MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

geokarpija. v. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeg. vazduhoplovstvo. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. aeg. emballo ubacim) stvaranje gasnih. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aeg. aerotaksija (grč. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeroport (grč. aeromantija (grč. aeroskopija (grč. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aerokartograf (grč. lat. aeromagnetometrija (grč. eng. aeg. razvijanje vazduha u telu. naus brod. terror strah. zagrejavanje letilica itd. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aeromiting (grč. bakterija u vodi. aeg. aeg. aerometar (grč. taxis ureñenje) zool. aeroskop (grč. skok padobranom itd. aeg. aeg. od istemi postavim. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. asronavigacija (grč.). zoon životinja) zool. taxis ureñenje) vazdušni taksi. čvorište vazdušnih linija. aerostatika (grč. kartograf. planos koji luta. aeg. aerotehnika (grč. therapefa lečenje) med. aeg. aeg.). plasso obrazujem. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. zbor. aeropauza (grč. izgaranje. aeg. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. kamen koji pada iz vazduha. metrfa) merenje vazduha. aeromedicina (grč. aerotaksi (grč. aerokonvoj (grč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aerozoe (grč. aerosoli (grč. npr. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aeroplan (grč. naus. lat. aerostacija (nlat. aeg. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeg. aeg. aeg. aeg. aeg. maglovit. stručnjak u aerolo-giji. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. aeg. avion. aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aeromshanika (grč. aeg. aerologija (grč. aerootitis (grč. eksploatacijom i istraživanjima). pneumatika. uvo) ned. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeg. aeg.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeg. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. tćnos napon. aeg. koja se drži potiskom. portus luka) vazduš-na luka. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aerobije. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeg. aerolog (grč. lat. karpos plod) v. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aeg. aerotonometar (grč. aeroterorizam (grč. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeroplast (grč. aeg. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aerozoli v. meeting. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg. mechanike) fiz. aeg. aerometrija (grč. naročito vazduha. terme toplota. navigatio) plovidba po vazduhu. . eng. meteorski kamen. aeg. aerokarpija (grč. u vidu magle ili dima. aeg vazduh. aeronaut (grč. istemi) nauka o ravnoteži gasova. asroklinoskop (grč. aerosoli. aeroterapija (grč. vazduhoplovstvo. nautikos brodski. aeg.). oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aerolit (grč. aerostat (grč. lat. Magnes. fr. aerotermodinamika (grč. aeroza (grč. aerokar (od grč. aeroeides) koji ima vid vazduha. lithos kamen) meteor. helikopterom i dr. Ićgos reč. aeroplan. lat. aeg. vazduholik. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. veliki aerodrom. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. pomorski) vazduhoplovac. aeg. aeg) ned. asroklub (grč. klinein naginjati. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. koji stoji. aeg. aeroidan (grč. v. statćs stajaći. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. eng. us. kretanje organizama koji se slobodno kreću. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeg. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu.

aeg.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. aždaja (tur. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. višak. nezavidljivost. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. besan (obično o konju). asylum ignorantie utočište neznanja) fil. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. agio) trg. phytcn biljka) bog. aeg. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. inače. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. ital. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. bombastičan. ala. aeg.. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. gramma slovo. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. gutanje vazduha. obaviti posao na vreme. azbest (grč. aeg. stvoren u maloazijskoj Joniji. hartijama od vrednosti. a jour) tačan i brz u poslu. zavese u pozorištima i dr. baviti se ažiotažom. phagem jesti) med. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). phos svetlost. aeroturbina (grč. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. 2. odnosno kiseonika. aeg. azigija (grč. trćpos obrt. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. plahovit čovek. pravac) bog. phoros koji nosi) donosač vazduha. kao i pod vodom. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. phoneo zvučim) instru-ment. filatelija. akcije. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. čudovište. hartija od vrednosti i sl. za izolaciju. deo-nicama i sl. silovit. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. a-. ažur (fr. plašim se) strah od vazduha. asbestos neugasan) med. aerotunel (grč. aerofotografija (grč. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). neudatost. azbestoza (grč. ažiotaža (fr. antički besednički stil. doplata. aeg. Asia. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. metafizičke. Azijat (lat. pomeranje. aeg. Takvi su pojmovi npr. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. ažuran (fr. pa i kod tuberkuloznih. igranje na berzi. profesionalni igrač na berzi. pribežište. aeg. ažiotirati (fr. aerotropizam (grč. berzanske zelenap!enje. aerofagija (grč. aerofobija (grč. aeg. hartije od vrednosti i sl. takoñe: epifite. neman. igrati na berzi. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. ažistaža (fr. duvački instrumenti. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. azil (grč. aerofilter (grč. tćpos mesto. jedne deonice. vojnih begunaca i sl. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. utočište. phobeo bojim se. ažija (fr. ažioter (fr. i 2. Aeroflot (grč. ret. od nominalne vrednosti. Asianus) stanovnik Azije. aeg. bujan. lat. lat. aerofon (grč. azgin (tur. pun života. ažurirati (fr. a-sylos neopljačkan. na utočište u nekoj stranoj državi. 2. trgovanje novcem. životna sila. koji je pronašao Edison. phone glas) kuz. aerofor (grč. nem. metrfa merenje) 1. jedna vrsta nesagorljivog minerala. osion. aerofite (grč. preterano kitnjast govornik. magneziju-mov silikat. asbestos neugasan) mm. sloboda. veća vrednost jedne vrste novca.. aerofoni instrumenti (grč. zygon jaram) neženjenost. ažio-kovto (fr. naročito zemljišta (terena). aerofotogrametrija (grč. aeg. aeg.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. tzv. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. ejderha) zmaj. agiotage) špekulacija. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. v. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. a-. praviti šupljike. geofite). flotta) „vazdušna flota". azijanizam ret. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. aeg. .: bog. aeg. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. aerofilatelija (grč. udešavanje mere. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. npr. pr. aeg. . agio-conto) trg. služi kao rñav toplonoša. azelia) neljubomornost. entelehija i mnogi drugi. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. azelija (grč. doterivanje. neprikosno-ven. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. nezauzetost. phos svetlost. nameštanje. azeličai. končastog sastava. ajour) šupljikati. azilum ignorancije (lat. azgm besan) 1. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. izbegavanje vazduha.

Ayse živa) muslimansko žensko ime. azur. hemijski element. ogrlina. a ostali je deo pod vodom). ajgir (tur. ajam (tur. azur (tur. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. pl. dobro. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. azotos.bez.) vrsta plave boje. ajnštajnij(um). aKademia od osobnog imena AKademos.067. ajvan (tur. redni broj 99. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. akademija. v. a-. ajzenaši pristalice Karla Marksa. ein jedan. grč. ajnc (nem. zadužbina. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. naima krv) med. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. aKademikos) koji pripada visokoj. stoka. koji se tiče akademije. te je. aKademia. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. Ajša (tur. a. azuran. Otkriven 1954. ajnzac (nem. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije.zoon. radioaktivan. znak N. vent-en.) draga. ajnleger (nem.-tur. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. ždrebac. ajskastn (nem. as-samt strana) astr. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. 2. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. haymana) 1. azoodinamija (grč. nedostatak snage za život. plav mineral. školski. pilu. dynamis snaga. hajvar. urem mokriti) med. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. 5. neradnik. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. azurit (fr. hazir ola) spremajte se. azoik (grč. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). azot (grč.) v. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. sperma seme) med. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). dakle. malaksavanje. ajnakter (nem. obrazovan na visokoj školi. budite pripravni. azimut (arap. znak Es. tur. 3. ljubavnica. a-zoon. zoon život) kol. aitfa uzrok.19 azima (grč. a. Eisberg) ledeni breg. slabljenje. motka. sin Telamona. dobrotvorne ustanova. uložak) muz. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. ua. sila) med. dušik. air (tur. gotovan. azzurro) l. na noge! azurii (arap. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). visoka škola za nauku ili umetnost. einlegen staviti) štamp. akademska rasprava strogo naučna raspra- . hayir) sreća. zoon živo biće. hajvan. azotos.. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. a. aygir) pastuv. akademija (grč. trovalentan. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. atomska masa 254. ropsko podražavanje antičkih uzora. azojski period (grč. ajmana (tur. 2. akademik (grč. krut. gfgnomai nestajem. spreman. 4. nastavak ites) tin. ili organskoga iz anorganskog. dobar. Aias) kit. a-zoon. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. zyme kvasac. azotos. pripravan. akademizam (grč. ital. aylik) dohodak. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. aKademikćs) v. ajman. zoo živim. a-. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. azoospermija (grč. gde su akademski držali kongres 1869. azoogenija (grč. azotometar (grč. akademičar. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. azurala (arap. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature).) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. više-manje. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. plavetnilo. ajluk (tur. plava boja neba. fig. 2. koji nije u stanju da održava život) hem. Platonova škola. airli (tur. 3. koji pripada akademiji. koji se tiče ove. gotov. nebesko plavetnilo. čestit. zb<zg toga. GGlato-nova filozofija. azur (fr. rednog broja 7. eins jedan) v. lat. hazir) 2. domaća životinja. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. ajdamak (tur. akademičar (grč. Lavoazijeov naziv za nitrogen. uplitanje. ajvar (tur.) v. »sena ljubimica Muhamedova. akademski (grč. azotos. skitnica. slojevi bez organskih ostataka. kralja salaminskog. element atom-ske mase 14. korist. Eis led. marva. arhaik. usiljen. azur. velikoj školi (univerzitetu).bez. Einsatz umetak. bitanga. ajkuva (tur. 1. praznik beskvasnog hleba. egiologija. najstariji period Zemljine kore. karbonat bakra. radnik koji stavlja drvo pod testeru. ajsberg (nem. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. akademik. hayirli) srećan. poludeo i ubio se od žalosti. Ajas (grč. azotemija (grč. plata. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). azoturija (grč. logia nauka) v. azo-bojs (grč. periodos) geol. haydamak) batina. aitiologija (grč.

bodljikava karlica. akva (lat. agere voditi) prav. a-.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akarecevole (ital. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. logia govor) lit. akatarzija (grč. umiljato. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. v. akatalepsija (grč. akairologija (grč. a quadro) muz. akatagrafija (grč. neshvatljiv. akvabatik (lat. aqua voda. pravo odvoñenja vode. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. a. a-Katastatos) nepostojan. kamerama i dr. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). accarezzevolmente) tuz. od koga se dobija gumarabika. akacija (grč. akvaplan (lat. destilacijom prečišćena voda. a kapele (ital. neshvatanje. nepojmljiv. nestalan. grč. Hristu i svetiteljima. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. nezapaljiv. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akantopelvis (grč. aKathars(a) nečistoća. neprikladan govor. fig. tj. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. a. akva destilata (lat. planus ravan) sp. pravo isuši-vanja zemljišta. po učenju Upanišada: etar. pes. graphfa pisanje) med. ned. Africi. papilomi i dr. naročito protestant. accarezzevole) muz. akvatikum. aqua. reč akakJa znači nevinost). calcul račun). axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. bez. akapLja bodlja. axantha bodlja) ned. akarecevolmente (ital. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč.akairologija 20 akvarelist(a) va. akataleptičan (grč. akatist (grč. med. akagrJa) neplodnost. akaustičan (grč. akvarelist(a) (fr. acqerellare) slikati vodenim bojama. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama.. aqua. zakupac robe radi cphekulacije. četvoroglasno. akampsija (grč. neuredan. a kvadro (ital. aKataleptos) nedokučljiv. akvanautika (lat. nautika. koja se peva. nego stojeći ili u hodu. akaša (ind.ne. med. snabdeveno reflektorima. . Etiopiji. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. akatapozis (grč. a-. mekuštvo. tj. pelvis karlica) med.ne. aqua. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. pedis noga) podvodni bicikl. aqua destillata) hen. a kapričo (ital. akarpija (grč. malodušnost. praćena hipertrofičnim promenama na koži. axantha bodlja. akatolik (grč. ukrućenost udova. akvedukt. samovoljno. potres mozga. nemanje srca. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. akaparer (fr. nečistoća krvi. akvagij(um) (lat. vrsta berila. akva Bineli (nlat. akantologija (grč. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). aKairos nezgodan. aqua) voda. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akvaplaning (eng. aquaplaning) sp. assarageg) zakupljivati radi dobiti. kao „prostorna supstancija". nedostatak razumevanja. akantoza (grč. v. podrugljivih pesama. med. po svom ćefu. akvaped (lat. aqua. u nezgodan čas. akaparisati (fr. zgrčenost. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). nena-klonost prema čistoći. prekapnica. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. naročito na Veliku subotu. akaša je starija od svih njih. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. aqua Binelli) farm. stojeći. Kardfa srce) fiziol. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju).) fil. axampsfa) negipkost. akvadukt v. akatalektičan stih (grč. nepoi-manje. akvarel (ital. student univerziteta. fr. nepriličan. nemogućnost pijenja ili gutanja. akalkulija (grč. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. a capella) kuz. a-. lat. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. nepravilan (za groznicu). Kata. Kataposis pijenje) med. akademski grañanin slušalac. akvamarin (lat. aqua. a capriccio) nuz. marinus morski) min. a-Kaustos) nesagorljiv. accapareur) nakupovalac. akvalung (lat. aqua. akak!a) bog. u četiri glasa. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. akatastatičan (grč. logia govor) nezgodan. eng. koji se ne peva sedeći. akarecevole. akvarelirati (ital. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. zbirka satiričnih. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. a-. kao što su bradavice. ljupko. Kathfzo) ne sedeći. akardija (grč. a-Katalektikos) poet. akatističan (grč.

. akug£a) neprava upotreba jedne reči. aquarius) astr. 2. akognozija (grč. acquit) plaćanje.. atiline (lat. akedija (grč. akvedukt (lat. orlovi (orao suri i orao krstaš). nauka o hirurškim operacijama. aqua. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane.akvarij(um) akvarij(um) (lat. ret. gnojnica. orao. koji ne prelama. aquaticum) prav. blepo vidim) ned. vlažan. acenonoet. aklimatizacija. akpe) med. odomaćivanje. barovit. acquisitor sticalac) trg.adobivanje. ukras u obliku orla na zabatu kuće. anne (grč. poznavanje sredstava za lečenje rana. aćtak) glupan. izmirenje nekog dugovanja. uzvikivanje. aKinesfa) nepokretljivost. akvizitum (lat. nabavljene. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. akinezija (grč. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. zarada. nesposobnost »sene da bude oploñena. akoemetar (grč. pozdravljati klicanjem. nauka o lečenju sečenjem. 21 akolada akianoblepsija (grč. odomaćiti. stečeno. aidestos nezatvoren) Opt. v. zajednička tekovina muža i žene. aKesis) v. aklamirati (lat. aquila) pl. fig. šiljak) med. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. akvijescirati (lat. akte vrhunac. naviknuti na neku tuñu klimu. acquisitio) tekovina. aqua. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. akumetar. čovek koji ne trpi ničiju vlast. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. stari rimski vodovod. vodene biljke. akenonoet v. akvatinta (lat. a-. vodovodna cev. aquatilia) zool. 3. akmak (tur. astr.. 1. aqua. akvestus konjugalis (nlat. vodovod. pokraj vode. Kyesis trudnoća) ned. budala. aklimatiziranje. akefalos (grč. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). metron mera) med. akov lek. bubuljica. ukočenost jednog uda ili više udova. kad se neko pravi da nešto ne mari. akvijescsncija (lat. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. ili usvojiti kakav predlog. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aklimatacija. aklimacija (nlat. accollata. akvozan (lat. acezija. navikavanje na tuñu klimu. Akvarij(us) (lat. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. acquisitor) čovek koji nešto stiče. ergon delo) ned. ime jednog sazvežña. aquaticus) podvodan. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. aquiscere) umiriti. akolada (lat. acclimatio) v. aklamacija (lat. par acclamation) izvršiti izbor. akvafortis (lat. tj. akijezis (grč. uz platu ili proce-nat. vodeni. kuapbv zagasito-plav. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. z. oblik ruskog larpurlartizma. stečeno dobro. umirivanje. acquestus conjuga-lis) prav. akviziter (lat. akezija (grč. aKedeia) v. acclimatisare) prila-goditi. priznanica. aquosus) pun vode. aklimacija. akvizicija (lat. slatkovodne životinje. aklimatizacija. uzetost živaca. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. aki (fr. akvozitet (lat. aklimatacija (nlat. zarañuje. aKephalos bezglav) sanjalica. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. nabavlja ili zadobiva. v. nabavljanje. akvadukt. acquisitum) nešto što je zadobiveno. kanal. akik (tur. aklimatizacija (nlat. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. 2. ovlašćeno lice koje. akvaterarij(um) (lat. akirija (grč. aquositas) bogatstvo vodom. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). akvila (lat. fig. skupljač oglasa (za novine). a-. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). aquiescentia) umirenje. acclimatatio) v. akvagijum. collum vrat. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. arh. bez pojedinačnog glasanja. kri-tično. npr. akizam (grč. kišovit. gnosis poznavanje) med. koji živi u vodi. med. ne lomi zrake. aquila) zool. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. fortis jak) hen. sticanje. klicanje. ake lečenje. aceridi. bogat vodom. aklimatizirati (nlat. aqua. akiurgija (grč. snažna voda. slepilo za plavu boju. ducere voditi) 1. bez pojedinačnog glasanja. ital. akio čujem. a medved za žute kruške. akvizitor (lat. akme (grč. acedija. aklastičan (grč. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). god. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". zadovoljiti. jednoglasno. 3. prilagoñava™ podneblju. zool. par aklamasjon (fr. akvatikum (lat. upotreba reči u prenesenom smislu. farm. prelomio stanje u razvoju bolesti. pristankom svih. močvaran. akvatičan (lat. mesto u apoteci gde se drži voda. fr. akvatilije (lat. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. kišovitost.

vezati za ggritke. bog. zagrada. accommodement) udobno ureñivanje kuće. accorporatio) sjedinjenje. predujmiti.crescere rasti) prira-štaj. akologija (grč. udešavanje instrumenata i glasova. a-. akonto. dopustiti. akordirati (fr. združenje. accordatore) kuz. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. punomoćje. namiriti se. povećanje.8 t2). bolestan izgled lica. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. fet akompli (fr. predujam. accrementum) poraštaj. saglasnost. akranija (grč. accordando) kuz. voj. overenje. trg. kao jedino što doista živi. namestiti se udobno. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. akordando (ital. pripadanje. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. a-. = 4840 kvadratnih jardi (4046. akolast (grč. izgladiti. a conto) uzimanje na račun. uvaženje. žderonja. akorporacija (nlat. dati kredit. accompagner) pratilac. unapred. uopšte svaka otrovna životinja. udesiti se. accompli) završen. tip. poravnanje. akonitin (grč. glas. logia nauka) nauka o lekovima. v. suprotno: ateizam. ugovor. poverenje. accordo. opunomoćiti. akompanjirati (fr. bez istinske stvarnosti. sporazumeti se. slaganje. kuz. 'aqrab. zglasilac. Aconitum napellus) hem. dok su sve ostale stvari. nl. o plaćanju nekog duga. akdniton jedić. assogrogage) prisajedi-niti. akratos jak. akorporirati (nlat. slagati. krateia nemoć. plaćati taj posao po parčetu. akomodirati se. ne nadnicom. nečistoća. sprovodnik. udešavanje. priseo jiti. okončan. poverenje. akreditirati se steći ime. sprovoditi. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. akompli (fr. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. pa i sam svet. u ime predujma. porav-nati. god. odobriti. accreditivum) punomoćstvo. zagrliti. fait accompli) svršen čin. akotiledone (grč. staviti u za-grade. bledilo. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. akomodacija (lat. sloga. zglasilo. accompagner) pratiti. jakrep. udesiti. aKĆluthos) pomoćnik. ad. akratoterme (grč. akrescenzija (lat. kotyledon udubljenje) il. na ime zarade ili primanja. na ime. akosmizam (grč. akreditirati (nlat. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. poravnati se. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. po svršenom parčetu. aceordium) kuz. urediti. akrescenziJa akorder (fr. zglaša-vati. kote kosa) ned. kćsmos uredan) neurednost. accommodatio) udešavanje. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. accordamento) muz. a ne nadnicama. a ne nadnicom. kranfon lubanja) fiziol. akomodman (fr. zglašavanje. udesiti (glasove. a-. npr. a kong» (ital. udešavajući. dovršen. akordion (ital. accorder) zglasiti. izravnati. proždrljiva!]. bezdlačnost. voj.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. utvrñenja i sl. akolirati (fr. žice). a-. akordamento (ital. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. pronañena 1829.. akratija (grč. vansudsko poravnanje. akomija (grč. uzimanje unapred. akomodirati (lat. asge) engleska mera za površinu. suma koja se uzima na račun. svršen. akrep) škorpija. samo bog. po dešavanje. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. kuz. udešavanje muzičkih instrumenata. naročiti način plaćanja radnika. akrement (lat.. koji je u punoj snazi. ćelavost. accreditare) ovlastiti. med. pogodba. o sredstvima za lečenje rana. tj. fr. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. aKolastos) neumeren čovek. pridružiti. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. assoglmoder) podesiti. accommodare. akord (ital. nlat. priraštaj. sporazum. accord. akompanjist(a) (fr. uzimanje predujma. akolit (grč. unapred. a conto) trg. sobe i dr. akreditiv (nlat. akoz lek. ital.22 ramenu novoproizvedenog viteza. viljuška za zglašavanje. spojiti. na račun. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. tačkati. pripojiti. akordoar (fr. a-. a-. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. ove-riti. na ime zarade ili primanja. samo modifikacije božanstva. uroñena nakaznost glave. akreditiranom. poravna™ se. accoler) obgrliti. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. . zglašavajući. accordeur. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. priznati. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. accordoir) muz. „štimer". akontacija (ital. fr. akontirati (ital. akrep (arap. tur. akosmija (grč. ckrku-larni akreditiv akreditivno. složiti. terme. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. akr (eng. otuda: dati neki posao u akord. zagraditi.

akros. gornji deo. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. rasuñivanja. predavanje. tj. u životu. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. neodlučnost. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akromatin v. akros. predavanje. akrokolije (grč. <upr. akroama (grč. akromatopsija v. uopšte. akritičan (grč. megas velik) med. . namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. teško razumljiv. akroterion vrh. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). gorčina. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. gornji. akrizija (grč. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). acrimonia) oštrina. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akrfs skakavac. naročito krajnjih. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. kolon ud) št. oleum ulje) hen. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. šiljat. npr. mikrćs mali) med. pelivan. savesnost. akros. ruku i nogu. aseg oštar. ahromatopsija. kephale glava) znat. optuživanje. akrobystfa) v. akrokarpičan (grč. akrisfa) nerasudnost. akros. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. tačnost u govoru. akrobistija. akromonosilabike (grč. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akromikrija (grč. akros. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. akronim (grč. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akromfa) znat. opori lekovi. istraživanju i. akribija (grč. akrije (lat. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). postupak pri radu kiselinama. odyne bol) ked. ahromatin. akro. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. avij. akrćasis) slušanje. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. ljuti. ruke i noge) od kamena. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akrilna kiselina hen. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). kiselina. monos jedini. pisanje) tip. aseg ljut) farm. krajnji udovi tela. akromazija v. akribometrija (grč. akro. akrobistija (grč. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. kratkoća jednoga ili više udova. akrimonija (lat. pleće. akromegalija (grč. akribes. poslednjeg uzroka stvari. akroliti (grč. koji nosi plod na vrhu. odseca. akribometar (grč. accriminatio) optužba. akrolein (lat. akros. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. phagos žderač) skakavcojed. akrobatika (grč. akrokefalija (grč. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). nosa. gipko-sti i okretnosti. petalon list) bog. ljutina. koji se. akribologija (grč. akribeia) tačnost. pri obre-zanju. ahromazija. akroamatičan (grč. akrografija (grč.(grč. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. donje vilice. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akriminacija (nlat. polis grad) gornji grad. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. stfchos niz.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. karpos plod) bog. usmen. akrostih (grč. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). graphfa. nekritičan. krajnji. akropatija (grč. šiljatost glave. akrobacija (grč. plećka. akrotizam (grč. kome je potrebno usmeno objašnjenje. vrh zgrade. akros. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). glavica) ark. jezika. akribes. onaj koji se hrani skakavcima. akros) fil istraživanje prauzroka. redak) pesma kod koje početna. akros. otpornost. u obliku predavanja. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akromion. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. akros. znat. akroterija (grč. med. akropostija (grč. sophia mudrost) najviša mudrost. akrogrami (grč. lopatica. prevrtač. akros. bazipetalan. akros. akromion (grč. pisanju. akridofag (grč. akros. metron) tačno merenje. slemenu grañevina. akros. akrosofija (grč. Akropolis (grč. akros. usnica. akrobata) (grč. okrivljavanje. oporost. akros. čitanje. akroazis (grč. neodreñenost stanja bolesti. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. pathos bolest) med.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. brižlji-vost. akropetalan (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. temeljitost. akropostija.

nedokažljiva istina. manteia proricanje) proricanje po sekirama. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. axios vredan. 1. spisi koji se tiču nečega. agere delati. morske životinje iz porodice anto-zoa. aktivan (lat. v. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. naročito u sudu. nekretnine). ustalački. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. koji se ne dokazuje. activus. dejstvo. aktivirati. axis oca. aktive (lat. vredan. raditi) fil. akros. actus. aktfs. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. za razliku od pasiva. eng. usta). akrćcholos jarostan. delovanje. aksenija (grč. aktinos sunčani zrak. aktiv 2. aktivacija (lat. akter (fr.. radan. v. živ. activus delatan. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. pospešavati. hem. acta apostolorum) pl. izvršilac) glumac. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. moruzge. activus) v. aksist (nem. actum. odstraniti je. očevidan. aktinos) hek. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. aktinizam (grč. radan) 1. od kojih sopstvenik ima koristi. uvesti u aktivnu službu. koji označava delatnost) 1. aktivist(a) (lat. okretnost. radno stanje (suprotno: pasiv). aksungija (lat. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. axilla pazuho) pazušni. razjaren) jarost. akrocijanoza (grč. axis osovina. imovina. u dejstvu. istinit. gram. . gram. activus delatan) radan. svaka svečana javna radnja. teorija vrednosti. svojstvo sunčanih. acta publica) pl. activus delatan. razjarenost. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. activi) pl. delanje. aksiologija (grč. akta (lat. aktiva (lat. salo. radni. act. zrak) fiz. dela apostola. Kad su dve količine jednake trećoj. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. aksiom (grč. pregalački. aktivator (lat. aksiomatičan (grč. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. onda su i meñu sobom jednake). bez kostura. aktivisati (nlat. logia nauka) fil. activus delatan) onaj koji je delatan. zrakova da izazovu hemijske promene. javne radnje. praktično.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. njegovim stalnim nastojanjem. mekanog tela.) med. Aktentasche) torba za spise. os) osni. aktfs. timologija. hartije od vrednosti. 2. fr. revnost. „osovine Berlin—Rim—Tokio". pogurnuti. tj. acte) delo. activitas) živost. aktivizam (lat. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. aktivitet. akt (lat. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. aktivitet (nlat. axioma ugled. activa) trg. imanje (novac. ne raditi po njoj ništa. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. osovina. akta apostolorum (lat. cijanoza. actor vršilac. activa) trg. osovina. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. pospešiti. activare) staviti u dejstvo. akrofobija (grč. okretan. aksiomatika nauka o aksiomima. koji vredi. aksilarni (lat. aksonometrija (grč. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. stopala. axine sekira. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. mast. up. osovinski. javni spis. radnja. aktentašna (nem. suprotno: inaktivi. 2. koji radi. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. očevidna istina. radnje. akroholija (grč. aktinije (grč. Achse osovina) „osovinaš". još u službi. delatnost. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. učenje o vrednostima. tj. čin. farm. radinost. šake. pristalica aktivizma. potraživanje (suprotno: pasiva). aktivnost (lat. pretres. trg. naročito sudska radnja. ili su mu čak od štete. rasprava. koji dejstvuje. nadljubiča-stih. aktivirati (nlat. bradva. 2. negostoprimstvo. pojačavanje delatnosti. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. acteur. ubrza-vati. marljivost. activare) v. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. ahbp oca. aktinidi (grč. politički aktivist). aksiom. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. ubrzati. fil. stavljanje u delovanje. aksijalni (lat. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. akta publika (lat. acta od agere delati. poz.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. aktivi (nlat. aktiv-nost. radni. aktis. radi u nekoj oblasti (npr. uši. istina koja se ne može dokazati (npr. one koje se tiču države. aheša) negostoljubivost. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. akseničan. akros. raditi) pl. actinaria) 3001. v. državnim nad-leštvima itd. lat. pl. nlat. aksinomantija (grč. dela.

aktinij(um) (grč. aktis. accusatio) tuženje. atomska masa 219. aktis. akuzator. tužilac. bodljikast. aktualizirati (fr. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. svečan čin. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. mykes gljiva) ned. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. med. naročito: oštrina tona. stvarnost. aktinoterapija (grč. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktis. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. acuitas) šiljatost. aktis. . istinit. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. zrakast. accusator) tužilac. aktinometrija (grč. optužljiv. actualiser) v. aktuacija (nlat. oni koji stanuju na obali.92 sek. akuzativ (lat. suprotno: akuzatus. koji se odnosi neposredno na današnjicu. školska svečanost. radioaktivan element. akuitet (nlat. aktis gen. morphe oblik) bog. aktfs. aktinidi. koji je na dnevnom redu. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. danost. prouzrokovači aktino-mikoze (v. optuženje. actualis) v. poluvreme raspada 3. skopeo gledam) med. actuel) sadašnji. aktus (lat. današnji. aktinična energija (grč. nlat. akuzator (lat. aktis. ultravioletni nadljubiča-sti zraci.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. redni broj 86. prozračavanje rendgenom. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. stvarno. actualis. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. aktis. accusativus) gram. aktualizo-vati. aktuelan (nlat. akuzatus (lat. što). Actinomyces) biol. jesu aktinski. aktis) hen. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). aktinomicete (lat. goveda i svinja. kinetička energija. aktinometar (grč. aktinomorfan (grč. aktrisa (fr. dan. primorci. actrice) glumica. izdavalac punomoćja. redni broj 89. ostvarivanje. današnjica. savremen. supr. aktinomikoza (grč. actuarius) sudski pisar. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. aktis. stvaran. aktualitet (lat. svečanost. aktinski (grč. akuzatorski (lat. koji hemijski dejstvuje. metron mera) 1. actuel) v. actor) prav. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. kažnjiv. akuleiforman (lat. aktinoidi v. aktis. optuže-nik. aktis. ostvariva-ti. a ne nešto supstancijalno. aktuar (lat.. aktualizovati (fr. tuži-lački. aktinoskopija (grč. accusatorius) prav. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. današnja zanimljivost. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktualizacija (lat. aktinoelektricitet (grč. grapho pišem) fiz. zarazna bolest najpre opažena kod konja. spol-no sjedinjavanje. aktuelaost.). rentgenogram. accusatus) tuženik. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktinografija (grč. dat. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktis. actu) u istini. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. ascusa-bilis) tužljiv. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. akuzacija (lat. accusare optužiti. znak As. rad. savremenost. metron mera) fiz. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. sparivanje. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. znak Ap. aktor (lat. dejstvo nekog leka na organizam. aculeiformis) žaokast. aktuelnost (fr. čin. actualis) fil. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. aktis. delo. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. princip prirodne istorije. privesti ili privoditi u delo. ispoljava se na organima za va-renje. teorija aktualiteta psi*. aktinimetar (grč. aktu (lat. aktuelan. atomska masa 227. zastupnik. metron metar) fiz. zrači H-zrake. 2. optužni. therapeia lečenje) med. aktuelna energija živa sila. aktinogram (grč. actualisatio) privoñenje u delo. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. tužitelj. aktualan (lat. činjenički. actualis) sadašnjost. odista. hem. advokat. sadašnja važnost. aktualizam (lat. aktovka (lat. energeia delo. actus) radnja. ispitivanje. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). lečenje zracima. agere raditi. actuatio) med. akte strma obala) pl. aktinograf (grč. ostvariti. aktinos zrak) fiz. gramma slovo) rendgenska slika. optuživanje. prenošljiva i na ljude. nevidljivi. optužilac. aktis. ostvarenje. aktinon (grč. aktualitet. oštrina. akuzabilan (lat. koji hemijski razlaže. graphia opis) nauka o zracima. fr. naročito geologije i bio-logije.

accepti latio) trg. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. dvornice. sloga ili neke reči putem naglašavanja. grč. teški naglasak (u grč. accentus) gram. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. oštri akcent. akustikos. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. stavljati ak-cente na reči. acupictura) vezenje. akulturacija (eng. acceptare) v. accentus gravis) gram. akcentologija (lat. primalja. nauka o zvuku. accoupler) sparivati. nauka o akcentima. akuo čujem. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. priznati. modernizacija (primitivne) kulture. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. vez. 2. acceptus primljen. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. prihvaćen) primanje menice. porañati se. spa-riti. jedna je promitent — ponu-ñač. grč. tačan. gram. pri izgovoru. akcelerometar (lat. od dveju ugovoračkih strana. akuširati (fr. naglašavanje. akcentus gravis (lat. acceptare) primalac. akuratan (lat. akcentovati (lat. akumulacija (lat. poroñaju i babinjama. gramatici. prihvatiti. akcepta (lat. primljen od Kineza i Japanaca. akušeza (fr. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. acutus oštar. akceptacija (nlat. oštrougli. ispravan. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. accelerativus) ubrzavan. poroditi se. prek. akupunktura (lat. a obično traje do 40 dana. accoucher) babištvo. isticanje.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. skupljač. akceptor (lat. novac. pozori1pte. akcept. sticati. akumulator (lat. acceptabilis) primljiv. acutus accentus) gram. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. nagomilavač. akcentovanje (lat. acculturation) l. akcelerirati (lat. i fr. accoucheuse) babica. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). aparat za skupljanje električne energije. accepta) pl. accentuation) gram. vezivati dva po dva. acus igla. primalac jedne na sebe vučene menice. akustika (grč. a druga akceptant— primalac). poroditi. accentus acutus) gram. accelerare) ubrzati. akceptabilan (nlat. akcentuacija (fr. odobra-. prihvatljiv. akut (lat. reč kojom se izražava primanje menice. accentus circumflexus). akutangularan (lat. akceleracija (lat. akuo čujem. acutus) oštar. akcentuacija. babičiti. acupressura pritisak iglom) med. oštri naglasak. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. accoucher) pomoći ženi da rodi. akutan (lat. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akupiktura (nlat. akušer (fr. akceptant (lat. accentus naglasak) gram. akcept (lat. slog ili neku reč. izvijeni naglasak (u grč. crkva). up. primaljstvo. acceptare) primiti. nagomilavanje (reči i izraza). acceptibilitas) pri-mljivost. akceptibilitet (nlat. accumulare) nagomil(av)-ati. . metron mera) v. ubrzanje. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". usvojljiv. način lečenja nekih bolesti. ubrzavanje. ubr-zavati. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. primljena menica. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. nauka o trudnoći. cirkumfleks. accuratus) brižljiv. akupresura (lat. trasat. akumetar (grč. prihvatljivost. accelerare ubrzavati. kao u molra. akceptirati (lat. gramatici). punctura bod) med. akceptirati. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. nlat. paciscenata. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. koji prisiljava na brzo rešenje. „prihvaćena". akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. znak za obeležavanje naglaska. spojiti. akumulirati (lat. v. odobriti. jednog glasa. dohoci. „sprejeta". uredan. angularis ugaoni) kom. akuplirati (fr. akoemetar. akcent. 2. nagomilavač) fiz. akušersko odeljenje med. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. staviti. acceptatio cambii) primanje menice. valac. ubrzavajući. akustičan (grč. akušerstvo (fr. accumulator gomilač. koji ubrzava. ret. accentus naglasak. naglasak (sloga ili reči). logia nauka) gram. slušam) fiz. steći. savestan. prihodi. akut. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akceptilacija (lat. akceptovati (lat. akcen(a)t (lat. accumulatio nagomilava-nje) 1. akcentus cirkumfleksus (lat. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. acceleratio) fiz. gravis. spajati. akcentus akutus (lat.

al (tur. akcizant (fr. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). alev. a la carte) prema jelovniku. accisia. delanje) radni. sporedan. odeljenje konjanika. poput (čega). akcionar (fr. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. pri-laz. pomoćni. rumen. al) otvoreno crven. sreća. akcija (lat. koji se tiče dejstva. često se upotrebljava i el i ul. uzgredan. alal. halal. accidentalia) slučajnosti. prihvatanje. usvajanje. shvatiti. vreme četvrte molitve muhamedanaca. 2. accessus pristupanje. raspusna. al-) arapski član. alajka (tur.. alay) vojska. tur. izrada tablica. alabastros. ružičast. akcidens (lat. akcipirati (lat. sporedna nagrada. naročita. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. alabastrum) št. nlat. (arap. ak§am) l. u vodi teško rastvorljiv. akciza (fr. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). al-kali. delanje. akcionirati (lat. akcesit (lat. sporednosti. alkohol. alabaster (grč. svečana povorka. a 1a) kao. robinja. acceptio) primanje. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). accise) odrediti prirez. Aladinova lampa v. accidentialis) nebitan. a la bon-er (fr. accessorius) sporedan. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. 3. sporedan posao. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. tužilac. trošarinu. akcesija (lat. na probu. senzal. obrazaca. slučajna zarada. alaj (tur. akcioiiradi-jus avij. član nekog akcionarskog društva. al.akcepcija 27 privreñivanje. ono što još pripada glavnoj stvari. halayik) 1. accedere) pristup. akcidentalije (lat. accipere) primiti. alabastar. alabandizam umetničko ošljarenje. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. prila-zak. prvi mrak. priraštaj. nemoralna žena. deoničar. tip. zalazak sunca. Aladnnova lampa. »sena opaka jezika. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. akces (lat. acctionnaire) trg. op-tužiti. de-latni. odn. fr. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. accessus. accidere dogañati se) prirez. sporedna. action) radnja. ala breve takt (ital. preduzimlji-vost. actio. trošarinu. što je promenljive ili slučajno u njoj. akcidencijalan. naučiti. fini. oporezovati. accidentalis) v. accidens. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. eng. čuti. lat. akcesist(a) (lat. 2. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). accidere) pl. poluprovidno staklo. alabastersko staklo mutno. usvojene značenje neke reči. accidere dogoditi se. actio rad. accise) trošarinac. Aladin. accidere. optuživati. lat. osećati. slučajan. accessio) pristupanje. druga nagrada. deonica. akcidentalan (nlat. akcioni (lat. a la (fr. jezičara. poreznik. akcesoran (nlat. posrednik. pristup) početnik. trošarina. ono o čemu niko ne vodi računa. delatnost. actionator) tužitelj. akcizirati (fr. parada. slučaj. udeo. actio tužba) tužiti. akcidencija (lat. svetina. gde je vladao rñav umetnički ukus). razumeti. hartija od vrednosti i sl. accise. pripravnik u službi ili zvanju. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. pokvarena. a la kart (fr. accise) onaj koji plaća prirez. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. slučajne osobine neke stvari. akcidencijalan (nlat. a la bonne heure) u dobri čas. accedere pristupiti. opažati. alaj-beg (tur. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. dejstvo. desiti se) nebitna. sluškinja. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. trg. po. veoma tvrda vrsta gipsa. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. alay bayragi) glavna vojnička zastava. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno.(ar. napad groznice. alaj-barjak (tur. po ugledu na nešto. opaziti. izbor jela po jelovniku. npr. po zalasku sunca. akšam (tur. gomila. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . mnoštvo. akcidence (lat. akcionator (nlat. osetiti. med. stupanje na vlast. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. Al-kuran itd. koji nema veze sa suštinom stvari. koje nisu bitne. akcizor (fr. alajbegova slama ono što nema vlasnika.

materija koja u sebi sadrži belančevine.: alaturka. na kome će se ostvariti neka radnja. uznemiriti. allantos kobasica. allatratio) lajanje na. alla prima) slik. albumen belance) hem. alumen) stipsa. alat. alla franca) na evropski način. albino (um. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). književnosti i kulture. usled čega koža i kosa izgledaju bele. „brdska zemlja") staro. albifikacija (nlat. po turski (za razliku od evropskog. pravi bog. alatio. albinizam (lat. sve što je potrebno za rad. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. albugo) med. botulizam. spomenar. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. supr. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alatracija (nlat. miraz. nemir. albification) v. tj. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. alantoidna tečnost zool. ribar. obespokojiti. alafranka (ital. riba i gmizavaca). miraz. uznemirujući. album (lat. lat. ital. beli feldspat. ubrzanje. poziv ili znak ka oružju. ala marna (ital. alantotoksikon (grč. oprostiti se na rastanku. alaun (nem. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. vid. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. alaturka (ital. orijentalskog. albuminimetar (lat. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. jer bi odbilo svu svetlost. grč. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. strah. albumen) hem. albit (lat. pustahija. do zemlje duga. al crven.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. albus beo) med. lat. islamskog). belančevina. albumen. . alat (arap. alarmantan (fr. afferre doneti. lat. od helal) l. gramežljivac. alat) pribor. alarmist (fr. allas. Alba Greka (lat. alla turca) na turski način. neobuzdan čovek. albolit (lat. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. a-. riñan. albugo (lat. najednom slikati. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. albus beo) min. albifikacija. uzbuna. lalein brbljati) med. alarm (fr. allatura. albus beo) med. pozvati ka oružju. at konj) alatast konj. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. a-ilah) bbg. albumen (lat. napad na nekog grdnjama. po evropski. albumen) hem. halas. oblik) zool. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. allantos kobasica) med. tur. allatus donesen) pl. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. zabrinutost. sjajanje metala. naročito ručni. alah (arap. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. allas. halaliti (tur. posrebravanje metala. Alaun. ala prima (ital. alatura (nlat. praviti uzbunu. koji uznemiruje. maraka itd. danas samo pesničko ime Velike Britanije. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. alacija (nlat. oruñe. poštanskih karata sa slikama. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. alantijazis (grč. eidos izgled. alas (mañ. zastrašiti. albatio) beljenje. alaliti. alla marcia) iuz. odmah. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. albacija. zapadnjačkog). Albion (kelt.. alat (tur. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. alarmirati (fr. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. albuminat (lat. obespokojavajući. albatros (eng. supr. alata (lat. alba (lat. albino. naročito bakra. alativ (fr. alatus krilat) davanje krila. albus beo. knjiga sa belim listovima. koju treba ispuniti slikama u boji. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. 2. bez prethodnog gruntiranja. alantoida (grč. knjiga za skupljanje fotografija. albanolog stručnjak za albanologiju. alamanka (tur. alarme. spomen-knjiga. prćija. po zapadnjački (za razliku od turskog. oboljenje usled trovanja kobasicom. metron mera) hem. albatross) zool. začednica. all'arme) voj. oprostiti se. pozdraviti se. alarmer) uzbuniti. crtežima i sl. albedo (lat. alarmant) uznemiravan. onaj koji boluje od albinizma. Alemanne) gladnica.000 listova). allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. allas. začedna bešika. alaman (nem. nazvane po pronalazaču. pokloniti. grč. nespokojstvo. bela. album belo) belina. albus beo. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. belančevina. toksikon otrov) hem. albacija (nlat. nasledio odsustvo bojene materije. afferre donositi) prav. donositi. bela mrlja na rožnjači oka. albertotipija tip. koračnice. albumin (lat.: alafrZnka. u zbunjivati. a oči crvenkaste. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. fig. požurivanje. svetao. belančevinasta materija.

ležišta za zube u vilicama. nauka o algama. trbuh. alea kocka. albumen. veština računanja. neuralgija. aldehid (nlat. helva) v. aldum (tur. npr. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. slastičar. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. aldumaš (tur. 2. alvaluk (tur. idi. med. ureo mokrim) med. algija (grč.. alvearij(um) (lat. graphfa) tip. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. grč. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). uputstva. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. grč. pče-lanik. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. algetičan (grč. algoritam. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. „volovsko oko". algos bol. spasmos grč) med. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. god. na-vod. bolešljiv. alea kocka. voštane ćelije u pčelinjem saću. pozivanje na neki zakon. algologija (lat. aldim) zlato. algorizam (arap. alvadžija (tur. 2. lagneia obljuba) med. albus beo) fiziol. grč. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. alvus (lat. algrafija (grč. mesta navedena iz drugih dela. izlučivanje belančevine mokraćom. algolagnija (grč. alva (tur. plamene boje. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. algebra (arap. rythmcs) v. kukuruznog brašna i dr. alea jacta est) posl. albuminosus) koji sadrži belančevinu. ćelijast. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. alga. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. albuminozan (nlat. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. najčešće algi.. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. alkohol lišen jednog dela vodonika. „sastavljanje razdvojenih delova". nagrada. aleatiko (ital. mat. alev (pere. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. al-veolarni živci vilični živci. halva. koji odgovara litogra-fiji. anat. račun simbolima po odreñenim zakonima. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. bol. allez) hajdete. rythmos) v. udžbenik algebre. okreni. igrač na sreću. stolica. albuminoidi (lat. bol živaca. alcohol. tj. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. algeo osećam bol) bolan. aleatorium) igračnica. požuda za bolom. uživanje u bolu. alea kocka) slučajan. ale! (fr.. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. algos bol. albumoze (lat.'. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. napojnica. zvezda prve veličine. alveole (lat. bolesti bubrega i dr. alveolaran (nlat. grč. allegatum) navedeno mesto. albus beo) ned. kockar. algema) med. aleatorika (lat. trnka. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. jasno crvene svetlosti. male duplje. Aldebaran (arap. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . aleatorni (lat. izmet. algos bol. alea kocka) muz.. alvus) anat. rythmos odnos) 1. bescvetnice. (boza). aleator (lat. kocka je bačena. izvoñenje. konačno sam se odlučio na neko delo. phonos ubistvo) med. alveoli) l. nastao usled bola. alvearium) košnica. alge (lat. grč.) crven. kockarnica. algaritam (arap. algaritam. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. logia) bog. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. allegata) pl. u sazvežñu „Bika". aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. okrecima. alegata (lat. albuminurija (lat. alegat (lat. aleator) igrač kockom. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. al-gebr) kat. dakle. helvahk) napojnica. otuda i naziv. algoritam (arap. algeo osećam bol) med. znalac algebre.) astr. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. kao znak šećerne bolesti. algae) bot. ćelijski. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. kriptogamne vodene biljke. algoritam. napred! alea jakta est (lat. belančevit. algospazmus (grč. aleatorij(um) (lat. algofon (grč. algama (grč. grč mišića praćen bolom.

aleksifarmacija (grč. allegro furioso) muz. sredstvo protiv groznice. čist rad (u bakrorezu). allegro pop tanto) muz. alektryon petao. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). suva učenost radi učenosti. allegretto) muz. umereno alegreto. allegrissimo) muz. bez ikakve veze sa stvarnim životom. veselo. slikovito objašnjenje pojma ili misli. aleksandrinac poet. pre n. .) nauka o protivotro-vima. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. alegorija (grč. alektriomahija (grč. u slikama. brzo. vrlo »sivo. sredstvo za spasavanje i pomoć. up. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. vrlo veselo. strasno i brzo. drukčije prikazujem) v. alegro. alegro maestozo (ital. alegro (ital. alegreto (ital. alegro kon brio. dvanaesterac. šetalište izmeñu dva reda drveća. alegro kon spirito (ital. uzan prolaz. delo ili pisca. alektryon petao. alegro kon brio. alegro kon brio (ital. alegorisati (grč. alegro kon fuoko. primamljivanje. alegro non tango (ital. allelon naizmeničan. alegro di molto. protivotrov. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alegro asai. alegretino (ital. allegro ma pop troppo) muz. vatreno. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. alegorist(a) (grč. u ponoći kao u po dana" (nar.alegacija ZO alegacija (lat. a ne direktno. pesma u slavu boga. alegrisimo (ital. koji je osnovao 331. slikovit. allegro con brio) muz. allegoria) poet. allegro) muz. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. umereno veselo. lexis govor) psih. allegro assai) muz. allegro di molto) muz. alegro kon fuoko (ital. a-. alegro vivače (ital. alegro kon spirito. alegramente. vrsta dragog kamena. aleja (fr. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. alexo branim. alegro kon mogo (ital. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. allectatio) mamljenje. alegorizirati (grč. pesma). sa dostojanstvom. vrlo veselo. u prirodi i životinjskom svetu. hitro. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. allegro maestoso) muz. pat-hos doživljaj. klasičan stih Francuza. navoñenje činjenica. alelopatija (grč. živo i brzo. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. alam znak. allegrettino) muz. živahno. po-morskog grada u Donjem Egiptu. naročito protivotrov. aleksiteričan (grč. aleksin (grč. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. alegorisati. slikovit govor. zavijen. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. ne odviše brzo. allee) drvored. brzo. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. alegrisimo. pharmakon lek) med. v. alexo branim. v. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. allegro con fuoco) muz. aleksiterijum. allegro con spirito) muz. alem (arap. v. izazivanje draži. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. alegro di molto (ital. pored ostalih mnogih značenja. alektacija (lat. rug vatra) med. uzburkano. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. tvrñenje. u arapskom. lek protiv trovanja. aleksandrijski gramati-čari. allegoreo drukčije izražavam. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegro vivace) muz. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. aleksandrit (grč. aleluja (hebr. allelon meñusobni. koji potiče iz Aleksandrije. aleloftorija (grč. alegro moderato (ital. aleksifarmakon (grč. alegrisimo. aleksit (grč. manje živo. sa žarom. štitim) hem. slikovito. kao npr. odmereno hitro. alegro furiozo (ital. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. pozivanje na spis. što življe. allelophthorfa) fil.) min. »sivo. manje veselo. delovanje. uzaja-mni. alegoričan (grč. alexo pomažem. i dr.e. Septua-ginta. allegro moderato) muz. izražavati misli zavijeno. ne mnogo brzo. aliluja. phtefro unittavam. v. iz HP veka. u HUP veku. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). allegatio) navoñenje. alejkum selam (tur. protivotrovni. umereno brzo. alexo branim) med. alektriomantija (grč. alegro ma non tropo (ital. allegro con moto) muz. hallal. aleksija (grč. manje brzo nego u alegro. allegramente) v. aleksipiretikon (grč. alegramente (ital. allegorikos) iskazan slikom. alegro asai (ital. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama.

počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. aligacija. odstupanje od prirodnog stanja. belančevina koja se nalazi u pšenici. allentando) muz. alkkvotan. trovanje hranom. sme-šati. aliquoties) mat. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. v. aligator (ital. Sveta alijansa (fr. u odreñeno vreme tobože bila. aleuron pšenično brašno) bog. allos. alieniste) lekar za duševne bolesti. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. aleopatija (grč. philos prijatelj) prijatelj istine. aliluja. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke.ne. alijas (lat. legura. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. 2. alloios drukčiji. . ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). levantinske broć. drugim putem. aliirati (fr. dok je ranije dobivana iz korena broća. premamiti (mušterije). dodatak. filalet. u biljnim ćelijama. nedostatak limfnih žlezda. američki krokodil. poludeti. alimfija (grč. obično: aliirati se. popuštajući. alijansa (fr. allier) vezati savezom. aleuron pšenično brašno. svezati brakom. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. up. aleiteza (grč. odbiti neki predlog. koji se sadrži u većem broju. snabdeva™ hranom. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". s praga) odmah. allos. alijenist(a) (fr.). alienus tuñ. prijateljstvo. aliment(a) (1. alijenirati (lat. aleuronat (grč. alizari (šp. hhilat) odelo. a. allentato) muz. tj. alentato (ital. alergija (grč. gde je ta ista osoba. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. ergon) med. v. alligatore. aletiologija (grč. alimentatio hranjenje) ishrana. ergon delo) ned. npr. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. alienisme) med. alienatio mentis). alienatio) otuñivanje. bračna veza. otuñiti. Pruske i Austrije 1815. alikvaitan (lat. oroñavanje. savez. logia) nauka (ili: učenje) o istini. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. alijenizam (lat. alijaža (fr. v. alliance) spajanje. bez. drukčije. alethes istinit. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. iste vrednosti kao i indigova modra boja. a limine (lat. prodaja. izdržavanje. god. fig. alloios. alizari. udružiti. alentando. fr. allos drugi. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alopatija. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. aletheia istina. drugde. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. alopat. aleuron pšenično brašno) bog. alergeni (grč. duhovno ra-strojstvo (lat. sklopiti savez. alliage) v. koren broća. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. alimentacija (lat. alizarin (šp. smesta. alizari) hen. savet i sl. alet (arap. kajman. med. prema tvrñenju neke druge osobe. zadržavajući. udruživanje. aleuron brašno. sem toga. duševno rastrojstvo. alijevacija (lat. Z. izdržavati. slitina. el lagarto) zool. umerenog tempa (nemačkog porekla). koji pati od alergije. opri-jateljiti. supr. svečana. alikante (šp. metanje) med. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. alibi (lat. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. a limine. allemande) muz. aleuromantija (grč. aleuron (grč. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. belle alliance). alimentarius) prav. thesis položaj. ergon) med. onaj koji voli istinu. alen-tato. alligare) sliti. alikvotan (lat. primesak. aletofil (grč. slična zrncu. alimentarna intoksikacija med. ludilo. odlučno (npr. alfa. npr. ponudu. npr. alimentar (lat. alimenta) pl. alija (arap. šp. alijaža. alentando (ital. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. zemlja u kojoj žive Alemani).alemanda 31 alimfija smesa. na drugom mestu. alibi) prav. otu-ñenje. alizari) bog. 6 su alikvote broja 12. 4. alienare) prav. aleurometar (grč. alef (hebr. alimentare) ishranjiva-ti. allos drugi. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. Alemani (nem. lat. pathos) ned. aligacija (lat. alimentirati (nlat. zalog. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. aleopat (grč. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. okruglasta i kristalizovana organska tvar. primesa. vanbračne dece. aliquantum) mat. otu-ñivati. alergičan (grč. ua. usporavajući. alias) inače. legirati. aleluja. slivati. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. alemanda (fr. razmena. lyrnpha voda) med. aligirati (lat. alikvota (lat. pathos bolest) lged. odvratiti. v.

allure) hod. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). npr. alkalimetar (arap. najbolji. alitura (lat. od kojih su prve tri i poslednja jambi. po kursu. halkah. kofein. od kore kina-. alkali (arap. alkoholatura (arap. osloboditi od vode. strihnin. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. alka (tur. urediti. razlažu vodu. izlučiti špiritus iz neke tečnosti.. ka-lijum. halka. teobromin i dr.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. fig.) hem. novi paragraf. Korav. Alkuran (arap. alkalizacija (nlat. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova.: „Ona poji po putu putnike". azot-ni organski spojevi biljnog porekla. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. al korzo (ital. Alkoran (arap. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. al-qubeh. osloboñenje špirituse od vode. alcalisatio) hem. pre naše ere. potaša. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. na veliko. amoni-jaka. ko-kain. ala krilo. alkatifa (arap. metron mera) hem. natrijum. alineja (lat. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. alkoholizacija (arap. alkoholizirati (arap. alkalizirati (lat. metron mera) he». aliteracija (nlat. al corso) trg. doterati pod konac. halkah) hem. alkalescirati (nlat. an gro. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. postrojiti.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. vodonika i kiseonika. alkalij (arap. trag divljači. ali ingrosso) trg. naročito rakije. grč. grč. lat. rubidijum. ad littera slovo) praviti aliteraciju. grč. iste slogove. npr. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so.) hem. nauka o lečenju trljanjem. hem. halkali. način hoda i držanja nekog čoveka. otrovni i gorka ukusa. Koran. ložnica. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. alkalimetrija (arap. alkohol (arap. Al-qur' ap) v. npr. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. al ingroso (ital. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. aliskaf (lat. halka) v. alifatična jedinjenja hem. hem. kroz staklena vrata i prozore. . nešto uvučenim redom. način kretanja. po sadašnjoj vrednosti novca. aliterirati (lat.) pl. stih od pet stopa. alkalni metali hem. piva.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alkoholi (arap. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. linea red) nov red.) dvorac.. prečišćavanje alkohola. alitura) hranje-nje. alkovn (arap. alir(a) (fr.) hem. novi pasus. hidrokrilac. alkalescencija (nlat. vodokri-lac. morfin. a od. alkejska strofa strofa od četiri stiha. alcalescentia) hem. alkoholometar (arap. Alkalos) poet. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. up. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. koji je živeo 600. iz Mitilene na Lezbosu. alcalescere) hen. pš. nego tek iz drugih odeljenja. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. pomešati sa alkoholom. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. od kojih su neki veoma lekoviti. odeljak koji počinje novim. halkalf.. jedan deveterac i jedan deseterac. vladanje. aliteratio) poet.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. grč. palata. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. efdos) hem. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. savršeno prečišćen prah. udubljenje u sobi sa posteljom. ponašanje. od kojih dva jedanaester-ca. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. nikotin. god. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. neki prah.. ishrana. nauka o ispitivanju sode ili potaše. organska hemijska jedinjena ugljenika. alkalije (arap. dvor. alkazar (arap. hidroksidi alkalnih metala. šp. poravnati po koncu. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). alkoholometrija (arap. grč. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. alkejski stih (grč. skaphos laña) vozilo s krilima. alkaloidi (arap. 2. atropin. alcalisare) hen. trljam) veština masiranje.. rakije i dr. prečista™ do stepena najveće finoće. alkoholičar (arap. grč. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. železa i dr. svrstati. potaša.). alefpho mažem. pijanica. aligner. alkoholizam (arap. aliptika (grč. opojno piće. hemijski najreak-tivniji. al-qohhlu) l. alinjirati (fr. alere hraniti.drveta. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alkoholat (arap. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni.) pl. cezijum i francijum. sa osnovom od vune i svile. Al-qur' ap) v. halkah) hen.

) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. transplantacija. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. allodialis) slobodan od plaćanja danka. almarada (tl. alopecija. alogen (grč. nelogičan. almaz (grč. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. allocatio) dodavanje. alodijalan (nlat. allos drugi. asamas. alotigen. pathos) ned. grapho pišem) tuñ rukopis. up. alogos protivan svrsi. almanah (arap. alokucija (lat. alopatija (grč. lekar koji leči pomoću alopatije. al marco) trg. allotrios tuñ) pl. allotrios. alokucija. up. elmas. almukantarat (arap. alogija (grč. alodij(um) (stnem. alotriologija (grč. alopekija. allothi na drugom mestu. zbornik koji izlazi godišnje. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. allocutio) oslovljavanje. alma mater (lat. plassein uobli-čiti. alon (fr. thesis postavljanje) lšlv. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. ura! alonž (fr.) astr. različit. ono koje nije dobiveno u leno. almadet (arap. npr. alomorfizam (grč. a na koji se stavljaju indosa-menti. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. alokacija (nlat. alogotrofija (grč. istočnjačke. odobravanje nekog računa. alloqui) osloniti. nered. aloin (grč. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. besmislica. logos um. al-manakh) kalendar. sporedne (ili: tuñe) stvari. alogandromelin (grč. tuñ potpis. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. alotigen (grč. po grofu Almavivi. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". naročito afrička. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. allos drugi.: homeopatija). alogen. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. aleopat. aloe) hen. gen-pab rañam) koji je postao drugde. bolest opadanja kose. megfste. alokvij(um) (lat. almarada) bodež sa tri reza. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. genos rod) stranac. aleopatija. drukčiji. up. alma mater mati koja hrani) „časna majka". al. alopecija ned. alodijalna dobra (stnem. glupost. pravljenje omašaka u govoru. aloe) vot. allos. a-. allons) hajdmo!. melos ud) zool. alopekija (grč. morphe oblik) hen. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. govorim) ned. al marko (ital. produžetak. al-6t) slobodno dobro. oslovlja-vati. magna constructio veliki sklop. allćtrios. almoraham (arap. al-. tj. prelaženje jednog glasa u drugi. vepggačkih zuba. . alotriodontija (grč. alotriofagija (grč. pogrešan govor. megale syntaxis. nastavak (npr.(grč. allos. alopekia opadanje dlaka. tur. alograf (grč. aloteza (grč. nasleñeno dobro. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. krug na nebu para-lelan sa vidikom. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. zadužiti ih. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. nerazuman. allos. aloplastika (grč. v. lat. allos. horizontom. dodatak. prema čistoj težini zlata i srebra. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. alloquium) v. allos. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. aloniman (grč. pathos bolest) med. naziv za univerzitet i veliku školu. pristalica alopatije. Almagest (arap. allos drugi. almas) dijamant. godišnjak. grč. prijatelj. nesmišlje-nost. allos drugi. odtis zub) nameštanje tuñih. nepri-stojnost. kratka beseda. alomorfija (grč. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. allos drugi. alotropija. ili stavke docnije unesene u račun. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. ćelavljenje. uobličavati) med. alokvijum. ćelavost. alodoksija (grč. alolalija (grč. alogfa) nerazumnost. allonge) trg. grč. apeg. verovatno. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. laleo brbljam. tuñinac. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. alopateki metod lečenja. allotrios. almada. nazvanog. produžak. arap. v. allos drugi. alogičan (grč. heterodoksija. kose) ned. ap-dros čovek. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. alopat (grč. alo. nego koje je potpuna sopstvenost.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. alokvirati (lat. kratak govor. napred!. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). alotrije (grč. phagein jesti) ned. od koga se spravljaju lekovi. na nekom stolu). trg. tuña zanimanja. list koji se prila-že uz menicu. allos drugi.

alpini (ital. alrauna (stnem. uzbuñivanje. iste vrednosti ili sadržine. smenjenost. mezosopran. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alterirati (nlat. osobina ljudi. ulster. alte-rativa. althaia. koji ima jednaku vrednost. alternativa) izbor izmeñu dvoga. altar (lat. alternator (nlat. altera pare (lat. galvanski posrebrena elitna. koji je sličan čovečjem liku. protivna. althaea) vot. al seko (ital. alterativa (nlat. alternativni sudovi su 1. allohroos) koji menja boje. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. 2. izmena. alter ego drugi ja) 1. allos drugi. alternatio) smenjivanje. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. po volji. po tome nazvan koren mandragore. zamenik. alpinus) koji pripada Alpima. koji postepeno poboljšavaju sokove. koji ima oblik Alpa. alt (lat altus visok. allos. po starom verovanju. altus. autotrofija. al pjačere. v. izmeniti na gore. apunto. al pjačimento (ital.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". alternator) fiz. lednja-ke. raspro-stirem se) bkol. raspravljanje. altercatio) prepirka. al piacimento) muz. istomišljenik. al pjačere (ital. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. al rigore di tempo) muz. orao gledam. alto) muz. potpuno saglasno. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. novo srebro. ra-spra. Alpes. italijanske i francuske trupe. alpijski lovci. alpinist(a) proučavalac Alpa. naročito kod novca. med. alpijski (lat. preina-čenje. 3. supr. alteratio) menjanje na gore. planinski sport. alterativa) pl. alohroizam (grč. užasavanje. planinar. alteracija (nlat. alternativus) naizmeni-čan. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alpinizam. lekovi koji izazivaju promenu. al pari) trg. npr. allaka (per. alohton (grč. odmena. promena. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. promeniti. čarobnica. gnev. svojstvo tvari. savršeno tačno. jednak. alotrofija (grč. zool. rasrditi. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. pogled na glečere. pogorp!anje. isggust. alterancije (nlat. 2. alta otava (lat. iz koga su. allos drugi. alpinum (lat. drugi glas. diskusija. uplašiti. al punto (ital. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. muz. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alohroičav (grč. zbuniti. penjač na Alpe. alternacija (lat. al punto) u tačku. tropos) he*. pevač koji peva alt. od 1872. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. alta aga visok žrtvenik) v. od- . naročito: penjanje na Alpe.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. mali. beli slez. supstancije. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. alotropija (grč. npr. prema dopadanju. odmenjivanje. vrsta peruanske late. kvariti. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. postali ti patuljci--proroci. al rigore di tempo (ital. ned. al. koji se preliva. allos. nego im je potrebna organ-ska hrana. lat. alpacca) l. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. pogoršati. preobraćanje. Alpes. alter ego (lat. životinjama. log. alruna. alternativan (nlat. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". zastupnik.pari (ital. alpijska rasa. alpini) voj. grč.: „Galilej je otkrio zakone padanja". balkon. altana) apx. alomorfija. choreo idem. alporama (lat. u istočnoj i južnoj Evropi. altera pars drugi deo) druga strana. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. uzbuñenje. al segno) nuz. kordiljerska tkanina od alpakine vune. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. al piacere) muz. izomerija. alohorija (grč. alternativa (lat. vodom. ital. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. gatalica. viši srednji glas. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. kako se hoće. alterare) menjati. allos. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. trophe hrana) bkol. alster v. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. planinarstvo. oltar. Alpes) v. altan(a) (lat. strogo u taktu. alta ottava) muz. svaña. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. nem. npr. alterantia) pl. protivnička strana. pokvariti. alteja (grč. smena. alpinistika (lat. up. uzbuditi. hen. oštećenje. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. 2. ital. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. alpinizam (lat. alterkacija (lat. tropos način) heh. v.

aluvio (lat. i hrane. pr. ići od altiora (alciora) ići napred. altus visok. naziv po pronalazaču. svetlost (titula). u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. alterum tantum (lat. pored vaspitavanja. kolebati se. tobožnja veština pravljenje zlata. aluminijum. alfa-zraci v. alteri huic ovom drugom) fil. ciljanje na koga ili što. mavarske kraljevska palata u Granadi. alhimija. gram. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta.). hemičaru Al-fenu. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. da nešto prepisuju. altiora) pl. pokretni lenjir.v. altus visok. kvantitativni. up. fr. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. trg. altiora. visost. osim ćirilskih i glagoljskih. aludirati (lat. altin (tur. altiora (lat. d . altin) l. altiora) v. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. altruizam (od ital. spisak izrañen alfabetskim redom. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. 1. alhemija. altist(a) (ital. nesebičnost. naročito kod Arabljana. beta) gram. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. zlato. up. aluvionog prava. altes (fr. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. druge imaju tzv. zanatu i dr. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. aluminat. način osećanja. alciora. onda dok se jednoj predaje. altum silencijum (lat. alfitomantija (grč. čovekoljubac. suglasnički). alphiton ječmena pre-krupa. aluminijum) (lat. b. u odreñenom redu. ljubav prema bližnjima. allusio. tegljiv i kovan. tvrñi od cinka a mekši od bakra. mesto prave stvari. 2. sleteti na Mesec. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. tuizam. alfabetar (grč. alumneum (nlat. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. početnik u čemu (u nekoj nauci. altum silentium) duboka tišina. alterum tantum) još jednom toliko. alumin (lat. alluvium naplava. beta b) 1. alhemija (arap. ZO delova cinka i 10 delova nikla. ići naviše. altesse) visočanstvo. težiti za višim stvarima. alhidada (arap. Alhambra (arap. redni broj 13. 2.98. alfa (grč. aluvij(um) (lat. crtaju i sl. termin potiče od O. pod alfa. početak. alhimija (arap. alfabet (prva dva grčka slova alpha. više stvari. . dukat.. početnik u čitanju i pisanju. . kamate koje su se popele do visine glavnice. tj. kumulus. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). aluminium) min. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. alumen) min. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. alternare) smenjivati se. bocka-ti. pansion. ako u jednom razredu ima više grupa. odmenjivati se. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. više nauke. alunirati (lat. znak A1. a. alterni-rajuća groznica povratna groznica. al fresco po svežem) slik. pevač koji peva alt. npr. samoglasnički. alpha a. alhimist(a) (arap. govorka figura u kojoj se. deo nonijusa.) islandski parlamenat. alumin. ječmeno brašno. alciora (lat. metron me-rilo. altokumulusi (lat. fig. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. sve i sva. altimetar (lat. aluminozan (lat. 2. turski zlatni novac. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. Al-hamrah) „crvena kuća". altimetrija (lat. ruski bakreni novac. c. viša znanja. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. alluvio naplavljenje) prav. Konta. stipsa. duboko ćutanje. v. veštini. ciljati na koga ili što. altrui drugi. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. sprava za merenje visina. alumneum. tj. al-qimia) v. mera) visinomer. tj. aluvijalan (nlat. nišaniti. alumen stipsa) hem. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. alternirati (lat. altus. altus. stip-sat. menjenost. za merenje uglova. ped. fig. najgornji. element atomske mase 26. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. aluzivan. 3. prevoj (kvali-tativni. tiho zanimanje. aluzija (lat. docnije. med. aluminat (lat. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. al fresko (ital. altostratusi (lat. alfa i omega (a. grč. stratus. aluminosus) stipsast. lat. alting (dan. početak i kraj nečega. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. al-hadat) re. aluminari vaspitavati. procesu alfaraspada. alumneum) v. alludere) smerati. alto) «uz.alternirati 35 alciora alumen (lat. alludere smerati) nišanjenje. alluvialis) nanosni. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. metrfa) veština ili nauka merenja visina. . povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. latinska ili koja druga slova. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. dvostruko. grč. naplavljeno) geol. pa i celoga čovečanstva.

legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. čuvanje. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. amorevole. hamayli) amulet. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. emmagasinage) smeštanje u magazin. zamračavanje vida. stapanje. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. ambažura (fr. junak iz romana. emanet) preporuka. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. ambasada (fr. prijateljica umetnosti. varalica. a-mauros mračan. a-. amari&a (etiop. nemogućnost žvakanja hrane. amartia) grepšost. mazos dojka. prilagoñavanje delova celini. amalgamirati. Amharaca. armagan. bakrom. malassein smekšati) hem. amans-amens) koji je zaljubl>en. emmanchement) slik. amarinum) hem. a manco) trg. hammam. Amadis de Gaule) lit. lat. amabilmente amabile. amara (lat. ambalaža (fr. predmet koji se daje na čuvanje. amaterka. združiti. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amandirati (fr. natrijumom. v. ljupko. svetinja.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. amatija (grč. legura žive sa drugim metalima. veštinom itd. phobos) med. upakivanje. amatrice. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amalgamirati (arap. lat. amarin (nlat. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. malassein smekšati) hem. Amazon) mit. . (ital. amateur. amatrisa (fr. lopov. gorka sredstva. crna mrena u očima. v. amarus gorak) bog. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. talisman.ne. nakupiti. junakinja. hamajlija. amagazinaža (fr. bez. amagazinirati (fr. amabilmente) muz. krivica tragičnih junaka. sa kalijumom. umetnošću. gubitak. popravka. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. npr. traženje preduj-ma. grč. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. amara) pl. malassein) v. nežno.. nečistota. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. ostava. amazonsko odelo. amarella. zlatom. amandin (fr. gorka materija. sa vladavi-nom majke i žene. amarant (grč. amans-amens (lat. spajanje metala sa živom. amanšman (fr. kletvenik) poslanstvo. hamail. junak žena. amalgamacija (nlat. emmagasiner) smeštati u magazin. bezbednost. amorozo. hamam) tursko kupatilo s parenjem. amajlija (tur. spoj. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. malagma olakšavne sredstvo. amazon. amazezis (grč. lat. ambassade. amarantos neuvenljiv) bog. iz ljubavi. amaurotičan (grč. amabilmente. amanet (tur. pribor za pakovanje. diletant. amazonsko odelo sp. npr. slep. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. a ne profesionalno. amaurozis (grč. fig. neobrazovanost. amabile) kuz. tj. amalgam). masaomai žvaćem) med. amarulentan (lat. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. pakovarina. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. strah od vožnje. Amadis (fr. budala je. stanište ambasadora. amandine) bademov sapun. bile su veoma ratoborne. slepilo. armagan grč. nagrada za pakovanje. Amazon) sp. amballage) pakovanje. žensko odelo za jahanje. popraviti. amalgamisati (arap. amartija (grč. fig. potraživanje. ljubitelj. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. sargija. ostaviti na čuvanje. pun gorčine. amater (fr. hammal. amazon (grč. tur. zavet. sliti živu sa drugim metalima (v. aldžamija (arap. a manko (ital. naukom. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. a. hamal) nosač tereta. fig. amam (arap. dug. slitina. amabile (ital. amandman (fr. poboljšavati. muškobanja. amalgamatio) hen.36 ambasad a alčak (tur. amarulentus) gorak. „one koje nemaju dojki". grč. poverenje. amender) poboljšati. ataha kola. srebrom i dr. gorki lekovi. hrabro su branile svoju državu. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amarela (ital. nagomilavati. Po priči. slepoća. amathia) neznanje. ratobor-na žena. tesno otopiti (u jedno). predujam. farž. lat. manjak. amasirati (fr. krasuljak. amazonke (grč. amatrix) ljubiteljka. fig. prepredenjak. amalin (arap. nagomi-lati. amasser) gomilati. amalgam (arap. spojiti sa živom. pobolj-šanje. ambactus sluga. umilno. taman) bolestan u očima. hamartija. smela jahačica. tur. amaurosis zamračenje) med. embouchure) muz. okrilje. alcak niskog rasta) nikakav čovek. amaksofobija (grč.

isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. ići) putujući. amvon (grč. ambl (fr. ušće (reke). hrana višnjih bogova. božanski. dvosmislica. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. licemerstvo. natprirodan. ambivalencija (lat. oba. težnja za nečim. opaliti) pl. ambrozija (grč. obeležje. Ambulanz) v. čaršije. amblotika (grč. znamenje. ambirati (lat. celivati. amblys. embrasser) zagrliti. ambitus) obilaženje. oko) med. pobačaj. ambulanca. ambilokvija (lat. ambrotipi pl. amber. ambulantia) med. ambideksteritet (nlat. dvosmislica. slabovidost. društvo u kome neko živi i radi. amrel. u istom redu jedne tombolske karte. ambi. emblema. arće pipanje) med. kružna putovanja. logia) dvosmislen izraz. ponor. nestalan. ambo oboje. obilaziti nekoga i moliti za mesto. putem podmićivanja i sl. ambrasirati (fr. stremljenje čemu. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. pokretna ili poljska bolnica. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. ambulanta (lat. voj. oboje. v. traženje čega. amebv (grč. ambon katedra. ambitus (lat. amoibe promena) zool. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. okolina. grč. simbol. pokretni. amblijafija (grč. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambulanta. busija. ambloma. jelo koje okrepljuje. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. amblosis pobačaj) med. dulac. amble) jax. opekotine. ambiskada (fr. ambo (lat. ambyssos) bezdan. muz. ambara mirisna smola. ambrel(a) v. prevući tamnom bojom. ops. sskr. nem. pisak na rogu. potamniti. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. amblozis (grč. opticaj.. dovesti izmeñu dve vatre. ambitio) častoljublje. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. abortiva. ambulans) trg.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ambulare hodati. ambulatoria) ned. ambroid (arap. poljubiti. pokriven hodnik oko crkve. od pet. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. koji pripada bogovima. amburere ogoreti. 6p6s vid. ambrozijski (grč. up. težiti za čim. embrunir) slik. amblys tup. ambra (arap. ambusta. propast. ambidekster (nlat. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambrosis) bogovski.(lat. divan. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. predikaonica. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. ambire) tražiti službu. ambo oboje. fig. slavoljubiv. železnička pošta. jelo koje daje besmrtnost. 'anbar. ambigvitet (lat. propovedi i pomeni. ambo oba. ambijenat (lat. provalija. embouchement) utok. ambulanta pošta putujuća. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambijent (lat. na sve četiri strane. embuscade) zaseda. eldos izgled) presovan ćilibar. ambušman (fr. ambiciozan (lat. med. usta topovske ili puščane cevi. ambulare hodati. amb. grč. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambulanza. opkoljava-ti) sredina. ambloma pobačaj) med. fig. ambis (grč. ameblirati (fr. abortus. pobacivanje. otvor klanca ili tesnaca. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. med. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. ambitiosus) častoljubiv. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. . sredstva za izazivanje pobačaja. embleme) znak. ambire obilaziti. slavoljublje. ambulantni (lat. amblem (grč. ambulant (lat. ambrosfa) kit. voj. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambicija (lat. fr. ambonoklast (grč. ambrinirati (fr. valere vredeti) pst. kuću namestiti potrebnim stvarima. amblozis. licemer. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambulans. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. slabost čula pipanja. nek-tar. fig. izvrsno jelo. ambiologija (lat. molilac. nego dolazi lekaru na lečenje. ambloma (grč. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. amblosko pobaciti) pl. ambusta (lat. molitve. ambulatorija (lat. ravan hod konja. ambiguitas) dvosmislenost. ambulancija (ital. tur. emblem. 'anbar. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambliopija (grč. svirali itd. obgr-liti. dvostruka privlačnost. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. sskr. bolesnička stanica. slab. na soleji. ići za čim. loqui govoriti) dvosmislen govor. naročito nedozvoljenim načinom. fig. ambivalentan (lat. neosetllvost. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. obadvo-jica.

a-metrfa) neravnomernost. manfa) ned. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amencija simpleks (lat. ametaboličan (grč. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. jezgru šljiva. ameboidno kretanje zool. zanimati. amikalan (lat. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. amylon) hen. nejednak. otrovan. a-. bresaka. amiksija (grč. amerikanizmi pl. 3. amusette) zabavica. melior bolji. amilum (lat. . nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amicabili modo) na prijateljski način. skriveno ludilo. amiloidva degeneracija med. preobražaj) koji se ne menja. npr. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). insekti koji nisu podložni metamorfozi. amigdalin (grč. ametabolni insekti zool. koji je bez reda i načela. skrob. amerikanka agr. ameliorirati (lat. nejednakost. men. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. delimično ludilo. skrobno brašno. amygdalon badem) bademova gorčina. amuser) zabavljati. 1. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. oko) med. med. curim) med. fr. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amen. ameliorer) poboljšati. amentia activa) med. ametabolija (grč. grč. amylum. ošljar. amizantan (fr. ametabolan (grč. jetre. amiloza (grč. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amencija (lat. ametričan (grč. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. vrsta lubenice. tuha sluz) ned. a-. amin. amylacea) pl. ametrija (grč. a-metron. a-. amerikav (fr. amentia occulta) med. trešanja. amenija. jednostavna. amentia partialis) ned. amida) hen. amidin (nlat. na lep način. razonodan. amigdalitis (grč. metabole promena. prijateljski sporazum. planu. 2. men. imanja. ili mnogogubo toga. atomska masa 243. ametropija (grč. amimija (grč. voj. god. amylon skrob) hen. zemljišta. poboljšavanje. lekovi koji sadrže u sebi skrob. štirak. amicalis) prijateljski. a-. amenorea (grč. ops vid. otuda: reći amin privesti kraju. men mesec) ned. amentia senilis) med. pripada grupi trans-urana. amerikanizirati (fr. nenaučan. bez.ne. amenija (grč. ametist (grč. aminokiseline hen. glikozid u gorkom bedemu. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. razonoñavati. amygdale badem) med. opšta duševne slabost. drugarski. amin (hebr. ametodist (grč. metabole ) biol. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. a-mfmetos) nepodražljiv. ludilo. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. završiti. amida) hen. amilacea (nlat. amentia) med. a-methystos) pl. vrsta vinove loze. a-. nesrazmernost. amenomanija (grč. prijatan. v. ametista (grč. farn. vepggački napravljen 1946. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. a-. koji nije podložan metamorfozi. popraviti (zemljište). amentia simplex) med. doterivanje. amenorea. bubrega i creva. nepravilnost. a-. vrsta platna. amen (hebr. nepromenljiv. a. potajno. americij(um) hem. igračka. poameričavati. prijateljska nagodba. amiloidna degeneracija. amicabilis compositio) prav. amoibe promena) koji potiče od amebe. amusant) zabavan. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. americaniser) poame-ričiti. naglo ludilo. poboljšavati. metabole) biol. uveseljavati. amelioratio) pobolj-šanje. a-. nepromenljiv. amivi hem. naročito slezine. amikabili mode (lat. amencija aktiva (nlat. amicus prijatelj. rheo tečem. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. amikabilis kompozicio (lat. amencija parcialis (nlat. zapaljenje krajnika. prouzrokovan amebama. amentes cit. staračka slaboumnost. amimetičan (grč. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. a-metrfa) neravnomeran. amebni (grč. znak At. amizeta (fr. mana oka u prelamanju svetlosti. amen) v. organsko jedinjenje SvN10O5. popravljanje. mfmesis podražavanje) med. kajsija. redni broj 95. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. razonoda. vrsta košnice američkog tipa. amizirati (fr. amencija okulta (nlat. hemijski elemenat. zanimljiv. vrsta lakog poljskog topa. amelioracija (nlat. ned. americaine) otvorena kola na četiri točka. nesrazmeran. amid (nlat. nepravilan. amencija senilis (nlat. v.

3. cornu Ammonis Amonov rog) geol. 3. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amortissement) l. nlat. amoniemija (grč. amorfija (grč. amnestika (grč. amabile. amoroso) l. 2. amorevole (ital. barut za poprašivanje. v. amortizator (lat. zaštitna sredstva. Amon. amorsirati (fr. jedinjenje azota i vodonika. amorozo (ital. amortisare) tehn. glavno božanstvo starih Egipćana. a-. grč. ammoniakćn. amnos) med. amitotičan (grč. potpraši-vati (pušku). amnestia zaboravljanje) prav. amok (mal. amortizirati. Amor (lat. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amore (fr. amnos jagnje) med. vraćati neki dug postepeno. bezobličnost. amissio) gubitak. amoretti) št. supr. mnesis sećanje) med. slikanje debelim slojem boja. amortizirati (nlat. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. fig. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. . jedinjenje azota i vodonika. ampatman (fr. supr. zapaljenje vodenja-če. kod koga postoji amitoza. a-morphos) bezobličnost. amnion (grč. oprostiti kaznu. empatement) slik. amniona. nakaznost. naročito državnih zajmo-va. amortirati. koja je dobila ime po eg. amortisare) v. amortirati (fr. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. oblast u Libiji. bezmora-lan. salammoniacus) hem. ljubavnik. mamiti. moriš) fil. amidža (tur. emisija (lat. moriš običaj) koji je bez morala. 2. amica. mys mišić. amortizovati (nlat. amoreti (ital. poprašljač. bog ljubavi. vrh. nekristalisan. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. bezobličan. a-. a-mos. lat. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). haima krv) med. staviti kapelu. trovanje krvi amonijakom. postepeno.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amynteria) pl. amonium) hem. amorfizam (grč. amoralizam (lat. amortir) v. amortizacija (nlat. kratkotrajan. koju odvaja od začetka tzv. amor vincit omnia) posl. otplaći-vati. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). zupčasta ivica zida. amiotrofija (grč. Amon. bezbojan gas. amortizman (fr. dugotrajan ili stalan. grč. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). kao sastavni deo nišadora i dr. muz. ammoniakon amonijak. amor ljubav) v. 4. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). atupb branim. amirante (tl. amnicola) stanovnik pokraj reke. amoriti. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. gubljenje. med. složenih jedinjenja. amortizirati. amorce) mamac. nakaznost. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. amytto param. Ammon) kit. amorfan (grč. ljubav. potprašiti. lekovi koji služe za predohranu. kristalan. amoniti (hebr. predati zaboravu krivicu. koje odbacuje dotadanji moral). kap-sla za paljenje mina. amonij(um) (lat. amortizman. amortizer. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amca) stric. amytto param. simbol stvaralačke snage i rañanja. nakazan. amoriti (lat. amnestija (grč. min. amabile. ljubav je jača od svega. 2. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. amnezija (grč. nekristalnost. starac. kristalnost. amortisare) 1. ljubav sve pobeñuje. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. morphe) bezobličnost. amnitis (grč. 2. amnionova voda. morphe oblik) bezobličan. amoralan (lat. fig. a-. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amnikolist(a) (lat. Amon. amitoza (grč. nlat. Atog) mit. Amon (hebr. v. v. razdirem) biol. grañ. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. a-. min. razdirem) biol. vabiti. amortisatio) l. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amoreti. koji ne zna za moral.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. vodenjača. deda. nastavak -ites. odbranjujem. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amorevole) muz. mos. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amortizacija. bogu Amon-u). amor cer) metnuti mamac. up. amonijak (grč. trophe ishrana) med. a-. ukras na vrhu grañevine. zaljubljeni. vab (za divljač). amnestirati (grč. amor vincit omnija (lat.

ljubav bez strasti. unaokolo. nadute. razviti. ulje. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. iscrpio govorničko izlaganje. npr. šira obrada. odseći. niži činovnik. amplificatio) proširi-vanje. za razliku od superlativa. oko. amfi (grč. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. ampelos čokot. amploaje (fr. amuletum) amajlija. amfibije. ampermetar (fr. emporter) voj. empire) carstvo. koji uveličava. prolazna ljubav. employe) službenik. staklo električne sijalice. matematičaru i fizičaru A. način izražavanja nadugačko i naširoko. amulet (lat. opširno izlagati. empirance) trg. ampelurgija (grč. amplificare) proširiti. obično na vratu. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. logfa) nauka o amfibijama. otimanje. pomoćnik. osvojiti. amphibios. jedinica za merenje jačine električne struje. koji proširuje. amphibios. zauzeti. potpuno odvajanje. fig. amphibios. u složenicama: s obe strane. kalfa. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. tj. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. obuhvatan. razgranja-vanje. zapaljenje mrežnjače oka. ampirans (fr. inat. amphi. amputare odsedati) med. fiz. amportiranje (fr. amplectivus) koji obuhvata. Hthos kamen) pl. nameštenih.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amfibijski (grč. bios život) aaij. razmetanje. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. metron mera) fiz. shvatanje po kome samo bog postoji. amplijacija (lat. šteta na brodu. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. proširivano. amphiblestreides mre-žast) anat. amfibiologija (grč. razrada. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. vodozemci. amplificirati (lat. razvijanje. žustriti se. mrežnjača oka. neobrazovanost. amputirati (lat. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. prostranost. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amfiblestroida (grč. a svet ne postoji. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. kišobran. nasilno odvojiti. prevrtljiv. prav. amputatio odsecanje) med. proširiva™. igra toga duha. amportirati (fr. amper fiz. amfibiolog (grč. izložiti. amfibija (grč. ambrel. ampulla bočica) ispupčena. belilo. nazvana po slavnom franc. amuzičan (grč. zauzimanje. logos) zool. ampliare proširiti) širenje. amputacija (lat. ampule (lat. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. ri-srditi se. amureta (fr. emporter) voj. a-. carevina. najveća razlika u vazdušnom pritisku. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. neobrazovan. teh. širina) geogr. amourette) mala. oteti. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. amfibije (grč. lat. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. ampelurnfa) vinogradar-stvo. zool. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. amfiblestroditis (grč. uveličavajući. amplifikativan (nlat. . amplijativ (lat. uvećati. ampli-ficirati. proširenje. amphiblestron mreža) ned. fig. ampliativus. amusfa) nenaklonost muza. amplektivan (vlat. amuzija (grč. na oba načina. suncobran. najvišeg stepena. amphi) predl. ambrela. uveličavanje. planuti. amplitudo obimna veličina. amplitude (lat. amrela (ital. up. amplifikovati (lat. bog je apsolutni duh. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. pojačavanje. bokasta bočica za mast. odsecanje ranjenih. ret. bombaste reči. odvojiti. amplificativus) proširivan. anportirati se.. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). fig. amphibios) vodozemski. dvojak. mundus svet) fil. ampliare povećati. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amfibioliti (grč. ampule (lat. nepesnički. razgranato. grč. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. osvajanje. razmrskanih. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. ombrello) računi štit od kiše i sunca. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. razvijati. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. ampir (fr. a svet je samo treperenje. amplifikacija (lat. amundizam (grč. uveličati. sa svih strana. na jednoj skali. otcepiti. okolo. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. vinograd. Ampere. razgranavati. amplificare) v. avion snabdeven i točkovima i čamcima. ampullae) pl. amrel. meteor.

amfimakros (grč. amphfbolos dvosmislen. amfimiksis (grč. amphi-gignomai) zool. istovremeno i neptunskek pluton-ske. um. penjanje. razvijanje i jačanje bolesti. velika nekoliko santimetara. sipnja. meignymi mešam) biol. anaglypta) pl. amfora (grč. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). anabole uzlazak. amfismila (grč. anaglipti. amfigurija (grč. anabioza (grč. amphi. razvoju i obnavljanju tkiva. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amfimacer (grč. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . v. koji raste. amfiboličan (grč. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. anagnosma) štivo. veoma važna za nauku. amfiteatar (grč. anagnozma (grč. sumnjiv. amfimakros. amfidiplopija (grč. amphi. amfibol (grč. amfisciji (grč. amfigonija. po. amfigeneza. kretikus. koji napreduje. latinskom in-. genesis rañanje) zool. oko. baljezgalo. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. uspon) biol. prepirka. duž. dvojak. amšir (tur. i lužni i kiseo. amphi.) poet. amphi. anagliptika (grč. amfilogija (grč. amfikarpičan (grč. ap) u grčkim složenicama. deca dvaju očeva a jedne majke. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. anabaptizam (grč. med. amfipatori (grč.(grč. amphi. diploos. an. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. diploos dvostruk. anaba-tična groznica med. amphibrachys) poet. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. oxys oštar) zool. spolno množenje. do. amphfbolos) dvosmislen. srca ni pravog mozga. amphi. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. amfitomičan (grč. dvostruko gledanje na oba oka. ana-basis penjanje. amfigeneza (grč. pr. najprostiji kičmenjak. a U Drugo prema jugu. uzlaženje) iz nižih predela u viši. ribolika morska životinja. dvosmislica. gledaoci.. amfibolija (grč. amphi. uzvišeno mesto prema pozornici. odgovara našem ne-. dakle. amfiteatralan (grč. amfigurist(a) (grč. disanje) med. amfipneuma (grč. anaglifi (grč. bog. amphi. dvostruko gledanje. trućalo. ana (grč. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amphi. amphibolfa) dvosmislenost. anaglifi. pneuma dah. fig. zbrka reči i pojmova. amfideum (nlat. uz. slika i sl.. sinovi dveju matera a jednog oca. groznica koja hvata svakog dana. smetenjak. besmisleno brbljanje. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. otvor (ili: usta) materine. anabolizam (grč. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. anabatičan (grč. ops) med. anabaptist(a) (grč. anaglipti (grč. amfioks (grč. pater otac) pl. polureljef-ni umetnički radovi. amfigonija (grč. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. naročito za anatomsku upotrebu. protivrečnost.itd. amfimetori (grč. sumnjiv) min. amphilogia) spor. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. skia senka) pl. meter mati) pl. amfoterodiplopija (grč. amfiguričan. sa dva reza (nož). anaglypha) v. amphflogos) sporan. ispred samoglasnika. amphi. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. amphi-theatron) polukružna pozornica. amfilogičan (grč. apa. nemačkom il. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. koje su. astma. anabaza (grč. amfibrah (grč. karpos plod) bog. spajanje rasplodnih ćelija.) šesti mesec u turskom kalendaru. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. amphideum) ned. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). na. apa) predl. amfimacer. v. amphi. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. kroz. bog. ana baptistički. ali svakim okom drukčije. amfitropičan (grč. stalna groznica. teško disanje. anabafno uzlazim) koji se penje. amphitomos) dvorez. amfoteran (grč. ops oko) med. geogr. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. amphi. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. daje reči odrično značenje. amphi.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. amfo-terne tvorevina kol. amphoteros. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. amphoteros) hem. amphimakros) poet.

ana-grapho napišem) sprava koja. dolazim) meteor. anakreontika (grč. anakrusis) četr. anakampterija (grč. čišćenje grudi od sluzi. ana-dipldo udvojiti. varenje. iskašljavanje.) koji se odnosi na anu s. anakolut. propis leka. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. anakovda zool. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. udva-janje napada grozničnih bolesti. ana-dosis) fiziol. pevali ljupke. analgezija (grč. anaklastika (grč. rekapitulacija. poluležeći položaj bolesnika. mir od Rim. anakruza (grč. apa. bai'no idem. anagoga (grč. v. anakolutija. ap-. anakuza (grč. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. kratko ponavljanje nečega. anakrisis) ispitivanje. anakamptičan (grč. npr. . ana-kampto) o d bojni. anakolema (grč. anakolutija (grč. anakefaleoza (grč. anakolutičan (grč. zool. anaklastos prelomljen) ot. anakatarzis (grč. anaerobe (grč. a ne za prikazivanje. diopgrika. za vreme službe. dijadema. anakoluthos) nepravilan. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. recept. ahust. katkada i frivolne pesmice. anaerobe. anakalipterija (grč. inat. zvuk). anagogija). ana-klfno nasloniti se) med. analgija. ana-klasis prelamanje) ont. pri duvanju jakog vetra. naglašavanje. čmarni. kata odozgo dole. neosetljivo«1. zool.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. probava. udvostručiti) udvajanje. ana-gnostes) pl. an-ago) uzdizanje. analni otvor zadnji otvor creva. ozdravljenje. alegorično tumačenje Biblije (up. ana-gnostes) pl. ret. nauka o odbijanju zvuka. prethodna istraga. avaklaza (grč. anakufizma (grč. najveća zmija tropske Amerike. ap-. ili usled izostavljanja reči. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. anakuphisma dizanje. anakamptika (grč. ana-grapho) med. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. avadoza (grč. bfos život) pl. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. koji odbija (svetlost. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. analan (lat. bezbolnost. radi ponovnog otiska i umnožavanja. akuo čujem) med. katoptrika. anaerobionti (grč. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. anadiploza (grč. ponavljanje reči. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. anaka-tartična sredstva. udaranje glasom na slog. analgesia) med. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. po ugledu na Anakreonta. anakojnoza (grč. čitali pojedine glave iz Sv. mast za zarašćivanje rana. anakteza (grč. alegorično značenje. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. analgetik (grč. avagram (grč. med. piše obratno. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. anaktesis) med. anagogija (grč. anakliza (grč. ana-kathafro) pl. v. bez veze. skrećem) sklonište za sirotinju. anagraf (grč. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. naslanjanje leñima. okrepljenje. anagvosti (grč. med. oduševljenje. ana-kampto savijam. prelamanje svetlosnih zrakova. ana-kollao nalepiti) med. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anakoluthon) gram. rob je anagram od bor. anakoluthia nedostatak u vezi. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. apa. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. pisma. anakriza (grč. anagnostici (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. aeg. bfos život) pl. nauka o dobijanju svetlosti. kašljanje krvlju. anakreontičari pl. bacanje krvi. sporazumevanje. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. apa. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. anakatartika (grč. anagrafa (grč. aeg vazduh. ned. nemanje veze) gram. obično pored crkava i manastira. anakolut (grč. anakatabat (grč. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. algos bol) med. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. koje se onda moraju po smislu dopuniti. ana-kampto) ont. ana-kathafro očistim) med. anadema (grč. v.

razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. razglaban. analepsija (grč. aldafno potpomažem. razglabanje. polari-zator. analdija (grč. što je u skladu sa razumom. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). analog (grč. ocenjivanje. pl. an-amartesfa) bezgrešnost. analeptikos) osvežavan. ispitivati potanko. razlagati. apa-Gub) 2. odabrana štiva. analizirati (grč. hemi-čar i dr. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. tj. nepogrešan. analysis) raščlanjavanje. analitičar. avalist(a) (grč. analytikos) filozof. analitičar (grč. analogon sličan. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. ra-zložiti.). analist(a) (lat. istovr-snost. rapgčlaniti. ana-lyo) rastaviti. analistique) rad na analima. koji razgla-ba. analogan (grč. koji je postao putem analize. rasta-vljati. analitički jezici IKKð. alpha. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. letopisi. mit dem Messer — analitički oblik). anamnesis sećanje) fil. analogfa) sličnost.) nepismenost. odreñivanje sastojaka nekog tela. analitičkim oblicima. analou rapgčlanjavam. prestanak rastenja i razvijanja. pravilu. sudovima i zaključcima. nauka o popravljanju zdravlja. elementarna logika koja se bavi pojmovima. oblicima sastavljenim od više reči (npr. kvalitativna analiza hek. ana-logizomai) uporedi-ti. mat. etimološki. godišnjaci. anamartezija (grč. nepogrešnost. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. obrascem. razlaganje celine na njene delove. zaključak po analogiji log. semantički. saglasan. analfabet (grč. koji se osniva na analizi. ned. sredstva za jačanje i okrepljenje. okrepan. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. tipu ili obrascu. uspostavljam) ned. analytike) teorija analize. analitičan (grč. analistika (fr. analepsis. analogizirati (grč. analisati (grč. koji ne zna ni čitati ni pisati. v. analysator) fiz. nožem — sintetički oblik i nem. analogičan (grč. analize (grč. koji se bavi razglabanjem. supr. slično (ili: odgovarajuće) stanje. Nikolova prizma). sravniti. odgovarajući. npr. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. ap-. analitički (grč. suda u njegove delove. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. tj. pisac godišnjaka. srpskohrv. jačam) med. analeptičan (grč. analogia juriš) sličnost pravna. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). raščlanjavati. reč jednog jezika koja. analist(a). analytikos) raščlanjavan. sva su tela rasprostrta. uporeñivati. up. ana-lyo) v.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. odgovarajući. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. algos bol. analambano podižem. supr. podoban. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. annales. koji odgovara nekom zakonu. sintetičan. jačanje. letopisima. anamneza (grč. okrepljujući. analogon (grč. sličan. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom.. srodan. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. an-amartetos) bezgrešan. saglasnost sa pravnim načelima. med. sinteza. annus godina) pl. analogizam (grč. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. kvanti-tativna analiza hek. anamartetičan (grč. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). tela itd. podoban. hranim. oporavljanje. analogija jurio (nlat. tipom. analekta) pl. ap-. analfabetizam (grč.) ned. 2. sravnjivati. neznalica. raš- . ap-. podaci koje bole- analgija (grč. koji se odnosi na analitiku. tj. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. ned. annales) l. analizirati. avali (lat. analeptika (grč. ozdravljenje. v. avalekta (grč. nepismen. morfološki itd. avalhtika (grč. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. prikaz. ispitati. odgovara reči drugog jezika. istovrsan. zakržljavanje. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. ocena. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. analogisti (grč. analgezija. analogija (grč. analogos) sličan. osvežavajući. odgovarajući) lingv. sa njime je identično vezan. koji raščlanjava. letopisac. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. analizator (lat. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. analogon racionis (nlat. analogismos) fil. beta) onaj koji ne zna azbuku. ana-lambano) l.

anarhističan. zbog čega se zove i anti-daktilos. uzimanje hrane po propisu. plastična hirurgija. anandrija (grč. preinačenje) preobražaj.). apa. charmom'a) kuz. phagein jesti) med. samovolja. bezvlašće. anamorfotičan. obrnut daktil. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. 1. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. usana. anamorfoza (grč. arthron) bezudnik. nepriznavanje autoriteta. ana-neosis) podmlañivanje. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. anarhistički v. odušak. an-andros) koji je bez muškosti. iskašljavanje. anapest (grč. anapetija (grč. apa. anapnoična sredstva. ostrag. pamćenju. anamorfotičan v. unazad. sredstva koja pomažu disanje. anarhički (grč. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. apa-rpeb) pl. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. bez ikakvih obzira. osnivači su Prudon. anarea (grč. an-archos bez poglavara. bog. proširenost krvnih sudova. med. an-andria) nemuškost. anamorfičan. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. prećutkivanje završne rečenice. reda. ana-ptyo ispljujem) med. anarhista) (grč. anartrija (grč. izbacivanje sluzi. anarhički anavlerotika (grč. nakazan. en arriere) nazad. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. ispljuvanje. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. anarmonija (grč. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem.: Ako li ne učiniš. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anapnoika (grč. arthron) 2. anaptiza (grč. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. koji pripada sećanju. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. povećane disartrija. koji ne cveta. up. iza leña. . ananeozija (grč. med. anamnesis sećanje) fil. anartros (grč. apa. discipline. anankofagija (grč. ned. koji dopunjuje. — videćeš šta će ti biti. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. ananas (nlat. pogruženost. preobražavanje. anaptyksis razvitak. anaptoza (grč. i rukovo-deće uloge proleterske partije. ananke nužnost. arthron ud) med. plašljivost. anarchia) bezvlašće. anarhija (grč. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. fiz. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anaplastična sredstva med. penjanje sokova. marksizmu neprijateljska. an arijer (fr. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. koji je ponovo zadobijen za nešto. anarhičan. anaplastika (grč. veština sećanja i pamćenja. izopačena oblika. an-apto obesim) utučenost. ap-. otvoren) ned. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). naopak. an-anthes) bog. Bakunjin i Stirner. bez cveta. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). prema gornjim delovima tela. anarroia) med. anartrija (grč. anapneusis) med. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. ap. apa. anarhičan. neorganizovan. disharmonija. haotičan. plašljiv. lica kao posledica moždane kaplje. natrag. anarhičan. ždrela. fig. u odsustvu. ana-pler66 ispunim) pl. morphe oblik) izokrenut. grla. koji nema prašnič-kih niti. ananassa sativa) vot. anamorfičan (grč. anantapodoton (grč. ap-. v. anamnestika (grč. anapneuzija (grč. anapleroza (grč. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. potpun nered. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. duboko disanje. plastična hirurgija. anarhizam (grč. kukavičluk. arche vlast) bezvlaće. npr. iske-žen. ana-plasso preobrazim. anapetes raširen. razvoj) lingv.anamnestika 44 anarhičan. zamenjuje. organizovane političke borbe. nedisciplinovan. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. odmor. aiantičan (grč. anandričan (grč. nemuževnost. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. ap-. anaplerotičan (grč. anaplerosis) dopunjavanje. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. nesre-ñen. anamnestična sredstva med. progresivne i bulbarne paralize). ana-plasso preobrazim) med. bog. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. uobličim) med. po dijeti. anamnestičan (grč. ana-morphosis preobražaj. nameštanje slomljenih kostiju. jačanje pamćenja. anaprozelit (grč. rastenje mesa. nedostatak (ili: nemanje) udova. anaptiksis (grč. anaplazis (grč. arche) koji se odnosi na anarhiju. naročito krvi. lekovi za jačanje pamćenja. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak.

anatresis) med. telegrafska. med. anatematizirati. npr. ned. ana-triptica pl. anatrepsis (grč. anatemisati v. otvaranje bušenjem.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. uskrsnuće. ana-trope preokret. koji zasušuje ranu. kao začin za hleb i opojna pića. anatocizam (grč. ušća. anaspazmija. ana-thymfasis) isparavanje. stoma) med. okretanje. anatripsologija (grč. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anarhoidan (grč. anathema) prokletstvo. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. apa. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. stigma) opt. mesto „neki drugi čovek". do sitnica. kožna vodena bolest. anatriptika (grč. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anastaltičan (grč. osušen plod ana-sona. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anatema esto (lat. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. anaspazis (grč. „drugi neki čovek". razuñivati. istočnjački. lečenje trljanjem. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anatolijski (grč. anathema esto). stćma usta) sastaviti otvore. anarhosindikalizam (grč. ana-stello suzbijam) pl. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. raščlanjavati. anatomirati. anatole istok) istočni. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. anasonlija (nlat. apa. anatomija (grč. fig. češanje kože. naročito rakiju (anasonlija). zelenašim) prav. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. med. životinja i biljaka. apa. pr. 2. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. arche. u Makedoniji. koji daje punu oštrinu slike. anatropa (grč. podrigivanje. preklinjanje. anatocistički. apa. apa. oštrovid. ana-tribo trljam. jako povraćanje. anarhoindividualizam (grč. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. ozdravljenje. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. fig. anastrophe) ret. . anisum) rakija u koju je pomešan. anatomirati (grč. umnožavanje. ustajanje iz bolesničke postelje. uglavničenje interesa." ana-temno rasecam) v. naplaćivanje interesa na interes. koji obnavlja. anatema (grč. proučavati u tančine. anastomoza (grč. zemljotres) geol. med. ana-spao) med. anasarka (grč. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. seismos trus. anatimijaza (grč. anfstemi. ana-spao izvlačiti) med. radi mirisa. anastigmatičan (grč. sredstva za trljanje. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. med. 1. prenosim. biljka iz porodice štitara. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. a-. anaspazmija (grč. anastigmat (grč. a-. anatom (grč. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. ana-tribo) med. ana-tribo trljam) med. lat. anastaltika (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. stoma) pl. anaseizam (grč. ana-stello) koji zaustavlja krv. up. anatreza (grč. med. izvrtanje reči. rastavlja-ti na sastavne delove. menjanje mesta rečima. sarx meso) ned. tip. prenop!enje. oporavljenje (rekonvalescencija). trljanjem. kletva. ana-temno rasecam) para-ti. anastatičan (grč. ujediniti. anastrofa (grč. anaspazis. prenosan. trepanacija. anisum) bog. anatomizirati. dimljenje. trljanje udova. obrt) ret. v. prevrtanje želuca. tokizo dajem pod kamatu. archos. prevrtanje. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. ana-trepho) med. spojiti. anastasis ustajanje) uskrsavanje. anatripsis (grč. . baciti prokletstvo na koga ili što. bakroreza. anastaza (grč. anatomizirati (grč. isključiti iz crkve. nlat. neka je proklet! anatematizirati (grč. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. tj. koji podmlañuje. sredstva za zaustavljanje krvi. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. anarchla bezvlašće. apa. grč želuca. anastomizirati (grč. npr. apa. med.isključenje iz crkve. koji je bez poremećaja u oštrini vida. anatriptična sredstva. stigma tačka) ont. anathematizo) prokleti. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). izvrtanje materice i mokraćne bešike. anason (nlat. stezanje želuca.

npr. angere suziti. zaštićavanje) ned. gušobolje. angiitis (grč. stezanje grudi. služba. pogañati. pojavljivanje znakova na nebu. angažovati. apa. angarija (lat. najmiti. antologija (grč. angeion sud. pr. najmljivanje. angaria) kuluk. akgiostenoza (grč. jedno na drugo. enveloppe) zavoj. angeion. inversus) naličje. med. kulučenje. skloniti koga našto. upustiti se u nepggo. anvelopa (fr. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. na naličje. obvezati na besplatan rad za državu. pustiti se. npr. koji se obećao. uzeti u kuluk. obećati. zapaljenje krvnih sudova. usamljenik. — Kulu gradi od dvadest tavana. zalaganje. arće pipanje) ned. za ratne svrhe. ap-. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. angitis. anaphonesis) med. redovna dužnost. obaveznost. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. stupanje u službu. anversen (fr. jedan registar na orguljama. sudar. anafrodit (grč. uplesti se u borbu. engager) obavezati. zauzimati se. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. anafilaksija (grč. angeion. za ples. za ples. logia nauka) fiziol. astr. onaj koji nije sposoban da oplodi. neuron živac) med. angarirati (lat. nesavremenost. phylaxis čuvanje. obaveza. natraške. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. envers. angeion. ned.. stesniti) med. angažovati v. angiosarkom (grč. npr. angiospasmus (grč. neispunjene. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. brod i dr. anahronizam (grč. anafora (grč. anvoaje (fr. kola. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. kuz. proširenje krvnih sudova. voj. zapleten u borbu. angelika (grč. spasmos grč) med. koji je uzet u službu. krvni sud) med. anvsr (fr. anñeoski koren. angina (lat. lat. jaki bolovi u oblasti srca. angina pectoris) med. čarka. sarx meso) med. datuma. grč krvnih sudova. angioneuroza (grč. skrivenosemenjače. . angioteničan (grč. engager) obavezan. an blan (fr. voj. angiom (grč. grapho pišem) fiziol. anahronističan. angažirati se zauzeti se. založiti se. Cezar na automobilu itd. vrsta ženskog ogrtača. en bloc) naveliko. voj. angeion. angejologija. davanje u zalog. anaforeza v. otpravnik poslova. enversins) trg. ap-. ap-. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. opis krvnih sudova. anafoneza (grč. . angeion. angiospermije (grč. en blanc) trg. angažman (fr. an blok (fr. angeion sud. angiopatija (grč. engagement) obvezivanje. pathos bol) med. nagovoriti. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. neko plaćanje itd. blanko žiro. anafrodizija (grč. anahoretski. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. sperma seme) bot. opasan rak krvnih sudova. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. poslanik drugog reda. poremećaj u čulu pipanja. epifora). angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. stenos tesan.: Kulu gradi crni Arapine. — Kosu reže pa vinograd veže (up. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. boj. zastarelost.. engleski muz. angeion sud. vremenska poremećenost. dogañaja. praćeni smrtnim strahom. elektroforeza. instrumeng sličan gitari.anafija 46 angioteničan anafija (grč. envoye) izaslanik. angiografija (grč. angažovan (fr. otvoreno. antiektazija (grč. naročito krajnika. ektasis pastezanje) med. angažirati (fr. an-aphroditos) med. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. brodova i dr. pr. karp6s plod) bot. zapaljenje vrata. pogodba. npr. angeion. Kosu reže ostarela majka. ucelo. zaostalost. angaria) uzeti u kuluk. anachronismos) pogreška u računanju vremena. uzan) med. uzano spoljno utvrñenje. navesti. omot. odsekom. angeion. pustinjak. angiografija. angina pektoris (lat.) protiv volje sopstvenika u službu državi. po-buditi. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. isposnik. „iznošenje spreda". topovi u Kosovskoj bici. v. angeion. obavezati obećanjem. angažirati. angarijapija (nlat. pektoralna angina. anafrodizijaka (grč. grub vuneni serž. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). anaphora) poet. angeion. mag.angelos anñeo) bot. ćutu-re. nisko utvrñeno. zalagati se (za kota ili što). sukob. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. angeion) med. pogoditi. a l'envers) naopako. anahoret(a) (grč. ono što je u protivnosti sa hronologijom. oboljenje živaca krvnih sudova. uzeti u službu. a l'anver (fr. angiokarp (grč. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. pl.

angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. temno režim) med. gyne žena) dvospol-nost. andamento (ital.angiotomija angiotomija (grč. anglicizirati (fr. andaluzit min. gamos brak) biol. fil. Anglia. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. andrak (pere. andragatija (grč. engleza (fr. anglofobija (lat. opširno.(grč. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. andro. andrek tuga. hermafroditizam. Anglia. apeg. angosciosamente) muz. dvospolac. androgin (grč. kao imenica: komad u laganom tempu. slabić. andantino) muz. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. angustacija (lat. andantino (ital. rasploñavanje ljudskog roda. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. apeg. grč. gde je pronañen). episkopalna crkva. naviše. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. stanište) bog. en groš) trg. apeg. osobenost engleskog jezika. andragathia) muževnost. phćbos strah. androgamija (grč. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. angliciser) poengleziti. andosman (fr. andana (ital. andarini) pl. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. hrabrost. pečalno. drangulije. angularis) uglast. apeg. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. andros. andante (ital. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. apeg. prenos menice. deo jedne fuge. apeg. na kvantum. poengležavati. anglaiser) potkusiti konju rep. naročito prvog čoveka. kephale glava) min. muz. angloman (nlat. kao u hodu. zlo. do sitnica. andana) niz brodova povezanih u luci. andreceum (grč. adrogenija. iscrpio. androidan (grč. vrag. dronjci. ćoškast. apeg. prnje. angeion. vrlina. nazvane po gradu Angostura. logi'a nauka) med. anglist (lat. eidos lik) veštački napravljen. angoscioso) ran. angusta) muz. uškopljenik. andante) muz. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. ancrogenija (grč. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . oploñenje muškoga gameta ženskim. anglikanac pripadnik anglikan-ske. andrologija (grč. nlat. malo laganije. ženskonja. gone rañanje) stvaranje čoveka. operacija krvnih sudova. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. an detaj (fr. brižno. lagano. v. angularan (lat. an gro (fr. androliti (grč. angošjozo (ital. apeg. anglikan. tj. trg. jad) ñavo. andarini (ital. umereno. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). anglizirati (fr. bolno. lithos kamen) pl. nevolja. angošjozamente (ital. eidos) sličan čoveku. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). Anglia. protestanske crkve. angulus (lat. angitis (grč. andare ići. angulus. anglicizam (nlat. genos roñenje) v. angošjozo. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. jezika itd. podrobno. hermafrodit. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. apeg. an gro). do tančina. andristi (grč. sečenje. andramolje (grč. andros čovek. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. angustura-kora. Anglia. potpis menice na poleñini. skup svih prašnike u cvetu. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. okamenjene ljudske kosti. andamento) hod. angostura-kora v. androkefaloid (grč. andro-gynos) dvospolnik. naveliko. geol. anglofob (lat. pokretan čovečji lik. anguistara. android (grč. andezit min. onaj koji mrzi Engleze. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. androginija (grč. endossement) trg. rogljast. andros) pl. grč. oikion kuća. en ñetail) potanko. angster (ital. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. nesreća. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. angiitis. kut. angeion) med. androgonija. napravljen u čovečjem obliku. anglomavija (nlat. grč. apeg. angostura-kora. andosirati (fr. endosser) trg. avgusta (lat. nesreća. čestitost. ugao. apeg. anglofil (nlat. angulus) ugao. androgonija (grč. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. uglavnom (ispričati nešto). šonja. kulture. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. grč. jedan registar na orguljama. namalo (supr. Anglia. grč. v. apeg. muž.

anemobarometar (grč. anemos. prinadležnost. anemofilan (grč. kod kolere. ukrasti. apeg. mati Astijanaksova. nimfomanija. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. gamos brak) bog. aneksan (lat. prevrtač. anemograf. još nije objavljen. pathos bol) med. androfob (grč. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. pri-svojiti. anematurgija (grč. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. gamos) pl. anekdotos neizdan) 1. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. veština merenja brzine i jačine vetra. nastavak. bled. koji se plaši ljudi. annexio) prisajedinjenje. utelovljenje. phobos) strah od ljudi. anemos. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). anemostat (grč. pustinje. Andromache) mit. lenjost. oploñavanje). anemos. androfag (grč. anemobat (grč. anesis) med. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. od muškaraca. anñeo (grč. odnosno vetra. an-energeia) neradnost. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. antropofag. logfa nauka) nauka o vetrovima. ili je namerno zadržan od štampanja. anemopatija (grč. aneks (lat. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. ergon delo) med. uteloviti. dodatak. anemogaman (grč. anemogame (grč. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. anemometrograf (grč. apeg. anemometar (grč. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. spis koji. up. božji glasnik. a-. lit. pridodan. haima krv) med. andromolje v. andro-phagos) ljudožder. malokrvan.) mit. temno sečem) znat. muškaraca. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. npr.) muški spolni hormon. anemograf (grč. beskrvnost. phflos) biol. anemos. anemogamne biljke. anemos. tromost. annexus) prilog. nesposoban za život. apeg. aneza (grč. Tragedije od Euripida i Rasina. aneksionist(a) (lat. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. hydor voda) med. npr. fig. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. andromanija (grč. androsteron (grč. grapho) v. pripajanje. mama strast) med. biljke kod kojih vetar. metron. a-. pripojiti. anekumena (grč. anegertika (grč. sporedan. popuštanje. ap-. vezan za. aneklogist(a) (grč. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. bolesti. anemo. močvari itd. anemos. phonos ubistvo. šaljivo: krasti. metron mera) sprava koja pokazuje. proučavanje vetrova. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. anemografija (grč. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. anelektričan (grč. šaljiva ili duhovita pričice. anematoza (grč. polubožansko biće. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. spasao je Persej. malokrvnost. anemos. Andromeda (grč. haima) med. anemičan (grč. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). anemologija (grč. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. haima) beskrvan. skopeo gledam. aneksije (lat. elektron ćilibar) fiz. nauka o beskrvnim operacijama. naljutivši bogove. andramolje. jačinu vetra. angelos vesnik) teol.(grč. metali). barys težak. olakšavanje. anemos. tj. a-. phobos strah. tj. anemos. slab. anektirati (lat. androfobija (grč. vetromer. sečenje čoveka. strujanja vazduha. pripremni. anemos. haima. bog. slabljenje. anegdota (grč. a-. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. annectere) prisajediniti. anemidrija (grč. anemos. anenergija (grč. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. baino idem) igrač na konopcu. utelo-vljavati. haima. anemos. žrtvovana je morskom čudovištu. vidim) vetrokaz. anemija (grč. . astr. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. odnosno meri. anemofilija (grč.ne. androtomija (grč. anemos. Andromaha (grč. pridružiti. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. ma iz kog razloga. metron) merenje. apeg. oskudica u snazi. upaljenost »sene za muškarcima. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. sve što je dodano ili vezano za nešto. a-. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. 2. anemos. lečenje vazduhom. pridruženje. ap. anemoskop (grč. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. anemos. a-. npr. nova i kratka priča. oprašivanje biljaka posredstvom vetra.). kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. annexus) zavisan. phflos prijatelj) bog. androfonomanija (grč. anemometrija (grč. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije).

epi na. od koje se dobiva anilin. fig. chroma boja) med. poži-votinjiti. anhidrija. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). an espes (fr. životinjska tela. jaja itd. anizotropan (grč. anima mundi (lat. anima mundi) fil. anairesis) ret. a-. ne jednakost zenica. anestezije (grč. duh. ani kurentis (lat. epithymia požuda) psih. apa na. animalia) pl. anervia) ned. ap-. ap-. uzetost. an-aisthesfa) med. anilitet (lat. animalis) životinjski. bapsko ponašanje. anilin (arap. nepažljiv. erethfzo dražim) 1. a-. anima (lat. enkephalos mozak) ned. an-nil) med. aiereza (grč. kristalni. anidroza (grč. poživotinjenje. bezbolan. reč. enjeu. anizofilija (grč. med. a. ap-. kao islandski kristal). anil) bog. ergon delo) med. uzrujanost. animalizirati (nlat. aneretizija (grč. poživotinjivati. tzv. phyllon list) bog. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. uron mokraća) med. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. anesteziolog (grč. aneritropsija (grč. anizometropija (grč. anepitimija (grč. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. benzidam. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. a-. brz oko) med. nemaran. en general) uopšte. ani-malna hrana meso. kore zenica) med. . ap. indigo biljka u Indiji. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. trovanje anili-nom. godišnja proslava. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. aneorobni (grč. ravnodušnost. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. koji je bez bola. isos. neosetljivost prema bolu. način ishranjivanja tela. idros znoj) med. neosetljiv. ano kurente. anaisthesia. rasejan. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. anenkefalos (grč. a-. anepigraf (grč. ops vid) med. supr. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. neros tečan) fiz. animal) živo biće. an ženeral (fr. epos reč) med. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. a-. od koga se spravljaju razne lepe boje. anaistheteo ne osećam) med. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. anestezirati (grč. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. uzbuñenje. mleko. obično. enkephalos) med. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. animalizam (lat. blos život) bial. a-. aneretizija (grč. isos. isos. enjambement) poet. anilinske boje. anaistheteo ne osećam) med. logos. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. općenito. u gotovu. animalis) životinjska priroda.ne. an-nil. uzbuñenost. energija (grč. isos. anervičan. supr.ne. a-. erethfzo) 2. uroñeni nedostatak mozga. dobiva se od indigo-biljke (anil). anilan (lat. tupoglavost. metron. šp. a-. anil (arap. metron mera) neravnomeran. slabost (ili: malaksalost) živaca. koji »sivi u sredini bez kiseonika.TeKyhe. nemoća. liker od anisa (onajsaž). anniversarium) godišnjica. anaistheteo) pl. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. prelaženje. anni currentis). duša sveta. živi stvor. zadušnice. grañu. aromatič-no ulje. najčešće. animalije (lat. anima) duša. govor) med. fig. ansrvija (nlat. kijanol. ap-. med.aienkefalija avenkefalija (grč. anspija (grč. v. neuron živac) med. anima-rum dijes (lat. anestetika (grč. aniverzarija (lat. anestezacija (grč. aerobni. grapho pišem) spis koji nema naslova. u organima za varenje hrane. fig. animal (lat. u materije živog tela. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. i'sos jednak. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. bezbojno. nejednako lučenje mokraće. jela od mesa. nakaza roñena bez mozga. anaerobni. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). nesposobnost govorenja. an-nil) hem. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. anisette) rakija začinjena ani-som. ap-. anydria) v. en espece) trg. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. ap-. slabost. životinja. anžambman (fr. anilis) bapski. opiti. učiniti neosetljivim.: vegetabilije. anže (fr. nejednaka veličina listova na istoj grani. anilizam (arap. u zvečećem novcu. aneurija (grč. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. ap-. anizokorija (grč. anilitas) bapskost. animalisare) zool. med. pomen i dr. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. jeu) ulog u igri. tupoglav. bapska starost. isos. ove godine. anizometričan (grč. ap-. animalan (lat. anestetičan (grč. aneroid (grč. svisveti. erythros crven. anizohromija (grč. anizeta (fr. isos. anizurija (grč. a-. aeg vazduh. tromost žila. animalizacija (nlat.

ukidanje. ankon lakat) pl. fr. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). predlaganje kazne. srdžba. animozitet (lat. ankrije (fr. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. pobudi-ti. ogorčenost. vera u duhove. animoznost. svest. annihilatio) poništa-vanje. obodriti. animus (lat. anquirere) prav. ankilometar (grč. kotva. animus duh. ankvizicija (lat. anima to) muz. vatrenost. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. o živiti. ipo animo) jednodušno. animacija (lat. mišići opružači ruke. samopouzdan^. poruge. anni futuri) iduće. metron mera) sprava za merenje krivine. karakter. grč. životna svežina. zool. animoso) muz. avimato (ital. kod crtanog filma oživljavanje slika. animalcula životinjice) pl. ani preteriti (lat. živost. nakana. namera. anni praesentis) ove godine. ani prezentis (lat. animozo (ital. onajs. ljutina. oživljenje. ankylos kriv) med. 3. inquestia. davanje duše. duša) prav. pristalica ani-mizma. animalkula (nlat. animus nocendi (lat. anihilacija (nlat. anni praecedentis) prošle godine. nedostatak dužice u oku. mastionica. aniridija (grč. anima duh. anima) fil. animirati (lat. ankoneji (grč. apsoga) muz. 50 anlaser ani precedentis (lat. mržnja. podbadati. rezervoar na mašini za štamparsku boju. odluka i sl. ankylos kriv. fiz. oživljeno. supr. odvažnost. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. nazor. veoma čvrst i otporan bokser. encrier) divit. animosus. tip. izvršiti anketu. uno animo (lat. neprijateljski. anklav(a) (fr. osećanje. animalculum životinjice) pl. animatio) oživljavanje. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). animus ivjurandi (lat. ogorčen. vlada ili neka ustanova. apsoga. ankiloza (grč. oduševiti. Anlasser) teh. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . u nameri. av>on (grč. delimična ili potpuna sraslost jezika. ankeser (fr. pustiti u rad. anni praeteriti) v. encaisseur) sp. anlassen puštati u rad. duša. animus) duh. anquisitio) prav. srdit. znat. ispitati. ankiloglosa (grč. žestina. animatizam (lat. opovrgavanje. složno. ljutnja. hrabro. podstrekavati. anker (lat. oduševljeno. iris dužica) med. annihilare) poništiti. animist(a) (lat. da je živo (kod primitivnih naroda). animalitas) životinjstvo. animosus strastan) ozlojeñen. raz-draženost. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. animalkulizam (lat. animus injurandi) prav. animozan (lat. anihilirati (lat.: katjon. istraživati. mikroskopske životinjice. živahno. avkora (ital. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. opovrći. namera pričinjavanja štete. ankyra) brod. sanduče za boje. animare) dati dušu ili duh. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. fr. enqueter) vršiti.animalist(a) animalist(a) (lat. anketa (lat. animalkulisti (nlat. srce. ankylos kriv. ispitivati činjenice o nečemu. s predumišljajem. animalitet (nlat. ponovo. naredne godine. povesti sudsku istragu. glossa jezik) med. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. animo (lat. ap-. žestina. pimpinella anisum) bog. namera nanošenja uvrede. mišljenje. animoznost (lat. srčano. podstaknuti. ukočenost i sraslost zglobova. ani precedentis. enclave) prav. ani futuri (lat. animus nocendi) prav. ankvirirati (lat. animosus) strastvenost. lenger. životinjska priroda. ukinuti. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. animalculum) zool. animosite) v. opovrgavanje. još jednom. duša) fil. 2. anketirati (fr. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. anienai peti se. zagrejati. animizam (lat. razdražen. živahno. tražiti (ili: predlagati) kaznu. 1. anlaser (nem. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. anis (lat. tj. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma.

npr. put naviše) fiz. nedostatak volje za jelo. primedba. anno ante Christum) godine pre Hrista. radi prenošenja na novo platno. ophthalmos oko) med. nlat. agšo) godine. ap-. ap-. nepravilni glagol. a imaju različito značenje. anodia) nevezan. anogev (grč. objaviti. anonimnost. mrtav. anonimitet (nlat. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. appopseg. oglašavati. žitni. anonsirati (fr. omos sličan. anodinum (grč. zakona. ano (lat. ovarium jajnik) med. anoreksija (grč. izuzet-nost. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. supr. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. anorgavologija (grč. ap-. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. koji odstupa od pravila. anorganogenija (grč. obla-godariti. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. a-. tj. žudnja) nemanje apetita. avofeles (grč. anoblirati (fr. neobuzdanost. nlat. paronoma-zija. koji je bez života. a-. mrtve prirode. anomija (grč. anosmi'a) med. obznanjivati. ap-. u maloj srazmeri. ap-. neobičnost. starter. annotare) v. anodija (grč. obznaniti. anoftalmija (grč. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. nastao bez dejstva životnih sila. anorganognozija (grč. adnotacija. anovimus (nlat. namerno izjednačavanje reči. en miniature) u malom. svi zajedno. hen. anoblir. anonymitas) v. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. anomaloi (grč. anomalon. tj. up. beleška. apo naviše. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. odyne bol) ned. odyne bol. anopheles beskoristan. supr. anonaran (lat. lat. anogena metamorfoza kol. anomalan (grč. uroñeni nedostatak jajnika. deoničarsko društvo. ano ante Hristum (lat. neredovnost. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. zool. plemićku titulu. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. nepoznatost. koji odstupa od pravila. antinomizam. anodonti (grč. nepotpisan. annonce) oglas. anomalos) neredovan. slepilo. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). an-odos uzlaz. pre Hristova roñenja. npr. obznana. po-zitivni pol. ariomos) nezakonit. avotacija (lat. ap-. škodljiv) med. ap. anomalos) nepravilan. anomalija (grč. objava. anomfa) bezakonje. grapho pišem) nauka o kamenju. ap-. anvarija (grč. anoniman (grč. anodinija (grč.: Tišina je postala još tiša. annuntiare) oglasiti. opisivanje kamenja. anonymos) bezimen. anomalos nepravilan. . an minijatir (fr. neobičan. a. smanjen. ap. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. nauka o nepravilnostima u jeziku. up. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. popis zaplenjenih stvari. anomičan (grč. objašnjenje.: katgen. anoksija (grč. adnotirati. u godini. ap-. anormalan (grč. nezakonitost. sisari koji nemaju zuba. anonimnost (grč. anomalia) (nepravilnost. eruptivne stene. organon) neživa ili mrtva priroda. organon. ap-. anomizam (grč. anorhija (grč. logia) gram.: katoda. objavljivati. protivan pravilu. ennoblir) dati plem-stvo. anonarni zakoni. skupa. akcionarsko. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. orchis mudo) bezmudost. norma pravilo) nepravilan. anoda (grč. ap-. anotirati (lat. odus) pl. anonymus) nepoznati. nepravilan. koji odstupa od pravila. annotatio) napomena. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). anonimno društvo trg. odstupanje od pravila ili zakona. nćmos zakon) v. anomalologija (grč. anomalistički (grč. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. nepravilnost u kretanju planete. ap bez oksys kiseo. en masse) u masi. ñuture. anomeomerija (grč. zločinački. genesis postanak) smanjenje.bez. nepotpisati. apodinum) med. nemanje očiju. lat. anorganizam (grč. elektroda. oštar. gignomai postati) ar. neslikovan način govora. koji ne ulazi u sastav organskih tela. anonimitet. anlevaža (fr. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. neuredan. nepoznat. anorgavografija (grč. oplemeniti. oreksis želja. ap-. ćrganon. organon) neživ. tal. anonsa (fr. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. organon. anonymos) bezimenost. nemanje poroñajnih bolova. u gomili. u kapitalizmu bezimeno. astr. istovr-san. običaja. annominatio) ret. organon. bez potpisa. naročito minerala. anomalon) gran.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. protivan pravilu. avosmija (grč. naročito uživanje u jelu. anorganski (grč. an mas (fr. bezbol-nost.

antenatalni (lat. sredstva protiv srčane kapi. med. anti. antanta (fr. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. lat acidum kiselina) pl. boriti se protiv koga ili čega. antemeridijanski (lat. trve-nje. arthron zglob) pl. naročito protiv kiseline u želucu. pervaz na vrhu stuba. antennif ormis) u obliku pipaka. antapodoza (grč. gledan sa strane. koji se nalazi u toku trudnoće. supr. pre suñenog dana. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. antablman (fr. taj čovek je nikakav čovek. antemeridlanus) prepodnevni. kao pipci. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. antagonizam (grč. koji leži na Južnom polu. arh. antalgika (grč. antenuptialis) predsvadbeni. asthma) med. bedem. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. ponovan napad groznice. raditi u suprotnom pravcu. atrophos nehranjen) ked. sklad. u profilu. ante-ludium) predigra. anaklasis uzvijanje) ret. grč. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. sredstva protiv kiseline. ant-angomzomai boriti se protiv. antagonismos opreka) oprečnost. pretporoñajni. antapoplektika (grč. anti. antastmatičan (grč. raniji čin. izložiti) poet. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. ranije. savez (izmeñu država). Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. ante. južni. ansent (fr. antena (lat. opšivnica pod krovom. antalgičan (grč. anti. koji leči zglobobolju. entablement) apx. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. antagonizirati (grč. sloga. algos) koji ublažuje. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. loquor govorim) predgovor. tj. sporazum. diluvium potop) pl. antenat (lat. ansambl (fr. predak. anti. pretpotopni ljudi. suprotnost. naravoučenija. antartritika (grč. anti. slaganje. Velika antanta savez Rusije. priči. apo. anti. u silose. silo. antenagium) prav. antapoplektičan (grč. en pate) u obliku testa ili kate. antartritičan (grč. ned. antediluvijumski (lat. natalis koji se tiče roñenja) ked. antidatirati. anti. neprijateljstvo. protivnost. doba cvetanja. Čehoslovačke i Rumunije. antedatirati (lat. obim. diluvium potop) pretpotopni. antagonizam). koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. up. anti. anthe cvet) bog. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. ned. utrapljavanje voća i povrća. ante. lov. antenupciJalni (lat. anteludij(um) (lat. antafroditičan (grč. ant-. ansambl-partija kuz. logos govor) pred. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). entendre. suparnik. en profil) sa strane. anti. uzgred.• govor.(grč. an pat (fr. pužast zavijutak na jonskim stubovima. oblast Zemlje oko Južnoga pola. anteakt (lat. uzgredno. anteza (grč. pipak kod insekata. anteniforman (nlat. antarktikos) geogr. antacida (grč. ispred. napred. koji služi kao lek protiv sipnje. pradeda. antena™ ju m (lat. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. cvetanje. ked. sredstva za ublažavanje bola. ante dijem (lat. ansilaža (fr. ante. entente) sloga. suprotna težnja. antelogijum (lat. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. anti. delanje u suprotnom smislu. enceindre. koji leži nasuprot Severnom polu. nasip. antatrofičan (grč. plesso udaram) pl. spoljašnji delovi jedne tvrñave. apo. an pasan (fr. npr. antl. en passant) u prolasku. umanjuje bol. ante (lat. 2. antelokvijum (lat. arktos sever.: postdiluvijumski. anti. natus roñen) prvoroñeni. skup. ensemble) celina. antagonistes) protivnik. sredstva protiv zglobobolje. pre. antanaklaza (grč. med. algos bol) pl. antf. predbračni. antarktikos južni) geogr. ante) predl. an-ago uzvodim) ret. an profil (fr. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. antenna motka za koju se vezuju jedra.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. apo-didomi predati. antarktičan (grč. mimogred. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. zajednica. antemion (grč. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. bojene materije. antediluvijumci (lat. antanagota (grč. stubovi sa obe strane vrata) 1. opkoljavanje divljači. antl. suparništvo. ante. radi čuvanja. ante diem) pre vremena. enceinte) voj. anteactum) ranije delo. anthemion) cvet. ante. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. pravo nekoga da prvi govori. takmac. pred. dodavanje pouke. . antagonist(a) (grč. izneti. ante. npr. ante. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. borba. ant. pojas nekog utvrñenja.

anti. antestari. antepositio) stavljanje ispred.: apeks. anterotična sredstva ned. gram. antecedencije (lat. penicilin. U antibioti-ke spadaju. pretpostavljati. apa. antiadijaforist(a) (grč. Venus boginja ljubavi. anti. trezvenjak. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antiastmatičan (grč. antestatio) prav. raniji život. preteći.anteokupacija anteokupacija (Lat. ant-erotikćs) pl. antf. med. neprijatelj aristokra-tije. antestirati (lat. pretpostav-ljanje. antestacija (lat. branim) ned. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. sthenos ]anina. arthron zglob) med. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. antiborejski (grč. antepenultima (lat. lat. savijenost napred. antestatus) prav. anti. antepozicija (nlat. prašnica. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. putovoña. antf. geotr. koji služi protiv slabosti. antibarbarus. asthma sipnja) med. streptomicin. anterioritet (nlat. v. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. bfos život) koji je protiv života. anti i lat. ant-. nadmašiti. a na suprotnim poluloptama Zemlje. anthera) bat. koji uništava život. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. anteflexio) med. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. palimbahijus. lat. antf. antecedere) prethoditi. lat. nea. anti. antiastmatičan. antf. sredstva protiv spolnih. supr. antf. itd. raniji dogañaji. pretpostaviti. zapaljenje krajnika. antf. anteriora (lat. med. barbaros negrčki. antibiotički (grč. a-. antere (grč. antf. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. antivarvarus (grč. antf. areh) astr. raniji dogañaji ili odnosi. anteriores) pl. Bakchios) poet. naročito ropstva. subjekt — predikat. adijaforist. anti. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. antecedentia) pl. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. spolna ljubav) pl. . a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. antera (grč. antf. iza. boreios severni) okrenut prema severu. anteriora) št. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. barba-rizme ili varvarizme. antimaterija (grč. antiasteničan (grč. naročito: aureomicin. materice. antheros) bog. bat. prošlost. entari.(grč. antivarvarus. muški spolni organ u bescvetnica. prethodnost. antecedentia) ono što prethodi. ante-cessor) prethodnik. aristokratos) protivnik plemstva. antialkoholičar (grč. anteci (grč. antiapeks (nlat. čistunac u pogledu jezika. v. prvenstvo u vremenu. antiartritičan (grč.: posteriores. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). supr. anterija (tur. ići napred. antianeksionist(a) (grč. dati (ili: davati) prvenstvo. anti. prašnici. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antecedencija (nlat. antiaristokrat (fč. dopretposlednji slog neke reči. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. barbaros) v. antivenerea (grč. antibiotik (grč. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antefleksija (lat. prioritet. preci. prethodnici. antianfilaksija (grč. prostitucije itd. up. sredstva protiv ljubavi. koji povećava životnu snagu. npr. antiabolicionist(a) (grč. anteoccupatio) rat. neosetljivost prema anafilaksiji. učitelj. antestat (lat. v. umesto. tzv. antecedens (lat. arap. annexio) protivnik aneksije. muški spolni delovi cveta. prethoñenje. preticati. koji ubija. raniji odnos u nekoj stvari. protivnik upotrebe stranih reči. antecedens) prethodnik. antepileptičan (grč. anteponirati (lat. raniji život. koji služi protiv zapaljenja zglobova. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. anteriores (lat. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. antecedirati (lat. antheros) pl. ranije stvari. arap. anti. antf. phylatto čuvam. fil. prethodni slog. anterioritas) prethod-nost. epileptikos). pored ostalih. mesto. pozivanje za svedoka. davanje prvenstva. preteča. ante-testari) prav. raniji dogañaj. anteridija (grč. antibarbarus (grč. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. antf. oikos kuća) pl. koji pomaže protiv padavice. antias krajnik) med. antibahijus (grč. 53 antivenerea antecesor (lat. antepenultima) gram. ante Hristum natum (lat. antiaditis (grč. prema. a-. ante-ponere) staviti ispred. hloromicetin i dr. snaga) med. antf. anterotika (grč. treći slog od kraja. veneričnih bolesti. nadmašivati. anterotika.

sredstva protiv padavice. umetnička retkost. anti. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. antiseptikum. epilepsija. utuk. antiinokulist(a) (grč. up. farmakopeja. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. anti. med. antidramatičan (grč. lat. anti.54 avtigal (grč. med. antidinika (grč. anti. up. anti. up. anti. kupac i prodavac starina. dine. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. antidatirati (grč. antidaktilos (grč. angina (lat.). lat. cariosus kvaran. anti. protivotrov. sredstva protiv bolesti raka. lat. polovan. anti. anti. stare. poznavalac starina i starih spomenika. neprijatelj Francuza (jezika. antidoron (grč. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. med. zakon. anti. stara ili zastarela ureñenja i sl. starovremenski. sapseg rak) pl. antikategorija (grč. antidoton (grč. politike itd. lekovi koji služe protiv proliva. antidiegeza (grč. sredstva protiv kašlja. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. sredstva protiv povraćanja. eksis svojstvo. datum) v. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. emeo) med. antiemetika (grč. sredstva protiv nesvestice. diabaino prolazim) med. antidijabetikum (grč. kvasac) hem. antiquus) ugledati se na stare. lat. eu. antikvus antieutanazist(a) (grč. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. antizimotikum (grč. fig. diegeza. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. . predmet stare umetnosti. zyme kiselo testo. stari vek. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. pravac koji polazi od date reči. antiinkrustator (grč. antikva (lat. anti. antikariozan (grč. antiquarius) stari. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. antikvizirati (lat. doron dar) uzdarje. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. anti. antiquitas) starina. kulture. anti. platinski lim kod Rendgenovog aparata. upotrebljavao antikvarijat (lat. anteme-tika. kurziv). kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. anti. diabetes šećerna bolest. odnosno zastarele stvari ili ustanove. proglasiti za zastarelo. antimentalisme) lingv. starodrevnost. med. antikahektičan (grč. antikvaran (lat. lat. epilepsfa) pl. stari svet. kathodos put na niže) fiz. antiemetici (grč. anti-kategoreo) prav. fig. dysenterikos srdoboljan) pl. anti. okretanje) pl. latini-ca. antikatolički (grč. sredstvo. antiqua) staro pismo. protivtužba. podražavati ukus starih. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. antikvus (lat. pelco-vanja. odbaciti. truo) med. lek protiv čega. anti. antikataralije (grč. anti. anti. v. lat. dolor bol) med. katholikos) koji je protiv katoličke vere. antidinična sredstva. antički. antidinastičan (grč. uspravna latinska slova (supr. antikvirati (lat. starinski. lat. pr. izneti) ret. antidemokratski (grč. nastaje metamorfozom ampfibola. emeo povraćam) pl. Grka i Rimljana. sredstvo koje sprečava vrenje. anti. vrsta tamnozelenog serpentina. tip. med. sredstvo protiv povraćanja. antiquare) zastareti. antidotarij(um) (grč. diexeimi prikazivati. npr. antiemetičan (grč. anti. antiquus) stari. stanje) med. ante-datirati. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. čime se dobivaju snažnija dejstva. jezičko ostvarenje. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. starinar. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. lek protiv šećerne bolesti. antimentalizam (fr. nagrada. anti. antiepileptičan. antidolorozum (grč. anti. protiv demokra tije. daktylos prst) četr. ne vodeći računa o mentalnim. antikvitet (lat. avtigen (grč. raditi prema antičkim uzorima. anapest. kod nas ga ima u Fruškoj gori. antiquus stari) trgovina starim knjigama. anti. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. proglasiti nešto zastarelim. antiepileptika (grč. antidoton) ned. kakos rñav. sredstvo protiv bola. anti. protivsred-stvo. antidizenterika (grč. med. anti. anti dynastes vladar. Gallus) protivnik. katarroos stakanje) pl. antikatoda (grč. antikankroza (grč. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. antikvarnica (lat. antikvar (lat. anti. starinski. vrtlog.

