v treće slovo naše ćirilice. zidana s namerom da dopre do neba. može. vas sud. ili ostati ili propasti. trgovačkih i političkih centara. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. vagina. podsetnik. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. rov.. vaše) uzan sud za cveće. zapaljenje vagine. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vagati (nem. sveti sudovi. Mojsije kn>. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. tzv. za ukras. ro-dulja. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. kao skraćenica: V= votum. vas. wagon-salon) salonski vagon. lutalica. vade mecum) „hajde sa mnom".. vaga (nem. va banque) „važi za ceo bank". I. vagon (eng. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. po Bibliji. 2. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. vaza (lat. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. vagas) l. sveto sasuñe. UP> = veber. meriti na kantar. uputstva. tj. bitanga.— valuta. vadla (nem. va! (fr. stidnica. vagaš (mañ. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. fiz. vaganti (lat. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. \=aanadijum. naročito kod mladih žena. terazije. = vi-ce versa. čisto živčana pojava koja dolazi. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. važi. vol.= volumen. leventa. v). e. vadium. vagabund(a) (lat. va) vredi. e. jedan od najstarijih kulturnih. posuda. vagina) ned. lat. beskućnik. pre n. kolovoz. nered. fig. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. eng. vadij(um) (nlat. podanik. Babel. vadimonium) prav. dolazak na sud. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). rodnica.A E I L O RU 147/ V V. vagina) alat. fig. vagon restoran (fr. tj. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". Vavilon (hebr. vadiš jemac) prav. zbrka. \=volt. jaža. skitnice. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. stidnični. kantar. salonska železnička kola. vagina) med. pometnja. v. pre ne. \.= vide vidi. igrati va bank staviti sve na kocku. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). god. novac koji se polaže na ime jemstva. 2. vaginoskopija (lat. verne prevr-ni. vaza sakra (lat. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). waggon. vaginalni (nlat. Wade) list noge. vagon-salon (fr. va bank (fr. fr.. vagabundus) skitnica. haos. vademekum (lat. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. \9=volfram. vagon-li (fr. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. vazalagijum (nlat. vagonet (eng. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). vadimonij(um) (lat. vaginizam (lat. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. hem. tumarale. rok dolaska na sud. protuva. \Č=vat. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. jemčevina. fr. . Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. lutalice. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). vasallus. prestonica Vavilonije. vassal) klevetnik. vadimonii desercio (lat. vagiva (lat. jemčenje. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju).

vazoneuroza (lat. znat.) pl. nema. imanje bez zakonitog gospodara. prazno mesto (naročito parohijsko). vas posuda. vazokonstriktori (nlat. beli momci. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. nezapremljen. vasomotores) pl. vakantno imanje prav. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). tur. hayat) 1. vaccus nezauzet. povišenom temperaturom). sada: široka ulica u zal. vaiz (arap. prazno je. vasodilatatores) pl. viscount) v. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vaišja (ind. vas sud. vacuolae) pl. nekog mesta). nameta i dr. grč. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. vaqueros) pl. nekada. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. vaiz) propovednik. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vajtbet (eng. White Star Line) „Linija bela zvezda". zemljoradnici i zanatlije. Vaisya) treća indijska kasta. znat. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. vacatura) upražnjavanje. opadanjem temperature). osmatrač vakuuma kod mašina i dr. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. up. vreme. vakantan (lat. vazna (lat. neuron živac) med. vajzbratna (nem. vakuole (nlat. vreme muslimanske molitve — namaza. vasoconstrictores) pl. pojačanim krvotokom. u koju spadaju trgovci. bog. trem. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. osloboñe-nost od neke obaveze. taština. doksat (u seoskoj kući). Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vakuitet (lat. činovnike i dr. oboljenje živaca krvnih sudova. vacare biti prazan.-tur. Vajnbergova reakcija med. pastiri. vakit) 2. vakatura (nlat. vakant (lat. vasodilatatio) med. zool. i kao takvi prezreni. višnujit. upražnjenost. vacans) prazan. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vaše) v. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . sudski odmor. upražnjen. nosi 140—160 jaja godišnje. Vajtčepel (eng. up. grč. vikont. Wyandotte) vrsta kokoši. slobodan) imanje bez vlasnika. vasoconstrictio) med. nedostaje. kresta ružičasta. poreklom iz Amerike. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vakacija (lat. vazodilatatori (nlat. npr. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). fa j da. vacuare) isprazniti. voća i sl. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. vakat (lat vacat. slobodno je. Vajthol (eng. kao ii. vazektomija (lat. vajkaunt (eng. vazelin (fr. vajda (arap. 2. fr. evakuirati. vaišnave (ind. omanja.. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. po nekima Mavara.. nepopunjenost. vaza. raspust.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. ispražnjavati. noge žute. kod knjiga: čista. vazomotori (nlat. dobit. od 1760. vas. Vajt star lajn (eng. neštampana strana (iza naslovne). poreza. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. teoriji kli-cine plazme. nezauzet. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vajtbojs (eng. vazokonstrikcija (nlat. vacuitas) praznoća. tur. vazomotorna neuroza ned. praznina. čas. srednje veličine. vakuirati (lat. ništavost. sujeta. usporenjem krvotoka. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vakat (arap. nepopunjen. waqt. upražnjenost (npr. whiteboys) pl. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. upražnjenje. tehni-ci itd. vajsmanizam biol. hayat. iz kojih se stvaraju nove ćelije.vazektomija 136 vakuole smann. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). znat. vajat (arap. sama molitva. poznavalac verske literature (kod muslimana). ispunjene vodnjikastom tečnošću. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. nezauzeto je. živci što sužavaju krvne sudove. vaktile (arap. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vacantia) upražnjenost. školski odmor. vacare) 1. mineralna mast bez mirisa i boje. potomci rimskih robova. vaseline) he«. vakancija (nlat. tur. Vajl-Feliksova reakcija . teška do 3 kg. Bazedova bolest i dr. interes. fa'ida. <•«. tur. ektome isecanje) kec. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. naslednika. vacatio) osloboñenje. vakeri (šp. vaktiyle) u staro vreme. fayda) korist. vakuist(a) (lat. vajandotka (eng. vazodilatacija (nlat.

snažan. npr. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. valencije. izvršiti pravnu formu overevenje. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). sa ciljem da podiže i izdržava džamije. vakcinoterapija (nlat. vale. validacija (nlat. valva (lat. podizanje nasipa.. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. nlat. wa-llah. valah (arap. junaštvo. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. kravlja maja protiv velikih boginja. vaccina) med. vodene boginje. valiza (fr. kalemiti. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. valeur. vala (ital.mleka u prahu". zatva-rač. providan pokrivač za lice. vallahi) bogme. pelcovanje. hen. neprave kravlje boginje. e baš. valer (fr. valvaciona tabele fin. košuljice. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. utvrditi cenu nečemu. valencije (nlat. zaista. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. punovažan. val (fr. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . bezvazdušni prostor. vredan. vodovode i dr. valete) budite zdravo. biti jak) zdrav bio. stavljaju ispod svojih bula). cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. bolnice.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. 2. vacuum) prazan prostor. validet) roditeljka. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . grč. valeur en attente. dugačka uska dolina. vakcinisati= vakcinirati. zaliv. eventualne buduća vrednost. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. praznina. voile) l. vala (stnord. valere biti zdrav. ljuska. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). cepivo. sa dva atoma. valanske čipke različite vrste. valenciennes) pl. valvula (lat. vidovita žena. validitet (nlat. hrabrost. zalistak (na srcu. valui-rati. velidus. v. lečenje vakcinama. vale-dictio) pozdrav na rastanku. v. prav. valida (arap. cena. škole. vakcinoida (nlat. lat. podizanje bedema. cepiti. valensija (šp. mati. vala) l. krepak. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. validare) overiti. eidos vid. validan (lat. odrediti vrednost. vakuum-metar (lat. biti previo voljen. nazvanih po šp. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. lažne. pravio valjan. vacca krava. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. venama. hartija od vrednosti. priznanje pravne važnosti nekog akta. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valacija (nlat. valeriane officinalis) bog. valva) krilo vrata. vakuum. pelcovati. valvere) ocepiti. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. crevni zalisci. odista. u propisnom obliku. nlat. vaccina. valvule intestinales (lat. grč. mahuna. overa. en recouvrement) trg. utvrñivanje u polju. zaklopac. baš. u obliku monograma. važnost. pravio važan. vakcinacija (nlat. v. trajanje note. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. overevenje. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. javne biblioteke. valetudinarium) bolnica. valabilan (fr. mati bivšeg turskog sultana. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. va lete! (lat. bog. up. tur. ostajte zdravo! bene valete! (lat. prevna važnost. muz. uvala. validirati (nlat. ljuštura (u školjke). vaccina. valere) jak. valutirati. valerijana (nlat. vakcina (lat. do sedam atoma jednovalentnog elementa. vallatio) voj. živeo! valedikcija (nlat. waqf. crevima). vacuum prazan prostor. valansjen (fr. vrednost koja se očekuje. vaccina sc. valore) vrednost. thera-peie lečenje) med. valvatio) fin. odeljen. vakcinirati (nlat. gradu Valensiji. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. ital. biti punovažan. prav. valdenzeri pl. valise) putnička ručne kožna torba. valle) 2. vakuum (lat. u Lionu Petru s Valdus. prevna vrednost. vale! (lat. validitas) prav. valiža v. punovažan. važeći. reformatorska sekta. variola kravlja boginja) ned. vaccinatio) med. valvacija (nlat. potvrñivanje. valere vredeti) valjan. valor. jedna lekovita biljka. validatio) potvrda. oproštajni govor. zdrav. valenca hen. valvula) znat. sirotišta. cepljenje. valetudinarij(um) (lat. čarobnica. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. tur. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. kalemljenje boginja. valentia) vrednost. koju je osnovao 1176. valvirati (nlat. ošančavanje. valable. valiza. grč. leonisti. potvrditi. oblik) med. koji važi. valvulae intesti-nales) pl. vakuf (arap. bolesnička sobe. sabatati. tatara.

procenjivati veću vrednost. valse) v. donose pobedu. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. IX do 21. pronañen 1830. germanskogotsko pleme koje je. valor vrednost) trg. zavodnica. vanilija (fr. valuta per dato) trg. tj. vrednost od danas. u rudama gvožña i olova. muzički komad za ovu igru. probisvet. Vandali. Gete. zanata i sl. vainilla) bog. hartija od vrednosti. divlji i surovi varvari. wandern putovati) lutati. valija (arap. Valhala. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. ratovalo s Rimljanima na Rajni. sedište bogova i junaka. valvirati. gde je kao opatkinja jednog manastira. u Valhali. Valhala (stnord.. Wanne kada. kao zamena prirodne vanile. up. zanata i sl. Walkuren) pl. aromatična materija vanilinog ploda. za pranje posuña. e. sa pojavom proliva. valor) vrednost. tj. vavdrokaš v. novac. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. i sisa im krv. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice.žena-demon". valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. valuta) „vrednost". Vandali (lat. u svom sastavu i obliku. pesma vandrovaca. vanille. . one su. valuta per dato (ital. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. Vandali) pl. po tome zool.942. nem. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. vandla (nem. zaštitnica od vradžbina i veštica. nem. wali. vampirizam med. v. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1.. vanille) hen.. valutni papiri fin. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. od 22. valuer) v. Grka i Rumuna. valovvica (mañ. povraćanja i sl. skitnica. lat. up. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. valuirati (fr. skitati. ital. dovode mu one koji hrabro poginu i. vanilizam (fr. vapdalizam (lat. ad valorem) prema vrednosti. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. vandrovati (nem. dobiva se i veštačkim putem. proceniti.. valor (nlat. vampir. (nlat. valutirati (ital. Vanadis) hen. pa i čoveka pri spavanju. Vandali. vale (fr. prekomerno puštanje krvi. otuda fig. naročito u jelu. valkire. vandrovka (nem. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. u službi boga Odana i.. valenki) čizme od sukna. vandrovkaš (nem. divljaštvo.. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. vanilin (fr. a 455. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. valutare) v. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). po njegovoj zapovesti. od Š veka n. trovanje vani-lom. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. Valpurga (nem. boginje bitaka i suña je boraca. valor intrinsekus (nlat. u nedostatku hrane. s druge strane. valorizirati (nem. valor ekstrinsekus (nlat. dumping) devalvacija novca. vanadin (lat. vandal(in) fig. ital. vami (eng. vindemia) „mesec berbe". valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. vampir (slov. vali) guverner. fr. up. čovek sklon divljačkom uništavanju. vandemijer (fr. valvirati. pesma o vandrovanju. skitnja. u V veku pusto-šilo Galiju. vandalismo) vandalska ćud. kao vesnice.valija 138 valcer (nem. novac koji je. vanille) med. up. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. vile. carev namesnik. vampiro. ptice. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. valorizacija (lat. metal. odreñivanje vrednosti. kaca) širok kuhinjski limeni sud. vendemiaire. ad valorem (nlat. atomska masa 50. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. walorisieren) izvršiti. zbog čega im je kurs nestalan. vanadijum. Španiju i Italiju. valcer. usled toga što je protivnik postao nesposoban. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. otisnuti se na vandrovku. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. Walhalla) u nord. valkyrja. pri dnu uži. vanadij(um) (nlat. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. luta po svetu radi trgovine. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). šp. . tur. cena. up. „Faust"). maja. valutni damping (eng. vale. fin. H. procena. vallomas iskaz) poreska prijava. valkover (eng. vapila. Valholl. vanadin. napada sisare. vanadium) hen. redni broj 23. znak V. valkire (stnord. umrla oko 780. izvršavati valorizaciju. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). vrsta novca. valjenke (rus. valuta (ital. vandrovkaš. wandern) čovek koji putuje. element. grčeva. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države.

varzilo (prema zemlji Brazilu. varius) l. varijabilnost. variatio) promena. varicositas) med. brbljanje. promena veseli. razbiti u kapljice. različit tekst (v. paziti. proširenost vena. P do 20. vaniloquentia) hvalisanje. štrcaljka. vaporizirati (fr. step korak) v. kele) med. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. razmetljivost. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. variae lectiones. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. kolebanje. hvalisavost. nož. pretvaranje u paru. vapor. ples. prazan govor. nevaljalac. varvarin. prazno. uan-step. razne stvari. otečenih vena. promena je prijatna. pretvarati u paru. up. ili britva. varanted (eng. prividno. omphalgos pupak) med. ital. varikozitet (nlat. punomoć. 1. barbaros) v. vari jete (fr. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. Š. praznina. propalica. nepoetojan. u stanju barometra. zarijetet (lat. varvarin (grč. vaporimetar (lat. vaporacija (lat. vanitas vanitatum (lat. varix) med. one jedan. deklinatorijum. variable) promenljive vrednost. vanilokvencija. varijabl (fr. arh. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. vaporozan (nlat.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. različitosti. varijato (ital. oticanje vena. raspr-šivač. čuvati se. tj. raznolikosti. raspršivačem. nestalan. varia (lat. promenljive količina. evaporacija. pretvarati se u paru. grč. mutan. vaporisatio) isparavanje. kvrgav. napor (lat. variantes) pl. variabilitas) promenlji-vost. varijabilan (nlat. parni. 2. vanilokvencija v. varijante (lat. varak (arap. astr. variatio delectat) posl. guardare) pokr. vrebati. vaporizater (fr. varikomfalus (lat. svaštine. Bandsage) l. nalog za hapšenje. barbaros) v. uobraženost. ništavnost. varant (eng. pome-šane stvari. varijanta (lat. ventose) „mesec vetra". varijacioni kompas fiz. fiz. vapore para) parobrod. vankos) jastučnica. zool. vankos) jastuk. gimnastičke produkcije. proširenih vena. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). lit. parna laña. barbarizam. jedna vara iznosi 0. ništavno.. od 19. raznovrsnost. pesmu. pun pare. varijante). npr. v. sklon menjanju.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. varia. varijabilitet. nejasan. vapor. vaporare) pušiti se. verijeteti (lat. vanstep (eng. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. vantuza (fr. promenljive. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. variato) muz. Španiji i Južnoj Americi). variabilis) promenljiv. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. v. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. vara (port. varaq. maglovit. . 2. hulja. bog. varix proširenje vena. bolesno oticanje vena. listić. prolaznost. varijacija (lat. svakovrsno-sti. sve je tašto. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. raznolikost. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. up. muz. vanitet (lat. stara. 2. vaporiser) ispariti. vaporirati (lat. vancaga (nem. varix. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. razreñivanjem vazduha u njoj. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. varietates) pl. vetrenje. vanjkušnica (mañ. variks (lat. sujeta. varak) list. naredba. žonglerske veštine i sl. lit. slavoljubivost. prividnost. isparavati. prskalica. varicosus) med. svaštarije. espapna založnica. pismo. odlika. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. pisamce. ispa-ravati. vaporizacija (nlat. vanitas) taština. warrant) trg. podvrsta. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. biol. grč. tupa sekira. menjanje. vanjkuš (mañ. varikocela (lat. nejednakost. kupica. tur. proširenje vena. poprskati prskalicom. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. grč. vaporatio) isparavanje. raznovrsnosti. vanilokventnost. koja se razlikuju jedna od drugih. delimično odstupanje od jedne teme. varvarizam (grč. vardati (ital. vantoz (fr. varikozan (lat. svaštice. proppfenje pup-čanih vena. varietas) različnost. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se.84 t. ventouse) ned. vaporosus) parovit. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. oduška. preinačeno. probisvet. pretvoriti u paru. varius različit) pl. varijabilnost (nlat. naduve-nost.

variolatio) med. koji se tiče krvnih sudova. . žilica. Vatikan (ital. wattieren) podmetnuti vatu. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. varius različit. velike boginje. vasa sp. variolis) ned. water-ballast) odeljenje lañe. engleski nužnik. promeniti se. v. W) fiz. sudić) ned. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. variolae vaccinae) pl ned. varmegye) župani-ja. vaskulum (lat. up. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vater-mašina (eng. avij. grč. vas sud. Wasserwage) zan. variometar (lat. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. variolozav (lat. vastitet (lat. bolestan od boginja. variole vakcive (nlat. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. sastavljen od sudova ili kanala. varioloide (nlat. vas. donnijeg švedskog kralja. početa u VI veku i stalno proširivana. fig. bogat sudovima. čovek s takvom glavom. variolizacija (nlat. zapaljenje krvnih sudova. proširene vene. vaserkopf (nem. vata (nem Watte) higijenski pamuk. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. neizmernost. vaterman (eng.varivas 140 vatirati varinas (tl. glavni sasto-jak biljnih sudova. vaskuloza (nlat. vodene boginje. boginjav. imati promenljiv uspeh. velike boginje. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. sudovit. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. mćtron) fiz. županijski ured. male boginje. vasculum mali sud. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. variare) biti različit. eidos vid. flebektazija. pun krvnih sudova. razlikovati se. water-polo) sp. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. postaviti vatom. varirati (lat. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. ned. nlat. vaserdruk (nem. * vater-balast (eng. vater-tvist (engl. vater-klozet (eng. varinas) najfiniji američki duvan. papska politika. vascularis) alat. razilaziti se u mišljenju. prot-kanost krvnim sudovima. varices) pl. libela (ravnjača). naročito podmornice. ne slagati se. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. bog. grč. najduža skijaška trka na svetu (86 km). waterproof) materija koja ne propušta vodu.000 soba. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. bazilika. vaskularan (lat. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). vrhovna uprava rimokatoličke crkve. up. glupak. unositi izmene u što. kravlje boginje. vaterpolo (eng. papska vlada. tako da sada ima 11. ned. varmeñe. 1000 W čini 1 kilovat (kW). variolosus) ned. v. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). vasculari-satio) biol. prave boginje. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vater-linija (eng. variolacija (nlat. vasculosa) bog. Vasilike (grč. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. vat (skr. sudov-ni. belim robl>em. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). šp. ned. stvaranje krvnih sudova. varices (lat varix. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. sudić. variola. vasculosus) zool. nuz. variolis (nlat. water. delimično odstupati od čega. vastitas) praznina. vodotisak. varicele (nlat. biti raznog ili drugog mišljenja. proširenje vena. rošav. fig. mali sud. grč. HP 1869 — 18. prostranost. variolizacija. water polo) igrač vater-pola. vaterpolist(a) (eng. variolacija. viruela) pl. bog. održan u Vatikanu. UP 1870). vaterpruf (eng. vaskularizacija (lat. oblik) pl. variolisatio) med. menjati se. variolae. vaskulitis (lat. vasilika v.. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. blaži oblik velikih boginja. oboljenje od velikih boginja. pustogl. variole (nlat. vaskulozan (nlat. vasculum) alat-. varicellae) pl. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). Wasserkopf) vodena bolest u glavi. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). kišni ogrtač od takve materije. vatirati (nem. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. water-closet) moderni higijenski nužnik. zgrada u kojoj se on nalazio. Vasermanova reakcija ned. med. vaservaga (nem. fatelin. vatelin (nem. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. varmeñija (mañ.

poz. puter i sir. koji životari. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. stroge verske dužnosti Indiji. jastučići. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. organa. rastinje. sve vegetacija (nlat. vegetare oživeti) živeti. Sama-. ljuljajući se. prospekt. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. fig. u zičaru V. bujnost. sposobnost ra-stenja. u vezi sa rastenjem. koji čini te bilje raste. vedanta (sskr. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. vid) „znanje".veduta (ital. fig. vehabiti. jedan od šest kolebljive. vedska religija najstarija faza indijski* religija. vegetarijanac (nlat. napravljen od bilja. watt. 3. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. koji unamerenje efekta električne struje. (nlat. živeti koliko da se živi. Veda. vegetus) l. koji vezika (lat. biljaka. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja.141 vezikator vatmen (eng. tj.) jedinica za suprotno. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. (pri kartanju). bujanje. izazivanje plikova na koži radi odjaja. vaccetto) muz. vedette. E. autonomni nervni sistem. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. mokraćni mehur. merenje rada i energije. lat. život i rastenje rizikujem. Veberu (1804—1891). med. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. na Rig-vedu. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. životna snaga biljaka. watt) el. biljni svet.) „kraj Beda". grč. vezikator (nlat. vegetativno rasploñavanje bog. vegetabilije (lat. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. tj. narednik. vesicantia) pl. va tu (fr. pergament-papir.554 kg. vegetabilitas) biljna priroda. slačica i sl. U upotrebi i danas = 82. mćtron) fiz. koji pripada vedeta (fr. vae victis) jao si ga pobeñenima. starešina biljka. najstariji vunu. velikih filozofskih sistema Indije. trepereći. zovi. sistema ind. jedan od vaška (tur. ned. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vegetarijanizam. vesicatorium) farm. stavljam sve na kocku. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. istucanih zelenih bubaka (špan- . naziv po nemačkom fiRig-. filozofije. Wb) fiz. bez duha. zemlja vrtova i njiva. vegetirati (lat. biljke. vegetabilitet • (nlat. vedantizam učenje Vedante (Bede). živeti životom načeto (ital. Yajur. . sastoji se od praha vegetarijanstvo v. najpopularniji u vadžibi (arap. straže. bešika. pristalice religioznog pokreta bilje. povrće. ali manje obavezne nego farbića. mehur. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. vesica) aiat. umereni vegetarijanac jede i mleko. predstavi. sposoban (ratna lañica). 4. reproduktivnom sistemu). koji se tiče vatmetar (eng. veduta) izgled. tj. a obično i ne pije i ne mehura. wey. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. vegetabilis) biljni. sprava za rastenja. ostati ne radeći ništa. u sav novac lozice i sednice). u Arabiji koji su. konjička izvidnica. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. mali torpiljer za stražu oko da raste. vesica urinaria). svete veber (skr. vrsta melema u obliku šipke. mlečnim prerañevina-ma i jajima. ital. vegetativni živčani sistem znat. znak 1 Wh. vegetus živahan. vegetabilki život život biljaka.i Atharva-veda. umeci od vate tla). vacillante) muz. osobito električne. Wachtmeister) voj. va§ak ris) pas. ve (eng. vegetalan (lat. rasti kao vahtmajstor (nem. umereno. izviñač biljnom carstvu. deo nerv-nog vatsat (eng. watt. umerenom biljke. simpatikusnogcela. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. nespolno rasznak Ws. vegetabilna pozorišta „zvezda". slika grada ili osobenost biljaka. vačilante (ital. Watte) pl. vedetta. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. sekunda. za popunjavanje oblika tela. životariti. rastinje. fig. hrana biljna hrana. užem smislu. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti.) pl. koji raste. jednostavnosti. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat.) pl. vahabiti (arap. mirisa i crnkast. sredstva za biljem. stražar na bedemu tvrñave. vegetabilia) pl. 2. vegetatio) bog. pelce-ra. ibn Abd el-Vahaba. čio) tela. puši. konjanik stražar. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. slavan glumac ili čuvena glumica. v. naročito je sposoban da raste. vegetalis) biljni. pseto. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. fig. up. npr. va tout) igram u sve. bešič-nik. pristaništa. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. spomenici sanskrtske književnosti. neprijatna mlekom. živeti o biljnoj hrani. biljke. videre) voj.