„Demosten" mesto „govornik". antilogia) protivrečnost. pokret protiv rata i pripremanje za rat. lat. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. antimetabola. med. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. odbrana. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". protivnarodni. anti. žida u stadima po toplijim kopnima. anti. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika.: „Ako smo veliki. anti. lat. ali u protivnom smislu. bolest spavanja) med. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. antilisa (grč. anti. constitutio) protivnik ustava. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). sa logikom. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. sredstva. teol. delovi Sv.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč.. antikolika (grč. protivan moralu. anti. lekovi protiv trbobol>e. pozitivizam u lingvistici. zaravan) pl. anti. ukočenje) pl. anti. lat. antikosmetičan (grč. antikritika (grč. lat. med. anti. antimetabola (grč. antikritičan (grč. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. anti. anti. npr. anti. zamenjivanje jednog dela govora drugim. . convulsivus grčevit) med. na prestolu. spuštam se) kol. a padaju u suprotnim pravcima. krino sudim) odgovor na kritiku. antimetateza (grč. suar. povijam) pl. militarisme) protivnost militarizmu. dntinacionalan (grč. anti.-. med. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. anti. nationalis). antikonstitucionalan (grč. antilopa (grč. krino) pisac odgovora na kritiku. meros deo) ret. atomska masa 121.75.: „Jedi da živiš. anti. umesto interesa na dug. veliki smo svuda. anti. nenarodni. antimoralan (grč. razmena) ret. anti. nephrćs bubreg) pl. postupnost u izrazu) ret. kresis mešanje) prav. moralis) koji je u opreci sa moralom. anti. antilemičan (grč. antimaterija (grč. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). pisac odbrane od napada. klinč naginjem se. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. koji razvedrava raspoloženje. sredstva protiv psećeg besnila. v. antikritičar (grč. antilogikćs) nedosledan. npr. upotreba osobnog imena mesto vrste. protuslovan. antinomazija (grč. fr. supr. elemenat. loimos kuga) med. a ne živimo da jedemo". npr. antikonstitucionist(a) (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. anti. anti. antilego protivim se. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. koji služi protiv trzaja i grčeva. homolotumena. anti. ali drugim redom." antimilitarizam (grč. tj. nlat. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. sul-fid antimona. moriš običaj) fil. mentalizam) lingv. prigovor. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. antilogičan (grč. anti. antimerija (grč. lat. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. antologija (grč. napad itd. lethargfa dremež-nica. consti-tutio ustav) protivustavan. antimoralizam (grč. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele.: „Otkrovenje Jovanovo". anti. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje).: „Jedemo da živimo. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. antimelanholičan (grč. antimetalepsija. med. mos. anti. a ne živi da jedeš. u padati. anti. protivkužni. koji sprečava nastup krize (uticaj). anti. odbrana pred sudom. anti. protivkritika. redni broj 51. antinarkotika (grč. odgovor na napade. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. antikontagioza (grč. antimonarhičan (grč. melancholikćs) koji razbija tugu. znak Sb (stibium). nlat. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). u kolibi. antimonium) mineral. anti. onoma ime) zamenjivanje imena. originalnost osporava ili u koju se sumnja. contagiosus prilepčiv. antiiefritika (grč. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. npr. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. antiletargičan (grč. kolike trbobolja) pl med. antimetalepsija (grč. antikonvulzivan (grč. krino) koji odgovara na kritiku. ned. pisma čija se. narke ukočenost. antikreza (grč. protiv obamrlosti. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. metalepsis zamenjivanje. lat. važna njegova ruda. anti. anti. antimon (nlat. antimentalizam (grč. anthćlops) 3007. antimovid (lat. sinklinala. koji služi protiv kuge. metal srebrnobele boje. antimonium) hem. lat. antikonvulzivan (grč. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. lyssa pseće besnilo) pl. antilegomena (grč. pobijanje." antiklinala (grč. anti. klimax stepenice. npr.

sredstva protiv uzetosti (paralize). kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. protivnik. anti. antiskepticizam (grč. anti. reuma) med. fil. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). koji služi protiv zapaljenja pluća. sepsis trulež) med. antiseptičan (grč. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. anti. nomos zakon) 1. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. koji sprečava truljenje. antipodan (grč. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. gramma) geom. parallelos. aatipneumoničan (grč. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). pleuron bok. antirojalizam (grč. antiseptikum (grč. anti. antipiretike (grč. Semiti. teal. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. dvoumica) fil. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. glavobolje. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. npr. antiparalelogram (grč. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. političkom i duhovnom životu. anti. suparnik. pyr) ned. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). rebro) pl. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. antiplenisti (grč. socialis društven) protivan društvenom poretku. protivnožnik. antiracionalizam (grč. antisemit-ski. antipirin (grč. anti.: simpatija. nije apsolutni izvor saznanja. anomizam. plenus pun) fil. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. spolna ljubav. antireumatičan (grč. royalisme). neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. neslaganje sa trezvenim. antipatičan (grč. geogr. antiparalelan (grč. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. anti. parasitos gotovan) pl. 2. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. septikos) med. vatre. ravnokraki trapez. anti. sredstvo protiv groznice. antirevolucionar (grč. pyr vatra) pl. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. antiparagraf (grč. antirepublikanac (grč. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. koje se obično izražava jednim pitanjem. neslaganje sa trezvenim. antipatriot (grč. antisocijalan (grč. antiparalitika (grč. anti. lat. npr. antipatija (grč. koji suzbija vatru. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antiprotasis protivpred-log) ret. antipsihologizam (grč. antipleuritičan. supr. lat. groznicu. odnosno čovečje mišljenje. nerodoljub. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. shvatanje da razum. med. antipus) sasvim suprotan. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. lat. utuk. antiperistaza (grč. odnosno čovečje mišljenje. sredstva protiv šuge. pneumon pluće) med. anti. antipi-rink dr. anti. protivjevrejski pokret. lat. antipapizam (grč. . anti. pr. antisepsa (grč. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. anti. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. protivrečnost. groznice. antipleuritika (grč. med. rug) med. para-lyo) pl. lat. fr. protivnik revolucije. antipiretičan (grč. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. anti. anti. anti.: „Svet ima svoj početak u vremenu. antiparazitika (grč. nlat. anti. teal. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. pus. nije apsolutni izvor saznanja. antinomija (grč. koji služi protiv reumatizma. anti. shvatanje da razum. teal. anti. lat. antiskabioza (grč. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. anti. nesimpatičan. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). scabies šuga) pl. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. aspirin. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. psyche duša) fil. antiprotaza (grč. nemarenje. anti. med lekovi protiv vatre. med. patriotes) neprijatelj domovine. anpšlatonska ljubav čulna. oprečan. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. anti. lat. replika. antirepublikanski. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. ratio razum) fil. nemio. anti. antiracionalizam (grč. sepsis) heš. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. anti. antiseptika. anti. pl. anti. anti. anti. ratio razum) fil. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. skepsis nedoumica. pr.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom.

lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde.: „To bi bilo vrlo pametno". suprotno) 1. skia senka) pl. antiflogistika (grč.: „Ide ludo. thyreos štit. pl. tj. eng. antifebrilije (grč. spectrum avet. med. oprečnost dvaju karaktera. anti. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. antiflogistika 1. anti.U. antitoksin (grč. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. anti. antiflogističan hem. anti. antifebrilan (grč. haima krv. antispastika (grč. tuberkuloze. regnymi probijam) med. spiritus duh) fil. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. teza. phleps žila. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antifraza (grč. anti. antispastos vući na drugu stranu) metr. lekovi protiv groznice. lat. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. anti. lat. anti. med. koji ublažava zapaljenje ili vatru. / labudovi već bi poletjeli. v. spastikos koji vuče. anti. antitetičan (grč. pr. pr. antihelmintika (grč. antitipija (grč. elmis elmintos glista) pl. 5. spasmos) pl. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. febris) med. već bi okopnio. progovara mudro".. geogr. antiscii (grč. otrov) med. anti. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. odabrao papa Grgur Veliki. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. sredstva koja ublažuju grčeve. npr. antihektika (grč. antiftizičan. ned. ljudi sa suprotnim senkama. anti. phone glas) logička protivrečnost. otpev. u smislu „vrlo ludo". odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. logia. anti. febris groznica) med. (Hasanaginica). a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. anti. protivotrov. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. 4. phthisis sušica) pl. lekovi protiv zapaljenja. trzav) pl. anti. typos) otisak. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. 2. antiflebotomist (grč. komandant neprijateljske vojske. dveju težnji i sl. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. lat. sinteza. pristalice antiflogistike. anti. anti. antispast (grč. stanovnici na istom podnevku. al' su labudovi? / Da je snijeg. anthelmintika. med. antiteza (grč. med. odboj) fil. fermentum) med. suprotan. antithesis suprotnost. anti. prototip. v. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. hek. anti. anti. anti. toxikon. npr. v. jektike. antifonarij(um) grč. hem. 3. loet. up. nauka lat. anti. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. antipirin. antiflogističari (grč. . 57 antihemoragičan. antithetikos) protivan. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. anti. med. anti. 2. antispastika. ili kontrarna. prepis. antistrateg (grč. antispiritualizam (grč. ektikos jektičav) pl. lat. protivrečne. anti. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. antitireoidin (grč. sredstva protiv sušice. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. phlox) pl. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. anti. antifrizi (grč. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. antifonnja (grč. phlogos plamen) 1. eidos izgled) farm. lat. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. antiflogistika. tome sečem) med. anti. antifermenti (grč. phone glas) otpev. phlox. npr. antispazmodika (grč. up. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antispektrologija (grč. ret. antitypia protivudar. antiunionist(a) (grč. zajednice. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. protivnik ujedinjenja. antifebrin (grč. med. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. thermos topao) pl. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. med. antistrofa (grč. besmislica. anteci. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. antihektičan. ned. antiftizika (grč. flogiston. sredstva protiv sušice. antitip (grč. up. takoñe: otpe-vanje. teorija franc. oprečna). toksine. antitermika (grč. antifon(a) (grč. koji je u suprotnostima. sredstvo protiv groznice. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. protivgroznični. febris) farm. antispazmodika. freeze zamrzavati. lat. antihemoragičan (grč. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. / nego šator age Hasan-age. a drugi i treći dug: U ------.

antos (grč. nepomenik. anti. Ifthos kamen) pl. po starinskom ukusu. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. kotlina. kružno kretanje) meteor. antihtoni (grč. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. stanka. unapred primiti (ili: primati). med. antišambr (fr. zoon životinja. počinka. homonimi. ned. kol. lit-hos kamen) pl. ophthalmćs oko) pl. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. cvetnjak. s tim da će se kasnije dokazati. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. anthrax. tvrd-mek i dr. zbirka na j lepšega. med. anthos. up. živo biće) pl. fil. anticipaido (lat. antoftalmika (grč. antiquus) stari. paronimi. sredstva protiv zubobolje. ned. antihipnotičan. ophthalmos oko) pl. antichambre) zadržavati se u predsoblju. antorgastična sredstva med. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. protivgrañanski. koji potiče iz starog veka. odus zub. naročito lirskih pesama. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. antoliti (grč. v. anthrax ugalj. anti. kol. entre nous) meñu nama. anthrax ugalj) med. čekati prijem. toile. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. izmeñu. algos bol) pl. antoalaža (fr. anticus. lažistina. travnjak. crni prišt. oputa ime) pl. antonimija (grč. antr (fr. anti. redak. ñavo. kyanos zatvorenoplav) hem. zool. bezbožan čovek. upotreba jednog vremena umesto drugog. prostrel. antrakonit (grč. samo na suprotnim stranama polutara. odmor. predujam na robu. ned. stablu itd. preduj-miti. hafma. antonoar (fr. cvetno žutilo. fig. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. anthologia) branje cveća. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. anti. preduzimati. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. preduzeti. anticivičan (grč. antotipoliti. leto-zima. u poverenju. up. antraks (grč. anti. lat. anthos. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". starovremenski. geogr.. tle) pl. antički (lat. lithos kamen) min. antozoe (grč. cholas utroba) pl. up. u četiri oka. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). usred. anti. hemoroida. anthrax. anti. krasta. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. antologija (grč. inter) meñu. starodrevni. orgazam. antonomazija (grč. govorni ukras. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. cvat. listovima. metron mera) hem. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. npr. anticipacija (lat. anti. antihronizam (grč. predujmljivati. antoftalmika (grč. u obliku predujma. entonner. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. antonomasia drugi naziv) reg. korali. naročito na licu. antocijanini (grč. oputa) lkngv. antografija (grč. antikrist (grč. antihreza (grč. avtiholerika (grč. antr-akt (fr. avtihipnotika (grč. besnilo itd. sprava za odreñivanje količine ugljenika. lithos kamen) min. rheo curim) lged. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. anticnklon (grč. antrakoza (grč. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. fig. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. chthon zemlja. starinski. starog kova. antonimi (grč. pre vremena. npr. sredstva protiv očnih bolesti. anthos cvet. lat. koji služi kao lek protiv šuljeva. anti. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). privremen prekid u nekom poslu. sotona.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. hypnos san) pl. osip. kyklos krug. ret. entre. zlič. anti. fig. anti. anthos cvet. v. anti. npr. levkasta rupa od eksplodirane mine. anticipirati (lat. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. entr'acte) poz. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. anticipando) unapred. anthos. antonimi. . geol. anthos) cvet. sinotši. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. be-drenica. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. entonnoir) levak. dobar-rñav. u. sredstva protiv kolere. odmor izmeñu činova. vrtača. antišambrirati (fr. pr. med. antrakometar (grč. med. antotipoliti (grč. typos otisak. anti. antrakolit (grč. 58 antr-akt antoksantin (grč. plodovima. antr lu (fr. ksanthos žut) hem. sredstva protiv navale krvi. civis grañanin) negrañanski. anthos cvet. antodoitalgika (grč. antrakolit. reči suprotne po značenju. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. sredstva protiv očnih bolesti. krečnjak obojen ugljenom. antoliti. hresis upotreba) prav. zbirka odabranih. liig. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina.

anthropos. kao podvrste su: istorijska. pristup. o odnosima izmeñu čovečjih udova. opadanja itd. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. uticaja okoline. muški gamet kod biljaka. entree) ulazak. antracit (grč. a duh zakonu reinkarnacije. antre (fr. entre nous) v. pod antr. uvozna carina. pri-vredna. anthropos. krmenadla. telo je podložno zakonu nasleña. anthropos. predsoblje. anthropinos) čovečji. . antropologizam (grč. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. anthropos. lat. anthropos. supr. anthropos. uvod. latreia služba) obožavanje čoveka. poznavanje čoveka. najstariji fosilni ugalj. antropizam (grč. najbolja vrsta uglja. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. 2. plo-ñenja. otprilike jedan milion godina. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. S14N10. antropoidan (grč. bios život. antropolog (grč. saobraćajne. antropozoik (grč. antropozofija (grč. oblik) čovekolik. anthropos. anthropos. antropogenetika v. anthropos. po traje još i sad. nastavak ites) min. antropometar (grč. ulaz. antropareskija (grč. duša sudbini koju sama stvara. antropogeneza (grč. anthropos. ulazni-ca. predjele. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. avtreozoid (grč. trgovačke i politička geografije. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. anthropos. nauka o merenju čoveka.: teosebija. istorijskog i sociološkog. koji se tiče ljudi. anthropos. papagaj. ulazna soba. zemaljski. zoon životinja) geol. sličan čoveku (o majmunima). anthropos. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. anthropos. „prosvetljenje" i „posvećenje". antropolatrija (grč. anthropos. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. težnji i ideala. antrpilastr. anthropos. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja.) vot. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. metron) merenje čovečjeg tela. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. antropometrija (grč. socio-logije. antracen (grč. nauka o čovečjem telu. ukrpgganja. tj. želja. fiziologije. komad kojim počinje opera ili koncert. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). antropinski (grč. eidos vid. prostor izmeñu dva stuba. psihologije. anthropos. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. sophla mudrost) fil. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. logismos) fil. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. antrkot (entrecote) kup. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. antropogsografija (grč. antricid (grč. anthrax. antropognozija (grč. npr. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". antropozojski period geol. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. ulaznina. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. entrecolonne) apx. anthropos. množenja. kulturne. anthropos. antropomorf (grč. predvorje. antropologija (grč. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. antropobiologija (grč. 1. filozofije. ulaženje.(grč. anthropos. anthrax ugalj) hen. antropozojski period. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. istorije. antropijatrika (grč. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. odstojanje izmeñu stubova. shvatanje da je čovek biće slično bogu. psihološkog i filozofskog. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. anthropos. naročito svečanim. antropogonija (grč. anthropos) fil. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antropografija (grč. razmak. avtr nu (fr. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. muz. počinje sa diluvijalnim periodom. antropognost (grč. očoveča-vanje. antropomantija (grč. prvo jelo pri obedima. antropo. upadanje jednog glasa. anthrax ugalj. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. pojava glumca na pozornici. ulazna cena. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. složen ugljenički vodonik. arheologije i nauke o jeziku. majmun sličan čoveku. arheološkog i dr. antrkolon (fr. antropogenija (grč. antropogenija.

razuñivanje.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. anthropos. antropofagija (grč. sa ljudskim osobinama. anthropos. anthropos. u užem smislu. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. antroposfera (grč. v. antropotomija (grč. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. antropomorfoza. antrpo (fr. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. rañanje čoveka. anthropos. antropofiteja (grč. antropoterapija (grč. anthropos. tj. sphaira kugla. anthropos. anthropos. anthropos. en entrepot) necarinjen. choreo pasprostirem se) zool. izvoziti ili upućivati. anthropos. antroposkopija (grč. anthropos. i odatle uvoziti. fiziognomika. theke pričuvi-šte. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. dok leži u njemu. saopštenje vlade. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. tome sečenje) med. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. vrlinama. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. theos bog) obogočovečenje. skladište. morphe oblik) fil. počovečenje boga. anthropos. entrepot. anthropophagia) ljudožderstvo. morphe. anthropopatheia) fil. antrpilastr (fr. rañanje) biol. antrkolon. antropocentrizam (grč. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. antropomorfizam (grč. dvornica slave. morphe) fil. kratak članak. hod konja. koja se može razvrstavati. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. umetanje) trg. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. biološki život. popravljati. anthropos. anthropos. antropopeja (grč. antropofag (grč. antropomorfizam. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antrtaj (fr. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. stovarište. v. kanibalizam. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. antrša (fr. anthropopathefa) fil. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. anthropo-morphos) sličan čoveku. ponašanje životinja itd. smatranje onoga što je čovečje božanskim. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. anthropos. antropopatija. antrfen (fr. antropoteka (grč. antroposomatologija (grč. antropopa tizam. antropoteizam (grč. deliti. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. antropopatizam (grč. anthropos. razmak izmeñu stubova. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. antropohorija (grč. lat. nomos zakon) fil. obično zvanično.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. interpositus metanje izmeñu. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. antropofonika (grč. — an antrpo (fr. morphe uobličavam) počovečiti. phytefa sañenje. antropomorfologija (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. antropomorfozirati (grč. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. koje oseća i »seli isto kao čovek. tj. polukas. anthropos. anthropos. soma telo. entrepilastre) apx. koji ima čovečji oblik. antroponimija (grč. antropospeleologija (grč. spe-laion pećina. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. anthropo-poia) stvaranje čoveka. fizičke pojave. ne plaća carinu). ital. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. antropohistorija (grč. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. anthropos. nauka o spolnom životu čoveka. antropopatija (grč. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. tkanine osrednje finoće i kakvoće. ljudožder. obožavanje čoveka. antropohemija (grč. neocarinjen. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. entrefins) pl. entrechat. antroponomija (grč. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. a ova se pruži napred. anthropos. bog. . kanibal. onoma ime) lingv. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. up. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. an-tu-ka (fr. talile. anthropos. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. počovečavati. odstojanje izmeñu dva stuba . anthropos. lat. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. u bačen u redakcijski deo lista. slabostima i dr. istorija čovečanstva. antropomorfoza (grč. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. oseća i radi kao čovek. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. anthropos. anthropos. antropofobija (grč. anthropos. entrepas) poluravan. tj. da misli. antropoplastika (grč. antrpa (fr.

po dužini. otići. anus) anat. appšpegage) pribrojiti. annuus godišnji) godišnja otplata duga. apagogičan dokaz indirektan. lat. anfilirati (lat. anceps (lat. anfractuosus) krivudav. ap. fig. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. godišnjak. godišnja renta. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. anšer (fr. ap. nanizati. pr. čisti se! apagoga (grč. godi- šobran i kao suncobran. naročito Devi Mariji da će roditi sina. enfants perdus) na. anfan teribl(fr. voj. po-ništavati. filum konac. anulacija (nlat. annulus magicus) čarobni prsten. hydor voda) hem. an fas (fr. annuitas. žila srčanica. godišnji prihod. annus solaris) sunčana. anulus palacii (lat. iskrivudan. glavna srčana žila. amrel za svako vreme. hydor) bezvodnost. v. uračunavanje. a-oristos neograničen. neravan. ap. anus (lat. vragolan. helmintos glista) pl. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. enfiler) udenuta. anumerirati (lat. zaobilazan. anus (lat. poskupljenje. annus ecclestiasticus) crkvena godina. anhelacija (lat. anus interkalaris (lat. bolja ponuda na javnoj prodaji. anus komunis (lat. anthipnotika (grč. en face) spreda. enfant) dete. anus solaris (lat. nizati. anthelmintičan. dati više pri nadmetanju. yper nad. nestašica vode. anhidrid (grč. dvostran. nesiguran. s boka. oči u oči. teško udisanje vazduha. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. nesta-ško. god. Š. aosmičan (grč. u opasnost. ukinuti. opovrgavati. hypo-phero snositi) ret. pr. podizati cenu. upija. ogla-siti nevažećim. anti. koji se dogaña svake godine. završetak zadnjeg creva. idros znoj) med. tući topovima po dužini. Blagovesti. red soba u jednom pravcu. s boka. preko. anti. anfan perdi (fr. oča-ravati. annus intercalaris) prestupna godina. aorte med. anhidrit (grč. neprestupna godina. ribarski prsten. slobodan od vode. aiulus magikus (lat. anšerirati (fr. opčiniti. apage) odlazi. ali koje izloženo vodi apsorbuje. pol. apanaža (fr. uništavati. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. iznad. anus kurens (lat. obična julijanska godina. ushititi. da bi se posle jedan po jedan pobijali. anus eklezijastikus (lat. hypnos san) pl. zadiviti. napraviti ćupriju (u trik-traku). ushićivati. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. aorte) znat. vijugast. anšlus (nem. zapodenuti razgovor. anulus (lat. annus currens) tekuća godina. dvosmislen. apanage. anuarij(um) (lat. ukidati. dobrojavati. metr. ap. nlat. objavljivanje. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . encherir) trg. kome je oduzeta voda. ñavolan. soli i oksidi. koji traje godinu dana. ap. anuitet (nlat. Petar u ribarskom čamcu. s lica. zadivljavati. aorist (grč. udevati. med. npr. npr. annullatio) poništenje. anšantirati (fr. aorta (grč. anti. anumeracija (lat. uračunavati. an-šantiran. apage! (grč. enchanter) očarati. kroz čmar. ukinuće. preñašnje svršeno vreme. poništavanje. fr. helmins. pridruženje. podizanje cene. sredstva za isterivanje glista. per anum (lat. anhidrija (grč. apagoge) log. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. Anschluss) priključenje. anfilada (fr. antihipnotika. posredan dokaz. opovrgnuće. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. anuncijacija (lat. med. pripajanje. poskuplji-vanje. prisajedinjenje. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. annunciatio) nagovešta-vanje. opčišavati. per anum) med. uron mokraća) med. anti. opovrgavanje. posredan dokaz. zaplesti nekoga u neko preduzeće. anhelatio) kratko. annus civilis) grañanska godina. dobrojiti. pravo u oči. anfraktuozan (nlat. anulirati (nlat. anthiperidrotikon (grč. neodreñen) gram. mrtva straža. anthipofora (grč. spa-janje. anulus pi-skatorijus (lat. januara do 31. decembra. kolebljiv. idi. tj. dahtanje. osme miris) bezmirisan. annulus) prsten.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. čmar. anceps) dvostruk. opovrći. annullare) poništiti. pribrojavati. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. dobrajanje. prošlo trenutno vreme. voj. ap-ago odvesti. suša. vodonik i postaje kiselinom. enchere) trg. anus civilne (lat. kalendar. enfilade) dug red. zadihanost. anhidričan (grč. annus communis) prosta. anurija (grč. biser. poskupl>ivati. nuditi više. potpun prestanak lučenja mokraće. annualis) godišnji. oglašavanje nevažećim. anfan (fr. aortitis (grč. annumeratio) pribrajanje. hydor voda) hem. anidrija. annuarium) letopis. od 1. annus) godina. a. izvoñenje i nabrajanje prigovora. tučenje topovima uzduž. anualni (lat. anthelmintika (grč. uništiti. godišnji dohodak. džombast. npr. zapaljenje aorte. ubrajati. hydor voda) hem.

apatičan (grč.). apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. odvraćanje. aparentan (lat. appellare. početak. nepromišljen priziv. a-. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. neupućenost u ono što je lepo. npr. neškolovan. a-. appassionato) kuz. apart odvojeno. pun draži. višim sudovima i traži njihovu pomoć. boje sive. imenovanje. nedostatak ukusa. apatetičan (grč. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). vrh kupe. appellatio admissibilis) prav. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. apparentia) privid. rod. neprihvatljiv priziv. ceo pribor. apantesis) odgovor. npr. mač. privid-nost. obezbeñen prihod. stan sa više odeljenja. apatit (grč. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. antropofobija. aparatura (lat. apelant (lat.: antiapeks. pozorišta i dr. naprava. apedeugizam. zajedničko ime. apanažirati (fr. apartan (fr. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. apathes) neosetljiv. jasan. a-. kazivanje. sprava i sl. taj pas nema apela. npr. lažan. zaključak. odvratnost meñu ljudima. zbor. pomoćna sredstva i dr. oruñe) sprava. supr. braće). gran. dražestan. strasno. odgojni) neobrazovan. sva oruña. apaš (fr. astr. apelativan (lat. ne odaziva se na poziv gospodara. appartement) stan. neke radionice. appellativus) gram. posle nižih. nevaspitan. dopustljiv i prihvatljiv priziv. ljubičaste ili zelenkaste. veoma rasprostrt. poslušnost kod pasa. apelacio admisibilis (lat. nemarnost. appellans) prav. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. zadocneo priziv. appellatio frivola) prav. pobijanje. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. apeiros neograničen. očevidan. očigledan. npr. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. zločinac. apanteza (grč. kalcijev fosfat s fluorom. nomen appellativum) gran. koji označava zajedničko ime. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. arasće) velegradski razbojnik. apeks (lat. reč koja označava rod ili vrstu. apatije (grč. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. ravnodušan. apedeuzija. pri Zemljinom obrtanju. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). prizivni sud za crkvene sporove. paideyo vaspitavam. odgojim) v. apatao.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. zamršen. apaideysia) nevaspitanost. odeljenje. pozivanje na viši sud. appellatio inadmissibilis) prav. lopov. geom. apelacio inadmisibilis (lat. appel) poziv. apart naročit. doziv. apelacio frivola (lat. apantropija (grč. appellatus) prav. zaziranje (ili: strah) od ljudi. appelare) viši. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. apatao zavodim) št. izdvojeno. znak.). stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). apeiron (grč. beskrajan) fol. spoljašnjost. spoljašnji izgled neke robe. apelatorija (lat. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. lat. aparat (lat. patria domovina) lice koje nema državljanstva. paideytikos vaspitni. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. apparens) vidljiv. apelat (lat. za-pleten. čovek. pozivanje. apartman (fr. apatetikos prevaran. lažljiv) lažljiv. priziv višem sudu. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apeiros neiskusan. sa puno osećanja. svirepost. životinja. areh vrh. apeirokalija (grč. odrediti stalan godišnji prihod. neosnovan priziv. apatheia) neosetljivost. bioskopa. veličina i sl.: drvo. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. appellatio temera-ria) prav. soba. beznačajan i ništavan priziv. prevaran. stroj. apelativ (lat. vidan. apatrid (grč. tj. prav. apelacija (lat. apartheid (eng. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. voj. otimač. apasionato (ital. apelacio temerarija (lat. jedinstven) naročit. apparatus sprema. apelacio dezerta (lat. sva mehanička postrojenja (npr. verovatnoće. nesvakidašnji. neobičan. apedeutizam (grč. prividan (npr. vrstu. utrnulih osećanja. odstojanje. neznanje usled slabog školovanja. apedeutičan (grč. neobrazovanost. ravnodupšost. ret. apel (fr. nedopustljiv priziv. appellatio deserta) prav. godišnji prihod. . prepušten. up. nemaran. poznavanje. aparencija (lat. izgled. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). trg. žalba višoj vlasti. aparatorij(um) (nlat. utrnu-lost osećanja.

apis) zool. appetitus) prohtev za jelom. apersi (fr. apercepcija (lat. stanje bez groznice. ad-percipere) zapaziti. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. a-. shvatanje. slobodan od njihanja. bez visoke temperature. aperitivus) v. da se jede. applaudere) tapšati. apiarium) pčelanik. aperijentan. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). za-pažanje. bujica praznih reči. aperitiv (nlat. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica.. appendix) ned. konstruisan 1866. aplaudira™ (lat. siguran od vatre. aplanat (grč. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. irreg gornji. suština. aperientia) pl. neprobavljiv. apendikularije (lat. apices juris (lat. pčela. apirman (fr.ne. a-petalos) bog. osećanje gladi. med. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. a-. dovesti u red. med. nagon. požu-dan. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. volja za jelom. pčelinjak. appetitlich) ukusan. koji nema iskustva. koji nema koštice (o plodu). rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. apeticija (lat. ad-perceptio) fil. a. . koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. apetencija (lat. aperijencije (lat. neiskusan. apistia) neverovanje. appellare) v. pepsis probava. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. koji pati od slabog varenja želuca. bez groznice. apeiria) neiskusnost. otkloniti smetnje. zapažati. nlat. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. aperantologija (grč. odnosno mišljenja. čut udarac) sp. sažetak. prohtev. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. aperfu kratak pregled. sumnja. letimičan pregled.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. nevičan. linkejoskop. apehema (grč. Alis mit. aperiens) koji otvara volju za jelom. apices juriš) pl. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. da ga (ili: je) pojedeš. koji nema sferne aberacije. aplazija (grč. aplanirati (fr. alelovati (lat. apertura (lat. appendicula mali pri-vezak) pl. apikultura (lat. želja. a-pyros. zaključak. uložiti (ili: ulagati) protest. apendiks (lat. tj. a-. appetitio) težnja za čim. uvideti. alat. a-. više veze duševnog života. zool. ap-echema) odjek. rug vatra) med. zaklona na optičkim aparati-ma). suprotno dejstvo pada. appetere. peira iskustvo) 2. plašiš obrazovanje. primamljiv. rug vatra) 1. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. perfodos) fiz. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. apistija (grč. sklonost. žudnja. otvor npr. oni akti parenje. uobličenje. proveravanje računa. aperire otvoriti) med. apirija (grč. pohotan. težnja. apijarij(um) (lat. rugep kopggica) bog. koji izaziva želju za jelom. požuda. apetitlih (lat. žudnja za nečim. apireničan (grč. appetentia) čežnja. sladak. crvuljak. aperiodičan (grč. prilog knjizi ili delu. aperijencije. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. apetit (lat. dopuna. pravničke dosetljivosti. beskrunični. v. a-. izdužen produžetak sa površine nekog organa. planao) opt. drugo. rug) med. a-. simbol zemljoradnje. uložiti (ili: ulagati) priziv. bez. bez (sferne) aberacije. kratko i pregledno izlaganje. opt. a-. zagladiti. areh. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. slabo varenje u organizam unete hrane. apiretičan (grč. otvor (izdubenog ogledala. težnja za čim. ješnost. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). pozivati se na nešto. varenje) med. sredstvo za čišćenje. sveti bik. nem. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. apurement) trg. načelo na kojem počivaju druge. naklonost. aperire otvoriti. saznaje i tumači. apiričan (grč. koji su bez latica. aperijens. apelirati. apireksija (grč. apendicit (lat. apetalan (grč. apetitivan (nlat. apis (lat. overavanje. cultura gajenje) pčelarstvo. nezapaljiv. aperantologia) preterana brbljivost. kao složene sočivo. tvorenje) anat. appendix) dodatak. aplanir) poravnati. pl. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. appellare) moliti koga za pomoć. apeiros. pomoću kojih se jedan predmet shvata. aperkat (ept. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. a-. živo odobravati. aperitivan (lat. na prečaga. apiričan (grč. apertura) anat. apepsija (grč. jasno shvatiti. apercipirati (lat. odnosno mi-šljenja. a-. aplanatičan (grč. aperijens (lat. aperitivan. apeptičan (grč. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. appetitivus) željan. aperijentan (lat. loša probava. apis pčela. bez lišća. tečan. a ne one koje počivaju na asocijacijama. pljeskati u znak odobravanja. planao lutam) fotografski objektiv. podozrevanje. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije.

: Dete bolesno mora da leži. tajanstven. rat. apodemia boravak u tuñini. apograf (grč. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. up. apokaliptika (grč. koji se može lako namestiti na. aplauz (nlat. natrag. pohvala. dodati. dati npr. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. mat. apogamija (grč. pljeskanje u znak odobravanja. neoboriv. afelijum). rañanje bez nogu. upotrebiti. supr. ucrtati. zagonetan. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. rpeo dahćem) ned. apogej (grč. appointer) odrediti platu.-. primena. grapho pišem) prepis. apodiksis (grč. pus noga) med. tačka na putanji Meseca. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. ukrašavanje melodije sitnim notama. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. apo. Jupitera. beznožnost. proble-matičan. metnuti. applicatura) kuz. . a-. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. appositivus) gran. združiti) liši. uneti. naročito u vojnim naukama. apodiktičan (grč. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. aplikata (lat. menica. a-. neopovrgljiv dokaz. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. 2. apozicija (lat. priljubljiv. oblog.(grč. upotreba spoljnih sredstava. dokazan. ukras na haljinu. može da ga zameni (npr. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. 1—8): kuga. lek. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. poravnati se u nečemu. drugi. neopovrgljiv. applicare približiti. npr.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. apojovium. vrednoća. itd. apodan (grč. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. apoentirati (fr. dokazivanje. npr. perigej. izlaganje. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. gameo ženim se) zool. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. nemanje nogu od samog roñenja. stavljanje. appoggiatura) muz. appositi-vum) gran. primeniti. predudar. pus. prišiti. applicans) v. L0g. završnica. nedisanje. prilježnost. beznož-ni vodozemci. appositio) gram. metanje. apozitiv (lat. aplikacija (lat. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. Apokalypsis) 1. sitan novac za potkusurivanje. beznožan. arb od. applicabilis) primenljiv. aplikatorika (lat. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. kao apozicija. aplikabilan. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. apozitivan (nlat. apoen (fr. apoñatura (ital. applicativus) v. pus) koji nema nogu. Otkrovenje Jovana Bogoslova. aplicirati (lat. čita knjigu). apokaliptičan (grč. primenjivanje.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". apoda (grč. starati se. ned. u nekim kavkaskim. obraća-ti jaku pažnju na nešto. aplikativan (nlat. apodija (grč. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. npr. arropege priložiti. arb. applicare) namestiti. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). bezuslovan. applausus) tapšanje. pljesak. ogledni govor. neminovan. svaka. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. za razliku od prvog dela (protaze). apo-gaion) acrp. modalitet. afričkim i dr. apodikti-čan. kopija izvornog dokumenta. brižljivo izučavati. a ne Sunce (up. apnea (grč. noga) zool. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. tvoj mlañi brat. prilepiti. Jovis) astr. kandidat. poslednji deo složene rečenice. glad i smrt. koji stoji kao dodatak. aplikativ (lat. dodavanje. sud koji izražava logičku nužnost. a-. a-. podćs. aplikativan. podesan. applicatio) način izvoñenje. raz-. prio-nuti za neki posao. Jov-od Jupiter gei. prileplji-vanje. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. aplikatura (nlat. staviti. apodeixis) prikazivanje. zavoj. glasno odobravanje. aplikabilan (nlat. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. npr. apodejktičan (grč. Dušan. applicata) geoi. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. naročito inostrana. 18). poslednja knjiga Novog zaveta. tj. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. appoint) fin. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. utiskivanje. nameštanje. kada se još smatralo da je Zemlja središte. apodoza (grč.. asertoran. plaćati. apojovijum (nlat. apunto. aplikant (lat. opet. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. gran. grč. apodiktičan sud log. marljivost. apodosis) ret. arb.: . kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. ordinata (kod kupinih preseka). apodeiktikos) koji dokazuje. pravilan položaj prstiju pri sviranju. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. mračan. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. Apokalipsa (grč. odrediti ročište. apodeiktikos) v.

snošljivo stanje. odrezivanje) gram. astr. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. apolid (grč. apolćgema) odbrana. takoñe: dela nepoznatih pisaca. arb. fil. med. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. lažan. stojici. apologeomai) odbramben govor i dr. apolis. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. branilac. mišiće. sumnjiv. prelom kosti. apolonion (grč. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. apologeomai branim) teol. sprečavam) med. apologema (grč. rešenje. apo-krypto skrivam) pl. skraći-vati. apoplesso udarcem oduzmem) ned. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. zdravlje. apologfa) odbrana. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. apolitoza (grč. apologeomai branim) v. apo-krinomai obavestim. vraćanje zdravlja. 5 Leksikon apolepsa (grč. a roso a roso) nuz. apologetičan (grč. kod ljutića). kanoi-ske. spokojstvo. apoplektičan (grč. pronañena u Darmštatu. krvokapni. u Engleskoj. koji ima karakter odbrane. aponija (grč. . skratiti. pronañen 1828. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apologeomai) braniti. arb. istraživači Otkrovenja. sklon kaplji. apoklazma (grč. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. med. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. muzike. pretvaranje u kamen. postepeno. govora. poezije. apo-krmo izlučujem) med. pitagorejci). aponeuroza (grč. arb. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. apo-krypto skrivam) nesiguran. mixis mešanje. naročito hrišćanske učenje. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). disanja. apologetika (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. nauka o tome kako treba braniti veru.. aro-Mab slomim. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. religiozni zanesenjaci. naročito rimskog. apolithyo skameniti) kol. bog sunca. apologija (grč. a poko a poko (ital. arb. Apollon) muzički instrumenat.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. neuron žila. potpun prestanak neke bolesti. od IV veka titula biskupskog. apokopirati (grč. kaplja. sličan kaplji. lekarstva. prestanak. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. držati odbrambeni govor. apokrifi (grč. poreñenje u priči. bila. ozdravljenje. apolepsis zadržavanje. poremećaj. apolog (grč. sin Zevsa i Lato-ne. mračan s obzirom na svoje poreklo. apokriza (grč. sličan orguljama. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. apokrino izlučujem. skamenjavanje. živac) znat. izostanak) neke organske funkcije. Aiolon (grč. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. svojevoljna smrt od gladi. apologizirati (grč. poučna pričina. apoplexia) ned. odgovorim) 2. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). odgovor. Apollon) nit. nepravi. arolambano zadržavam. izdvajam) 1. koji luči. apologist(a) (grč. apokatastaza (grč. aponia) bezbolnost. postupno. npr. grupe mišića i cele udove. aiokritičan (grč. apopleksija (grč. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. odluka. babušina. odvajanje. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. apomiksija (grč. karpćs plod) bog. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. ned. zauzimati se za. pret . apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. apokartereza (grč. otkrivene. skrham) med. podmetnut. poput navlake. Apollon) nuz. malo po palo. povratak u isti prividni položaj. odbrambena tačka. apologet. npr. sparivanje) zool. apokrizijar (grč. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apokriza (grč. apokrifan (grč. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". u isto vreme. apologet (grč. apokspa (grč. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. obaveštenje. apokarpija (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. kapnos dim) ned. vrsta fortepi-jana. apo-kopte odsecanje. koje nisu prave. apoliza (grč. apolonikon (grč. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. rečitosti itd. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. sufumigacija. apćlogos priča) poet. apokapnizam (grč. spis.sid (ili: smetnja.

fr. . apostrophe odvraćanje. apoetolikum (nlat. a posteriori) fil. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. aporematičan (grč. apostasia) odvajanje. apostat (grč. npr. apostilator (nlat. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apostazirati (grč. apostrofirati (grč. aporeta (grč. donesi! (kod obučenih pasa). imanje doneto u brak. Julija Apostata. apostolos odaslan) poslanik. aposterioran (lat. da se nepojamno od pojamnog odvoji. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. . apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. med.! apostazija (grč. apostematio) med. supr. otklanjanje. načela. naročito od hrišćanske vere ili crkve. ideje i sl. aport! (fr. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. fig. aporetičar (grč. papinska vlast. apostata) otpadnik. koji se gnoji. a posteriori (lat. učenja. apostrof (grč. čistim učenjem apostola. sumnjiva (ili: sporna) stvar. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. 3. bespomoćnost. arogeb) v. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. koji odgovara učenju apostola. kolebati se. npr. 1. grditi. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. nejasnoća. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. kao pečat. nedopušten. Bogom sestro. bilo prisutno j ili odsutno]. a posteriori) fil. arogsb u zabuni sam) sumnja. neprolazan) pl. logična teškoća. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. 4. apopsihija (grč. ua. fig. apostilirati (nlat. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. lat. apostates. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. zvanje propovednika vere. onaj koji je sklon kaplji. roba zabranjena za izvoženje. preporuka priložena uz pismo ili molbu. odmetanje. apostolos) koji potiče od apostola. aportirati (lat. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. aporos neprohodan) fil. apportare. ispuštanje duše. aporem. stvoren na osnovu iskustva. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). preveriti. . zavisan (ili: zavisio) od iskustva. apostolicizam (grč. tj. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. 2. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. otpadništvo. apor (fr. apporter) doneti. odvojiti se od pravog učenja ili vere. apo-stema čir. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. donositi. apo-strepho odvratiti. Hristov učenik. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. apostrofa (grč. prinositi. apćrema. „Ja ću tebi" . metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. aporizma. stvari zabranjene za izvoz. pribegavanje) ret. apostematozan (grč. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. apo-siopesis zanemljenje) ret. ali ne u gotovom novcu. naročito kod obučenih pasa. apostateo otpadam) otpa-sti. aporia) zbunjenost. težak za razumevanje. aporetičan (grč. aposiopeza (grč. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. apostolicitet (nlat. Dela apostola. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. goro i planino. aposfragizma (grč. gnojenje. ulog) trg. apostol (grč. nlat. duboka nesvestica. zavisan od iskustva. apostematosus) koji ima oblik čira. apport prinos. ukor.: a priori. apostrophos) gram.: Jao. apoplšsso udarcem oduzmem) med. oštrijim tonom. nejasan. Dela apostola. apostolski (grč. odmetnuti se. apostolsko dostojanstvo. sporno pitanje. prećutkivanje. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. skeptičar. aporija (grč. prevrnuti verom. arogeb) zagonetan. ukoriti. aro. osloniti nekog življim. apostemacija (nlat. tj. na osnovu iskustva. apostolat (nlat. naročito hrišćanske. aporem (grč. apostolska stolica (lat. grdnja. propovednik hrišćanstva. obamrlost. a-poreutos neprohodan. ili nekoj stvari. koju je osnovao apostol Petar. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. težak zadatak. aporetika (grč. zagnojavanje. odreći se vere. a-poreutos) zabranjen. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. a posteriori. apporte) daj ovamo. okrenuti) gram. apostil (nlat. sphragis pečat) lik urezan u prsten. aporetikos) onaj koji sumnja. gnojav. dodatak nekom pismu ili povel>i. pisma koje su napisali apostoli. logička teškoća. onaj koji širi neko učenje. apostolicitas) teol. aporizma (grč. arogeb biti u nedoumici. papski. apo-psycho izdahnem) izdisanje. teškoća. nepokretnostima ili pokretno-stima. prav. fig. bog.

mlečnih prerañevi-na i dr. ar . prav. potom. tj. . apotemno odsecam) mat. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. aro. brašna. stanicama. apraksija (grč. prevoj. kratak a misaon. apothesis odvajanje. apotheke. npr. moj apre. kol. apre (fr. nesumnjiva smrt. phone glas. kao izmeñu ~U~2p 1. veličanje. pojam. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. koža. aprecijacija (nlat. sentencija. trgovac lekovima. podignutih na kvadrat itd. pohvala. skinem. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. apofonija (grč. razlika izmeñu celog i narednog polutona. aro. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. aprobator (lat. ablaut. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. pori-canje. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). fr. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. vezivanje. apretura (fr. predstava. ukidanje. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. a priori) fil.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. popis imetka. mladi-ca. apretirati (fr. approbativus) odobravan. fabrikama itd. odobrenje. apo-tithemi) geom. apotoma (grč. označava lo-gičku prethodnost značenja. usrdna molba. up. aprobativan (nlat. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. sredstvo za zaštitu od nesreće. apophysis izraštaj. obožavanje. razumevanje. up. apoterapija (grč. strahovanje. poslovica. dopuštenje. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. sliveno. apotithemi ostaviti na stranu. obožavati. apraxia besposlenost) pskh. veličati. procene. ukinem) lipti. ali tako da ne izgleda da se to hoće. epi-fiza). apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. therapefa) ned. metria) merenje odstojanja. apprecari. approbatorius) v. apprecatio) preklinjanje. aro. predudar. hartija. a prima nista (ital. kuz. apoftegma (grč. apotropaion) amajlija.). vina. apoteozirati (grč. gubljenje glasa. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. alodžato (ital. ocenjivanje. thanatos smrt) potpun prestanak života. nlat. ocena. apophthegma) kratka i duhovita izreka. koštani izraštaj. skloniti. sjajnost itd. appoggiatura) kuz. bilo u etici. uroka i sl. appretiatio) odreñivanje cene. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. vrednosti nečemu. slivanje tonova. a priori) fil. prema tome. povoljan sud o nečemu. apotithemi odvojim. sjajnost). hapšenje. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. apotropejon (grč. v. kućna. apoche odstojanje.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. pro-cenjivanje. apohometrija (grč. apophonie) lingv. aprioran (lat. u običnom životu: unapred. appoggiato) nuz. bilo u teoriji saznanja. vezano. muz. apofiza (grč. prima nista. apoteoza (grč. apohromat (grč. theos) uzdizati do božanstva. npr. poljo-privrednim dobrima. pristanak. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. apriorizam (lat. apophasis) davanje saveta. aprekacija (lat. apoteka (grč. potpuno izlečenje. (»sita. aprehenzija (lat. apoteza (grč. dati mu glatkoću. da se knjiga štampa. koji izražava odobravanje. aro. min. produženje lečenja i posle bolesti. kutija u kojoj se drže lekovi. izdanak) med. apprehensio) fil. putnička apoteka. a ne vremensku prethodnost (psihološku). v. npr.: a posteriori) te. aprobatoran (nlat. apoftegmatičan (grč. u državinu. misao. zabrinutost. aprobacija (lat. koja je razli: . krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. zatim. apres) posle. apofaza (grč. a priori (lat. aro. chroma) opt. hen. skidanje. aprobatoran. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. approbatio) odobravanje. a priori. duhovit. apofize pl. im. apotema (grč. nezavisan od iskustva. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. a prima vista) trg. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. aro. razdaljine. apopatura (ital. apotekar (grč. nezavisno od iskustva (supr. aproba-g tivan. uzimanje u posed. sa košću spojen koštanom masom (up. chroroa boja) opt. inventar. zatvor. strah. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju.

apropinkvirati (lat. apsentan (lat. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. alkohol čist od vode. praviti prokope. neuslovljeno. svod) 1. bezuslovan. profitant. imati pristup. ocenjivanje otprilike. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. prosto. broj. prilagoditi. appropinquatio) približavanje. apsolvent (lat. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. tj. aprobirati (lat. apopsihija. apropinkvacija (lat. za masu: gram. u filozofiji religije: apsolutno biće. neprisustvo duha. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. apsmthion) ned. samovlašće. podesiti prema čemu. strašljivost. supr. up. rovove. približno iznalansenje korena. ograničenja) nezavisan. približno izračunavanje. potpun. aproprijacija (lat. approche) voj. dodirna tačka. v. u ap-solutnom smislu. bog. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. svršiti. prisvajati. bezuslovno. za vreme: sekunda. pril. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. astr. povoljno oceniti. apsenteri (eng. apsolutni broj. apsis) vrh. absolutum) l. no samo za jednu. naročito nekog trenutka ili dogañaja. iako se u njemu podrazumeva. aproksimativa (lat. a propos) zgodno. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. apsidiola. aproseksija (lat. fkl. rakija sa pelenom. v. aproš (fr. apsidna linija astr. absolvere razrešiti) gram. osloboditi od (greha ili krivice). prosto-naprosto. fiz. primicati se. približavati. eng. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. apsolutni alkohol hen. apsentizam (lat. učiniti nešto apso-lutnim. apsintizam (grč. udešavanje. npr. absens) odsutan. approximativa) tačka zbliženja. apsolvirati (lat. saobra-ziti. appropriatio) prisva-janje. aproksimativan (lat. shvatati. pohvaliti. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. apsidiola (nlat. indikativ. approximitas) približ-nost. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. approcher) približiti se. up. gram i sekundu. kao poručeno. prisvojenje. dakle. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. aprovizionirati (fr. neku . prokop. samodržavlje. gorka rakija. aprovizacija (lat. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. absens) odsutan. povodom toga. polukružni delovi crkava. mat. bez obzira na njegovu zapreminu. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. naročito u crkvama romanskog stila. apsens (lat. aproširati (fr. kao poručen. pod apsenti-zam. grč. aprofiter (fr. uslova. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. u zgodan čas. nešto. materijali-stički: materija). naročito onih koje su grañene u romanskom stilu.. neuslovl>en. apsychfa) nesvestica. za vinograd i sl. tim povodom. savršen. ab-solvere odrešiti) razrešiti. approfiter koristiti se) v. absenterS) pl. approximatio) pri-bližnost. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. aproksimitet (nlat. approximativus) približan. relativ. baš kad treba. apsolutizam (lat. mala horska kapela. fkl. apsmthion) bog. približna ocena. razumeva™. pelenjača. duž koja spaja obe apside. absolvere) neograniče-nost. aproksimirati (lat. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. apsolut (lat. apsint (grč. approximare približava™ se) približiti. 2. voj. velika oca eliptične putanje. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). čist. rov. ili predstavljati nešto kao apsolutno. apsida (grč. prilagoñavanje. absolutum) činiti. fiz. appropinquare) približiti. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. apsis. bezodnosno. dopustiti. završiti. školu. vrednost bez obzira na znak + ili —. apsolutan (lat. prvi osnovni uzrok svim pojavama.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. apsolutan (lat. 2. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. neprisebnost. naprosto. rasejanost. absolvere završiti. afelijum i perihelijum za planetu. stvar po sebi. absens. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. apsolutivirati (lat. npr. apsidos okruglina. udaljen. abest. agr. približavati. apsolutna vrednost mat. aproksimacija (nlat. a prope (fr. apsihija (grč. udesiti. samovolja. supr. aproprirati (lat. priznati nekome sposobnost za nešto. pelen. neograničeno. relativno. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. savršeno. appropriare) prisvojiti. duh. neograničen.

smešan. napon. apsorpcija (lat. in abstracto) u opštem. besmislica. duvana. absumptio) trošenje. metastatič-ni apsces. linea. nerazložnost. pojmovno odvojeno. graditi misaone predstave. ubrizgavanjem mleka i dr. udaljiti se. spolnom opštenju. gonoreje. neime-novani broj. abstersio) med. ab-sorbere) v. odustajanje od nasledstva. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. misaona imenica. hen. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. apstraktan broj mat. udaljavati se. odvajati u . potpuna zauzetost (poslom. apstergevtan (lat. nejasan. mudrovanje. otići ad apsurdum(lal. potrošiti. koji služi za ispiranje. odvajanje. abstergere otrti) prati. sredstva za ispiranje rana. pranje. apsolutivira ti. apstrahirati (lat. apsurdnost (lat. razrešni. apsurdan (lat. absurdum nemoguće) v. razrešio pismo. abstractum) log. okaniti se toga. abs-trahere) odvojiti. absorptio. apstergencije (lat. zamišljen. uzdržljivost. ispirati. primanje u sebe (supr. abstersivus) med. abstinens) pristalica apsti-nencije. apsorbirati. absolutus) bezodnosnost. absorbentia) pl. spolne ljubavi. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno).apsolutizirati 69 apscisa ni. neuslovljenost. čistiti (ranu). uvlačiti u se. npr. absurdus) logički nemoguć. rela-tivitet. ono pggo je u mislima. bezuslovnost. odvojiti. ovladati. duvanu. in apstrak-to (lat. med. supr. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. usisa-vati. spolnog opštenja itd. apsolucija (lat. metron mera) fiz. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. apstinencija (lat. mesa. apsolutist(a) (lat. samo u mislima. usov. misaonih predstava. uzdržavanje od alkoholnih pića. abscissa tj. apstraktan (lat. grč. apsterzivan. apsterzivan (nlat. ispiranje. apstrakcija (lat. absolvere. apsorbirati (lat. apsurditet. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. absorptio) fiz. upiti. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. apsorbovati (lat. nepriličan. fig. prelaziti u gnoj. usisiavanje.: emisija). progutati. apsolutoran (lat. apstrahovati (lat. čista misao. otpusni. mis leno (supr. apstencija (nlat. apsces (lat. obuzimati. težak za razumevanje. fiksacioni apsces. besmislen. apsolutnost (lat. apstruzan (lat.: konkretan). gram. upijati. odseći) geom. abstractio) log. apstraktne (nlat. sasvim zauzeti poslom nekoga. apsumpcija (lat. čist. abstergentia) pl. abscindere otrgnuti. usisan.. glupost. apsorpciometar (lat. zagnojavati se. progresivne parali-ze itd. abs-trahere) v. abstinere) uzdržavati se od alkohola. radi lečenja sepse. ne obazirati se na to. koji postoji samo kao pojam (supr. dubokomi-slen. gnojno zapaljenje tkiva. apsorbencija (lat. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. ab-sorbere) usisati. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. apstrahirati. razreš-nica. koji čisti (ranu). istrošenost. abstentio uzdržavanje) prav.). abstractivum) xex. absolutum) v. neosvrtanje na. potpuno zaposliti. v. apstraktum pro konkreto (lat. čista misao. zagnoj. opšte. gnojnica. duvana. raseja-nost. čist pojam. absurdum nemoguće) v. udubenost u misli. rasejan. mislen. mesu. nerazložan. apscisa (lat. ad absurdum) otići u besmislenost tj. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. mislima i sl. apsolutorij(um) (lat. pomilovanje. čist akt mišljenja. ispolj. teorijski. apsurditet (lat. otići. absolutorium) razre-šenje. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. teško razumljiv. absolutorius) koji osloboñava. trezven. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. trezvenjak. zamišljenost. upijanje. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. med. upojan. savršenost.: in konkreto). osloboñenje. grañenje pojmova. apsurdi-te t. apstergirati (lat. odvajanje. apstraktum (lat. negledanje. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. neograniče-nost. apstinirati (lat. apstinent (lat. absurditas) logička nemogućnost. taman. apsorptivan (nlat. zamršen. specijalno. fiziol. trošiti. abstergens) med. doći u sukob sa zdravim razumom. apscedirati (lat. koji razrešava. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. apstinentan (lat. obuzeti. dubok.mislima. sredstva za čišćenje spolja. misao- . apsurd (lat.: relativnost. abscessus) odlazak. abstractus) log. mesa. med. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. izmučenost. besmislenost. ekstrakt nekog soka ili alkohola. apeterzija (nlat. abstrusus) skriven. osloboñenje. nepodoban. gnojnik. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. čišćenje (rana). viši. zatvoren. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. diplom-skog ispita. živeti trezveno. što biva usled piemije. abs-cedere) odlaziti.

karbonat kreča. zool. pauci. gen. arahnoditis. otki-danje. a punta d'arco) kuz. lat. 2. arancivi (ital. aga) oltar. buvama i dr. ptyalon pljuvačka) ned. arač v. grč. . v.) 2. ureñi-vač. arahnoliti. posmatrač. grapho pišem. tip. arabizirati udesiti po arapski. odbijati (npr.). naročito za »sene. arachne. fig. otakati. arahnoide. zool. opisujem) opisivanje pauka. arabicitas) suština. neograničeni gospodar. arabicitet (nlat. arbiter (lat. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. arahnologija (grč. udešavanje. napraviti sporazum. aram v. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arachne) med. upotrebljavati u govoru arapske reči. arbitrari) fin. agapea pauk. prireñivač. apscisija (lat. sporazum. fantastične linije u slikarstvu. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. arranger) urediti. npr. arahniti (grč. despot. male. raspored. eidos) pl. arachne pauk) pl. nauka o paucima. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. arabotedesko (ital. aptijalizam (grč. arka tabak (hartije). vrhom gudala. reč uzeta iz arapskog jezika. 4. v. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. haram. arahnoliti (grč. apunto (ital. menica za izmi-renje nekog duga. a punta darko (ital. arbitražni posao (lat. arahnodaktilija (grč. kol. arahnitis. ureñiva-ti. paucima slične životinje. govoriti arapski. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. bezbojan ili žućkast mineral. aranžman (fr. arahnide. arahnide (grč. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. arahnoide (grč. araneologija (lat. ukras u arapskom stilu. pokrajini u Španiji). eldos vid. arachne. trg. arabeska (ital. sudija u nekom sporu. udesiti. paučinaste moždana opna. rum (od ove je postala reč rakija). arapske književnosti i dr. logfa) zool. arahnoditis (grč. araneolog. arcus luk) 1. složiti. arachne. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arrangement) ureñivanje. udešavač. apcigovati (nem. arahnologija. izmirenje. araba) orijentalska kola na dva točka. presuda izbornog suda. 3. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. grč. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. ten. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. araneologija. suñenje izbornim sudom. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . grč. prekidanje. arachne. arabizam osobenost arapskog jezika. red. abscissio) odsecanje. oblik) pl. izravnati. agapea pauk. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. arabist(a) znalac arapskog jezika. arrangeur) upravljač. abziehen) l. arachne. aranžirati (fr. arancini) pl. v. logfa) zool. arapske književnosti i umetnosti. arahniti. i poznavanje arapskog jezika. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). appunto) trg. arahnolog (grč. apterologija (grč. arahnitis (grč. arachne. sreñivati. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. verovnike zadovoljiti. a. obrada. oduzimati. araneografija (lat. žrtvenik. arak (lat. aratura (lat. logfa) zool. odvajanje. ukusa. v. poravnati. ara (lat. arahnoida (grč. daktylos prst) ned. arbitrage. arak (arap. izabrani sudija. poravnanje. ugledati se na Arabljane.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. udešavati. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi.). agapea. osobenost. 2. pol. šećera ili od soka kokosovog oraha. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. blju-vati. spremiti. ar (lat. eidos vid. prisutni svedok. ret. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. mode i dr. araba (tur. srediti. arachne) med. najuticajnija. zraka vrsta jake rakije od pirinča. ureñenje. kamenje sa otiscima morskih zvezda. slik. osušene i pošećerene naranče. arbija (tur. pretakati (vino). zapravo slike iz biljnog sveta. lithos kamen) geol. arachne. rasporediti. harač. zapaljenje paučinaste moždane opne. a-pteros beskrilan. oblik) zool. kuz. povraćati. arba. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. glavna. arbitraža (fr. od plate na ime otplate duga). u umetnosti. prireñivati. arbiter) izborni sudija. arabesco) l. aragonit poš. lat. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. prirediti.

argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. arbitrium) presuda. tj. argumen(a)t (lat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. argentan (lat.948. arborin (lat. biljni otisak. arvus njiva. metalna smesa slična srebru. arbitrimn liberum) slobodna volja. proizvoljan. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. kao drvo. arborizacija (nlat. zbirke drveća. arbitrijum liberum (lat. argiromanija (grč. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argonautika (grč. argyrion. argentum srebro) legura bakra. pro-cenjivati. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. pakvon. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. argirijaza. argentometar (lat. samovolja. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argentum) srebro. ludilo) želja (ili: žeñ. arbor genealogica) rodoslovno stablo. argentan. odrvenjavati. slobodno opredeljivala. način dokazivan>a. razlog. arbitracija (lat. arborikultura (lat. argyrion) dged. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. arboriformis) koji je u obliku drveta. argumentum) dokazno sredstvo. argental (lat. argo (fr. . arbitralis) koji se tiče izbornog suda. argyrion srebro) ned. up. suditi. volja. porodično stablo.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. efdos vid. pakvon. približan. izabrani sudija. arbor vite (lat. argyrion) med. arbitrari) ceniti. otkriven 1894. živa. vladavina novca. argentum vivum) živo srebro. arbitrirati (lat. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. strast) za novcem. cinka i nikla. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. dokazni. redni broj 18. bogatstvom. arvikultura (lat. vrt (rasadnik) sa drvećem. argirija (grč. neradan. argirizam (grč. atomska masa 39. argotizam (fr. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argentum. arbor drvo. argentum folijatum (lat. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. arbitrator (lat. zaključivanje. koji zaključuje. lenj) hen. arbitrarius) izbornosudski. plemeniti (inertni) gas bez boje. v. zemljodelstvo. argirokratija (grč. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. izbornog sudije. argon (grč. slobodan izbor. odrvenjavanje. sud. govoriti jezikom koji svako ne razume. arboriforman (nlat. oblik) veštačko srebro. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. obrazloženje. rodoslov. mangupski. grč. veština dokazivanje. Argo. argit) puškarnica. cultura gajenje) poljoprivrede. ksenon. zaključivanja. zaključivanja. krip-ton. obrazlaganje. sadržaj ili izvod iz nekog dela. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. odrvenjenje. izbornosudski. Argo. argos nedelatan. obrazloženje). Argo. znak Ag. mam'a pomama. argyrion. argentum) v. argumentator) onaj koji navodi dokaze. argiroza (grč. argumentacija (lat. sloboda opredeljivanja. arbor vitae) aiat. mišljenje. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. argirijaza (grč. novac. arborescere) pretvarati se u drvo. „životno drvo". arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. argental. neon. argyrion srebro) ned. argyrion. elemenat. trg. arboretum (lat. nautes) kit. argentum foliatum) lisnate srebro. bubrega i jetre. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. ocena. arborist(a) (lat. nautes brodar) zool. argiroida (grč. argirijaza. god. mirisa i ukusa. samovoljan. argat (tur. argonauti (grč. argumentator (lat. svojevoljan. lopovski. dokaz. vrsta glavonožaca. arborescirati (lat. nazvani po svojoj lañi Argo. arbitralan (lat. arbitrij(um) (lat. šatrovački govor. argentum (lat. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. argonaut (grč. pakfong. pretvaranje u drvo. stari grčki junaci. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). argumentativan (lat. raspravljen. argotirati (fr. v. arbor genealogika (nlat. koji obrazlaže. ñuture procena. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. arbitraran (lat. shvatanje. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. presuñivati kao izabrani sudija. argumentatio) dokazivanje. arborescencija (nlat.. izborni sudija. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. proizvoljna procena.

peščano kupatilo. arestirati (nlat. arzi-mahzar (tur. gradilište. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. zatvaranje. 3. areotektonika (grč. arrendator) zakupac zemljišta. poprište. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. u Ateni. fig. Ares) mit. ardito (ital. prsten oko bradavice na sisi. kolektivno javljanje. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. dokazivati. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. nepla-ćena kamata.) rasprostranjena na Zemlji. arsis) metr. fig. areraže (fr. arduitet (lat. plah. zadrhtati. arrestum) zatvor. 2. naredba o hapšenju. krug oko Meseca. npr. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. dokazima. kupanje u pesku. uhoda. haps. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. obustavljati. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. dolazak laña u pristanište. arresto. ardit (ital. ne biti isplaćen. dokazuje nešto batinom. zaostala plaćanja. arrenda) zakup zemljišta. arrestatus) prav. sin Zevsov i Niobin. logia) fil. Ares. arete vrlina. slobodno mesto. smelo. gumno. uhapsiti. dovezena roba. areal (nlat. žustar. Areopag (grč. kažnjenik. Argus) mit. arena) borilište posuto peskom. Arej. vatren. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. tj. areola (lat. tr-kalište u cirkusu. arendar (nlat. argumentozan (lat. bogat razlozima. ardens) gorući. argumentum e consensu gentium) log. zapadno od Akropolisa. prav. deo etike. vreo. 72 arivaža arenda (nlat. . aretologija (grč. ardasse) trg. arrestatorivun se. tegoba. areola) malo. arestat (nlat. rešt. žarki. dolazak. veoma oprezan i revnosan čuvar. arena) borac na areni. arza (grč. nlat. ardito) voj. usijan. ugovor o davanju zemljišta u zakup. rvač. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. strastan. supr. Ares (grč. astr. agea) površina. rada i sl. argumentum ad hominem) 1. čije je sedište bilo na tome brežuljku. up. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. arestant (nlat. vrsta grube svile iz Smirne. ardus strm) strmost. vrsta fine per-sijske svile. haps. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. ardassine) trg. velika teškoća. arrestatio) hapšenje. obra-zlagati. zadržavati. arest (ital. aretirati (fr. med. silan. arenacija (nlat. hidrome-tar. fig. lako razumljiv. dugovi. pažljive. argumentum ad hominem (lat. sr-čano. argumentirati. zakupiti. polje borbe. veština. muz. zaključivati. araios redak. uzapti-ti. špijun. Argus (grč. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. molba. zatvor. boga rata Aresa. tektoniki) voj. simbol surove hrabrosti. arrestans) uhapšenik. argumentisati v. argumentum ad veritatem (lat. arendator (nlat. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. Ares) mit. rata i ratnih užasa. agea. arenatio) med. arenant (lat. arsa (lat. ardentan (lat. zaustavljati. fig. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. staviti zabranu na. silom. zatočenik. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. nauka (ili učenje) o vrlini. muka. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. aretirati. dovoz robe. arestatorij(um) (nlat. nemajući drugih dokaza. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. naoružan ruč-nom bombom i kamom. zažaren. zatvoriti. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. arrestare) v. argumentum bakulinum (lat. ardasa (fr.. gravimetar. areometar (grč. v. Areios pagos) 1.teza. areražirati (fr. areometrija (grč. Argos. Arej (grč. metron mera) fiz. araios. optuživanje. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. znat.argumentirati argumentirati (lat.: „Taj predlog nije dobar. sin Zevsa i Here. mandatum) prav. argumentari) navoditi kao dokaz. neplaćene zakupnina. 2. plaho. jer je predlagač rñav čovek". arrivage) pristajanje. metria) fiz. arreter) zaustaviti. arena (lat. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. arz-mahzar) pismeno. popularan dokaz. obustaviti. Areios Aresov.. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. po Zevsovoj zapovesti. crven krug oko zapaljenog mesta. lat. arendirati (nlat. ardasina (fr. Argusove oči vrlo budne. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. ardito) muz. revnostan. dizanje glasa. ubio Hermej. bog rata. arivaža (fr. argumentosus) bogat grañom. argumentum e konsenzu gencijum (lat. arrerages) pl. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arestacija (nlat.

mršavljenje. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. aristokratija (grč. mit. poglavica zlih duhova. arivizam (fr. arithmos. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. dragocenosti. geometrijska sredina. arijanci pl. Ariadne) mit. arijanci. arithmos. nepravilno kretanje. love zvanja i položaje. suvoparnost. arietta) muz. sušnost. arijer-ban (fr. arriere-garde) voj. mala arija. aritmetičar (grč. arriver postići. aristokratizam (grč. spržen. neplodnost. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. Persije i ist. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. aridura (nlat. aridan (lat. lutrije i dr. arkada (fr. u novije doba. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. pristalice i pobornici arija-nizma. aridura) med. suša. Aristarh (grč. aristos najbolji. Ahriman) ion-. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. de-mos narod. bog i praizvor svega zla. v. arithmos. naročito čišćenje porodilje. agua. arythmia) nedostatak ravnomernosti. večni protivnik Ormuzda. arriere-ban) voj. vlast) vladavina plemstva i naroda.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. u vidu arije. relikvije i dr. arriver postići) osobina onih koji. aristotelizam (grč. Irana sami sebe nazivali. aritmije (grč. karijerist. naročito kucanja bila. aritmomanija (grč. pere. fig. Arijci. a-. agua) pretvaranje u Arijce. jalov. agsa kovčeg. sredstva koja pomažu porañanje. ih. mršavost. zaštitno odeljenje. suvoparan. melodija. ariditet (lat. deo čeone kosti (očna). agua) pl. rythmos takt) med. gurgur. logla) nauka o brojevima. Arijci (sskr. arcade) l. slabost. nego običan čovek. arijevci pl. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. arithmos broj. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. nesklad-nost. pesmica. arka (lat. aristarhski. fr. na-pev. aritmetike (grč. računski. sušan. pulsa. up. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. plemstvo. arizacija (sskr. fig. način pevanja. arijevci. a rijega (ital. arivist(a) (fr. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. i njegovih pristalica. gurgurstvo. aritmologija (grč. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. iz IV veka. mania ludilo) med. aridus) suv. poslednja odbrana. arioso) muz. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. nepravilnost. med. ariditas) suvoća. laktaš. arija) pl. e arithmetike tj. arhit. 2. v. arithmos. arijergarda (fr. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. Arijevci. anat. aritmomantija (grč.). aritmogrif (grč. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. osiguranje života. arija (ital. zaštitnica. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. Arijevci (sskr. odstupnica. locheia porañanje) pl. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. laktaštvo. kratos moć. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. aristolohika (grč. ariozo (ital. ned. vladavine plemića. aritmometar (grč. neplodan. veštak u računanju. pošto je ubio Minotaura. mršavost. v. jalovost. arithmetikćc) koji spada u računanje. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). nauka o brojevima. niz lukova na stubovima. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. . sušenje. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. aritmetički (grč. učenika Platonova. aria. progresija. pr. bez ikakvih obzira. aristos najbolji. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. aritmus (grč. mršav. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. pevajući. sanduk) 1. 2. prijatelj i član aristokratije. Arijadna (grč. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. Aristoteles) fil. pomogla Tezeju. plemićki stalež. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. techne) mat. pre naše ere). otuda: Arijadnin konac. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. aristodemokratija (grč. računaljka. koji je tvrdio da Hristos nije bog. arithmos broj. aristokratia) vladavina plemstva. Ariman (pere. arijski jezici svi indoevropski jezici. veština računanja. fig.

polivati. nego iz avlije. vinski cvet. obasipanje vatrom. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). pesnici pastirske poezije. vojska. arc-boutant) arh. gusar. mala ratna flota. onaj koji se razume u grbove. arozirati (fr. arrodere. voj. snabdeti ratnom spremom. fiz. armatura) voj. gusarska laña. so!G agso) gudalom. arktura (lat. arcanus tajanstven. arctius jus) prav. agta) pl. prevrtljivost. doplatiti. arrosio) med. sužavanje. arctatio) ned. „armija nezaposle-nih". armija (lat. . uraslost nokata u meso. bombama. arogancija (lat. bliže (ili: preče) pravo. arozija (lat. trg. grañ. obasuti (ili: obasipati) vatrom. pastirski. nlat. fig. osvežavanje. fig. arrosement) zalivanje. od srednjeg veka: porodični grb. podmlañivanje itd. armada) oprema. gord. arozaža (fr. arktikos severni) Severno Ledeno More. god. arkanum (lat. usiniti. doplaćivanje. arktički (grč. tj. e arktos Veliki Medved. armorist(a) (nlat. npr. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. arctura) med. arkeo izdržavaš) geol. metodski bombardovati. ovlažavanje. jačati. prevlačeći guda-lom. armorial. naknadno plaćanje. Arkadoi) pl. poza. razmetljiv.arkadski arkadski (grč. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. sever. nepropisan put. armatura (lat. uzeti pod svoje. muz. arcato) muz. armadilla) kor. naduven. vazduhoplovstvo. arko (ital. agtee) 1. trg. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. nepravilan. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. vrdalama. arkcijus mandatum (lat. arctior citatio) prav. Arkañani (grč. naoružanje. gudalo. artiljeriju i dr. sopstvenik gusarske lañe. jela i dr. lat. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. armateur) mor. polivanje. arkcijus jus (lat. armare) voj. povećanje nosivosti zida gvožñem. »sena sposobna da zavede. sočna materija kod biljaka. arlequinade) šala. arcus luk. oholost. naoružan trgovački brod. 3. voj. aroma (grč. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. kol' arko (ital. mali naoružan brod. veliko mnoštvo. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. armirati (lat. arrogare) usuditi se. krivl>enje kostiju u obliku luka. vrdanje. opre-miti. tajno sredstvo. oružati. pozadi kuće. armada (šp. arcanus) tajni lek. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. armorale) poznavalac grbova. arrogans) nadut. nadutost. bezobrazan. arlekin (ital. nagrizanje kostiju. čovek koji često menja mišljenje. arktos (grč. poslao protiv Engleske). Armida lit. lučni stub. ratna sprema. arma (lat. granatama. Arktik (grč. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. pooštrena zapovest (ili naredba). arkadikćs) koji je iz Arkadije. agta oružje. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. fiz. fig. aromatizacija (grč. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. uobražen. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. fig. arkoza (grč. arogantan (lat. seoski. Pola. pravo prvenstva. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. šaljivčina. arroser) zalivati. naročito carinski. arkanist(a) (lat. drskost. prisvajati. bezobzirnost. nego su »siveli samo od službe u vojsci. drzak. naivan. fr. ohol. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. najedanje. nlat. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". arlekinada (fr. prav. oružje. prisvojiti. idiličai. stezanje nekog dela tela zavojem. navodnjavanje njiva. u Španiji: oružana sila. lakrdi-ja. tj. armater (fr. mor. „armija beskućnika" itd. stub podupirač. potporni poluluk. armadilja (šp. oru-žana sila. 2.. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arozman (fr. kako se prave sredstva za ulepšavanje. Arkadla. navodnjavati. arlecchino) lakrdijaš. arcus luk) nuz. agta oružje) pl. nadmen. arkuacija (lat. npr. prevrtljivac. arrogantia) nadmenost. potez gudalom. arkcior citacio (lat. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. grañ. fig. morski razbojnik. naknadno platiti. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. armalis. metodič-no bombardovanje. muz. tenkove. arktacija (nlat. stanovnici Arkadije. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. arkosolij(um) (lat. zaobilazan. armorijal (fr. arkapija (tur. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. Velika Kola) astr. arkato (ital. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. arcuatio) med. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. aroma) miris. arctius mandatum) prav. armorale) knjiga sa grbovima. agso. arogirati (lat. nao-ružati. drznuti se. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arrosage) zalivanje. arkbutan (fr. snažiti. lat. podlivanje ulica.

arpeñato (ital. damar. agra. arterijska krv otvoreno crve na. eurys širok) med. arpanetta) muz. bogatstvo u arterijama. proširenje arterija. arteriostenoza (grč. trovanja akutna i hronična. arostija. sa začinom. zanatlij-ska radna zajednica. redni broj 33. arterioreksis (grč. arterfa. arterialisatio) fiziol. uvećanje. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. darsonvalizacija. arterioekleroza (grč. bilo. arsenikćn. niz razlomljenih akorada. veština. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arostema (grč. arsen muški. ludilo. kvart. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arteriole (nlat. zaokruženje. ektasis pomeranje) med. arteriositas) fiziol. nlat. znak As. sužavanje (ili: suženost) arterija. arsenik. are mnemonika (nlat. naročito knlževnog. arsenijati (grč. aroma. soli arse-nikove kiseline. magacin za smeštaj ratne spreme. ars longa. bilo iz srca u ostale delove tela). artes liberales (lat. v. arteriotomija (grč. aroma) namirisati. arteritis (grč. ars nova) nova umetnost. arsen (grč. arostema. arterijalizacija (nlat. ono što je veštački napravljeno. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. are vova (lat. koji prijatno miriše. stenćs tesan) med. arsenal (fr. are silogistika (lat. arterialitas) fiziol. ars mnemonica) veština pamćenja. arpadžik (tur. arpantaža (fr. arterijski (grč. ars) umetnost. podrugljivo: tandrkati. harfica. arrondissement) zaokrugljivanje. jak) hen. ars antiqua) stara umetnost. are longa. arpeñirati (ital. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. krvna žila. srez. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. struka) muz. ital. proširenje. metnuti mirisa u nešto. arsenikćn) pl. arpeggiato) muz. arpentage) zemljomerstvo. gone rañanje) rañanje muške dece. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arteriolae) pl. logfa) anat. slabost uma. arseniti (grč. arteria. posao. kao na harfi. aromatika (grč. prskanje) med. arpihord (ital. arsenal. deo grada. arpikord. artelj (rus. up. arsenogonija (grč. za-činjavati. lomljenje tona kao na harfi. nlat. arterijalitet. v. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arteriologija (grč. v. žeš. arpeggio) muz. arteriozitet. a život kratak. are angina (lat. elemenat atomske mase 74. aromatičan (grč. začiniti. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arondismav (fr. arterieurizma (grč. aroma) mirišljav. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arterfa. arsenik (grč. arpeño (ital. jedinjenja su mu jako otrovna. arostija (grč. fig. arrostia) med. fiziol. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. spinet. najsitnije arterije. ars. arpikord (ital. arpaneta (itzl. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu.9216. arsen muški. opis (ili: opisivanje) arterija. arsenikćn) hem. muški porod.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arpeggiatura) muz. arteriografija (grč. svirati na harfu. nauka o arterijama. zanat. zaokrugljenje. artelB) radna zadruge. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. vita brevis (lat. muzički stil u XIV i XV v. sičan. arterfa. zaokrugljenost. arterfa žila) koji se tiče arterije. arsentrioksid (As2O3). are (lat. arterfa. artes liberales) pl. tj. grč. operativne otvaranje arterija. arterfa žila) anat. arterfa. muz. oksidisana krv. arrostema slabost) med. arpihord. aromatica) al. v. arterfa žila. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arteriektazis (grč. mirisan. zapaljenje arterija. mirišljave materije. arteriozitet (nlat. artefactum) veštački proiz-vod. prskanje arterije. arterfa. tvrd) med. zaokruživanje. začini. arteriektazis. tome sečenje) med. artizam (lat. posle kojih dolaze kapi-lari. u razlomljenim akordima. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. sklerćs krt. artefakt (lat. rexis kidanje. arpeggiare) muz. artis umetnost) način umetničkog. arsonvalisatio) v. arteria) med. arsenale) oružnika. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. slobodne umetnosti. naročito u morskim pristaništima. arterijalitet (nlat. arpeñatura (ital. arsevofagizam (grč. graphia) anat. arterija (grč. mala harfa. lepe veštine. arsenikćn) pl. gde je veoma rano bilo takvih bunara). hem. vita brevis) umetnost je duga. chorde žica prevara. phagein jesti) med. jak otrov. arsena. arsonvalizacija (nlat. izražavanja .

zool. up. grapho pišem) opisivanje starina. bol zgloba.). da(va)ti arhaičan oblik. arheornis v. pokretač. bol (ili: trganje) u zglobu. koji odista potiče iz starog vremena. podćs noga) pl. prastari. članak) članak. drevni. artikulirati (lat. harun. arhaističan v. gran. starinski. artizan (fr. artritizam (grč. krilo) zool. phagos) hlebojed. vot. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. zapal>enje zglobova. izneti. npr. prastari) star. logos reč. prastari) gram. azojski period. latreia poštovanje) služba za hleb. umetnički. zglobobolja. fr. arthron. drevan. tj. logos reč. polza (korist). poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). glavočika sa cevastim cvetovima. stvar. nameštanje iščašenih zglobova. tobdžija. veštački. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. fosilni kič- . arthron zglob. igrač na konopcu (u cirkusu). poglavlje. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. pro-či (drugi). pauke rakove i crve. neprirodan. liigv. prepreden. archaios stari. artistique) umetnički. artisan) zanatlija. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. zagnojavanje zglobova. lukav. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. articiocco. glumac. artistički (fr. rak u zglobu. arthron) med. tome sečenje) med. archakos) starinski. artillerie. gonos) pl. artos. napis. anat. zglobni. artropatija (grč. paragraf. roba u trgovini. predmet. arche početak. glumac.ke. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. logia) početna nauka. arthron) med. „igra reči". otok) med. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. archaios star. artist(a) (ital. arthron. naročito antičku umetnost i nauku. topništvo. fr. neuralgiji. artificiosus) umetnički. karkfnos rak) med. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. jestastvo (priroda). bog. artiste) umetnik. zglob. rod vojske naoružan topovima. odsek. arundinozan (lat. karpos plod) pl. articulus zglob. opšte ime za kukce (insekte). artritis (grč. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. arhaizam (grč. artrodinija (grč. articulare) uzglobiti. arthron zglob. docnije: topovi. arthron. algos bol) med. iznositi nešto član po član. operativno otvaranje zgloba. ruop gnoj) med. LIŠð. gnojenje zglobnih kostiju. artificiozan (lat. kostobolji. veštački. zglavak. jedan po jedan. articularis) zglobni. artista. artik(a)l (lat. pus. arundinosus) trskovit. trg. trganje u zglobovima. artichaut) vot. zastarela reč. arthros. osnivač. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. arheologija (grč. veštak u jahanju. bogat trskom. arhelogija (grč. bol zgloba. priključenije (doživljaj) itd. bog. artikulisati v. arheget (grč. zglavak. zoon životinja) zool. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. veštak. životinje sa zglobovima. arheopteriks. pathos bol) med. tačka ugovora. arthron zglob) med. up. artrozoa (grč. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. artroze (grč. artiljerac.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. arun v. arthron. prevremenoj arterio-sklerozi. osnovi nauke o čoveku. archaios star. phyo stvaram) med. arthron. archaios star. artikulirati. obrastao trskom. kolence. pregib. arheografija (grč. arheolog (grč. arthron. arhaizirati (grč. arhegonije (grč. artikularni (lat. arthon zglob. artremboleza (grč. artofag (grč. izgovarati. stilom. zglavkari. nlat. arheopteriks (grč. artificijelan (lat. artropioza (grč.(grč. astmi i dr. phima izraštaj. zastareo. artrofima (grč. artropoda (grč. član. arche početak. arhaičan (grč. artrofioza (grč. lek). izveštačen. fig. umetnuti) kec. čvor. artrokarcinom (grč. artrotomija (grč. arhaičan. archaios star. artikulacija (lat. arhejski (grč. poznavalac umetnosti. drevan. arch-egetes) voña. sastav tela koji je sklon gojaznosti. artificialis) veštački. kompozicijom i dr. artolatrija (grč. artokarpi (grč. archaios star. arhajski period v. odyne bol) med. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. emballo ubaciti. gaji se kao veoma cenjeno povrće. zglobobolja. šećernoj bolesti. vinovnik. artos hleb. poglavar. artro. pterix pero. artilleur) vojnik koji rukuje topom. artilerac (fr. artos. artišoka (ital. articulatio) anat. hlebno drveće i hlebne bil. arhaičan. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. bol u zglobu. artiljerija (fr. oblik ili izraz. giht. sastavni deo jednog spisa. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. artikulisati. reči i slogove jasno. arthron. mekani otok zgloba. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. artralgija (grč. archaios star. uzglobljavati. slik. trganje u zglobovima.

arhitekt (grč. grañevinar-stvo. archos čmar. sada potisnuta tzv. zajedl>iv. prvosveštenik. arhivar. arhont (grč. architekton) grañevin-ska umetnost. trabs greda) ar*. lični lekar. archos. podrugl>iv u govoru ili pisanju. grč. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. lat. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. e. arhitekture (grč. i 640. aršlama (tur. archivista) v. prvak. nadbiskup. archetypon) v. arhilohijski (grč. neimar. arhivski (lat. archo. nauka o grañevinarstvu. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. u početku od pola kg bakra. arhivolt (ital. arhihijerarh (grč. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. gfgnomai stvaram) biol. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. 4. prapismo. žučan. prosutost. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. lat. archo početak. archo prednjačim. povel>e. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. kod starih Rimljana: novac. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. arhoragija (grč.(grč. up. blastos klica. spadnutost zadnjeg creva. arhitektonika (grč. koji su često ukrašeni kipovima. dvorski lekar. arsin) stara mera za dužinu: lakat. up. dokumenti. arhiv(a) (lat. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. arhipelag (grč. trešnja (plod i stablo). arhiblast (grč. architec-tura) grañevinarska umetnost. prvi služitelj jedne crkve. nauka o sistemu. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. arhitrab. rif. pre n. arhiepiskopija (grč. prastvaranje. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. najmanja jedinica za merenje zlata. a salve (ital. spisi ili akta.) arh. arhivist(a) (nlat. arhivalije (nlat. vrhovni sveštenik kod Jevreja. zametak) zool. alhimija. aršin (tur. arhihijerarhija (grč. archos voña. arhitrav. naročito u avijatici i raznim granama sporta. neimarstvo. prapočetak. archo prednjačim. archos. koji se tiče jednog naučnog sistema.). prodor zadnjeg creva. fr. arhivar (lat. visoko sveštenstvo. episkop. Archilochos) poet. po izvesnim delovima sličan reptilijama. asai (ital. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. arhitrab (grč. metričkim me-renjem. službenik arhiva ili arhive. nadbiskupa. arslama) bog. arhi. archetypon prauzorak) prasli-ka. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. grañevinarski. . renesansnoj i barokno j arhitekturi). fig. arhimandrit (grč. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. spontano postanje života. 2. grañevinski stil. iatros lekar) prvi lekar. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. „kec" na francuskim kartama. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. lat. original. arhiñakon (grč. a salvo) trg. arhetip. arhimagija (grč. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. koji se nalazi u arhivu. arhitip (grč. dioikesis gazdin-stvo. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. archivolto glavni luk) vrh. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. archon) vladalac. potiče iz preistorijskog doba. spora sejanje. naročito: prvi otisak. archimandrites) starešina manastira. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. koji pripada arhivu. izmeñu Grčke i Male Azije. arhitektonski (grč. dobro očuvano. assai. arhetip (grč. arhitrav (grč. architektonikos) grañevinski.arhesporIJum 77 menjak. arhijater (grč. a po drugim opet ptici. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. školovan grañevinar. tj. archi-pelagos more) ostrvlje. arch-iereus) vladika. archivum) koji se tiče arhiva. archos. veličine goluba. abiogeneza. neoštećeno (na tovarnim listovima). arhidijeceza (grč. archivum. arhivist. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. prazametak. počinjem. archos čmar. assis) 1. setva) bog. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhijerej (grč. v. raspored i grañenje jedne grañevine. ptosis pad) med. vrsta crnog luka. prvi nad. poglavar. mitropolit. način zidanja. arhigonija (grč. arhitip. prvosveštenik. archo. najjača karta. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. 3. arhiepiskop (grč. archos. koji radi u arhivu. 5. arhoptoza (grč. prauzor. neimarstvo. veoma. vrlo. architekton. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. kele prosutost) med. arhocela (grč. rimskoj. arche početak. arhesporijum (grč. archeion vladino nadleštvo. assez) kuz. viši lekar. pra-. episkopos) prvi vladika. as. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. anorgakske materije. as (lat. najbolji u nekoj struci.

. sexus spol) bespolan. prav. asanirati (lat. aselgija (grč. sepsis trulež:. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. sačuvati. doznačilac. tvrdnja. čišćenje od zaraze. asertivan (nlat. sepsis) hem. asebeia) bezbožnost. ascenzor. sexualisa-tio) uništenje. aseptin (grč. assecurare) osigurati. assertivus) v. aservirati (lat. pristajanje uz koga. kraju. postojati sam sobom) samostalnost. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. nlat. koji nema spola. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. assibilare) gram. assertorius) kojim se tvrdi. assassinator) prav. bez obeležja. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. aseptičan (grč. kraju (ili državi). nlat.bez. aseveracija (lat. pozdravl>avanje naselja. npr. ad-. bez trabanta. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. assignans) onaj koji šalje novac. aseksualizacija (grč. pomoćnik starešine nadleštva. assibilatio) gram. koji nema zaraznih klica. a. assecuratus) osiguranik. up. assecuratio) v. asservare) čuvati. smrti i sl. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. obezbediti. bez ikakvog podsticaja spolja. asepsija (grč. aseitet (nlat. asservare) čuvanje. ascenseur) dizalica. assassinatum) prav. asibilacija (nlat. ulagivačko odobravanje. razvrat. dokazivanje. a. asanzer (fr. mučko ubistvo. sanus zdrav. asibilirati (lat. aseitas. lat. nesposobnost razumevanja znakova. asekurant (nlat. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. fil. udva-ranje. pri vršenju operacije. asasinat (nlat. aseverativan (lat. aseleničan (grč. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. sudsko pomoćništvo. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. isušenje moč-varnih mesta itd. nepriznavanje bogova. dokazni. pohotljivost. aservacija (lat. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. zvanje pomoćnog sudije. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas.bez.asamar 78 asignatar asamar (lat. bez pratioca. u pohranu. assentatio) laskanje. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). potvrdan. kastracija. assensio) odobravanje. asercija (lat. asentacija (lat. asseverare dokazivati) potvrdan. assertio) tvrñenje. aseptol (grč. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. asesorat (nlat. aseksualan (grč. sepsis trulež. lat. asenzija (lat. površina pečenja i dr. assus pečen. asekuracija (nlat. primalac novca po uputnici ili nalogu. tj. a-septikos) koji nije sklon truljenju. a-selenos) bez Meseca. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. sanus. assecurans) osiguravač. fr. za-klinjanje u nešto. asekurat (nlat. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. .). fr. amarus gorak) hen. unutarnjem nagonu. oleum ulje) hen. asekurirati (lat. asacija (nlat. assessoratum) prisuditelj-stvo. a. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asemos) koji nema znaka. assignatus) lice na koje glasi uputnica. asebija (grč. fil. protiv požara. asertoran. asanacija (lat. ostavljanje u pohranu. asesura. lift. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. asignant (lat. pohrana. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. uspinjača. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. koji je bez oznake. a-. asignat (lat. bolesnikove kože i dr. assecurantia) osiguranje. isušivanja podvodnih mesta itd. nalog. bezverstvo. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. nasilje. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. doznaka. npr. securus bezbedan. pohraniti. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asignatar (nlat. problematičan.) ned. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. up. zeta znak) ned. asemija (grč. aservat (lat. asertorna zakletva prav. asekurancija (nlat. npr. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. umorstvo. asekurancija.ne. pomoćnik sudijin. one koja se polaže pre davanja iskaza). dakle. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. apodiktičan). a-. a se esse biti tj. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. a-. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asesor (lat. primanje nečega kao istinitog. up. aselgeia) razvratnost. antiseptičan. asemičan (grč. asertoran (lat. npr. kora od hleba. asasinator (nlat. u nekom gradu. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika.

askaris) med. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. npr. napad. moguće. assiduitas) tačnost. ua. nestezanje srca. a-. pr. udarac u dvoboju. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). pokajnik. tur. asketos) isposnički. . i sa jambom na završetku. asklepijadska strofe četr. assaut. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. bez sveza. nevezanost. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. acieration) pretvaranje u čelik. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. a-. asindezija (grč. upravo. nejedna-kost. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. asketika (grč. askaris) pl. bubine. nepoklopljiv. bogougodnih spisa. gran. syllogismos posredni zaključak) log. jezik. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. npr. verovatno. nespojenost) ret. a-syndeton) pong. a-. čeličenje. systole skupljanje. asignatura (nlat. primati u se. bez svezica. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. ali se nikad ne dodiruju. prilagoñava-ti. zood.ne. fiziol. vaspitni. izjednačavati. marljivost. iz koga se ne može izvesti zaključak. vrsta vežbe u mačevanju. askesis) isposništvo. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. assignatura) v. askeza (grč. asimilovati v. fiziol. nejednovremen. psih. asimetričan koji nema simetrije. asignacija. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. u početku sa trohejom ili spondejom. asli. stezanje) ned. neješnost. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. nedovoljno saosećanje. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). asimulacija (lat. assimilatio) izjednačenje. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. askariodoza (grč. nesrazme-ran. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. assignatio) d oznaka. askeo) pisac pobožnih. pritvorstvo. pokajnički. izjednačavanje. neskladnost. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. bogougodan. prisustvo.: „Misli mlada. asignacija (lat. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. asistent (lat. syn sa. asjeracija (fr. prilagoditi. neskladan. prisustvo glista u stolici. asimpatija (grč. asker) vojska. (da) niko je ne čuje. istrajnost. prisustvovati čemu. neskladnost.asignatura 79 asinhroaičan (grč. asimilirati (lat. asimilacija (lat. asketes) isposnik. assistere) pomagati nekome u poslu. asindetičan (grč. asklepijadski stih četr. asyndesia) nevezanost. assimilare) izjednačiti. zaista. neravnomernost. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. asilabija (grč. juriš. ash) pravi. asimptota (grč. asketski (grč. nedostatak hrane. mestu ili načinu tvorbe). pomoć. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). sympatheia) nenaklonjenost. doista. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asimfonija (grč. nemanje saučešća prema kome ili čemu. potpora. ili izmeñu članova jedne rečenice. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. nalog za isplatu. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asitija (grč. nedostatak veze u rečenicama. isti. trudoljubivost. assalto) napad. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". jednačenje glasova (po zvučnosti. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). vrednoća. assimulatio) pretvaranje. vojnik. asiduitet (lat. nedostatak volje za jelom. licemerstvo. asindet(on) (grč. revnost. neistodo-ban. nejednak. pomagač uopšte. asketizam (grč. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. jednačiti. a-. gladovanje) post. isposništvo. asketičar (grč. asistencija (nlat. asistirati (lat. asimilirati. preobratiti hranu u organ-sku materiju. asimptotičan (grč. asket(a) (grč. asilogističan (grč. a-. pomoćnik. a. assistentia) pomaganje. supši. asker (tur. askeo) učenje o askezi. asli (arap. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. detinje gliste. chronos vreme) neistovremen. a-. pratiti nekoga. asjeraža (fr. asignirati (lat. uputni-ca. a-. asitia nejedenje. postojanost. symptotos koji se ne poklapa) mat. primiti u se. gram. dela. asimetrija (grč. asimfoničan. vrsta klasičnog stiha. asindet(on). symphonia) nesklad. aso (fr. — (ali) Slušale je momče čobanine. a-. askaride (grč. pokajniš-tvo. asistolija (grč. ital.

astatos nestalan. nepostojan) koji nema pravca. koji nadovezuje na nešto. asocijalan (grč. somnus san) med. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. med. asolirati (fr. asonavca (nlat. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. fig. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. surovost. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. muz. ventilator.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. aspectus) izgled. nepotpun slik. gram. associe) drug (ili: ortak) u poslu. assortissage) trg. izazove u svesti i neku drugu. lat. asperifolmja (nlat. neravnina. zbirka razne robe iste vrste (npr. oštrokonña. zvanjem). asortisaža (fr. pust život. pihtije. samoglasničko podudaranje. krutost. asomnija (grč. \ asonancija (nlat. asocijacija (nlat. v. člana. oporost. društvo. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. aspermičan. guja otrovni-ca. onaj koji teži za nečim (položajem. čežnja. asodična groznica groznica sa povraćanjem. aspiratio) gram. uvlačenje u sebe. grubost. fig. koji nema semena. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). aspirare) tražiti nešto. a-. fil. slično zvučati. suglasnici s dahom. egipatska naočarka. asparagus (lat. u organizmu ljudi i životinja. udi-sanje. pojava. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. v. asocijalnost (grč. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. sperma seme) med.) med. asocijativan (nlat. ima ih više vrsta. strana nečega. astateo. udruženje. razvrat. sa dahom. bez odreñene orijentacije. tvrdoća. asperitet (lat. aspic) kup. assonantia) post. reumatizma. aspermos) med. aspirans) kandidat. aspermizam. odabiranje. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. primiti za ortaka. biranje. špargla. aspergiloza med. kada se pojavi. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. hladetina. neotesa-nost. usisavanje. asonirati (lat. gasa ili tečnosti. izgovaranje s hukom. aspirata se. aspirata (lat. up. a-. sisanje. associatio) udruživanje. aspermatizam. asotija (grč. aspidos) zool. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. udisati.) v. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. aspida (grč. nepostojanost. aspra (grč. muz. rospija. astr. astakolit (grč. raskalašnost. aspiracija (lat.) ned. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. asomatičan (grč. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. usisavati. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. associare) pridružiti. biljka sa hrapavim lišćem. asparagus) bog. a-. vezati. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. aspirator (lat. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. asonanca. asperitas) hrapavost. spajanje. aspergioloza (lat. aspermatizam (grč. aspermija (grč. težiti za nečim. žel>a za nečim. usisač. s hakom. dobro znamenje. knjiga). up. aspermatičan (grč. aspek(a)t (lat. astasia) nemir. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. nedruštven. asortirati (fr. usisaljka. aspirirati (lat. bunilo. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . associare združiti. assonantia) v. associe en commandite) trg. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. Convallariaceae. tajni ortak. opre-miti. ase prezasićenost) med. astazija (grč. astatične igle fiz. težnja. odabrati stvari jedne prema drugima. vid. s dahom. bacakanje teškog bolesnika. spojiti. a-somatos) bestelesan. lat. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. zla i opaka žena. aspermičan (grč. činovnički pripravnik.ne. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspermizam (grč. gram. aspi's. nesanica. lat. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. asperifolia) pl. aspermizam. udružiti. as-6des koji oseća gañenje. asosje (fr. zadrugara. vezivanje. koji izaziva gañenje. aspirant (lat. nazeba i sl. aspik (fr. para. izgovarati iz grla. asosje an komandit (fr. rod biljaka iz fam. asocirati se združiti se. littera) pl. koji ne može da izlučuje seme. bog. aspirin farm. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. uvlačiti u sebe. asortiman (fr. asocirati (lat. astatičan (grč. socialis) nedruževan. gledište. astakos rak. aspergillus) med. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. uortačiti se. a. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. asoti'a) razvratnost.

fini ton u ophoñenju. ned. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. astheneia slabost) med. a-. tj. zemlje i pakla. phobos strah) med.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. astragalizam (grč. asteroidi (grč. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. stylos stub) vrh. asterizma (grč. astralit (lat. astinomi)a (grč. nomos zakon) upravljanje gradom. Juno. posle svakog bacanja kocaka. uglañene radnja. izbegavanje vojne obaveze. zaptivanje.). aster. duše umrlih. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. duhovit govor. kockanje. alat. obruč. svet zvezda. asty grad. usled interferencija svetlosti.ne. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. telo bez zemaljskih. 6 Leksikon .ne. želudačnog). asthma) sipljivac. dosetljiv govor. astr. koji potiče od zvezda. po učenju okultizma. preterano velik strah od groma ili grmljavine. Vesta i dr. tačka) fiz. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. grupa zvezda. sipnja. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). astrobolismćs. astmatičan.. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). asthenes. asthenes) nemoćan. aster zvezda. astron sazvežñe. asteismos utančan. oblika zvezde. med. nauka o asteničnim bolestima. aster zvezda) fiz. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. astron. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. vrh. asthma) med. udar sunčanice. gledam) med. astragal omanti ja (grč. eidos oblik. tuga. astro. slabost vida. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. astrobolizam (grč. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. asteriskus (grč. asteroidan (grč. astralni svet. asthenes. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. slab. asteizam (grč. grč. pun zvezda. npr. astrafobija (grč. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. zadevanje. u srednjem veku: pali anñeli. zvezdan. npr. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. steničan afekt. zvezda. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. nemoć. zadirki-vanje. oronuo. astrogeodezija (grč. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. asty grad. drugo. a. asteroeis) zvezdast. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. supr. male. astigmatizam (grč. astralni (lat. astheneia nemoć. asteričan (grč. a. makros dug. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. astenopija (grč.) geol. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. slabija no na ostalom nebu. astenična groznica živčane groznica. npr. Astrea. zvezdani.(grč. služi za pravljenje raznih ukrasa. grč. psih. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. telesnih osobina. astenomakrobiotika (grč. astragal (grč. astragalos) kocka. srčanog. stigma bocka. asterizam (lat. astralno telo. grañevina bez stubova. oronu-lost. ret. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. aetigmatičai (grč. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. astralis) koji se tiče zvezda. astralna svetlost. skočna kost. logia nauka) ned. asteničan (grč. Ceres.ne. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. up. a. asterismus. astragalos kocka. teško i kratko disanje u nastupima. nadzor nad kućama. slab vid. gležnjača. astilon (grč. astmatičar (grč. Palas. zvezdano nebo. aster) sazvežñe. geodezija. astralni duhovi. eterično telo čoveka. stigma. orao vidim. smrt ili obamrlost od udara munje. vid) pl. u obliku zvezde. grapho pišem) opisivanje gradova. zvezdana svetlost. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. astenija (grč. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. sunčanica. plane-toidi. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. osobina nekih vrsta liskuna koje. koji potiče od zvezda. asteroeides) zvezdolik. npr. astenologija (grč. uprava grada. ipak kaže. piljak. zvezdast. koji potiče od slabosti. slabost. astigrafija (grč. zvezdani. v. astratija (grč.) igra kockom. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. astma (grč. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. lako zama-ranje očiju. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. sjajan. up. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. astrum zvezda. asty grad) velikovaroško ponašanje. uticaji.

astron. astrosofija (grč. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca.) veština posmatranja zvezda. astrodiktikum (grč. astrum. zvezdozna-nac. astronautika (grč. astrofit (grč. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. primiti odgovornost. astrolabijum (grč. astron. podelu na sazvežñe i nazive. itd. astro. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. metron mera) zvezdomer. sik itur ad astra (lat. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. astroskopija (grč. dati blaži karakter. vrlo velik. veličini nebeskih tela. lat. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. photćs. fil. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). načiniti popustljivim. astro. astronomski (grč. asphaltos) hem.500. astronom (grč. astrofičan (grč. paklina. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. surdus gluv) zaglušiti. asumcija (lat. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. aetronomija. do časti. uzeti na sebe. astronomia. asurdirati (fr. astrofotometrija (grč. assourdir. tj. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. astroteologija (grč. astron. kometa. tj. astrolog (grč. astron. asumpsit (lat. obaviti kakav posao i sl. astron. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. phytcn) zool. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astron. phos. zvezdočatac. astron. asumiti (tur. phos. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. neku misao. prav. karakter) ukrotiti. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. thećs bog. astron) zvezda. ret. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astrometar (grč. astroskop (grč. assumpsit) primio je na sebe. ublažiti (svetlost. umeriti. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. assumptio. srditi se. nćmos. Ifthos kamen) zvezdast kamen. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. astron. gnosis spoznaja. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. primanje duše na nebo. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. assouplir) učiniti gipkim. photćs svetlost.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. ogroman. astrograf (grč. slomiti (volju. astron. uzeti k sebi. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. razumeti. uzimanje. v. astro. astrolit (grč. meteorolo-gia. astron. fil. asfalt (grč. slik. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. podneblje. astrofizika (grč. assumere) preuzeti. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. asura (tur. astrofizika. astrolatrija (grč. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astrum (lat. npr. hasir) prostirač od rogoza. astrognost (grč. morska zvezda slična biljni. druga (minor) premisa u silogizmu. astron. 149. dan smrti nekog svetitelja. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astron. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. grapho) opisivanje zvezda. zakon) nauka o kretanjima.) v kosmonautika. naročito astrofotografijom. up. shvatiti. astromavtija (grč. astron. asuplirati (fr. astrografija (grč. Sunčanih pega itd. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. okretnim. up. fig. astron. aetronomija (grč. assumtio) primanje. okamenotina u obliku zvezde. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. slave (Vergil). metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. astrometeorologija (grč. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. a-. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. tj. rasrditi se. astrometrija (grč. zeml>ina smola. asumirati (lat. astrologija (grč. grč. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. upotrebljava se za astrognozija (grč. astrofotografija (grč. služba zvezdama. položaja planeta.000 km. hasimak) žestiti se. azota i sumpora. astron. astron. nemein upravljati. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. onaj koji se bavi astrotozijom. glas). astro. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. poznavanje) poznavanje zvezda. labi's držak. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . pomešan sa krečnjakom.

zaštitnica umetnosti i veština. attaquer) napasti. napadati. attacher) pridati. atemporirati se (lat. atheos bezbožan) bezbožnik. (kod Rimljana: Minerva). preci kao rodi-tell. amovi. boginja. navaliti. attemperare) umeriti. (fr. polumrtav. koji je u dubokoj nesvestici. utišavati. zločin. najedati. viša škola. osobina predaka. asfaltirati (grč. napadanje. a tempera (ital. ateknija (grč. muz. athanasfa) besmrtnost. at (tur. asfiktičan (grč. nosos. pradedovi. penjanje igrača na konopac. atavistički (lat. a tempo). u novije doba i kao naslov književnih časopisa. skia senka) št. neizmerno bogatstvo koje je. ublažiti. atheos bezbožan) bezbožnost. necelishodnost. penjanje. prilagoñavati se duhu vremena.asfaltirati 83 ataman (rus. Atena (grč. napasti. atanazija (grč. atelje (fr. ataktičan (grč. srodnici po uzlaznoj liniji. geogr. udariti na nekoga. neumrlost. topovski pribor. pre naše ere. ra-stenje. imanje ili čast nekoga. med. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. radionica slikara. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. ataka (ital. lekara i dr. atanizam. attentatum od attentare. uzilaže-nje. mat. neiznenañenje. attelage) zaprega. naročito grada Atene (Atine). po legendi nikla iz njegove glave. ascendentia) prava. . a-. ataxia) med. neuredan. a-. vreñati. ataksija (grč. u pravi čas. ublažavati. a tempore) upravljati se prema vremenu. 133. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. nepravilan. up. atakirati (fr. drhtanje. atavistika (lat. zločinački napadaj. a-thanatos besmrtan. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. suprotno: des-cendenti. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. sphyxis bilo) med. Spasovdan. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). Athena) mit. neurednost u toku bolesti. a tempo (ital. kod vojske.sphyktos) ned. npr. polet. brak bez poroda. zaštitnica junaka i gradova. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ataumazija (grč. atelaža (fr. umeravati. attaque) voj. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). a-. npr. atanatizam (grč. Vaznesenje Hristovo. fig. atanizam (grč. ataširati (fr. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. uzlazak. atemperirati (lat. a tempera) slikati vodenom bojom. ateizam (grč. besciljnost. prav. atelija (grč. atak. ataraxia) fil. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. thaumazo čudim se. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. asanzer. obično u činu pukovnika. navala. voj. obamrlost. kozački harambaša. athanasfa besmrtnost) v. nepravilnost. astr. atentat (lat. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. athambfa) neplašljivost. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. nagrizati. atanatizam. ataman-v. atavus napredak) sličnost sa precima. attache) na rad dodeljeni službe-nik. naročito konjice. ascensio) penjanje. ascensor) v. odan čovek. ascenzor (lat. uzlazak. at) konj. dodeliti na rad. attaccare. vajara. penjanje. tačno po taktu. hetman. atambija (grč. nekog poslanstva. ascendencija (nlat. tj. ravnodušnost. duševni mir. ataraksija (grč. askos koža) ned. kći Zevsova. a-taktos) neureñen. pretežnost. napad. Ateneum (lat. uzlaženje nebeskog tela. ateleia) besvrhnost. spopadati. primamiti. privrženik. astr. up. dedovi. ascendentes) pl. boginja rata. atelier) umetnikova soba za rad. uzdizanje. attacca) kuz. napredovanje. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. divim se) nečuñenje ničemu. zaprežni pribor. ascenzija (lat. ataše (fr. ustati otvoreno protiv koga. trbušna vodena bolest. osloboñenje od poreza i državnih nameta. fiz. spopasti. napadati. nemanje dece. asciji (grč. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. naviknuti se na nešto. najviši stepen nesvestice. nasleñe. po staroitalijanskom načinu. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. stanje bez strasti. a. „besenča-ni". bezbožništvo. askites tj. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. nadmoćnost. atalsko blago ogromno. fig. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). naročito ženskih. pokušati) protivpravan napad na život. napad neke bolesti. ascites (grč. ataktična groznica. neposredno veži. uzlazna linija srodstva. med. atavizam (lat. udar. nem. atanatologija (grč. neustrašivost. attemptare napasti. juriš. obamro. duševno spokojstvo. onaj koji ne veruje u postojanje boga. otuda: učeno društvo. zavoleti nešto. prema prilikama. asfiksija (grč. ateist(a) (grč. ascendenti (lat. utišati.

atterage) mor. plivanje. ital. atlanti (grč. tanan. pismena potvrda. držanje tela. otuda koji pripada Zap. atmis. v. ne popggovati. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. attique) ark. atterrissage) avij. ateteza (grč. napadati. uzor) med. priploviti obali.atentator 84 atmidometar atitida (fr. proglašenje nevažećim. nevičan čemu. nespretan. atletski (grč. divov-ski. a-. mesto pristajanja. uverenje. typos oblik. ležalo u Atlantskom okeanu. atman) dah. ateramnija (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. atterir) avij. dosetljiv. atlete (grč. Atlantida (grč. nevešt. poništaj. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. attikismos) atički način govora. potvrdu. nespretnost (npr. rñava probava. princip sveta. koji ima osobine jednog atlete. trg. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. Atlant (grč. atmidijatrija (grč. pa potonulo u more. stva. znat. atehnikos) neiskusan. atehničan (grč. thermaino) fiz. veoma snažan. atestat (nlat. teško varenje hrane. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. atest. a-theoretes) koji ne zna.: duša. koji odstupa od utvrñenog obrasca. mor. a gesta t. ateoretičan (grč. attitudine). attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. jednog lekara). izdati svedodžbu. oko 9000 godina pre njega. po verovanju starih Grka. pristati. atletika (grč. svedočanstvo. atentata krimina (lat. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. atticus) svojstven atičkom duhu. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. aeroplanom ili balonom na zemlju. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. atestirati (lat. teška atletika rvanje. prav. uglañen. »tipičan (grč. atlotet (grč. velik i snažan. koje su mnogo negovali još i stari Grci. tj. rvač. atestacija (lat. obali. attentata crimina) pl. Africi. pravo ja. atički (lat. duša. po Platonu. aticizam (grč. hodanje. svedodžba. zapadnoafrički. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. atmijatrija. atentator (nlat. naročito na olimpijskim i drugim igrama. neupućen. aeroplanom ili balonom na zemlju. u baletu: stav na jednoj nozi. ia-treia lečenje) med. planina u severozapadnoj Africi. mor. veoma jak i lepo razvijen čovek. Atlas) ark. spustiti se avionom. poništavanje. fr. uverenje. geogr. attica. duhovit. atička duhovitost i dosetljivost. nazvan po džinu Atlasu koji. čovek koji se bavi atle-tikom. teramnos tvrd) med. izvršiti zločinački pokušaj. aterman (grč. Atlantic) Atlantski okean. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. atička so duhovit i fini način izražavanja. nepravilan. atlanticus) gorostasan. sjajna svilena tkanina. a-. v. atika (nlat. atipija (grč. ateraža (fr. attestari) potvrditi. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". ukidanje. lišiti koga grañanskih prava. laka atletika trčanje. adijater-man. attitude. . pesničenje. pristanište. atman (ind. attestatio) overavanje. duša sveta. bacanje. atimija (grč. Atlantik ' (eng. attestatum) v. overi-ti. dizanje tereta i natezanje konopca. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. prezirati. a-. prvi vrat-ni pršljen. životni dah. stav. po grčkoj mitologiji. Atlas) mit. Atlas (grč. Atlas) mit. aterirati (fr. pršljen-nosač. ponašanje. titan koji. pokušani ali neizvršeni zločini. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. spuštanje avionom. atmis. nasrnuti na tuñe pravo. skakanje i dr. v. lepo i pravilno razvijen. koji pripada planini Atlasu. atehnfa) neumešnost. atmijatrija. atlantski (lat. atentirati (lat. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). pristan. uverenje. athletike) skup viteških narodnih igara. neve-štost.) neuredan. svedodžba. u indijskoj fil. atmidometar (grč. atmidos para. posvedočiti. položaj. čast ili imovinu nekoga. atest (lat. Atlas) geogr. priterati zemlji. athetesis) odbacivanje.) med. atimirati (grč. atehnija (grč. v. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. atmidijatrika (grč. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). potvrñivanje. nepravilnost u razvoju neke bolesti. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. Atlas. neumešan. sime. atlas (grč. pristajanje. napasti. borac. aterisaža (fr. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. sletanje. atletske igreboračke igre. attestari posvedočiti) pismena potvrda. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. priteri-vanje obali. fig.

atolmia) strašljivost. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. atmos. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. odnos atomske težine prema gustoći. hevisajd. atra tamna. atomizam (grč. logia) fiz. primamljiv. atoničan (grč. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. a u praksi te dve atmosfera znače isto. atrabilitet (lat. atmos. troposfera. nlat. atomizacija (grč. tj. mlitavost. atocia) pl. a-tokos koji ne raña. iatreia lečenje) ned. malaksalost. volumen zapremine) fiz. ato di kaden-ca (ital. med. atmidometar. atoli (mal. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). metron mera) v. nenaglašena reč. o pretvaranju vode u paru. atmijatrija (grč.: repulzivan. atmosferski elektricitet v. čep.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. sneg. koja su postala usled naslojavanja korala.) bezglasan. up. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). atraktoran (nlat. atraktibilitet (nlat. gram. attractorius) privlačan. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. neotrovan. atmosfera (grč. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. logia) nauka o isparavanju. atomizirati (grč. neobičan. jezgro ima isto tako složen sistem. sphaira lopta) vazdušni omotač. naročito komada za pevanje. pristalica atomizma. sphaira. mislilo da je nedeljiv. facere činiti) med. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. klonuo.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . a-. najsitniji delić nečega. atopos) koji nije na pravom mestu. atmos. fenilhinolin-karbonska kiselina. nenaglašenost. neutrona i dr. attractibilitas) privlačljivost. fig. nesposobnost rañanja. atmosphaerilia) pl. v. atomos. klonulost. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atomos nedeljiv) 1. atomologija (grč. 2. atonos olabavljen.033 kg na 1 st . atmosferologija (grč. primamljiv. atmidijatrija. up. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atraktivan (nlat. atraktibilan (nlat. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. rasparčava™. stratosfera. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje.000 km debljine. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. žućkasti kristali gorka ukusa. kadencom. atmidometar. padavine: kiša. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. žutica. neplodan. nepriličan. malaksao. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. atomski (grč. atonija (grč. slabost tela. omlitavljenje. elektricitet. nedeljiv. up. najmanji delić hem. atomistika (grč. reumatizma i dr. mlitav. atmometar (grč. atmosferski (grč. atmologija (grč. pojava. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atmis. atom. razdvajanje u sitne delove. fiz. alfa-čestica. atomistika. elementa za koji se. atolmija (grč. uspavlji-vanje. završetak muzičkog komada. atocije (nlat. atokija. atocija (grč. sve do početka XX veka. atmos. rasparčavanje. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. sphaira. atopia) nepristojnost. v. parnih kupatila. fig. logia) nauka o atmosferskim pojavama. što iznosi oko 1. umoran. razdvajati u sitne delove. atopičan (grč. atom (grč. atomos. veoma sićušna stvar. attractibilis) privlačljiv. lečenje pomoću pare. protivrečnost.) fig. atonia) bezglasnost. nenaglašen. gram. atmos. agonija (grč. prstenastog oblika. nauka o atomima. atonon (grč.) fiz. crna. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . privlačnost. ato (ital. slab. lat. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. ono se sastoji iz progona i neutrona. atoksičan (grč. kukavičluk. atmidoskop (grč. at-mijatrika.) fig. atomologija. atokos) ned. atmos. neplodnost. atomističar (grč. atmosferografija (grč. atom. atofai hedg. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). agonija (grč. jalov) med. atto) poz. veoma sitan.) kol. deutrona. niska ostrvca. bilis žuč. atmosferilije (nlat. lečenje inhalacijom.) filozof. atonon) gram. fig. atmis. atomska masa fiz. atrabilitas) med. up. atocija. lat. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . primamljivost. up. fiz. attractivus) privlačan.) fil. atomvolum (grč. atonifikacija (grč. atto di cadenza) muz. nepriličnost. grad itd.) koji se tiče atoma. bojažljivost. supr. skopeo gledam) v. čin.

augur. med. cacynieH. attributum. svire-post. primamljivati. dodatak. pojačavanje. kopnjenje. piroksen. atremija (grč. sastoji se iz silicija. sušenje. bezdlačnost. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. umnožavanje. očnih i spazmodičnih oboljenja). sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. ojedenost kože. thrix dlaka. atrahencije (lat. velebilje. phyma izraštaj. atremes koji ne dršće. atrofima (grč. tome sečenje) med. suv. počasno ime rimskih careva. augurij(-um) (lat. pogoršanje bolesti. mesec žetve. ojedanje. augirati. augmentacija (lat. arthron zglob. pripisivati) svojstvo. odlučnost. fr. dodavanje. kataralnih. umnožavanje. znamenitost. auguralan. mir. avgust. vinika (veoma otrovna biljka).: kontricija). bezdlačan. med. dlaka. trenje. povećava™. nepokretan. ne uzrujavam se. auge sjaj. srčano pret-komorje. atrofija (grč. auguriozan (nlat. a-. kućetina. dodavati. bitna. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. neustrašivost) mirnoća. mekani otok zgloba. mršav. bledozelen dragi kamen. predznak. predmetak pomoću koga se. beladona. atrepsija (grč. auguriosus) v.). cenu. tih. atrihija (grč. pojačavati. zanimljivost. kosa) med. trajna osobina nečega. atricija (lat. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. kurjača. prednji deo hrama. povišavati. uzajamno privlačenje.ne. up. operativne otvaranje zgloba. magne-zija. povećanje. atropa (grč. atrijum mortis (lat. po Spinozi). neumitan) vot. Augije (grč. npr. zabava. augur (lat. kolovoz. užas. atrahirati (lat. gvožña i kreča. pojačati. atrezija (grč. naslućivati. kakvo ća. predskazivati. up. u kojoj je bilo 3. augirati (lat. a-. čvrstina. zove se i tirkiz. umnožavati. privlačan predmet. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. augmentirati (lat. atronin (grč. tumač znamenja. a. n. dlaka. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. ath. predskazivački. kralj u Elidi. attribuere pridava-ti. trepho hranim) med. znak. npr. fil. atro-fija kod odojčadi. znamenje. pojačanje. atremia nepokretnost. strahota. atrofija. zrak) min. prirapggaj. mir. čiju je štalu. sasušivanje.: repulzija. gatar. pravo. broju i graji ptica. predskazivač. attrahentia) med. dvorana za primanje posetilaca. strogost. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. e. prividno kajanje.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. prorok. tresis bušenje) med. pod adh-. 31. nepomičan. atropos) hem. atribucija (lat. augural) proročki. npr. uvećavanje. mršavost) usled slabe ishrane. atrotomija (grč. auguralis. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. med. atrij(-um) (nlat. augmentativum) gram. slutiti. augmentirati. atrihičan (grč. melemi (npr. augustus uzvišen) 1. a-. august (lat. trophe hrana) zakržljao. nedostatak prirodnog otvora. koji se ne koleba. slab. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. sredstva za izvlačenje. fig. augere) v. atropos neotklonjiv. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. . augmentativ (nlat. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. atremeo ne dršćem. atributivan (nlat. gram.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. (za razliku od deminutiva. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. predznaci (ili: vesnici) smrti. e. attractio privlačenje) privlačnost. attrahere) privlačiti. obrazuju prošla vremena. gram. stvar koja privlači. predskazi-vanje. dodatak. 2. astmatič-nih. nemilost. obeležje. atrocitas) grozota. surovost. paskvica. augmentum) povećanje. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. pogañač. auguralan (lat. osmi mesec u godini. koja izvlače gnoj). supr. pre n.v. miran) miran. attritio) med. otok) med. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. atribut (lat. pouzdanost. atrium mortis) predsoblje smrti. atremičan (grč. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. atremograf (grč. dodati. povećati. Her-kulo očistio za jedan dan. nadležnost.) koji nema kose. augmentatio) umnoženje. loviti ca. kod grčkih i staroindijskih glagola. atrocitet (lat. augmentare) umnožiti. predsrñe. Augeias) mit. augurirati (lat. arthron zglob. auguriozan. koji vrši službu atributa. up. volina itd. uvećanje. nedostatak kose. attributivus) koji se odnosi na atribut. konjić). — 14. atrofičav (grč. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. up. oznaka. augment (lat. augnt (grč. privlačna sila.