grč. vitulus) pergament od teleće kože. u obliku mehurića. velocissimo) kuz. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove.) gram. teška. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. smole. dosañivanje. wazer. tur. tkati. arterija. velaran (fr. velveret. vekna (nem. nad kojom se zapali kašika ruma. stari račun. veksla (nem. šuplja vena. veloče (ital. somot. vekio koito (ital. rudi-mentarno htenje. koji se tiče lova. zadirkivanje. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. up. velociped (lat. šećera. velur de koton (fr. lovački. veloutine) kozi. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. veloutoire) slik. velox brz. meko nepce. vena poetica) pesnička žica.vezikularan 142 vendeta skih buba). vrlo brzo. kadifa. venatoran (lat. supr. zadnjonepčani glas (g. fr. pergamentu slična hartija. fina alansonska čipka. električna struja itd. supr. vexatio) zlostavljanje. veksir-pehar i DRveksirati (lat. hitrina. točkaš. vrsta štofa sa dugom dlakom. velo (fr. vena porta) anat. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. pesnički dar. velosimetar (fr. velocitet (lat. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. mastiksa. kadifa. velvet (eng. velours de coton) pamučni somot. žutog voska. vena arterioza (lat. velouter) raditi (ili: izraditi. veksirogledalo. veksir--kocka. Wecker) budilnik (časovnik). vena arteriosa) anat. razastrto radi zaštite od sunca. lat. grč. velutoar (fr. velours) somot. velen (fr. velosipedist(a) (fr. velluetum) trg. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. velaire) gram.) anat. velum (lat. velvet. velar. reumatizma i DRvezikularan (lat. somota-sta pamučna tkanina. nlat. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. venatorius) lovni. velocipede) točak. upravljena veličina. volja koja još nije prešla u akciju. biciklizam. velosiped. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. zadnjonepčani. velvetin. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. dosañivati. lat. podmitljivost. ven brile (fr. brzina. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. kinje-nje. terpentina. mučitelj. všloce brz. npr. metron) sprava za merenje brzine aviona. vena porta (lat.. velin. cimeta i paprice (korijandra). vrsta nekeplovanog mančestra. tako postoji i veksir-doza. velodrom (lat. fina i glatka. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. vendeta (ital. ubrzanje. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. veleitet (nlat. velutirati (fr. ili lovca. vena cava) anat. kupllvost. dovodnica. vena) anat. kore muškatnjaka. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. zlostavljati. veksir (lat. mešavina od crnog ili crvenog vina. izmišljen razlog.) fon. velosiped (fr. v. sila. veker (nem. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. peckanje.) zvanje i vlast vezira. velveret) trg. velarije pl. vena poetika (lat. up. želja na čijem se ostvarenju ne radi. velur satane (fr. velociped. veloce) nuz. plućna vena. velament (lat. velosport (lat. dati tkanini izgled somota. skalar. velveteen) trg. izgovor. hitro. venalitas) potkupljenost. staza za velosipedske trke. veksacija (lat. velementum) pokrivalo. vecchio conto) trg. welter velika težina) sp. brzino-metar. vendetta. velter (eng. velarij(um) (lat. slaba i nejasna težnja. honorar koji prima umetnik za svoje delo. zadnje. uzne-miravati. . pesnička snaga. sport) v. velur (fr. pes. velarizacija (fr. Wecke) hleb duguljastog oblika. štruca. velocitas) brzina. vezirat (arap. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. velvetin (eng. vezir (arap.. velutina (fr. k. mučenje. vena (lat. veo. velours satine) atlasni somot. vin brule) kuvano vino. velleitas. venalitet (nlat. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. vesicularis) mehurast. velleite) tih. veločisimo (ital. velter kategorija boksera tetkina 63. prohtev. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). brzo.5 do 67 kg. bicikl. Wechsel) menica. velox brz. h). vena kava (lat. vektor (lat. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. velveret (eng. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). uznemiravanje. velox brz. vector) kat. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. velar (fr. eng. pedis noga) v. prodajnost.) kinjiti. otkati) u vidu somota.

ventarola. obožavanje. častan. načiniti odušku na čemu. venerabilan (lat. ventrilokvija. venta. venditio) prodaja. venari loviti) 2. ventilare) obnavljati vazduh. reč) med. vici) „Doñoh. sprava za obnavljanje. koji se nalazi na trbušnoj strani. ventilator) vetrilo. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. ventilirati (lat. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. vendita prodaja) mesto gde se trguje. Venus Venera. zgrušavanje krvi u venama. neko pitanje pretresati. koji pripada venama. venerija (lat. rpaij. trbuh. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. kum venija (lat. fig. tj. boginja lju-bavi. ventriculus) anat. loža. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. predavanje. ventralan (lat. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. ventile) oduška. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. Venus Venera. vidi. venski (lat. vetrokaz. zalistak. vena) znat.u. ventil (lat. ventus vetar. venija etatis (lat. grč ep. venosus) alat. Venera (lat. bogat venama. grudva) med. venijat (lat. ventilacija (lat. Vindi). Venus. polio bolestan. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. ventozitet (lat. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. lat. venija docendi (lat.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. venija legendi (lat. venereus) med. venija (lat. naziv za polne bolesti. mehanička naprava. one koje se najčešće prenose snošajem. venia) odobrenje. lekar za venerične bolesti. pijaca. vici (lgt. vingt-et-un) „dvadeset jedan". veni. naročito sifilis. venedienne) trg. vendicija (lat. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. v. ventrkku-li kordis (lat. dozvola. uopšte svaka šupljina na telu. vena. spravljač otrova. . precenjivanje imanja koje treba deliti. venta (šp. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). vetropirstvo. komore srca (desna i leva). hajka. pare i dr. naredba. lov. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). veneratio) duboko poštovanje. venski. ventriculi cordis) pl. triper i meki šankr. lat. ventilator (lat. zborio mesto. venesekcija (lat. sectio sečenje. venedički mletački. prečasni. ventiliranje v. Venus) mit. veneracija (lat. ventralis) aiat. tj. boginja l>ubavi) 1. venerologija (lat. vendere prodavati. Venedik (tur. ventrikulus (lat. veledostojni. koji se tiče trbuha. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. venerie. ajni. venija docendi. grč. Venedik. ventarola (ital. ventiliranje. svestrano razma-trati. lovačka kuća. venter trbuh. ventilacija. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. objašnjavati u tančine. koji se tiče vena. koji pripada trbuhu. venenosus) otrovan. nagomilanost vetrova u želucu. venter) znat. venedjena (fr. tj. vetriti. venozan. odobrenjem. venerija (fr. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. želudac. venenum facere otrov spravljati. venija legendi. venevozan (lat. zadak. ventus vetar. časni. bona venija ili kum bona venija (lat. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). Venedik. venefik (lat. alta vendita (ital. vendita (ital. ventosus) vetrovit. venerabile (lat. sit venija verbo (lat. provetravati. vidi. dostojan poštovanja. ledenica. polio zaražen. grč. pun vetra: med. trg. nlat. vetrenje. trbušni. nlat. venozan (lat. dopuštanje. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. fig. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. med. v. prethodno pretresanje. vetrokaz. sa dopuštenjem. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). nem. venerolog (lat. pobedih!". sit venia). fina vrsta tkanine grodetur. Venus. ventositas) med. venski. venter (lat.. lovl>enje. strahopoštovanje. venenum otrov. venia legendi) v. rezanje) med. veniat neka doñe) prav. venia aetatis) prav. venenum) otrov. bona venia. vena. obično od metala. vetrovi-tost. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. otuñenje putem prodaje. puštanje krvi iz vene. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. ventilogij(um) (lat. veneficus) onaj koji spravlja otrove. grč. tečnosti. Venedi v. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. veni. venire doći. thrombos grumen. koji nadima. snabdeti ventilom. nadimanje. venenum (lat. v. neka je dopušteno reći. fig. koji truje. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. venetromboza (lat. videh. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. provetravanje. gasove. mehana. ventrilokvenciJa (lat. lat. veneričan (lat. venerabilis) veoma pošto-van. alta vendita) visoka loža karbonara. vent-en (fr. logos govor. ventozan (lat. Vendi. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. fig. poziv pred sud.

razvratnica. bukvalno. versus) poet. nlat. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. venula (lat. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. prebačen preko glave i niz pleća. Venus. veracitet (lat. govoriti. pričanje utaman. verbalist(a) (lat. v. verbositas) prekomerna rečitost. verbalna egzegeza objašnjenje reči. ver blan (fr. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. radni glagol. verbalna nota pol. bukvalnost. zvezda Danica. trošenje reči uludo. verberirati (lat. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. verbalna injurija prav. veran liberi. doslovan bukvalan. astr. rañen u P veku pre naše ere. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. verbi kauza (lat.. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. verbalizam. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). verba (lat. pismeno saslušanje. verbalizam (lat. mraka i sl. Venus (lat. verbum deponens (lat. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. v. šamaranje. trućanje. uranios nebeski) visoka. verbi gracija. od reči do reči. istinoljubi-vost. oblaka. grč. ljubav prema istini. neveste nose na venčanju. fenyo. svačija »sena. ljubav koja se svuda skita. mlaćenje gloginja. gei. . uzvišena Venera. v. sastavljanje protokola. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. uvreda nanesena rečima. Venus vulgivaga. kazati i sl. verbalna definicija objašnjenje reči. na ostrvu Milosu. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. verba) pl. verbi causa) na primer. ulična ljubav. stihovi bez slika. verbalan (lat. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. varanda) doksat. tumačenje reči. blagoglagoljivost. požuda. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). nota jedne vlade drugoj. verbum reč. verbi gratia) v. verberatio) batinanje. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. verbalitet (nlat. venusto) muz. omotač oko nečega. polna ljubav. koji se tiče reči. Venus. up. nečed-nost. iš. bujica reči. Večernjače (Hespe-rus). nepohotna ljubav. prijatno. nlat. supr. grč. od reči do reči. pronañen . velo) l. verbum aktivum (lat. verbum. šibanje. klekinja (drvo i plod). ljupko. opširan (u pričanju ili izlaganju). fig. pismeno saslušavati. radi primera. oblju-ba. verbum auxiliare) gram. verbalizirati (lat. fig. tući. vere. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. služi. ventouse) ned. fig. odredba reči.1820. verbum anomalum (lat. verbum. verberare) šibati. Veneris) mit. govoriti u vetar. čista. verbum anomalum) gram. verbaliter (lat. realna injurija. opširnost u izlaganju. Venus vulgivaga (lat.). pohotljivost. verbozitet (nlat. ventrilokvist(a) (lat. veratrum) hem. veracitas) istinitost. verodostojnost. verbigeratio) med. veranda (eng. uzvišena. pomoćni glagol. 2. verbosus) rečit. pun reči. glagolska reč. sastavljati protokol. zastor (od magle. Venus vulgivaga) obična pohota. veras (lat. naklapanje. verbalisatio) prav. verbozan (lat. mala vena. verbigeracija (nlat. sskr. gram. Venera. mati Kupidonova. usmeno raspravljati. Zornjača (Fosforus). verbum auksilijare (lat. pričati utaman. verbum (lat. sada u pariskom Luvru. verbatim) pril. nlat. Zornica. što ometa da se nešto sazna. verberacija (nlat. verbi kau za. poet. verbum) gram. glagolski. usmeno. doslovno. verbum activum) gram. potresati. odložim glagol. otvoren trem na kući. tanji sloj nečega. nakla-pati. veo (ital. verbalnost v. nešto što prikriva stvarnost. venusto (ital. fig. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. poduži komad bele tkanine koji. nepravilan glagol. veranda. veka (mañ. besmisleno ponavljanje reči. verbalis) koji se sastoji od reči. verbalizacija (lat. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. pan-demos) v. verax koji istinu govori. fiz. mali krvni sud. parenje. Venus uranija (lat. razvučenost (stila). od reči do reči. baranda. Venus pandemos (lat. fenyii) bog. venter. trućalo.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. u obliku masti. gram. lepotica. verbum) pričalo. verbali-sare) prav. venula) znat. ispravnost. verbaliter) pril. usmeni. kao znak žalosti. prekla-palo. ventuza (fr. venica. koja se vidi i po danu. batina-ti. verbalitas) doslovnost. »sena Vulkanova. tj. vantuza. doslovno. vers blancs) pl. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. verbi gracija (lat. ljubavnica. Venus pandemos. veratrin (lat. Venus. umilno. kleka. glagol. ventrilokvencija. verbatim (lat. 3. kao plašt.

menjanje. obrtati robom. glisna bolest. obrnutost materice. verem (arap. vermej (fr. presuda. ili. npr. verminatio) med. verificirati (nlat. jad. 2. vergl (ital. verenda (lat. versus istinit.). književnosti i muzici moderne Italije. tip. verite) istina. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. verminacija (lat. verminosus) med. versura) trg. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. rumenilo (za usne. 10 Leksikon verzura (lat. verist(a) (fr. versus) poet. družiti se. sušica. bezličan glagol. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. proña robe. slikarstvu. verem) l. pozlaćen bakar. vitrum staklo) lažan dragi kamen. verbum intranzitivum (lat. izvež-ban. istine. ital. verzo folio (lat. primitivum. sprava za ispitivanje jačine metala. vermes (lat. lat. verbum primitivum (lat. verbum tranzitivum (lat. up. waram. verdict) prav. verbum defectivum) gram. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. Vermaht (nem. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. ital. verzikolorav (lat. verz (lat. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. baviti se. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. versi liberi. šaren.) poštovati. vatrenocrven dragi kamen. veriste) umetnik pristalica verizma. verso sciolto) v. verbum imperso-nale) gram. verzio in utilitatem (nlat. verenda) pl. veritas juridica) prav. obrtanje. eng. fermati. verbum inhoativum (lat. overilac. grč. vericle. obraze). verv (fr. versus) pl. žar. verzio in rem. verificatio) proverava-nje. fil. danak. fr. veritas juridika (lat. versifikacija. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. iskusan. odluka. verkštat (nem. bojati se. neprelazni glagol. verzurirati (lat. obavešten. vermikularan (nlat. trpni glagol. verdikt (lat. verzacija (lat. V. pa onda potvrditi ispravnost. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verziran (lat.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. overavanje. versicolor) raznobojan. stvarnost. overiti. pesnik koji piše slobodnim stihovima. bolest od glista. veresija (tur. verizam (lat. verzija (nlat. prevod. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. tuga. (nlat. Werkstatt) radionica. veritas (lat. versio in rem) prav. istinitost. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. vermes) pl. prevod na maternji jezik. proveravati. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. v. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. verso folio) na drugoj strani. verzo šolto (ital. . v. veretizav (arap. verbum inchoativum) gran. hipoteze. polni organi. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. versio uteri) obrt deteta u materici. v. veritet. utvrñivanje pravog stanja. ver-librizam (fr. med. verziran» (lat. vitriculum. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. vešt. pregledati (račune. obrt. verbum transiti-vum) gram. zool. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. nepotpun glagol. zool. veritas. vermeil. punomoći i dr. porotska odluka. verbum impersonale (lat. vergula) kuz. vere. verbum pasivum (lat. tur. prodaja na kredit. zanimati se čim. verificare) proveriti. vičan čemu. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. vermati (tur. vermicularis) crvast. u vatri pozlaćeno srebro. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. versatio) okretanje. gliste. crvolik. verifikacija (nlat. verikl (fr. tj. verificator) utvrñivač istine. verminozan (lat. versali. pun glista. vermis. verzifikacija v. versio in utilitatem) prav. okrenuti) inačica jedne pripovetke. promena. veritas) istina. verbum primitivum) gram. putem iskustva. onaj koji nema svih oblika. verve) polet. versura) vršiti promet robe. da zahteva naknadu vrednosti). prelazni glagol. koji boluje od glista. vertere obrnuti. na obratno j strani (lista). versio. versari) dolaziti u dodir. vero. zazirati. lat. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. ver-librist(a) (fr. tuberkuloza. veritet (lat. verzali (lat. glistav. waram. verbum passivum) gram. vergi) porez. vermijon (fr. dokumente. verifikator (nlat. pravna istina. vergija (tur. verzio in rem (nlat. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. rumenica). Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. plaćanje duga zajmom. veredictum. veresi) kupovina ili prodaja na veru. veritet nekog potraživanja. mešanje poverioca. promet. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. zanos. raditi na čemu. versatus) upućen u nešto. harač. verbum intransitivum) gram. zamah.

početak geološkog perioda tri-jasa. teme. verticitas. ulagivanje. verthajmovača. vešt. koji pati od vrtoglavice. 2. fr. prostota. vermug (fr. vertikalan položaj. versikul (lat. fr. magnetne igle). verticite) fiz. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. versifeks (nlat. vermifuga (nlat. vrh. . versificirati (lat. moć opredeljivala. berlinskom stolaru Vertikou. nauka o stihovima. zmija. bradavičav. vertebrata) pl. uspravna. užina. bradavičavost. vemalis. u pravcu dejstva Zemljine teže. se. zvezda Večernjača. verruca) med. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. glava. verofon (fr. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. verte (lat. stih. perpendikularan. versatilan (lat. sedište republikan-ske vlade. veruka (lat. remedia) pl. versificator) stihotvorac. vernir) lakovati. vrtoglavica. lik) prenošenje fotografija na staklo. premazati firnajzom. glazirati. versus kankrinus (lat. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. verticitet (nlat.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. 1672—1789. verzija. okret-ljivost. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. vesper (lat. VI 1919 (Ver-sajski mir). verre staklo. prestonice francuskih kraljeva. up. verrucosus) med. neotesanost.) v. versus memorijales (lat. stavljanje u stihove. crvast. vrtoglav. grč. verukozitet (nlat. skidanje svlaka. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. crvići. versi liberi (lat. vertigo (lat. vermiforman (nlat. promenljiv. vrsta nonijusa. stihovi bez slika. tj. vesnjanka (rus. pomoću rimovanja. versificatio) stihotvor-stvo. verrucositas) med. verticalis) kat. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. kičme-ni. naročito na oku. kovitlav. koji izaziva vrtoglavicu. versta (rus. račji stih = palindromos. versifikator (lat. predstavljaju celinu. asonancije ili aliteraiije. verte) okreni. vertex) vrtlog. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. vernirati (fr. nazvan po pronalazaču. breg. praviti (ili: pisati) stihove. vis. grč. sifilis. vertatur) neka se okrene. verteks (lat. versifex) nadripesnik. odvesan. vernier) geom. prava linija. slobodni stihovi. rtenjačni. okretan. versifikacija (lat. versus) št. vertere. vermifuga. vsrnilitet (lat. tj. kičmenjaci. 1871—79. pravljenje stihova. dovitljivost. veras. fig. promenljivost. vermoute. ver) pr. nem. brava. okomit. pesnik. vertikale (nlat. prolećni. verol (fr. . upravljanja (npr. strofa. koga je uhvatila vrtoglavica. verseto (ital. versiculus) mali stih. versus) poeg. versatilis. verre staklo. vrsta. stožer na nebu. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. npr. versija v. matematičaru Vernier-y (1580—1637). typos oblik. variola) tec. verotipija (fr. izbijanje mladica u proleće. Versaj (fr. vere (lat. velika početna slova. vir. 2. obrni (list). vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. nazvana po svom pronalazaču. vertatur (lat. nlat. izreka iz Biblije. verole. vernisaž (fr. kolebljivost. verthajmica. verukozan (lat. vsrsali (lat. nesvestica. versetto. pršljenski. neka se obrne (list). obrtati) prevrtljiv. vernilitas) ropsko ponašanje. vertebralis) zool.čas. verz. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). presvlačenje nekih životinja. bradavica. versatilitet (nlat. pisac stihova. vertebralan (nlat. pretposlednji kanonski . vrsta finih talijanskih rezanaca. vernalan (lat. niz metrički sreñenih ritmova koji. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. vsrnacija (lat. vertebrata (nlat. vernije (fr. vertikalan (nlat. verset) kitica. stihoklepac. vertiginosus) l. tip. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. vertiginozan (lat. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. vermiformis) u obliku crva. vernatio) podmlañivanje. vertiko (nem. veronal fark. pun bradavica. versare okretati. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. versi liberi) pl. lekovi za isterivanje glista. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. crvolik. vermicelli) pl. verfen geol. pravl>enje glupih šala. versificare) staviti u stihove. ned. svrab. obnavl>anje. versus cancrinus) post. šuga. dati (ili: davati) sjajan izgled. verticalis) uspravan. astr. versatilitas) prevrtll-vost. vertigo) ned. versus memoriales) pl. zool.

garderoba. fr. g. tragovi. . vibralitet (nlat. vestijarij(um) (lat. via) v. fiziol.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. dršćući. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. mlitavost. vibrato (ital. veterina) nauka o marvenim bolestima. veterinarius) marveni lekar. v. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. vestalke (lat. med. planetoid otkriven 1807. veterinarski fakultet. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. strastan. vibrato) muz. vibralitas) fiz. vetativ (lat. plahovitost. fajansa. vibrare trepereti. vibratoran (lat. ulaz u kuću. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. živinar. vedžvud (eng. većil (arap. (Ceres 1801. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. vestalinke. fiz. wakil tur. veteranus. stanje jednog veterane. zakalućerivanje. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. takav je. vestalinks (lat. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. 2. vestigium. Vesta) mit. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. nlat. trepereći. zaveta. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. Waschblau) plavilo za rublje. veterinar (lat. vetus star) stari vojnik. astr. veto (lat. vestijar (lat. njihati se) 1. preobuka. vecozamente (ital. vestiarium) soba gde stoje haljine. vestibule) v. haljinar. vija. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. pustolovi. stope. meko. Vesta). treptav. spisi St. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. vibrafon (lat. žustar. teh. phone glas) muz. vehemencija. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. treperavost. koji se sastoji u trepe-renju. škola za marvene lekare. njihav. Wachter) čuvar. vezzoso) muz. blago. vezzosamente) muz. vestis odelo. treptaj™. vehementia) žestina. obično destilovana voda. vestales) pl. grč. vestibule) trem. stari ratnik. sprovodnik. bušenje betona i dr. u ustavnim državama vladaoci imaju. vibratorius) treperav.divlji zapad". vecozamente. oblik i dr. kauboji. plah. zabran-ski način. vestern (eng. predvorje. vibrant) ustreptao. njihati. drhtav. vekil) punomoćnik. vehiculum) kola. bolesna želja za spavanjem. prenosilac. haljinarnica.. Vetus Testamentum) Stari zavet. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . nežno. neobuzdanost. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. vehter (nem. vestibul (lat. čednosti. vibrantan (fr. vehementan (lat. način zabrane. vehementnost v. iaizmenična napetost i labavost delova tela. revolveraši. vibrator (lat. Wasche) rublje. Palas 1802. via (lat. vehemens) žestok. vecozo (ital. zastupnik. vestales) pl. ako se koja ogrešila o nevinost. vehabiti (arap. šerifi. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. veteran (lat. nekad turski ministar. ode-vanje. vehemencija (lat. marveno lekarstvo. odeća) trgovac haljinama. fig. isluženi vojnik. prevozio ili prenosio sredstvo. vatrenost. stražar. vestibil (fr. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. vibrater (lat. fig. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). nazvana po pronalazaču Dž. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. glas r. srpskohrv. veterina (lat. Vedžvudu (1730—1795). telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. sredstvo za prenošenje. predsoblje. veto zabranjujem) lipti. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. veterancija (nlat. veš (nem. silovi-tost. farm. vestigije (lat. vatren. vod. vešplav (nem. domaće sloge. rimska boginja ognjišta. Vahabi) up. ili odbijanje. tre-pereti. vibrare vitlati. odbacujem. neobuzdan. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. vahabiti. veternus (lat. letargija.. fig. 2. veterancija. vibrare) l. veteranstvo. vestitura) oblačenje. čovek ostareo u službi. vibrare tresti. Juno 1804. Indijanci. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. vehikl (lat. ne primam. Vetus testamentum (lat. njihanju. žustrine. vestiarius. vehementnost. vestalke. vibrant (lat. oblačionica i svlačionice. vecozo. veto) zabranjujem. veteranstvo v. vestibulum. vestibil. vestigia) pl. da se njihaju. iznositi prljav veš. npr. njihavost. vestitura (nlat. vestibul. provodnik. bila je živa zakopana. vibrare. dremljivost. mrtvilo. veternus dremljivost) med. tragovi nogu. liberum veto (lat.

tj. (lat. grč. bonvivan. drhtanje. jak. silina. noćno straža-renje. nadzornik. da živi. vibrare. živom rečju. kreskat. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. viva voće) živim glasom. oprezan. živahnost. grč. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. ovipar. obazriv. uporedi. floreat) živeo. viviparan (lat. viviparizam zool. zverinjak. viviparija (lat. živahno. vivacissimo) kuz. sa žarom. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. živahnost. snažno. vivus živ. silan. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). treptaj. njihanje (šetalice). tj. usmeno poučavanje. up. vivat (lat. vigilantia) budnost. smotren. vibroskop (lat. vivandje (fr. vide. treperenje. kon vi-gore. npr. fonautogram. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. viva) živeo! viva voks (lat. pažlji-vost. munje lomim". vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). vibracija (nlat. skopeo gledam) fiz.). uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. vivus živ. sravni. krepak. vivandjerka (fr. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. vivipar (lat. vatreno. vivo (ital. vivus živ. prijatelji slobode. fulgura frango (lat. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. zavojite bakterije. vigovci (eng. viva voks docet (lat. viva čitaš) životna snaga. vivat. vivipar) hol. vigilia) bdenje. gramma crta) fiz. vibrograf (lat. podrhtavanje. vibrare. veoma brzo. ragege rañati) zool. živahno. klatiti se. vibrioni (lat. kon viveca. vrlo živo. videre) vidi. up. lama. vigilans) stra»sar. vigorozo. sakagije i dr. vivisecirati (lat. živa reč. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vivisektor (lat. vivus živ. vide (lat.. vivisekcija (lat. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. vibrare trepereti. rastao. fonautograf. viva vox) živi glas. vigilancija (lat. pukovski krčmar. nlat. paratifusa. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. izazivači kolere. krepko. vigorosamente) kuz. u opasnim vremenima. vivandiere) vojnička. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. žestina. vivo. grč. vibratio) fiz. viva (ital. up. članovi engleske liberalne stranke. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vigor (lat. Vidalova reakcija med. treba da ga budno čuva.. viva voce (lat. vibrirati (lat. vi vat) živeo! vivat. vibrogram (lat. pun »sivotne snage. whigs) pl. sprava za posmatranje treperenja. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vigogne) peruanska ovca. vivus »siv. up. vigilija (lat. brižljiv. jačina. pažljiv. vigonja (fr. živa reč ima poučnu snagu. vigoroso) muz. vigere. obično od bivolskih koža. vivificatio) oživlja-vanje. grč. up. vigizam (eng. viva vox docet) živi glas poučava. vigor) »sivotna snaga. fina. v. marketender. slobodnjaci. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vigorozamente. zoološka bašta. trepereti. mahati. pogledaj. vivacitet (lat. nastojnik. graphia) fiz. oviparan. oscilacija. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. fulgura frango) „Žive dozivam. vigorosus) snažan. opreznost. vigorozamente (ital. što življe. svilaste vuna ove ovce. viviparija. vivifikacija (nlat. živost. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vivos voko. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. fig. vivače. vivače (ital. vivačisimo (ital. vigilant (lat. žar. pukovska krčmarica. videant konzules . vibrografija (lat. silno. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. klaćenje. vivo) kuz. up. bri»sljivost. floreat (lat. vibrare. vibrare. kratke. whiggism) načela i program vigovaca. da- . sector koji seče) naučnik koji para. nauka o treperenju zvučnih tela. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vibrare) drhtati. eupr. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). navečerje. v. dan uoči praznika. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). da cveta. naročito medicinskog ispitivanja. vigilantan (lat. v. mrtve oplakujem.vibracija 148 videant konzules. kolere. vivace) ouz. njihati se. marketenderka. da raste. mortuos plango. usmeno. oživljenje. vivant! (lat. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vitlati. bdenije. vibriones) pl. čuvar. grapho) fiz. protivnici torijevaca. sve»s.) budan. vivos voco mortuos plango. krepkost. vigorozo (ital. vive r (fr. up. srdobolje. vigorozan (nlat. viviparizam. tj.