množenje) biol. audire čuti. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. auleum) prostirka. Augustina. ode pesma. med. aurum zlato. audiometrija (lat. javno prodavati. aukcija (lat. auleo sviram u frulu. učionice. de auditu (lat. phone glas) med. nebo. vinovnik krivičnog dela. ćilim. zavesa. prav. aihapb uvećavam. auxiliaris) pomoćni. ounce) v. pepevanje) čuz. velika slušaonica. slušati. autor. auletes) svirač u frulu. . vojni sudija. zborio mesto. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. auditor slušalac. audacitas) srčanost.) kec. redovnom roku. audifon (lat. auns (eng. aura popularne (lat. hrabrome pomaže sreća. slušalac. pregaocu bog daje mahove. auctor) v. prostrana dvorana. dvorski život i običaji. pregalaštvo. auksin (grč. proba glumca. aukcionis lege (lat. augustus) svet.. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). tj. ulagivanje. aura vitalis) životna snaga. opernog pevača. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. prijatan povetarac. čulo sluha. aula (grč. tj. osvećen. aulos frula. aurarius) koji se tiče zlata. auditorij(-um) (lat. saslušavanje.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). ročište. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. auditor (lat. nlat. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. audiometar (lat. aura) prijatan vazduh. sudska sednica. saslušanje. audire čuti. a ne može da govori. audire čuti. srčane. auratura) pozlata. auraran (lat. audire čuti. unca. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. auksometar (grč. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. dvornice) dvorjan-stvo. auctionis lege) putem javne prodaje. metron mera) opt. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. prestupa. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). baldahin. audimutizam (lat. aulet (grč. čuvenje. kad čovek normalno čuje. frulaš. audacem forturia juvat) poet. vrsta nemosti. plaćanje menice o normalnom. sonometar. ko sme taj i uspeva. po običaju. uzvišen. grč. auktor delikti (lat. sudija koji saslušava) vojni islednik. porast (ili: napredovanje) bolesti. učenje o milosti sledbenika sv. audače (ital. laskanje. sudnica. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). auctoritativus) v. auktor (lat. metron mera) med. auctionari) trg. naročito pozorišta. augustinijanizam teol. svečana dvorana univerziteta. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. carski. držati licitaciju. up. auxano umnožavam. auctor delicti) prav. probio pevanje. auksilijarne trupe pomoćne trupe. audijencija (lat. auktoritate kuratoris (lat. aukcionator (nlat. auditivni tip psih. probio sviranje. aula dvor. pomažući. a uso) trg. aulodija (grč. audijatur et altera pare (lat. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. augustus (lat. mutus nem) ned. auctoritate curatoris) prav. auditivan (lat. slušaoci. auleum (lat. pozlaći-vanje. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. protivna strana. auxsesis) ret. audacitet (nlat. zasedanje. audacem fortuna juvat (lat. mirisan. auktoritativan (nlat. javno nadmetanje. audientia) zvaničan prijem. auksanomstar (grč. auctio) trg. up. grč. javnim nadmetanjem. nauka o pevanju uz pratnju frule. predvorje. audion (lat. audace) «uz. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. smelost. auditio) čuvenje. grč.) muz. licitacija. aura vitalis (lat. hrabro. aulodika (grč. auratura (lat. aukcionirati (lat. slušalica za gluve. hrabrost. zlatni. auditorium) slušaonica. aura (grč. audicija (lat. auletika (grč. auditus sluh) slušno čulo. govorničko preuveličavanje i preterivanje. aukseza (grč. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). auditus (lat. smelo. veličanstven (pridev rimskih cezara). auksilijaran (lat. auletike) veština sviranja u frulu. aula) dvorište. autoritativan. naročito biljaka. svirača i dr. čujni. nuz. životni dah. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. aule lat. slušni. pevanje uz pratnju frule. javna prodaja. auxesis rast. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). prodavati nad-metanjem. aulizam (lat. slušanje.

zadovoljstvo samim sobom. aureola (lat. moć. auricula) uvence. znak. o. apsolutizam. autarkija (grč. auspicium. grč. auriformis) uvast. up. namestiti (stan). auspeks (lat. originalni spis ili dokumenat. uvce. pigmentum) mm. ušna školjka. odličan. god. zaštita. okrilje. aus iz. astr. sogopa) svetli venac. auskultant. autevtike (nlat. sub austt-cčjus (lat. Auslaut) lingv. auriforman (nlat. nezavisnost od spoljašnjih stvari. auriga) kočijaš. fig. prvobitni. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. aurora. aurora (lat. zadovoljstvo samim sobom. augur. vrhovna uprava i zapovedništvo. aurum. prav. med. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". autarh (grč. znamenje. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). authadeia. sudski pripravnik. Aurora) mit. stoffa materija) opremiti. lat. deo uva za vešanje obodaca. osluškivanje. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. australis južni. apsolutist. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. krug oko glave svetaca. ispitivati šum pluća slušanjem. up. vlast. prisluškivati. živeo u pliocenu. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. grč. aureola tj. phobos) mržnja na Austriju. autadija (grč. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. auspicij(um) (lat. završni glas. aurist(a) (lat. auskultant (lat. auri sakra fames (lat. aurora) zora. auris uho. aut — aut) ili — ili. znat. „ko rano rani dve sreće grabi". „Vozar" (sazvežñe). koji prolazi još istog dana. odvratna žudnja za zlatom. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. authentica) pl. auscultans) slušalac. aurum) zlatovit. istodnevni. aurum (lat. bubanjsku opnu. kašiči-ca za uvo. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. zlatan. auripunctura) ned. početnik. samodržac. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. udesiti. auster južni vetar. u obliku uva. aigšp zlato) hen. veka do 1938. fig. ausštafirati (nem. kraj reči. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. aureatus) zlatan. original. pomoćni sudija bez prava glasa. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. samodrštvo. auskultator (lat. skopeo) med. aurikula (lat. austrofobija (nlat. grč. zaštitnik. auriscalpium) med. prav. archo vladam) samovladar. iskititi. autarhija (grč. sreća. sjaj. aurozan (lat. aut (eng. aurikularan (nlat. authentikos pouzdan. . aut — aut (lat. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. authenticum) izvorno delo. auriskalpijum (1. emera dan) med. tj. auskultator. autarkeia) dovoljnost samom sebi. auscultator) v. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. jutarnje rumenilo.) samovlada.) ned. steto-skopa. auspicirati (lat. musis amica) zora je prijateljica muza. auslaut (nem. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. autos sam. autentikum. aurin (lat. auscultatio) ned. out) sp. auscultare) slušati.aureatan aureatav (lat. autemeran (grč. kao uvo. up. uživanje u samom sebi. velik ugled. žut ili crven mineral arsenov sulfid. Austria. pomoću stetoskopa. australis južni. auripigment (lat. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. auriga (lat. autemeron (grč. fil. aurum) zlato. aurora muzis amika (lat. australopitek (lat. istok. Australazija Indijski Arhipelag. australopitek (lat. austrijacizam (nlat.. proricati. despot. sub auspiciis) pod okriljem. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). samostalnost. auris) lekar za uši. overiti. auskultirati (lat. autentificirati (grč. pokrovitelj. auriskop (lat. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. facere) potvrditi. autevtikum (nlat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. slava. auripunktura (nlat. bez uvoza sa strane. trg. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. spoljašnje uvo. Aurora (lat. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. auskultacija (lat. ubod u bubnu. ital. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. pod pokroviteljstvom. autos sam. authadia) samodopadanje. austromantija (lat. up. minñuša. srećan početak. koji sadrži u sebi zlata. pod zaštitom. ušni.

samovarenje. eros ljubav) psih. naročito u crkvenom pogledu. v. razmekšavanje organskog tkiva. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. fr. autokefalan (grč. autodidakt (grč. autokar (grč. autodinamičan (grč. pisac autobio-grafije. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autovakcina (grč. autos. dromos put) automobilske trkalište. računa se u korist protivnika. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. lat. umnožiti. autoinfekcija (grč. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autognozija (grč. gignomai rañam) biol. autos. pravi. lat. fr. kephale glava) samostalan. auto-da-fe. autogramma) v. vežbalište (ili: put) za automobile.(grč.: alogen. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. istinit. up. svojeručan potpis. dynamikos moćan. lat. ličnosti i ideje. autos. autos. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji).) uobičajena skraćenica za automobil. autodidaksija (grč. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. poznavanje samog sebe. autos sam. putem razumne volje. autografomanija (grč. izvornost. autograf. lat. autografirati (grč. autobiograf (grč. pravovažnost. basis) prostor za smeštaj automobila. autogonija (grč. bezbožnika. autos. autos sam) psih. autentičan (grč. din. autos. nepatvorenost. auto-de-fe) v. digestio va-renje) fkziol. autćs. autos. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. autodikija (grč. (grč. autos. stena). auto (grč. auto-dres (grč. učim. sam svoj. omnibus svima) automobil-omnibus. izvorni. graphia) veština umnožavanja rukopisa. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. omnibus. samooprašivanje. autodrom (grč. dress) odelo za automobiliste. autobiografija (grč. autoklav (grč. autogamija (grč. autos. autogram (grč. autentikos) istinitost. autobus (grč. odrediti) fil. nlat. ital. autos. sag. autizam (grč. gnosis) samoispitivanje. grapho pišem) samoživotopisac. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). književni rod u kome pisac opisuje svoj život.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. autokefalnost (grč. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. toxikon. autograf (grč. autos. autodigestija (grč. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autos. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. nezavisnost od drugih. koji je postao tame gde je i nañen (kamen.) samostalnost. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autodefe (šp. autodefe. gamia) bog. autos. gyros krug. eng. autodeterminizam (grč. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. mašina za umnoža-vanje rukopisa. učenje o samodeterminaciji. svojeručno napisan. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autogen. bios život.) samoživotopis.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. eng. autointoksikacija (grč. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autos-didaktos) samouk. autćs. autos. autožir (grč. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. autos. ili da. supr. izvršenje inkvizicijske presude. izvestan. autos. pod uticajem želudačnog soka. autografski (grč. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autografija (grč autos. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. samooploñivanje kod biljaka. auto. autos. infectio zaraženje) med. nezavisan. bilo da priča samo svoje doživljaje. umnožavati. proučavam) samouštvo. autobaza (grč. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. sam sobom. autos. autografskog mastila. autos. actus fidei) jeretički sud. autokataliza (grč. authentikćs) zakonit. autos. autodafe. in) med. didakso. autos. samo-. autogol (grč. autos. auto-garaža (grč. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. graphikos) svojeručan. lat. grapho. autoerotizam (grč. autos. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). lat. nepatvoren. pravovažan. autos. determi-nare opredeliti. izrañen putem autodafe (port. lat. autentičnost (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. kata-luo drešim. posle smrti. autogram. verodostojnost. tj. jak) koji dejstvuje sam od sebe. verodostojan. svečano spaljivanje jereti-ka. eng.

puh.). autos. autos. začetnik. grapho) pskh. samouprava. naučnog ili umetničkog dela. autokrat(a) (grč. pristalica samozakonodavstva. Tici-jan. sprava koja. autokratizam (grč. ocenjivanje samoga sebe. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). automatiser) pretvoriti u mašinu. kratos vlast. lično posmatranje. automatos) nauka o samokretanju. tj. autos. samovladar. automobilski sport. autokratski (grč. naučenjaka. baino idem) med. autologaja (grč. 90 autorizirati automacija (grč. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). nyktos noć. up. Papinov lonac. besvesnik. 2. automatizam. auto. moć) samodržac. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. teranje automobila. autorizirati (lat. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autos. autopt (grč. sistem apsolutističke vladavine. umetnika. autokratizam.) onaj koji tera automobil. autoniktobatija (grč. autopadeia) sopstveno osećanje. up. motorni čamac. lat. autoliza (grč. med. putem otvaranja i pregleda leša (ua. za razliku od slikovitog. fr. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. vutomorfoza (grč. samo gledanje. pascho iskusim. autoportret (grč. autonomija (grč. h'thos kamen. aparat za sterilizaciju lekova. up. pregled. autos sam. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. autorsko pravo isključivo pravo književnika. autos. koji sam od sebe radi. vladanje sobom. auktor. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. nafta ili elektricitet. npr. . samostalnost. za čoveka: onaj koji liči na stvar. auctor tvorac. automobil (grč. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. autokratija (grč.. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autos. puška. v. samodržački. autos. autonomos) samoupravni. lat. fr. autos. mahinalan. hirurških instrumenata i dr. automatizam (grč. tvorevina. autos. automatograf (grč. augere. automatika (grč.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. automatos koji se kreće sam od sebe. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. autolitotom (grč. med. auteur) pisac. autos sam. fig. logia) ret. go-spodarenje razuma nad čulima. samokretanje. glu-pak. autos sam. samokretljivost. lišiti samoradnje. mehanički. kritike) samokritika. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. već čisto fiziološkim uzrocima. autor (lat. automatski (grč. tvorac nekog književ-nog. viñenje) 1. autonomni nervni sistem v. automobilist(a) (grč. autopsija). automatija. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. Tintoreto i dr. maomai tražiti žudeti) fiz. ovlašćivanje. autoptički (grč. automacija. fil.) v. fr. hem. životinja (kod Dekarta). autosomnambulizam. vegetativni živčani sistem. automatizacija v. autonoman (grč. portrait slika ličnosti) um. pri čemu ne dolazi do truljenja. autos.) neograničena vladavina. autopatija (grč. nomos zakon) samozakonodavstvo. autoptes) očevidac. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. samostalan. stvarni govor. sopstvenim očima. up. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. autopsija (grč. opsis gledanje. 1ub rastvaram) samorastvaranje. automatija v.) pristalica samouprave. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. autorizacija (lat. vaga. učiniti da neko radi kao automat. autos. maomai. autos sam. postupaka. biće koje nema duše.) u gospodarstvu neograni-čen. auctor. automatos) samokretan. automatizirati (grč. mišljenju i pisanju). (Najpoznatiji: Rafael. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. fr. autonomist(a) (grč. fr. lično iskustvo. odobrenje. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. pronalazač. autos. mobilis pokretan. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. auto-put v. automobilizam (grč. autorisation) ovlašćenje. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću.. automahija (grč.) pril. samostalnost. putovanje automobilom. lat. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. na osnovu ličnog posmatranja. politička nezavisnost. auctor tvorac. vladanje samim sobom. bezvoljnik. autokritika (grč. slika. fil. med. temno sečem) med. samokret. koji radi automobile. tj. slobodan. zvekan. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. morphe oblik) biol. nož. autorizovati. automat (grč. samodrštvo. auto-strada. odnos prema samom sebi. odobravanje. morfogeneza. auto-riser) v. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. neograničeni vladalac ili gospodar.. Rembrant. kišobran. koji se bavi automobilom kao sportom. tako reći. autonomfa.

autorizovan prevod. autohorija (grč. autos sam. autoniktobatija. up. Pitagora. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. phagefn jesti) ned. autorotacija krila aaij. autohirija (grč. samolečenje. serum) ned. ital. autćs sam. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. improvizirano. autofnlija (grč. autosugestija (grč. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. he-mitipija. autosomnambulizam (grč.) ovlastiti. čak kad su i pogrešna. autopsija. uticanje na samoga sebe. autoshedijastički (grč. zakon koji je na snazi. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe.) biol. suggerere uli-ti kome što u glavu. autćs. choreo idem. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. tvorac. thećs bog) obožavanje samoga sebe. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. neograničenost. opunomoćiti. therapeia lečenje) med. ugledan. therapeia lečenje) ned. psih. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. epha) „on. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. ambulare hodam) med. odobri-ti.. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. automatsko održavanje stabilnosti. autos. autos. philia naklonost. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. tj. autćs. transfusio pretek) ned. mršavljenje usled šećerne bolesti. autoteizam (grč. rasprostirem se) bog. autos. autotelija (grč. sticanje pogrešnog. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. auto-strada (grč. autćs sam. npr. nadležan. autotrofija (grč. autohton (grč. novija fak-similna izdanja. npr. autos. autćs. auctoritas ugled. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. i njihovo umnožavanje. ned. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autćs. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. starosedelac uroćenik. nepomičan) fiz. omotaju elastičnim vrpcama. autoskopija (grč. autćs. merodavan. lat. je to rekao". autofonija (grč. therapeia) med. autoritet (lat. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. autć-chthon) prastanovnik. priznat stručnjak. autotransfuzija (grč. autorotacija (grč. ugled. lat. autofagija (grč. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. npr. zaljubljenost u samog sebe. autotomija (grč. tome seći. kod zapaljenja plućne maramice itd. 2. physis priroda. . autos. zakonita vlast. autotip (grč. npr. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. v. takve su. samoubećivanje. jedenje samog sebe. lat. moralna. priznata veličina (u nekoj struci). rotatio okretanje) samookretanje. autotipija (grč. alotro-fija.. auctor. trophe hrana) koji sam sebe hrani. tj. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autoseroterapija (grč.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autos. autos. samoubistvo. nadmoćnost (duhovna. uticaj. heterotrofija. up. pravna). začet-nik) koji se osniva na autoritetu. kod akrobatskog leta „kovit". supr. ljubav prema samom sebi. somnus san. skopeo gledam) v. hipnoza. autofonija (grč. autotrofan (grč. fr. autćs. pozvan. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. autotrofne biljke bog. autohipnoza (grč. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. lat. autohirija. therapefa. samoobrtanje. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. od vrha prstiju. autoterapija (grč. autos. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. autos efa (grč. autoritativan (lat. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. smatranje sebe samoga bogom. autostabilnost (grč. lat. lat. autofizioterapija (grč. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. autos. neuslovljenost. autos. fr. prvi otisak. stabilis čvrst. up. pozivajući se na autoritet učitelja. hemigrafija. phone glas) 2. pa se. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. pod heterotrofai. phonos ubistvo) 1. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. auto-teles nezavisan) samostalnost. autćs. autos sam. autohemoterapija (grč. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. ljubav) samoljublje. kad gušter žrtvuje svoj rep. haima krv. na brzu ruku. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autoritš) 1. obrtanje krila oko vertikalne ose. autćs sam. v.

afilantropija (grč. phakos sočivo) med. affidavit) mor. usinovljenje. afanato (ital. affaire) stvar. affigere pričvrstiti. posao. zamršena stvar. affectuosus. affectio uticanje) naklonost. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. aut nihil (lat. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. oset. phobos strah) med. auto-chthonos) uroñen. afidavit (lat. stanje razjare-nosti. bolno. afion. konj trkač nepoznatog porekla. nežnost. afemija (grč. aphesis) lii™. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. autohtonija (grč. afekcija (lat. vazal. ljubazan. aut Caesar. afeleja (grč. spor. prostota. afetuozisimo (ital. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. skraćivanje početka. aphe dodirivanje. primanje u neki red . affaire d'honneur) stvar časti. umiljato. na koga zbog toga niko ne računa. afakija (grč. i afilijacija (nlat. affectio delovanje) izveštačenost. afetuozisamente (ital. stanje raspoloženja. plašljivo. afazičar (grč. obolelost. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. afiksacija (lat. razjarenost. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). pretvarati se. uroñenipggvo. koještarije. odanost. težak položaj. starosedelački. prirodnost (u govoru). prvo slovo. auf) predl. a-.) onaj koji ima ili pravi afe-re. affidatus) klevetnik. uroñenički. afektuozan (nlat. up. fr. aferaš (fr. na. samobitnost. starosedelaštvo. phasko govorim) med. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. nemoć (ili: nemogućnost) govora.). prenemagati se. vrlo osećajno. a-. prenemaganje. nemogućnost gutanja hrane. autsajder (eng. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. ili ne biti ništa. supr perihel(ijum). affec-tueux) usrdan. dvoboj. a-. svaki utisak na telo. tj. aphe dodirivanje) lingv. tur. mržnja na ljude. affettuosissamente) muz. afanija (grč. v. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. tužno. afeza (eng. uzbuñenje. helios sunce) astr. čuvstven. affectare) biti izveštačen. med.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. bolestan strah od dodira. pretvaranje. auto-chthon) prastanovništvo. affectio delovanje) osećaj-nost. strasnost. mlaćenje. ganutljivo. nego i ce svojim putem. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. uzbudljivo. afektirati (lat. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. apheleia) ret. affabile) muz. onaj koji je daleko od čega. aut Cezar. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. affectivus) uzbudljiv. affettuoso) muz. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. dirljivo. afidat (lat. veoma naklonjen. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. afamirati (fr. osećajan. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. samoniklost. naročito na račun države. skidanje) gram. afine (lat. afagija (grč. srdačnost. usiJ njenje. nedostatak očnog sočiva: up. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. oboljenje. sporna stvar. afektacija (lat. lingv. affectuositas) usrdnost. iznenadno. ačiti se. arap. poklon i sl. phagem jesti) med. praviti se. mlatiti se. phflos prijateljski. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. sukob. affanato) muz. osećaj. afek(a)t (lat. afektivan (nlat. osnovi ili reči. duševni pokret. afel(ijum) grč. neprirodnost.) čovek koji boluje od afazi-je. ljubav. strasno. med. prijatno. afereza (grč. afer d-oner (fr. aphaneia) glupost. parnica. dodatak korenu. samonikao. afamiran. ačenje. osetljiv. affixum) gram. afijun (stgrč. up. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. up. fig. affectus. samobitan. affettuosissimo) muz. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. velika naklonjenost. auf (nem. afetuozo (ital. bolest. afektivnost (lat. jednostavnost. nešto veliko. arb od.. aut nihil) ili biti Cezar. prvi slog. afakičan. zanemelost od užasa. veoma strasno. koji je po strani. kon afeto. aficiranje. afefobija (grč. afera (fr. ljubazno. afazija (grč. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. a-. koji se bavi prljavim poslovima.. prikovati. usiljenost. npr. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. outsider) onaj koji je izvan čega. neupućen čovek. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu.) v. toplo. psih. affiliatio) usvojenje. afetuozisimo. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afektuozitet (nlat. kla-dilac koji se kladi nasumce. aphairesis oduzimanje.

) med. napraviti lepšim. spolna ljubav. afonija (grč. affuter) voj. ljubavno uživanje. affluxus) priticanje. aforija (grč.afilirati 93 afroditski ili društvo. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. afficher. puške na kundak. afitirati (fr. prečišćavati. pokazni. ubrzavajući. hol. prikovati. gram. potvrda. afobija (grč.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. uveriti. tvrñenja. prijatelj. ljubavni bes. log. imati pri ruci. affinitas) srodstvo. jalovost. bez listova. ganuti. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. žalost. aficirati (lat. opijum. astr koji opisuje planetu Veneru. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. a-. aphyllos. afitirati (fr. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. phone glas) ned. ljubavno ludilo. morska gusenica. afion (stgrč. uobličiti.) uticati. obilje. afirmacija (lat. afrikata (lat. bratstvo. affirmativa) potvrdno mišljenje. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. pre^ čišćavanje. afretando (ital. afinerija (fr. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. affretoso) nuz. afresko v. oštrenje alata. Aphrodite. zlato je skupoceno. biti afitiran biti u pripravno-sti. bol. ta rafinerija. affutage) voj. afyon) mak. afirmirati (lat. pridružiti. a-. Aphrodite) mit. affricare natrl>ati) pl. oplon. afinis (lat. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. lat. stanjivanje. oglas. potvrdan sud (S je R). nagomilavanje. potvrñivati. ljupkost. phyllon list) bog. tast. izo-bilje. očistiti. aflito (ital. a-. afirmativav (nlat. . aficiranje (lat. afiš (fr. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. dremak. afretiranje (fr. afluks (lat. afluksija (lat. nešto putem oglasa objaviti. bezglasnost. afluksija. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. oroñavanje. afekcija. napraviti utisak. tajno udruženje. plemenitih ruda. npr. up. javna objava. afflitto) nuz. afrodizijazam (grč. društvo. aphorismos) kratko i jezgrovito. obljuba. nameštanje topa na lafet. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). phlogizo zapalim. afretozo. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. srodnost. afitaža (fr. top ili pušku pripremiti za paljbu. affiliare) usiniti. afinaža (fr. afrodizija. c. affinis) roñak po ženi. afroditografski (grč. sličnost. afinirati (fr. zbratimiti. doterati. pri-livanje. profi-niti. navala čega. rodan) ned. pre-čistiti. bez čašičnog listića. preterano razvijen spolni nagon. v. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). affinerie) prečišćavaonica. potvrda. nujno. affretando) muz. doj-miti se. poučna izreka. afrodizija (grč. affirmare) tvrditi. priliv. parenje. afluencija (lat. npr. doterivanje. aforistički (grč. affluxio) v. ožalošćenost. nebojažljivost.) ljubavni. up afrodizijazam. odlučan.. nedaća. afluks. mudra. afirmirati se uspeti održati se kao takav. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. obilnost. affirmativus) potvrdan. afyun. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. afroditski (grč. neplodnost. affinage) profinjavaže. afirmati-van sud. složeni suglasnici. a-. affigere priku-cati. aflogistična lampa. npr. up. afflictio) utučenost. umnožavanje. sve brže. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. zet. aforizam (grč. uzbuditi. afficere) v. draž. afilirati (lat. stanji-ti. afformatio. obilje. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. prijateljstvo (suprotno: kognacija). alfresko. združiti. bratstvo ili društvo. tur. aflogističan (grč. afretando. fig. sveza. afinitet (lat. tuga. rastrubiti. affretement) kor. muka. arap. rastužiti. bolno. afiličan (grč. fig srodnost. potvrditi. lat. afrodizijaka (grč. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. ad forma-ge obrazovati. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. up. ucveljenost. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. afirmativa (nlat. dirnuti. sagorim) koji gori bez plamena. aflikcija (lat. phoros plodan. neplašljivost. affirmatio) potvrñivanje. tužno. afoničan. potvrñivanje. udariti na sva zvona. aphobia) neosećanje straha. družba. iskaz dat pod zakletvom. affluentia) priticanje. jad. zakupnina. aformacija (nlat. v. glačanje. affiche) oglas. fig. kon aflicione. primiti nekoga u neki red. radionica gde se prave žice. zakuplji-vanje lañe. pripremanje topova za pucanje. affiner) prefiniti. Afrodita (grč. č. npr. hen. nesreća. odsečan. šurak. afiniranje (fr. afretozo (ital. u obliku izreke.

tur. nego mora večito lutati. ahromatizam. acervacija (lat. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. gorčina. up. med. oskudica u vodi. karneola i dr. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. phthongos zvuk. nesposobnost razlikovanja boja. turban. chypnos san) med. služi za nakit. Ahitofel (hebr. acezija (grč. uvreda. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. up. acerbatio) zagorčanje. ahilija (grč. ahlis (grč. ahromatičnim sočivima) čistoća boja.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. dosuti) dosi-panje. after-diner (eng. kadionica. pomračenje vida. sin Peleja i božice Tetide. bledilo. akromatin. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. otuda: slabost. Ahilova žila inat. vrsta dragog kamena.) biol. a-. zatupelost. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. besanica. farm. malokrvnost. boja kože) med. a-. acerbus) gorak. a-. orao vidim) med. opor. acera turarija (lat. up. acera (lat. besmislenost. do pete. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. ahrea (grč. acerban (lat. up. aphrosyne) bezumlje. Achilleus) mit. i to na peti. dolivanje. oboljenje na sluzokoži usne duplje. bezvučni suglasnik. chroma boja) opt. afunde (lat. aceridi (grč. pogoršanje. akesis) lečenje. akenonoet. a-. akeridi. up. ahronija (fr. v. bezobrazna i drska prevara.) opt. med. ahemanzija (grč. ahemav (grč. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. nesavremen. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). achronie) liti. strog. afuzija (lat. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. chemeia) fiz. mesnatog dela gnjata (lista). ahipnija (grč. aphros pena. aserra) kutija s tamjanom. affronterie) javna pogrda. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. affront) otvoren napad. afront (fr. up. tj. chros koža. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. chemeia) pr. afronterija (fr. melemi u masti u kojima nema voska. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. chylcs sok) ned. bezbojnost. grub. acera historika (nlat. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. podzemnom svetu. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. ahmedija (arap. surovost. otklanjanje boja. surov. acholos) med. achromatos) bezbojan. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. slaba strana. a-. ahromazija (grč. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). podzemni. affunde) fari. akedija. acervatio) nagomilavanje. gomilanje. bežučnost. Keros vosak) pl. affundere. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se.). najveći grčki junak u Trojanskom ratu.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. čalma. afte (grč. nlat. hydor voda) nedostatak vode. ahromatopsija (grč. . a-. oskudica u žuči. koji nije u svoje vreme. a-. koinos zajednički. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. a-. ahipničan. dobar i mudar saveto-davac. grubost. opt. potpuno slepilo za boje. bledilo. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. a-. aphthai. ahromatizam (grč. med. izraditi da izgleda kao ahat. Ahasfer (hebr. ahmadiyya. a-. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. sramota. ahromatin (grč. ahidrija (grč. večernji. acerbacija (nlat. ahroničan (grč. aholija (grč. ahromazija. noos razum. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. afrosinija (grč. ogorčenje. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. sprava za merenje vrenja. acerbitet (lat. nemanje sna. cheo sipam. strogost. ton) gram. ogorčen. prema životu. Aherov (grč. donji svet. acera filologkka (nlat. tako da mogu upijati boje. akedeia) duhovna tromost. bezvodnost.) ime mudrog savetnika kralja Davida. reka žalosti u donjem. aphthosus) mehurast. acenonoet (grč. a-. achlys) tama. buncanje u groznici. achates) št. ned. mana jednog čoveka. aftezan (grč. up. aharistia) nezahvalnost. ahat (grč. ravnodušnost prema nekom dobru. aphtae) pl. a-. ahatizirati (grč. Aheron) kit. magličaste mrlja na rožnjači oka. chroma boja. glas. fig. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. acedija (grč. aftong (grč. aphtha. ntis. affundere doliti. ahromatičan (grč. acerbitas) oporost. Ahil (grč. fiz. lat. akezija.

naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. jela i lekovi koji lako prokisnu. metron) sprava za merenje jačine kiseline. koji ima oblik zrna grožña. acetum) hen. adžitato (ital. hen. grč. acetičan (lat. grč. haima krv) med. npr. acinozan (lat. acescentia) pl. ocat) pl.ne. ocatne kiseline. prisustvo acetona u mokraći. acstometrija (lat. ačakatura (ital. acefalija (lat. acetum.) sirćetovit. fr. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. asik) voditi ljubav. prisustvo acetona u krvi. tačno. soli sirćetne. acidosis) med. acidificatio) hem. aceterin (lat. kiseljak. nastaje destilacijom etil-alko-hola. adžustamente (ital. npr. acetum. acefalan (lat. očeličiti. sasvim tačno. metrfa) hem. kiselost. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. sredstvo. kon adžitacione. metron mera) hem. grč. aceton (lat. acidofilan (lat. acetil (lat. acescentia) hen. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acetum.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. sirćetno kiseo. a. acescere. acidum. acetati (lat. acetum) sirće. acid (lat. anat. stapanje. grč. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acescencije (lat. acetoza (lat. acsscencija (nlat. uzburkano. acetilceluloza (lat. merenje jačine sirćeta. acijanoblepsija (grč. aciditet (nlat. tronuto. okaliti. acetum) hem. acetate-star celuloze. sprava za merenje kiseline sirćeta. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acetaldehid hen. aseg. acetilen (lat. proki-šljivost. mineralna. ukiseliti. acetum. grč. naročito kod šećerne bolesti. acetum sirće. ašikovati (tur. žlezde. lako isparljiva tečnost SN2SNO. uskišnjavanje. grč. 2. aciditas) hen. acciaccatura) nuz.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. Uron mokraća) med. kiselina. acetometar (lat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. zglobna čaša. acetonemija (lat. acetum) hem. acidacija (nlat. acidimetrijv (lat. metrfa) merenje jačine kiselina. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. asegeg) čeličiti. ocat. upotrebljava se za osvetljenje. aciniformav (nlat. acidirati (nlat. stvaranje kiseline. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. kyanos plav.) 1. acidatio) hem.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acephalus. acetum) hem. acidum) hem. acidimetar (lat. kisela voda. agi ta to) muz. acetum (lat. acidoza (nlat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. hrane u želucu. koji sadrži sirće. acetabulum (nlat. pretvaranje u kiselinu. acinosus) pupast. potpuno. acidum. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. acinozan. grč. aciniformis) v. acidere) hem. bezbojan i otrovan. aggiustamente) muz. dirll-vo. acidifikacija (nlat. lek protiv žuljeva i bradavica. ljutina. naročito kod šećerne bolesti. . pretvoriti u kiselinu. gasovit ugljovodo-nik S2N2. acetum) farm. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. sklonost prokišnjavanju. bog. acetoiurija (lat.

manguparija.) kraljev otac. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. V=sniženi ton N. Babilon. babo (tur. bagdar. bagatella) sitnica. bonus. bangav. ba-ble (fr. tričarija. kom od grožña. prava linija duga više kilometara koja se. Ve= beril. ða=barijum. V=predikat (dok A označava subjekat). kanala i sl. badem (tur. merač. bagmak) hrom. sitnica. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. bavoš (fr. kapija. detinjarija. vaditi pesak iz reke.) indijska titula: gospodar. log. stvari. babiole) dečja igračka. osnova stepena. mat. baba-kan (pere. bagatelle. hen. bhagavata) v. izopačenost. badminton v. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. nečista izrada. meraču. Bi= bizmut. badava (tur. ne radeći ništa. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva.B B. ð=bor. mulja. V. taroka ili aduta. pagat (ital. bagatela (fr. nečisto izrañen bakrorez. kontrolor mera. babu (ind. badem) bog. bas-bleu) plava čarapa. bagage. ne obzirati se na . beatus. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. ba-breton (fr. čistiti rečno korito od peska. uzaman. deda) otac. fig. bagavata (ind. geom. bezbožnost. babel) nered. nlat. nevaljalstvo. sit-narija. . baždar (tur. podloga jedne stvari. pančaratra. lenstvo-vati. carina. bavela (ital. pere. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. radi isušivanja zemljišta.= vaso kontinuo. arh. Vg=bor. badavadisati (tur. uče-na gospa. fiz. 2. fig. baba otac.) jaružariti. slične bagdadskim šalovima. zbrka. razvrat. malenkost. Bavijus (lat. babel (hebr. bacdar od pere. uzalud. bedava) besplatno. kantardžija. uzimati koga ili što suviše olako. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. Btto= bruto. baborok) omiljena češka narodna igra. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme.) ne mariti za nekoga ili nešto. bager (hol. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti.) vrata. potencije ili loga-ritma. igračka. Bavijus. bagatelisati (fr. vrlo jevtino. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. podnožje stuba. ćopav. šljiva. taksa baždaru. bava) trg. baždar) l. baggagium) prtljag. Bav (lat. knez. kao skraćenica: b= bene. bagaža (fr. Bavius) v. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. . geod. češka brza mazurka. huz. ital. baguette štap. nečisto štampati. pomoću motaka za merenje. zabuna. bavella. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. Vavilon. kipa ili svoda. baždar) naplaćivač carine trošarinac. grad. potcenjiva-ti. bagerovati (hol. ološ. jevtina cena: mali i lak muzički komad. bagata) u taroku: prvi od 22. baba otac. bagav (tur. . baget (fr. baza (grč.) besposlkčiti. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bacdar od pere. bagasa (fr. koještarija. basis) osnova. ba so. fig. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. baždarina (tur. b). bavoche) nečist štamparski otisak. babiola (fr. otpaci od svile. carinik. bedminton. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. Vso= banko. maslin-ki i dr. S. bavoširati (fr. bagasse) isceñena šećerna trska. bab (pere. moreuz. traćiti vreme uludo. Bk= berklčjum. po čemu je i na zvana. bagat. nipodaštavati. vajna spisateljka. temelj. v. bavocher) praviti nečiste otiske. baborak (češ. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. bagger) jaružar.

počivati.-tur. baziotriptor. baziotrib (grč. Basileus) pl. basen. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. 28. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bazar) pijaca. va triangulacije. (nazvana po nem. basaltes. kupa itd. bazen (fr. pokrivena čaršija na Istoku. I. v. god. nebesno kamenje. baziotriptor (grč. fil. bazalni. vrsta malih marama. kod Grka i 7 Leksikon . odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bombasin) trg. bazarn (fr. predstavnik trgovaca. kol. modni list sa mustrama za haljine. bajat (tur. supstanca. baze (grč. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". bazeitet (grč. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). bazirati (grč. dućan sa svakovrsnom robom. tobože. saborna. mršavljenje i dr. odreñen put na zemlji (npr. bazuka voj. a druge za sudije (tribunal). dolerita itd. baza. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. tribo trljam) med. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. ovčiju. vašarište. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. Bazedovljeva bolest ned. drhtanje prstiju. koji ju je prvi utvrdio i opisao). basis) ži. baymak) vračati. basin. bazen (fr. potom. baziotripsija (grč. utemeljiti. brzine automobila ili drugog motornog vozila. hen. oslanja-ti se na koga ili što. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. bazicitet (grč. bazanirati (fr. augita. kefalotripzor. zasnovati. v. basis) osnovati. koji se upotrebljava naročito na Istoku. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. basis) pr. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. stari. ručni reaktivni bacač. basis. bazergan) starešina trgovaca. bazitst (grč. koji „čine privrednu strukturu društva. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. Moje. basilike) u obliku bazili-ke. betilije. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. bajagi (tur. vrsta finog i jakog porheta. bazrñan (tur. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. lekaru K. baja™ (tur. bazilika (grč. bayat) koji više nije svež. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. hramovima (ind. baziotrib. i magnetita. tribe trljanje) med. jedne za publiku. tip prvih hrišćanskih crkava. voj. kraljevski zmaj. uvodna stihovna stopa. bazno kamenje. logia) nauka o osnovi-ma tela. baze. aiat. bajadere (port. bazirgan od pere. realnu bazu. bazeitet. konta na konjičkim čakširama. basis) hen. sem.. varati. četr. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. obojiti crno. bazilisk (grč. basis. osnovno učenje. bazar (pere.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. tripsis trljanje) ned. basis) hen. 1799—1854. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. opsenariti (u svrhu lečenja). basis. bazeitet. bazanit (grč. svojim pogledom zadavao smrt. pouzda-vati se u. igračice na službi u ind. basiliskos) zool. prisustvo jedne hemijske baze. hen. basis.. pojačana probava materija. proliv. kefalo-trib. Bazedovu. znojenje. mit. bazeologija (grč. ubrzan rad srca. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. bazalt (lat. bailadeira) pl. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. i javne ženske. osnivati. bazni (grč. sličan bazilici. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. odličan materijal za grañevine bazana (fr. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. ustajao. Bazilike (grč. baziti (grč. bazrñan-baša (pere. bethel) pl. bayagl) tobože. ovčija. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. teleću) za kori-čenje knjiga. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. u isto vreme. baitylia. baitilije (grč. glavna crkva (takoñe: vasilika). krupne buljave oči. legendarni kraljevski zmaj koji je. v. bassin) v. pouzdati se. basis) pl. javne igračice i pevačice u Indiji. basis) pl. objavljen 887. osloniti se. v. koje su. up. bazilikalan (grč. 19). javlja se u obliku slivova. glavna vena na pakoru-čici. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. tvar (materija. up.

bakšiš (tur. metra) merenje pomoću štapa. močenje. bacca laureus lovorova bobica) na nem. up. bajaccio) lakrdijaš. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. 1. bakbord (engl. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. ma-gistriranju i doktoratu. bakana (ital. zabava sa igrankom. baculus) štap. prisustvo bakterija u mokraći.. bakteria. bakrač (tur. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. mokrenje zaraznim klicama. ispit zrelosti. klicomori. up. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakteriologija (grč. bal en masque) igranka pod maskama. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. univerzitetima: najniži akademski stepen. ital. nagrada za učinjenu uslugu. bakteria palica. motke. poklon. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bajonet (fr. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). baccarat) francuska hazardna igra karata. bayrak) v. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bajdara (rus. palica. koji rodi bobicama. backboard) mor. bakterioliza (grč. fero donosim) bog. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. Bake) znak (obično komad drveta. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. baksuzluk. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. dug nož sa dva reza ili više rezova. bakterfa. hem. bakračlije (tur. bacca bobica. bal. pajac. jagodičast. baculum štap. klicožderi. uron mokraća) med. v. bakraclz) stremen. Backfisch pržena riba). bakulometrija (lat. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. baklava. štapom.) pl. fig. god. šaljivčina. baculatio) batinanje. boja. nesreća. krčma. baksuz (tur. bobičast. rakidžinica. bakulacija (nlat. biol. bakteriurija (grč. bajc (nem. prevučen kožama. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. haima krv) med. bakterfa. bakterfa. bakterfa. baccalaureus. osobina nekih živih bića. i eng.bajaco 98 bal bajaco (ital. baclage) mor. bakalin (tur. up. pristaništa. 2. Beize) hem. backwoodsmen) pl. bakulus (lat. Vasso Bahus. bakterfa. bakvuds (engl.. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bakreni kotao (i uopšte kotao). bakteriemija (grč. bakalaureirati (nlat. jagoda. bejram) v. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. uništači zaraz-nih klica. balio. Bakchos) kit. bakteriocidi. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. fr. baklaža (fr. barjak. bakalaureat (nlat. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. phagos) pl. bakvudsmeni (engl. ispit koji prethodi licencijatu. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. mlevenih oraha. nlat.) bajrak (tur. baka (lat. luženje. šiparica. prašume. . bajdaki (rus. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bahtsiz) nesrećan. bakteria) biol. bakteria. nevolja. mlada devojka. bacca) bog. arlekin. caedere ubiti) biol. ballare igrati) igranka. arap. bakteriolizini (grč. baccana) obična vinarnica. pripadaju biljnom carstvu. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. najmanja. caedere) biol. lysis rastvaranje) hem. Barjam. baka (nem. bakteriocidi (grč. bakciforman (nlat. bal (fr. Bajram (pere. veoma sitna. bakteriocidnost. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. batina. bakkai) trgovac namirnicama. čovek koji drugome donosi nesreću. bakfiš (nem. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. lešnika i dr. bakvuds. napojnica. od bakterfa batina) pl. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. lat. zlosrećan čovek. Bahus. bakteriocidnost (grč. jednoćelična živa bića. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. uzengija. bakler (fr. bal an mask (fr. bobica. kažnjavanje batinom. bacciformis) u obliku bobice. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. bakalaureus (nlat. bakciferan (lat. bakterije (grč. bacleur) zatvarač luke. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bakteriolog (grč. dem. gorštaci. bakterioterapija (grč. grč. backwoods) pl. močilo. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života.-med. bakteriofagi (grč. lat. bakterfa. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. hol. up. prut. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bah$i§) dar. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. bakterioze (grč. bakterion štapić. baionnette) voj. baklave (tur. baidaki) pl. Dnjestru i Bugu. bakara (fr. bajlbrif (hol. Bakhus (grč.

drhtanje. balet-majster (fr. balagan. igranka pod obrazinama. balalajka (rus. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). ballerina) umetnica u igra-nju. nlat. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. dečko koji. figura u plesu (u lansu i kadrilu). balleteuse) pozorišna. balanos. balerine (ital. logfa) zool. slik. balet-tencer (fr. bal-boj (eng. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. vrsta hljerodula. baleine. bilo kao umetak u operi. kupi lopte i donosi igračima. Baldacco. vaga. bal rage). preplitati jezikom. zool. koja. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. balerina. zapaljenje glavića i kapice. baleteza (fr. opis. koje se posetiocima hramova nude za novac. balancer) uravnotežavati. balansirate (fr. trg. biti neodlučan. balance. balanofag (grč. prvi igrač u baletu. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. muz. nem. ruski narodni instrumenat. svežanj. baleioptera (lat. balzam-ska sredstva. balanoidan (grč. bilans. ballata) 2. ali elastičnija od ovih. bal pare (fr. ital. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balave (fr. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. balast (kelt. baldahin (ital. konačni račun. služavke u azijskim hramovima. svaki nepotreban i suvišan teret. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). bilans. proučavanje kita i njegovih osobina. upotrebljava se za električne izolatore. balenologija (lat. balet (fr. uravnotežiti. geb curim) zagnojavanje glavića. baletska igračica. žirolik. balaena. phagos) zool. up. posthion kapi-ca) med. bala (fr. balancier) šetalica. astr. balalaika) muz. balanoblenorea (grč. fig. balio.bala 99 balzamirati krabuljii ples. kantara. balbutire) med. balanos. balaena) zool. bilj-na vrsta. balsaminaceae) pl. balbutirati (lat. balaena. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. up. izrañivač terazija. Terazija u Zodijaku. onaj koji se hrani žirom. balanos. baladin) šaljivčina. baletski igrač. neodlučnost. balbuties) ned. baraka. mucanje. sličan gitari. Meister majstor) voña balega. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). služeći se i dijaloškom formom. zamuckivanje. klatno. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. držati u ravnoteži. balansje (fr. balzaminke (nlat. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. balzamirati (grč. ball-boy) ot. balanitis (grč. ravnoteža. kod tenisa. balanos žir) med. balzam (grč. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. podaci mornara o robi koju su natovari li. kor. njihanje. ballata pesma uz igru) džoet. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. ballade. ejdos) koji ima oblik žira. kit. balansiranje (fr. ballerino) učitelj igranja. u kojoj je naročito poznat tzv. balancement) kolebanje. naročito cirkuska. lat. a delom i aromatičnim kiselinama. up. balanos. bajadere. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. jaka i većinom prijatna mirisa. bog. balsamon) xex. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. preplitanje jezikom. balsamon. lat. pterćn) pl. lakrdijaš. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. nedoumica. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). bal u svečanom ruhu. zamuckivati. ballet. ballet. pere. bal champetre) igranka u polju. ital. žirožder. balena (fr. tepati. balsamica) pl. balada (fr. ustezati se. bilanx) ravnoteža. balanopostitis (grč. balagan (rus. kole-bati se. balle) denjak. mucati. grč. balander (hol. glumac. bal pesak. ballare) pl. mašinske kaiše. baletski igrač. baladine (grč. stvar za odbacivanje. ballet. šatra. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). nauka o kitovima. ljuljanje. pesnička pripovetke. pesma uz igranje. balata) l. balzamski lekovi. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. trg. treperenje. far«. sa trou-glastom kutijom. otmena igranka. umetnik u igranju. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. igra na pozornici. balata (nlat. muz. balazor trg. nem. kolebanje. baladen (fr. ili u vezi sa pantomimom. Tanzer igrač) igrač u baletu. balanse (fr. baletski igrač. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. balzamika (nlat. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). blenna sluz. baletska igračica. grč. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). nejasno izgovarati. balbucijes (nlat. balšažgetr(fr. balabane) daščara. balata (ital. balerina (ital. balletto) umetnički ples.

balistoskop (grč. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balistogram (grč. balneum arene (lat. bacakanje. balkon (ital. balon kaptif (fr. utišavanje bolova. koji spada u balistiku. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balnot) vrsta burgundskog vina. po običaju starih Egi-pćana. balo (ital. balzamum oftalmikum (nlat. balustre. belina (fr. teorija bacanja. balon d'ese (fr. balio) l. balneum lakonikum (lat. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). geogr. glasati kugli-cama. balzam za jačanje srca. usled dejstva vazdušnog otpora. ples. ballon) šuplje. balio bacam. mor. Bugarske. bala trgovačke robe. balneum arenae) peščano kupatilo. balkanologija nauka o Balkanu. balotaža (fr. kosije pada nego što se penje. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. sargija od vune. ballista. poz. balkanistika v. kupanje u pari. balio bacam. balle. fol-kloru. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). sojica. balon (fr. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balneum kupatilo. balzamirati. ballismos „igranje") bolesna. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. denjak. balcone) apx. baliotade) skok konja ispruženim nogama. god. banjsko lečenje. balneum.). novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti.. Rumunije i Turske). drhtanje. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. Jugoslavije. balneum vaporis (lat. utroba se ispere karbolnom kiselinom. okrugla. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. grč. ćuvik. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balzamum kordijale (nlat. balneum cineris (lat. kupatilo. igranka. za olakšanje poroñaja. ital. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balneum. balneografija (lat. balle. balistkčka kriva (linija) fiz. ista-knut deo na spratu neke grañevine. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. grč. balsamum anodynum) far«. okruglo telo. pod pritiskom barutnih gasova. glavica. kupanjem i dr. balzam za oči. grapho) opisivanje banja. zbog čega se mora ponovo glasati. bal. koji je 1746. balkanijada sp. balio bacam) voj. balneum) banja. nepokriven. balotirati (fr. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balzamum anodinum (nlat. zadnji deo velikog parobroda. bokasta boca za tečnosti. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. baluster (fr. grčenje. balneum vaporis) nap-no kupatilo. grč. ballotte) kuglica za glasanje. muzički komad za ples. književnosti. balio) koji se tiče balistike. gañenja. med. produženje prve i druge galerije do pozornice. . balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balistike (grč. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balsamum cordi-ale) far«. balotada (fr. balsamum ophtalmicum) fark. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). ballot) 2. ballon captif) vezani balon. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balistički (grč. hitam) bacačica. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. ballizo. balneum (lat. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. grč. balneum. nazvana po dečaku Ba l ili. balio (fr. naročito. balizam (grč. balaustion cvet divljeg nara) vrh. glasačka kuglica. logfa) proučavanje banja. grč. lepo izrañen stubić. održavaju se od 1929. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). Balila (ital. balneologija (lat. balustra.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. kupanje znojenjem. balkanologija. doksat. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. revolvera) i ispaljenog zrna. Grčke. balneum laconicum) znojno kupatilo. balio bacam. kupališta. trzanje. svežanj. banjsko grañevinarstvo. fig. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. godine u ðenovi. balzam za uminjavanje. baline) vunena materija za pakovanje. lged. kupanje u toplom pepelu. balista (lat. grč. balneotehnika (lat. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. balzamovati v. balo (fr. balneoterapija (lat. balota (fr.

1531— 1599). mala traka. postaviti balustradu. gomila. balustrade) arh. hajdučija. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. da bi bila glatka i sjajna. kod nas i novčanica od 10 dinara. oproštajna gozba. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. menjač.balustrada 101 banknota balustrada (grč. filistarstvo. rñave. nem. tračica. banderola (fr. banauzijski (grč. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . banco. Bank) novčani zavod. bambočade (ital. banana) bog. baikir (fr. metnuti obruč na naplatak. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. ital. naslon. banchieri) pl. hajdukovanje. bandu ra (rus. bandeletette) uzan zavoj. banquier. banketa (fr. obruč na naplatku. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. Hajnrihu Bandu). bambino) detence. opšti. putujuće društvo svirača. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. banditisme) razbojniko-vanje. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. banda. bambu. banalite) otrcanost. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. mambu. banco. sp. banalan (fr. bandage) med. zavijanje. bandaža (fr. stepenicama. malo dete. mandora. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. pruga u boji. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. vašare. pre-viti. bandola (ital. veza. kreditnim i efektnim poslovima. Americi i Meksiku. banquier) lice koje se bavi novčanim. saraf. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. tablica sa cenom neke robe. banket (fr. priručje. bandažist (fr. redenik. ustanova koja radi s novcem. trg. balaustion. banque. upotrebljava se naročito u Sev. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. mandola. bandist(a) (ital. bandola. eng. banderole) kita ili gajtan na trubi. pustahij-stvo. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. fr. spojnica. unutrašnji naslon na prozoru. suviše ponavljana rečenica. propalica. bambino (ital.. balkonima. seljačke igranke i sl. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. zastava na ka- tarci.. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. bavalitet (fr. samo sa više žica (8^24). a po ukusu dinji. vetrokaz. bandito) razbojnik. vojna muzika. bambocciade) pl. banquet. čovek koji se upravlja prema vetru. okov na točku. balustrirati (fr. bavana (šp. remnik na pušci. banalnost. zavojić. bamboo) vrsta trske. bank. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. balčak (tur. svakidašnjost. naročito zavoja. banaliser) načiniti otrcanim. okov na točak. strani novac itd. banknota (ital.utega (kod mačevalaca i boksera). sličan gitari i balalajci. up. družina (lopovske). grañ. konjička zastavica. filistarski. gozba. prima novac na štednju. odred. opasač na kome stoji fišeklija. bankvaluta (ital. bandagiste) proizvoñač. banka. up. bankar. svakodnevni. nem. bankar (fr. svakidašnjim. zavoj. sopstvenik banke. previ j anje. bandolin mast za kosu. banausos) zanatski. zaviti. izveštao. šp. gitari sličan muz. plaćeni ubica. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. pustahija. prinudno pravo (različito od jus kogens). banderilja (iš. bankijeri (ital. banderiljero (šp. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. štampa-ru. banda (ital. skitnica. el bandola) muz. balhornizirati (nem. pljosnata mala šipka. banco. prodavac hirurških aparata. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. raste u Indiji. obično. staviti utege (u mačevanju i boksu). balčak) drška od sablje ili mača. bank (ital. posreduje u kreditnim poslovima. reklamna traka na omotu knjige. up. nevaljalstvo. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. štedionica. up. banderilla) koplje sa zastavicom. daje zajmove uz kamatu. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. banalnost (fr. lutka. banalitet. bandleta (fr. v. banka (ital. banquette) voj. bandit (ital. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. bandonion. bandažirati (fr. fr. bandoneon. otr-can. lazaroni. bambus (malaj. v. banale) običan. banalna fraza otrcana. banco. glumaca. balustrer) ograditi stu-bićima. drumski razbojnik. previjati. Bankier) v. ograda na altanima. banauzija (grč. banalizirati (fr. bandonion muz. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. utega i sl. bandager) ned. banalite) v. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. prosto. igrač koji drži bank. nevaljalac. banda) četa. banarij (nlat. bannarium) pravo prisiljavanja. banditizam (fr. bandoneon muz. fr.

pregrada. bankokrat (ital. prevara. straćara. barba. stranac. nazvati telefonom itd. džinovsko hlebno drvo. sprud naslaga. bantam kategorija bokser. pregrada. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. mašinska testera tračara. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. berkan..' varizirati. imate li što za jesti. barakirati (fr. baraž (fr. trampa. lišće i kora služe i kao lek. baratteria) kor. nlat. barbarizam (grč. propust za vodu. fr. divljak. banco. barba (lat. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. kri-jumčarenje. nadenuta ime. baptisma) crkvena tajna krštenja. barbarski ornament gotski. barakan (arap. var. taksa za prelazak preko mosta. nepravilno. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. baptfzo. široka arabljanska haljina od te tkanine. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. trampa. banko-konto (ital. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. slična platnu. bankrot (ital. motka. krštenje. trošna kućica. bar) 2. barato-trgovina (ital. novčanica. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. krčma. ustava. sa osvežavajućim plodovima.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. kovanica. brana u sudnici. veoma gusta i teška. krateo vladam.. Band-sage) zan. potpuna propast. bancus klupa. naročito protiv groznice (nlat. danas: neobrazovan. pritisak. grub. npr. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. barbarski (grč. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. razmena. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. pregrada izmeñu konja u konjušnici. baražist(a) (fr. barbacane. pola tri. stradanje. nečovečan. nlat. barat (ital. barbar.) bog. livnica. bez da sam znao. baros težina. pogrešno upotrebljene reč. baranda (tl. ital. preprečna vatra.75 i 53. trampiti. baraquer) smestiti u barake. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. baratirati (ital. baptisterion) krstioni-ca. kaldrmarina. naročito uobičajena u knjižarstvu. bar (eng. banco-conto) trg. baptiser) krstiti. varvarin. greda kojom se zaprečava put. šipka. baratto.. barbacana) voj. obustava plaćanja. baptizma (grč. stražarske kula. bara (fr. gruba jezička greška. barbarizirati (grč. barat) trgovanje. visoko do 20 m i debelo do 9 t. bonsek. fig. grub. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. barattare) trgovati davanjem robe za robu. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. up. postradalost. tuñinski. baobab (amh. možda poreklom sa Jave). rampa. barre) poluga. dakle tuñinac. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. fr.: šnajder. potkradanje. voj. banco. bendžo. grešiti se o previla i čistotu jezika. bankrotstvo. protivan duhu i pravilima jezika. stanovati u logorskim kolibama. keltski i . baptizo) pl. tj. baražna vatra zaprečna vatra. teret) 1. bantam (eng. baraque) daščara. šuster. bankokratija (ital. nm.. barakan. iskvareno. čiča (u Dalmaciji). vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. na štetu jasnosti i čistote jezika. trgovina kod koje se daje roba za robu. traže da se krštavaju samo odrasli. papirni novac. bankokrat (ital. dućan od dasaka. bancarotta. barbar (grč. ital. trgovati razmenom. barrage) brana. rumpere slomiti) slom banke. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. varvarizam. u lice. surov čovek. baraterija (ital. baptisti (grč. divlji. rampe. raste u žarkim krajevima Afrike. u kojoj se pije i jede stojeći. barbarismos) gran. barbarikos) prvobitno: strani. bandžo (eng. Adansonia digitata). in barbam (lat. podvala. govoriti u kovanicama. barracano. bar (grč. krštavanje. bantam petlić) sp. tj. daščarama. banjo) kuz. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. za svetlost. barba brada) čika. ital. varvarin. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. pobarbariti. baratto) razmena. barbaros) v. barbakana (fr. mostarina. surov. plod. baptizirati (grč. krštava ti. bansek (nem. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. grč. grč. fr. v. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. in barbam) u bradu. u brk. baraka (fr. baptisterij(um) (grč. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. grč. barragiste) čuvar brane. barbarin (grč.

bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. otežano govorenje. pogranične utvrñenje. barisomatija (grč. dubok glas. kurban bar jam. soma telo) med. vrsta malih. drugi. barys težak) hem. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. polihord. barikadirati (fr. branik. barys. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. neuljuñenost. barys. barkarola (ital. barbarstvo (grč. barilalija. barys težak. varvarstva. ital. muški glas izmeñu basa i tenora. usamiti se. bard (eng. glossa jezik) med. baritonist(a) (grč. kelt. crnih medveda u Sev. bariolaža (fr. barilalija (grč. barñelo (ital. barretum) kapa uopšte. barifonija (grč. barca. lañica. bariolage) šarenilo. baryum. berretta. bardak) zemljani sud za vodu. barimetrija (grč. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. barditus) ubojna pesma barda. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. element. barisfera (grč. prepona. barbiton (grč. gojaznost. neraspoloženje. nlat. bardo (fr. teškoća govorenja kao bolesno stanje. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. zaklon. bayrak) zastava. dizati (ili: praviti) barikade. verovatno. u slavu junaka i bogova. barbirati (fr. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. barricader) pregraditi. bardot. izdvojiti se. bariton (grč. atomska masa 137. baritonon (grč. laleo govorim) med. barioni fiz. barytoneo naglasim gravisom) gram. barikadirati se ograditi se. redni broj 56. barys težak. bariolirati (fr. ulaz gde se plaća troša-rina. bas. barel (eng. mali čamac. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. reljef. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. praznik žrtve. sličan liri. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. barys jak. mlada mazga. Bajram. znak Va. četa vojnika. skidati krljušt sa ribe. 158. bereta (fr. barys. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. tuga. barijera (fr. prošarati.34. fig.55 1 u Engleskoj. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". barrette. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. med. sastoji se. teško. baribal zool. svile i pamuka. pregrada uzanih mesta (ulica. barjak (tur. tonos ton) muz. drveni. Barjam (pere. barriere) pregrada. mostova) u cilju odbrane. nikla. tj. bas. fig. baricentrum (grč. smetnja. barka (ital.98 1 u SAD) bareljef (fr. suviše šareno slikarstvo. kuv. naša-ranost. pevač koji peva bariton. barij(um) (nlat. pesnik. albarda) tovarna životinja. prepreka. barbaros) neobrazovanost. ugojenost. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. šp. varvarska. barikada (fr. jedan slog. varoška kapija. guslarska pesma. barež (fr. barricade) brana. zatvoriti uzane prolaze . Americi. neukusno. prepreka. sada: sve slično tkane materije od vune. tromost. kćntron) fiz. i to za: nukleone i hiperone. barifon (grč. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. bardit (nlat. barys. protkati šarenilom. od teških elemenata. grubost. baritonirati (grč. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. barioler) šarati. koji je pevao. dubok. surovost. teško izgo-varanje reči. fr. preprečiti. sveštenici itd. Japanu i dr. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. pepeljuga. steg. sphaira lopta) geol. phone glas) muz. barilja (um. brana. ital. v. pevač koji peva dubok glas. ñeram. barister (eng. bari.) muz. barrel bure. barque) čun. kakvu nose na službi sudije. bard.barbarstvo 103 barkarola (ulice. barometrija. pregrada od rešetaka. fig.(grč. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. baritimija (grč. ua. bariglosija (grč. ši-šati. divljaš-tvo. barbifier) brijati. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. grč. arap. barilla) hen. grañanski rat. basist. metria) v. granica. muzički instrument sa žicama. barytonon) gram. duboki tenor ili visoki bas. bardak (tur. barythymfa) zlovolja. naročito poslednji slog reči. muz. mostove) u cilju odbrane. meña. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. ostaviti nenaglašen.. gvožña i dr. barys težak. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. smetnja. bardiljo (ital. bas-relief) plići. odbrana. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. tćnos) muz. uz pratnju harfe. fig. up. barda. velika trgovačka laña sa tri katarke. ulična borba. barbe. zatvoriti se dobro. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. pevati bariton. težište. barys težak. eufonijum (u vojnoj muzici). seta. bajra«. našara-ti. Zemljine jezgro.

) koji se tiče barometri-je. baro. jedrima i malim topovima. hipsotermo-metar. smešan. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. barokni stil (port. basso. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. bas-lis (fr. baros. titula drugog arhonta u staroj Ateni. vazdušnog pritiska. up. thermos topao. barut (tur. štampana knjiga. duboki tenor. baso obligato (ital. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. instrument koji proizvodi bastonove. pritisak. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. metron. sa katarkama. baronat. barograf. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. baros.). kada su hugenoti pobijeni u Parizu. barotropizam (grč. baros. fagot. bassa ottava) pl. v. baset (ital. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. baronet (eng. barketa (ital. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. barimetrija. bassin. barogram (grč. svirač koji svira bas. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. čuz. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. Vaggep. mali čamac. up. trćpos obrt. basson. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. košarka. barok. basson) muz. basamak) prečaga na lestvama. cic. mali kontrabas sa tri žice. up. basma) l. nastran. dazimetar. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. bassetto) kuz. barometar (grč. bassetto) kuz. kelner u baru. barometrija (grč. razboj. baseto (ital. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). up. metron) vaga za decu. basist(a) (fr. glas basa koji vodi melodiju. baron. up. basileus (grč. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. dvorske. baros težina. grč. barres) al. najviše stanje barome-tra. član nižeg plemstva. bšros. paralelne (i vodoravne) motke. grapho) četeor. barcherolla) šetni čamac bez katarke. barografsku krivulju. barotermometar (grč. tanka šarena pamučna tkanina. noć od 24. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. pismo). baskitbol (eng. sprava za merenje vazdušne težine. jak. up. barograf (grč. baromakrometar (grč. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. baronat (nlat.(grč. fr. barrocco) apx. lañica. bason (fr. barkasa (tl. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. barkica. barometrograf (grč. baros. basen (fr. najveći čamac na ratnim brodovima. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. gramma slovo. najniže stanje barome-tra. barkarola.). barcaza) hor. skopeo) stariji naziv barometra. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. baronese (ital. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. v. takoñe: barkerola. basma (tur. čudan. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. bariton. basket-ball) sp. baronnie) v. baronija (fr. fig. mandole i dr. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. materije i forme. barkerola (ital. barogram. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. barokan (port. barofon (grč. osnova harmonije. bartolinitis med. baros. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. mesto u pristaništu gde stoje lañe. baros. baros. barmen (eng. v. ital.) nepravilan. barokna poezija učena. stepenica na stepeništu. baroskop (grč. Bartolomeja. zapaljenje bartolinijskih. baro. bastaj. bas (ital. metron) fiz. usminskih žlezda. gimnastičke sprava: dve okrugle. barokni stil. bazen. basa otava (ital. izmeñu barona i viteza. vitez. hrabar čovek. baros. kotlina. veština rukovanja barometrima. najdublji muški glas. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. grč. baronessa) baronova kći. basileus) kralj. geotropizam. barman) vlasnik ili poslovoña bara. baronija. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. barchetta) čun. 2. barok (port. ital. junak. bassiste) pevač koji peva bas. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. makros visok. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. barne (nem. barone) plemićka titula. basso obbligato) mu?. basamak (tur. batino) rečno korito. barometarski (grč. avgusta 1572. . na dan sv. barut) prah za vatreno oružje. fr. štampa. pravac) bog. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. gondola. barrocco.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. svaka učvršćena na dva stuba.

nlat. naklapanje. lupetanje. nuz. batarizam (grč. lithos kamen) pl. batimetrija. batman (fr. naročito po tabanima. jula 1789. onaj koji živi u dubini.). bathos dubina. 2. nm. battere. kopile. bathos. battre. batterie) voj. battoir) mlat. brodski saobraćaj. prevoznina. lupiti) mač. bataliti (tur. okaniti se čega. batist (fr. bastardo) vanbračno dete. bataillon) voj. batinanje po tabanima u Turskoj. metrfa) v. utvrditi. hor. sa potpunom opremom i priborom. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. brzoplet govor. batoliti (grč. batli (pere. nasip od kamena. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. za vreme Luja XVI. zool. batard (fr. basta! (ital. batifon (grč. basso ripieno) kuz. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. federima. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. brodarina. sphalra lopta. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). baso ripijeno (ital. odred vojske koji predstavlja. fig. bastilja (fr. muz. lupanje srca. phone) muz. bathys dubok. batimetrija (grč. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. radi većeg električnog punjenja. bastille) tvrñava. laña) „dubinski brod". grudo-bran. zamajni udar klatna na časovniku. poremetiti. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. bastovirati (ital. takoñe: ba-reljef. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. više topova (4—8) iste vrste. tip. bathys dubok. dubok bariton. bataljon (lat. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. bastion (fr. utvrñenje. basso ostinato) muz. battalmak) pokvariti nešto. bassetaille) muz. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. bahth) srećan. vrsta fine i guste pamučne tkanine. konja i magarca. palica. izbiti protivniku mač iz ruke. 3. ime dobila po gradu Bata-viji. baterija (fr. prevara. mañioničarstvo. trg. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. bastion) fort. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. geol. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. udar po protivnikovom maču. bathos dubina. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. bastardirati (ital. bathys dubok. battarizo mucam) med. batoar (fr. električna baterija više lajdenskih boca koje se. bastionirati (fr. batardeau) voj.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. bastonnade) batinanje. morska dubina. kula. tučak za loptu. skaphos brod. tući. batelage) opsenarstvo. bathys. batelaža (fr. metron) merenje dubine. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. mucanje. kugla) 1. dvostruki udar. stalno ponavljanje jedne teme u basu. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. bastardo) bog. koji donosi sreću. basto) štap. batardo (fr. batologija (grč. pljosnata maška. prakljača. zamisao i sl. zamuckivanje. batometrija. kremen. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. battuere udariti. vot. prema formaciji. prut. . batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. bastonada (fr. vrsta starih topova. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. fr. mač. batibij(us) (grč. bios život) biol. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. podignuti utvrñenje (ili grudobran). podeljenih u 4 čete. bastion) voj. voj. naročito maršalska palica. bastonare) batinati. bathys. napustiti (neku nameru. battuere biti se. batiskaf (grč. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. batomstar (grč. bastardna menice lažna menica. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). glas izmeñu bari-tona i basa. battologia) nepotreban govor. baton (fr. ponajvip!e grani-toidnih. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. batisfera (grč. batirati (fr. najslabija vuna na ovčijem krznu. bastardna vuna. lat. obično sa 800—1000 vojnika.-tur. batometrija (grč. bas koji prati. u Berlinu). privremen zaklon. sa potpisom lica koje ne postoji.. vuka i psa). baton. trućanje. ital. metron) sprava za merenje morske dubine. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. baso profondo (ital. basso profondo) «ta dubok glas. morski omotač Zemlje. ognjilo na starim puškama. bastard (ital.

beata virgo) blažena devi-ca. baša (tur. Batrahomiomahija (grč. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. lat. povrtar. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. baš-čaršija (tur. pijanica. batos (grč. baca (tur. bakchos. bas) l. Bauhaus (nem. baš (tur. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. pričest samrtnika kod katolika. licemerstvo. bdelometar (grč. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). iza-zivači tifusa.) narednik u turskoj vojsci. bauer (nem. bakterije koje imaju oblik štapića. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. Bahus (lat. majka božja. beata virgo (lat. 2. bathos dubina) niskost. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bahio) zaliv. baca. bacchans) pl. Bacchanalia) pl. batrijum. nastavila rad u Čikagu. batrahus (grč. bašta. im. batrahus. škola je raspupggena i 1937. baš-čauš (tur. bogorodice. beatikum (lat. bahaizam napredni pravac u babizmu. beatizam (lat. bathron postolje. bašča (tur. sprava za nameštanje iščašenih udova. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". glup i neotesan čovek. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. batrum (grč.). bahant (grč. bahur (hebr. bogomoljka. tetanusa. bacillum prutić. fig. prostota u govoru i pisanju. tj. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. beata (lat. parodija Ilijade. Bauer seljak) u šahu: pešak. bog vina. baska) napose. batuta (ital. u polu slože nicama: glavni. phćbos strah) med. baštovav (tur. poznavalac hebrejskih zakona. beanus (nlat. čuveni grčki komični junački ep.. Bakchos) kit. Bakchos)' mit. basa) starešina. baft) trg. staklena sprava za isisavanje krvi. up. obično belih katunskih tkanina. saltomortale napravljen preko konja. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). batrahijum. bacilofobija (lat. srdobolje. najstariji: baš-knez. obično praćen vrtoglavicom. štapić) med. sin Zevsa i Semele. bahanalije (lat. bdelotomija (grč. baš-čaršija i dr. tobožnje svetost. dodiru nekog predmeta. beanus. bahija (šp. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. a naročito arhitekture. baška (tus. phćbos strah) med. bacili (lat. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. hirurška postel>a. batrij(um) (grč. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. Bahus. svete uspomene (pokojnik). . metron) med. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. beaticum) poslednja pomast. klupa. u Vajmaru osnovao arhitekta V. pion. brucoš. baft (pere. Bacchus. bašta (tur. puškarnica. bacilarije. beatae memoriae) blažene. lat. prišt ispod jezika. nedisciplinova-na vojska. znak za mirovanje. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). batuta. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. batovda (ital. battuta) muz. pijanke. obično pokriven. basmaklik) „novac za papuče". vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. fig. bahce) v. basibozuk) ist. vrat i ramena. bacilarije (nlat. beate memorije (lat. vojnici neredovne turske vojske. beanizam (nlat. bec-jaune. radi ispražnjavanja i održanja životinje. batrachos žaba) med. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. dobar vinopije. grč. ba§car§z) glavni trg. bahijus (grč. grč. v. batofobija (grč. batrahij(um) (grč. pere. beata) blažena. odvojeno. mač. god. sedište) med. bage) dimnjak. bathron) med. bdella. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. Bakchos. vrsta istočnoindijskih. ba§hk) marama koja pokriva glavu. v. Bah (grč. klupa. fr. strah od dubine ili visine. v. bašlik (tur. bašmalik (tur. vrenja buterne kiseline i dr. burno veselje. Po dolasku na-cista na vlast 1933. udarac za takt. v. bašiboz(l)uk (tur. bacillaria) pl. vrtar. bejaune) novajlija. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. bacillum štapić. žutokljunac. bahce) vrt. student prve godine. početnik. zasebno. bahanti (grč. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. terevenke. koji se pogrešno pripisuje Homeru. beatus blažen) pravljenje svecem. vino. bacili. bašča. srećna. batrachos žaba) med. bathos. poglavar. posebno. prednji kraj lañe. gradina. bdella pijavica.

bež (fr. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. platno. bedast. begine. neobojen. bezmen (fr. oskudica. bedminton (eng. becassine) zool. badawiyyun) pl. plemić u staroj Turskoj. baby) malo dete. bez (hebr. bezistan (pere. tursko državno imanje. deo trga pod krovom. 2. tj. begoglija (tur. Be-dur (ital. gospodin. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). dopadati se. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). bezoar (fr. uvršćenje u red blaženih od strane pape. baiser) poljubac. beging (eng. kad bude nužno. potrebnost. Bedlam. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bezemschoon) trg. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. bedlemit (eng. negovanju bolesnih itd. preko mreže razapete 155 st od zemlje. pr. beatificatio) posveći-vanje. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. begenmek) l. o bezoan (fr. prirodne boje. bezoardika (nlat. oda-brati nešto po svom ukusu. badawiyy. posle čega dolazi akt kanalizacije. bedak (pere. lopta za tu igru. koja se stavlja obično iza imena. udovica velikog gospodina. bedaf) glupak. beggar) pl. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. far«. begine. luda. siromaštvo. bezbeli (tur.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. bediverica v. bezeta (fr. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. bezette) crvena šminka. beguine (eng. begevisati (tur. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). beggar) pl. one koje se prave sveticama. naravno. četvoroutlasto „V". jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bek (eng. 4. naročito u Carigradu. odobriti. besbelli) dabome. blago onima koji imaju. baisemain) celivanje ruke. badminton) sp. 2. upućivanje menice na treće lice. najstariji red posvećen bogougodnom radu. bedevija (arap. bedlamite) ludak. beatitudo vestra (lat. ritska šljuka. bevanda (ital. bezistan. v. begluk (tur. beggar) hi. Be-kvadrat muz. adres o bezoan (fr. jevrejska sudnica. bey) 1. beatifikacija (lat. budala. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. 3. adres-se au besoin). beati possidentes) srećni su oni koji imaju. zaista. ital. baga. bevanda) vino. fig. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. titula. Bq) fiz. beatificare) posvetiti.. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. au besoin) u slučaju potrebe. begute (eng. bedinerka (nem. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. rukoljub. beze (fr. odobrava™. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. titula jedne indijske kneginje. suprotno: Be-mol. bezoard. bezistan) v. dopasti se. bezisten (pere. beduina (arap. fino tanko platno. bebi (eng. tur. bejzbol (eng. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. nužda. bedeker putni vodič. beba. bedak tur. detence. skitalačka arapska plemena u arabijskim. stočni trg. bezisten. rica. uvrstiti u red svetitelja. besplatan rad raje na begovom imanju. bez) 2. bekerel (skr. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. begov posed (dobiven od sultana). beatificirati (lat.) udova-carica. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. bisogno) potreba. beg (tur. beduivi (arap. pokrivena čaršija. starešina neke oblasti. pere. knez. naročito kod neprerañenog šećera. ako bi trasat odbio primanje. begute. kuv. badawiyyun) kod. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. na menicama: adresa po potrebi. stanovnici pustinje. fil. bezoan (fr. begum (tur. knjiga. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. izabrati.) begov sin. Bć-dur) kuz. proglašenje za sveca. 3. bezoardica) pl. beth-din) l. veliki posednik i vlastelin. beylik) 1. trg. bekasina (fr. eng. vazalsko. barska šljuka. tržište. sirijskim i severoafričkim pustinjama. zapovednik. obično arapske. gospodar. back) sp. biti saglasan s nečim. upravnik jedne oblasti. beatificirati. betuine. v. levog i desnog). bez (tur. begging) platno za pakovanje. protivotrovi. bedine-. begine (nlat. predstavlja jedan . naročito crno. bezemšon (hol. padzehr) fark. bogomoljke. beatifikovati v. Baedecker-a). beglerbet (tur. koja su živela od stočarstva i pljačke. pokrajine u staroj Turskoj. 3. bezistan) trg. beige) koji je bledosmeñe boje. 2. proglasiti svecem. besoin. svideti se. bedinerka. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. igra slična tenisu.

2. narukvica. deport. bala. ñavo. belum omnijum kontra omnes (lat. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. bungalow) jednospratna kuća. zlo. bangla. benares (ind. bengal (eng. beladona (ital. belandre) mor. bema (grč. kao sredstvo za ulepšavanje. bukraiyy. belegi) brus za oštrenje kose. borila protiv boljševike. belli) poznato. suprotno: Be-dur. bella donna) hen. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. brokat. Baal-Sebub) mit. fig. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. tj. Belzebub (hebr. belvedere. bekrija (arap. bon) budala. nazvane po gradu Belčite. Bengal) pl. izvesno. belemniti (grč. upotrebljava se. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. belki) možda. ludača. lola. pametan i duhovit čovek. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. belvedere (ital. beluga (rus. Vrangelove i dr. paskviza. fr. ni naučnim. bel-esprit) lep duh. Davidov sin. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. bun. lisice. beletristika (fr. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. bena (tur. radi povećanje zenica. 2. belaj (arap. bematin-sveće pl. valjda. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. ñavolski poglavica. slične taftu. Bekerelu (1852—1908). lepo pevanje. jasno. . na Dalekom istoku. kičme. bengalo (beng. jad. bel canto) kuz. glavni sastojak atropina. ratnički. belos strela. belmontin hen. služi za turiste. oznaka b. belum internecinum (lat. beledin trg. bekuordejšn (eng. belegija (tur. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). belvedere lep izgled) kula. lovce itd. nesreća. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. karika. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. vojske koja se. bez glave. feljton. bella donna „lepa žena") bog. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). naročito vladičin sto. Bellona) mit. zabavna književnost svake vrste. bela) l. estetska i književna kritika. bekon (eng. beletrist(a) (fr. al. butne kosti i lopatice. za vreme grañanskog rata u Rusiji. nazvala po gradu Benaresu. up. strela) geol. zabavni pisac. decibel. bilezik) 1. belelaks trg. belanda. božanstvo starih Filistinaca. bel-espri (fr. tur. balan. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. čist parafin koji se dobija od petroleuma. Be-moll) «uz. ben (hebr. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. naziv po francuskom naučniku A. Solomon ben David=Solomon. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. čardak na kući. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. belenzuka (tur. riba jesetra-mo-runa. verovatno. beluga) zool. eng. izumitel>u telefona). deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. s krovom od slame ili crepa. bengal) polusvilena tkanina. Bembaša (tur. ranija jedinica kiri. nevolja.—A. ni praktičnim ciljevima. fil. Belt) tesnac. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. pavta. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. Be-mol (ital. belles lettres. bellum internecinum) rat do istrage. grivna. Belona (lat. bez sumnje. bekri) pijanica. bellicosus) ratoboran. belogardejac (rus. belvi (fr. bellevue) v. opšti rat. vinika. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. patnja. (Atropa Belladonna) velebilje. boginja rata kod Rimljana. kurjača. luda. zvučanje sa osnovnim tonom b. mus-lin sa prugama u više boja. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. up. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). »sena Marsova. belomantija (grč. bel kanto (ital. okovi na nogama. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. belčite (šp. tur. bengali (eng. belćim (tur. npr. 3. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. muka. belanda (ital. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. glupan. bala tur. vrag. beladonin (ital. fig. belikozan (lat. moreuz. backwardation) trg. belemnon oružje za hitanje. belt (skand. bacon) kora slanine. belogvardeec) „beli gar-dist". belchite) vrsta španske vune. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). beli (arap. osušena polovina (strana) svinje. Bengalija (eng. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu.

lako isparljiv i za-paljiv. glupo. bergonizacija med. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. aromatičan ugljovodonik. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. krofna. odan. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. bentonit (po Fort Benton-. bene (lat. od neke predstave korisnice. dobija se iz katrana kamenog uglja. benignitas) dobrota. lepo. Beoćani (grč. bengal strajp (eng. baignoire) l. bensficija (lat. prihod.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. berat (arap. dobija se iz nafte. beneficijant (nlat. zagrevalo vodom. takoñe: ñak koji prima stipendiju.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. bezbojan. žutim. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. bencilik) 1. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. otuda: ne-spretšakovići. primalac prihoda crkve. napr. benefic. ben-mari (fr. bene va lete! (lat. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. 2. benefaktor (vlat. izradi kalupa za livnice. naklonjen. benedicere) blagosloviti. kupatilo. zelenim ili belim plamenom. benemerit (lat. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. benevole lektor (lat. benzol hem. benjovr (fr. bergamota (ital. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. upotrebljava se pri vañenju nafte. med. igra se u Skandinaviji i SSSR. benefakcija (lat. benevolentia) blagonaklonost. lože u parteru grañene u obliku kade. beneficijat (nlet. beraha (hebr. berberis vulgaris) bog. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. bandy) sp. kupalište. beneficijat. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. kada za kupanje. rastvara se u alkoholu. sadrži više od 50% montmorilonita. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. čini. v. SAD) vrsta gline. dobrotvorstvo. milostivost. naklonjenost. a pozadi široke. čeličane i dr. glupaci. . blagodejanac. povlastica. nem. Boiotćs) pril. povlastica. benevreke (alb. beneficij(um) (lat. poz. beneficians) dobročini-lac. beneficijar (nlat. nespretno. blagoslov. tj. bendi (eng. bezoe) hen. beneficancija. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. benedicite (lat. blagosiljanje. instrument sa 5—7 crevnih žica. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. berberiva (nlat. blagodejanje. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. beneficiatus) v. benevrek) uske suknene čakšire. 2. beneficijalni (nlat. elektrogimnastika. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. bergami (ital. bezopasnost. beignet) kuv.) dobit. belje (fr. dobrotvor. praveći znak krsta. spreda uzane. a onda i po celoj južnoj Italiji. muslin sa prugama u više boja. bengal stripe) trg. uštipak. blagosiljati. prolaznost bolesti. beneficium) v. iz Beotije. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. dobrodušnost. tromo. benzin (nlat. tj. benediktinci al. benedictin. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. benefactor) dobrotvor. bendžo (eng. tečan. benignitet (lat. bene) dobro. industriji. kaluñerski red sv. benefic (lat. benedicirati (lat. benefis (fr. up. prvenstvo. bergamotto) carska kruška. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. benefactio) dobročinstvo. benedikpija (lat. bentlos dubina) biol. benediktiner (fr. beotski (grč. beneficijar. gori lagano crvenim. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. bentos (grč. blagosiljanje. berberis (nlat. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). korist. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. bergamo) pl. mañije. Bene-dikta (480—543). beneficium) dobit. benñeluk (pers. val>ano. benevolens) blagonaklon. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. darežljivost. žutika. bain-marie) kuv. bengilik. banja. dobročinilac. opojna trava (napitak). preteča hokeja. . beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. zarada. priganica. benevreci. korisnica. S6N6. benedikpija apostolika (lat. benefice) predstava u korist nekog glumca.-tur. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. benevolencija (lat.

proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. berićet (arap. kada pobesne. berlingoca (ital. atomska masa 9. ukras za glavu. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. bernesco) ćudljiv. ili zelenkastoplave (akva-marii). beryllos) min. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. fig. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. beržerak (fr. zavet obre-zanja. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". birma. beržera (fr. berneskan (ital. bersaljeri (ital.805 kg. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. i odlikova-li se u borbi divljim besom. heksagonalni mine-ral. brelengo. berit savez. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama.). plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). bernijeskan (ital. samo u medveñoj koži. birichino) raspušten dečak. berne) kor. borsa. postavljena naslonjača. sreća. bursa koža. baraka. hem. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. berkan (ital. beryllos. berylliumj hem. berilistika (grč. beurt) pl.veoma raširena krvna bolest u Sev. berlingare. berzerkeri (nord. berlengo (fr. berkelijum v. bert-brodovi (hol. bereta (ital. bourse. berlinska kola. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. pastirska pesma i igra. berzijanci (fr. neprovidan. transuranski element. element. otuda i naziv. nastran (po načinu pisanja ital. berretta) v. berna (fr. novčana pijaca. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. proizve-denih ukrštanjem sijamske. napredak. široka. osnovana 1836. strelci (vrsta pešadije u ital. god. Australiji i ist. kitajske i napolitanske rase. firmare) krizma. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). bernijeskan. bersaglieri) pl. berkovec) mor. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. beretka. Berni. berceuse) kuz. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. burza. bernesco) v. ital. berseza (fr. nlat. vojsci. berit-mila (hebr. plahovita ljudi i ratnici. ovčar-stvo. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. mangup. dragana. Indiji. uspavanka. deran. crvene i bele. na taj način. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). up. bela braća. bertijonaža (fr. krzno. rod. beril (grč. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). redni br. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. znak Ve. = beli skorbut. lake karuce sa dva sedišta. bez prednjeg sedišta. obrezanje. beriberi (ind. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. bergere) pastir ka. duge dlake. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. pelinkovac. berkshire) po eng. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). besni. v. berkšir (eng. berza (fr. koji trguju na ber-zi. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. pesnika Bernija. utiče na suzbijanje besposlice. novčanik. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. berklijum. beržerija (fr. berma (lat. bernardinac (nem. berlingozza) italijanski narodni ples. beret) plitka i okrugla francuska kapa. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. ljubavnica. bere. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). nem. bermet (nem. letina. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. znak Bk. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. berklijum hen. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. osnovanog 1098. redni broj 4. up. berilij(um) (grč. fig. up. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. berekin (ital. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. up. mutnozelene boje. bergerie) tor za ovce. Bersianer) pl. nlat. bere (fr. beo metal koji ulazi u sastav berila.02. bernardinci pl. (produktna berza). pod berza. 97. beri) med. berkovec (rus. ljudi koji.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. beavitamknoza. ugljem i sl. berlina (fr. bourse. zatim sa robom: žitom. berlingot) polu-berlina. tur. bereket) l. koji nema u sebi vitamina „be". Berdan) puška ostraguša. u Francuskoj. Africi. vermut. 2. berzanski uzvisi trg. beryllos) gatanje. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. plod. ber-serkr) tig. zavet.

besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). nečovek. behar proleće. besa (fr. radi pojačanja. beša (tur. bestija (lat. besa) mana. bi-. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. greška. bis. divlje. bestijarijus (lat. bestia) životinjstvo. bibere ad numerum(lat. onih naroda koji se u Bibliji pominju. biblia knjižice. arhe vlada) dvovla-šće. biarda mašina za tkanje. beseže (po fr. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. časopis. 1813—1898). fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. becirk (lat. list i cvet voćke) cvet. bi-. surov. v. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). bis. nem. biandrija (lat. običaje. bestia) zver. dvozgloban. nedostatak. bitumen.(lat. behar (tur. beton (lat. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. životinj-ski. neženja. bi-kar bez posla. zverska priroda. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). bega (grč. grub. tvrda reč. bestseler (eng. a sastavlje-ni su od beta-čestica. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. Bezirk) srez. besa (alb. bestijalnost (lat. umetnost i sl. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bešika (tur. prednapregiuti beton ar- . razboj (naziv po pronalazaču). pošto se ovlaži. fr. biblion. skotsko ponašanje. vrsta radioaktivnih zraka. baisse) l. Biblija (grč. biandrija. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. fr. stražar. 2. bestijalan (lat. bexos kašalj) pl. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). skrać. npr. najamni radnik. angularis uglovni. best najbolji. razumevanje u knjige. bešlija (tur. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. kvart. alfa-zraci. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. bilupa itd. momak. aner. trg. besje. Besteck) pribor za jelo: nož. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. annus godina. up. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života).od grč. med. 1853—1914). bestialis) zverski. beta-zraci fiz. i sa dva tima sa po devet igrača. lola. biberon) pijanac. zver-čovek. biartikularan (lat. ist. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. tanjiri i ubrus. grubo. knjiga. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. base-ball) sp. sredstva. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. knjige) Sveto pismo. odeljak. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. grč. baissier) trg. bekrija. sklonost piću. besli) l. articulus zglob) koji ima dva zgloba. bestijarij(um) (nlat. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. bibacitet (nlat. muški šešir sa uzanim obodom. bi-.najamni vojnik. sisaljka. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. nepomirljiv. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. bes-bol (eng. gama-zraci. skotološtvo. 2. biarhija (lat. beskompromisan (lat. bex. compromissum) koji ne pravi kompromise. neoženjen čovek. nadničar. nečovečan. biberon (fr. bibere greko stope (lat. kašika. behika (grč. biangularan (lat. divlji. padanje cena i kurseva državnih papira. lekovi protiv kašlja. diarhija. bibere) piti. bi. bećar (pere. bibi (fr. Besemerov čelik. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. baisser) trg. bkblio. procesu beta-raspada. 4. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja.) 2. knjiga. akcija i drugih hartija od vrednosti. up. to biblion u značenju knjižica. npr. mangup. kao i robe koja se kotara na berzi. zver-stvo. bibliognozija (grč. bibHon knjižica. cirkus. kutni) dvougli. bianuelan (lat. naročito cvet ia voćkama. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. nepopustllv. besik) detinja kolevka. dehaizam napredni pravac u babizmu. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. bibere (lat. životinja. grč. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). mehur. viljuška. nečovečnost. bibi) ženski šešir sa malim štitom. skotstvo. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. bekar) l. pripadnik plaćene konjice. seli prodavati. boca sa cuclom. severnoamerička narodna igra loptom. kod Albanaca: tvrda vera. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. tur. vindžija. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. v. besar. besar (fr. besje (fr. 3. beštek (nem.

) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. biberon. nauka o ureñenju biblioteka. verski zatucan. biti u okolu. biberon) v. bibliologija (grč.) poznavanje knjiga. ili celokupne književnosti jednog naroda. onaj koji se razume u knjige. objašnjavač Biblije. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. . pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. npr. onaj koji se drži samo Biblije. bis.) čovek koji ima dve žene. kiseonik. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). dvospolan. sro-dan lauti. bigot) praviti se svecem. bigeneričan (lat. geol. valere vredeti) he*. raskršća. radi origi-nalnosti štampe. beaver) trg. sa 4 žice. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bogomoljstvo. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. licemeriti. biblfon. bivak (fr. zbirka knjiga. bivouaquer) okolovati. bibliopol (grč. Ifthos kamen) pl. dvoženstvo. železo i dr. bigotisme) tobožnja svetost. bivakirati (fr. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. licemerstvo. biblion. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bogomoljstvo. cink. izvi-jati melodiju (ptice.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bivium) mesto gde se stiču dva puta. bibliotheke. olovo. biblicitet (grč.) žena koja ima dva muža. biblion. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. upravnik. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. biblion. biblista) poznavalac Biblije. bigot (fr.sahranjivač knjiga". poljski logor. bibliotaf (grč. rasprava o raznim izdanjima Biblije. bibliotekonomija (grč. nlat. bibliotheke. grapho pišem) poznavalac knjiga. biblioteka (grč. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. nauka o Svetom pismu. bibliofilija (grč. ona može biti azbučna. prodavac knjiga. pravljenje (ili: izrada) knjiga. bigoterija (fr. bibliograf (grč. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. biva Jiuz. otisci lišća na kamenu. engleska pamučna materija. bivalentan (nlat. okamenotine lišća. išarati. bis. genus rod. tj. hronološka ili sistemat-ska. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden.) knjižničar. bivariare) šarati. preterana pobožnost. hermafroditski. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. starosti. spisateljstvo. biver (eng. bigamija (lat. bibliotekografija (grč. grč. bibliolatrija (grč. biblioteka (grč. grč. bigotirati (fr. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. bigotan (fr. biblfon. knjigoljublje. dvomužica. bogomoljac. licemeran. biblfon. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. bigener). nasumce otvori. koji ima dva spola.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). bakar. gamos brak) dvobračnost. pretvarati se. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. biblion. a reñe donosi i kritičke napomene. biblfon. dvoženac. up. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. bivertin (eng. naročito slavuji). valens koji vredi. biglizo) pevati. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. dvomužištvo. poznavanje Svetog pisma (Biblije). mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. bivijum (lat. bigarrer. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. japanski narodni instrumenat. njihove sudbine itd. od dve vrednosti. kao npr. biblioliti (grč. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. bigot) onaj koji slepo veruje. stanovanje vojske pod malim šatorima. grub vuneni porhet. dvovredan. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. biblioman (grč. bez obzira na predanje. bigamist(a) (lat. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. tehničke opreme. bibliopoles) knjižar. naročito Sveto pismo. bibliomanija (grč. bigoterie) verska zatucanost. bibliografija (grč. bivouac) voj.. bibliofil (grč. ukrasiti šarama. raskrsnice. bibliomantija (grč. bibliolater (grč. biglao.) koji preteruje u pobožnosti. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. bibliopeja (grč. licemerstvo. grč. licemer. beaverteen) trg. bigarirati (fr. po kojima se udara drvenim maljićem.) poznavalac knjiga. bibliotekar (grč. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. bigotizam (fr. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. biblion. biglisati (grč. sumpor. bibron (fr. bi-. biblion. bigamistki&a (lat. logorovati u polju. taphos grob) . nauka o Svetom pismu. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. rukovalac bibliotekom. koji ima dve vrednosti. biblicizam (grč. biblist(a) (nlat. pa su dobili mineralan izgled. retkosti.

udvorički. na kome su 1946. bije d' bank (billet de banque) banknota. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bijoner (fr. retori-ci i poeziji. bi-. bi-concavus) om. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. dvogubo spregnut. 2. bizonjo (ital. koji kadi. hebr. bijon (fr. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. al bizonjo (ital. divlji bivo. besoin) nužda. v. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. dragocenost. bizantologija (grč. bufalo. dvogubo ispupčen. koji se ulaguje starijima od sebe. npr. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. bilet. čudesan.) v. bikarbonat sode. s obe strane izdubljen. bisamum. bis. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bizantijski (grč. dragocenost. biennium) vreme od dve godine. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. fig. vi-zantolog.980. vizantinci. bicolor) bog. bižugje (fr. Byzantion. dragi kamen. juvelir. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bije (fr. oblast) koji je podeljen na dve zone. bicefalan. bižu (fr. bikvadrat (lat. nastran. bikonjugiran (lat. proturanje lažnog novca. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. bicarbonas) hen. intra biduum (lat. i kao lek za jačanje živaca). al bisogno) trg. zlatnici grčkih careva. 2. bizarnost (fr. bidet. bijenalije (lat. bi-quadratus) kat. američki divlji bivo. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. up. . puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bisogno. bakarni novac sa nešto srebra. kada u kojoj se kupa sedeći. bide (fr.) v. u slučaju potrebe (na menicama). potreba. pri lečenju od sifilisa i dr. grč. bikoloran (lat. bijouterie) trgovina dragocenostima. ital. rok od dva dana. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bikonveksan (nlat. intra biduum) u roku od dva dana. bizmut (lat. up. novčanica.). bizoialan (lat. dvozube rogulje. kephale glava) dvoglav. zlatarske radnja. npr. mali konj. 3. krivotvo-renje novca. neobičan. bog. bi-dens) dvozubac. konjče. npr. naročito u moškavca. geografiji. element. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. bikarbonat (nlat. biznis (eng. business) posao. bizantolog (grč. bikefalan (lat. analistici. bizarerija (fr. u dve boje. čudnovat. dragulji. redni broj 83. Byzantion. vizantijske bizantinizam (grč. Bizantinizam. bijou) nakit. biduum (lat. I bizaran (fr. up. bikonveksno sočivo. bizarrerie) čudnost. neobičnost. bizam (nlat. vizantologija. bi-conjugatus) dvostruko sparen. dvogodišnje biljke. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. bijenij(um) (lat.) 1. mošus. nastran čovek. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. billon) legura od srebra i bakra.dine. ali sa znatno više bakra. bigotizam. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. i radili na istoriji. bikonkavan (nlat. vizmut. osobenjak. bfson) zool. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. koji se sastoji od dve zone. srebrni novac bez propisne količine srebra. dvogubo izdubljen. zuber (u Evropi). zone pojas. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bizarre) čudak. bijonaža (fr. bi-convexus) om. puzavački. bižuterija (fr. do propasti Bizantijskog Carstva. biennis) dvogodišnji. trgovački posao. bijenalav (lat. bizarnost. dvobojan. teologiji. biduum) vreme od dva dana. od koje je ranije pravljen sitan novac. ukras. bizantijska umetnost. bizar (fr. ar-heologiji. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bijenale (lat. bizarerija. bijonirati (fr. bidens (lat. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. fr. nakit. juvelirska roba. filozofiji.) pl. bi-. bikonkavno sočivo. dragulj. bizantinci (grč. bikamerizam (lat. ulagivački. bismutum) hen. juvelirska radnja. tj. billet) trg. zlatar. bizon (grč. osoben. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu.) ćudljiv. ispupčen s obe strane. osobenost. Byzantion) 1. fig. grč. atomska masa 208. pl. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). dvozube vile.

000. zaključiti neki posao. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. dvočlan. cedulja. bixa) ham. razdražljiv. bilabialis) gram. donji deo lañe. o aktuelnim političkim pregovorima i sl.) vreme od dva meseca.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. fr. fig. dvorog. bilardirati (fr. loupe) opt. p. menica. žuč. dvoličan. crvena bojena materija žuči. bilifulvin (lat. bis. rubinus) he«. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. bilis) hen. biliozan (lat. biksin (nlat. bis. bildž (eng. prevučena zelenom čojom. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. pritvoran. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. up.000).koji se izgovara uz učešće obeju usana. bilingvizam (lat. biman (lat. crvenožuta bojena materija žuči. ulaznica. bilet. major. bilboke (fr. žučno zelenilo. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. nlat. ital. dvousneni (suglasnik). cedulja. biliosus. latus strana. bimester. ulvus. bimenzan (lat. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. prodavnica ulaznica. izdavati ulaznice. mrzovoljan. billion) milion miliona j (1. priznanica. bilet (fr. kristalno staklo. bileter. bil (eng. billard) igrati na bilijaru. biliverdin (lat. beryllos beril) gorski kristal. v. trg. železničke karte i dr. četvrtasta i zarubljena. bilijarda (fr. izvesti zaključak o svršenom poslu. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. pun žuči. I bilion (fr. prodavac ulaznica za predstave. prepreden. bileta (fr. bis. žučno žutilo. listak. bilans.) v. obično krajem svakog meseca i svake godine. jednim udarcem udariti dve lopte.000. posetnice i sl. bileter (fr. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bimanus) dvobimbaša (tur. bilan. služe kao podloga papirnom novcu. m). biliaire) koji se tiče žuči. biljur (ar. tip. sitni štamparski poslovi (karte. bilirubin (lat. sa dva člana. knjigama. bilanca (nem. podnosi kralju. lat. bilancio. biletar. izborni listić. bimenzis. fig. bilupa (lat. bilis) med. o stanju na frontu. upotreba dvaju jezika u govoru. bilaroc) trg.). bilge) mor. billetier) poz. billiarde) hiljadu biliona. billa. biletirati (fr. žutozelen. bis. bilis. igra na bilijaru. se. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. mesto gde se izdaju karte. bille. fig. lingua jezik) dvojezičnost. koji govori dva jezika. bimemsis) dvomesečni. bilinguis dvojezičan) v. bimestran (lat. tempus) v. bimestris) dvomesečni. bilans (fr. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. biletura (fr. bilis. fig. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. up. zakonski predlog (u Engleskoj). upravljen na suprotne strane. na-| prasit. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. cedulja. o stanju zdravlja. billet) pisamce. bilabijal (lat. ljutina. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. nlat. orlean. lupa sa dva sočiva. sa dva roga. jed. prek. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . bimester (lat. bullettino) dnevno saopštenje. lat. bi-cornis) zool. labium usna) gran. biletarnica (fr. ravno dno u sredini lañe. bimenzis (lat. bilabijalan (lat.000. takoñe: pisamce.). železnička (ili: tramvajske) karta. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. glavni sastojak žuči. ballur kristal. pritvornost. bulletin. bilijar (fr. dvomesečje. zvaničan dnevni izveštaj (npr. železničkih karata itd. bimestre. bi-lanx sa dva tasa) trg. bilingvitet (lat. grč. bi-. nlat. bilijariti (fr. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. bili. krajnji ishod nečega. biletar (fr. manus. bilinguis) dvojezičan. gnev. priznanice. saldo. koji se. bi-. o sednici ministarskog saveta. bilis) žučan. dvaput. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. vert zelen) hen. billet) blagajna. fr. bilten (fr. obostran. izvesti završni račun. bilin (lat. bimembričan (lat. ital. prepredenost. potvrda. bis.). bilieran (lat. dvoličnost. bilokacija (lat. bilingvičan (lat. izdavalac karata (želez-ničkih itd. nlat. priznanice. lat. billetier) v. bilis žuč. up. saldiranje. bulla) predlog. žučni. fig. bilis (lat. bilateralan (lat. bimembris) koji ima dva uda. zelena bojena materija žuči. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bimetalizam (lat. fr. mrkožut) hen. billet) izdavanje ulaznica. etiketa. žustar. železničkih karata. ulaznice. žučno crvenilo. bilingvitet. tako da uvek stoji uspravno. i oboje . fr. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. dvousneni suglasnik (b. Bilanjz) v. kratak. bilateralis) dvostran. bilis. beryllus. bilansirati (lat.

biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. Biinne. rañanje) razvitak života. blaste klica) pl. logos) fil. binjektaš (tur. energetika svega živoga. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja.. genesis postanak.(grč. up. binda (nem. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. biblion knjiga. mat. životni. grč. opt. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. binokl (fr. biokibernetika (grč. bi-. fr. biobibliografija (grč. binokularan (lat. binomski (lat. biol. kibernao upra-vljam. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. biologist(a) (grč. biogeneza. binocle) cviker. suprotno: monometalizam. kao sredstvo u borbi za opstanak. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. graphfa). binub (lat. bfos. bfos. pozorište. sa dva člana. bioenergetika (grč. bini. klfma. bioblasti (grč. poreklo. posebno biocenoza i vegetacije. grč). up. binaran (lat. logos) fil. bina (nem. biofori. životopisac. zavoj za oba oka. bios. oculus oko) sa oba oka. životne jedinice manje od ćelija živih bića. dogled za oba oka. biogeografija (grč. bfos. bioinžinjering (grč. Ifthos kamen) kol.) fil. (grč. pisac biografije. biograf (grč. bfos život. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. a i Srbi'. npr. grapho pišem) onaj koji opisuje život. genos poreklo) biol. binom (lat. nosila ga je poglavito turska konjica. bfos. od dva dela. dvočlani. bfos. a+ br. ibn. dvočlani izraz.) istorija razvitka života. veličina koja se sastoji iz dva dela. vladaoca i dr. . bioliti (grč. bfos. bini po dva. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. bfos. bfos. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). filozofa. bfos. biosofija. bineran.. biodinamika (grč. bioaritmetika (grč. regulator) poz. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. biologfa) nauka o životu. pojas. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. bin v. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. binerav (lat. binaran. genos) koji se tiče razvitka života. koji se tiče binoma. grapho) veština opisivanja života. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. kao i uticaj živih bića. na klimu. biogenija (grč. bfos. pr. binarius koji sadrži dva.). zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). bini. zavoj. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. binubus) čovek koji se dvaput ženi. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bfos. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. ge zemlja. energefa) fil. biografija (grč. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. padinom od dva člana. svih životnih procesa. biozofija (grč. zbivanja. to klima nagib. okovratnik. biogen (grč. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). pristalica biologizma. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. veština pisanja biografija. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. bioklimatologija (grč. na kojima se osnivaju prirodne pojave. povoj. nomos zakon) mat. genetički inžinjering. biolog (grč. biografika (grč. koji se sastoji od dve jedinice. binaire) v. grč. bivomizam (lat. binjiš (tur. bfos. bfos. Binde) veza. bfos. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. biodinamički.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. životopis. bio. eng. naočari. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. biologija (grč. sophfa) v. vrpca. po učenju Altmana. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. med. koji je udešen za oba oka u isto vreme. bfos. petlja. dvojedinični. nlat. Bijhne) pozornica. engineering) v. bioklimatika (grč. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). biologizam (grč. bios. biogenetičan (grč. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. binen-regulator (nem. od dva) dvojki. bfos. kolo-nija bioblasta).

člana društvene zajednice. bios. mehanike razvitka. lumines-centia hladno svetljenje) biol. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. biomatematika (grč. manteia proricanje) 1. . heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). životni prostor (obuhvata: atmosferu. up. biotika (grč. 2. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. bionomija (grč. npr. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. biotit min. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. poremećaji u razvitku. biol. biomagnetizam (grč. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. bios. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. biorizator (grč. biorizacija. on. ovako je nazvao 1866. tj. praktične eugenike i medicine. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. bios. bionegativan (grč. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). bios) praktično učenje o životu. bios. tu ontos postojeće biće) pl. bios. neke oblasti. bfos. bios. litosferu i hi-drosferu. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. logia) fil. bios. v. crta na dlanu i drugih nekih simptome. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. bios. čista rasa. nlat. bioskopija (grč. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. to on. države itd. biotehnologija (grč. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. bios. biosofija (grč. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. bios. prema izvesnim znacima na telu. up. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. biostatika (grč. tj. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. psihobiologija. biosfera (grč. npr. bios. lat. bios. biopsihologija (grč. ontos. i u vodi). biometrija (grč. bios. biosinteza (grč. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. aparata. sudskolekarsko utvrñivanje. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. organizama koji izazivaju vre-nje itd. pr. bios. lat. prilagoñavanja. bios. operativnim putem. bios. sophfa) životna mudrost. biorizatora. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. logia) nauka o živim bićima. jer živih bića ima i u vazduhu. biomantija (grč. panpsihizam. osnovni oblik je fotosinteza. svitci) sveta. psyche. biomehavika (grč. i u zemlji. biotip (grč. orao vidim) med. naročito pojave nasleña. biomagnetski. god. bioontologija (grč. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. bioskop (grč. a čoveka. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. typos) čist tip. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. sarkom). bios. biopsija (grč. biosociologija (grč. bionti (grč. psyche duša) fil.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. bios. bios. biotehnika (grč. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. techne. bios. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bios) 1912. npr. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). bioluminescencija (grč. bios. pribora. razmnožavanja itd. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. nem. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema.. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. biozofija. socius drug. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. kao animalno biće.) v. stanovnika nekog grada. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. nastala u XX veku. biorizacija (grč. grč. bionika (skrać.

bi-pes. bios. bfos. biofenomenologija (grč. bipolarav (lat. deo ekologije. po drugi put. biohemija (grč. kancelarija. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. bakrorezac. techne umetnost. bircaus. bioblasti. centrum središte) fil. slikovito pričati. koinos zajednički) životna zajednica. burette) hem. biocenotika. bis. polus stožer) dvopolan.. bisegmentabilan (lat. polovljiv. lat. muz. bira (fr. veština) skup metoda. vajati. ta phainomena pojave. životni. birotehnika (fr. staklena cev sa lestvicom. birokratski koji se tiče birokratije. Karlu Birago (1792—1845). polovljenje. praviti grbove. Burger-Meister) gradonačelnik. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. birenirati (fr. ital. buriner) rezati rezaljkom. bigeneri-čan.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. biol. biocenologija (grč. bipsdan (lat. pisarnica. burat) trg. vrsta puplina od fine svile i vune. burino) bakrorezačka rezaljka. grč. bureau. bakrorez. bipedalis) dug ili širok dve stope. mania) želja (ili: težnja. purger. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. birokratizam (fr. ital.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. bureau. logia) nauka o životnim pojavama. . Wirtshaus) krčma. bios. biocentrično posmatranje (grč. biplan (lat. segmentum odsečak) mat. spol) v. birzeman (tur. lat. bircaus (nem. sexus. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. burail) trg. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. birtija (nem. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. dvonožac. biroutenzilije (fr. birokratija. biocevotika (grč. bisegment (lat. bureau. biofizika (grč. dleto. ravna površina) avij. polovljenje. bi-pes) dvonožna životinja. chemeia) deo fiziologije. bios. bipedis) koji ima dve noge. nazvala po pronalazaču. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. birema (lat. biotomija (grč. krut i nadmen. austrijskom inžinjerijskom oficiru. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. grč. bios. Wirtshaus) v. bureau. grč. ponovo. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. polovina. birtija. tj. sa dva suprotna pola. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. bios. biromanija (fr. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. nadlepggvo. vunom ili kostreti. predsednik mesnog odbora. bis. kancelarijske osoblje. bureau. bireta (fr. birokrat(a) (fr. odeljenje. bis. bis) dvaput. pretežno formalističkom duhu. biren (fr. predsednik opštine. koinos zajednički. biratina (fr. birger v. biparticija (nlat. biraj (fr. bis (lat. dvostopni. bipartitio) deljenje na pola. biotop (grč. bios. bios. polu-vunene tkanine. bis. razdvojenje. vrsta polusvilene. bios.) mat. još jedanput. kao odsečak jedne linije ili površine. bissac) pl. vrsta lakih poljskih mostova. birgermajster (nem. dvonog. kancelarijski pribor. biped (lat. biremis) čamac sa dva vesla. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. utensilia) pl. torba na sedlu. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. grč. biro (fr. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). logia nauka) v. bios) koji se tiče života. vajalica. buratine) trg. bisage (fr. krateo jak sam) v. davnina. phoros koji nosi) pl. planum ravan. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. biocenoza (grč. bios. birato voj. fig. naročito u analitičkoj hemiji). burato) pisaći sto. koji se može podeliti na dvoje. gostionica. bir-zeman) staro vreme. bis. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. birokratizam. birokratija (fr. razuñivanju živih tela. nosioci života. ukočenost. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. biseksan (lat. kancelarijske potrebe. bipedalan (lat. bis pes noga. pravila. biofon (grč. burin. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. dvostruka torba (u Lici). bisegmentacija (lat. segmentum) mat. biofori (grč. od kojih je jedna iznad druge.

bit (eng. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. u engleskoj muzičkoj terminologiji. Bitlsi (eng. bituminosus) sličan zemljanoj smoli.) prevući (ili: pokriti. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. dvoličnost. februara. bifluevcija (lat. flos. biskupije (grč. floris cvet) bog. bife (fr. sexus spol) koji ima oba spola. folium list) bog. biskup (grč. dvospolan. bisextus) prestupni dan tj. bis. buffet) sopstvenik bifea. dvoboštvo. grč. biformai (lat. bisus (grč. krčmica. bituminirati (lat. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. biformis) sa dva oblika. buffet. domeće. buste. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. u debljini od 4 st. ital. trideset drugi deo jedne note. u džez muzici bit označava stalno. polovljenje. behaviour vladanje. biscroma) kuz. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. byssos pamuk. bistrirati (fr. The Beatles) nuz. grananje ili cepanje na dvoje. biftek (eng. šećerni dvopek. niz) koji ima dva reda. grč. bis. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. Dž. up. bis. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bifurkacija (nlat. biferan (lat. orman sa srebrninom. dvolist. ital. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). biscottino) mali. busto. obično dug 7—8 st. dvaput pečen porculan bez glazure. bis. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). biflorav (lat. beatnik) l. okrugao kolačić. epfskopos nadzornik. bifluere) račvanje reke. asfalt i sl. bituminizacija (lat. bifer) vot. thećs bog) verovanje u dva boga. bisekstus. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. posle 28. bisilabičav (lat. biscuit. filum nit. bis. biteizam (lat. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. premazati) zemljanom smolom. onaj dan koji se svake četvrte godine. mladići s dugom i neurednom kosom. beefsteak) kuv. bit) l. bistoke (fr. ital. orman za stono posuće. bisolit (grč. bistori) hir. reke. dvorodan. bis coctus dvaput pečen. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bis. syllabe slog) gram. bythcs dubina. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. konac) dvoni-tan. od dva sloga. sa jednim prestupnim danom. biscotto. lat. npr. bitta) brod. bitva (ital. u teoriji informacija. bifoličan (lat. biskroma (ital. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. biserijalan (lat. ital. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. fig. Bit je uvek pa-ran. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. 2. asfalti-rati. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. Keruak). bit (eng. biskoten (fr. episkopfa) v. koji ima dva cveta. biskvit (fr. dvosložan. pod biskup. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. naf-ta. sto po železničkim stanicama. bisextilis) prestupni. dvoni-zan. bit-muzika (eng. ital. bitumen (lat. prženo upola na jakoj vatri. npr. bifilaran (lat. a izvode ga udaraljke. bit (eng. bifti (eng. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. series red. okrugao dvopek. deljenje na dva kraka. biformitet (nlat. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. u dva niza. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. dvaput kuvan) dvopek. Brust) poprsje. bis. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. u asfalt. bisekstus (lat. bitometrija (grč. sa dva cveta. pravac u psihologiji. metrička jedinica takta. beat udarac) 2. peksimit. bistouri. biformitas) dvoobličnost. hermafroditski. bista (fr. bisekcija (lat. Ginzberg. buffetto) tezga u krčmi. petrolej. dvoobličan. naročito Egipćana. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . sitan severnoamerički novac od 5 pensa. bisturi (fr. biheviorizam (eng. bistrer) slikati (ili: boji-ti. Ifthos kamen) min. nem. ponašanje) psih. bistoquet) bilijarski štap. bitnih (eng. bifepija (fr. bifurcatio) račvanje. biseksualav (lat. dvoredan. (bitlsi) čupavci.) pretvaranje u zemljanu smolu. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bi-. bitumivozav (lat. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta.) 3. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. biscotin.

bjanko. blanko-trgovanje prividno. udubljenje u zidu sa svodom. kapavica. ophthalmos oko) ked. blasfeman (grč. oblik) biol. blazon (fr. sukno za filtriranje. cyclus krug) točak. pomorandžine kore i soka. lat. biceps (lat. rheo curim) med. blanko-kre-dit otvoren kredit. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. preživeo. mladica. belo. lučenje sluzave tečnosti. bis. alat. blasphemos) bogohulan. blamirati (fr. blastos. zametni mehur. min. tj. blenna sluz. potpuno odrešene ruke. blenadenitis (grč. čist. blastos. carte blanche) čista bela neispisana karta. bicefalan (lat. izdanak. zasićen i presićen. očiju. grč. velosipedist. aden žlezda) med. ukor. blenna. neograničeno punomoćstvo. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). blaziran (fr. huljenje na boga. beloća. blastos. hartija. bjanko menica čista. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. curenje iz ušiju. prekor. belina. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. blastos. blenometritis (grč. blastozoid (grč. bicintum. kapavac. belilo. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blenna. bi-. bizzarria) muz.-fr. blasfemija (grč. blenna) kec. blastomere (grč. blašpe (fr. bis. blastula) fiziol. grdnja. biceps) koji ima dve glave. blaser. blastemia) vot. španski zid. bela boja. slepa vrata. korita. blastoderm (grč. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. blasphemfa) pogrda. blamaža (fr. karanfilića i šećera. eidos vid. blanket (fr. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. blenna. black (fr. bogohuljenje. obesvetilac. čist formular. zapaljenje veznice očnih kapaka. obrukati. neispisan. izneti na rñav glas. blena (grč. grditi. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. prazno. blastos klica. pupl>enjem). tj. kožica zametao g mehura. blenna. blastema) biol. nauka o grbovima. bicyclist) onaj koji tera točak. blenorea (grč. 6t6s uho.). blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. eteb povraćam) med. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. sluzna srdobolja. blenengerija (grč. blase) otupelih osećanja. mykes gljiva) ned. kephale glava) v. bicarija (ital. slepi prozor.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. sulfid cinka. blanche) beo. cimeta. kompozicija za dva glasa. ñerma koža) fiziol. blanko (ital. bis. vrsta šampanjca. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. zapaljenje sluzokožnih žlezda. čist. blamer) osramotiti. biciklist(a) (eng. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. blenotorea (grč. biher-šrank (nem. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki.) otupelost. kuñenje. potpuna sloboda rada. blasfemist(a) (grč. blenoftalmija (grč. neosetljivost. im. belina) trg. spolnih organa i dr. blenna. blenemeza (grč. bihromatičav (lat. nlat. bicinij(um) (lat. rheo tečem) med. blasphemćs) bogohulnik. blastule. pogrdan. sluzni proliv. radi odstranjenja. nepopunjena menica (samo sa potpisom). bicycle. točkaš. blanš (fr. blenoragija (grč. povraćanje sluzi. enteron utroba) med. blastos. blastula (grč. beo. bikefalan. huljenje. neosetljiv. bicikl (eng. blenna. blenda (nem. dvoglavi ručni mišić. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). chroma boja) dvobojan. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. od dve boje. Bucherschrank) orman za knjige. v. klica. . blanco) v. neispisan. blanc. rñav glas. obesvećivanje. zametni mehurić. preživelost. sluz. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. bianco belo. kystis mehur) fiziol. gei. blamage) sramota. blaziranost (fr. heraldika. tobožnje trgovanje. zasićenost. regnymi izbijam. procurim) med. grč. psovka. opt. blastomikoza (grč. blenna. us. Blende) apx. blekvud (eng. prema potrebi. karta bjanka. blastema (grč. punomoć samo sa potpisom. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blanche) pr. metra materica) med. bišof (nem. bjanko (ital. kuditi. fiziol. blastem (grč. radi špekulacije razlikom u cenama. svetlosti sa strane. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. velosiped. blejzer (eng. kredit bez pokrića. bruka. blason) grb. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. pokuditi. Bischof biskup) piće od crnog vina. kart blanš (fr. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). obesvetilački. canere pevati) huz. meros deo) biol. i blastocistis (grč.

biondo) plav. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). sličan svirali. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. ruski kolači. gomila. an blok (fr. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. treba: plombirate. panj. blefaritis (grč. blond (fr. ital. kicoš. cvećarstvo. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. ptosis pad) med. hvatati na zbunjivanje. blestrizam (grč. sveska za pisanje ili crtanje. bacam tamo-amo) med. kulica. blokiranje (fr. blondin) plavušan. prevrtanje. klada. blefarospazmus (grč. blondin (fr. blondine) v. oklop (na ratnoj lañi. žućkast. sluzave mokrenje. blindirati (fr. blista (fr. blickrig (nem. bluette) varnica. podizanje cveća. fig. iskra. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. nemir kod teških bolesnika. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. celina. bacanje prašine u oči. šanca gredama. osigurati od zrna.). drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. blouse) laka gornja haljina kod žena. blokada (fr. zapaljenje očnih kapaka. kol. blefirati (eng. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. treba: plomba. zaplašiti. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. spasmos grč) med. mermera). ojačati rov. blonde) čipka od sirove svile. osobito u sportu. obmana. rezanje) med. automobilu. opsada. Blume) poznavanje cveća. karaula. zastrašivanje. otvorene boje. mladić plave kose. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). grč očnih kapaka. blessure) ozleda. aden žlezda) ked. praviti se. blepharon. . munjeviti rat tj. obmanjivati. trupac. varati.) pl. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blepharon. grañ. zapaljenje žlezda očnih kapaka. šanac gredama. svetao. blinji (rus. blokhauz (nem. bluza (fr. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. treptanje. plavojka. up. blombirati (fr. blok (fr. plomb) pogrešno. Blue Book) „Plava knjiga1'. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blefaroftalmija (grč. velika količina (robe). uron mokraća) med. blondina (fr. povreda. zatvaranje sa svih strana grada. žmirkanje.) voj. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. up. tip. tvrñave. ucelo. blonda (fr. plavuša. blepharon. bacakanje. plomber) pogrešno. fig. blepharon očni kapak) med. blinder) fort. čamcu. blepharon očni kapak. bluming kondišn (eng. blokaža (fr. blokirati (fr. municije i sl. bloquer) v. dosetčica. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. prevari. nazvala zbog žućkastog sjaja. čamac. blesura (fr. slični palačinkama. suženost očnih otvora. ojačavanje rova. Blockhaus) voj. Blockflote) nuz. bloccata) voj. blumistika (nem. blenna. hapsana. mali pozorišni komad pun desetaka. avion). blooming condition) sp. okloplji-vanje. duhovita sitnica. pivo. Blitzkrieg) voj. ophtalmos oko) med. zatvaranje železničke skretnice. blefarizam (grč. pretvarati se. blepharon. hrpimice. hvalisati se. blocus. vojnički koporan. tip. veliki odlomak stene. bloc) veliki komad (npr. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. blindage) fort. farsa. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. oblaganje čeličnim pločama. udvarač ženama. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. fleš. dobro. ñuture. mustrama od cveća. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. zatvoriti skretnicu. blokflauta (nem.) med. ital. blondinka (fr. zbunjivati razmetljivom reklamom. npr. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. blokada. bleh (nem. spadnutost očnih kapaka. blefaroptoza (grč. mnoštvo. gomila (knjiga). blestrizo bacakam. Blitz munja) v. obmanjivanje. obmane. blepharon. automobil. zavara. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. Blu buk (eng. blond. blomba (fr. zaštićivanje od zrna (projektila). zavaravati. blumirati (nem. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. phimosis suženje) med. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blefarofimoza (grč. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. zatvor. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. en bloc) naveliko. iskrica duha. vojske. blondine) devojka ili žena plave kose. opsada. blef (eng.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. blondina. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). zajednica. blefaradenitis (grč. blefarotomija (grč. avionu). Blume cvet. tome sečenje. poza. od finog pšeničnog brašna. bluff) plašiti. bloki-ranje. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. blindaža (fr.

bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. bahader) pl. bob (eng. božur (arap. prekid svakog op-štenja s nekim. moreuz. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. eng. bobbinet. fig. up. momče. bojar (rus. bottomry) trg. zmijski car. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. + 1502. bojer (hol. boduo (ital. naročito plemić veleposednik. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. po nače-lu: dok traje nek laje. šećera i drugih dodataka. udav (najveća zmija u Africi i ist. kor.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. v. boetetika (grč. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). nadimak londonskih policajaca. raste na Kosovu. čergari. po pravilu neuredno. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). od danas do sutra. lažno optuži-vanje (po šp. Bosni. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. bobadiljizam nepravedno. bogumili. boemerija (fr. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). koji »sive svojim naročitim. boza (pere. boiler kazan) kazan. induk-cioni kalem. bobi (eng. beaujolais) vrsta francuskog vina. fig. kotao. Bugarskoj. boi-najf (eng. fr. bogatiri (tur. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. boemi (fr. dečak. bohemes) pl. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bojkotovati (eng. boj (eng. skraćeno: bob. bojler. pere. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. ili na oboje ujedno. bojler (eng. bobina (fr. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. Obotriti. baobab. kod bojkota strane robe u nekoj državi). magazin s robom u luci. planinski tesnac. boa (nlat. studenti i dr. u Rumuniji: plemić.) bog. klanac. fig. bobine) kalem (za konac). Hrvatskoj. krčma. bogomili pl. Bodriti pl. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. boa constrictor) zool. bobby) pl. to bob) v. busur) bog. boei) v. bodmeraj (nem. iznos berbe grožña. ispičutura. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. kablova. kod anglosaksonskih naroda. v. bu za. bogdo-lama (mont. drevna pijanica. bodolo) ostrvljanin. boatu (fr. guša. duhovni poglavar u Tibetu koji. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. Džemsa Bojkota. bogaz (tur. tur. blue-stocking) „plava čarapa". bogumili pl. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. boiler v. npr. . od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. umetnici. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. Bodmerei. fiz. buza. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. kalem od namotaja bakarne žice. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. bobslej. bobslej (eng.Bob je. bodega) podrum. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. boja (hol.. fr. bonrin) plemić koji je i ratnik. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. v. bogus (ir. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . neuredan život. deminutiv imena Robert). bogaz grlo) grlo. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. vinara. boy) dečko. božole (fr. rakije. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. bova (ital. baka. patareni. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. bojkot (eng. boa. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. god. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. sluga. boheme) način življenja boe-ma. zajedno sa dalaj-lamom. boabab (amh. Indiji). bodega (šp. kosovski božur divlji božur. ždrelo. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). crven kao krv. engleski til. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. Dalmaciji. književnici. Makedoniji. život od danas do sutra. boit-tout) čaša bez postolja. kajmaka i šećera. prirodnim životom. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. upravlja zemljom. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bogus) irsko narodno piće od vode. bodul. bobinet (eng. proizvodi se u predelima severno od Liona. pamučni til.

bolites pečurka za jelo) kol. Voheg) 2. osnovana oko 1890. bok-sovanje. bouche. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. „plemenitoj veštini". odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. grč. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. tući se pesnicama u rukavicama. bolus (lat. ma-njina. up. bolos) v. svaka runda 2—3 minute. bucca) usta. razreñene od strane Lenjina. up. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. boks. bocca. boks. bombos potmuo. boksovati se. potkraj XVI veka. moreuz. bolldos hitnuto. boksovanje (eng. box) pesničati se. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. sp. kratak. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. jedan od glavnih izvora aluminijuma. bole zrak.378 kg). bocal. bokser (nem. okamenjena gljiva. grč. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. boccale. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. bokser (eng. bolivijano (šp. bolstit (lat. praćen pesmom. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). veća čaša s poklopcem. up. ital. staklene bočice kru-škasta oblika. metron) fiz. fr. ital. bolidi (grč. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. pristalice boljševizma. bokseri se dele s obzirom na težinu.800 kg). balon. dubok ton) voj. boxer) 1. nlat. pod. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. boksati(se) v. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). ušće. šumica. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. 1555—1619). do tetke kategorije (preko 79. srednje veličine. boksovati se (eng. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bolletta. bocage. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. boljševici (rus. bokskaf. železna ili čelična lopta. guranje i udaranje nogama. zatvor za potkivanje nemirnih konja. priznanice. lat. bolus. otvor. bomba (fr. živa i okretna. sp. hidrat čiste gline. boling-grin (eng. boletus pečurka. zbog čega se mogu i danju videti. bollo. box) sp. gitarom ili tamburinom. boksit min. bol (lat.000001 * °S). . glavom i leñima. bolos) hem. Bokseri (kin. šećera. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. bombe. bosco. naziv po mestu Bo (Les Baux. koja je 1900. bokal (fr. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). zračni termometar. loža u pozorištu. oružje za bacanje. bolus. kutija. bol. boks (eng. lug. v. strela) pl. grč. boks-meč (eng. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. boljševizam (rus. velika bokasta boca. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. bulengren. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). bulletta) cedulja. kastanjetima. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. vrč. grč. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bokaža (fr. box) 1. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. lemnoska zemlja. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. ital. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča).boka 122 bomba boka (ital. buldogu slična rasa nemačkih pasa. bomba. tzv. bolonjske bočice fiz. bolvševiki „članovi većine". pesničar. pesničanje u rukavicama razne težine. bokasin (ital. bolonjska škola slikarska škola koju je. kineska tajna organizacije.. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. boxcalf) 2. bascagium) šumarak. bolero (šp. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. boleta (ital. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. atomska bomba. nekog aromatičnog voćnog soka i dr.. bocassino. astr. Francuska). do struka. bolometar (grč. ulaz. ručna granata. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. većina. zaliv. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. bolis. bolas (šp. v. box) 3. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. boks (eng. bola (eng. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bolus. ngrč. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. šp. rudnjača. fr. boks (eng.

bombyx svilena buba. bombyx pamuk) zool. dobronamerno. nalozi koji se isplaćuju odmah. bonom (fr. bombarder (fr. vrsta ženske kape. imetak. bombona (fr. bona hereditaria (lat. boneta (fr. bombardirati (fr. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. mirnim putem. vrsta pamučne tkanine za podstavu. bonton (fr. preteran. bombarder. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. obaveza. onaj koji vrši bombardovanje. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. čičica. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bombardje (fr. osoliti koga. obično ukusno i luksuzno izrañena. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bacač bombi. bona dobra) 1. bcmbyx) 1. bonificatio) naknada. muskata i šećera u Sev. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. fig. bona minorum (lat. konfetama). facere. bon ton) dobar ton. u kojoj se drže bombone. bujica reči. nalog za izdavanje neke robe. bombardirati. svojim pesmama i sl. dit. bombardeur) voj. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bond) pismeno jemstvo. svi-lasta materija. bondirati (fr. . bonaca (ital. bombaš. pl. u dobroj nameri (učiniti. bombiks (grč. bondruk (nem. devojka za decu. preterana prostota. sigurnost nekog potraživanja (supr. bombastičan (eng. vata za ispunjavanje haljina i sl. naknadno pridošle dobra. bonz a vi (fr. visoko-paran. često sa dodatkom želatina. menica. popravka. poverljivost. bombasin. bona mente) u dobroj nameri. trg. bombast (eng. bonum dobro. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombast) lit. bon pour) dobar za . bonitet (lat. fig. Americi. . bacati avionske bombe. bonbona v. popravljati. bo-nifier) naknaditi. bombo) vrsta rakije od ruma. sviloprelja. dobra. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). grč. . bonitas) dobrota. ostavština. priznanice. sveštenici Budini u Japanu. bona (fr. Kini i istočnoindijskim zemljama. istoč-noindijski kaluñeri.. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. odšteta. bombyx. nasledna dobra.bombaža 123 bonton bombaža (fr. otmeno držanje. bonvivan (fr. bombikometar (grč. bombardier) voj. platna sposobnost. bona adventitia) pl. bonne) 2. ljubavnim izjavama. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bombaš (fr. izvrsnost (u smislu izrade). sujeverni popovi. grč.. ukusno nameštena soba. brašna. bombe) v. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bon pur (fr. služavka. bombardovati v. dadilja. bon-sans (fr. tobdžija. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. prav. poboljšati. bondir) skakati. imanja. pamuk. bona hereditaria) pl. Wandriegel. krupnorečiv. važi za . bombardovati. bonbon.. vrsta keplovane svilene tkanine. bonhomme) dobričina. nadmen. bombazen (fr. vojnik bombaškog odeljenja. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. slada (malcbombona) ili voća.. bon (fr. fig. bon) trg. poslastica od istopljenog. bombyx pamuk. bombona. odštetiti. bonze (jap. bonhommie) prostosrdačnost. prostosrdačan čovek. bons a vue) pl. bonvivant) veseli brat. v. bona (lat. nlat. unutarnja vrednost. lat. bonette) voj. bonum. up. prirodna obdarenost. poboljšanje. popust u ceni. bonomija (fr. bono modo) dobrim načinom. bonifikacija (nlat. naivčina. bombonjera (fr. dobrodušnost. bona minorum) pl. podskakivati (na konju). naivnost. svila. poboljšavanje. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bono modo (lat. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi.) pl. priznanice. bonificirati (lat. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. izražavanja). dobra (ili: imanje) maloletnika. bansek. aromatiziranog i oboje-nog šećera. nego potiču od neke druge strane. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bona mente (lat. ukusno namešten stan i sl. naduven (način pisanja. bombardje.). kazati). 2. imanje. bombast. prav. zatucane popeskare. bombycinus. nalog za plaćanje. propinjati se. bona fide (lat. bombardare) voj. lat. bond (eng. na lep način. bonaparte™ pl. potvrda prijema. nasleñena dobra. bona adventicia (lat. bombe (eng. preterano kitnjast. po viñenju. svilena buba. valjanost. popraviti. veseljak. bonbon) šećerlema. fr. svila) pamučna svila. dosañivati kome (molbama. veritet). bona fide) dobronamernost. bonsek. prav. proneti se.