vizitator (nlat. primetan. fr. mišljenje. tenakl. psih. vizuelan (fr. vizita (fr. in vija jurio (lat. prizor. via. poha-ñanje. vizitira™ (lat. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. takoñe: viza. karta sa imenom. 5. vizavi (fr. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. preko puta od druge osobe. kopija vidimata (lat. fr. nalaženje. via put) sredstvo. fr. naspram. 4. priviñenja. visitare. via gratiae) prav. halucinacija čula vida. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vidi (lat. videlicet =videre licet) pril. malo kanabe za dve osobe tako da su. prijavnica. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. visiter) pregledati. visis actis) prav. fr. poseta. 2. naročito potvrda da je prepis veran originalu. vidimiran. visere gledati. primetnost. vizantinizam (grč. 3. copia vidimata) overen prepis. pro vidimacione (lat. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). utvara. zanesenjak. videlicet (lat. grč. nadzornik imanja. npr. video. vidimus. vidi) video sam. carinsko). vizuelan. pregledanje (lekarske. vidimus) videli smo. za stvaran opaža]. visibilis. pregled. pričina. poho-dilac. sravnio. razumljivo. lekarska poseta. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. pregledava akta. zagledati.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. overen prepis. predstava koju smatramo. preko puta jedno od drugog. poho-diti. pr. visibilitas) vidljivost. pregled. vidimer) staviti na nepggo vidi. kratak ženski ogrtač za posete. za overu. 3. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. vidimirati (lat. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. smerati nešto. vizualan (lat. vizorij(um) (nlat. 2. pohañati. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. pohoda. pretresa™. sproću čega. viza (lat. visio gledanje. vidni. vidit (lat. praznim. visualis) ont. visiera) l. težiti za nečim. kad sede. slika uobrazilje. uobraženja. vidi niže. visio. očiglednost. vide infra (lat. viduitet (lat. osamljenost. visorium) tip. kao što se lako može videti. sanjalica. viduitas) udovanje. pesnik. izvršiti pretres. nišan. bizantini-zam. vizir (ital. očigledan. overa jednog akta. vidimus (lat. prezimenom. udovičko stanje. visitator) posetilac. pri-državač listova. očevidno. fig. moralne beda. Byzantion) v. izvršiti pregled. na adre-sama: preko. nišaniti. vide supra (lat. vizionar (nlat. vizum (lat. overiti putne isprave. predstava. vidimacija (lat. in via juriš) putem prava. nišanska gajka. imati u vidu što. vizitacija (lat. vizija (lat. pregledane. vidovit čovek. prema potrebi. posetiti. shvatanje. očevidnost. vizitkarta (nem. vide infra) vidi dole. zvanjem i mestom stanovanja. onaj koji može duhom da vidi. rgo vidimatione) taksa za pregled. vija (lat. nlat. pasoše). fig. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vija Beograd preko Beograda. opsena. slika. način. vizionoskop (lat. vidi napred. udovištvo. . vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. treba videti. čini se. vide supra) vidi gore. polaznik. spram čega. pregledač. zvanična overa. voj. vizibilitet (nlat. videtur (lat. vidit) video je. gledanje. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. pregledanje. staviti vizu na pasoš i dr. visum) opt. vizibilan (lat. putem milosti. sravnili smo. vizualan. vis-a-vis) lice u lice. visite) poseta. visuel) v. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. kao kh. visionarius. vizura (lat. zakonskim sredstvima. overavanje. viser) l. vizirati (lat. očevidan. pojava. uzeti na nišan. obudovelost. odrediti zapreminu posude. vidualitium) prav. udovički deo. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. videtur) izgleda. dići i spustiti. visionaire) vidovnjak. fr. koji se tiče vida. visitatio) posećivaše. vija gracije (lat. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. prekoputa. prikaza. vidua udova. up. videre videti. pošto su viñena. Visit-karte) posetnica. videatur) neka se vidi. vidi ranije (u knjigama). vidualicij(um) (lat. smotra. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. kao im. sanjarija. visum viñeno. putem pomilovanje. jasno. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. videre) viñenje. videatur (lat. visum) ono što je viñeno. npr.. posećivati. naravno. tj. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. gañati. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vizis aktis (lat. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. prema čemu. uzana kočija sa dva sedišta. vidi docnije (u knjigama). okrenute jedna drugoj. videre videti) vidljiv.

željan osvete. viktorije (lat. vicarius) namesni. victualia. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. vija fakti (lat. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". viktorijaorandž hen. male vrednosti. viktus (lat. Vendi. fr. hodometar. dijecezi itd. podgrof. viksati (nem. slon. vindikativan (nlat. Victoria) nit. kazneni. nasilno. vicariatus) v.) muz. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. viatorium) putomer. vikarija. vikar (lat. villeggiatura) letnje vreme koje se. tur. fr. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. Vindi v. pesma uz koju se igra. bez vrednosti. neznatan. eng. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vina (ind. vitalijanci. pobednički. vilioris conditionis) slabijeg sastava. astr. zaštićivanje. vi mandati) prav. vilis jevtin) prost.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. vi mandati (lat. letnja svežina. papijota. villanelle. up. po zapovesti. viklifiti pl. vikingr) borac. vicomte. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. a obično se provodi van mesta stanovanja. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. seoska igra. bili na zlu glasu kao gusari. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). biljna) vina. prethodnika reformacije u XIV veku. vigonja. namesnički. fr. zavičaj. Viktorije (lat. patrijarha) u jednoj oblasti. kuća izrañena u obliku letnjikovca. zamenik. od-mazdni. farm. odmenjujući. vikendica kuća za odmor. via facti) prav. vikarna krvarenja med. delokrug namesni-kov. vicarus) zastupnik. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. vina medikata (lat. smanjivanje vrednosti. vilayet) mesto roñenja. vivere živeti) način života. vikarni (lat. za bojenje vune i svile. vindicativus) osvetolju-biv. vilajet (arap. namesništvo. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. victoriosus. vikontesa (fr. osetljiv. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. up. viktualije (nlat. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. korpus vile (lat. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. junak. unižavanje. vicecomes. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. ratnik.-tur. vilj (tur. sličan mandolini. pokrajina. kapelan. viking (stnord. silom. vivere živeti) pl. wickeln omotavati. gusar. rñav. viktualijanci (nlat. vilifikacija (nlat. vilayetli) zemljak. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. namesnik (pape. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. vijatikum (lat. IV u čast Jupitera. vilavela (fr. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. naročito junak na moru. wilaya. vikarijat. vike (nem. izdržavanje. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. samovlasno. prav. savijati) svitak za kovrčanje kose. ville) letnjikovac. provincija. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). victualia) pl. vijatorij(um) (lat. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. . provodi na selu. vicuna) v. vinalije (lat.. poputnina. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. ital.) zool. week-end) nedeljni odmor. vikarijat (nlat. vreñanje. asteroid otkriven 1850. viktus et amiktus (lat. IX u čast Venere i 22. vinalia) pl. u Engleskoj: niži sveštenik. kapelanstvo. viaticum) putni trošak. vilio-ris kondicionis (lat. zastupajući. medicinska (ili: lekovita. vikont (nlat. posednik vlastelinstva u Francuskoj. Wichse) mast za obuću. god. vikarijus apostolikus (nlat. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vikler (nem. engleska teleća imi-cla. vileñatura (ital. victus. puta. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. viktoriozan (lat. vilstek (eng. poslednja pomast. neznatnije vrednosti. vikunja (šp. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. biskupiji. vindikacija (lat. po naredbi svog vojvode (hercoga). radi razonode i odmora. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. villa. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). sredstvo za život. vilis (lat. život na selu radi razonode. victorieux) pobedonosan. hrana. vina medicata) pl. na osnovu naredbe. vikend (eng. viae-ductus) most iznad doline. životne namirnice. vikend. barovitog mesta i sl. victus et amietus) hrana i odelo. vikarija (nlat. od UŠ—XI veka. vilajetlija (arap. imalin. samovoljno. vila (lat. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima.

vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. svezati. viola) l. vinkulacija (lat. Vindobona) starorimsko ime za Beč. vinctura. alt-violina. phobeo bojim se) strah od vina. izazivač. viola alta) muz. kažnjavati. brač-violina. vinometar (lat. etiketa. violentnost (lat. viola d'amore) muz. bog. violetto. ljubičast. vino tinto) v. poljska kuća. violentia) v. viola di gamba (ital. obesvećenje. vincilir (mañ. vincula okovi) vezivanje. vinovnik (rus. vincire) vrpca.. ljubičica. viiolentan (lat. vinklag (nem. violencija. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. vino tinte (šp. dosuditi. up. žestina. vinkl (nem. brak. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. spa janje. viola di vindikaciona tužba prav. veza. vinum misale (lat. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. nlat. vinograd. violette) koji je boje ljubičice. violet (ital. docnije samo sa sedam drevnih žica. vindikta (lat. tužba zbog nanesene štete. fr. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. gvint. viola. bog. violetta) nuz. prinudan. violica. pu-dar. petlja. ranije sa 12—14 žica. viola (ital. vint (nem. fr. vindicare) osvetiti. viola alta. vincire. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. pre no što je isplatio. sekt. ljubavna violina. spona. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. maramica-ma). vitula) 2. ital. vinovnik) krivac. v. viola di braccio) muz. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. vinolencija (lat. violare jus territoriale) prav. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. povreda prava. violata) obeščašćena. izmešan s vinom. vinculare) spojiti. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. vinificator) proizvoñač vina. up. up. višega (fr. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. violata (lat. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). od kojih su neke bile metalne. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. violončelo. vinum vino. primiti obaveze.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. vinomer. vinolentia) pijanstvo. u širini štampanog retka. vindicirati (lat. desnom rukom. viola (lat. vinkulum konjugale (lat. letnjikovac. ljubičica. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. neobuzdanost. čuvar vinograda. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. violentia) silina. violinum) hem. papiru. vindjak(n)a (nem. združivanje. violeta (tal. vinum. grč. prestup zakona. plahovit. naprasitost. vigne. prekomeran. veza. mržnja na vino. doznačiti sudski. uže. Winkelhaken) tip. slaže slova). žestok. nlat. sudskim putem tražiti svoje natrag. opijanje. veština spravljanje vina. vinculum conjugale) bračna veza. violentus) silan. prav. fin. ital. muz. vindikaciono pravo prav. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. žustrina. tužba za zaštitu svojine. u početku ili na kraju knjige. vinkulum (lat. takoñe: vindikta. koji se opija. vinifikator (nlat. na pismima. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. mala violina. slagačica. gšja-nost. preteran. violentan (lat. mešavina plave ili crvene boje. nasilan. tinto. kažnjavanje. vindicta) osveta. obavezati se. štititi. violencija (lat. brano. viole. sklon piću. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. Winzer) stručan vinogradar. violin (nlat. osramoćenje. violare jus teritorijale (lat. vrpca. viola alta (ital. goropadan. oskrvnjenje. šp.. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. prisiljavanje. silovana devojka. violetan (fr. metron) sprava za merenje jačine vina. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. sila. vinculum) konopac. prav. vinkulirati (lat. postao insolventan. nasilje. viola di gamba) muz. sklonost piću. grč. združiti. žigicama). violet) ljubičast. violatio) prav. prouzrokovač. sla-galjka (mala metalna pregrada. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. braniti. Vindobone (lat. . vinktura (lat. vinkulum matrimonii (lat. plahovitost. vinczeller od nem. vinolentus) pijan od vina. gañenje od vina. vinja (fr. viola di bračo (ital. vinifikacija (nlat. preteranost. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. vino seko (ital. naprasit. vigna) vinova loza. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. viola d'amore (ital. vrstač. naročito zanatlijskih. violacija (lat.

čistota. bledilo. virilis portio) prav. virgineus morbus) med. . sposoban za dejstvo. zrelost. na osnovu naredbe. današnji kontrabas. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. vi reskript (lat. virpinija vrsta duvana i cigara. violončelo (ital. čelo. virman (fr. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. virage) ani j. zelena bojena materija u biljaka. pol. mor. violino) muz. violoncello) muz. virgo) med. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. violina. mor. violoncello) muz. okretati lañu. fig. virilescentia) zool. čednost. preneti. virtuelan (fr. logos reč. virole) spiralni svitak u satu. koji je sposoban za rad. mirujuća ili drema-juća snaga. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. virtualis) v. virgimtas) med. violon) muz. dubok glas. viridis zelen) bog. virga grančica) muz. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). silovati. violare) povrediti. vi rescripti) prav. viraginitet (nlat. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. prostim knjiženjem. violinista) muz. prva violina. violirati (lat. kružno spuštanje aviona. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. devičanski. čist. prestu-piti zakon. virtuel. ćemane. violon (fr. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu.152 violina (ital. jaja. e). nastrojen za delovanje. ginandrija. devica. trg. viridarij(um) (lat. spinet. govor) nauka o virusima. violine primo (ital. virilizam. virilis) pol. viribus unitis (lat. vi presidii (lat. violonist(a) (ital. virago) muškobanja. deo nasledstva koji pripada pojedincu. malokrvnost. violino secondo) muz. votum virile. limunova soka. virilna porcija (lat. virmanisati (fr. vir muž. četvrtina violine. isplata koja se vrši bez gotovine. virilis. virtus sposobnost. virilizam (lat. virement) fin. zarazne bolesti izazvane virusima. narušiti. vii (eng. virologija (lat. »seneka sposobnost za stupanje u brak. up. virilitas) muškost. supr. fig. a. Č>JGvršiti obračun. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. promene u karakteru. bašta. uzajamno obračunavanje. obesvetiti. virtuelan lik virgo (lat. virilis) v. uobražen. virilni glas v. virtuelan lik ont. virilescencija (nlat. prividan. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. virilan (lat. noć delovanja. pogaziti ugovor. obepgčastiti. devičanstvo. instrument sličan klaviru. virginitet (lat. viri potentia) muška snaga. obavezu. virilist(a) (lat. virtuelan. muškarača. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. svirač u violon. whip) toplo piće od belog vina. odvažan. virilitet (lat. virtualitet (nlat. sa prikrivenom snagom. ali se tom sposobnošću ne koristi. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. viroze (lat. celokupnom snagom. devojačka bolest. virement) fin. virgo intakta nevina devojka. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. violino piccolo) muz. virola (fr. v. up. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. virtualan (nlat. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. violine sekondo (ital. hlorofilin. najmanja violina. odvažnost. druga violina. svirač u violinu. zrelo doba. spolna nevinost. po zapovesti. šećera i začina. mogućan. snaga) snažan. virus otrov) med. viraž (fr. d. violone) muz. muškost. nagao zaokret. viraginitas) fiziol. violiiist(a) (ital. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. violine pikolo (ital. fig. viper-in (eng. viribus unitis) sjedinje-nim silama. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. virginalan (lat. fiz. devojka. viripotencija (lat. devojapggvo. viola di gamba. vir muze) muški. mužev-nost. viridin (lat. svirač u violončelo. virginal (lat. po ital. čelični kalup za kovanje novca. virgineus morbus (lat. viraginitet. gradila. muže-van. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. čedan. realan. prebacivati (ili: prebaciti. naročito kod ptica. bradatost. oskrna-viti. obrtanje (ili: okretanje) lañe. sposobnost. bitna ili pojamna važnost. virtualis) sposobnost za rad. violino primo) muz. virago (lat. virus otrov. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. poremećaj u polnom razvitku kod žena. virginalis) devojački. valjanost. lat. violončelist(a) (ital.

utroba. kod jednog naroda). tj. viskozimetar (lat. vitalni osećaj psih. naročito srce. v. vis legis) prav. vitalitas) v. vis legne (lat. koji pomaže život. viscidus) židak. fig. fore mažer. vitalan (lat. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. vist (eng. viskozitst (nlat. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). hrabrost. virus otrov. vita brevis. vita (lat. uzvišen. vis major (lat. viršafterica (nem. uvid. viršla (nem. gust. jetra itd. dro-ban. ulja i dr.) 1. vis apsoluta (lat. vi-skoznost. u našoj svesti. živahan. celokupne zdravstveno stanje. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. vis probandi) dokazna snaga. velika umetnica. zakonska sila. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. snaga koja dejstvuje. vitalizam (lat. vista) trg. vis vitalis) životna snaga. virulentia) med. mogućnih. creva. 2. ital. fig. bitan. mogućna. kurikulum vite. virtuoznost (nlat. ars longa) život je kratak. gnojenje rane. snaga dokaza. privlačna sila. neophodan. snaga. vis atraktiva (lat. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. vitalnost (lat. oštrouman. zecu slična južnoamerička životinja. veoma važan. vis inertiae) fiz. pome-ranja napadnih tačaka. vis inercije (lat. virtus (lat. vispren (rus. up. . lenivosna sila. limuna i crnog vina. onaj u kome se ogleda. menice. onda je zbir virtuelnih. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. svojstvo viskoznog tela. pokazi-vanje menice. virtuozan (nlat. verovatnoće življenja. Wurstel) vrsta male kobasice. vis probandi (lat. izazivaju oboljenja. artikl. viscera) pl. otrovnost. naročito u muzici. a vista (ital. opšte stanje našeg organizma. fig. are longa (lat. pun ljutih i opakih sokova. naročito u muzici. tj. životnost. sila lenivosti. da luče otrovne produkte i da. vis armata (lat. pristalica vitalizma. zarazna klica. zagrižljivost. jetkost. virtuosis) valjak. na taj način. nutrica. krepost. vis) sila. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. piće od čaja. virulencija (nlat. snalažljiv.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. viscidan (nlat. viskozan (lat. vitalitet (lat. vojska. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). lepljivost. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. sa životnom snagom. jedak. kinetička energija. vis attractiva) fiz. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). naročito lakova. živ organizam. dostigao savršenstvo. med. vita brevis. muškost. virtus) muška snaga. tvrdoglav. vrlina. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. viktualijanci. viscera (lat. virus otrov) med. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. viski (eng. virtuelna žiža ot. valjanost. pun žestine. vitalist(a) fil. vir. oživljavajući. vis vitalis (lat. fig. viskača (šp. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). viskoza (lat viscum lepak) hem. tegljivost. grč. otrov. virtuositas) savršena veština. virtuoz (nlat. virulentan (lat. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. vitalis) životni. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). gnojav. viscum lepak) te-gljiv. koje predstavlja važan trg. vis viva) fiz živa sila. vis armata) oružana sila. viscum. vitalijanci (lat. prosečne trajanje života (npr. virtuoskinja (ital. odličan. vis absoluta) prav. izazivač bolesti. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. plemenit. viskozitet. viskoznost fiz. vis viva (lat. vitalitas) životna snaga. vis (lat. duhovit. a vista) odmah po viñenju. visceralan (nlat. vitalitet. otporan. tok života. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. tj. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. poglavito u tehničkom pogledu. whisky) engleska rakija od žita. viscosus. vita život) životopis. unutrašnji or-gani životinjskog tela. vešt. viñenje. vista (ital. vita) v. otrovan. zagrižljiv. drob. sila zakona. vis maior) viša sila. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. virulentus otrovan) med. lepljiv. moć. šećera. virtuosis. opšti osećaj života. vlast. viscacha) zool. visceralis) utrobni. viscositas) fiz. tj. savršen. pluća. koji se tiče života. sposoban za život. sposobnost za život. virus (lat.

i radnici u srazmernom delu dobiti. vicinalne železnica. vitreolus dei. od vitreus staklen. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. grč. plava galica). aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vitiligo lišaj) med. prozor. greh. gresi (mladićkog) doba. šp. osuditi. gvožña (zvani zeleni vitriol. Witz) desetka. pretvaranje u vitriol. vicioznost (lat. vicia. vice verza (lat. postakljenje. analis godišnji) dvadesetogodišnji. obično uzanog koloseka. fr. vicijum nature (lat. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vitium naturae) med. duhovit čovek. pretvarati se u vitriol. upravnik crkvenih dobara. rahitis. putem prenošenja ili ustupanja. vitrum) staklo. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vitiligo (lat. vitiositas) pokvarenost. oštroumnost. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. viciozan (lat. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. med. oti-rač. omaška. grč. još neispitane dovoljno. vitium cordis) med. vitia aetatis) pl. vicinalan (lat. vitriolizacija (nlat. vitraj (fr. zamenik vladara. seoski. vitrescibilan (lat. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vicennium) vreme od dvadeset godina. vice-direktor. pogreška. vi cesionis (lat. zelena galica). porok. eiter (nem. na osnovu poslednje volje. poročnost. vic (nem. prvobitno bog Sunca. vice (lat. fil. H. prozorske zavese. vicinalni put opštinski. kristalast. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. Vitleju. pored poslodavaca. vicia etatis (lat. tj. vitriolisatio) hem. testamenta. vicijum kordis (lat. vicemaher (nem. vitrotipija (lat. vitrificatio) postakla-vanje.). žumancetu. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. oličenje stvaralačke sile u prirodi.).vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitriolescere) hen. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. wischen brisati) brisač. vicies dvadeset puta.) v. sulfat (tj. kristal. obrnuto. vi testamenti (lat. vicijum kanonikum (nlat. npr. koja vezuje samo obližnja mesta. zabluda. pl. nestajanje pigmenata u koži. vitrum staklo. vice-kon-zul. vicesimatio) dvadesetkovanje. vitriol. Witz. providan. vicijum (lat. machen činiti) šaljivdžija. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vitriol (lat. kazniti smrću (u pobunama i sl. nevaljao. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. izdvojiti.) „Tvorac vasione". rñavost. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitrificare) postakli-ti. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vitriolescirati (nlat. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. krivica. vitrifikacija (nlat. vi cessionis) prav. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. najpopularniji bog u brahmanizmu. u svežem mesu. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vitreux) staklast. seoski put. vicioznost. sjajan. pretvorljiv u staklo. vitrificirati (nlat. zamenjivanje. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. vitrum staklo. sporedna železnica. viciozitet. vicezimacija (nlat. silom. vitelus (lat. . svežim plodovima i semenju. staklena pregrada. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitreus staklen. nalaze se u većini namirnice. u protivnom slučaju. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vicinalis susedski) opštinski. vitrine (fr. vitrum (lat. vi testamenti) prav. nedostatak. vitrometar (lat. vicesimare) dvadesetko-vati. poročan. vicedominus) namesnik. viciozan posed prav. prozori. vicezimirati (nlat. vitrage) staklena vrata. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. pokvaren. razne hranljive materije. dosetljivost. dućanski izlog. biol. koji je sa ned ostatkom. vitium) mana. vitellus. metron) ont. cinka itd. Višnu (ind. vicedom (lat. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. zastupanje nekoga. vicenalan (lat. naročito u zelenim delovima biljaka. viciozitet (lat. beriberi. bez mane. vita život) pl. posed koji nije bez zamerke. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vitriolo) hen. bakra (zvani plavi vitriol. mane.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. mleku i dr. vicenij(um) (lat. gresi mladosti. pela-gru itd. promašaj. vitulus) žumance. duhovita šala. vitiosus) pogrešan. viče) u složenim rečima znači: pod-. fr. pretvaranje u staklo. vitraž(a) (fr. koji ima manu. mana srca. viče versa) obratno. vitrescibilitet (nlat. onaj koji vezuje samo susedna sela. želez-nica. silom oporuke. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vitrezan (lat. Višva-karman (ind.

samoglasnički. volee) let. voks populi. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. isparava™. visok (ili: oštar) glas. voks hibrida (lat. volan (fr. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). voks humana (lat. to je svetinja. npr. Vokalize. pozivanje na neki položaj. naročito za veo. peti padež. ge. vokabula (lat. glas narodni je glas božji. glas istine koji nema dejstva.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. pretvaranje u paru. bez pratnje nekog instrumenta. izgovaran. o. fiz. vocalis. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. za-interesovati. vox humana) muz. komad sa kupleti-ma. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. voki-toki (eng. speak govoriti) meñunarodni. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. vox populi. svetski jezik. vole (fr. vokaliza (nem. nestalnost.) pl. udariti loptu u letu. volta) zidni svod. naziv. stariji naziv za Rumuniju. voks (lat. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). volva (lat. ot vole (fr. opna na mladim pečurkama. samogla-snik (kod nas glasovi: a. volatilitas) isparljivost. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vox) glas.) vera u učenje višnujita. fig. obešenjak. vrsta tanke materije za ženske haljine. (solmiza-cija). muz. letenje (ptica). samoglasnički. volatilan (lat. volant) koji leti. vokalna muzika pevanje. pronalazak nemačkog sveštenika J. zanatu. vokalan (lat. leteći. pri toj reči (pade mi na pamet). ispa-riti. volvulus (lat. s obzirom na boju zvuka. krilo vetrenjače. mi. voal (fr. vodviljist(a) (fr. vocabulum reč) pisac rečnika. konsonant. dozivni padež. Wodan) mit. promenljivost. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. koprena. world svet. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. vocativus) gram. vokativ (lat. vocalisme) gram. fr. volatilizacija (nlat. prethodnik esperanta. vocalizzo) muz. vokalski (lat. god. pobede. supr. tj. višnujiti (ind. assa voće) samim glasom. reč. vox Dei) posl. vokalize (ital. voks dei (lat. tj. čovečji glas (na orgulji). ital. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). vokali-ziranje. zvuk. pucati iz voleja u fudbalu. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). ad voćem) uz reč. dar. vokal (lat. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. zavezanost (ili: zapletenost) creva. teorija samoglasnika. tj. Vodai (nem. struci). 1831— 1912). vocalis) gram. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. vox virginea) muz. vokalizacija (nlat. ime. vocabularium) rečnik. volvulus) med. dobre žetve i lekarstva. konstruisan 1933. nestalnost. u ovom pogledu. karner na ženskoj haljini. voks klamantis in dezerto (lat. fig. točak zamajac. volant) pernata lopta. volat (ital. walkie talkie) prenosni radiotelefon. ton. asa vode (lat. Vuogan. sub hak voce (lat. točak za upravljanje automobilom. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. reč. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. isparavanje. vox acuta) muz. vocalizze) muz. volatilisare) hem. M Šlajera (Schleyer. sklonost (nekom zanimanju. vokabular (nlat. vokale (ital. vokacija (lat. volantai (lat. vocalisatio) gram. volans. vodvilj (fr. volatilitet (nlat. spadalo. volva) bog.višnuizam 155 nestašno. uzaludno opominjanje. tj. položaj. e. vox hybrida) melez-reč. koji se tiče glasa. fa itd. fig. volabilitas) povrpšost. koji može da se pretvori u gas ili u paru. bog vetra. zasvoñena prostorija. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. isparljiv. koji je u letu. vocalis) gram. voks akuta (lat. višnuizam (ind. u smeni (dokaz). izraz. voks virginea (lat. volapik (volapuk = eng. danas: veseo. mrtvih. vokalizam (fr. rang. grč. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. mali poz. vežbe u pevanju sa slogovima ut. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. ad vocem (lat. vokalna harmonija (lat. vox glas) gram. u). volatilizirati (nlat. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). voile) prevez. volatilisatio) hem. Jovana Krstitelja. što narod hoće. volabilitet (nlat. vocale) muz. vocatio) poziv. glasni. vocabulum) lingv. vokabulist(a) (lat. veo. . i. pevajući. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. u SAD. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. lepršav. vocalis. vaudevilliste) pisac vod-vilja. zastor. volatilis) hem.