baviti se biljkama. moru.(grč. bor-mašina (nem. borda 2. kozmetiku i medicinu. sudnica. šare. knjiga u kojoj su računi. borax. ivica lañe. raditi ispupčene. oivičiti. korist. bordura (fr. sud. znak V. porubljivanje. bordro (fr. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. gostionica. tur. ital. novčanik vrednosti. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. materijal za oblaganje lañe. čvrga.) 2. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. Borussia. pl. laña. bonum publikum (lat. bord (eng. hen. boreas) severac. ulublji-vati. boršč (rus. kor. bostan) lubenice i dinje. šarama. opus rusticum). borealan (grč. nešto uprošćenija vrsta valcera). borniran (fr. bona. jedna vrsta plesa. buraq) hen. boreiaios. borgis (nem. board) l. važan za industriju. borer (nem. mrke boje. mahune. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. okrajak. bordo-vino (fr. Bohrer) burgija.) pl. krstariti. bozza) grba. arap. bordirati (fr. botaničar (grč. gipsa. venac. me- nica. bortna (nem. soli borne kiseline. nevažno. talasaste figure. borusomanija (nlat. bosko napasam. daska. trava. bosokteriti (od nem. hrana. gajtan za opšivanje. grundirati. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. board of trade) trgovačke komora. bosselage) rad na ispupčenim. bordeaux) boja crnog vina. severni vetar. up. bašta. veća od pešta. rub. kost. borda (arap. tamnocrvene. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. buraniyya. a manja od garmonda. bornirati (fr. brežuljkastim. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. skučen. glup. porubljivati. umeravati. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. bonum) dobro. boselirati (fr. bosirati (lat. bord) 2. bonum publicum) dobro države. bordage) oblaganje lañe daskama. nadleštvo. grč. odbor. biljni) poznavalac bilja i rastinja. državna korist. botanizirati (grč. porub. bu ši lica. mržnja na Pruse i sve što je prusko. spisak računa. nemetalno čvrsto telo. sprovodio pismo. borax) hen. kvrga. bording) kor. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. bordereau) trg. bosse. borne) ograničen. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. bostan (tur. bortna. postaviti granične belege. opšivanje. ograni-čavati. preimućstvo. borani. bordello) javna kuća. sever.bonum 124 botano- bonum (lat. bord ov tred (eng. voska. Bord. burani) zelen mlad pasulj. opšivati. lat. boreas (grč. Borgis) vrsta štamparskih slova. u grupi). redni broj 5. širit. bora (ital. botanike) nauka o biljnom svetu. neiskusne. Americi. grč. borealis) severni. bor (nlat.) v. borati (nlat. ital. Borte) v. izvod. fig. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. okvir. bording-haus (eng. bordat (arap. Borussia Prusija. tj. burdelj. botanikos travni. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). bordaža (fr. sa četiri igrača. zeleno. sto. boranija (arap. Aziji i Kaliforniji. igra karata slična vistu. o biljkama i rastinju. boston) l. sred. boraks (nlat. borda 1. dar. border) ogoliti. borusofobija (nlat. nerazumljivo. borda (fr. Muhamedov ogrtač. boselaža (fr. bosaža (fr. bosseler) ulubiti. sto za kojim se drže sednice. bord (nem. nazvan po gradu Bostonu u Sev. Bohrmaschine) naprava za bušenje. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. način otesavanja kamena. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. jedinjenje bora. nešto sitno. bordel (fr. fig. borde) l. igre (američka. fig. mali. tačka topljenja 2030°. botane trava) skupljati biljke. ivica. borner) ograničiti. fig. up. porubiti. bossage) arh. botano. lista. bordat. umeriti želje. novac za hranu. bosa (fr. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). bordižati (ital. omeñiti. bordo-boja (fr. boston (eng. botanika (grč. boreas. manja laña u Ist. ograničen. tj. vrlina. pervaz. javna radnja. bording (dan. talasastim figurama. savetovanja. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. oblo-žiti lañu daskama. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. up. fr. pervaženje. bordure) ivica. vrt. opšte dobro. 2. sreća. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. element atomske mase 10. . kamene meña-še. ograničiti se. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). bore] v. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. pervaz.811. bordel. phobos strah) strah od Prusa. javna kuhinja.

hvalisavost. botanologija (grč. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. botriotičan v. čarape) uvijen u bošču. marama. psa i dr. junaštvo. valjano. botanika. botroilit (grč. „Marseljeza" belgijske revolucije. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. od usoljene ikre morskog lipena. čuvar životnih namirnice na brodovima. ital. delija. v. bradys spor. bradys. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. bošerija. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). bradys spor. braggard) razmetljivost. aria) »uz. tako je! bravo (ital. bošonerija (fr. -ites) pl. botrys) grozdast. 5. krčma. okamenotine grozdasta oblika. 3. povezača. lalia govor) med. pokvarena roba. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. up. bošča (pere. sluga. teško žvakanje. gluvoća. brabansoni (fr. uron mokraća) med. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. grapho) opisivač bilja i rastinja. phagos) zool. bradys. mala trgovina. bota larga. okamenjene biljke. botarga (nm. bradilogija. bofl (ital. kardfa srce) med. rñava. roba za odbaci-vanje. bolesna usporena delatnost srca. bragerdizam (eng. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. bravisimo (ital. biljojeda životinja. up. up. botanofil (grč. hvastanje. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. pregača. . odlično! bravo (ital. botriotičan. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. pr. geol. botriokefalus (grč. furda. balota. bradys. botella. junak. bravoure. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). vinara. botrys grozd. botriiti (grč. phemi kažem. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. vrsta duvana. bravura) valjanost. biljožder. botane. bradilogija med. valjan i vredan čovek. 2. bragr) pesnička umetnost. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. botarga. širokočlana trakulja. usklik u znak odobravanja. boš (fr. pesništvo. botane. botanoliti (grč. bradisurija (grč. boche) v. botrys grozd. bottarga) jelo slično kavijaru. bogće. vrlo lepo. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. brabantski vojnici koji su. teško slušanje. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. stranturija. botane. čamaca i dr. neustrašivost. sperma seme) med. boča (ital. crven izraštaj na ruci ili nozi. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. botanomantija (grč. bradys. apotheca) dućančić. onaj koji voli da se bavi botanikom. Brabansona (fr. botulus kobasica) ned. tro-vanje pokvarenom hranom. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. pri mucanju). pepsis kuvanje. bradimaseza (grč. botriitičan. odlično. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. botane. šamija. tunjevine i dr. najmljeni ubica. masaomai žvakati) med. boutique. botane. boščaluk (pere. botel (od nem. botanofag (grč. bavella. brabancons) pl.-tur. lak ribarski brod sa dva jarbola. botriomikoza (grč. bragura (stnord. bothrion jamica. živi u tankom crevu čoveka. botellarius) šef kuhinje. botane. kepha-1e glava) zool. brabanta (fr. platno kojim muslimanke skrivaju lice. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. težak. nem. bottega. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. philos) ljubitelj bilja. bradispermatizam (grč. botega (ital. botanolog (grč. bradilalija (grč. mykes gljiva) med. u obliku grozda.) 2. vrsta holandskog platna. govorim) med. botanografija (grč. spor i težak govor usled mane u govornom organu. bravur-arija (fr. tur. varenje) med. bradilalija. ital. gaće. botelar (nlat. Mthos kamen) min. bradifazija (grč. bradiekoja (grč. nauka o biljkama. botrys grozd. naročito u HP veku. Bafel) trg. sporo prokuvavanje hrane. bravo) l. rñava probava. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. u južnoj Evropi i na Levantu. otpaci. teško. junačko delo. sjajno. kamen grozdasta oblika.. bravour. bradipepsija (grč.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. bošerija (fr. bradys. 4. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. akuein slušati) med. bocherie) Nemci. brabante) trg. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. lithos kamen) pl. botane. geol. bradikardija (grč. bili u engleskoj ili francuskoj službi. botulizam (lat. hrabrost. botane. bravura (fr. botriitičan (grč. lat. bradys. kelner. bragoc (ital. botanološki.). bohca) l. fr. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. v. ital. bragozzo) pop. teško.

brandi (eng. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. brakadabra fbracadabra) v. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). brahi. brachlon mišica. brander (nem. branhije (grč. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). ručni. brahikefal (grč. brahigraf (grč. koji je smešten u kundaku. kratkovidnost. ogranak (jedne nauke. bramaizam (sskr. brachfon) mišica. branche) v. naročita.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. kestenjast. moć. stenograf. bramanizam (sskr. branža (fr. tj. bramani (sskr. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. brand (nem. grč. rukunice (na kolima). čovek koji ima kratku lubanju. škrge. brašna (fr. nasilnički. branhus (grč. brachys. brancard. Bramahova brava. brazletna (fr. ali se krije u samom smislu rečenice. smeñ. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. brahimetropija (grč. brahigrafija (grč. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. nekroza. brazilejin. brachy-katalekti-kćs) četr. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. biti junak na jeziku. tj. up. brahibiotika (grč. brahma) v. branža. engleskom mehaničaru Bramah-y. nekog posla). graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. Amerikancu Dž. od prstiju do lakta. pristalice učenja Džona Brauna. koji ju je prvi objavio. Brahma) v. sitan. ret. brahidromičan (grč. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. morbus Brightii) med. brachys. odćntos zub) zool. npr. suprotno: makrobiotika. ručni) mišićni. brahmana) pl. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brendi. poziv. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. ruka. ruka. brachys. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. abrakadabra. bramar) hvalisavac. brašna. nepotpun. priperak. brandy) v. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. branca) grana. brahilogija (grč. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. brankar-kola teretna kola bez lotri. deo. 1789—1858). lokalne izumiranje jednog dela tela. Bramarbas (šp. lat. daktylos prst) ampon. bramarbasirati (šp. Brajtova bolest (nlat. koji živi malo vremena. u sisara. brachiale) narukvica. ital. odus. paljba iz topova sa jedne strane broda. braun) otvoreno mrk. up. promuklost. uroñena kratkoća prstiju. brahikatalektičan (grč. sila. 1749—1814). brakteja (lat. bractea list) bog. Brand požar) brod na jedra. bracelet. Brahma) v. braunijanci pl. brachys. Brand) med. branche) nosila. bradys. brahilog (grč. brachys. odsek. brachys. zapaljenje krajnika. junak na jeziku. branchion) pl. med. v. brazilejin v. M. brachys. poreklo bolesti je. barut. brachialis mišični. prema tome. brahibiotičan (grč. brankar (fr. uža oblast zanimanja. Brama (sskr. branche. lat. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brachium. šalitra i sl. brahmanizam.(grč. brachys. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. grivna. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. braon v. broad-side) kor. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. brahiodonti (grč.) hvalisati se. koji je kratke staze. Brahma. braun. mali. braunijanizam med. brahijum (lat. brahidaktilija (grč. phrasis govorenje) med. brahijalan (grč. kephale glava) ampon. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. nasilan. branchos) med. obično 6 do 7. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. nizak. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brazilin. nejednake veličine. struka. naročito donji deo ruke. Brauningu). brad-sajd (eng. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. v. . orao vidim) med. bradifrazija (grč. braunijanizam. brahmanizam. 1735—1788). brauning (eng.) kratkovek. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brahmanac. me tron. strana broda. fig. v. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. zool. brachys. gangrena.

brandy) rakija prepečenica. brahipteran (grč. chronos vreme) kat. Bremse) teh. kratkim putem. brevijar. odmah. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). d'. povelju. typos otisak) ouz. brachfon ruka. brevijar (lat. pods. brendi (eng. komanda za prekid borbe u boksu. sa patentom. kratkih latica. viola. pus. v. Brahmana (sskr. na razdaljini. Brahma (sskr. sa poveljom. brač (ital. breviatura) v. brahihroničan (grč. muz. brevete) pr. vrsta tambure za pratnju. brevijarij. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. zool. loqui govoriti) kratak. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brachfon. chronikos vremenski) kratkotrajan. brevijatura (nlat. teme. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. up. skia senka) geogr. brachy-pneuma) med. brev(e)te (fr. bredizam med. kratkih nogu. veoma rasprostranjene morske životinje. kočnica. brevijacija. brahiscijan (grč. a'. brahipetalan (grč. breviarium) v. = hipnotizam. astma. pismo. odsecanje ruke. brachistos najkraći. brevijatura. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). patentiran. rpeb dišem) med. brahicefal antrop. brahipodav (grč. viola di braccio) muz. brahistohrona (grč. brahit opt. brahiotomija (grč. diplomu. skraćen naziv za brahiteleskop. bremzovati (nem. (fr. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. točkanica.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. fil. kočiti. pesnike. brevijacija (nlat. i po tome liče na školske. Brahma) starije učenje o Brahmi. cikloida. uspravno). brachfon. brekfest (eng. srednji deo lubanje. breve) svaki zvanični pismeni akt. brahikefal. patent. vladaocima i dr. breakfast) doručak. tj. brahmaizam (sskr. insekti koji imaju kratka krila. brachys. brachys. breviotipija (lat. povelja. breviatio) skraćivanje. bremzati. brevet d'invention) pronalazačka povelja. štampanje nota. brevis kratak) muz. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. otprilike osam vekova pre naše ere. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. brachys. skraćenje. ruke. brahmani (sskr. štimuju u s. brachys. neku vrstu komentara Vedama. brahisilabus (grč. nota koja vredi za dva cela takta. breviarium) kratak pregled. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. uzetost grudi. kratkokrilan. brahiteleskop (grč. kratak izveštaj. break) otvorena kola na 4 točka. sa diplomom. skopeo gledam) opt. temno sečem) hir. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brevis kratak. brahmanizam (sskr. dajući oduvek sveštenike. kratkih nogu. koji ima kratke cvetne listiće. brahiptera (grč. životinje kratkih krila. brevis. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. linija pada za najkraće vreme. kratke latice. brachys. a izvode je obično trubači i saksofonisti. kratak spisak. kratkih krila. breveter) dati. . tele daleko. lovačka kola sa 3-6 sedišta. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. imaju dva kapka. koji ima kratke metričke stope. g. brev(e)tirati (fr. bremsen) v. brahma) indijska religija. sipnja. brsvi manu (lat. petalon list) bog. bremza™ (nem. bregma) anat. breda vrsta mašinske puške. brahipneuma (grč. brevet) diploma. sp. up. grč. breve (ital. pes noga) kratkonog. naročito papino pismo državama. pteron krilo) pl. Brahman) ind. ukočiti. zakočiti. koji su. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brevipedan (lat. nauč-nike i političare. izdati dekret. brachys. 1795—1860). ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. up. patent. kraća improvizirana fraza u džezu. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. Brahman (sskr. bregma (grč. sprava za merenje mišice. brahiopode (grč. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. breve d'envansjon (fr. podos noga) kratkonog. brevijarij(um) (lat. bremza (nem. metron) med. kratkovremen. kratak dah. podos noga) zool. sažet i jezgrovit govor. dekret. kratak izvod. brevis (lat. bremsen) teh. brek (eng. brandi. brachys. molitvenik. bez uvijanja. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. patent. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. povlastica. osnovana. brevis. brachys. četr. brevi manu) otvoreno. brachys. brahipneja (grč. brevilokvij(um) (lat.

fig. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. brizomant (grč. brigma (grč. brezza) blag morski vetar. blistati) sjajan. svetleti se. brillare) sjati. jajeta i sl. brigada (fr. brefotrofeum (grč. briše. odboj lopte od ograde. odska-kati od ostalih. kaiš za nošenje tereta. cigle. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. sa strane. brygmos) med. bretanja (fr. bedemu. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. bretona (fr. briser) rasprsnost. brigmos (grč. up. učiniti da se nešto odbije. vo. nem. up. brig) mor. breša (fr. briser. brillant) sjaj. rasprsan. sijati. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. lukavo. vetrić. v. tropheus hranilac) nastojnik. brig (eng. briketaža (fr. 2. zarezivati nekoga. briketirati (fr. briljantnost (fr. brigmos. . fig. povetarac. brefotrof (grč. blistav. brephos. hozntregeri. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. veoma vatreno. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. lopte. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. brefotrofij. vidno se isticati. brizantan (fr. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. ital. upravnik bre-fotrofeuma. raditi zaobilazno. pljačkaš. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. telalnica. kod bilijara: odskok. brilijant (fr. ital. — št. bricoler) odbiti. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. brizo. briket (fr. fr. rasprskava. sposobnost rasprskavanja. ne raditi časno. odličan. brefotrofeum. brig. bric-a-brac) starudija. vrsta mirišljave masti za kosu. briqueter) popločati ciglama. bretelle) uprta. prolom. konjički podoficir u francuskoj vojsci.brener 128 brimada brener (nem. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). briza (fr. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. brigadir (fr. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. Brigantine) tor. fig. breča (ital.) bog. koji razmrskana. brigantina (eng. fig. briller sjati. buntovnik. fugovanje. brikola (nlat. tropheus) zavod za nahočad. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. breskva (pere. obzirati se na nekoga. brycho škrgućem. brephos. bricola. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. mala jedrilica sa dve katarke. raskoš. naročito brilij aktima. brizer (fr. krasan. odskočiti. razara. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. prednji valjak na spravi za predanje. brillantine) kozi. brikolirati (fr. 2. par bricole) posredno. tropheus) v. blistavost. brillante) iuz. voj. briseur) lomilac. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. razorna snaga. brik (eng. plahovito. brennen) l. brigata) l. razbijač. vrdati. brigade. divota. oramenice za držanje čakšira. brigg) mor. briljirati (fr. brigma. briljantin (fr. brigante) drumski razbojnik. brimada (fr. breccia) kol. up. brigantine. lopte ili jajeta. uštrb. brillant. breccia) voj. zaobilazno. brenovati (nem. fr. voj komandant brigade. brizomantija (grč. sabijen u obliku opeke. ital. brefotrofij(um) (grč. brigant (ital. brigadist (fr. brigadist. starinarnica. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. bradu i brkove. prodor (u zidu. bretagne) stari francuski ples udvoje. prelivati se u svetlosti. 2. pokrajini u severnoj Francuskoj). rukovodilac radne brigade. za sto naoružanih ljudi. briljantina (fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. voditi računa o nekome. velelepnost. razornost. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja.. hajduk. bretele naramnice. brephos novoroñenče. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. veličanstven. brigg. briljantirati (fr. zavod za ishranu i podizanje dece. briller. briljantan (fr. brizo spavam. rasprska-van. brikabrak (fr. remen. naročito starinske. razne umetničke stvarčice. cigle sitan. brisant) koji lomi. briquette) nešto u obliku cigle. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. divan. brilijant. brigade) član radne brigade. blistati. presovati u obliku opeke. fig. utvrñenju). kovrdžati kosu vrućim gvožñem. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. brilaite (ital. živahno. 3. brigadier) l. odličnost. breche. u prah pretvoren materijal. prekoramnik. otuda fig. svetao. brig. veličan-stvenost. ital. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. par brikol (fr. briljant v. bretela (fr. v. starež. šteta. odskoči. brizantnost (fr.

broma jelo. bučno. — 9. broajon (fr. broderie) vez. trgovina vezivom. bryon mahovina. briologija (grč. obično industrijske proizvodnje. brusquer) brecati se. kićenje. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. brioidan (grč. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. obrec-nuti se. bromov preparat. brinirati (fr. Brodway) „široka ulica". novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bromatometar (grč. brom (grč. brodsrija (fr. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. brunette) garavuša. bromatologija (grč. brion) vrsta dobrog francuskog vina. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. broyon) tučak za mrvljenje. bojiti (ili obojiti) mrko. bromoform (nlat. od 23. Brodvej (eng. brumaire. fig. seizal. vladu u svoje ruke). brocanter) trgovati umetničkim stvarima. fig. pocrniti. vrsta žutog. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. utisnutim u zlatu i srebru. osnovan 1753. makler. bronzana bolest med. broiler) vrsta pileta za pečenje. jako nadražajnog mirisa. izvesti zlatom. Britiš mjuzeum (eng. broder) vesti. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. so bromovodonične kiseline. bromural (grč. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. bromizam (grč. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. briozo (ital. makleraža. up. brunet) crncurast. bryon. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. ginestra) bog. brimera UŠ god. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. crvenkastomrka teška tečnost. srebrnaste boje. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. osnovanom 1805. sličan mahovini. oseći se na nekoga. hteti nešto brzo sprovesti. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. velikom nem. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. brinet (fr. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. teška. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. slična vistu. telalin. prenagliti čime. bromos smrad. god. lat. pre n. broker) trgovački posrednik. logia nauka) bog. novembra. ili samo od pamuka. bromium) xex. brion (fr. garavko. trovanje bromom. ulep-šavati izmišljenim dodacima. od svile i pamuka. Brokhaus (nem. senzarija. broma jelo. trljanje boja. zoon životinja) zool. poznati lek za živce. prebiti preko kolena. naročito slikama. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. bromatika (grč. brokat (ital. bronze. bromoformium) farm.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. ulepšavanje. starinar. cinka i gvožña. brokule (ital. oktobra do 24. god. morske. šumno. briozoe (grč. broccato) zlatotkanica. nauka o mahovina ma. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. e. srebrotkanica. vezivo. naročito slikama. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. broker) trg. brojler (eng. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. znak Vg. tela-liti. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. ital. bridge) igra karata. bronzium) tuč. bromatografija (grč. mahovinast. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. srebrom. figurama i sl. mesto srebra. bronzo. upotrebl>ava se. brodet (ital. tečnost veoma slična hloroformu. brokantirati (fr. brokeraža (eng. logia) nauka o jelima. za izradu stonog pribora. bromos) fark. nemetal atomske mase 79. svilom. briskirati (fr. element. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. brnistra (ital. magleni mesec (18. životinje iz porodice „pamekušaca". razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . plameno. brioso) muz. nauka o sredstvima za ishranu. reñe slatkovodne.. brunir) metalne predmete mrko uglačati. kulturno središte. nlat. broker (eng. živahno. brodirati (fr. sa utkanim krupnim cvetovima. legura (slitina) bakra. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. bromid (grč. brokanter (fr. bronza (fr. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. bele. bromos) ned. nlat. bromos smrad) hem. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. broma jelo. nazvan po izdavaču. bridž (eng. vezenje. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. eidos oblik) bog. brinete (fr. bryon. up. crnka.909 redni broj 35. crnomanjast muškarac. krasiti. up. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. brokatel (ital. kon brio.

drvetu. protkati. brutalan (nlat. up. tako da tkivo truli i raspada se. brcnchia) med. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. fig. polomim) med. bronhopneumovija (grč. temno sečem) med. bronhotomija (grč. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). skotski. brutalitet (nlat. bronhomikoza (grč. bronholitija (grč. trgovačke beleške. uzetost (ili: paraliza) dušnica. bista. brutalnost v. crnom. bronhoskopija (grč. tuberkuloze pluća. bronhije (grč. dug preko 18 t.(grč. skopeo gledam) med. bronhus (grč. plesso udarim) med. bronzo) v. brošira (fr. broširati (fr. rheo tečem) med. brontofobija (grč. bruto (ital. brutificere) napraviti nekoga stokom. brontologija (grč. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi.). brćnchos. brutalis. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. grubost. pneuma dah) med. brontotherium) kol. brćnchos. brćnchos dušnik) dušnički. povezati knjigu u mek povez. brovtosaurus (nlat.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. broche) zapinjača. bruh (nem. poživotinjiti. brocher) prošiti. brutoprihod celokupan prihod. regnymi skrham. prvi sastav. brumalan (lat. fr. dušnik. brustbild (nem. prošiva-ti (knjigu). nacrt. o nepogodama uopšte. bronte grmljavina. obojiti modrikastim prelivima na vatri. brošura. bratimstvo.). brutal) živo-tinjski. bronho. suprotno: nego. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. brust-halter (nem. Bruderschaft) bratstvo. npr. protkivati tkaninu (zlatom. bronhospazmus (grč. bronchos dušnik. dve cevi. bronze. svilom). skopeo gledam) med. grub. brontosaurus) kol. grč u dušnicama. brujon. krvarenje dušnica. divljački. bronhoskop (grč. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. bronhije. brouillard) v. cedefastog sjaja. brćnchos. učiniti da podivlja. posutost dušnika. bronteum (grč. phone glas) med. bronhofonija (grč. brujon (fr. mykes gljiva) med. bronchos. bronhijalni (grč. na brzu ruku i privremeno. guša. dušnice. broš (fr. bronte. piskutavost glasa (kod promuklosti). up. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. bronhorea (grč. sluz. mrkom. bruderšaft (nem. brujar (fr. štraca u koju se unose. bront (nem. brouillon) koncept. mine-ral. bronhitis (grč. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brćnchos) alat. anat. bronchos. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. kožu i dr. dnevnik pazara. klinasto pismo i dr. Brust-bild) poprsje. bronchos. tj. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. leva i desna. uraditi nešto na brzu ruku. gnojavo zapaljenje dušnica. brutaliser) zlostavljati. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. ogromni kičmenjak. bez odbitka troškova. meko povezana knjižica. srebrom. brutalizirati (fr. neotesan. brćnchos. zapaljenje bronhija. bronhoragija (grč. brošura (fr. bakarnom bojom (drvo. spasmćs grč) med. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. grubijanski. logi'a) nauka o grmljavini. lithos kamen) med. knjiga dnevnog troška. brćnchia) pl. zverski. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). blenna. bronhostenoza (grč. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. životinjsko ponašanje prema kome. potpuno zanemari™. brutalitet. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). bronchos. Bruch lomljenje) med. gips. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. bronhijalni katar = bronhitis. brutificirati (nlat. brontoterij(um) (nlat. grkljan. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. . v. brujar. bronhoplegija (grč. bronc. brćnchos. rheo tečem) med. brum (eng. hernija. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. brošurist(a) (fr. bronzirati (fr. operativne otvaranje dušnica. brutalitas) surovost. brćnchos. stvaranje kamena u dušnicama. bronchos. briinieren) davati nečemu (metalu. iz perioda krede. aparat za pregled sluznice bronhija. bronzer) obojiti bronzanom. nameštaju) mrku boju. brutto) trg. bronce (ital. bronhoblenorea (grč. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brumalis) zimski. Brand) med. kele posutost) med. životinjska požuda. osuroviti. koji se tiče dušnika ili dušnica. divljaštvo. bronhijalni katar. brćnchos. brunirati (nem. brochure) v. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. brochurier) pisac brošura. bronchos. bronhocela (grč. surov. brochure) sveska.

bouille. buña. bukolike) post. profesio-nalni kladilac. bugia sveća) med. gume. bubon. hipertrofija srca. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. bubreg (tur. Br. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). bubon. Buda (sskr. volja za život). bouquineur. bukardija (grč. bukiner (fr. pastirske pevanje. električna svećica. tj. biige) plesan. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. zapaljenje žlezda u preponama. bouquinerie) trgovina starim knjigama. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. zverokradica u Sev. pastirska pesma. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. Buddha) „probuñeni. Buddha) pl. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. bukanje (fr. book-making) sastavljanje knjiga. um. ital. zapovedajte! buk (eng.. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. bozdogan) vrsta starinskog oružja. pena na pivu. bukinerija (fr.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. budisti (sskr. bouquiniste) prodavac starih knjiga. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). v. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). budhisti (sskr. antikvar. bubalis (grč. bougie. topuz. antilopa. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bukagi) pl. bukoliazmos (grč. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). govedo. lečenje goveda. Buddha) v. budhisti. bujon (fr. budizam. micine. budala) ludak. Buddha) pl. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. up. „sveti mudrac". antikvarnica. nm. žeñ za životom. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. buket (fr. aden žlezda) med. pastirski. pristalice religije i filozofije budhizma. bus. bubikopf (nem. figura u vatrometu. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. buñ (tur. buzdovan (tur. bukolska cezura četr. Bruchgold) izlomljeno. buvoličar (grč. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. suis i Vg. bukmeker (eng. prosutost prepona. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. budhizam. bukmeking (eng. bukolika (grč. bubonocela (grč. lista. posrednik pri klañenju. bukinist(a) (fr. bus. glupak. bouillon) kup. bujom. bubon. Buddha). roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. Buddha) v. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). cvet.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. fiz. bukagije (tur. bub-njice. budizam (sskr. uvećanje. seoski. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. bugzirati (hol. miris od vina. narediti) izvolite. uzroci patnje su strasti (tj. običan način klañenja na konjskim trkama. zatim zadnjeg creva i jednjaka. ned. bez strasti i patnje. kephale glava. bujirati (fr. kaučuka i sl. bužija (fr. bubonadenitis (grč. pamučna tkanina za postavu. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. Budha. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. melitensis. bubonalgija (grč. glupak. gusar. limfatični triper (kapavac). neprerañeno zlato. bolest prepona. okovi na nogama zatvorenika. buyurmak zapovedati. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. religija koju je osnovao Budha. bukanir POJI. boucanier) lovac na bivole. Budha (sskr. bukoliasmos) pastirska pesma. književno delo. book) knjiga. buksiren) mor. vrsta tkanine. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. ind. algos bol) med. afrički jelen. za razliku od totalizatora. bubon) pl. Bukefal (grč. kele) med. stanju blaženog mira. buljon. . bujatrika (grč. budala (tur. Americi. vući lañu pomoću parnog broda. v. bus govedo. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. biibalos) zool. bukanirati (ind. tj. u Indiji poštovan kao bog. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. bukolikos) poet. pisac pa-stirskih pesama. morski razbojnik. bukolski (grč. up. bubon preponske žlez-de. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). onaj koji voli da rije po starim knjigama. kao posledica jačanja srčane muskulature. spisak. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. . bogurek) bubreg. Budhizam (sskr. budoar (fr. Budhizam.bubonulus (grč. nlat. Život je patnja. bubonulus) med. prosveće-ni". buboni (grč. bukolikos) poet. valjkasta šipka od voska. nicine. kardia srce) med. bujrum (tur. kila. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bukasen (fr. buj (fr. fig.

zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. mutna. 2. (nem. kapetan. oličenje engleskog naroda kao celine. velika količina (nečega). bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. hartijice. četrdesete deo rijala. forma) koji ima oblik lukovice. bulimfa) med. veliki engleski pas širokih grudi. nazvan po francuskom rezbaru A. buleuterion) većnica. boule. boulingrin) v. anat. tj. bulbus oculi) anat. bulbul (arap. mora da projuri. krvava ili gnojna tečnost. bulla aurea) zakon koji je 1356. bouillon) kup. onaj koji nije u opticaju. bulbus okuli (nlat. obrazni mišić. verski obrazovana muslimanka. bulumenta (ital. bula (lat. očna jabučica. vreva. naročito na dorskom frizu. izbacivanje mehu-rova. bedem. buleuterion (grč. krasti. bulla. bulla) 2. bouliner) mor. tetka) 3. bulbosus) lukovičast. čvornovat. bulla) l. foltamente gusto. Služi kao oružje. . bula. f ero donosim) bog. plik. bulicija (lat. bus. glavičast. Boule (1642—1732). bullitio) klju-čanje. kranion lubanja) arh. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. bulbiforman (lat. papirići. talasanje. liga. bulbus. zbijeno) 1. lopta. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. fig. glavica. Džon Bul. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. buliran (lat. BulbulderSlavujev do. vraća onome koji ju je bacio. mnoštvo (obično stoke). metež. bumerang (austral. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). bulevar (fr. urnebes. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. bulbul) slavuj. bukcinator (lat. buli) l. bul-finč (eng. gomila. pljačkaš. na trkama s preponama. udata žena. voj. pečat od voska ili metala na povelji. velika gomila. boliik) l. luk. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. smotak. bulist(a) (lat. bula (lat. bunda (mañ. bulimija (grč. god. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. bola strina. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. jagnjeća koža". 2. bulbiferan (lat. bumaški (rus. muslimanska žena. sabornica. Ch. sitan papirni novac u Rusiji. bulbus) lukovica. kugla. 2. kratke i duboko usečene njuške. bukskin (eng. buccinator) trubač. bul (fr. bulbus (lat. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bulbus lukovica. buljubaša. bularij(um) (nlat. bungalov (eng. bulterijer (eng. gomila ljudi. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). bunda kaput) krzneni kaput. buldog (eng. gusta trnovita živica kroz koju konj. mera za staklo. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bund 1. društvo. glupost. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. glavna ulica. rad od drveta sa metalnim umecima. krompirast. rulja. ako ne pogodi u cilj.) pl. books) pl. npr. buljuk-baša (tur. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. izdao nemački car Karlo IV. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulbozan (lat. fig. bulinirati (fr. (nem. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). vrenje. napomena ili kratka priča. bullire. bujon. bullterier) vrsta engleskih pasa. up. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. mera za konac. nepošteno trgovati. snabdeven bulom. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. široka i lepa ulica zasañena drvećem. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bik. na povelji. ned.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. ukrasi. čorba. tvrñava. bula (tur. a odlikuje se naročito time što se. Bundesver (nem. bulom zove šegrt majstorovu ženu. buljon (fr. buljen (eng. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. odličan lovac na miševe i pacove. boling-grin. lat. bungur (tur. bulla) 2. mišić duvač. bum (eng. buckskin) „jelenska. boulevard) šetalište. tuñi. bul (eng. hladnokrvnosti i dr. skupštinska zgrada. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. 2. bull-finch) sp. zlatna bula (lat. buke (eng. životinjska glad. tako da mu se vide prednji zubi. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. uzana. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. der Bund) savez. bul dog) 1. buljuk (tur. boltikbasi) četovoña. neodoll-va. glavičast. povelja sa takvim pečatom. jelo od nje. nlat. bulla) pisac papskih bula. neotesanost. pločama ili grudvama. bulengrev (fr. bullatus) zapečaćen. zimski kaput postavljen krznom. zapovednik jednog buljuka. velika. potvrñen pečatom. daš Bund) svežanj. zavežljaj. stran novac.

buret (fr. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. burdon (fr. up. ital. bunker (nem. prostor. mesom. burdalu (fr. fig. burra. burg (nem. malograñanin. fr. borra) otpaci od dlake. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. bourse. izliv zlovolje. imućna žena. cement. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. berza. birader. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). v. stanovnici Juhe. up. nezadovoljstvo. dlaka za punjenje stvari. birader) brat. Buri (hol. duboki bas na orgulji. fig. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. bourgeoisie. burleska (nlat. pečalbar. burdižati v. bursae muscosae) pl. Buntdruck) štampanje u više boja. 2. buržoa- . pere. Afrike holandskog porekla. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. burza (fr. buržujka grañanka. tur. usukati) 1. bu-rime (fr. dvorac. voj. betonsko sklonište (kućno. buržoazija (fr. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. 4. pripadnik buržoaske klase (v. mala tvrñava. nlat. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. burlesque) smešan. bunt (nem. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. buržoa. sluzne kesice. veseo i nestašan muzički komad za ples. bourgeois. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. burg) 1. pesak i dr. Bundestag (nem. bourrasque) bura. bouts-rimes) pl. nakaradan. Bunt savez) buna. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. a tek posle stihovi. burlak (rus. naročito kao lañarski radnik na Volgi. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. buržoa (fr. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. bura 2. 2. burze muskoze (nlat. 3. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. Bunker) l.Bundesrat 133 burma zija 2). kapitalističku. nemački Burg. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. pošto se. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). bourg. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. bourdon) ouz. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. kor. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. burka (rus. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. burleskni (fr. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. grč. buranj (rus. burlesco. vune. lakr-dija. izmišljotina. jabukama. varošanka. nagao vihor. buntdruk (nem. (fr. vrsta šarenog francuskog platna. prema tome. buraš. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. bourrette) tkanina od otpadaka svile. Bundestag. burgus. bura 1. šaljiv. burletta) mala vesela igra. ljutine. tvrñave. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. burlesque) poet. med. Buridanov magarac fil. bordižati. buraska (ital. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. fr. 2. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. iznenadna nepogoda. seljaka i plemića. gazdaška žena. burgija (tur. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem.. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). burazer (pere. Burg) zamak. ćiftinica. bunting (eng. predstavnički dom parlamenta. burdelj (fr. burda (arap. 3. boer) „seljaci". podvala. buricu pupak) želudac životinje. (ital. i s druge strane proletera. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi.) savezno veće. burma (tur. tip. bordel. borek) vrsta pite sa sirom. izostavljanje reči pri sla-ganju. šala. muzički komad humorističkog karaktera. zamka.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. ulično) od napada iz vazduha. gajtan na šeširu sa kopnom. ital. lakrdijaški. mala burleska. besmislica. up. burek (tur. Bundesrat. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). bourre. s jedne strane kapitalista. burka. buržoa) 1. burag (rum. burrasca.) savezna skupština SR Nemačke. burda) Muhamedov ogrtač. bordel) v. bourdalou) traka. burleta (ital. byrsa) v. burma od burmak zavrteti. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu." buržuj v. burla.

buda (ital. lat. biis vo. bourse) med. bivol. buxula. fr. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. šraf. buffa) šala. u Indiji). ital. neravnina (na svili). bouton. ital. trgovanje na malo. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. butrola (fr. omnibus svima) v. nlat. pupoljak. buftalmičan (grč. butada (fr. bottega) prodavnica. bus. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. up. strophe okret. (krupan) brilijant u obocu. nem. potpun. butyron. 2. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. burnus. najmiliji konj Aleksandra Velikog. 36. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). buffer) odbojnik (na vagonu). zatvarač. opera bufa komična opera. na mahove.349 1 (u SAD 35. buton (fr. merov. bouteselle) voj. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. burnetizirati. mornarski kompas. burmut (tur. lat. bouchon) zapušač. bolgia. kojem je. vitica. komičar. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. dvorska budala. busija (tur. bouffette) kićanka. bezbojna tečnost. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. za ušmrkivanje. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. lakrdijaš. zavrtanj. rastvor baznog aluminijevog silikata. grč. butiga (ital. Bukefalos. 134 buš-tru burnetirati v. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. trubni znak za sedlanje (kod konjice). lat. bubuljica. kao što idu volovi pri oranju. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. fr. bucak) ugao. bufer (eng. . Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. momak. butirin (lat. butun (tur. butonomantija (fr. bufeta (fr. up. merica. doset-ka. flaša. lakrdi-ja. but (eng. burnetizirati (eng. kurir. boutiquage) torbarenje. buffone) šaljivčina. lat. veseo. burunotu) sitan duvan i dr. bouteille. bufoverija (fr.burmut snog kamenja. a drugi — obrnuto. neobuzdan. buczo) zool. buter (grč. posilni. bufon. laka komedija. futrola za karabin. nazvana po nem. butikaža (fr. vrsta gasa. par butad (fr. sluga. buffalo) zool. bouffonnerie) šala. lakrdijanje. čireva. sastavljati budžet. volook. puce. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. biis govedo. boutade) duhovita šala. butum. ital. buton (fr. bouton. bufa (ital. neke ustanove i dr. bufov (ital. Aspina gaga i Alburnus mento. Bucefalus (grč. med. budget. stvarčica slična dugmetu. bursa (ital. venčani prsten. boutonniere) rupica za dugme. biityron.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. sirćetna mirisa. otoka i dr. butik (fr. komične opere. butyrum) hai. butyron maslo. bufo karikato (ital. bradavica. pusu) zaseda. bournous) ogrtač bez rukava. butirometar (grč. buš-tru (fr. pun života student ili mladić uopšte. = kapričo. bufalo (eng. vrsta rečne košljoribe. minñuši. butan (grč. temnjak. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. bottiglia) boca. 2. par boutades) prema ćefu. trgovina na malo. finansirati po budžetu. zasićeni ugljovodonik (S4N10). butyrum. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. puxis kutija. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. butsel (fr. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. računska godina. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. sladunjava i opora ukusa. upotreblja-va se za obloge kod rana. kiselina putera. bulga kožna kesa. muz. bushel) engleska mera za žito.. bufo (ital. up. budžak (tur. borsa) kesa. grč. butiin) sav. burš (nlat. bik. butonjera (fr. sa kapom. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). lakrdije. bušerizirati (fr. predračun prihoda i rashoda uopšte. puter. dućan. bursitis (fr. brzi soloples bez pripreme. maslena kiselina. boutique) prodavnica.. bustrofedon (grč. maslac. čep. budžet (eng. bursa. mappš. dućan. obično od bele vunene tkanine. ophthalmos oko) ned. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. burnus (arap. Butter) maslo. butelja (fr. detić. bus (eng. puxis kutija od šimširovine) fiz. budžetirati (eng. hirurgu Burovu (1809— 1874). bušel (eng. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. Bu-kephalas) „volovska glava". sa volovskim očima. omnibus. busola (ital. budget) l. ceo. buljook. nem. buter) hen. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. bottone) dugme. sastaviti. bussola kutijica. . radi uspomene.239 1). ćošak. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. burova voda farm. kut. bucov (mañ. staklo. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3).

val.. vagabund(a) (lat. lutalice. v). naročito kod mladih žena. \Č=vat. vagina) med. verne prevr-ni. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). vaše) uzan sud za cveće. vagonet (eng. rok dolaska na sud. vaza (lat. vas. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. hem. va bank (fr. va banque) „važi za ceo bank". vol. Wade) list noge. vadimonii desercio (lat. vaginizam (lat. pre n. zbrka. može. \9=volfram. fr. vagas) l.= volumen. vagiva (lat. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). kantar. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. v treće slovo naše ćirilice. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). ro-dulja. v. tj. skopeo gledam) med. vagon restoran (fr. va! (fr. sveti sudovi. vade mecum) „hajde sa mnom". grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. probisvet. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. pre ne. v. wagon-salon) salonski vagon. vadimonij(um) (lat. beskućnik. va) vredi. fiz. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. metež. vadla (nem. klevetnička zakletva. vagina) alat. sveto sasuñe. dvadeset osmo naše latinice (V. vagari skitati se. vaginitis (lat. vasallus.. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vavilonsko ropstvo 1. fig. UP> = veber. igrati va bank staviti sve na kocku. fr. tumači. fr. god. kao skraćenica: V= votum. = vi-ce versa. podsetnik. rov. jedan od najstarijih kulturnih. vazalagijum (nlat. Babel. kolovoz. mali vagon. pometnja. dolazak na sud. \=aanadijum. lat. podanik. vagon-salon (fr.. 2. god. e. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. jarak. jemčevina. po Bibliji. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. vagon (eng. za ukras. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. vaginalni (nlat. skitnice. vadij(um) (nlat. e. vassal) klevetnik. 2. \=volt. vagina. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. zapaljenje vagine. tj.A E I L O RU 147/ V V. lutalica. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. posuda. vazna. vaza sakra (lat. salonska železnička kola. vagon-li (fr. bitanga. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. terazije. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. važi. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. vagati (nem. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). rodnica. vaganti (lat. leventa. waggon.— valuta. zbirka priča (ili: anegdota). tumarale. vaga (nem. zigurat. vadium. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vadimonium) prav. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). vaginoskopija (lat. jemčenje. vademekum (lat. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. jaža. stidnični. Vavilon (hebr. tzv. eng. vagabundus) skitnica. . prestonica Vavilonije. vadiš jemac) prav. stidnica. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. novac koji se polaže na ime jemstva. I. vazal (nlat. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. Mojsije kn>. uputstva. za odreñivanje težine tela. vagina) ned. nered. protuva. zidana s namerom da dopre do neba. \. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vagaš (mañ. vaša sacra) pl. vas sud. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. ili ostati ili propasti. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). fig. meriti na kantar. grč. čisto živčana pojava koja dolazi. trgovačkih i političkih centara. haos. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje".= vide vidi.

vacuare) isprazniti. vaseline) he«. vajtbet (eng. tur. potomci rimskih robova.. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. trem. hayat) 1. sudski odmor. prazno je. vajda (arap. interes. vacatio) osloboñenje. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vikont. up. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vaišnave (ind. vaiz) propovednik. usporenjem krvotoka. grč. nema. <•«. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). vasoconstrictores) pl. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. vakat (lat vacat. čas. vaktiyle) u staro vreme. vajkaunt (eng. Vajnbergova reakcija med. neuron živac) med. omanja. ništavost. upražnjenost. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vakuist(a) (lat. vacare biti prazan. sada: široka ulica u zal. Bazedova bolest i dr. evakuirati. nedostaje. po nekima Mavara. vacuolae) pl. nezapremljen. grč. vajandotka (eng. pojačanim krvotokom. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vajzbratna (nem. sujeta. tur. npr. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). taština. prazno mesto (naročito parohijsko).) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. vacatura) upražnjavanje. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vakeri (šp. vacare) 1. doksat (u seoskoj kući). vas posuda. vazomotorna neuroza ned. zemljoradnici i zanatlije. noge žute. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. srednje veličine. mineralna mast bez mirisa i boje.) pl. vazna (lat. vazodilatatori (nlat. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). ispražnjavati. vakantno imanje prav. vacuitas) praznoća. vasodilatatores) pl. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. poreza. vreme muslimanske molitve — namaza. hayat. ektome isecanje) kec. whiteboys) pl. raspust. teoriji kli-cine plazme. praznina. vaišja (ind. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. bog. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- .-tur. nosi 140—160 jaja godišnje. upražnjen. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vaqueros) pl. vakatura (nlat. poznavalac verske literature (kod muslimana). vazokonstrikcija (nlat. waqt. vazoneuroza (lat. činovnike i dr. slobodno je. vaše) v. znat. fayda) korist. vacans) prazan. teška do 3 kg. višnujit. kod knjiga: čista. vakantan (lat. vakat (arap. od 1760. imanje bez zakonitog gospodara. kresta ružičasta. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. oboljenje živaca krvnih sudova. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). Vajt star lajn (eng. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. znat. dobit. 2.. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. vajat (arap. beli momci. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. poreklom iz Amerike. vazomotori (nlat. slobodan) imanje bez vlasnika. naslednika. vasoconstrictio) med. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vazelin (fr. Vajl-Feliksova reakcija . sama molitva. vas sud. fa'ida. zool. tur. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). vaktile (arap. vakuirati (lat. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. Vaisya) treća indijska kasta. vasodilatatio) med. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vasomotores) pl. pastiri. vaiz (arap. iz kojih se stvaraju nove ćelije. up. tur. Wyandotte) vrsta kokoši. fa j da. vaza. vaccus nezauzet. vazokonstriktori (nlat. fr. upražnjenost (npr. nezauzet. upražnjenje. nepopunjen. u koju spadaju trgovci. povišenom temperaturom). osloboñe-nost od neke obaveze. nepopunjenost. vazodilatacija (nlat. vakacija (lat. vakuole (nlat. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. Vajthol (eng. tehni-ci itd. vas. i kao takvi prezreni. vakuitet (lat. živci što sužavaju krvne sudove.vazektomija 136 vakuole smann. školski odmor. znat. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vajsmanizam biol. nekog mesta). nameta i dr. Vajtčepel (eng. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vacantia) upražnjenost. White Star Line) „Linija bela zvezda". nekada. vakant (lat. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. vakancija (nlat. voća i sl. opadanjem temperature). nezauzeto je. vakit) 2. viscount) v. vazektomija (lat. vreme. neštampana strana (iza naslovne). kao ii. vajtbojs (eng.

2. valansjen (fr. cena. utvrditi cenu nečemu. tur. valere) jak. valere biti zdrav. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . ljuska. valeriane officinalis) bog. ostajte zdravo! bene valete! (lat. valor. u Lionu Petru s Valdus. punovažan. bog. hrabrost. nlat. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. crevni zalisci. vacuum prazan prostor. vakuum. izvršiti pravnu formu overevenje. nazvanih po šp. validacija (nlat. vale. valete) budite zdravo. valer (fr. praznina. thera-peie lečenje) med. vidovita žena. valvere) ocepiti. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. va lete! (lat. sirotišta. živeo! valedikcija (nlat. baš. v. valere vredeti) valjan. prevna važnost. valvulae intesti-nales) pl. valensija (šp. tur. valencije (nlat. leonisti. ital. grč. eidos vid. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up.mleka u prahu". vale! (lat. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. vaccinatio) med. pelcovanje. bezvazdušni prostor. mahuna. valenciennes) pl. odeljen. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. dugačka uska dolina. važeći. valiza (fr. validan (lat. vacuum) prazan prostor.. prav. kravlja maja protiv velikih boginja. validet) roditeljka. vallahi) bogme. prevna vrednost. priznanje pravne važnosti nekog akta. vacca krava. vale-dictio) pozdrav na rastanku. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. valentia) vrednost. venama. zaliv. gradu Valensiji. overevenje. vrednost koja se očekuje. podizanje bedema. valvula (lat. uvala. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. čarobnica. vredan. providan pokrivač za lice. vala (ital. sa dva atoma. valeur en attente. validitet (nlat. sabatati. en recouvrement) trg. hen. valvula) znat. vala (stnord. velidus. valle) 2. valva) krilo vrata. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. vallatio) voj. valacija (nlat. valise) putnička ručne kožna torba. oblik) med. npr. u propisnom obliku. muz. voile) l. junaštvo. bolesnička sobe. vakcinoida (nlat. vodovode i dr. v. biti punovažan. pelcovati. jedna lekovita biljka. lat. valore) vrednost. biti jak) zdrav bio. validare) overiti. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. valanske čipke različite vrste. vakuum-metar (lat. vakuum (lat. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. zdrav. val (fr. vakcinacija (nlat. do sedam atoma jednovalentnog elementa. valida (arap. bolnice. zalistak (na srcu. variola kravlja boginja) ned. neprave kravlje boginje. valiža v. cepivo. vaccina sc. vakcinirati (nlat. up. vakcinoterapija (nlat. vakcina (lat. vodene boginje. valiza. kalemiti. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. e baš. valvacija (nlat. odista. zaista. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valable. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . nlat. škole. krepak. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. validirati (nlat. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. valetudinarium) bolnica. snažan. validitas) prav. overa. lažne. vaccina) med. wa-llah. valvirati (nlat. lečenje vakcinama. crevima).vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. pravio valjan. stavljaju ispod svojih bula). odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. potvrditi. mati. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. hartija od vrednosti. tatara. trajanje note. valvatio) fin. valutirati. koji važi. važnost. valabilan (fr. reformatorska sekta. košuljice. valva (lat. valvule intestinales (lat. vaccina. vaccina. validatio) potvrda. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valetudinarij(um) (lat. valdenzeri pl. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. kalemljenje boginja. zatva-rač. valah (arap. potvrñivanje. utvrñivanje u polju. pravio važan. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. grč. javne biblioteke. punovažan. vala) l. oproštajni govor. ljuštura (u školjke). waqf. vakcinisati= vakcinirati. grč. biti previo voljen. valencije. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. mati bivšeg turskog sultana. valeur. valui-rati. koju je osnovao 1176. ošančavanje. vakuf (arap. valvaciona tabele fin. cepljenje. u obliku monograma. zaklopac. v. eventualne buduća vrednost. podizanje nasipa. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). valerijana (nlat. valenca hen. odrediti vrednost. prav. cepiti.

ratovalo s Rimljanima na Rajni. vanadijum. valkover (eng. metal. valkyrja. „Faust"). mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. valija (arap.942. germanskogotsko pleme koje je. vandrovati (nem. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. valjenke (rus. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. vapila. wandern) čovek koji putuje. . valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. otuda fig. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. tur. valorizacija (lat. Walhalla) u nord. nem. u svom sastavu i obliku. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. po njegovoj zapovesti. usled toga što je protivnik postao nesposoban. wandern putovati) lutati. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. gde je kao opatkinja jednog manastira. nem. zanata i sl. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. Vandali. up. Valhala. atomska masa 50. zbog čega im je kurs nestalan. aromatična materija vanilinog ploda. fin. kao vesnice. valvirati. Valholl. lat. valuta per dato (ital. grčeva. valuta) „vrednost". vavdrokaš v. valkire. up. valor) vrednost. proceniti. dumping) devalvacija novca. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. vale (fr. valenki) čizme od sukna. u službi boga Odana i. valovvica (mañ. up. boginje bitaka i suña je boraca. vrednost od danas. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). walorisieren) izvršiti. vampir. u Valhali. Vandali (lat. zaštitnica od vradžbina i veštica. valutare) v. skitnica. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. prekomerno puštanje krvi. vandrovka (nem. luta po svetu radi trgovine. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. Gete. tj. valor vrednost) trg. umrla oko 780. skitati. pronañen 1830. vendemiaire. Valpurga (nem. maja. vanadij(um) (nlat. carev namesnik. vanille. od Š veka n. Valhala (stnord. redni broj 23. v. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. cena. valkire (stnord. vanilija (fr. wali. vampirizam med. kaca) širok kuhinjski limeni sud. valuta (ital. Vandali) pl. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. vanilin (fr. otisnuti se na vandrovku. ital. Španiju i Italiju. vanille) med. Vanadis) hen. sedište bogova i junaka. vandla (nem. valse) v. vandrovkaš (nem. i sisa im krv. novac koji je. novac. čovek sklon divljačkom uništavanju. vandalismo) vandalska ćud. valvirati. odreñivanje vrednosti. valutni papiri fin. pesma o vandrovanju. povraćanja i sl. up. vindemia) „mesec berbe". valuer) v. ital.. valcer. vanadin (lat. valuta per dato) trg. izvršavati valorizaciju. e. trovanje vani-lom. valor intrinsekus (nlat. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. sa pojavom proliva. one su. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). H. vali) guverner.. fr. u V veku pusto-šilo Galiju. ptice. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. od 22. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. u rudama gvožña i olova.žena-demon". vallomas iskaz) poreska prijava. ad valorem (nlat. vandal(in) fig. vampiro. šp. skitnja. vrsta novca. dovode mu one koji hrabro poginu i. vami (eng. muzički komad za ovu igru. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. vanadium) hen. zanata i sl. vanille) hen. a 455. vampir (slov. valor (nlat. s druge strane. element. divljaštvo.valija 138 valcer (nem.. Wanne kada. u nedostatku hrane. pri dnu uži. naročito u jelu. po tome zool. probisvet. vainilla) bog. valuirati (fr. valutni damping (eng. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. vapdalizam (lat. vandemijer (fr. hartija od vrednosti. procenjivati veću vrednost. donose pobedu. tj. vale. (nlat. valorizirati (nem. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. dobiva se i veštačkim putem. . napada sisare. vanilizam (fr. valor ekstrinsekus (nlat.. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. znak V. up. ad valorem) prema vrednosti. vandrovkaš. pesma vandrovaca. Vandali. pa i čoveka pri spavanju.. divlji i surovi varvari. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. procena. zavodnica. vanadin. Grka i Rumuna. za pranje posuña.. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. kao zamena prirodne vanile. valutirati (ital. Walkuren) pl. vile. IX do 21.

v. žonglerske veštine i sl. proširenih vena. varijabilitet. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). vara (port. nestalan. parna laña. variable) promenljive vrednost. odlika. uobraženost. varix) med. vanilokvencija. vanjkušnica (mañ. varijabilan (nlat. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. varvarin (grč. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. svaštine. različitosti. nož. vrebati. guardare) pokr. pesmu. omphalgos pupak) med. variabilitas) promenlji-vost. promenljive količina. mutan. brbljanje. koja se razlikuju jedna od drugih. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. grč. prskalica. vancaga (nem. variatio delectat) posl. fiz. . listić. Bandsage) l. v. up. štrcaljka. varant (eng. promenljive. vari jete (fr.84 t. lit. varijabilnost. ventose) „mesec vetra". vaporosus) parovit. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varius) l. uan-step. vardati (ital. nejasan. vanilokventnost. one jedan. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. Španiji i Južnoj Americi). evaporacija. varaq. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). zarijetet (lat. variatio) promena. maglovit. astr. raspr-šivač. Š. sujeta. pisamce. variae lectiones. warrant) trg. praznina. ništavno. raspršivačem. vaporozan (nlat. varikomfalus (lat. pismo. pun pare. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. pretvarati u paru. biol. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. deklinatorijum. oticanje vena. step korak) v. P do 20.. slavoljubivost. bolesno oticanje vena. tj. vapore para) parobrod. up. varikocela (lat. vantoz (fr. napor (lat. 1. variato) muz. propalica. nevaljalac. vaniloquentia) hvalisanje. svakovrsno-sti. barbaros) v. paziti. nejednakost. vantuza (fr. variantes) pl. varzilo (prema zemlji Brazilu. 2. oduška. vanitet (lat. razbiti u kapljice. različit tekst (v. varietates) pl. prividnost. nalog za hapšenje. proširenje vena. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. 2. arh. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. varicositas) med. varikozitet (nlat. parni. vaporimetar (lat. vaporizirati (fr. varijabl (fr. prazno. vanilokvencija v. proppfenje pup-čanih vena. promena je prijatna. raznolikosti. vanitas) taština. stara. zool. raznovrsnost. varius različit) pl. gimnastičke produkcije. kolebanje. varijante (lat. vaporizacija (nlat. varvarizam (grč. barbaros) v. bog. vapor. nepoetojan. muz. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. delimično odstupanje od jedne teme. punomoć. tur. ispa-ravati. varak (arap. prolaznost. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. ital. varikozan (lat. tupa sekira. vaporatio) isparavanje. 2. varanted (eng. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. varix proširenje vena. varijante). razreñivanjem vazduha u njoj. svaštarije. poprskati prskalicom. varia (lat. vaporizater (fr. hulja. u stanju barometra. varijabilnost (nlat. variks (lat. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. naduve-nost. probisvet. vanitas vanitatum (lat. razmetljivost. varia. vaporirati (lat. npr. kupica. varicosus) med. ples. preinačeno. naredba. pretvoriti u paru. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. sve je tašto. prividno. pretvaranje u paru. varijato (ital. promena veseli. otečenih vena. varix. grč. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. menjanje. varijanta (lat. raznolikost. od 19. pretvarati se u paru. vapor. lit. proširenost vena. vaporiser) ispariti. varijacija (lat. prazan govor. jedna vara iznosi 0. vaporacija (lat. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. kele) med. variabilis) promenljiv. ventouse) ned. razne stvari.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. verijeteti (lat. isparavati. varijacioni kompas fiz. pome-šane stvari. varak) list. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vanstep (eng. varietas) različnost. čuvati se. vankos) jastuk. varvarin. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. espapna založnica. podvrsta. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. svaštice. barbarizam.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. ništavnost. kvrgav. sklon menjanju. vaporisatio) isparavanje. vankos) jastučnica. vetrenje. vaporare) pušiti se. ili britva. raznovrsnosti. grč. vanjkuš (mañ. hvalisavost.

vaskulitis (lat. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. variolatio) med. variare) biti različit. menjati se. wattieren) podmetnuti vatu. Vasermanova reakcija ned. W) fiz. vaservaga (nem. razilaziti se u mišljenju. bazilika. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. nlat. oblik) pl. naročito podmornice. belim robl>em. rošav. vascularis) alat. sudovit. Vatikan (ital. glavni sasto-jak biljnih sudova. vatirati (nem. vaserdruk (nem. variometar (lat. vastitet (lat. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. waterproof) materija koja ne propušta vodu. vaterpruf (eng. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. mćtron) fiz. stvaranje krvnih sudova. vasculari-satio) biol. vater-mašina (eng. water. prot-kanost krvnim sudovima. grč. papska vlada. varirati (lat. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. vaterman (eng. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. koji se tiče krvnih sudova. ned. blaži oblik velikih boginja. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). fatelin. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). water-twist) konac izrañen na vater-mašini. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. flebektazija. Wasserwage) zan. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. vaterpolist(a) (eng. pustogl. vasculosa) bog. prave boginje. Vasilike (grč. čovek s takvom glavom. održan u Vatikanu. vas sud. variolae. ne slagati se. vasculum mali sud. razlikovati se. vater-klozet (eng. variolacija. žilica. . sudić) ned. biti raznog ili drugog mišljenja. bolestan od boginja. pun krvnih sudova. varicele (nlat. eidos vid. najduža skijaška trka na svetu (86 km). variolacija (nlat. vat (skr. vodotisak. grč. županijski ured. vastitas) praznina. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vatelin (nem. varmeñe.. sudić. water-ballast) odeljenje lañe. variolosus) ned. grč. varices (lat varix. bog. vasculosus) zool. imati promenljiv uspeh. zapaljenje krvnih sudova. vodene boginje. variolizacija. vaterpolo (eng. proširenje vena. vaskuloza (nlat. variolizacija (nlat. variolisatio) med. variole (nlat. fig. vater-linija (eng. varices) pl. neizmernost.varivas 140 vatirati varinas (tl. vaskulozan (nlat. variole vakcive (nlat. variolozav (lat. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. sastavljen od sudova ili kanala. * vater-balast (eng. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. varicellae) pl. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. šp. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. engleski nužnik. vata (nem Watte) higijenski pamuk. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). vater-tvist (engl. nuz. varius različit. vas. variola. 1000 W čini 1 kilovat (kW). vaskularizacija (lat. varmegye) župani-ja. boginjav. vaskularan (lat. variolis (nlat. tako da sada ima 11. promeniti se. v. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. velike boginje. ned. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. up. vaskulum (lat. viruela) pl. HP 1869 — 18. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. oboljenje od velikih boginja. delimično odstupati od čega. male boginje. zgrada u kojoj se on nalazio. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. varinas) najfiniji američki duvan. mali sud. water-polo) sp. bog. vaserkopf (nem. kravlje boginje. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. kišni ogrtač od takve materije. donnijeg švedskog kralja. papska politika. početa u VI veku i stalno proširivana. prostranost. water polo) igrač vater-pola. sudov-ni. med. glupak. variolis) ned. water-closet) moderni higijenski nužnik. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. postaviti vatom. varmeñija (mañ. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). up. avij. velike boginje. vasilika v. vasculum) alat-. ned. bogat sudovima.000 soba. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. v. proširene vene. vasa sp. varioloide (nlat. UP 1870). unositi izmene u što. fig. variolae vaccinae) pl ned. libela (ravnjača).

vezikator (nlat. vrsta melema u obliku šipke. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. jastučići. mokraćni mehur. vegetarijanizam. zemlja vrtova i njiva. užem smislu. izazivanje plikova na koži radi odjaja. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. Wachtmeister) voj. bujanje. narednik. živeti koliko da se živi. ned. neprijatna mlekom. mirisa i crnkast. rastinje. 2. ostati ne radeći ništa. pseto. organa. koji raste. pristaništa. zovi. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. merenje rada i energije. pelce-ra. biljni svet. sredstva za biljem. mćtron) fiz. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. konjanik stražar. (nlat. lat. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. vegetativno rasploñavanje bog. vegetarijanac (nlat. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti.veduta (ital. vesica) aiat. koji životari. biljke. vedantizam učenje Vedante (Bede). najpopularniji u vadžibi (arap. jedan od šest kolebljive. sekunda. fig. ital. up. vedetta. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vegetus živahan. 4. starešina biljka. vacillante) muz. bešič-nik. prospekt. koji se tiče vatmetar (eng. fig. a obično i ne pije i ne mehura. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. umereno. umerenom biljke. simpatikusnogcela. predstavi. vegetus) l. život i rastenje rizikujem. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. watt. vegetabilije (lat. znak 1 Wh. vegetabilia) pl. u sav novac lozice i sednice). sposoban (ratna lañica). vedette. biljaka.) pl. watt. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. umeci od vate tla). wattman) vozovoña na vegetativan (lat. autonomni nervni sistem. vedska religija najstarija faza indijski* religija. koji pripada vedeta (fr. tj. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. vesicatorium) farm. u vezi sa rastenjem. vid) „znanje". ali manje obavezne nego farbića. mlečnim prerañevina-ma i jajima. fig. vegetativni živčani sistem znat. reproduktivnom sistemu). vegetirati (lat. jedan od vaška (tur. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. ve (eng. vegetalis) biljni. vegetabilis) biljni. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. npr. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. čio) tela. ibn Abd el-Vahaba. vačilante (ital. u Arabiji koji su. za popunjavanje oblika tela. Watte) pl. nespolno rasznak Ws. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. rasti kao vahtmajstor (nem. stražar na bedemu tvrñave. va tu (fr. Veberu (1804—1891). slačica i sl. u zičaru V. med. vegetabilna pozorišta „zvezda".141 vezikator vatmen (eng. istucanih zelenih bubaka (špan- . vahabiti (arap. filozofije. tj. E. povrće. stroge verske dužnosti Indiji. vegetabilitas) biljna priroda. velikih filozofskih sistema Indije. biljke. v. U upotrebi i danas = 82. sprava za rastenja. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vaccetto) muz. poz. 3. Wb) fiz. (pri kartanju). pergament-papir. grč. sistema ind. stavljam sve na kocku. veduta) izgled. spomenici sanskrtske književnosti. osobito električne. ljuljajući se. sposobnost ra-stenja. vehabiti. živeti o biljnoj hrani. vae victis) jao si ga pobeñenima. videre) voj. životariti. puter i sir. koji unamerenje efekta električne struje. najstariji vunu. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. va§ak ris) pas. watt) el.) „kraj Beda". ishrana hranom isključivo biljnog porekla.) jedinica za suprotno. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. svete veber (skr. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. mehur. va tout) igram u sve. vesicantia) pl. umereni vegetarijanac jede i mleko. pristalice religioznog pokreta bilje. Veda. wey. jednostavnosti. vegetabilitet • (nlat. slavan glumac ili čuvena glumica. . sve vegetacija (nlat. rastinje. vegetare oživeti) živeti. vegetalan (lat. slika grada ili osobenost biljaka. živeti životom načeto (ital. deo nerv-nog vatsat (eng. mali torpiljer za stražu oko da raste. naročito je sposoban da raste. vedanta (sskr. Yajur. na Rig-vedu. izviñač biljnom carstvu. trepereći. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. vegetabilki život život biljaka. hrana biljna hrana. Sama-.i Atharva-veda. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. konjička izvidnica. tj. koji čini te bilje raste. bešika. straže. fig. vegetatio) bog.554 kg. životna snaga biljaka. koji vezika (lat. bez duha. vesica urinaria). napravljen od bilja. puši. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju.) pl. bujnost. naziv po nemačkom fiRig-.