naponske razlike. najugledniji ljudi nekog mesta. spis ovijen oko štapića. voltigeur) veštak u skakanju. tj. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. savitljiv. metron) fiz. tako zapove-dam. grč. grč. savitljivost. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. Volta. obim. Voltin stub fiz. metron) fiz. volo hoću) sik volo. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. laki pešak. pre nego što dodirne tle. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. volterijanizam. voltametar. volitivan (lat. volvere okretati. metron) fiz. volenti non fit injurija (lat. govorljiv.. volta (fr. volontaire. volta-elektrometar (A. sikjubeo(. vitak. sic volo. volumetar (lat. volubilitet (lat. volti subito) muz. lat. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. inductio) fiz. up. promenljivost. galvanski elektricitet. volicija (lat. brzo okreni (na notama). koji potiče od (ili iz) volje. muz. voltaizam (A. Volta. promenljiv. željni. pojedinačni akt volje. dobrovoljac (vojnik). A. obrtati) gibak. voljni. 2. volvere) rukopis. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. lat. volubilan (lat. volt (skr. volvere okretati. igrati na konopcu. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. lat.: at. bakra i sumporne kiseline. slatkorečiv. nestalan. tome je pravo. voltamper (A. sveska. ko hoće da mu tako bude. slatkorečivost. volens-nolens (lat. tj. grč. frivolan. naglo promeniti mišljenje. v. okretan. dopusni. udarac lopte (u tenisu reketom. vol-au-vent) kup. ital. lat. volumen (lat. tj. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. voltfas (fr. volte-face. voltaisme) fiz. Volta. poluobrt. volti subito (ital. nepostojan. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. grč. zvuka). volterizam. zapremine. facies lice) voj. volitio) psih. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. volubilitas) gipkost. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). nestalnost. up. teranje konja u krug. fr. voltižer (fr. volumen. volley) sp. voltmetar. volta. galvanski elemenat sastavljen od cinka. M. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. vrlo vešt konjanik. volta-indukcija (A. Volta. tečan. ital. lisnata pasteta. voltiger. voltmetar (A. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. volte. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. volumenometar (lat. Ampere) fiz. volja. mesom. volumen. htenje. tečnost u govoru. volubilis. volo (lat. strelac (u francuskoj vojsci). . nagla promena mišljenja. poluokret. sic jubeo) tako hoću. voltametar. jahač vešt u skakanju na konja. voltage) napetost. voltairianisme) fil. voltametar (A. električni napon. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). voltižirati (fr. volutus valjan. fig. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. instrumenat za merenje potencijalne razlike. voltaža (fr. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. Volta. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. bez obzira na lično raspoloženje. vol-o-van (fr. Voltin elemenat fiz. izraz volje.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. volumen. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). punoća (glasa. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. volej (eng. svitak. pokretljivost. galvanizam. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. kao kod Voltera. volterijanizam (fr. volitio) l. epikurejski način mišljenja. V) fiz. lisnate testo punjeno ribom. konj obučen jahačkom vežbanju. prostor što ga zauzima jedno telo. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. praviti veštačke skokove. Volta. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. v. igrač na konopcu. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. dakle. okretnost. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. volonter (fr. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. napon struje merene u vo l tima. fig. jačina. brzo prelaziti s predmeta na predmet. knjiga. fiz. gran. voltera (fr. gljivama i dr. volens-nolens) „hteo-ne hteo". elektron.

gnojav. skupljanje glasova. voluntas volja) fil. voluntas ultima (lat. intelektualistička psihologija. koji. voluntaristi (lat. zool. vražda) 1. votatio) v. votum konzultativum (lat. po mom nahoñenju. wolframium) hem. Bunt). a voće sola) samo za jedan glas. votivus) zavetovan. pun glas. 3. nestalnost. voluntas. up. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. pevački glas. poslednja volja. vomitivurn) med. bljuvanje. gde ima ležišta boksita. vomirati. glas koji se daje za nešto. voće) kuz. v. voče di peto (ital. opsežan.85. votka (rus. glas iz grudi. theoria) hek. neprijateljstvo. zavetni. voče di testa (ital. votum decizivum (lat. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. vomika (lat. zlata. opsežnost. kum vot (lat. voluminozitet (nlat. vovere) zavet. Wochein) min.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. vostro konto (ital. glasati za. vomitiv (nlat. plemenski mirovni sud (tzv. koji je sastavljen iz više svezaka. votivum) etn. votum consultativum) prav. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. voće di testa) muz. zavetna žrtva ili dar božanstvima. vo-litiv. vomirati (lat. votum. strasan. Votergejt afera (eng. topi se na 3400°. znak W. krvno kolo). kurijski glas.) čarobnjak. pristalice voluntarizma. votacija. glomazan. sub voto remisionis (lat.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. odlučujući glas. pun čireva. vomitus (lat. voluntativ (lat. vovere) glasač. votiranje (lat. vomikozan (lat. vohajnit (nem. votum kurijatum (lat. votum curiatum) ukupan. fig. povraćati. uvijeni puž. zavada. vražda (rus. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. uvojnica. izglasavanje. vomica) kec. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. izgla-sati. testamenat. što se mene tiče. dakle. nepostojanost. odreñivanje količine rastvorene materije. vomitus) ned. volfram (nlat. tungstem. pohotljiv. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. stat pro racione voluntas (lat. vomitirati. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). vomitirati (lat. voluminozan (nlat. vomera) med. votiv (lat. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. voter) dati svoj glas za nešto. vovere zavetovati. votum virile (lat. vomicosus) ned. nezajažljivost. sredstvo koje izaziva povraćanje. za razliku od kurijalnog glasa. voluta) apx. votivan (lat. volšeban (rus. Wochein) u Sloveniji. svaña. votare. veoma tvrd i otporan metal. šara u obliku puža. grč. voluminozitet.) natprirodan. protiv nečega. gramžljivost. volo hoću) volja. votum decisivum) prav. srebra ili voska. fig. na vaš račun. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. a voče sola (ital. voće di petto) muz. vomitare) med. nego prema zapremini. kum vogo ilimitato (lat. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. mañijski. nazvan po mestu Bohinja (nem. pun veselja. spirale. votans. meo voto (lat. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. voluntarizam (lat. volutatio) valjanje. votirati (lat. voluminositas) obi-mnost. 2. glomaznost. mañioničar. ital. zabavan. sinonim za mineral boksit. voluminoznost v. krvnika. votant (lat. votatio) glasanje. volutacija (lat. zajednički glas. voracitet (lat. debeo. fr. crkvama i dr. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. vodka) popularne ruska rakija. prijatan. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. volumen zapremina. voče (ital. povraćanje. hem. sve-cima. volšebnik (rus. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. votum (lat. savetodavni glas. kabast. voluntas volja) liigv. votacija (lat. atomska masa 183. voluptuosus.. izglasavanje. votum. bljuvati. metria) veština merenja zapremine. ukras na stubovima u obliku zavojice. prišt. u mnogo knjiga. sit voto) s pravom glasa. glasanje. glas iz grla. voluptas pohota) sladostrasan. obećanje. voracitas. vostro conto) trg. voluntas ultima) prav. voluptuozan (lat. vota. votiranje. čir. v. predata. volumen. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. naročito: čir u plućima. obi-man. velik. voluta (lat. a ne intelekat. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. . glasanjem odobriti. volum-teorija (lat. vorax proždrljiv) proždrljivost. teo voto) po mojoj želji. pl. voluntas volja) fčl. sulr. fizkol. voluntas (lat. redni broj 74. čudotvoran.

vulgaritet. povre-dljiv.066. zajedničkim. fig. vulvula) zool. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. ruševina. vulkanizacija (lat. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). slab. god. neptunizam). sredstva za lečenje rana. nlat. vulcanitas) kol. obično. vulgo (lat. Vulgata (nlat. vunderkind (nem. obnarodovati. vulgaritet (nlat. versta) ruska mera za dužinu (1. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. vulneraria (lat. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulkanisti (lat. vulkan (lat. uprošćenje. Vuotan (stnem. vulkanitet (nlat. narodski. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vruć pepeo. pomešanih sa sumporom. povredljivost. Wuotan) mit. dete bludnice. vulgarnost v. kod naroda. nepristojan izraz. vultispeks (nlat. prosto rečeno. vulgaris opšti. nlat. vulvus. kaučuka i gutaperke. nlat. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. prostaštvo. naročito za čakšire. vulcanus. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vrsta (rus. vulkani-™ (lat. vulgo) pril. vulva (lat. opšte poznatim. prostački način izražavanja. vulnus) rana. pr. grč. stidnično-materični. ieptu-nisti). vultispex. objaviti. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. lice. vulcanus) kol. vulnus (lat. sin Jupitera i Junone. vulcanus.vrak 158 Vuotan vrak (nem. u narodu. vulneraria) pl. vulvula (nlat. u običnom životu. vulkanologija (lat. vultus izraz lica. vulvitis (lat. Vulkan (lat. prostački. vulgarisatio) uprošća-vanje. olupina. u etru. fig. usled visoke temperature. Na taj način ove materije. vulgus) narod. vulcanus. lat. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. up. fizio-gnom. vulgaris običan. čudo od deteta. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. med. versta. vulgaritas) običnost. usijano kamenje i rastopljene stene. benzolu. Wunder čudo. stidvdšd. vulgarizator (lat. prostakluk. vulnerabilai (nlat. vulgarisare) uprostiti nešto. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vulgarizirati (lat. svakidašnji) nizak. svetina. Vodai. vulkanizirati (lat. vulgirati. sa radionicom u vulkanu Etni. vulkanizer onaj koji vulkanizira. neupotrebl>iva stvar. neotporan. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. pulkanizam (lat. obranljivost. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. ozle-dljivost. preterano uprošćava naučne pojmove. vulcanus) pl. vulkanolog (lat. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. shvatanje da . vulcanus. sra-mnica. vulcanus) kol. obranljiv. postaju. logia) kol. vulkanski (lat. jezikom prostog sveta. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. uopšte. vulnus letale) smrtonosna rana. vulva) med. činjenje da bude svima razumljivo. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. gomila. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulkanizator v. materica kod životinja. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulnerabilitet (nlat. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. koji se može raniti. ozledllv. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. neotpornost. koji bljuje vatru. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. učiniti nešto opštim. vulvo-uterinski (lat. vulgaris opšti svakidašnji) prost. vulgarnost. na temperaturi od 130—140°S. vulgaran (lat. logos reč. nepristoj-nost. vulgus (lat. v. vulcanus) kol. elastične i ne rastvaraju se. vulgare učiniti opštim. činjenje opštim. .78 km). prostakluk. sklonost bolestima. vulnus letale(lat. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. uterus) ašt. kol. kao obično. Vulcanus) kit. vulkord (eng. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulva) inat. puk. vulnerabilis) ranljiv. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulkanistički. vulkanizer. grč. vulgarizam (lat. vulgarizacija (nlat. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. zajedničkim. terpentinu i dr. postanak (ili: poreklo) vulkana. niskost. koji potiče od vulkana.

gaip (arap. gabbro) mm. fiz. uviti (ili: uvijate) gazom. gavun (ital. krupnozrna erup-tivna stena. gagat (grč. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. primalac zaloge. pobednik. naročito se odlikuje velikom brzinom. gabionnade) voj. gabionada (fr. krt. gazzella) 1. torokuša. gayret) revnost. 2. vojnik musliman. lan-tanida. fr. gaggio) zaloga. gazela. kao smola crn i voštanog sjaja. jedanaesto naše latinice (G. up. gaibba) l. krletka. gaza (fr. rešetkast sanduk za prenošenje voća. gavaz v. stalna zarada. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gabarit) kalup. gabarden (fr.A V E ILN D 166/ G G. staklenih boca i druge robe. stalna nagrada. g). prema kome se nešto oblikuje. šp. tur. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. tur. stanovnik pustinje. gažist(a) (fr. gagathos) min. drveta) u gas za gorivo. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. slična srni. gazirati (fr. gayp) ono što je nevidljivo. muz. gazzetta. gagiste) plaćenik. kao skraćenica: g=ipaia. Atherina hepsetus. gayra. up. službenik. tvrdica). odela i ženske tkanine. gajb. lignita. gabarit (fr. kavaz. služi za grejanje i osvetljenje. gazette) dnevni list. pripada grupi retkih zemalja. gazal. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gayda) nuz. gabion (fr. gavota (fr. veo. gaietanćn tur. ital. stvarajući zvuk. gazolin hen. živi. model u prirodnoj veličini ili umanjen. dged. tamnozelene boje. gage. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gadolinij(um) hem. g= skraćenica za gravitaciju. novine. gaeta (ital. najamnik. prav. narodni muzički duvački instrument. osobito česta u književnosti istočnih naroda. atomska masa 157. gaio) muz. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. sastoji se iz kožnog meha. junak. kaytan) 1. gazeta (ital. znak Gd. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gaža (fr. mrki ugalj. gabro (ital. tur. tur. kavez. grudobran od koševa punjenih zemljom. a pamučne za lake haljine i. tajno. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gajret (arap. hem. čilo. vrsta lirske ljubavne pesme. gazal) 2. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. natopljena gumom. gadlje. hemijski element. gaytan. metal. redni broj 64. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). gayb.25. alapača. gajba (ital. dve ili više izolovanih žica za . onaj koji drži zalogu. ital. veselo. poglavi-to ljubavne. borac za veru. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. gavialis) zool. narnik. gazela (arap. Ge= germanijum. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. ključa izmeñu 70—80°S. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. G—peti ton u dijatonskoj skali. gazi (arap. Ga = galijum. gajde (arap. gavijal (nlat. gabion) voj.. gazela (arap. vrsta morske ribe. g četvrto slovo naše ćirilice. zool. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. za kišne ogrtače. 2. Gd=gadolinijum. gazi) ratnik. gajtan (grč. duhovna stvar. živahno. tečni deo sirovog petroleuma. skriveno. vrsta crnog ćilibara. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gazel (arap. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. plata. qai'da. srčanost. fig. geman. jemstvo. gazal. ga'ib. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. tajo (ital. hen. gažiranje (fr. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. gazal. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. plemenitost. gavone) zool. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. afrička antilopa.

gala. ukusan.(grč. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). ago proizvedem) med. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina.pocinkovati gvožñe"). phagem jesti) mleko-jed. čovek koji se hrani poglavito mlekom. učtivost. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. tvrda. phoreo nosim) pl. fr. prijatan. galaktometar (grč. uglañen. dvorska. . aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. „kratkom robom" (bižuterija. mlečni jaspis. rheo curim) med. uslužnost. galantan stil muz. metron) instrument za merenje masnoće mleka. galaKtos mleko. galaktozidi v. ljubaznost. gala. svečana nošnja. metria) merenje mleka. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. galaktofag (grč. koji je lake ruke. Galaksije (grč. v. spletenih slično vrpci. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. gala. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. galaktorea (grč. veštačko oživljavanje. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. Kumova Slama. galanterija. galaxias) astr. galaktocela (grč. izdašan. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. galante) izdašnost. prividna učenost. fin. galaktagoga (grč. Galaksije. upotreba galvanske struje. pion mastan. doteran. maramice itd. uglañenost. med. tanak mlaz. trg. gala. maglina. gala. galvanizirati. lepo odeven. otmenost. logia) nauka o mlečnim sokovima. gala mleko. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. mlečni kamen. an gala (fr. galaktički (grč. Galaktika (grč. galabija (arap. gala. galaktopiometar (grč.).) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. ašikovanje. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. gala. gala (ital. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. glikozidi. galante) nadriobrazovanje. radnja sa tzv. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galaktoza (grč. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. gala-večera i sl. galaktogen (grč. lepeze. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). šp. može se bojadisati.160 sprovoñenje električne struje. galanterist(a) (fr. kao sredstvo za nagrizanje. galaktostaza (grč. galante) pokazivati se darežljiv. sredstva za izazivanje mleka. galaktoskop (grč. la-skanje. gala. častan.).. galantirati se (fr. akratia neumerenost) med. rukavice. galvanizam fiz. prekomerno gubl>enje mleka. galaktofora (grč.. galaktologija (grč.) beli ogrtač kod Egipćana. fig. klavirskih dirki itd. trošiti ne štedeći. ital. galantnost (fr. v. elastična i sjajna. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. stasis zastoj) med. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). gala. 3. galalit (grč. zastoj mleka kod dojilja.. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. Mlečni Put. gala. svidljiv. jata. fino ponašanje. galanterie) trgovac galanterijskom robom. bakra i cinka sa kiselinom). galaktografija (grč. tj. em gala) ili in gala (ital. galvanisati 2. galant. gala. naročito prema ženskom polu. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. lithos kamen) mlečni kamen. mlečni. gala. svečan obed itd. galakturija (grč. galanterije (fr. gala. gala-predstava. kele) med. pomoću usijane žice. prijatna ukusa. učtiv. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. od galaksije ili talak-tike. in gala) u svečanom odelu. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. gala. svečanost. izdašan. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. gala.. gala. gala. galante) uslužan. galaktometrija (grč. utvrñivanje valjanosti mleka. gala mleko. udvaranje ženama. skopem gledati) 1. veštački oživeti. dopadljiv.) astr. šp. rug vatra) med. sistema zvezda. ljubazan. galakto. gala) svečani ukras.) pr. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. tapše. galaktakratija (grč. galantna bolest venerična bolest. češljeva. u paradnom odelu. kosmičke prašine i dr. gala. fig. galvanisati v. galantan (fr. uron mokraća) med. galanterie) predusretlji-vost. lithos kamen) hem. galaktit (grč. pristojan. fig. Arapa i dr. npr. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". galantizam (fr. mlečna groznica (kod porodilja). galaktopira (grč.

struje. galvanoplastičkim putem. robijaška laña. magnetes)B. e.161 galvano (ital. galenski lekovi. lat. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. skopeo posmatram) fiz. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. galizirati galvanohromija (Galvani. galeota (ital. šp. grč. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvanski elemenat fiz. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. glyphis zarez. medalja. grč. grč. galenisti pl. galvanopunktura (Galvani. farm. fig. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. zbog svojih dugih zidova. grč. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. galvanometalurgija (Galvani. instrument koji pokazuje postojanje struje. up. poniklavanje gvožña itd. da bi na taj način postali bolji i trajniji. grč. galeote. galvanotropizam (Galvani. galvano-faradizacija (Galvani. 2. galvanoterapija (Galvani. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. grč. usiljena šala. indukcionom strujom. u utvrñenjima: pokriven hodnik. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. bod) med. galvanskim putem. up. galvanometar (Galvani. galvanostegija (Galvani. u rudnicima: prokop. električne. nlat. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). publika (u pozorištu.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. naročito takav kliše. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. grč. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. zatim se pospe grafitom i onda. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice.). galere. galvanoskop. voska i dr. pobakri galvanokaustika (Galvani. galera (fr. galenizam med. galenit (grč. mornarski dvopek. sagorevanje) hir. Gali (lat. koji su bili keltskog porekla. naročito slika. kausis gorenje. plassein obrazovati. čahura svilene bube. galvanografizirati (Galvani. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. ital. med. Galvaniju) istosmer-na električna struja. pokriven balkon (u pozorištu. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. v. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galerija (nlat. gledaoci.). pozlaćivanje srebra. tropos obrt) bog. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. grč. therapeia lečenje) med. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. zbirka umetničkih dela. galiota. galenski lekovi farm. galvanski elektricitet fiz. galletta) l. galijaš. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. galeonist(a) (ital. galvanometar. Faraday) med. parlamentu). lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galeta (ital. up. predmeta (od drveta. galeria. grč.). technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galvanografija (Galvani.). spoj više galvan-skih elemenata. posrebravanje bakra. galvanska struja (po L. galvanotipija (Galvani. gipsa. grč. koji ga je otkrio). Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. da bi se dobila jača struja ili viši napon. veoma brza ratna laña srednje veličine. Voltin stub. galenica) pl. galvanomagnetizam (Galvani. galeotta. slika) v. elektromagnetizam. grč. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. Galli) pl. up. galera. galvanoplastika. typos lik. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). tj. kori-dor. dug hodnik. metron) fiz. slušaoci. plaketa i dr. Galvaniju. galeot (šp. grč. galgnhumor (nem. parlamentu i dr. fig. galenika (nlat. galvanoskop (Galvani. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. ital. ital. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galvanoplastika (Galvani. galvanotehnika (Galvani. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. šp. punctura bodenje. galvanoglifija (Galvani. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. grč. grč. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galvaiska baterija fiz. up. grč.

trčati u skokovima. gammarus) zool. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. fr. galion. galera. up. Gallus. galop. nlat. galiot. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galiota (ital. galicisti (fr. katalektični anaklastični tetrametar. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. gama-zraci (grč. gajtani. spoljni konj u „trojci". Gallus. galop. galimatias) zbrka od reči. gamma) fiz. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galeone) lom. galoni (fr. grč.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. halijak) v. phobos) preteran strah od Francuske. tama (grč. galera. galoper) jahati u galopu (ili: trku). Gallia) Francuska. igranje polke. niz od osam tonova. Gallus. 2. u odnosu prema papi. Galija (lat. galomanija (lat. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. galija (ital. fr. galeot. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galikanski (lat. gamarografija (grč. galicizam (lat. galski (lat. razvijati se vrlo brzo. mania pomama. galeota. galimatijas (lat. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. Gallus Mathiae. galoman (lat. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. po eksploziji dveju atom-skih bombi. reči bez smisla.785 1. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). ital. gallicisme) osobenost francuskog jezika. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. Gallia. galia. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). sifilis. galoppo) l. galofobija (lat. grč. fr. galopira™ (fr.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. gallicistes) pl. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). lestvica. arap.) v. gallicus. šp. muz. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galoscia.546 1. nlat. galikomanija. grč. galilej (po G. logia) zool. galeotta) v. galochia) kaljače. . l gal=l cm/s2. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. med. grč. skala. Gallio. iambos) megr. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. igrati polku. Gallia. grč. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. gallina) kokoš. ali mnogo kraće talasne dužine. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galošne (fr. fiz. dijal. galijambus (lat. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). gama-globulin belančevina krvnog seruma. galofil (lat. robi-jaš. Gallus. tj. graphia. galoche. ital. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. širiti. s funkcijom antitela. galikus morbus (lat. gamar (arap. gornje cipele od gume za sneg i vodu. nlat. galomanija. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galons. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. galeot. galea. galopada (fr. galon (eng. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. rojte. nauka o ljuskarima (rakovima). galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galikanizam (fr. Imaju ogromnu prodirnost. Gallus. galea) veslač na galiji. nejasan i nerazuml>iv govor. up. mania) v. francuski. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. galopin) slušče za trčkaranje. galli.. U Engleskoj = 4. vrsta starinske morske lañe. raditi nešto vrlo brzo. galina (lat. galo-romansko (l&~. lat. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. ital. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. jahanje u trku. gamarologija (grč. golijat (ital. galoni) pl. 1791—1863). vrenga.. galikomanija (lat. Galileju. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. galofob (lat. jezika itd. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galijun v. ital. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. u SAD=3. voj. galion (ital. gallon. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. kammaros.). ordonansoficir. galopen (fr. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galski petao petao kao simbol Francuske. Gallus. kammaros rakušac obični. grč. grč. galski. v. galop (fr. galiot (ital. vrlo su prodorni. galijaš. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galionizam. fig.

zaraziti. jedem) med. izuvi-jan korak u plesu. gangrena (grč. u Meksiku. licitacija. guarento jemstvo) jemac. ispiranje guše i usta grgljanjem. kargi) koplje. . svrab. fig.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . ganoidei) pl. ganiluk (arap. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. ulični mangup. gažgrenescirati (nlat. šp. gangrenescencija (nlat. garguran (fr. gamin) slušče u kuhinji. garancija (fr. v. rskavičav izraštaj. prelaziti u truljenje. ganoin (grč. garbo) pristojnost. incanto) trg. gargalizam (grč. bronzanih ploča. naročito odabrana. grgotati. banda. graino gloñem. gambusino (šp. mačevanju i sl. con garbo) muz. gard (eng. npr. garantirati. lat. obešenjak. grgljati. gangrenozan (nlat. ganglionitis. dokolenice. stečaj. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. supr. garantno pismo bank. skitnica. garant. zool. uništavajući larve. čamci. garaža (fr. gamet (grč. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. truljenje mekanih delova tela. telesna straža jednog vladaoca. fr. razvijanje vučca. gambusia) zool.). gangrenescencija. kon garbo (ital. gametogeneza (grč. pokvariti. fr. gamen (fr. gargouillade) cifrast... gamache) pl. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. genesis) biol. ital. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. odbrambeni stav u boksu. gangrene. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. ganglijski sistem zool. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. agamogonija. ganglija (grč. čapkun. imaju srebr-nast sjaj. garantol (fr. primati odgovornost za nekoga ili nešto. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. ganoidi (nlat. koji je u truljenju. v. mrtva kost. voñe i sl. ganilik) bogatstvo. gambusija (nlat. rañanje putem spolnog oploñavanja. gangster. gangrenira ti. gant (nem. jamac. gangster (eng. guardia) straža. nekog političkog prvaka. garde) sp. gamba (ital. sprečavaju razvitak komaraca. kamašne. gnjiležan. obilje. koji boluje od vučca. učtivost. koji trune. med. gangraenescentia) med. garansin (fr. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. uvi-jači. gavgrevizovanje v. gamologija (grč. štitonoše (vrsta riba). gargujada (fr. gambit (ital. grgotanje. gang (eng. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. ital. gangrenizovati se v. deran. garant (fr. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. garbo (ital. golicavost. zapaljenje živ-čanih čvorova. viola da gamba. mor. gargarizacija (grč. garbin (ital. ganglitis (grč. fig. izazivati vučac na nekom delu tela. sudska prodaja zbog prezaduženosti.-tur. ganglionitis med. štitonoša. garantir) jamčiti za koga ili što. gargarismos) med. ispirati usta i gušu grgljanjem. gamogonija (grč. garde. gargouran) trg. garda (fr.) javanski narodni orkestar. garantija v. gangraenescere) med. gargarizma (grč. gurguran. prema trećem licu. gamos brak. gargija (tur. gargalismos) med. osiguranje. up. gavgreiirati v. rasprava o braku.gamašne 163 garda gamašne (fr. vučac. gang) razbojnička družina. gamba) v. Gant. koji sadrži čistu bojenu materiju. up. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. sigurnost. da bi se propustio drugi brod. gametes) biol. garantirati (fr. garantovati v. živa rana. za izvršenje izvesnog posla. biljaka. encant. gargarizacija. ganglitis. gangraina. odane i pouzdane pristalice. gangrenescirati. gamos brak. ital. gone rañanje) biol. a time i prenošenje malarije. jer. vrsta izumiranja tkiva ili organa. garancija. guard. ganglion mrtva kost) zool. gargarizirati (grč. zigot. gangrenescirati. grgljanje. garant. gagglion) med. gargarismos) med. bespri-zorni. gargarizam. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. šegrt. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. garance) broćni ugalj. gargarizam med. gamonomija (grč. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. logia nauka) nauka o braku. gamelan (mal. gangraenosus) med. gargarizo) med. nadraženost kože. oleum ulje) hek. prelaženje u trulež. preparat izvañen iz korena broća. nomos) em.. spolna ćelica. pristojno. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. bambusovih svirala i dr. vagoni. gamos brak. gnjilež. garantie) jemstvo. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi.

naročito mesa. koncertnoj dvorani itd. vrsta opasnih uličnih razbojnika. garrotteurs. ukras. garnir. garnirati (fr. krompir. telo koje.. sprema. eng. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. garde la ren (fr. obično bez kuhinje. Rubiaceae. eng. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu).). momački stan. + 1644. gaskonada (fr. garnirung (nem. gas fiz. razvijanje vazduha. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. naročito u Londonu. motor) teh. garnirati. razmetanje. naročito gasa za osvetljenje. garcx>n. sprava za merenje količine gasa koji struji. gardn-parti (eng. ukrasiti. garsonirati (fr. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. up. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. sprava za primanje. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. posada. teh. gasometar (grč. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. fr. salata. Americi). sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. kelner. Garnierung) ukrašavanje jela. gasifikacija (nlat. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garmond) tip. svi kostimi pozorišta. gasmotor (grč. garrotters) pl. garderobiere) čuvarica garderobe. nameštaj. chaos. garter) čuveni engleski orden „podvezice". metron) fiz. chaos. gornje kapute i dr. ital. zahod. gasificatio) fiz. gardina (nlat.). chaos. dečko. zbog stanja svojih molekula. chaos. gas-generator (grč. garotirati (fr. gard-kot (fr. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. kalfa. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. vojska koja boravi u jednoj varoši. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. dynamis sila) fiz. konobar. garofan. garder čuvati. nem. muškobanja. lat. garderobarka (fr. dugmeta i dr. gas-automat (grč. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. začiniti. (u pozorištu. nužnik. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. pribor. cortina. dame) pra-tilja. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garnijerit min. pomoću zamke bačene na vrat. garmon. varoš u kojoj boravi vojska. v.. bećar. biti odan pederastiji. ital. garcio) mladić. uplinjavanje. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. garnison) voj. garderobar v. garson (fr. ho-landski hemičar i fizičar J. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. garnitura (fr. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garderoba (fr. ruda nikla. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. chaos. gasara. 1499— 1561). guarnire) snab-deti. gas-dinamo (grč. gasconnade) hvalisavost. garofal v. svečanost koja se proslavlja u bašti. garter-orden (eng. neženja. garmond til. plin. nlat. dodatak. garnet (eng. garrocha. čuvar obale. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. nakit. telesni stražar. garnet) mor. garniture) oprema. chemeia) hemija o gasovima. garofan (ital. garsonjera (fr. garnison) voj. garrotte. chaos. pratilac. garderoba. Helmont. upli-njenje. garretto) zavrtanj za davljenje. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. momak. garden-party) sastanak društva u bašti. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. dečak. pomoćnik. garnizonirati (fr. garrotter) udaviti pomoću garote. garoteri (fr. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. garnizon (fr. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. vazduša-sto telo. prema grčkoj reči chaos nered). Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. koja se gaji zbog mirisnog cveta. ital. nlat. raznim povrćem i sl. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa).gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. chaos. gradini. i hem. B. gardist(a) (fr. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. pirinač i dr. courtine. karanfil. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. . garconner) ponašati se kao muško. garnir (fr. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. gas-koks (grč. garde-cote) obalski brod. momačka soba. biti u gar-nizonu. garočon (iš. smrtna kazna davljenjem. razmetljivost. biti muškobanja. fr. garrotte. gasohemija (grč. opljačkati žrtvu koja se. čuvanje i ispuštanje gasova. upotrebljava se za gorivo. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara.). garofano) bog. garota (šp. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. garmon (fr.

gasteralgija. v.) koji se tiče želuca i jetre. regnymi prsnem. lithos. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem.(grč. gastronom (grč. zapaljenje želuca i creva. gastroplikacija (grč. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. prekomerno lučenje želudačnih sokova. zool. gaster. gaster. gaster. gastranaks. gastroskop (grč. gastroskopija med. gastranaks (grč. gastroragija (grč. gastrostenoza (grč. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gastrosofija v. gastrorea (grč. gastro. trbušni. latreia) služenje želucu. gastrolater (grč. gaster. gaster. gastroman. želudac. gastrolatrija (grč. rñava probava. skopeo gledam) med. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastroman v. pretrpavanje želuca hranom. gaster. gaster. gaster. gastrimargia) proždrlji-vost. onaj koji voli dobra jela. gaster) med. enteron crevo) med. gastrizam (grč. piis noga) pl. gaster. gaster. gaster. napad bolova u želucu. gastropoda. gastrobrozis (grč. gastrozofija (grč.) med. gaster. gaster. gastrilogija (grč. gasteranaks med. sladokustvo. gasteropoda. proširenje želuca. gaster. gastropatija (grč. gaster. gaster. gastrolit (grč. gaster. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. logos reč. gastralis) anat. up. algos bol) med. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastronomija v. koji živi da jede i pije. malakia mekoća) med. v. veštak u spremanju finih jela. opšti naziv za sve bolesti želuca. stomačni. v. raphe šav) med. gastrorafija. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster) med. razjedenost (ili: probušenost. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. koji se zove „stopalo". brosis razjedanje) med. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. grč želuca. stoma usta) med. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. probava hrane u želucu. gaster. gaster. gastrologija (grč. zapaljenje želuca. gastromantija (grč. krisis) med. gastrospazmus (grč. otvaranje rupice na želucu. gastrimargija (grč. pokvarenost želuca. naročito želuca. nomos zakon) sladokusac. rheo tečem. nlat. želudačna groznica. tj. gaster. gaster. gastričan (grč. gastrolater. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gasteropoda pl. životinje koje se kreću na trbuhu. tj. lat. koji se tiče varenja. gastrorafija (grč. gastrektazija (grč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gastrilog (grč. zapaljenje želuca i jetre. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. prekomerna ješnost. takoñe: gurman-luk. gastroplikacija. gaster želudac. gaster. logi'a) veština govorenja iz želuca. bolesno stanje želuca. v. epar jetra) med. gastralgija (grč. odyne bol) bol u želucu. gaster. gastromanija (grč. gastrenteritis (grč. gaster. ektasis proširenje) med. gaster. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. želudačni. mania) preterano uživanje u jelu i piću. logos) onaj koji može da govori iz želuca. ptosis pad) med. gastrostomija (grč. zapaljenje želudačnih žlezda. krvarenje iz želuca. gaster. probavna delatnost želuca. bol u želucu. gastromanija. varanje. gastrenteričan (grč. grč u želucu. gastroenterolog (grč. gastrokriza (grč. gastrodinija (grč. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. pathos bolest) med. diaphaneia providnost) med. opšti naziv za sva oboljenja želuca. utroba. gastrozofija. gastroza (grč. gastrenteritis. gastrikos) stomačni. stenos uzan) med. takoñe: gurmanluk. zool. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. ne pokrećući usta. suženost želuca. gaster. koji pripada trbušnoj duplji. gastrepatičan (grč. spad želuca. v. gastrodijafanija (grč. koji može. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. puknem) med. gaster trbuh. gastricizam (grč. gastrologija. gaster. gaster. gastropoda (grč. gaster) med. gastroenteritis med. aden žlezda) med. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). enteron crevo. gaster. razmekšavanje želudačnog zida. . gastralgiJa. gurman. nervozno oboljenje želuca. rñavo varenje. spasmos grč) med. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gastritis (grč. želudačni. gaster. curim) med. apah gospodar) med. sladokustvo. gastrepatitis (grč. gastralan (grč. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastromalacija (grč. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gaster. puževi. gastroadenitis (grč. plicatio) med. gastroptoza (grč. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. progrizenost) želuca. grč u želucu.

gasiti kreč. geg (eng. kila) želuca. stražar. fig. nesmotrenost. med. prodati (ili: prodavati) ispod cene. žutoj groznici. gvano (šp. krivoverci. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. grč. lat. rñav radnik. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). gaucho) pl. phobos strah) bolestan strah od mačaka. gastrocela (grč. gater (nem. gvardinfante (ital. gaffe) l. s neočekivanim. gatmetje (fr. guardinfante) „čuvar deteta". a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. u navrtnju). Gibelini. majstor-kva-riš. fr. . glupost. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. guarana) h«i. po matematičaru i astronomu K. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). seljaci jahači u lampama. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. gaster.) rat protiv nevernika. gvaranin (šp. gatre (nem. pre topljenja. neobičnim. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. huano. temno sečem) med. oblast. gvajakol (šp. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. kele) med. loza (na zavrtnju. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. visoko do 15 t. gaudeamus (lat. upropastiti nešto rñavim radom. gastrula) visa. rñav zanatlija. od 1840. guarana) farm. gein (grč.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. guaco) bot. gabr) pl. vrsta pamučne indijske tkanine. Gea (grč. guanaco) zool. catus mačka. gvaš (ital. zbog čega se. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. gvardijan (ital. ošljar. guayaco. „sveti rat" muhamedanaca. dati u bescenje. gacher) praviti malter. gate-metier) trg. gaučo (iš. drljati. gaster. Gatter) teh. gatofobija (lat. podvala. gag) l. gaširati (fr. vozi u Evropu i Sev. gaf (fr. fig. sman-drljati. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. 2. laž. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. drugi stepen u razvitku blastoderma. pivo Južnoamerikanaca. magi. nlat. guardiano. gaster. rñavo slikati. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. . smola toga drveta. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. raka i dr. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. gaudium) radost. Gueffi) v. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. „Zemlja".) lju-bitelj želuca = gastrolater."). gatten. šala u slici. gavarapo (šp. gedal (tur. guazzo. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. gaudijum (lat. gebri (pere. upravnik) pokrajinski voña. tuzno. greška. poz. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). goauche) slik. guardianus) čuvar. guano) izmet od morskih ptica. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. prodor (ili: prosutost. giter. gattieren) razne vrste ruda. gvint (nem. Gewinde) meh. uvojak. guayaco. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. Leiter voña. gaudeamus) budimo veseli. gaulajter (nem. živi još i sad u divljem stanju. paradrksalnim. Gau župa. guarapo) prevreo sok šećerne trske. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. kosmološko božanstvo starih Grka. smicalica. materija koja se dobiva od smole gvajaka. slično kafi i čaju. philos prijatelj. sanctum) bot. biljka u Novoj Granadi. Gvelfi (ital. najvažniji sastojak kreozota. sveštenici obožavao-ci vatre. lek protiv tuberkuloze pluća. Guaiacum officina-le. kao trgovački artikl. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. kafeni. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). žutosmeña i zemljasta masa. nlat. gatirati (nem. ptičje ñubrivo. veselje. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. . uživanje. gauči. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). Fr. ge zemlja) agr. obožavaoci vatre uopšte. gvaraia (šp. 2. prevara. gvineja (eng. up. gvako (šp. gastrula (lat. gvajak (šp. naročito su poznati kao odlični jahači. larslukod muhamedanaca: nevernici. gaus fiz. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). alkaloid koji se nalazi u gvarani. ge) mit. gvanako (šp. oleum ulje) farm.) gastrofil (grč.

više zapovedništvo. vrsta antilope. gušteri koji proizvode zvuk (. Knjiga postanja. u svim vojskama ima više stepena i rodova. rod. gelao smejem se) smeh. klica koja pomaže razmnožavanje. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). gelazmus (grč. glavna proba. gelender (nem. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. generalni vikar (lat. isterivanje pupoljke. uopštenje. gekoni zool. gemogliptika (lat. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. gelao smejem se. generalis) opšti. stvaranje. teška 40-45 kg. velika kao koza. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. gem (eng. fig. probare) poz. genea pokolenje. gemelli) pl.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. grč. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. generalis. zbližavanje. gelsonimo) kicoš. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. genea. naročito omiljen ukras u staro vreme. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). prime-niti (ili: primenjivati). geng (eng. rodo-slovni. poreklu i razvitku porodica. generalissimus) voj. gelatio) mržnjenje. generalizirati (nlat. generalne proba (lat. uopštiti. geminatio) udvajanje. nesit. genealogist(a) v. generalis. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. generalis) opštost. geloskopija (grč. vrsta tkanine od kamilje dlake. gemišt (nem. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. fićfi-rić. gemacija (nlat. deo odigrane igre u tenisu. svi generali jedne vojske. naročito grčevit smeh. pupljenje. gejzir (isl. nem. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline.. generalis. voj. pelikan. genealog. mostu i sl. gemula (lat. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. zbliženost. Americi i Novom Zelandu. genealog (grč. dobiva nasleñem. nasledne supsten-ce. generalne punomoć prav. stezanje. geneelogie) rodoslov. generalitet (lat. up. geminata (lat. Gemse) zool. geminirati (lat. po dva. na Islandu. generalizirati. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. nauka o postanku. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. v.at. praistorija. udvostručavati. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. generalisatio) uopšta-vanje. gsnealoški (grč. gemeli (lat. gem (mañ. gemmula pupoljčić. Gelander) ograda na stepenicama. voj. ñeneralat.gek. gemma. udvostručavanje. genera) pl. gang) razbojničke družina. opšti podaci. geysir) geol. fr. tema (lat. smejanje. doba pupljenja.. geminacija (lat. prav. udvojeni suglasnik. geier. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. poreklo. gšhtijanje. generalis) pl. gemma. general koji za vreme rata. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). game) sp. gelacija (lat. generalisare. gem) zool. generaliser) uopštavati.. mischen. . lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. udvostručiti. gen (gr. vrhovni. zbir poena u igri tenisa. smržnja-vanje. generalia) pl. gevealogija (grč. javnost.šat. logos) rodoslovac. generalatus) generalski čin. generalat (nlat. dem. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. geneza (grč. general . nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. genge (fr. uopštenost. geminare udvostručiti) lingv. promatranje (ili: proučavanje) smeha. generalisti (lat. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. gelsonimo (ital. postojanje udvoje. poreklo. u nemačkom: kommen. dvojnost. gejša (jap. živi u Alpima. ñeneral. smesa. glavni. pl. npr. generalni (lat. generalisati. fr. generalni guverner (lat. postanak. generalizacija (nlat. postanak. gangster. generalisim (nlat. genesis roñenje. udvojenost. guinguet) trg. generalisati v. ledi. vrhovni zapovednik. blizanci. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. gevezimantija (grč. genus. glavnokomandujući vojske. geminare) udvojiti. gemza (nem. udvaja-ti. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. u Sev. gemischt) ono pggo je pomešano. francuskom: immence. genesis) roñenje. generali ja (lat. gek"). rodni. rodoslovlje. po Darvinu. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. skopeo gledam) psih. gemmatio) bog. divokoza. od gemma pupoljak) zool. gtypho režem.

svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. stvoriteljka. generički. genijalan (lat. kolenast. genetlijakon (grč. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. sa (za razliku od deskriptivne metode. genethlios dan roñenja. engineering) rodilački. božanstva (anñeli). dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. (anorganskih) tvari. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. ñanjem. onakvu dodeljeni. darežljiv.genijus seku li (lat. generički (lat. genetikos od genesis postanak. koja potpunom stručnom spremom. doba. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. koji se odnosi na postanak (genezu). genus rod. kao pomoćnici i savetnici. proizvoñenje. ili veka. gsnerifikacija (nlat. genitiv. genijus patrije (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. procu. stvaralac. rodim se) kolena. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. koleno. proizvodan. oznaka. rañanje bez semena. biohemije. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. koristeći generator (lat. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). rodni. bios. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. genijus loci (lat. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. jak. zajedničko ime za životinjsku. v. generalis. genetička metoda fil. duhovna osobenost. blagorodnost. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč.genetičan (grč. generosus) plemenit. velikodušnost. fr. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. generalis. rezultate molekularne ge-netike. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. genijus (lat. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. otadžbine. stvaralica. sprava za biofizike i citologi-je. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). eng. tj. generificatio) log. veliko. genikuliran (lat. postanak živih bića iz mrtvih darovit. proizvoñač. obeležje. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. up. velik duhom. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. geniculatio) klečanje. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. generatio) rañanje. generatriks (lat. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. genetički inžinjering (grč. genetikos) fil. prastvaranje. tvorački. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. genije. oblast primenjene biologije koja. površinu ili telo. roñenja. genius saeculi) duh vremena dušan. izdčšan. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. genius) genije. stvaranju. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. rañanje) stručnjak za genetiku. višim kakva je sad). prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. uspavanka. genetivus) gram. rodilac. nem. . gsneracionizam (lat. generatrix) roditel>ica. kretanjem proizvodi liniju. komandantima. Štab) voj. izvanredna darovitost. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. pesma za uspavljivanje dece. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. mesta. stvaralački izvanredno samozačeće. genius patriae) dobri duh generičan. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. višeg suda. generalni sekretar (lat. u grčkoj i generacio spontanea (lat. mat. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. gignomai rañam se. naraštaj. pokolenje. izdašnost. fr. genijalnost. generalis. generique) v. podatljivost. stvaranjem. genus. genijalitet. genetiv (lat.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. genius. genetičar (grč. izražavanje poštovanja klečanjem. v. generator) rañan. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. koji se Francuskoj. karakter. fkz. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. genikulacija (lat. genialitas) v. genethlios dan roñenja. su godina. tačka. postajanje. pramajka. nauka o nasleñu. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. fr. darežljivost. dečju i rañanju. generacio ekvivoka. logia) proricanje dana i časa roñenja. generositas) plemenitost. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. generozan (lat. generativan (nlat. čvornovat.

ge.(grč. geogenija. geobiologija (grč. organi koji služe rasploñavanju. uobličujem) med. dynamis sila) geol. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. geografski (grč. logi'a) nauka o velikim. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. ge. dinamička geologija. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. eidos vid. ge. genos. graphia) zemljopis. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. gignomai) v. kolenski. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. geodinamika (grč. uobličujem) med. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. nauka o položaju. porodica. ge zemlja. genitalije (lat. typos) biol. geoid (grč.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. spolni organi. pleme. genos pleme. plasso obrazujem. ili u pravcu juga (južna širina). i'sos isti. genos) biol. rod. koji spada u geografiju. gens) rod. zemljomer. up. poklon pred kim. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. narod. genitiv (lat. genualis) koji se tiče kolena. genotip (grč. geobotanika (grč. ge. obrazovanju i razvitku zemlje. neponovljivi i specifični genotip. geognostički. spolni. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genu koleno. nauka o postanku. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. lat. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. plasso obrazujem. gentilizam (lat. stvaranja i menjanja Zemljine kore. bi'os život. pr. genuinus. gignomai postajem) postanak Zemlje. geo. deo nečega ili poticanje od nečega. gentis) neznaboštvo. daiein deliti. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. genitalan (lat. geoblasti (grč. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. genitalia. genioplastija (grč. ge. geogonist(a) (grč. genius. ge. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). rod. bot. vrsta. geodezija (grč. gens (lat. geniologija (lat. genuinitet (lat. logia) nauka o životu Zemlje. genus) rod. genocid (grč. genitura (lat. geogonija (grč. tačnost. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. geogonija. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. geogenija (grč. ge. operacija koja se sastoji u krpljenju. lincura. jednak. stvaranje.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. blassios klica. zemljomerstvo. izdanak) pl. geognostika v. gencijanin (lat. grč. same po sebi i s obzirom na čoveka. klanjanje. ge. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. genus (lat. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. genius. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. Svaka individua ima jedan jedini. gena obraz. ge. gram. geognozija (grč. proizvoñenje. genom (grč. geoizoterme (grč. geneion brada. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). nativitet. caedere ubijati. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. učenje o duhovima božan-stvima. obliku i životu Zemlje i njene površine. oblik) istinski oblik Zemlje. genufleksija (nlat. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. mnogoboštvo. biol. grč. genualni (lat. ge. kretanju. narod. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. genos vrsta) lingv. genitet (grč. gentiana) hem. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. ponizno odavanje poštovanja. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). graphia) opisivanje duhova. thermos topao) linije ili površine koje . ge. nepatvorenost. koleno. veličini. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. geognozija. genuinitas) istinitost. genitivus) gram. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. gignere rañati) pl. botanike) biljna geografija. oplodio seme. tj. genitura) roñenje. geognostika. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. stvarnost. ge. geographikos) zemljopisni. nlat. geograf (grč. geodet (grč. zemaljski. rañanje. vernost. geognost (grč. genuflexio) klečanje. gens. poniznost. geografija (grč. genoplastika (lat.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. otvoren. žderanje. fr. prezrivo: pritvorio pobožan. izopačenje. lišen čina i zvanja. privrženost de Golu. žderanje. devitalizacija zuba med. devoluciono pravo (lat. degažiran (fr. degoržirati (fr. izopačenost. izmetnu™ se. devotus) bogu posvećen ili odan. osloboditi mač od protivniko-vog mača. rešiti. devirginirati (lat. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devovere. pogoršavati se. pritvorna pobožnost. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. degradatio) poniženje. udarac batinom po tabanima. degresirati. devits (eng. propadati. degommer) osloboditi od lepljive materije. degoržiran (fr. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. devitrifikacija (lat. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. devomirati (lat. devolucija (lat. . devotan (lat. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. proždiranje. izbljuvati. devoracija (lat. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. degeneracija (nlat. devocija (lat. degradacija (nlat. kvarenje. propadanje. deflorisa ti. danas: pobožnost. degagement) sloboda. okretan. povratiti. opadati. podzemnim bogovima. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degradare. licemeran. god. izmetanje. žrtvovanje života. ponizan. karbonske. devolvirati (lat. izbaciti. u igru (obično o golmanu). ako umre jedan supružnik. lakoća. degenerisati (lat. de. neusiljenost. skinuti ukras s nečega. de. izvući iz neprilike. devomere) med. devitalizacija (lat. izroñenost.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. izopačen. degažman (fr. osloboñenje od neke obaveze. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. fiz. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. osloboñenje mača od protivnikovog mača. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). koji se nalazi u stanju opadanja. smirenost. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). degumirati. vitrum staklo. devonski period. devovere) v. 1900. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. vulkanski rad bio veoma snažan. degažirati (fr. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. de. devonski period geol. devoratio) gutanje. devirginacija (lat. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. davits) mor. degenerare) izroñen. potcenjen. veliko poštovanje. neusiljen. devitrificirati (lat. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. izopačiti se. degradiran (nlat. izbaci(vati) loptu u polje. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. izopačavati se. degenerare) izroditi se. degradirati (nlat. devotizam (lat. potceniti. poniznost (devotizam). pokoran. degenerisan (lat. degnek) batina. izopačavanje. ponizan. degarnirati tvrñavu voj. devolutio svaljivanje) prav. skrušen. devocija. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. pobožan. degeneratio) izroñavanje. mač. degresija (lat. pogoršan. svoñenje na niže stanje razvoja. izroñavati se. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). degenek (tur. vita život) lišavanje života. degluticija (nlat. v. izmeta™ se. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). skinuti gumu sa nečega. smiren. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. potpuna odanost. degrader) zapostaviti. puza-vost. degorger) očistiti od mulja. izmet-nut. degradare) zapostavljen. razrešiti. degomirati (fr. licemerstvo. degage) slobodan. degredior) v. dabl). lišavanje čina i zvanja. lišiti nekog čina i zvanja. otpustiti iz vojske. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. uniziti. vitrum. deglutitio) gutanje. degarnir) ogoliti. mač. degarnirati (fr. naročito: ostaviti u nasledstvo. devirginare) razdeviči-ti. puzavičav. degager) osloboditi. pun poštovanja. opadanje. izroñenje. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). spretnost. sporedan tajni izlaz. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. degrasirati v. u znak pokajanja. pročisti™. železne dizalice za izvlačenje kotve. porculanu slično telo (Reomirov porculan). deflorisanje. sp. odvojiti. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. umrtvljivanje. celokupne imanje pripada deci. u stanu napraviti tajni izlaz. skruše-nost. preneti nešto na koga drugog. bljuvati. digresija.

openiti. deductio) log. degumirati v. odreći. dedicare posvetiti. kapitulacija. Daidalos) fil. odricati. lat. des-. muz. uneti razdor. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. dežurni (fr. deducere) v. neraspoloženje. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dokazati. izvoditi. vršiti službu (naročito za oficire. oprobati. zavaditi. pokvariti skladnost. lepo izrañen. nerešene trka. degustare) okusiti. uneti nešto u knjige kao plaćeno. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. dedikator (lat. poricanje. ded hit (eng. dezavuisanje (fr. dedukcija. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). sprečavanje (npr. degrosirati (fr. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. ogaditi (nekome nešto). pokazati. ugladi-ti. dežurati. jedan odred vojske smanjiti na pola. desaccorder) izazvati neslogu. kad oba konja stignu na metu istovremeno. deditio) predaja. robu). skinuti penu. dezakordirati (fr. dedalski (grč. ne priznavati. degustatio) kušanje. nevoljenje izvesnih jela. dedomažirati (fr. gañenje. ispaki-vanje. deduplovanje (fr. en deshabille) u -domaćoj. dezabije (fr. vešt vajar i neimar. dez. dedit. degouter) l. iskorenji-vanje. poklanjanje. dedirati. degraisser) očistiti od masti. otklanjanje. kitnjast. deductis impensis) po odbitku troškova. dedecoratio) sramoćenje. raspakovati (npr. dezavantažirati (fr. udvajanje. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. nlat. lat. pošto se dokaže ono što treba dokazati. deducere) izvesti. dedicija (lat. dezodoracija). dezavuirati (fr. zaveštavanje. domaća haljina. zootrop. posvećivanje. udvostručavanje svoga bića. dedignacija (lat. dedit (lat. v.(fr. platio je. dare) trg. jelo. osporavati nešto. nameniti. po-svećivati. degustator (lat. deduktis impenzis (lat. dezavuirati. dead heat) sl. okrnjiti. brisati . tj. dedommager) obešteti-ti. degrossir) doterati. kaljanje. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. deduktivnost (lat. dedaleum (grč. utanjiti (srebro. deduktivna metoda v. desemballer) ispakovati. deduktis deducendis (lat. Dedal (grč. deducirati. dedublirati (fr. degu (fr. pravni dokaz izvesti iz drugih. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. dedicatio) posveta. pa da ih posmatra i analizira. dedicare) posvetiti. obeštećivati. lekare itd. deetatizacija (fr. koji vrši službu. opozivanje. beščašćenje. deductivus) log. supr. potcenjivanje.). trg. dedicirati (lat. odreći se aneksije. deditirati. pokvariti nekome volju za nešto. graditelj lavirinta na Kritu. dežurati (fr. dedignatio) preziranje. degomirati. dedikacija (lat. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. naknaditi štetu. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. dezin-sekcija. nipodaštavanje. de jour) biti na službi. an dezabije (fr. izmirio je. dedoublement) psih. npr. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. pokloniti (npr. dedukovati (lat. de jour) koji je na službi. zakinuti. gnušanje. dedekoracija (nlat. probanje. kuv. zakidati. poreći. des-.) lice koje proba pića. degutirati (fr. desemballage) trg. dezanektirati (fr. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. dati otštetu. deducirati (lat. mirisa. nepriznavanje. samo površno dodirnuti. dedi) trg.mrtva trka". čelik). brisati neki dug. šaren. masnih mrlja (vunu). . desavouer) odricanje. desavantager) oštetiti. detrasirati. daidaleos) umetnički. dezanbalaža (fr. izložiti. izvoñenje. nemanje volje za jelo. dare dati. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. okušati. naročito »seneka. „živi točak".) slabljenje uloge države. 1919). dezanbalirati (fr. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. dezapoantirati (fr. (fr. dao je. dezavuisati v. kućnoj haljini. raspakivanje. posvetilac. odbijanje od neke sume. degustacija vina odreñivanje ukusa. dedirati (lat. već dokazanih činjenica. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. deshabille) noćna haljina. etati-zacija. degustirati (lat. odvratiti nekoga od nečega. dedukcija (lat. poremetiti zglašenost. otac Ikarov.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. dedoubler) voj. degout) odvratnost. mirisa i vida. dedicator) zaveštač. dare dati) trg.. objasniti. nekome neku knjigu) zaveštati. platu. kakvoća postojanja kao deduktivan. v. degustacija (nlat. nezadovoljstvo. dezaneksija (fr. 2. deditirati (lat. desavouer) poricati. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. zaključivanje iz opštega o posebnom.

narušavanje neke celine. dezaproprijacija (fr. razdvajanje. dezmotomija (grč. dezolatan (fr. lat. dozmalgija (grč. rñave stolice. deflacija. rasturiti. dezorganizirati (fr. dezinteresiran (fr. des-. otkuživati. lice koje taj posao vrši. lat. pretrpeti) ned. otkužiti. dezodorizirati (fr. stan. dezinfektor (fr. npr. up. dezodorizacija (fr. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. vazduh. des-. inflatio nadimanje) fin. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. otkuži-vanje. desmos. rasulo. desarmer) razoružavanje. razočarati. lat. smanjivanje stalnog kadra. pobeći iz vojske. dezmitis (grč.) od zaraznih isparavanja i materija. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. desertus) nenastanjen. neutešan. desaffection) nenaklonost. dezen v. dezarmirati (fr. zbuniti. integrare uspostaviti. nemilost. des-. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. magnetiziranja. gubl>enje ljubavi. oxys oštar. dezoksidirati (fr. dezintegracija a toma fkz. organske veze meñu sastavili delovima. des-. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. dezarmiranje (fr. uneti rasulo. lat. lat. bol. dezekipirati (fr. zbrku. desen. v. rastaviti ono što treba da bude zajedno. dezertirati (fr. bol žila i spletove. deserter) napustiti vojsku. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. dezolantan (fr. des-. dezinflacija (fr. desinteresse) nekoristoljubiv. dezintegrator (fr. desoler) opustošen. dosadan. reducirati. hig. desertio) voj. naročito ženu. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. desmos veza. desolant) vrlo tužan. razbijanje atoma. rastrojavati. integratio uspostava. hig. nauka o bolestima žila i spletena. bekstvo ispod zastave. desmos. u čovečjem telu.. dezoksidacija (fr. med. grapho) zool. desarmer) razoružati. desmos žila. designolles) voj. položiti oružje. rastroj-stvo. 13 Leksikon . desassortir) razdvojiti. desmos. des-. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. opusteo. obstruere zapušiti. razdružiti. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. lat. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. dezinformacija (fr. nered. sečenje žila i spletove. u rastrojstvu. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. dezmopatologija (grč. dezinficirati (fr. dezorganizacija (fr. dezinsekcija (fr. algos bol) med. desequiper) raspremiti brod. dezinfekcija (fr. dezintegracija (fr. des-. dezerter (fr. prav. inflaci-ja. logia) med. desmos. žilama. dezopstruktiva (fr. zapaljenje zglob-nih »sila. tj. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. dezercija (lat. utamanjivanje zaraznih klica. des-. vrlo bedan. pust. svojine. odelo. dezafekdija (fr. nenaseljen. odeur. iskren. vrlo žalostan. smanjiti stalni kadar. oxys) hem. sindezmologija. prostodušan. dezmografija (grč. odeur miris. reflacija. dezertor maliciozus (lat. vojni begunac. npr. dezodorizirati. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. dovesti u nered. obnova) uništavanje veze. bol u žilama zglobova. raspustiti vojsku. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. kad novac traži robu. tome sečenje) med. nesebičan. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dezodoransi (fr. dezasortirati (fr. grč. lat. odricanje (ili: napuštanje) svojine. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. opisivanje žila i spletove. des-. des-. dezorganiza-cija. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. vezama itd. nepristrastan. deserteur) begunac iz vojske. stana i dr. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). insectum buba. obstructum) pl. smesti. pathem patiti. prebeglica. raskinuti. jadan. osloboditi od kiseonika. napraviti nered. desmos) med. lat. dezorganizirati. dezertan (lat. dezinjolni barut (fr. ruke itd. a ne roba novac). lat. napuštanje vojske. žila. pathos patnja. des-. dezmologija (grč. desertor malitio-sus) prav. raspariti. dezorganizovati v.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. pomesti.. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). dezmopatija (grč. lat. ljut) hen. des-. rastrojavanje. up. npr. raspuštanje vojske. sredstva protiv zatvora. des-. nesnosan. osloboćavanje od kiseonika. des. desorganiser) rastroji-ti. odela. ispod zastave. grč. logfa) nauka o spletovima. lat. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv.

decadenza) opadanje. dekadika (grč. dekas. Dekameron (ital. dekaginičan (grč. up. mania pomama. v. facere učiniti) obožavati. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. pomesti u nekoj prilici. dekametar — 10 m i dr. deist(a) (lat.. propast. deizam (lat. gyne žena) sa deset žena. 'grč. deka. dekados desetina) desetorica. fr. dei gracija (lat. Ruso. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. na dokazima. up. deiktičan (grč. pesnika Bokača). istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. do dekadi). deset. osnova) geom. glavni predstavnici: Volter. npr. bez orijentacije. deinos. up. dezorijentirati. Decamerone. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. deiectio) prav. metron) mera za dužinu od 10 metara. grč. u upotrebi od Karla Velikog). pogoršavanje. ukazivati čast kao bogu. preteri-vanje. zbirka ili delo od deset knjiga. oćelavljenje. izdvajanje. period od deset godina. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. sa bakra ili kamena na drvo itd. kožu. guber. deka (grč. odavanje božanske počasti. zbunjen. hemera dan) deset dana. gubitak u težini neke robe usled sušenja. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. deka. titulama itd. deificirati (lat.. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. lučenje. dejektorij(um) (nlat. deus) fil. deitet (nlat. deifikacija (nlat. de-cadere opadati. dezorijentiran. deka. decimalni sistem. tucati. dejizam (lat. desetni sistem. pokrov. dekados desetina) mat. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. dekalirati (ital. deitas) božanstvo. deus. deka deset) 2. zavoñenje sa pravog puta. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. strast) veština da se slike u bojama. dezorijentiran (fr. dekas. izveden na pogrešan put. . izgubiti u težini usled sušenja. desetougaonik. telo od deset uglova. u nekoj prilici. deintegrare) oduzeti od celine. teizam. orijaška pretpotop-na životinja. litra) mera od 10 litara. smanjiti. suziti. oterivanje. smeten. da. propadanje. de fakto. med. zaveden s pravoga puta. curenja itd. dekaed. udaljivanje s položaja ili poseda. pod decimalan. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. pristalica deizma. zabuniti. pomesti. dekalogos) deset božjih zapovesti. mera od deset grama. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. dekadent (nem. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. broj deset. de-calcare ugaziti. de jure (lat. v. deizam. pometnja. de-calare) trg. metal. deinoterij(um) (grč. deificatio) obožavanje. grč. deka. s pravnog gledišta. Livijeva „Rimska istorija". ital. dekabristi (rus. zbunjivanje. therion divlja životinja. dekametar (grč. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. dejekpija (lat. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. u nekom mestu. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. dekada (grč.. decalvatio) oćelavljava-nje. dekagram (grč. dekadni sistem mat. navesti na pogrešan put. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. porculan. curenja itd. dekalo (ital. pod decimalan. deka. dekalvacija (nlat. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. ispražnjavanje stolice. ćebe. decalo) trg. dejizam. gonia ugao) geom. sedalo.). skr. dekalitar (grč. dekagon (grč. deus bog) fil. hedra. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. bog.-. nañena u okamenotin-skim ostacima. du odi itd. Lesing. ceniti više svega. lim i dr. deiktikos) koji se osniva na primerima. dekalkomanija (lat. strana.. u nekom mestu. v. izmet. npr. decembra 1825. deinos strašan) ret. decalquer) prenositi otiske.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. preneti crtež na providnu hartiju. deiectorium) med. sisar. deka (nem. tekst. staklo. zver) zool. Mendelson i dr. pometen. dekalkirati (fr. Dečke) l. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. deinoza (grč. deus) fil. dezorijentirati (fr. preuveličavanje. deka. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen..) pristalica dekadencije. u izvesnim prilikama. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. poliedar sa deset površina. v. dekadencije (lat. deka. pokrivač. de jure) po pravu. dekalog (grč. 26. dezorijentisan v. mat lecimalni sistem.. dezorijentisati v. raspad. deintegrirati (lat. deset komada. metahroma-tipija.

decaper) površinu metala — zagrevanjem. sposoban za skretanje. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. objava engleskog parlamenta 1689. deklamatorika (lat. deset etera. dekastih (grč. kardinala itd. dekatirati (fr. dekarbirirati. fr. decarburer) v. declaratio) objava. objavni. deka. odstupanja. izjava. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. decantation) hem. decatissage) postupak pri dekatiranju. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. declinabilitas) gran. deklasirati (lat. 2. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. deka. iskazni. čitanju. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. deklamira™ (lat. decanus) l. trg. otočiti. izjaviti. deklarirati (lat. deka. declaration of rights) izlaganje prava. up. izraziti se. npr. dekatirati. stichos) lit. deklaracija (lat. dekarbonizirati. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. skretljivost. deklinatoran (lat. dekastilon (grč. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. dekapsulacija (lat. sposobnost skretanja. promenljivost. deklina torijum. odstraniti. obznaniti svoju odluku. odstupanje. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. dravidski jezici. skreće. isključite) iz jednog društvenog staleža. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. declamando) muz. izlaganje. strofa od deset stihova. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. muž) bat. obezglaviti. de-charta. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa.: Mislim da ćeš poslati. skretl>iv. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. deklamando (ital. razbi-striti. deklarativan (nlat. declinabilis) gram. deklamatorski (lat. dekapitacija (fr. mesto službovanja dekana. deklinator (lat. decapitation) odsecanje glave. što odgovara deklamatorskoj veštini. dekanski jezici (ind. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. dekatisaža (fr. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. fr. veridbe. zvanje i položaj dekana. dekar (grč. dekarbirirati (fr. v. umetničko govorenje neke pesme. objavljivati. u Parizu. govorenje sa puno izrazitosti. izjavni. npr. objavljivane. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. 3. veoma izrazito. stylos) apx. deklamovati v. klase. deklamacija (lat. declamatio) veština usme-nog izlaganja. ili o veštini lepog beseñenja. declinare) koji odstupa. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. dekarbonizirati (lat. poniziti. reda. visokoparno. aner čovek. declamare) besednički. 4.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). agea površina) mera za zemljište od deset ara. ocediti. declarare) objaviti. declasser) brisati (ili: izbrisati. koji osporava. decanter) hem. decastere) deset kubnih metara. deklinabilitet (lat. de-classis. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). . dekantirati (lat. vežbanje u govoru u školi. deka. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). dekantacija (fr. dekanat (nlat. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. deklinabilan (nlat. deklamator (lat. izjašnjenje. odbija. prome-nljiv (po padežima). razreda. više svešteno lice. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. fr. de-. dekapod (grč. fr. deklamatorij(um) (nlat. declamator) umetnik u govorenju (stihova). izjavljivati. deklamirati. deka. deklarešn ov rajts (eng. trg. dekapirati (fr. decantare. grañevina na deset stubova ili svodova. deca-piter) odseći glavu. dekapitirati (lat. declinare okretati) fiz. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. obezglavljenje. dekandrija (grč. capsula) med. dekartirati (lat. o osnovnim načelima engleskog ustava. Dekham) v. u Lineovom sistemu deseta klasa. sa puno izražaja. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. predsednik fa-kultetskog saveta. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. npr. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. carte) pošt. lat. pronañen 1822. dekaster (fr. decanatus) dekanstvo. rečito. odmah posle biskupa. kuvanjem u sodi. udaljiti. caput glava.

dekomponirati. dekorieren) 1. fig. 2. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. ostatak. truljenje. dekoloracija (lat. dekolorirati (lat. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). prav. deklinometar (lat. gran. dekompozitum (lat. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. obnaženost. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. odvarak. poklopiti. dekolacija (lat. izgubiti draž. razgolititi vrat i grudi. odstupati. declinatio) gram. odličje. dekorater (fr. dekolorimetar (lat. declinare) fiz. koji je izgubio boju. naročito ženskim. sprava za merenje magnetne deklinacije. bleñenje. izbledeo. izgubiti boju. koji resi. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. naročito u keramici. oduzeti boju. bezbojnost. dekoltovati (fr. declinare okretati) gram.. dekolirati (lat. dekoktor bonorum (lat. sastavne delove. prokuvavanje. decoloratio) obezbojenje. pozorišni slikar. ukuvavanje. med. decorativus) ukrasan. gubljenje boje. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. hem. decor) ukras. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. postaviti sto. počasni znak. decollage odlepljivanje) avkj. grč.>ačuna. uzletanje. ukras. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. decorare) ukrasiti. dekorisati (lat. uzajamni. oduzimanje boje. dekokt (lat. fig. kontrolni račun. delovati (nem. odvajanje aviona od zemlje. dekontirati (fr. takoñe: opadanje. dekoloriran (lat. ukuvak. ures. fiz. skretati. popuštanje u boji. naročito koji ukrašava draperijama. dekokt-infuzum fark. obezbojenje. završavanje uzletanja aviona. poletanje. otpisati. reč sastavljena od više reči. obnažen. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. dekor (lat. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. dekompozicija (lat. ukrasi™. odbijati. decolorare obezbojiti. poz. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. nakititi. decoctio) iskuvavanje. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. dekolte. dekomponovati v. decoquere) fark. up. metron mera) fiz. koji krasi. kombinirati. slik. decolorare) obezbojiti se. polazak aviona. ures. dekorisanje v. dekoltiran (fr. astr. dekoltirati (nem. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. rasipnik. pokriti. declinare. dekoktor dolozus (lat. prekriti. fig. v. polet. zastrti. de. dekorirati (nem. decor. astr. dekoracija. koji služi za ukrašavanje. dekolte (fr. obezbojenja izvesnih tvari. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. grapho pišem) astr. ukras u boji.). izbledeti. dekoktor (lat. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. sve dekoracije jedne pozornice. ekvatora. deklinograf (lat. orden. nag. decoloratus) obezbojen. ure-san.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. decken) pokriti. popuštanje neke bolesti. decompte) trg. decoctor) onaj koji prekuvava. menjati po padežima (imenice. odlikovati ordenom. biti de-korisan dobiti orden. umetnički izrañenim nameštajem itd. decolleter) izrez na haljinama. urešavati. decollete) sa izrezom na haljini. tako da se vide grudi. odvojiti. vrat. lepota. decompter) trg.. oslabeti u boji. otpis. išča-šenje. ulepšati. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. bez udubljivanja u formu i značaj. izmiriti dugove.) rastaviti. ramena. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. odbitak od duga ili računa. deklinirati (lat. dekokcija (lat. deklinacija (lat. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. dekont (fr. zamenice i brojeve). ukrasni. decoctor dolosus) prav. uresiti. grč. ark. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. imati na sebi orden.. dekolonizacija (lat. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. dekoracije (nlat. decolleter) obnažiti vrat. kićenje. fr. poz. prideve. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). raščiniti. odbiti od duga ili . ne priznavati. radnje i dr. pozadine i dr. dekomponirati (lat. grč. ukrašavati. uresni. prav. de-combinare) rastaviti. ukuvava. declinare. nameštanje pozornice pomoću kulisa. koji je izgubio draž. savijati. obezbojiti. raspadanje. kome je oduzeta boja. . decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. kusur. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. dekombinirati (nlat. dekoltieren) obnažiti. sastavne delove. trg. odlikovati ordenom. dekorativni (lat. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. raščlanjavanje. dekolaža (fr. ukrašavati. med. imenska (lli: padežna) promena.

dekujus (lat. dekurija (lat. deferre. dekusorij(um) (lat. delaktacija (lat. stoji na desnoj strani. odrediti. delatio iuramenti) prav. prodavati robu koje nema. labium usna) lingv. berz. delacio juramenti (let. de. decursus) tok. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. e decouvert) berz. deksiokardija (grč. koji je s desne strane. lacrima suza) med. decretare) odlučiti. kuhinjske so. dexter desni) hem. klevet-nički. de-. skratiti. poverenje. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. usled zagrevanje. zaključiti. nemvnje. puckaranje. decurrere. manjek. glikoza. ugled. opadanjem. deksiografski (grč. izdejnički. obeshrabljiveti. dekurtirati (fr. deksiografija (grč. deficit. mat. de cujus od koga) prav. vodnik (u vojsci starih Rimljana). im. odbiti.dekort 197 delegant dekort (lat. prav. dekret (lat. izdati naredbu. grapho) pisano sleva nadesno. decrementum) smanjitak. narediti. desetina (u vojsci starih Rimljana). decretum) odluka. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. naredba vlasti. dekurt (fr. klevetanje. deletio hereditetis) prav. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. odbitak od računa za neku robu. dekrešendo (ital. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. delacio hereditatis (lat. neke bolesti. decretorius) odlučujući. deksios. dele (lat. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. decrescere) pl. mala veličina za koju se promenljive smanji. optuženik. naročito u korekturi). 1. januar 1624. potkazivanje. opadanje bolesti. delakrimacija (lat. mesto na levoj. mesto koje se tako svira. prštanje. taloženje sokova na nekom mestu. deletus) prav. dekrement (ital. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. de-curtus. decourter) trg. dekstroza. neza-štićen. suženje. delator) dostavljač. dekuražirati (fr. dekretirati (lat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. delatura (klet. potajni tužilac. dekstroza (lat. v. desetar. dekre goran (lat. decrepitatio) hen. dele) briši. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. dekstrin (lat. npr. dekretali (lat. decrescendo) muz. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. deleatur) neke se briše. da se izbaci (slovo ili reči. decurio) starešina nad deset ljudi. dextralis) desni. potkazivač. uplešiti. deksios. praskanje. dostavljanje. decrediter) lišiti poverenja. bez pokrića. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. u Vestfalskom miru. decourager) obeshrabriti. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. delacija (lat. dekurzus (lat. up. postepeno tiše. koje su toga dana već stupile na snagu. projed od ležanje. dekuver (fr. inkrement. . ležanje. deksios desni. de. delat (let. dekubitus (nlat. pr-skanje kristala. decubitus) med. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. sve slabije. odeljak. grapho) pisanje s leve strane na desnu. smanjiti. supr. hem. decernere. delature) potkazivanje. kardia srce) med. kao panonski zakonik. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. ocrnjivanje. dostavlječki. de-court) trg. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. učitelja i pisaca rimskog prava. delatio) dostavljanje. rešavajući. dekort. a dekuver (fr. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. opadak. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. grožñani šećer. čast. npr. delabijalizacija (lat. popleši-ti. nlat. delegant (lat. za razliku od legista. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. način (ili: položaj) ležanja. dekurion (lat. decouvert) otkriven. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. dekretisti (lat. decussorium) med. dekrepitacija (ital. odeljenje od deset članova. decutere. de-corto) trg.v. delatum) potkazivač-ki. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. dekstrin. suze u očima. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. za sekularizacije. delatoran (lat. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. dekstralan (lat. nametanje zakletve. rešenje. rešiti. decuria) klese. svaka viša naredba uopšte. dekreditirati (fr. dela gor (let. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. ital. delere uništiti. izbacuj! deleatur (lat.

fin. delirans) onaj koji bunca. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. deligere odabrati. omeñavati. izaslati.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. otrovna materija. deliquium animi) nesvestica. junak. delivraison) trg. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. deliratio) med. deliberativan (lat. prislačak. delirij(um) (lat. po Ustavu SFRJ od 1974. . ograničiti. god. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. umirivanje). u umetnosti: prefinjen ukus. deli (tur. položaj. ludak. deliberato (ital. deligatura) med. isporuka. deliracija. mio. da se na vazduhu rastvori. premišljanje. limitis) grani-čiti. zavijanje rane. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. bunilo. delegatus) izaslanik. im. delinquere. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. zavoj. delegacija (lat. delikanlija (tur. dug itd. delikato. hrabar. dogovaranje. omeñiti. delicatamente) «uz. laskave reči. omeñavanje. delibatio) smanjivanje. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. gubiti se. obeležavati ili postavljati granicu. delinquere) v. veoma obazriv. srčan. delibasi) starešina delija. skici-rati. onaj koji boluje od delirijuma. opunomoćiti. per deliquium) ili skraćeno: r. trg. ovlastiti. samoupravne i politički organizovanim. delenire ublažiti) pl. izaslanstvo. 2. delekcija (lat. delineavit (lat. izdavanje robe. smeo. pažljiv. izdati robu. deliquescentia) topljenje. limitis) granigraničenje. skica. delikatamente (ital. prav. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. prestup. mahnit. poslanik. delineacija (lat. delikvij(um) (lat. član delegacije. previjanje rane. istup protiv zakona. delirijum. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. deligatura (lat. zločin. deliberato) muz. delirium) med. delimitirati (lat. delinkvent (lat. d. delikvent (lat. zavijanje. delivrirati (fr. razmišljanje. deliracija (lat. delikatan (lat. delikt (lat. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). utečniti se. limes. delirant (lat. turski konjanik. delinquens) optuženi. med. težak. kitnjastost. nežno. pojavljuje se sa delegat (lat. materija koja truje i uništava život. deliberativus) koji savetuje. delineare) crtati. škakljiv. per delik-vijum(lat. poslati. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. junak) 1. topiti se. delinkvent. rešavajući. delikvescencija (nlat. koji treba pažljivo raditi. većajući. delicatus) nežan. neprijatan (npr. preneti na koga (pravo. delicato) muz. delibacija (lat. delivrer) osloboditi. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. odlučno. ograničavanje. delikvijum animi (lat. delegatio) poslanstvo. predaja. predati. delictum) prav. delenimentum. delectum) biranje. trg. deligacija (lat. kao predmet za uživanje: poslastica. v. delikvescirati (lat. smisao za lepo. delirijum tremens (lat. previjanje. mladić plahe krvi. nacrt. delinkventkinja prestupnica. delenimenti (lat. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. deliquescens) topljiv. delibaša (tur. isporuči-vanje. pijaničko ludilo. deleterion otrov) med. lep. deligatio) med. delivrance) osloboñenje. osetljivost. delimitirati (lat. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. deliberacija (lat. deleomai uništavam. ukusan. rastvaranjem na vazduhu. izbaviti. maženja. delibal (tur. predaja. delikatese (fr. Ae. delivrezon (fr. prikraćivanje. med. zlikovac. izabrati. delegirati (lat. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delikatamente. prestupnik. stvar). delikvescentan (lat. delegatar (nlat. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje.). delinquere. deliberatio) savetovanje. utečnjavanje. delikanh) mlad momak. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. prav. delineirati (lat. delegatarius) trg. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. sa nežnošću. delirium tremens) med. predstavlja ukupnost odnosa. delivrans (fr. delija. de. delibacio hereditatis (lat. delegare) odrediti. ljubak. izdavanje. predstavnik. pažljivost. deli. obeležavanje ili postavljanje granice. poslati. delineatio) crtanje. limes. delikato (ital.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. obazrivost. isporučiti. izbor. v. deleterij(um) (grč. tugaljiv. osetljiv. ludilo. deli) lud. trabunja. rastopljiv.

demos narod. demarkacioni kordon granični lanac. odricati. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. dementi) opovrgavanje. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. brodske zavrtnje. demarš (fr. poricanje. dementia) med. dernek) dakle. voj. razgoliti™. deltoidan (grč. biti lud. prikazati u pravoj boji. sladak. što bi se reklo .) provoditi vreme u neradu. demarche) korak. završava se obično smrću. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. delta. poreći. de-. demens (lat. delphys) med. demos. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. buškara. i sa dijagonalama koje se upravio seku. fr. agein) koji rovari. trougaon. logora ili trupa. luere prati) geol. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. ra-skrinkati. deltoeiaes) u obliku delte. 3. dembel (pere. delitescencija (lat. mor. bljava u prekornom smislu. odseliti se. izuditi. dome (grč. deluvij(um) (lat. tj. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. demanti (fr. tembel) lenština. demos narod. ispraviti neistinu ili netačnost. na primer. delfijsko proročište v. obeležiti granicu. pokret. demarkirati (nem. snop. rastaviti na delove. dembelija (pere. radioaktivni zraci. deltoid (grč. demembrirati (lat. rastrgati. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. delkredere-provizion trg. otkriti. 1% olovo. demagogos) voña naroda. delfin (lat. sa položaja. vlasti. demeblirati (fr. voj. rečitošću itd. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. delogement) izlazak. ludilo. odricanje. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. pliskavica. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. Marke. Delfi. . morska svinja. tur. demencija (lat. ukusan. demarquer) ograničavanje. lenstvovati. preduzeti korake. demegoria. npr.. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. izneti) namešta]. delcredere) trg. trabunja-ti. demet) naramak. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. demos. demarkacija (fr. deložman. delirirati (lat. danas se upotre- dembelisati (pere. agein voditi. demagogizam (grč. tembelhane) zemlja dembela. graničari. omeñavanje. demegorija (grč. materica. delta (grč. demagoški (grč. 2. demy) vrsta hartije maloga formata. besneti. onako kako jest. bajan. d. dementia paralyti- . tur. delkredere. tur. dementir) opovrgnuti. eidos oblik) kom. ušće reke oblika delte). trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. delta-zraci fiz. demagog (grč. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. demen-cija paralitika (nlat. up. kao zavodnik naroda. isterati iz stana. agein) voñenje naroda. demati. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. 5= D. postupak. delta. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. mašinske delove i oruña. 41% cink. zanositi se. demagogija (grč. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. deliciosus) divan. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. delitescere) med. demagog. četvrto slovo grčke azbuke D . potiskivanje neprijatelja. poricati. maloumnik. izići. delfis (grč. deltoideus (grč. delphinus) morska životinja. deložirati (fr. povući graničnu liniju. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. deloger) izbaciti. . demens) ludak. med. deliciozan (nlat. vršili velik uticaj na narodne skušptine. agoreyo govorim) javni govor. demarquer) ograničiti. demek (tur. demaj (eng. demaskirati (fr. fig. recimo. govor pred narodom. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. podbada. slična kitu. uti-canje na narod govorom. demantovati (fr. delkredere (ital. v. demos. postupati po nekoj stvari. na podnožju Par-nasa. rasparčati. Delfi (grč. delta) l. odreći. demembrare) raskomadati. razgolićavati. umilan. 1% gvožñe. demarkaciona linija granična linija. u narodnoj skupštini. deložiranje (fr. demarkacione trupe pogranične trupe. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. tj. neradnik. raskriti. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. eidos oblik) med. obeležavanje granične linije. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. mio. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. iznositi. zapravo: zavoñenje naroda. delirare) buncati.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. odlazak. tenbel.

dimiskija. demobilisation) voj. demiurg (grč. demisija (lat. demobilizirati (fr. ja-hanje u polukrugu. poluobrt (nalevo ili nadesno). zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. od zagušljivog vazduha. militaris) voj. demersio) potapanje. otpustiti. krateo vladam. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. kao posledica starosti. očistiti od škodljivih isparavanja. ogrešiti se o nešto. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. tvorac (ili: neimar) sveta. službenik u ostavci. doksa mišljenje. sirće itd. razne veličine (do 60 1). demokratija. senatori u današnjoj Grčkoj. demos. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. diminucija. ostavka. militariza-cija. demos.. vlast. kratos vladavina.(grč. demokratizam (grč. demograf (grč. za razliku od najvišeg boga. demiurgos) fil. Dime-Sina). zgrešiti. demissi-onner) dati ostavku. razoružavati. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. dimittere. demir-kapija gvozdena kapija. narodni. demivolte) jax. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. javna žena. dimije v. deminutiv (lat. demo. demi-parallele) voj. demografija (grč. demiparalela (fr. tj. čovek slobodoljubivih. supr. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. razo-ružati. demikoton (fr. demos. malo utvrñenje. razoružanje. demi-bastillon) voj. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. npr. bez obzira na imovno stanje. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demimond (fr. up. polurov. demeritirati (fr. demitur (fr. dimije. koja je u nekim zemljama utvrñena. fr. dimisija. krateo) v. demeriter) skriviti. demilitarizirati. nekoj oblasti ili državi. demefitizirati (lat. demos. demi-john. grapho . poluutvrñenja. razoružati. u običnom govoru slobodoljubivost. de. državnim poslovima. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demilitarizovati v. logos reč. de-. devojka. demokratija (grč. demencija senilis (lat. militarizirati. demodoksologija (grč. dimiskija. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demokratizovati v. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demephitiser) provetriti. demeškinja v. utuče-nost. položaj. fr. demokrat(a) (grč. demidžon (eng. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . polureljefni rad. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demen-cija prekoks (lat. demoiselle) gospoñica. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. de. demos. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demivolt (fr. demissio) skrušenost. diminutiv. v. nekoj oblasti ili državi. demilitarizacija (lat. širokih pogleda. razoružavanje. nauku. deminutio) v. čišćenje od škodljivih isparavanja. supr. polušanac. demokratizirati (grč. kao tvorca sveta. demos narod. demimondaine) dama iz polusveta. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demisionar (fr. fr. zahvaliti se na službu ili zvanje. zagnjurivanje.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. de-. demergere. deminucija (lat. demireljef (fr. čistiti. demos narod.pišem) onaj koji se bavi demografijom. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. poluoptok. demograf (grč. domilitarizirati (lat. klonulost. imanja. demimonde) polusvet. demimontkinja (fr. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. mephitis kužio isparenje) med. demos. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demitour) polukrug. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. raspuštanje. željezo. razoružavanje vojske. militaris) voj. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demodulator v. demobiliser) voj. demir)) gvožñe. Ovako naziva Platon boga. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demisionirati (lat. demibastion (fr. demoazel (fr. poreklo itd. demokratizirati. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demir (tur. dementia praecox) mladalačko ludilo. demobilisan« v. demobilizacija (fr. demirelief) poluispupčen rad. krateo moćan sam. demerzija (lat. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. demobilizirati. deminuere umanjivati) gram. demefitizacija (lat. demiskija v. detektor. mephitos. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demobilisati.

pokvariti neku spravu. demonetiser) fin. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. živo. izrazito. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. gubljenje hrabrosti. naročito zao duh. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). tumačiti. daimon. daimon. demos. upropastiti nekoga. voj. daimonios) ñavolski. demonstrativan (lat. demoralizovati v. demofil (grč. demoralisati v. demos) narod. ubedljiva i silna rečitost. fr. malodušnost. upropašćavanje. oboriti s konja. mania pomama. demontaža (fr. povlačenje novca iz opticaja. demontage) rastavljanje na sastavne delove. otvoreno. pokvarenost morala (ili: naravi). koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. naklonjen narodu. demolir) rušenje. demoralizacija (fr. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. objašnjivač. demoliran. philos prijatelj) onaj koji voli narod. demonizam (grč. kad ih neprijatelj zauzme. demoralizirati. onaj. uterati joj strah. demonstracije (lat. lišiti MOJ. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. izlagati. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. izlagač. očigledno prikazivanje.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. razvaljivan>e. duh. fr. uništiti. voj. naročito fabričkih proizvoda. demonolatrija (grč. demoraliser) napraviti razvratnim. demonstrativum (lat. verovanje u aveti. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demoralizirati. preturiti. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demoliranje (fr. demonstracije. izla-gač. demontirna baterija voj. demonima. demonstrator (lat. npr. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. u demokratskoj Atini: opština. demonstrare) pokazivati. ala. demonomelanholija (grč. demolitio) v. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. pojedinaca ili gomile. onaj koji tumači. otuda: demostenska rečitost izvanredna. demotičan (grč. pokvariti. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. taj i dr.mologija (grč. moneta. dokazivati. demonstrativum) gram. natprirodan. demontirati (fr. upropastiti. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. demonomantija (grč. mogu odmah razoriti minama. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. zla kob. demoralisation) kvarenje. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. demolicioni sistem fort. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. demolir) rušiti. slobodno. demontirati. demonomagaja (grč. daimon. demolirati (lat. javno ispoljavanje. dokazivanje. demonologija (grč. daimon. demoralizirati (fr. . koji nešto pokazuje. daimon. up. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demonstrira™ (lat. demonetizacija (fr. Demosten (grč. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. pr. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). de. akcija. sotona. vidno ispoljavati raspoloženje. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. lat. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. demonstrant (lat. razvaliti. daimon. očigledno. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. odsek jedne file. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. i dr. ućutkati top. demoliranje. demping (eng. pokazna zamenica. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. onaj. daimon) natprirodno biće. uništavanje. to dump frljiti. demolicija (lat. soton-ski. ovaj. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. predavanje robe.i moneta novac) fin. narodni. taj. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. most itd. npr. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. demonstrans) tumač. latreia obožavanje) poštovanje duhova. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. razvratnost. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. demon (grč. demonski (grč. demoralizirati. demonomanija (grč. prikazivač. demonstrator) dokazivač. demos (grč. dumping) trg. obaranje. logia) učenje o duhovima. demos narod. narediti da se sjaše. prodavati po niskoj ceni. demoliran. pored razliko-vanja formalnih oblika. svog raspoloženja. demotikos) koji pripada narodu. up. demonetizirati (lat. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. ovaj. demoliri. pokazivač. de. narodoljubac. voj. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. gram. demonetiser. v. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demonstrare) javno. demonstratio) dokaz. porušiti. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima).

dendrografički. dens zub.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. denegatio audientiae) prav. natio narod. dentarpag (lat. damping. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. kao drvo. c). denaturer) svoju prirodu izmeniti. demulentia) pl. denotatio) označavanje. imenovati. denotirati (lat. denominare) kat. nasalisatio) lingv. eidos oblik. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. de non prejudikando (lat. onaj koji proučava drveta. denegare) odlučno poricati. pri izgovaranju. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. denationaliser) oduzeti narodni karakter. de-. . grč. dentritičan. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. dendron drvo) u obliku drveta. Dampfer) prigušivač. kao i za odreñivanje njegove zapremine. prirodu neke stvari promeniti. denaturalizirati (lat. dentali (lat. denationalisation) odroñavanje. denominacija (lat. imenitelj. dendron. denotare) naznačiti. gubljenje nosne artikulacije. dandy) kicoštvo. odnaroñavanje. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. dendroidan (grč. objavljivanje. min. denacifikacija (fr. dati podatke. denaro (ital. denazalizacija (lat. smanjivanje broja stanovništva. mera za svilu i zlato. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. demulencija (lat. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. imenilac (u razlomku). bez štete po prava nekog drugog. dendron. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. okamenjene biljke i okamenjena drveta. javlja se povremeno u toplim krajevima. arpazo zgrabim. lithos kamen) pl. denotacija (lat. ščepam) med. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. sličan drvetu. fr. denaturalizacija (fr. npr. trg. dendroliti (grč. dentalni (lat. med. kvocijent. špiritus i dr. s. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. obe-ležiti. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. denegacio debiti konjugalis (nlat. obeležavanje. odbijanje. de nihilo nihil) v. količnik. denaturisati (fr. dendron. dendron. kaćiper-stvo. kao nagao nastup groznice. dendi (eng. vrlo zarazna bolest. denominator ra-cionis (nlat. po svršetku drugog svetskog rata. up. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova.) i. dendrometrija (grč.) med. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. dendron. de nihilo nihil (lat. zavičajnosti. nlat. izopačiti. dandy) kicoš. denzimetar (lat. odroditi. pomodarstvo. denominativ(um) (nlat. dendron. dendrografija (grč. prijava. dendrometar. zejtina). logi'a) poznavanje drveća. ne nanoseći štetu. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. „ribati" od „riba". denacionaliziranje (fr. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. zubni glasovi. denominativum) gram. denegacija (lat. gpaphia) opisivanje drveta. fićfirić. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). natio narod. denarius) stari rimski srebrn novac. koji je najpre sadržavao 10. uskraćivati. denar. z. dempfer (nem. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. odnaroditi. uskraćivanje. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. d. lišavanje podanstva. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. pr. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. denacionalizirati (lat. metron) fiz. fr. vrsta areo-metra. lik) v. densus gust. metron) veština merenja drveća. zbijen. naimenovanje. denga (arap. dentalis) zubni. denegacio audijencije (nlat. logos) poznavalac drveća. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. dendrologija (grč. cenominator (lat. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. denpi-valjak (eng. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. naimenovati. njihovo podizanje i praktičnu primenu. lat. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. odbijati. eko nihilo nihil. dendrometar (grč.) dodavanjem drugih materija (gasa. denatalitet (lat. tj. de-. natura. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. davanje podataka. denominirati (lat. denikotinizirati (lat. fr. de pop praejudicando) prav. docnije 16 asa ili 4 sesterca. pomo-dar. denegirati (lat. učiniti neupotrebljivom za ljude. dendizam (eng. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. državi itd. samo leti. instrumenat za vañenje zuba. so. u vezi s tim. de. dentales) gram. de-. denarijus (lat. muzički češalj. neizvršavanje bračne dužnosti. oni kod kojih vrh jezika. dendrolog (grč. dendron. grč. denegatio debiti coniugalis) prav. uskraćivanje saslušanja. denominare) nazvati. denominatio) imenovanje.

depauperacija (lat. voj. ispražnjavanje. deontološki doka z za postojanje boga. denuncirati (lat. bez okolišenja. dentist(a) (lat. prokazati. depandans (fr. povući nalog. depeša (fr. sredstvo za skidanje kose i dlaka. planta bil>ka. ital. potiskivanje. brzo dostaviti. (etra). dependances) pl. deplorare) oplakivati. paralyein klonuti) med. rasañivanje (bilja drveća). deplecija (lat. zbog koje. zubna kost. tužitelj. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. usled odnošenja zemlje. promeniti mesto. dsntiekaliij(um) (lat. prosto. fil. v. depilirati (lat. depalatalizacija (lat. sažaljevanje. deplasman (fr. potkazati. de plavo (lat. depilatorij(um) (nlat. grč. sažaljevati. depauperirati (lat. denuntiatus) dostavljenik. raširiti. sa svog mesta. dolazi do snižavanja tla. farm. rñav položaj. po naročitim kuririma. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. depecher. tj. deontologija (gr. dentis zub) zool. pediculus) hig. depilatio) opadanje kose. potkazivač. denuvcijat (lat. »saliti. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. depedikulacija (lat. smeniti nekoga sa njegovog položaja. izlečiti od paralize. prinadležnosti. denticija (lat. zvanično pismo. osirotiti. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. deployer) razvijati. depedikulirati (lat. tužitelj. reppa pero. otkloniti uzetost. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). dens) zubni tehničar. srez. dens. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. deon. depo (fr. žaljenje. dentitio) med. deplasiran (fr. osiromašenje. prinadležnosti. potkazivač. de. denuntiator) v. okrug. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. brzojavi™. depeširati (fr. ukratko. soba. pauper) osiromaši-ti. bežični brzo-jav. 2. postrojavanje za borbu. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. pauper siromah) osiromašavanje. mor. zajednička delatnost erozije i raspadanja. dentura (nlat. de. ukloniti. dis. denuncijant. deploajirati (fr. lat. deontos dužnost. jednostavno. zubni lekar. brzojav. dentin (lat. depot) stovarište. gubljenje palatalne artikulacije. telegra-fisati. koji nije na svom mestu. departman (fr. razvijati se. prav. optužba. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. dependencije (lat. denuncijant (lat. de. potkazanik. denuntians) dostavljač. denticuli zubići) pl. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). npr. odeljenje. ogolićenje. denuntiare) dostaviti sudu. deplacement) premecJtanje. deontološki (grč. zapremina istisnuća. deploratio) oplakivanje. npr. odelenje (stana). skidanje dlaka. optužiti. deplace) neumestan. razvašljivati. lišiti nekoga imanja. glavna masa iz koje se sastoji zub. potkazivanje. dentura) zubi. prokazivač. denudatio) otkrivanje. zubar. de-. iogia nauka) 1. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. deplorirati (lat. zapremina dela broda pod vodom. dentifricij(um) (lat. koje se obično šalje najhitnijim putem. pogrešno ili rñavo postavljen. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. odvajanje kostiju od mesa. deparalizirati (lat. zubalo. de plano) prav. rasprostirati. denuntians) dostavljač. sklonište. de. deplantacija (nlat. pertinecije. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. razvijanje. optuženi.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. smenjivanje. departicija (nlat.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. deon dužnost. deplantatio) presañi-vanje. arh. denunpijator (lat. zub. magacin za robu. deploajiranje (fr. pri čemu neza-sićeni ili manje . prokazivanje. denlasirati (fr. raz-dela. fig. deplantirati (lat. rasaditi. nazvan još i moralnim dokazom. palatum) lingv. učenje o lekarskoj etici. dipennare) trg. lišiti kose. dependere) pl. v. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. departitio) podela. denuncijant (alt. deploiement) voj. deploracija (lat. prav. deplanta-ge) presaditi. vojska koja služi za . denunpijacija (lat. prokazivač. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. denudacija (lat. delokrug. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. postrojavati se za borbu. depilacija (nlat. deplere isprazniti. voj. depenirati (lat. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. depilatorium) med. pediculus vaš) hig. de. logia) teol. pertinencije. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. kol. depletio) pražnjenje. dens. deplacer) premestiti. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. razvašljivanje.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti.

potisnuti sa položaja. an depo (fr. med. ono što je dato na čuvanje. bank. deport (ital. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. poslati po kazni u koloniju. lišiti nekoga narodne naklonosti. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. de-posedirani npr. nešto.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. depozitum v. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. depopulacija (lat. preklinjanje. npr. depozit (lat. nlat. iskvarenost. de-possidere. grč. deponens (lat. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. fr. depravacija (lat. depositum) povereno dobro. grč. depolirati (fr. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. depresija (lat. deprefiksacija.) i melanholijom. iskaz pred sudom. depolarizirati (lat. proterivanje. ulagač. u pohrani. deponens) polagač. oterati sa mesta. in depozito (lat. depopulari opustošiti. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. da bi ga davao drugima uz veći. depositarius. posredovanje. depopulatio) raseljavanje. trg. spuštanje. u sefovima. raseliti (stanovništvo). polos) fiz. dati na čuvanje. depresivna oblast meteor. pred sudom iskazati. v. opljačkati) raseljavati. de poius. dati. nanos. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. knjigu. prisilno upući-van>e u logore. grč. izgnan. izvaditi iz prese. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. depositorium) odelje-nje za čuvanje. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. depositor) v. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. pokvarenost. de. činovništvo. hartije od vrednosti i dr. oterati. poslati u zatočen>e. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. depozitorij(um) (nlat. in deposito) na čuvanju. deponere) odložiti. deprimere. deportacija (lat. polos stožer) fiz. depozit. izgnati. depozicija (lat. depolitizirati (lat. dakle. poglavito osetljivosti. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. deponere) v. utučenost. pogoršanje. prav. službe-nike. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. astr. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje.). depositeur) čuvar. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. depresirati (lat. de. opadanje cena. prognati. deponere) v. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. polus. depolarizacija (lat. fr. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. depo-posao bank. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. svedok pred sudom. fr. deportirati (lat. depolir) oduzeti sjajnost. deposter) voj. vladalac koji je zbačen s prestola. opadanje stanovništva. deportatio) progonstvo. zalog. fiz. razvrat-nost. de. uložiti. ulegnuće. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. ulog. oblast koja leži niže od morske površine. depopulirati (lat. položiti. npr. deprekacija (lat. depozicija. ulaganje. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. glatkoću. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. depozitar (lat. talog. izopačenost. depozitor (lat. klonulost psihičke energije. upućivanje po kazni u neku koloniju. zauzimanje za nekoga. depoviranje (lat. polos stožer) fiz. dspolitizapija (nlat. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. potištenost. lišiti polarizacije galvanski elemenat. izgnanje. proterati. pro-teran. deponent. padanje cena. kol. de polus. npr. depostirati (fr. kad vanka prima na čuvanje. službenicima. baciti u bedu. u ostavu. deportiran (lat. npr. meteor. deponentni glagol. deponirati. deprecatio) molba za koga ili za što. . operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. depoiularizirati (lat. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. depreverbation) lingv. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depravatio) moralno kvarenje. či-novništvu. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. vojsku itd. deposedirati (lat. deponens) gram. vojni materijal koji služi za dopunu. depreverbacija (fr. depolarizator (lat. depressio) psih. Engleza u Tasmaniju. vojsci itd. Francuza u Novu Kaledoniju itd. deponovati (lat. depressio) voj. deportatus) prognan. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. deposse-der) prav. deponent (lat. primiti ad cepozitum (lat. topovsku cev upraviti niže. nizak pritisak vazduha. arhiv. deportare) prognati. en depot) na čuvanje. deponirati (lat. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. depono-vati.

izvedena reč. derivare. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. oduzimanjem predmetka za-. prema tome. mat. sekte (tarika). poslanici. . v. derivirajuća sredstva. stan i dr. derviš (pere. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. deputatist (lat. pomeriti. smetati kome. depurgatorius) v. koji znači oslabelost. npr. derelikta (lat. sredstva za čišćenje. pogružiti. slab puls. u ime neke veće organizacije. Npr. de. pokvariti. npr. poremetiti svoje imovno stanje. oduzimati snagu. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. derbi (eng. otrebiti. derwis. pored plate. deputirati (lat. iz nečega. stanovati — stanovnik. omalovažavadeprimirati (lat. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. derivare. derivatum) gram. derivatum) gram. postati od. depurgacija (lat. nov glagol patiti. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). tj. naročito lekovi koji čiste krv. depresorij(um) (nlat. očistiti. izabrati. derivatum. cena. deputatus) zastupnik. prefixe predmetak) lingv. lica koja. depuratio) čišćenje krvi. derby) sl. prima godišnje u stvarima. deratizacija (fr. deprecijativan (lat. izvoñenje. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. potiskivani moždane opne. lor-du Derbiju. depurativan (fr. deprimirana kapi-larnost fiz. koji odvodi na drugu stranu. depurancija (lat. oneraspoložiti. napuštanje. de profundis) „iz dubina" (početak 130. kod katarakta. deranger) uznemiravati. depuracija (nlat. deranžirati (fr. derivativan (lat. utući. depressorium) med. derivatum (lat. deputatum) onaj koji prima deputat. vrši popravku kursa. izvedenica. nlat. nered. de-. depurgatio) čišćenje. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. derivativum gram. depurgirati (lat. deprefiksacija (fr. med. derivare izvoditi) dolaziti. izvoñenje. poremećenost. depresorii nervi biol. rivus potok. koji je postao izvoñenjem. derivare. trebljenje. remetiti. nerv povući naniže. odstupanje od pravog puta. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. proizlaziti. trebiti. dereglija (mañ. derivat (lat. deputirac (lat. v. stvari bez gospodara. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. u sredu posle Trojice. npr. derivare izvoditi. tj. depurantia) pl. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. uznemiriti. depurirati (fr. metron mera) avij. nazna-čiti. instrumenat za svlačenje. oslabiti. deprimere) pritiskivati. kao jedan deo svojih prinadležnosti. derelictio) prav. derivometar predstavništvo. depuratorius) v. derivata) pl. deputare) odrediti. depurgativan (lat. izvoditi. derivatus) izveden. derivometar (lat. poremećaj. uputiti. ona koja odvode sokove. med. zadužiti se. tur. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. derangement) smetanje. derelikcija (lat.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. derviš) pripad-nik derviškog reda. deputatio) izaslanstvo. derivacija (lat. voditi poreklo od. derivatum. poremetiti. depurgare) čistiti. depurgatoran (nlat. med. sla-biti. deputat (lat. zapaljenje vratnih žlezda. ugnjetavati. grč. jugozapadno od Londona. depurer) čistiti. deranžman (fr. žito. iznuravati. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derivan-tia) pl. uznemiravanje u poslu. tlačiti. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. derivancija (lat. depuratoran (nlat. depurativan. zadržavati (koga). drva. napuštene stvari. derivatio) gram. u naturi. jedne reči iz druge. avij. depuratif) koji čisti. po značenju i obliku. pročisti-ti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. koja se održava. psalma. ostavljanje. prav. de-primiran puls pritisnut. aden žlezda) med. derivati (lat. pritisnuti. derivare odvoditi. naročito koji pomaže čišćenje krvi. diferenci-jacija. derelicta) pl. deputacija (lat. derivare. pretium. očistiti krv. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. pobrkati. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. izvesti. voj. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču.. predstavnik. de profundis (lat. derivirati (lat. klasična trka u Engleskoj. ko- dsradenitis (grč. dere vrat. izazvane njihovim obrtanjem. miševa. vrednost) koji izaziva prezir. pasti u dug. izvod. derbi-krek (eng. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. depurgativan. pročišćavanje. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). nov prost glagol. hem. koji ju je osnovao 1779). poslanstvo. de. reč koja je postala od neke druge reči.

zakidati. ograničavanje. ñerma. ñerma. nćsos bolest) med. dermatopatologija (grč. vojska dovedena vodenim. osnova jedne kompozicije. voj. pobrkati nečije namere. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. rasulo. smanjenje. logia) nauka o koži. dermalni (grč. nacrt. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. pa i najmanja promena na koži. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. dermatijatrija. odstupanje (npr. odyne bol) med. ñerma. ñerma. derogatio) krnjenje. jad. u vezi sa kožom. eldos vid. plan. ñerma) med. dermatozoe (grč. dermijatrija med. u obliku naročitog ogledala. zavesti. dermatitms (grč. cilj. skopeo gledam) aparat. lekar za kožne bolesti. uzorak. desenater (fr. dermatonoza. dermatoze (grč. zoon životinja) pl. ñerma. dermatotilus (grč. grč u vratu. v. dert (pere. ñerma. naročito u modi. deroute) nered. šara. v. stavlja van snage. dere vrat. med opšti naziv za bolesti kože. ñerma. dessin) trg. derogativus) koji krnji. otok kože. šteti.(grč.derma 206 desenater derma (grč. lečenje kožnih bolesti. ñerma. ukidan. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. dernier eri) poslednji krik. oleum ulje) farm. dermatičan (grč. razbiti. ñerma) v. logia) nauka o kožnim bolestima. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. naročito nervoznih. površine ili dubljih slojeva kože. ñerma) kožni. lat. derogativan (nlat. des. okrnjiva-ti. oduzimati. nagib. dermatijatrija (grč. ñerma. dermatologija. dermatotilus. tur. raditi na uštrb. patheln patiti) med. pomoću koga se može videti svaka. plastike veština uobličavanja) 1. bežanje u neredu razbijene vojske. od ugovora). ñerma. dermatopatija.pojave na koži kod nekih. ñerma. ñerma. dermatonoza (grč. pathos bol. derma. dessein. plastike veština uobličavanja) med. disegno. žalost. kožni para-ziti. činiti krivo. ñerma koža. dermoplastika (grč. bora. oduzimanje. dernije kri ((fr. svaka pora. opozivanje. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. dermatomikoza (grč. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. descente) silaženje. derospazmus (grč. tome sečenje) med. derogirati (lat. za pola stepena sniženi ton de. derma. zakona. derma. dermotilus med. rasturi!??. algos bol) ned. vrsta. nauka o kožnim bolestima. propast. dermatopatija (grč. dessinateur) crtač mustara. dermatodčlija. dert) tuga. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. dernek (tur. bolest kože. ñerma. koji opoziva. koji pripada koži. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. derd. derma talšja. dsrmologija v. uzoraka. veština ggunjenja životinja. desantni brod (fr. koji je u vezi s kožom. derogare) krnjiti. dermotomija (grč. vašar. zahidanje. smesti. ital. dermoskopija (grč. zakinuti. tylos žulj) med. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). udarom. bol. derogacija (lat. muz. zbuniti. radi na uštrb. (fr. dirnek) sabor. mykes gljiva) med. gljive gotovanke. tovar jednog broda. ñerma) kožni. koji se tiče kože. voj. derma. dlačica i dr. silazak. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. dermatol (grč. poslednja novost. desen (fr. desig-nare obeležiti) namera. iatrela lečenje) med. ukinuti. ñerma. gotovani koji žive na koži. derut (fr. spuštanje. neprijateljski upad u neku zemlju. ñerma. veselje. . koji ukida. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. koje ostavljaju trajan i jasan trag. dernek. grapho pišem) opisivanje kože. skopeo gledam) med. neki zakon. osoba (nastaju trljanjem. bol kože. okrnjivanje. derma. dermografizam (grč. ñerma) ned. tj. zakinuće. dermaskop (grč. dermatalgija (grč. opozvati. dermatologija (grč. opozivan. ñerma. ñerma. dermatodinija (grč. dermatolog (grč. dermatografija (grč. npr. v. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). povrediti. dermatoid (grč. osujetiti. derutirati (fr. deses muz. ñerma. briga. staviti van snage. padina. v. spasmos grč) med. ono što je najnovije u modi. stavljanje van snage. lat. 2. dermatoplastika (grč. žućkast. kožni žulj. smanjiti. svadba. dermatoliza (grč. rasecanje kože. grapho pišem) med. ukidanje neke naredbe. kožni. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. dermatom (grč. dermo. fort. •zapaljenje kože. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta.

fr. dessiner. završetak reči. tiranstvo despotizam. nai-menovati (nekoga za nešto). desideria pia) pl. okaniti se nečega. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. rušenje. gubiti svaku nadu. designativan (nlat. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. tiranin. decigram. designator) razvodnik. desperare) čovek bez nade. žude-ti. descriptif) opisan. despekt (lat. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora).). samovolja. desertni tanjir. krajnje ogorčenje. honorar. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. desperatus) očajan. desenzibilizacija (nlat. desert (fr. prezirati. despotizam (grč. desiderija pija (lat. očajnik. designatio) označavanje. desperado očajnik) razbojnik. voće. razo-renje. desperatio) očajanje. desolare) pustošiti. krajnje ogorčen. deskriptiva (lat. uništiti. pasti u očajanje. desigram v. describere opisivati) mat. puste želje. desperatist(a) (lat. omalovažavati. gubljenje ljuske. desiderata) pl. med. praznina koju bi trebalo popuniti. neograničeni gospodar. despectio) v. despectus) preziranje. nestale stvari. ucveliti. suv. decimetar. neograničeni vladalac. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. desigvirati (lat. dakle. nešto što nedostaje. koje su poželjne. krajnje ogorčen čovek. razoriti. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. desperacije (lat. designaciona presuda prav. očajanje. klonuti duhom. desquamatio) ljušćenje. bezglavost. deskriptivan (lat. deser. desiderativan (nlat. potreba. designatus (lat. razoren.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. samovoljan gospodar. dessert) prislačni. odreñuje. naznačenje. naz-načiti. desistirati (lat. desimetar (fr. baciti u očajanje. fot. siccus. desideratum) nešto što je poželjno. desolacija (lat. osećanje bezizlaznosti. molba. designativus) označavan. designare) označiti. desiderata (lat. očajan. odreñivanje. deservit (lat. dessert) v. nedostajanje. slatka i jaka vina). revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desikacija (lat. desideracija (lat. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. describere. Podanici . prikazivanje. neograničena vladavina. pod desenzi-bilizacija. desolatio) pustošenje. verba desiderati-va (nlat. desiderirati (lat. isušivanje. uništen. poruga. nacrtna geometrija. desquamare) oljuštiti. desperatan člat. grdnja. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. nlat. čeznuti (za čim). designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. neu-tešnost. desperirati (lat. designator (nlat. despicere prezirati. desperado (šp. desiderare) želeti. re-dar. klonuo duhom. tanjir za voće i poslastice. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. deskvamacija (lat. prestati s čime. a koji još nije uveden u dužnost. koji označava. dssignacija (lat. zahtev. čega nema. desine (fr. desiderativus) koji izražava želju. desiccatio) sušenje. fr. ocrtava. prikazan. ime. desnog (grč. crtao. despekcija (lat. despotes) neograničeno gospodarstvo. teško ožalostiti. despectare) potcenjivati. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. desoliran (lat. naimenovanje. despekt. ocrtavanje. deskripcija (lat. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). desinere završiti se. obeležavan.). npr. označenje. desiderij(um) (lat. ostrugati l>uske. desiderat (lat. desolare) opustophen. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. za popunja-van>e zbirki. kraj. despektirati (lat. disegnare) crtati. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. desolirati (lat. decimetre) v. samodržac. opis. imenovati. desperare) očajavati. i koja mustru. verba desiderativa) gram. potrebu. stvari koje su potrebne. čežnja. gubiti ljusku. dessine) crtano. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. ocrtavan. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. žudnja. obeležava. nedostatak. odredan. koji opisuje. opu-stošiti. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. rastvorenih u vodi. desinencija (lat. bez nade. koji prikazuje. bezutešan. želja. imenovanje. desinirati (fr. duboka tuga. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. stvari kojih nema. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. skromne. odrediti (nekoga). prezir. ital. nacrtano. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). desideratio) nemanje. skicirati. potreba. nacrtao. deskvamirati (lat. titula grčkopravoslavnih vladika. desiderium) želja. deser (fr. desinence) gran. poslednji deo obeda (sir. descriptio) opisivanje. poslastice).

pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. opuštenost. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. do deliti. destructio) rušenje. lamarkizam). name-niti. destilirati (lat. destillateur) onaj koji preči-šćava. uništljiv. destructor) rušilac. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i .). detaljisati v. a potom ovu. naročito Lamark (v. voj. isparavanje. destilirati. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. padež cilja u najopštijem značenju. spuštati se. detant (fr. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. destinirati (lat. postupati nasil-nički. desudacija (lat. destinativ (lat. darvi-nizam) i Hekl. destruktibilan (lat. detaljiran (fr. dodeljen. uništljivost. destra (ital. despotski (grč. destruktibilitet (lat. trg. podrobnost. det (fr. posvetiti. pretvoriti u paru. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. destinatarius. poticati. na parče. skidati se. en detail) trg. de. na komad. rasparčan. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. neograničeno. scendere) silaziti. det flotant (fr.i stilla kap) ispariti. proces prikazan pod destilirati. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. detailler) rasparčavati. na parče). fr. an detaj (fr. dette) podužica. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. destillatio) hen. prevrat. descendentna teorija bkol. detaširan (fr. a. Darvin (v. detail) pojedinost. destinatio) odreñenje. pridodat. prodavati namalo (ili: nasitno. pridodato. destruktor (nlat. do sitnica pričati (ili: izlagati. destilater (fr. detailler) opširan. popravljen. de-struere) razornost. usitnjavati. destilacija (lat. ako se ohlade do odreñene temperature. krajnji cilj. destructivus) razoran. prekapnica. poboljšava. destra desnica) kola destra (ital. sići. desnom rukom. razrušljivost. ponovo napraviti tečnom. unuk. opširno. destinare) odrediti. de-. komada ti. detaljirati. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. rušilački. detache) muz. colla destra) kuz. raza-ranje. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. dette publique) državni. voditi poreklo. destructibilis) razor-ljiv. dug. razo-rilac. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. hem. de-. kazan za pečenje rakije. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. dosti dovati v. otcepljen od celine. detachement) voj. unipggilac. desudatio) znojenje. potanko. det publik(fr. detailleur) trgovac namalo. sudor znoj. despotes) neograničeno gospodarstvo. despotija (grč. destina-taire) trg. učenje o postanku.). u novije vreme. otcepljen. detaljirati (fr. destinacija (lat. isparavanjem prekapa-ti. destrukcija (lat. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. pečenje rakije. descendentia) potomstvo. destillare) destilacijom do-bijen. otkomandovati. desugestija (lat. izdvaja. sitničar. neku tečnost. descendirati (lat. razrušljiv. posvete. opisivanju).despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. fabrikant likera. opširno pričanje (ili: opisivanje. tiranski. opredeliti. poreklo. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. destilat (lat. dette flottante) leteći dug. krčmiti. prevratnik. konsig-nator. nasitno. osamljen. opredeljenje. dsstruktivan (lat. prodaja namalo. vršiti nasilje. destinater (nlat. primalac. opisivanju). otcepiti. destillare kapati. javni dug. neograničena i samovoljna vladavina. taksacija. kostiju i dr. koleno. descendencija (nlat. despotes) samovoljno. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. detaširati (fr. preznojavanje. destruktivnost (lat. detaksacija (nlat. detaxatio) v. sitnica. prekapavati. despotizirati (grč. desublimacija (lat. descendens) potomak. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. detacher) odvojen od celine. nasitno.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. i o uzrocima toga i takvog razvitka. detaše (fr. adresat. naročito državni dug. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. descendent (lat. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. detaljist(a) (fr. izdanak (dete. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. nasilnički. opisivati). detalj (fr. destillatus) hen. tečni proizvod destilacije. prečistiti. bez veze sa ostalim delovima. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. destructibilitas) razorljivost. prečišćen. unipggavanje. praunuk itd. rashlañivanjem. onaj koji peče rakiju. dsstiliran (lat. namena. detaljiranje (fr. izlaganje) nabrajanje do sitnica. destinare odrediti) lingv. izlapiti. detašman (fr.

prav. tj. odredba. detranp (fr. detevtor (lat. determinato) muz. panjkenje. detectio) otkrivanje. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. a deto (ital. determinabilis) odre-dljiv. npr. detencija (lat.grč. lat. otirati. deteriorativan (lat. eng. v. detoksinizacija (lat. sasvim neprimetno. detrakcija (lat. eng. detegere otkriti. pristalica determinizma. ldg. detentor) prav. determinizam (lat. opredeliti. detergirati (lat. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. krvi otvaranjem vene. pogrešno pevanje. odvraćanje od zla pretnjom kazne. detericija (nlat. deterirati (lat. pogrešno pevati. odrednica. odreñenost. detersorium) med. determinare odrediti) fkl. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka.detektiv 209 detranp determinativ (lat. detergere) obrisati. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. deteriinirati v. odreñenje. odlučiti. gram. detractor) opadač. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. rešljivost. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. eksplozija. očistiti. grmljavina. ograničljiv. klevetanje. ispadanje iz tona. a detto) istoga dana. determinatio) odreñivanje. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. znojenja itd. zakup-ca. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. disanja. detonator) upaljač. inde-terminist. odluka. pobudama. detonatio) pucanj.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. detonare. prasak. odrediti. determinare odrediti) fkl. opredeljen. obelodanjivanje. (lat. sinteza opštih pojmova u posebne. determiniran (lat. onaj koji raspolaže nekom stvari. sredstvo za čišćenje. determinisati. detentio) zadržavanje. fr. jus detrakcio-nis (let. organizma i dr. odlučljiv. presudan faktor. determinacija (lat. detraktor (lat. odlučljivost. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. opredeljivati. determinist(a) (lat. praviti snimci. otrti. detergere. oštro naglašeno. determinare) ograniči-ti. detegere otkriti. deterrere) zastrašiti. detoner) muz. supr. deterziv (lat. detractio) odbijanje. toga istog. detonacije (lat. pulsa. determinare odrediti) mat. dictum) rečeno. tajni policajac. detergere čistiti) med. to isto. napred imenovano. rešenost.). indetermini-zam. determinante (lat. de. muz. pritežalac. opredelji-vanje. deterior gori) v. determinativ. distonirati. obustava. determinativus) odre-dan. determinato (ital. supr. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). npr. tobožnje sopstvenik. determinatus) odreñen. deterzija (nlat. detekcija (nlat. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. pejora-tivan. za-plašiti. prasnuti. smenjivanje. utvrditi. odlučno. npr. posuña i dr. ograničen. klevetnik. ograničl>ivost. čistiti. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. koji odreñuje. po porudžbini i za nagradu.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. deterritio) zastrašivanje. činilac koji odreñuje pravac i cilj. odredbeni. odreñivati. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. detonator (lat. detersio) čišćenje. trg. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. detto. stvarno raspolaganje nekom stvari. determinanta (lat. detektiv (lat. materije. determinabilan (nlat. 6 kg brašna 9 kg deto. deterziv. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. opredeljenost. determinabilitet (nlat. determinare) fil. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. deto (ital. up. detektor (lat. nezakonito zadržavanje. detoner) puknuti. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. eng. odlučnost. deterdžent (lat. opredeljenje. 2. oduzimanje. deterzorij(um) (lat. determinisati (lat. tresak. . potajno motri rad pojedinih ličnosti. pomenuto. determinativan (nlat. za razliku od sopstvenosti. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. panjkalo. eks-plodirati. iznošenje na videlo. rešljiv. tresnuti. determinabilitas) odredljivost. determinativus) gram. privatan detektiv lice koje. tečnost i dr. detective) potajnik. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. (fr. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. detonirati 1.

odbiti. deuteros. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. tur. da se da. izbacivanje izmeta. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. def (arap. detumescencija (lat. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. detronizacija (lat. jedan deo nasledstva. slika raće-na vodenim bojama. detur (lat. naročito šećernog soka pomoću kreča. odbrambeni položaj. deuteros. svrgnuti s prestola. praznina. biol. daff. topovskoj ili puščanoj. defalcirati (lat. defanzivno sredstvo (lat. ispravljanje izmešanih strana. difamirati. de-transportatio) tip. jezgra teškog vodonika. oštećen. skopeo) drugi vid. detronizirati. defektivitet (nlat. fr. „bog iz mašine". fr. radi zaštite od škodljivih uticaja. drugog ranga. deus (lat. defekt (lat. deuteroza (grč. thronos) lišiti prestola. v. vidovnjak. deuteros. manjak. detritus (lat. tj. de. deuteroskop (grč. prečišćavanje. oni koji nemaju svih oblika. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). u kasi. protocolli) prav. izmešane strane ponovo dovesti u red. deuterij(um) (grč. detransponirati (lat. defektivni glagoli (lat. obediti. deuteronomijum. uzeti napred. grč. rana napravljena trljanjem. nepotpunost. defectivum) gram. deuteros. hem. oksid drugog stepena. glagol jesam itd. reč koja nema svih oblika svoje promene. spoljašnje zaštitno sredstvo. defamirati (lat. oduzeti. tj. onaj na kojem se očekuje napad. popustiti (otok). prav. detroner) v. defectus) krnj. npr. teški vodonik. nepotpunost. defektivan (lat. rušenja. detranspozicija. detruzorij(um) (nlat. splašnjavanje. mana. deuteroksid (grč. drugi brak. grč. manjkavost. oduzimati. nepotpun. skopeo gledam) vidovit čovek. grč. dewas) bog. uskratiti. greška. odbrambeni rat. supr. v. mesto izloženo unakr-snoj. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. koji je za odbranu. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. defektan (lat. detur copia se. deugeronomion (grč. defanziva (fr. daire. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. splašnjavati. deuteropatičan (grč. detritus) oblutak. ukloniti. de-transportare) tip. znak D. mešanjem. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). vatri. de. deuteros. detrahirati (lat. oxys) hem. npr. detranspozicija (nlat. opanjkati. def. istrošen kamen. ozloglasiti. defekacija (lat. verba defectiva) gram. detur) neka se da. deuteros. deuteros) hem. na motoru. defanzivno oružje voj. deuterogamija (grč. šljunak. pathos bol) med. detrusorium) med. kvar. potonji. oklevetati. . proizvodi raspadanja. defanzivni ugao voj. deus eks mahina (lat. defanzivan (lat. dii) pl. defanzivni rat voj. deus eh machina) lit. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. med. detransportirati (lat. de-transpositio) til. theos. dni (lat. fiz. defectivus) nepotpun. detricija (lat. sa prazninama. sskr. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). koji nema svih delova i oblika. detumescirati (lat. detronirati (lat. dewa. deuteros. defensivum) med. detur kopija (lat. deuteros drugi po redu) hem. ofanziva. defensiva) odbrana. detumescere) med. deuteronomija (grč. deuteros) ponavljanje. bogovi. deus. koje su tek docnije primljene u kanon. prestati da otiče. npr. defaecatio) čišćenje od šljama. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. defensus. defectus) nedostatak. iznenadna pomoć. manjkav. odbijati.(grč.. deuteroskop. defektiv (lat. rat koji se vodi samo radi odbrane. zaštitni. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. fig. detronizirati (lat. u antičkoj tragediji. ukloniti. fiz. faix srp) požnjeti srpom. nepotpuni glagoli. deuteros.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). thronos presto) lišavanje prestola. npr. de facto) v. grč. imenica doba. deuteroni (grč. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. koji je. defanzivni položaj voj. detransponirati. prilaže se prepis rasprave. deuterijuma. taloga. pathein patiti. tj. de. defakto (lat. deuteropatija (grč. podnositi) med. defectivitas) krnjost. deutero. deuterogonist(a) (grč. detritio) trljanje. ponovo rasporediti. tef) v. pod fakat. detransportacija (lat. defensif) odbrambeni. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. de. deuteroskopija (grč. thronos. de-transponere) tip. detrahere) odbiti. pisma. up. diffamare) izneti na rñav glas. detumescere) med.

defectuositas) v. deficere nedostajati. defeminatio) pete. unakaživanje. ispitivanje. zaključenja mira pre pobede. klanac. definicija. definitivno. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. definicija. slabljenje. supr. grč. defile (fr. klonulost.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). genetička definicija. defetist(a) (fr. defilement) voj. mentalno (duševno) slab. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. koji nekome drugom nudi zakletvu. malodušnost. npr. onaj koji odreñuje. defigurirati (lat. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). nagrñivanje. čovek malodušan. dril. odme-tanje. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. defenzor. manji iznos u jednom računu. defectura) fark. ćuprija. kasi itd. iznu-renje. popuštanje u snazi. definicija (lat. defendent (lat. slabouman. viši član jednog kaluñer-skog reda.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. kapija itd. defendens) v. ispunjavanje laboratoriju ma. nagrditi. definitum) nešto odreñeno. proneveriti. štićenik. definitiva (lat. klonulim. pojam objasniti drugim pojmovima. neverovanje u uspeh ili pobedu. defektologija (lat. skopeo gledam) tehn. deficijentan (lat. efeminacija. bez vere u uspeh ili pobedu. dužnik. voj. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu.. nije tu) manjak. definitfo) log. odrediti) log. pre-sudan. konačna presuda. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. nepotpun. defectivum) gram. u pošti: javiti da je nešto nestalo. deficiens) l. definitum (lat. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. fig. dostavljač. iznurenost. defendend (lat. defensor) branilac. izričan. nedostaje. defensio) odbrana. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. definitiva) završni ispit. defetistički. prolaziti paradnim maršem. manjak u kasi. završne redakcija ugovora. deficit (lat. unakaziti. klijent. generička. defektirati (lat. dsfenzija (lat. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. manjkav. paradni marš. ureñivanje. defectus. definitor) odredilac. konačan. pravobranilac. defektuozitet (nlat. defemivacija (nlat. defendendus) optuženi koga treba braniti. de-figurare) pokvariti. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. deficiens) otpadnik. defilirati (fr. fig. definitor (nlat. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. konačno ureñenje (supr. dopunjavali. provizorijum). odreñenje (ili: odredba) pojma. malaksalost. defetizam (fr. definitiva seitencija (lat. svečano prolaziti. pojam odrediti. odmetnik. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti.. ma-nisati nečemu. zaklju-čen. snabdevanje. zastupnik. deferens) onaj koji traži zakletvu. tj. definitivum (lat. zameravati. svečan prolazak. defectio) otpadanje. odreñen. definitivus) odlučan.). definire ograničiti. definisati (lat. defek-tivitet. defaitiste) pristalica defe-tizma. onaj koji ima manjak u računu. manjkav u nečemu. defilman (fr. defiguratio) kvarenje. defiguracija (lat. defektura (nlat. definitivum) konačno objašnjenje. naružiti. definitiva sen-tentia) konačni sud. defetirati (fr. defectus. tj. nedovoljan. grč. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. slab. pr. praktični učiteljski ispit. defaire) praviti maloduš-nim. . 2. defekcija (lat. up. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. suma za koju su prihodi manji od izdataka. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. defanziva. defenzor (lat. zaštitnik. defici-taran. starešina manastira. defektoskopija (lat. deferent (lat. defaite poraz. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. To je rodna. klanac. tačno. defile) tesnac. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. kec. grč. deficijent (lat. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). nejak. ponovo naručivati. odreñen pojam. definitivan (lat. defectus. deficitaire) koji ima deficit. deficitan (fr. v. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. popunjavati. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defenziva v. dopunjavanje. deficit nema.

zjap-ljenje. prevara. skretati. deformisan. dehiscencija (nlat. deformis) v. osloboditi od vode. nagrñenost. defo (fr. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. prevariti. deforman. naročito u državnoj upravi. nagrñiva-nje. kidanje lišća sa drveća i dr. unaka-ženost. narušen. neopravdan izostanak. veća samostalnost pojedinih delova. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. deflagrirati (lat. decencija (lat. dehidracija v. deflegmacija (lat. nagrñenje. de-. grč. defungere) prestanak života. deflatio) fin. nakaznost. deflectere) savijati. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. centrum središte. ned. deformisati (lat. smrt. pokvarenost oblika. vatrom očistiti. defoliatio) opadanje lišća. utajivač. dehiscentan (lat. gubljenje. decembar (nlat. prosinac. decem. dimovuk. obeščašćena. mana. phlegma sluz) hem. obeščastiti. decem) deset. „Zakon na deset tablica". inflacionisti. defterdar v. grč. deflorator (lat. prikladnost. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. deflorare) oduzeti devojci nevinost. grč. dehiscirati (lat. koji podvaljuje. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. od 10 stopa. decem (lat. deformis) pokvarena oblika. defunkcija (lat. fr. nedolazak na suñenje. katar. decipere varati) varljiv. varalica. defluxio) oticanje. skladnost. deflagrare) sagoreti. decempeda (lat. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. nedostatak. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. decemvir (lat. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. od vode. zjapiti. pristojan. deformacija (lat. iz stare rimske istorije. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. pes stopa) motka za merenje. iskvariti oblik. utaja. de. decsntralizacija (lat. opadanje. deflorisati (lat. med. pokvarenost. deformisan (lat. god. . saviti. decentia) pristojnost. defraudacija (lat. phlegma) han. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. krijumčarenje. carinu itd. prikladan. inflacija. dehidratacija. uzdržljiv (u umetničkom smislu). defraudator (nlat. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. dehortatio) odvraćanje. dehiscentia) bog. dehidrogenacija (lat. pošten. otvoriti se. decemviralan (lat. deformitet (lat. defraudatio) pronevera. deflektirati (lat. savetovanje da se nešto ne učini.) dvanaesti mesec u godini. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. decentralizirati. decentralisati v. tekućina. lažljiv. unakaziti. genesis postanak) han. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. decenij(um) (lat. decemvir) član kolegija od 10 članova. dehidracija. hydor voda. defolijacija (nlat. listopad. deflorata (lat. supr. decentan (lat. deformitas) unakaženost. defleksija (lat. nešto više od 3 t. brojeći od marta. grč. decere. up. deflacionisti (lat. defraudant. de-. defraudirati (lat. naročito: prikriti porez. defraudant (lat. defloratio) obeščašćenje. dehortacija (lat. nagrditi. defraudare) proneveriti. skrenuti. naročito u državnoj upravi. savi-janje. decembra 1851. deforman (lat. defraudans) proneverilac. de. decemvirata. defluksija (lat. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. de centra lizirati (fr. deflegmirati. unakaženje. kao posledica i cilj toga. deflacija (lat. krijumčar. prista-lost. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. pogreška. obgoreti. defter v. utajiti. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). dehidratacija (lat. izgoreti. unakažena oblika. deflagratio) hen. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. oblika. čestit. tj. izostanak sa ročišta. tefter. de. def aut) oskudica. deflektor (lat. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. defraudator) v. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. deformatio) kvarenje oblika. decemvirat (lat. najpoznatiji su.. deflegmirati (lat. defloracija (lat. deflexio) skretanje. proneveravati. prav. deflatio) fin. deceptivan (lat. decens) pristao. naružiti. oduzimanje nevinosti devojačke. tefterdar. državnog štrajka 2. decemviratus) vladavina desetorice. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. dehiscere) raspući se. podigne kupovnu moć novca. obmanljiv. unakaživanje. odstupanje.

decimalan (lat. dis dvaput. dechiffrer) odgonetnuti. peska i dr. preko. decertirati (lat. npr. itd. decharmer) lišiti draži (ili: čari. deše (fr. dna. prokljuviti. jednovremeno ispaljivanje. decernent (lat. usled sasušivanja. strofa od deset stihova (španskog porekla). decidencija (lat. decemere) sudskim putem odlučiti. decertare) boriti se odsudno. votum decisivum) prav. istovariti. prethodnik u službi. dvostruko) predmetak u složenicama sa značenjem: dva. arh. n