a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. kadifa. velocissimo) kuz. vendetta. velter kategorija boksera tetkina 63. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru.) gram. reumatizma i DRvezikularan (lat. h). smole. grč. tkati. velum (lat. velodrom (lat. velveret) trg. velociped (lat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). velarizacija (fr. peckanje. terpentina. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. cimeta i paprice (korijandra). vesicularis) mehurast. vena poetica) pesnička žica.. velementum) pokrivalo. vekio koito (ital. vena poetika (lat. veloce) nuz. kupllvost. vendeta (ital. žutog voska. pedis noga) v. k. veloutoire) slik. velveteen) trg. velleitas. stari račun.. . ili lovca. dovodnica. arterija. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. veksir--kocka. velutoar (fr. ven brile (fr. velox brz. kadifa. velours satine) atlasni somot. veksla (nem. veo. tako postoji i veksir-doza. velleite) tih. venalitet (nlat. veksir-pehar i DRveksirati (lat. kinje-nje. vena porta (lat. venatorius) lovni. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. staza za velosipedske trke. Wecker) budilnik (časovnik). meko nepce.5 do 67 kg. zadnje. bicikl. velosimetar (fr.) fon. velo (fr. podmitljivost. Wechsel) menica. vector) kat. velvetin (eng. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. biciklizam. šuplja vena. pes. velocitet (lat. velociped. uznemiravanje. sila. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. šećera. vrlo brzo. dosañivanje. wazer. velosipedist(a) (fr. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. veločisimo (ital. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. veksacija (lat. izmišljen razlog. plućna vena. dati tkanini izgled somota. up. skalar. metron) sprava za merenje brzine aviona. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. vin brule) kuvano vino. velaran (fr. veleitet (nlat. hitrina. venatoran (lat. grč. vrsta nekeplovanog mančestra. honorar koji prima umetnik za svoje delo. vena (lat. točkaš. eng. kore muškatnjaka. velur (fr. vrsta štofa sa dugom dlakom. velocitas) brzina. velosport (lat. slaba i nejasna težnja. mučenje. velvetin. velveret. želja na čijem se ostvarenju ne radi. velarije pl. lat. tur. somot. zadirkivanje. velluetum) trg. fina i glatka. razastrto radi zaštite od sunca. vena) anat. mučitelj. zadnjonepčani. vena arteriosa) anat. welter velika težina) sp. lovački. dosañivati. električna struja itd. velvet. velox brz. veloče (ital. velar (fr. veker (nem. up. supr. velur de koton (fr. velur satane (fr. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac.) anat. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. fina alansonska čipka. vezirat (arap. prohtev. vexatio) zlostavljanje. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. teška. pergamentu slična hartija. vena porta) anat. Wecke) hleb duguljastog oblika. veloutine) kozi. velosiped. mastiksa. vezir (arap. rudi-mentarno htenje. zadnjonepčani glas (g. supr. npr. brzina. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. u obliku mehurića. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velutirati (fr. velosiped (fr. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velarij(um) (lat. upravljena veličina.) zvanje i vlast vezira. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna.) kinjiti. brzino-metar. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). velen (fr. hitro. somota-sta pamučna tkanina. otkati) u vidu somota.vezikularan 142 vendeta skih buba). vena cava) anat. velours de coton) pamučni somot. velouter) raditi (ili: izraditi. veksirogledalo. vecchio conto) trg. velox brz. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. vena kava (lat. volja koja još nije prešla u akciju. fr. uzne-miravati. vena arterioza (lat. velutina (fr. vitulus) pergament od teleće kože. pesnička snaga. velours) somot. velaire) gram. venalitas) potkupljenost. velin. štruca. všloce brz. koji se tiče lova. v. veksir (lat. izgovor. zlostavljati. velveret (eng. mešavina od crnog ili crvenog vina. velocipede) točak. vekna (nem. pesnički dar. velter (eng. vektor (lat. velament (lat. nad kojom se zapali kašika ruma. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. lat. brzo. sport) v. prodajnost. velvet (eng. nlat. velar. ubrzanje.

poziv pred sud. vingt-et-un) „dvadeset jedan". grč. svestrano razma-trati. venerolog (lat. sa dopuštenjem. veni. venosus) alat. tj. venter) znat. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. vidi. venski. gasove. puštanje krvi iz vene. ventilator (lat. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. naročito sifilis. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. koji pripada venama. v. ventosus) vetrovit. polio bolestan. bona venia. koji se tiče trbuha. vetrenje.u. venenum) otrov. sectio sečenje. ventilator) vetrilo. Venus. snabdeti ventilom. Vindi). nlat. venijat (lat. veneričan (lat. ajni. venerija (lat. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. venenum facere otrov spravljati.. predavanje. ventozitet (lat. venenum otrov. bona venija ili kum bona venija (lat. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. veneficus) onaj koji spravlja otrove. koji pripada trbuhu. načiniti odušku na čemu. ventiliranje v. venija (lat. venevozan (lat. zadak. lat. venia legendi) v. venenum (lat. ventozan (lat. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. vidi. venija docendi (lat. ventilacija (lat. veledostojni. thrombos grumen. vendere prodavati. venozan. one koje se najčešće prenose snošajem. rpaij. mehanička naprava. Venus) mit.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. nlat. otuñenje putem prodaje. trbuh. vetrokaz. vetrovi-tost. vendita prodaja) mesto gde se trguje. grč. častan. Venus Venera. ledenica. Vendi. sit venia). ventarola. vena) znat. . grč ep. nagomilanost vetrova u želucu. dostojan poštovanja. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venedienne) trg. vetropirstvo. vent-en (fr. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). v. sprava za obnavljanje. kum venija (lat. provetravanje. rezanje) med. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. med. polio zaražen. alta vendita) visoka loža karbonara. venter (lat. fig. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). venereus) med. venetromboza (lat. logos govor. koji se nalazi na trbušnoj strani. veni. Venus Venera. fig. pobedih!". zalistak. veneratio) duboko poštovanje. venerie. venia aetatis) prav. vendita (ital. ventiliranje. Venedik (tur. obožavanje. venija etatis (lat. venesekcija (lat. naredba. nadimanje. prečasni. precenjivanje imanja koje treba deliti. venia) odobrenje. obično od metala. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). uopšte svaka šupljina na telu. mehana. v. zgrušavanje krvi u venama. veniat neka doñe) prav. prethodno pretresanje. veneracija (lat. ventralis) aiat. koji nadima. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. tj. fina vrsta tkanine grodetur. tečnosti. ventilacija. venerija (fr. tj. Venedik. ventrilokvenciJa (lat. dopuštanje. venozan (lat. venedjena (fr. grč. trbušni. vetrokaz. venerabile (lat. lov. odobrenjem. koji se tiče vena. venski. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. naziv za polne bolesti. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. lekar za venerične bolesti. venta (šp. venter trbuh. želudac. alta vendita (ital. koji truje. Venera (lat. zborio mesto. neka je dopušteno reći. lat. strahopoštovanje. venija docendi. ventriculus) anat. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. ventriculi cordis) pl. videh. nem. vena. boginja l>ubavi) 1. venerologija (lat. ventrilokvija. vetriti. lat. ventarola (ital. vena. vendicija (lat. ventilirati (lat. ventil (lat. bogat venama. lovl>enje. venenosus) otrovan. provetravati. fig. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. venari loviti) 2. ventrikulus (lat. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. venerabilan (lat. spravljač otrova. fig. venija legendi. sit venija verbo (lat. venire doći. venedički mletački. venija legendi (lat. dozvola. venski (lat. pun vetra: med. neko pitanje pretresati. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. ventus vetar. ventile) oduška. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. ventralan (lat. hajka. vici (lgt. venta. reč) med. pijaca. ventilogij(um) (lat. komore srca (desna i leva). kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. trg. Venedi v. ventrkku-li kordis (lat. Venedik. lovačka kuća. objašnjavati u tančine. venditio) prodaja. ventilare) obnavljati vazduh. Venus. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. venefik (lat. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. grudva) med. vici) „Doñoh. boginja lju-bavi. ventositas) med. časni. pare i dr. venerabilis) veoma pošto-van. ventus vetar. triper i meki šankr. loža.

veracitet (lat. koja se vidi i po danu. mali krvni sud. veran liberi. verbalizirati (lat. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. pun reči. mati Kupidonova. kleka. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. Venus (lat. fenyo. zvezda Danica. verbosus) rečit. verbalisatio) prav. glagol. od reči do reči. veranda (eng. gram. razvučenost (stila). fiz. verberare) šibati. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. veo (ital. verbigeracija (nlat. verbi kauza (lat. tući. stihovi bez slika. poduži komad bele tkanine koji. Venus. odredba reči. verbalizam. veratrum) hem. istinoljubi-vost. tj. tanji sloj nečega. ventrilokvist(a) (lat. naklapanje. Venus. verbalna injurija prav. opširnost u izlaganju. verberatio) batinanje. varanda) doksat. fig. verbum anomalum (lat. veka (mañ. na ostrvu Milosu. odložim glagol. bujica reči. usmeno raspravljati. radni glagol. Venera. mala vena. prijatno. glagolski. otvoren trem na kući. batina-ti. up. »sena Vulkanova. uranios nebeski) visoka. astr. razvratnica. prebačen preko glave i niz pleća. sastavljati protokol. grč. doslovno. verberirati (lat. ver blan (fr. nlat. verbum) pričalo. Venus vulgivaga. radi primera. gei. ljubav prema istini. ventrilokvencija. verbatim) pril. oblaka. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). Venus vulgivaga (lat. govoriti u vetar. verbum aktivum (lat. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. vers blancs) pl. verbum auksilijare (lat. v. uvreda nanesena rečima. fig. pismeno saslušavati. versus) poet. supr. verbaliter (lat. sastavljanje protokola. vantuza. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. uzvišena Venera. veratrin (lat. v. Večernjače (Hespe-rus). pismeno saslušanje. verbalitas) doslovnost. kao znak žalosti. baranda. verbalis) koji se sastoji od reči. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. bukvalnost. verbi causa) na primer. veracitas) istinitost. verbi gratia) v. verbatim (lat. prekla-palo. Venus vulgivaga) obična pohota. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. verbi gracija. pronañen . umilno. iš. Venus. doslovan bukvalan. potresati. usmeni. koji se tiče reči. svačija »sena. veras (lat. venula (lat. verbaliter) pril. verbum) gram. ventuza (fr. venusto (ital. verbum (lat. uzvišena. verbozan (lat.. nakla-pati. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. doslovno. verbum. polna ljubav. pričanje utaman. šamaranje. verbum deponens (lat. ispravnost. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. oblju-ba. služi. u obliku masti. pan-demos) v. požuda. nepravilan glagol. vere. ljubavnica. nešto što prikriva stvarnost. verbalizam (lat. rañen u P veku pre naše ere. verba) pl. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. nlat. šibanje. ventouse) ned. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verbalna egzegeza objašnjenje reči. Zornica. realna injurija. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. lepotica. grč. od reči do reči. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). klekinja (drvo i plod). sskr. verbum. verbalna definicija objašnjenje reči. nečed-nost. trućalo. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. ljupko. verbalan (lat. bukvalno. velo) l.). verbum auxiliare) gram. kazati i sl. verbum activum) gram. fig. venica. verba (lat. kao plašt. trućanje. čista. Veneris) mit. verodostojnost. v. glagolska reč. venusto) muz. trošenje reči uludo. 2. ljubav koja se svuda skita. venula) znat. 3. sada u pariskom Luvru. od reči do reči. Venus uranija (lat. omotač oko nečega. Venus pandemos (lat. verbi gracija (lat. verbigeratio) med. neveste nose na venčanju. verbositas) prekomerna rečitost. ulična ljubav. Zornjača (Fosforus). verbalnost v. pričati utaman. verbali-sare) prav. gram. verbozitet (nlat. opširan (u pričanju ili izlaganju). druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. verbalizacija (lat. govoriti. fig. verbum reč. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. što ometa da se nešto sazna. tumačenje reči. verbalna nota pol. poet. nepohotna ljubav. zastor (od magle. besmisleno ponavljanje reči. parenje. . verbum dicendi — glagol govorenje: reći. verbi kau za. verbalist(a) (lat. veranda. verbum anomalum) gram. venter. verberacija (nlat. nlat. verbalitet (nlat. mraka i sl. fenyii) bog. blagoglagoljivost. mlaćenje gloginja. pohotljivost. usmeno.1820. Venus pandemos. pomoćni glagol. nota jedne vlade drugoj.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verax koji istinu govori.

tur. prodaja na kredit. prevod na maternji jezik. verve) polet. 10 Leksikon verzura (lat. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. veritas. verdikt (lat. verdict) prav. verenda (lat. verziran (lat. odluka. versio in utilitatem) prav. verso folio) na drugoj strani. verzio in rem. pozlaćen bakar. trpni glagol. versifikacija. stvarnost. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. crvolik. vitrum staklo) lažan dragi kamen. koji boluje od glista. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. veresija (tur. veretizav (arap. veritas juridica) prav. šaren. verbum transiti-vum) gram. družiti se. vericle. lat. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. verzifikacija v. verbum tranzitivum (lat. bezličan glagol. verist(a) (fr. tip. okrenuti) inačica jedne pripovetke. verbum inhoativum (lat. verbum pasivum (lat. verzo folio (lat. veriste) umetnik pristalica verizma. verzio in utilitatem (nlat. verikl (fr. punomoći i dr. veritas juridika (lat. veritet. overiti. verificatio) proverava-nje. verzacija (lat. versicolor) raznobojan. obraze). waram.) poštovati. vičan čemu. lat. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. obrtanje. vatrenocrven dragi kamen. V. Werkstatt) radionica. .). utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. baviti se. raditi na čemu. vermej (fr. promet. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. v. gliste. proña robe. vitriculum. verbum impersonale (lat. obrtati robom. jad. izvež-ban. verbum defectivum) gram. eng.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. ital. pun glista. mešanje poverioca. versari) dolaziti u dodir. verv (fr. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. verifikacija (nlat. verificator) utvrñivač istine. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. versi liberi. danak. npr. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. med. ver-librizam (fr. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. veritas (lat. obavešten. obrnutost materice. prevod. istinitost. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. književnosti i muzici moderne Italije. verem) l. pa onda potvrditi ispravnost. veresi) kupovina ili prodaja na veru. polni organi. versus) poet. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. 2. verzija (nlat. promena. verkštat (nem. verzurirati (lat. glisna bolest. veredictum. zamah. verminatio) med. versatio) okretanje. verbum primitivum (lat. rumenilo (za usne. v. versus) pl. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. overavanje. vermes (lat. zool. ver-librist(a) (fr. verbum passivum) gram. pregledati (račune. veritet nekog potraživanja. tuga. dokumente. versio uteri) obrt deteta u materici. rumenica). vergi) porez. vertere obrnuti. versus istinit. neprelazni glagol. vermes) pl. versatus) upućen u nešto. primitivum. vere. overilac. verziran» (lat. vermis. slikarstvu. vergula) kuz. verbum inchoativum) gran. pravna istina. waram. veritet (lat. presuda. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. obrt. vergl (ital. versali. na obratno j strani (lista). verifikator (nlat. vergija (tur. vermijon (fr. verbum primitivum) gram. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. vero. sušica. zool. verbum imperso-nale) gram. putem iskustva. pesnik koji piše slobodnim stihovima. fr. harač. menjanje. verminozan (lat. verso sciolto) v. proveravati. onaj koji nema svih oblika. tj. verbum intranzitivum (lat. (nlat. fil. verenda) pl. verbum intransitivum) gram. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. up. glistav. zanos. verzio in rem (nlat. bojati se. zanimati se čim. hipoteze. verem (arap. vermeil. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. nepotpun glagol. vermikularan (nlat. ital. verite) istina. da zahteva naknadu vrednosti). verzo šolto (ital. verminacija (lat. veritas) istina. prelazni glagol. verificirati (nlat. versura) trg. istine. plaćanje duga zajmom. verificare) proveriti. verzikolorav (lat. sprava za ispitivanje jačine metala. verizam (lat. tuberkuloza. iskusan. zazirati. verz (lat. vermicularis) crvast. utvrñivanje pravog stanja. v. bolest od glista. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. grč. ili. vermati (tur. verzali (lat. versio. u vatri pozlaćeno srebro. versio in rem) prav. verminosus) med. Vermaht (nem. vešt. fermati. porotska odluka. žar. versura) vršiti promet robe.

izbijanje mladica u proleće. račji stih = palindromos. versificirati (lat. verfen geol. remedia) pl. pun bradavica. vrtoglav. verukozan (lat. upravljanja (npr. vertebralan (nlat. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. koga je uhvatila vrtoglavica. vermicelli) pl. prestonice francuskih kraljeva. slobodni stihovi. verte (lat. se. versija v. vernier) geom. crvast. vertatur) neka se okrene. vrsta finih talijanskih rezanaca. verticitas. verthajmovača. verofon (fr. vertiko (nem. Versaj (fr. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. prava linija. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. versatilan (lat. stih. crvići. lik) prenošenje fotografija na staklo. versus) poeg. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. početak geološkog perioda tri-jasa. verticitet (nlat. stihovi bez slika. versifikator (lat. grč. astr. glazirati. okretan. vsrnacija (lat. vertatur (lat. verole. nem. teme. versatilis. veras. verte) okreni. magnetne igle). fr. okret-ljivost. neotesanost. vrsta nonijusa. naročito na oku. vertiginosus) l.čas. zmija. versus memorijales (lat. vešt. verzija. pesnik. tip. promenljiv. verol (fr. fr. prolećni. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. versatilitet (nlat. izreka iz Biblije. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. bradavičavost. kolebljivost. 2. vertex) vrtlog. velika početna slova. vermug (fr. pravljenje stihova. verset) kitica. nesvestica. šuga. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). versta (rus. pršljenski. versifex) nadripesnik. fig. uspravna. vesper (lat. 1672—1789. versetto. versificare) staviti u stihove. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. verz. kovitlav. odvesan.) v. neka se obrne (list). verotipija (fr. versificatio) stihotvor-stvo. prostota. nauka o stihovima. bradavica. verthajmica. vis. vsrsali (lat. pisac stihova. dovitljivost. npr. versificator) stihotvorac. brava. versikul (lat. vernir) lakovati. obrtati) prevrtljiv. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. verseto (ital. tj. veruka (lat. VI 1919 (Ver-sajski mir). vertebrata (nlat. užina. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. verrucosus) med. versiculus) mali stih. stihoklepac. versus) št. vertikalan (nlat. moć opredeljivala. vernirati (fr. vir. veronal fark. lekovi za isterivanje glista. presvlačenje nekih životinja. asonancije ili aliteraiije. zvezda Večernjača. vesnjanka (rus. nazvan po pronalazaču. koji izaziva vrtoglavicu. obnavl>anje. verticalis) uspravan. verticite) fiz. kičme-ni. vernilitas) ropsko ponašanje. pravl>enje glupih šala. okomit. ned. vemalis. sedište republikan-ske vlade. verticalis) kat. versus cancrinus) post. obrni (list). versi liberi (lat. vertikale (nlat. pomoću rimovanja. vermifuga (nlat. versatilitas) prevrtll-vost. . up. berlinskom stolaru Vertikou. vertigo (lat. vrh. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. svrab. vertiginozan (lat. breg. vertikalan položaj. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. kičmenjaci. matematičaru Vernier-y (1580—1637). grč. vertebrata) pl. u pravcu dejstva Zemljine teže. dati (ili: davati) sjajan izgled. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. versus kankrinus (lat. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. versifeks (nlat. vertebralis) zool. koji pati od vrtoglavice. vertigo) ned. glava. skidanje svlaka. . verre staklo. predstavljaju celinu. promenljivost. 1871—79. stožer na nebu. verteks (lat. stavljanje u stihove. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. sifilis. vertere. vermifuga. praviti (ili: pisati) stihove. variola) tec. vernatio) podmlañivanje. vernisaž (fr. premazati firnajzom. vermiforman (nlat. perpendikularan. versus memoriales) pl. verre staklo. vsrnilitet (lat. nlat. vermiformis) u obliku crva. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. tj. nazvana po svom pronalazaču. typos oblik. strofa. verrucositas) med.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. crvolik. bradavičav. vrsta. versifikacija (lat. ulagivanje. vernije (fr. verukozitet (nlat. ver) pr. verruca) med. niz metrički sreñenih ritmova koji. vernalan (lat. versare okretati. zool. versi liberi) pl. vere (lat. pretposlednji kanonski . vermoute. rtenjačni. 2. vrtoglavica.

preobuka. veteranstvo. vibrant (lat. vestalinke. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. vestibil. isluženi vojnik. Vetus Testamentum) Stari zavet. vehementnost v. Vedžvudu (1730—1795). bolesna želja za spavanjem. zakalućerivanje. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. Vesta). veterina (lat. vibrare trepereti. obično destilovana voda. ako se koja ogrešila o nevinost. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. vestibul. zabran-ski način. vibrator (lat. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. šerifi. Wachter) čuvar. veternus (lat. wakil tur. vehemens) žestok. via (lat. njihati. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. takav je. bušenje betona i dr. vibrantan (fr. vehemencija. vestibil (fr. njihavost. grč. vestibule) v. vestijarij(um) (lat. astr. tragovi nogu. stope. liberum veto (lat. npr. srpskohrv. revolveraši. veto zabranjujem) lipti. vestalinks (lat. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. vezzosamente) muz. većil (arap. predvorje. čednosti. vatrenost. vibrafon (lat. Juno 1804. vestis odelo. vestibul (lat. iaizmenična napetost i labavost delova tela. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. veterancija (nlat. fiz. vestales) pl. meko. 2. nežno. oblik i dr. haljinar. haljinarnica. (Ceres 1801.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. koji se sastoji u trepe-renju. stari ratnik. vestibulum. phone glas) muz. veteranstvo v. vibrater (lat. dršćući. teh. veteranus. vecozamente. veš (nem. vehikl (lat. zaveta. fajansa. predsoblje. vehementia) žestina. med. žustar. vestern (eng. vestales) pl. planetoid otkriven 1807. Waschblau) plavilo za rublje. njihanju. njihati se) 1. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. fig. veterinar (lat. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. veto) zabranjujem. vestiarius. vehter (nem. farm. ode-vanje. vešplav (nem. prenosilac. u ustavnim državama vladaoci imaju. veternus dremljivost) med. vibrare. spisi St. vehiculum) kola. vestigije (lat. marveno lekarstvo. da se njihaju. vestiarium) soba gde stoje haljine. ulaz u kuću. . nlat. dremljivost. vecozamente (ital.. fr. vestijar (lat. bila je živa zakopana. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). veterina) nauka o marvenim bolestima. pustolovi. vestitura (nlat. tragovi. tre-pereti. neobuzdanost. Palas 1802. fiziol. treptav. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. drhtav. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. trepereći. vehemencija (lat. vibrare tresti. 2. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. škola za marvene lekare. vestitura) oblačenje. vibrant) ustreptao. rimska boginja ognjišta. g. vehementnost. oblačionica i svlačionice. vehementan (lat. fig. vibralitas) fiz. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. ne primam. vecozo (ital. vibrare) l. ili odbijanje. treptaj™. vestigia) pl. veterinarius) marveni lekar. fig. letargija. vekil) punomoćnik. vibratoran (lat. živinar. nekad turski ministar. njihav. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. domaće sloge. vod. via) v. garderoba. silovi-tost. Vetus testamentum (lat. treperavost. zastupnik. plahovitost. v. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. Wasche) rublje. stražar. vibratorius) treperav.divlji zapad". plah. mrtvilo. odeća) trgovac haljinama. vibrato) muz. vatren. sprovodnik. nazvana po pronalazaču Dž. vibrare vitlati. vestigium. veterinarski fakultet. vahabiti. Vahabi) up. Vesta) mit. vibrato (ital. iznositi prljav veš. prevozio ili prenosio sredstvo. žustrine. vetativ (lat. glas r. čovek ostareo u službi. Indijanci. veteran (lat. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. kauboji. vehabiti (arap. vestibule) trem. vibralitet (nlat. vecozo. odbacujem.. vetus star) stari vojnik. vestalke (lat. stanje jednog veterane. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. neobuzdan. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. provodnik. blago. sredstvo za prenošenje. veto (lat. mlitavost. vestalke. vedžvud (eng. vija. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. vezzoso) muz. način zabrane. strastan. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. veterancija.

vivandiere) vojnička. vivačisimo (ital. vigogne) peruanska ovca. vivos voco mortuos plango. kon viveca. krepko. vigorozo (ital. floreat (lat. bonvivan. članovi engleske liberalne stranke. treba da ga budno čuva. viva voks docet (lat. treptaj. Vidalova reakcija med. vive r (fr.. vivisecirati (lat. vibrare) drhtati. fonautograf. srdobolje. viviparija (lat. sakagije i dr. vivat (lat. vitlati. veoma brzo. kolere. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). vivandje (fr.vibracija 148 videant konzules. žestina. opreznost. vivus živ. marketenderka. skopeo gledam) fiz. vide. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. ragege rañati) zool. viviparija. protivnici torijevaca. vivacissimo) kuz. floreat) živeo. nadzornik. vivace) ouz. usmeno poučavanje. oprezan. grapho) fiz. vibroskop (lat. lama. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vivifikacija (nlat. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. viva voće) živim glasom. što življe. vrlo živo. da- . žar. vigorosus) snažan. vibrare. vivos voko. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. tj. da raste. viva voce (lat. vibriones) pl. vigilantia) budnost. vivandjerka (fr. vigilans) stra»sar. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). klatiti se. pažlji-vost. up. obično od bivolskih koža. vivus živ. pun »sivotne snage. kratke. svilaste vuna ove ovce. vivisektor (lat. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. paratifusa. silina. vivisekcija (lat. njihanje (šetalice). pažljiv. snažno. vigilantibus leges sunt skripte (lat. sprava za posmatranje treperenja. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vibracija (nlat. fulgura frango (lat. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. viva (ital. živahnost. mahati. vatreno. vigilantan (lat. viviparizam. vigonja (fr. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. u opasnim vremenima. pogledaj. kreskat. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. živahno. viva čitaš) životna snaga. up. silan. klaćenje. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. fulgura frango) „Žive dozivam. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. nauka o treperenju zvučnih tela. vibrogram (lat. slobodnjaci. živa reč. whiggism) načela i program vigovaca. vigorozan (nlat. grč. izazivači kolere. tj. krepak. vibrare trepereti. silno. vibrograf (lat. mortuos plango. vivus živ. vigilia) bdenje. vivipar) hol. uporedi. vivo) kuz. up. vivat. vibrioni (lat. (lat. up. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vivo. vigorosamente) kuz. v. čuvar.) budan. vivus »siv. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vide (lat. usmeno. viva vox) živi glas. rastao. viviparizam zool. vigovci (eng. npr. jačina. vigilant (lat. vivače (ital. grč. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). trepereti. navečerje. živahnost. vigor (lat. pukovska krčmarica. vibratio) fiz. vivus živ. živom rečju. bdenije. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. noćno straža-renje. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. gramma crta) fiz. tj. vibrare. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. brižljiv. vibrografija (lat. ovipar. sa žarom. živahno. vivače. up. viva vox docet) živi glas poučava. sector koji seče) naučnik koji para. vigere.. vigorozamente (ital. videant konzules . sve»s. živost. vivificatio) oživlja-vanje. grč. smotren. v. živa reč ima poučnu snagu. vibrirati (lat. krepkost. vigorozamente. drhtanje. grč. zverinjak. videre) vidi. vigilancija (lat. fig. graphia) fiz. zoološka bašta. kon vi-gore. vivacitet (lat. treperenje. prijatelji slobode. fina. jak. podrhtavanje. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). vivant! (lat. vigizam (eng. oviparan. dan uoči praznika. vigoroso) muz. viviparan (lat. oživljenje. pukovski krčmar. marketender. vigorozo. viva) živeo! viva voks (lat. vigilija (lat. up. oscilacija. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. v. vibrare. fonautogram. naročito medicinskog ispitivanja. whigs) pl. vi vat) živeo! vivat. obazriv. nastojnik. eupr. zavojite bakterije. vibrare. njihati se. up. vivipar (lat. sravni. nlat. munje lomim". mrtve oplakujem. vigor) »sivotna snaga. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). bri»sljivost. vivo (ital.). da cveta. da živi.

naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. vide infra (lat. vidi niže. fr. pohoda. vizis aktis (lat. fr. rgo vidimatione) taksa za pregled. nlat. vidimus. vidni. in via juriš) putem prava. poha-ñanje. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. visio. koji se tiče vida. kopija vidimata (lat. smotra. videtur (lat. copia vidimata) overen prepis. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. uzana kočija sa dva sedišta. vizuelan (fr. okrenute jedna drugoj. visitator) posetilac. overen prepis. fr. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. visio gledanje. pregledanje. vizitacija (lat. poseta. osamljenost. uobraženja. carinsko). kao kh. pasoše). čini se. psih. vidimirati (lat. karta sa imenom. via. kad sede. moralne beda. zagledati. vija Beograd preko Beograda. fig.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. udovištvo. visere gledati. grč. vidi docnije (u knjigama). opsena. udovički deo. naravno. preko puta od druge osobe. lekarska poseta. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. vija (lat. npr. kao što se lako može videti. polaznik. vide supra (lat. takoñe: viza. vija gracije (lat. mišljenje. za overu. preko puta jedno od drugog. pesnik. vizitkarta (nem. očiglednost. vidimiran. težiti za nečim. tj. pr. primetnost. via put) sredstvo. nišaniti. za stvaran opaža]. 2. staviti vizu na pasoš i dr. pregled. overiti putne isprave. vidi ranije (u knjigama). jasno. sravnio. videtur) izgleda. pričina. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. očevidan. način. video. naspram. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. npr. praznim. nadzornik imanja. vidimus) videli smo. videre videti) vidljiv. viza (lat. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. putem milosti. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). vide infra) vidi dole. vidualicij(um) (lat. pri-državač listova. izvršiti pregled. vidi (lat. visum) ono što je viñeno. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. videre) viñenje. nišan. slika uobrazilje. vizionoskop (lat. poho-diti. vidimacija (lat. onaj koji može duhom da vidi. pregledanje (lekarske. visum viñeno. vizorij(um) (nlat. pohañati. videre videti. očevidno. sanjalica. vidit) video je. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. visum) opt. odrediti zapreminu posude. 3. vidit (lat. vidi) video sam. pojava. videatur (lat. kratak ženski ogrtač za posete. fig. vizitira™ (lat. vizum (lat. vizija (lat. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. putem pomilovanje. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. prizor. videlicet =videre licet) pril. visis actis) prav. visiter) pregledati. vizita (fr. primetan. zakonskim sredstvima. vizualan. bizantini-zam. vizura (lat. prema čemu. vizibilan (lat. treba videti. videatur) neka se vidi. overavanje. voj. priviñenja. 4. viduitas) udovanje. vizavi (fr. vizibilitet (nlat. visualis) ont. up. halucinacija čula vida. prezimenom. vizantinizam (grč. prekoputa. in vija jurio (lat. . predstava. viduitet (lat. 2. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. pregled. pretresa™. gañati. pregledane. očigledan. gledanje. uzeti na nišan. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vizualan (lat. sanjarija. izvršiti pretres. zvanična overa. fr. vidimus (lat. vizuelan. malo kanabe za dve osobe tako da su. nalaženje. Visit-karte) posetnica. nišanska gajka. vidua udova. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). visibilitas) vidljivost. 5. očevidnost. visitatio) posećivaše. kao im. vizionar (nlat. vizitator (nlat. prikaza. zvanjem i mestom stanovanja. sproću čega. visiera) l. Byzantion) v. pregledava akta. naročito potvrda da je prepis veran originalu.. slika. vide supra) vidi gore. visite) poseta. visorium) tip. razumljivo. overa jednog akta. 3. smerati nešto. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. visionaire) vidovnjak. utvara. prema potrebi. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. fr. prijavnica. visibilis. vidi napred. sravnili smo. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vidovit čovek. viser) l. pro vidimacione (lat. zanesenjak. videlicet (lat. predstava koju smatramo. visitare. na adre-sama: preko. posetiti. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. posećivati. udovičko stanje. pošto su viñena. visuel) v. vizir (ital. vis-a-vis) lice u lice. vizirati (lat. pregledač. vidualitium) prav. imati u vidu što. poho-dilac. tenakl. shvatanje. obudovelost. dići i spustiti. visionarius. via gratiae) prav. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vidimer) staviti na nepggo vidi. spram čega.

astr. vilio-ris kondicionis (lat. villeggiatura) letnje vreme koje se. sredstvo za život. podgrof. vija fakti (lat. fr. viktoriozan (lat. životne namirnice. week-end) nedeljni odmor.-tur. zaštićivanje. vikar (lat. eng. papijota. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. namesništvo. nasilno. fr. vikarija. bili na zlu glasu kao gusari. prethodnika reformacije u XIV veku. vikunja (šp. vilajet (arap. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice.) zool. puta. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. viktus (lat. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. po naredbi svog vojvode (hercoga). victorieux) pobedonosan. korpus vile (lat. vilavela (fr. vicariatus) v. hodometar. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). poslednja pomast. . titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vikendica kuća za odmor. sličan mandolini. zastupajući. gusar. hrana. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. za bojenje vune i svile. male vrednosti. ratnik. delokrug namesni-kov. ville) letnjikovac. vitalijanci. vina medikata (lat. vilis jevtin) prost. vikarija (nlat. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. asteroid otkriven 1850. up. od UŠ—XI veka. viktualijanci (nlat. vina (ind. vindikativan (nlat. na osnovu naredbe. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. medicinska (ili: lekovita. Vindi v. wickeln omotavati. pobednički. victoriosus. vila (lat. provodi na selu. vicecomes. vinalia) pl. prav. željan osvete. viae-ductus) most iznad doline. seoska igra. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. farm. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vicomte. po zapovesti. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vilj (tur. biljna) vina. zavičaj. victus. Victoria) nit. imalin. vi mandati (lat. vikarni (lat. vivere živeti) pl. vina medicata) pl. Wichse) mast za obuću. vinalije (lat. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. viktus et amiktus (lat. u Engleskoj: niži sveštenik. viksati (nem. vilioris conditionis) slabijeg sastava. savijati) svitak za kovrčanje kose. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. vreñanje. engleska teleća imi-cla. od-mazdni. namesnik (pape. IV u čast Jupitera. dijecezi itd. fr.) muz. up. viaticum) putni trošak. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. kuća izrañena u obliku letnjikovca. osetljiv.. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. zamenik. vigonja. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. vicarius) namesni. viktorije (lat. vike (nem. vilajetlija (arap. ital. vilayet) mesto roñenja. smanjivanje vrednosti. namesnički. wilaya. rñav. vi mandati) prav. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. unižavanje. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. provincija. vikont (nlat. victus et amietus) hrana i odelo. kapelanstvo. vindikacija (lat. neznatan. vikarijus apostolikus (nlat. vikend. samovoljno. naročito junak na moru. vicarus) zastupnik. junak. vileñatura (ital. viktorijaorandž hen. vilayetli) zemljak. vicuna) v. viatorium) putomer. bez vrednosti. viking (stnord. vikend (eng. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). kapelan. viklifiti pl. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. via facti) prav. vilstek (eng. kazneni. slon. poputnina. vindicativus) osvetolju-biv. radi razonode i odmora. vilifikacija (nlat. letnja svežina. vikontesa (fr. vikarna krvarenja med. viktualije (nlat. vikarijat (nlat. pesma uz koju se igra. victualia) pl. vijatorij(um) (lat. villa. tur. vijatikum (lat. vilis (lat. odmenjujući. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. pokrajina. vikarijat. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. život na selu radi razonode. victualia. vikler (nem. posednik vlastelinstva u Francuskoj. vikingr) borac. samovlasno. IX u čast Venere i 22. vivere živeti) način života. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. izdržavanje. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). barovitog mesta i sl. god. patrijarha) u jednoj oblasti. villanelle. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. silom. neznatnije vrednosti. Vendi. Viktorije (lat. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". a obično se provodi van mesta stanovanja. biskupiji.

Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. etiketa. violeta (tal. prekomeran. prav. nlat. takoñe: vindikta. vinkulum (lat. nasilje. viola di vindikaciona tužba prav. vrpca. u širini štampanog retka. vinificator) proizvoñač vina. vincire. . preteran. ljubičica. veština spravljanje vina. postao insolventan. vinculum conjugale) bračna veza. braniti. papiru. prestup zakona. združiti. dosuditi. sklonost piću. vindicare) osvetiti. petlja. violata) obeščašćena. u početku ili na kraju knjige. žigicama). grč. tužba za zaštitu svojine. vincilir (mañ. kažnjavati. viola. plahovit. vrstač. vindjak(n)a (nem. vino seko (ital. violin (nlat. violentia) v. oskrvnjenje. plahovitost. sudskim putem tražiti svoje natrag. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. spona. viole. prinudan. violatio) prav. poljska kuća. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. silovana devojka. vincula okovi) vezivanje. prouzrokovač. violata (lat. šp. vindikaciono pravo prav. vinovnik) krivac. violetta) nuz. ranije sa 12—14 žica. izazivač. spa janje. vinkulacija (lat. osramoćenje. violica.. doznačiti sudski. vinculum) konopac. slagačica. vino tinte (šp. sla-galjka (mala metalna pregrada. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. naročito zanatlijskih. pu-dar. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. veza. vinifikacija (nlat. prisiljavanje. mešavina plave ili crvene boje. gvint. vinkl (nem. brak. vindikta (lat. viola d'amore (ital. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. izmešan s vinom. nlat. viola alta (ital. Vindobona) starorimsko ime za Beč. violentus) silan. vino tinto) v. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. viola d'amore) muz. violetto. phobeo bojim se) strah od vina. vindicta) osveta. viola di gamba) muz. vinklag (nem. Vindobone (lat. violet) ljubičast. vindicirati (lat. vinkulum matrimonii (lat. goropadan. vinograd. fin. vincire) vrpca. desnom rukom. viola alta) muz. docnije samo sa sedam drevnih žica. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. letnjikovac. vinkulirati (lat. združivanje. violentan (lat. na pismima.. vinomer. uže. naprasitost. vinum vino. violetan (fr. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. violare jus teritorijale (lat. obavezati se. vinctura. vinczeller od nem. primiti obaveze. viola di braccio) muz. žustrina. sila. obesvećenje. vint (nem. vinum. žestok. vinifikator (nlat. vinculare) spojiti. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. vigna) vinova loza. ital. koji se opija. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. violet (ital. vinktura (lat. violencija. viola) l. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. mržnja na vino. pre no što je isplatio. vigne. violinum) hem. brač-violina. fr. vinolentus) pijan od vina. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. od kojih su neke bile metalne. up. naprasit. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. vinolentia) pijanstvo. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. violacija (lat. gšja-nost. viola (ital. ljubičica. violare jus territoriale) prav. neobuzdanost. gañenje od vina. ljubičast. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. nasilan. vinum misale (lat. alt-violina. violencija (lat. ital. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. vitula) 2. vinolencija (lat. bog. slaže slova). vinkulum konjugale (lat. sekt. up. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. violentia) silina. up. vinja (fr. sklon piću. viola alta. viola di gamba (ital. metron) sprava za merenje jačine vina. fr. viola di bračo (ital. violentnost (lat. veza. grč. prav. Winkelhaken) tip. vinometar (lat. ljubavna violina. preteranost. opijanje. maramica-ma). v. violette) koji je boje ljubičice. mala violina. višega (fr. povreda prava. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. žestina. Winzer) stručan vinogradar.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. kažnjavanje. svezati. brano. vinovnik (rus. viiolentan (lat. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. violončelo. čuvar vinograda. viola (lat. tinto. bog. štititi. tužba zbog nanesene štete. muz.

virtus sposobnost. v. muškost. vi presidii (lat. devojačka bolest. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. viraginitas) fiziol. muže-van. fig. govor) nauka o virusima. odvažan. dubok glas. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. instrument sličan klaviru. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. noć delovanja. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). Č>JGvršiti obračun. viola di gamba. uobražen. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. zelena bojena materija u biljaka. bledilo. narušiti. prividan. viroze (lat. virtualis) sposobnost za rad. violino secondo) muz. whip) toplo piće od belog vina. violino piccolo) muz. viribus unitis (lat. devica. koji je sposoban za rad. viri potentia) muška snaga. gradila. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. spolna nevinost. virga grančica) muz. čedan. »seneka sposobnost za stupanje u brak. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. valjanost. fiz. votum virile. virgineus morbus (lat. violoncello) muz. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. četvrtina violine. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. isplata koja se vrši bez gotovine. vir muze) muški. obavezu. virtualan (nlat. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. viridarij(um) (lat. prostim knjiženjem. pogaziti ugovor. virement) fin. virago (lat. vi rescripti) prav. svirač u violončelo. realan. bradatost. lat. virtualis) v. virilis portio) prav. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. mužev-nost. violončelo (ital. a. virtualitet (nlat. virilis. virole) spiralni svitak u satu. d. vi reskript (lat. nagao zaokret. prebacivati (ili: prebaciti. muškarača. snaga) snažan. virpinija vrsta duvana i cigara. up. virtuel. virilitet (lat. zarazne bolesti izazvane virusima. najmanja violina. virgo intakta nevina devojka. violino) muz. violone) muz. violinista) muz. poremećaj u polnom razvitku kod žena. na osnovu naredbe. virilizam. virginitet (lat. današnji kontrabas. virilni glas v.152 violina (ital. violino primo) muz. mirujuća ili drema-juća snaga. virilescencija (nlat. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. jaja. violonist(a) (ital. čednost. viripotencija (lat. virologija (lat. e). obepgčastiti. violiiist(a) (ital. virola (fr. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. virilizam (lat. vii (eng. čist. čelo. virement) fin. virilitas) muškost. ali se tom sposobnošću ne koristi. violončelist(a) (ital. obesvetiti. virtuelan. violirati (lat. virtuelan lik virgo (lat. virgineus morbus) med. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. prva violina. violine sekondo (ital. devičanstvo. viraž (fr. bitna ili pojamna važnost. violine primo (ital. deo nasledstva koji pripada pojedincu. trg. šećera i začina. spinet. up. limunova soka. devojapggvo. violoncello) muz. oskrna-viti. po zapovesti. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. virman (fr. hlorofilin. sposoban za dejstvo. devičanski. celokupnom snagom. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. virginalan (lat. pol. zrelo doba. supr. vir muž. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. zrelost. uzajamno obračunavanje. sa prikrivenom snagom. viraginitet (nlat. malokrvnost. virginalis) devojački. virilna porcija (lat. virilis) pol. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. virilescentia) zool. bašta. ginandrija. kružno spuštanje aviona. virago) muškobanja. violon) muz. fig. čistota. violare) povrediti. svirač u violinu. viribus unitis) sjedinje-nim silama. devojka. virilan (lat. druga violina. viridis zelen) bog. virilis) v. virgo) med. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. . ćemane. obrtanje (ili: okretanje) lañe. viper-in (eng. violine pikolo (ital. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. virus otrov. violina. okretati lañu. fig. virage) ani j. po ital. virilist(a) (lat. prestu-piti zakon. virginal (lat. nastrojen za delovanje. mor. odvažnost. svirač u violon. logos reč. virgimtas) med. silovati. čelični kalup za kovanje novca. viridin (lat. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. virus otrov) med. virtuelan lik ont. mor. promene u karakteru. virmanisati (fr. virtuelan (fr. violon (fr. viraginitet. mogućan. sposobnost. naročito kod ptica. preneti.

živ organizam. viscum.) 1. zarazna klica. izazivaju oboljenja. viršafterica (nem. virtuosis) valjak. životnost. otporan. virtuozan (nlat. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). živahan. vista) trg. virulentia) med. snaga. duhovit. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. viskoznost fiz. piće od čaja. gust. viscum lepak) te-gljiv. pome-ranja napadnih tačaka. creva. fore mažer. hrabrost. kod jednog naroda). viskozitst (nlat. drob. naročito u muzici. vešt. virus otrov. virtuoznost (nlat. grč. sposoban za život. velika umetnica. vitalist(a) fil. viscacha) zool. dostigao savršenstvo. pluća. vis (lat. na taj način. vlast. tvrdoglav. . uzvišen. viski (eng. utroba. v. fig. tj. vitalitas) v. vis probandi (lat. virulencija (nlat. celokupne zdravstveno stanje. zagrižljiv. viscidus) židak. vis maior) viša sila. vita život) životopis. lenivosna sila. pun žestine. a vista (ital. virtus (lat. nutrica. poglavito u tehničkom pogledu. sila zakona. naročito lakova. da luče otrovne produkte i da. pun ljutih i opakih sokova. vis atraktiva (lat. vir. vitalitet. tj. virulentan (lat. vis armata (lat. vitalis) životni. vis viva (lat. verovatnoće življenja. vis legne (lat. tok života. zecu slična južnoamerička životinja. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. veoma važan. lepljiv. zakonska sila. fig. vista (ital. vis legis) prav. vitalnost (lat. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. savršen. vis viva) fiz živa sila. virtuelna žiža ot. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. ital. vita brevis. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. koje predstavlja važan trg. med. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. fig.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. koji se tiče života. vis probandi) dokazna snaga. opšte stanje našeg organizma. vitalitet (lat. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. visceralis) utrobni. valjanost. vi-skoznost. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). virtuosis. krepost. vitalizam (lat. menice. vis) sila. viscidan (nlat. Wurstel) vrsta male kobasice. viskoza (lat viscum lepak) hem. tj. otrovan. vis inertiae) fiz. pokazi-vanje menice. šećera. jedak. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. viršla (nem. vis armata) oružana sila. onaj u kome se ogleda. unutrašnji or-gani životinjskog tela. virus otrov) med. limuna i crnog vina. svojstvo viskoznog tela. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). viscositas) fiz. oštrouman. plemenit. viskača (šp. muškost. otrovnost. tegljivost. vitalijanci (lat. gnojav. visceralan (nlat. vist (eng. gnojenje rane. mogućna. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. up. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). privlačna sila. prosečne trajanje života (npr. vrlina. bitan. ars longa) život je kratak. u našoj svesti. viscosus. snaga koja dejstvuje. jetra itd. odličan. artikl. naročito srce. vis attractiva) fiz. viskozan (lat. viktualijanci. vis apsoluta (lat. viscera (lat. are longa (lat. vis vitalis (lat. vis major (lat. vis absoluta) prav. vis vitalis) životna snaga. virtuositas) savršena veština. tj. onda je zbir virtuelnih. snalažljiv. otrov. zagrižljivost. a vista) odmah po viñenju. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. ulja i dr. viskozimetar (lat. koji pomaže život. sa životnom snagom. jetkost. uvid. viscera) pl. viskozitet. snaga dokaza. fig. lepljivost. vispren (rus. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. virtuoz (nlat. 2. oživljavajući. vitalan (lat. dro-ban. mogućnih. vita) v. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). kinetička energija. virtuoskinja (ital. virtus) muška snaga. opšti osećaj života. sila lenivosti. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. vis inercije (lat. moć. neophodan. pristalica vitalizma. sposobnost za život. kurikulum vite. vitalitas) životna snaga. izazivač bolesti. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. virulentus otrovan) med. vita (lat. virus (lat. vitalni osećaj psih. naročito u muzici. vojska. whisky) engleska rakija od žita. vita brevis. viñenje.

Višnu (ind. bakra (zvani plavi vitriol. viciozan (lat. vicinalni put opštinski. vitium cordis) med. prozorske zavese. tj. vicedom (lat.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. posed koji nije bez zamerke. u protivnom slučaju. duhovit čovek. vitriolescirati (nlat. vic (nem. plava galica). vitrezan (lat. vitrificirati (nlat. osuditi. zastupanje nekoga. Witz) desetka. vitriolisatio) hem. u svežem mesu. pretvaranje u vitriol. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. fr. Višva-karman (ind. gvožña (zvani zeleni vitriol. vitraž(a) (fr. providan. na osnovu poslednje volje. vitriolo) hen. vitrotipija (lat. vicinalne železnica. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. Vitleju. vicijum (lat. vitriol (lat. seoski put. vi testamenti (lat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. postakljenje. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. testamenta. bez mane. vitia aetatis) pl. biol. viciozitet. najpopularniji bog u brahmanizmu. obrnuto. pogreška. silom. kristalast. kristal. duhovita šala. sjajan. vicinalan (lat. vicesimatio) dvadesetkovanje. koji je sa ned ostatkom. viciozitet (lat. vicinalis susedski) opštinski. vicia etatis (lat. vitrum staklo. med. prozor. vitreus staklen. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. pokvaren. žumancetu. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitrificatio) postakla-vanje. pl. želez-nica. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. metron) ont. prvobitno bog Sunca. promašaj. vitellus. koja vezuje samo obližnja mesta. nestajanje pigmenata u koži. vice (lat. vitulus) žumance. nedostatak. rahitis. vitiositas) pokvarenost. vitriolizacija (nlat.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. šp. vitrescibilitet (nlat. vitiligo lišaj) med. kazniti smrću (u pobunama i sl. vitrum) staklo. vicies dvadeset puta. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. zelena galica). vi cessionis) prav. putem prenošenja ili ustupanja. mleku i dr. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vitraj (fr. prozori. poročnost. vice verza (lat. vitrifikacija (nlat. pretvorljiv u staklo. vicijum kordis (lat. viče versa) obratno. pretvaranje u staklo. nalaze se u većini namirnice. i radnici u srazmernom delu dobiti. omaška. upravnik crkvenih dobara. grč. vitelus (lat. pretvarati se u vitriol. vice-kon-zul. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. krivica. vicioznost. vitrificare) postakli-ti. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju.) v. vicennium) vreme od dvadeset godina. vitreux) staklast. mana srca. viciozan posed prav. gresi (mladićkog) doba. vicesimare) dvadesetko-vati. zamenik vladara. vitrine (fr. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. dućanski izlog. naročito u zelenim delovima biljaka. vitrum staklo. gresi mladosti. vitriolescere) hen. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. staklena pregrada. mane. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vitrometar (lat. sulfat (tj.). izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vicioznost (lat. H. vitrescibilan (lat. vicezimacija (nlat. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vicenalan (lat. vicia. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. onaj koji vezuje samo susedna sela. vicezimirati (nlat. vicijum kanonikum (nlat. porok. machen činiti) šaljivdžija.) „Tvorac vasione". fr. zamenjivanje. vicemaher (nem. vitium) mana. vitriol. vitium naturae) med. silom oporuke. vitrage) staklena vrata. poročan. svežim plodovima i semenju. nevaljao. grč. vita život) pl. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. analis godišnji) dvadesetogodišnji. . razne hranljive materije. koji ima manu. pela-gru itd. eiter (nem. vicijum nature (lat. cinka itd. izdvojiti. vicenij(um) (lat. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti.). vi cesionis (lat. vitiosus) pogrešan. Witz. pored poslodavaca. vitiligo (lat. greh. wischen brisati) brisač. vi testamenti) prav. oštroumnost. vicedominus) namesnik. još neispitane dovoljno. oličenje stvaralačke sile u prirodi. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. npr. seoski. zabluda. od vitreus staklen. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vitreolus dei. vitrum (lat. beriberi. rñavost. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. dosetljivost. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. oti-rač. sporedna železnica. vice-direktor. obično uzanog koloseka. fil.

volatilizirati (nlat. voks dei (lat. izraz. vocalis) gram. peti padež. Jovana Krstitelja. pucati iz voleja u fudbalu. reč. točak za upravljanje automobilom. volabilitet (nlat. to je svetinja. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. pobede. vocalis. svetski jezik. mrtvih. ad voćem) uz reč. samoglasnički. vokaliza (nem. voks akuta (lat. dobre žetve i lekarstva. voks virginea (lat. za-interesovati. visok (ili: oštar) glas. u). volantai (lat. tj. voki-toki (eng. mali poz. vox acuta) muz. isparljiv. vokabular (nlat. prethodnik esperanta. opna na mladim pečurkama. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. samoglasnički. dozivni padež. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). točak zamajac. volvulus) med. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. vocatio) poziv. volan (fr. 1831— 1912). vokali-ziranje. vox virginea) muz. bez pratnje nekog instrumenta. glasni. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. fig. volant) koji leti. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. vrsta tanke materije za ženske haljine. volva (lat. zavezanost (ili: zapletenost) creva. volatilisatio) hem. uzaludno opominjanje. koji može da se pretvori u gas ili u paru. volva) bog. vocalizzo) muz. vocalis. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. volatilis) hem. volee) let. muz. . reč sastavljena od reči dva ili više jezika. vokalizacija (nlat. vaudevilliste) pisac vod-vilja. spadalo. god. s obzirom na boju zvuka. ital. volatilan (lat. pretvaranje u paru. vox hybrida) melez-reč. volabilitas) povrpšost. vokalan (lat. vokabula (lat. vole (fr. Vuogan. pozivanje na neki položaj. vocalizze) muz.) pl. u ovom pogledu. voks populi. supr. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). samogla-snik (kod nas glasovi: a. vokal (lat. volta) zidni svod. vocale) muz. vodviljist(a) (fr. i. vokalize (ital. ot vole (fr. višnujiti (ind. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. bog vetra. fig. obešenjak. volapik (volapuk = eng. walkie talkie) prenosni radiotelefon. Wodan) mit. teorija samoglasnika. volans. pevajući. vokacija (lat. mi. struci). vežbe u pevanju sa slogovima ut. (solmiza-cija). o. vox populi. u SAD. položaj. world svet. glas narodni je glas božji. volatilitet (nlat. ge. ton. vokabulist(a) (lat. tj. voal (fr. fig. voks (lat. vocabulum reč) pisac rečnika. vocalisme) gram. tj.) vera u učenje višnujita. ime. zvuk. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. zasvoñena prostorija. volvulus (lat. Vodai (nem. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. izgovaran. tj. čovečji glas (na orgulji). vokalski (lat. vox) glas. u smeni (dokaz). volatilitas) isparljivost. veo. e. vocabularium) rečnik. zastor. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). pretvaranje suglasnika u samoglasnike. višnuizam (ind. vox humana) muz. vocalisatio) gram. fa itd. vox Dei) posl. volat (ital. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. nestalnost. asa vode (lat. pri toj reči (pade mi na pamet). vokativ (lat. pronalazak nemačkog sveštenika J. glas istine koji nema dejstva. komad sa kupleti-ma. M Šlajera (Schleyer. voile) prevez. karner na ženskoj haljini. vocativus) gram. vocalis) gram. stariji naziv za Rumuniju. vokalna harmonija (lat. koji se tiče glasa. volatilisare) hem. isparava™. voks hibrida (lat. konsonant. assa voće) samim glasom. vodvilj (fr. naročito za veo. lepršav. leteći. reč. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. zanatu. letenje (ptica). vokalizam (fr. vox glas) gram. volatilizacija (nlat. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. fr. npr. rang. dar. voks humana (lat. ispa-riti. ad vocem (lat. vokale (ital. konstruisan 1933. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas.višnuizam 155 nestašno. Vokalize. voks klamantis in dezerto (lat. speak govoriti) meñunarodni. naziv. koji je u letu.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. sub hak voce (lat. isparavanje. što narod hoće. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). grč. volant) pernata lopta. koprena. vocabulum) lingv. promenljivost. udariti loptu u letu. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. nestalnost. fiz. sklonost (nekom zanimanju. krilo vetrenjače. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). danas: veseo. vokalna muzika pevanje.

voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. dopusni. okretan. brzo prelaziti s predmeta na predmet. volicija (lat. knjiga. slatkorečivost. Voltin stub fiz. sic volo. inductio) fiz. volley) sp. volubilitet (lat. muz. epikurejski način mišljenja. lat. volens-nolens) „hteo-ne hteo". grč. volte. udarac lopte (u tenisu reketom. voljni. brzo okreni (na notama). volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). volja. tj. voltage) napetost. up. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. najugledniji ljudi nekog mesta. bez obzira na lično raspoloženje. volt (skr. punoća (glasa. volumen. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. vol-au-vent) kup. naponske razlike. volubilan (lat. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. savitljivost. poluokret. voltametar. lisnata pasteta. spis ovijen oko štapića. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. gljivama i dr. volonter (fr. zapremine. mesom. 2. facies lice) voj. nestalan. strelac (u francuskoj vojsci). voltižirati (fr. voltižer (fr. volumetar (lat. tečan. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. obim. Volta. ko hoće da mu tako bude. up.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. grč. volterijanizam. sveska. voltamper (A. voltairianisme) fil. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). volterizam. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. metron) fiz. volta-indukcija (A. Volta. tečnost u govoru. volti subito) muz. voltmetar. Ampere) fiz. dobrovoljac (vojnik). volumen (lat. volo (lat. volutus valjan. elektron. instrumenat za merenje potencijalne razlike. ital. Volta. V) fiz. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). fr. voltigeur) veštak u skakanju. volte-face. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. pojedinačni akt volje. v. izraz volje. volumenometar (lat. koji potiče od (ili iz) volje. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. tj. voltaizam (A. pokretljivost. jačina. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. voltametar (A. volens-nolens (lat. tj. promenljiv. volvere) rukopis. volta. volitio) psih. kao kod Voltera. lisnate testo punjeno ribom. nestalnost. volubilis. tako zapove-dam. voltmetar (A. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. galvanizam. nagla promena mišljenja. voltera (fr. jahač vešt u skakanju na konja. voltfas (fr. lat. volta (fr. slatkorečiv. volterijanizam (fr. laki pešak. praviti veštačke skokove. volvere okretati. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. grč. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. volontaire. vitak. Volta. volo hoću) sik volo. dakle. fig. galvanski elemenat sastavljen od cinka. volubilitas) gipkost. metron) fiz. konj obučen jahačkom vežbanju. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. poluobrt. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. voltametar.. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. fig. govorljiv. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. svitak. grč. fiz. napon struje merene u vo l tima. sikjubeo(. naglo promeniti mišljenje. tome je pravo. električni napon. htenje. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. lat. teranje konja u krug. volitivan (lat. volitio) l. volta-elektrometar (A. voltiger. prostor što ga zauzima jedno telo. v. voltaža (fr. metron) fiz. galvanski elektricitet. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. savitljiv. bakra i sumporne kiseline. volumen. frivolan. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. Volta. volenti non fit injurija (lat. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. . zvuka). grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. igrač na konopcu. nepostojan. vrlo vešt konjanik. željni. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. sic jubeo) tako hoću. Volta. vol-o-van (fr.: at. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. volvere okretati. obrtati) gibak. pre nego što dodirne tle. volti subito (ital. M. voltaisme) fiz. Voltin elemenat fiz. okretnost. ital. lat. gran. volej (eng. promenljivost. igrati na konopcu. A. volumen.

svaña. vomicosus) ned. voluminoznost v. povraćati. stat pro racione voluntas (lat. zavetni. voluntas ultima) prav. topi se na 3400°. voče di peto (ital. a ne intelekat. pun čireva. theoria) hek. opsežan. koji. voluntas volja) liigv. vražda (rus. sulr. vomikozan (lat. voluntarizam (lat. kabast. votum consultativum) prav. glas iz grla. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. vota. sub voto remisionis (lat. pevački glas. voracitet (lat. votivan (lat.) čarobnjak. voluntas volja) fil. obi-man. volfram (nlat. voluntativ (lat. voluminozan (nlat. ital. voluminositas) obi-mnost. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. pristalice voluntarizma. votiv (lat. povraćanje. volum-teorija (lat. zlata. voluntas volja) fčl. votum. glas iz grudi. voće di petto) muz. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. zavada. 3. vovere zavetovati. votant (lat. mañioničar. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. opsežnost.. veoma tvrd i otporan metal. voće) kuz. krvnika. savetodavni glas. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. votum decisivum) prav. poslednja volja. vomitirati (lat. 2. hem. volumen zapremina. za razliku od kurijalnog glasa. fizkol. izglasavanje. votivum) etn. vo-litiv. krvno kolo). votacija. pohotljiv. vomitus (lat. koji je sastavljen iz više svezaka. čudotvoran. glas koji se daje za nešto. kurijski glas. Wochein) min. meo voto (lat. gramžljivost. votiranje.85. sinonim za mineral boksit. po mom nahoñenju. gnojav. vomitus) ned. voluptas pohota) sladostrasan. sve-cima. uvijeni puž. volutatio) valjanje. volšebnik (rus. zajednički glas. crkvama i dr. zabavan. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. pun veselja. voluminozitet. voracitas. u mnogo knjiga. Wochein) u Sloveniji. vomitivurn) med. vostro conto) trg. votatio) glasanje. v. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. vostro konto (ital. zool. vorax proždrljiv) proždrljivost. skupljanje glasova. nazvan po mestu Bohinja (nem. votacija (lat. gde ima ležišta boksita. voluta (lat. votum. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. votka (rus. vomika (lat. votans. nestalnost. voće di testa) muz. na vaš račun. voter) dati svoj glas za nešto. nego prema zapremini. sit voto) s pravom glasa. up. vodka) popularne ruska rakija. voluntas ultima (lat. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). voluminozitet (nlat. kum vogo ilimitato (lat. wolframium) hem. testamenat. votivus) zavetovan. glasanje. sredstvo koje izaziva povraćanje. velik. voče (ital. dakle. fr. što se mene tiče. uvojnica. fig. votum curiatum) ukupan. srebra ili voska. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. vomirati (lat. šara u obliku puža. kum vot (lat. votare. votiranje (lat. naročito: čir u plućima. strasan. izglasavanje. volo hoću) volja. metria) veština merenja zapremine. votum decizivum (lat. vovere) zavet. neprijateljstvo.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. glomazan. votum kurijatum (lat. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. voluntas (lat. bljuvati. odreñivanje količine rastvorene materije. prijatan. pl. atomska masa 183. mañijski. vomica) kec. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. voluntaristi (lat. voluta) apx. Votergejt afera (eng. vomitirati. fig. prišt. čir. a voče sola (ital. voluntas. grč. redni broj 74. vomirati. votum konzultativum (lat. a voće sola) samo za jedan glas. volumen. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. intelektualistička psihologija. volutacija (lat. protiv nečega. teo voto) po mojoj želji. spirale. odlučujući glas. Bunt). vomera) med. votatio) v. voče di testa (ital. voluptuozan (lat. vohajnit (nem. bljuvanje. v. vovere) glasač. vomitare) med. votum virile (lat. . glasanjem odobriti. voluptuosus. nezajažljivost.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. ukras na stubovima u obliku zavojice. vomitiv (nlat. plemenski mirovni sud (tzv. votirati (lat. zavetna žrtva ili dar božanstvima. pun glas. tungstem. volšeban (rus. obećanje. predata. nepostojanost. glasati za. glomaznost. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. vražda) 1. izgla-sati. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. votum (lat. znak W. debeo.) natprirodan.

vulcanitas) kol. postanak (ili: poreklo) vulkana. nlat. vulkanizer. usled visoke temperature. vulgarizacija (nlat. vulvula (nlat. koji se može raniti. versta) ruska mera za dužinu (1. sin Jupitera i Junone. vulkani-™ (lat. u narodu. sra-mnica. vrsta (rus. vulkanizirati (lat. vulgaritet (nlat. vulcanus. vulgarizator (lat. Vuotan (stnem. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. učiniti nešto opštim. materica kod životinja. uopšte. vulkanisti (lat. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. zajedničkim. niskost. . vulnerabilis) ranljiv. koji potiče od vulkana. sredstva za lečenje rana. logos reč. sa radionicom u vulkanu Etni. lat. vulva) inat. vulkanolog (lat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vulcanus. prostaštvo. shvatanje da . prostakluk. vulvula) zool. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulgarnost v. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulva) med. logia) kol. neptunizam). vulkanizator v. grč. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. vulgarisare) uprostiti nešto. usijano kamenje i rastopljene stene. čudo od deteta. postaju. vulnerabilitet (nlat. fizio-gnom. god. svakidašnji) nizak. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulnus (lat. nlat. vulvus. na temperaturi od 130—140°S. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vulcanus. pulkanizam (lat. versta. neotporan. vulgo) pril. obično. vulgaris običan. vulgus (lat. vulgaritas) običnost. slab. uterus) ašt. puk. ozle-dljivost. vulkanologija (lat. med. činjenje da bude svima razumljivo. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. koji bljuje vatru. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulkanizacija (lat. vulgarizam (lat. vruć pepeo. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. narodski. naročito za čakšire. vulkanitet (nlat. vultispex. kaučuka i gutaperke. neupotrebl>iva stvar. vulgaran (lat. fig. vulcanus) pl. vulkanski (lat. vulgarizirati (lat. v. prosto rečeno. vulcanus) kol.066. vulgirati. obranljiv. prostakluk. stidnično-materični. Wuotan) mit. vulcanus) kol. nepristoj-nost. povre-dljiv.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. kao obično. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulkan (lat. grč. svetina. vultus izraz lica. up. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulnus letale(lat. stidvdšd. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. benzolu. vulvitis (lat. vulneraria) pl. vulgaris opšti. Vodai. vulnerabilai (nlat. činjenje opštim. pr. obnarodovati.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulgaritet. vulnus) rana. vunderkind (nem. vulgo (lat. ieptu-nisti). vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulgaris opšti svakidašnji) prost. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. Vulcanus) kit. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulkord (eng. jezikom prostog sveta. u etru. uprošćenje. terpentinu i dr. vulnus letale) smrtonosna rana. vulgarnost. opšte poznatim. vulgarisatio) uprošća-vanje. Vulkan (lat. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. fig. objaviti. neotpornost. pomešanih sa sumporom. zajedničkim. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulkanistički. vultispeks (nlat. olupina. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. obranljivost. kod naroda. vulva (lat. vulgare učiniti opštim. učiniti da nešto bude svima razumljivo. prostački. kol. vulvo-uterinski (lat. povredljivost. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). lice.78 km). Wunder čudo. u običnom životu. vulcanus. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). sklonost bolestima. ruševina. ozledllv. dete bludnice. Na taj način ove materije. vulneraria (lat. nlat. nepristojan izraz. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. gomila. preterano uprošćava naučne pojmove. vulcanus) kol. vulkanizer onaj koji vulkanizira. Vulgata (nlat. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulgus) narod. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. prostački način izražavanja. elastične i ne rastvaraju se.

gabarden (fr. gajb. gaytan. natopljena gumom. ital. plemenitost. sastoji se iz kožnog meha. gabarit) kalup. Ga = galijum. tur. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gayb. duhovna stvar. atomska masa 157. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). gavaz v. služi za grejanje i osvetljenje. gazzetta. gavota (fr.A V E ILN D 166/ G G. lan-tanida. staklenih boca i druge robe. onaj koji drži zalogu. gazeta (ital. up. gajtan (grč. pobednik. osobito česta u književnosti istočnih naroda. rešetkast sanduk za prenošenje voća. zool. poglavi-to ljubavne. sastavljena iz strofa od po dva stiha. model u prirodnoj veličini ili umanjen. stalna nagrada. kavez. gazela (arap. fiz. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. gayda) nuz. gaip (arap. gajde (arap. mrki ugalj. junak. vojnik musliman. gaietanćn tur. muz. redni broj 64. gage. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. gaeta (ital. gadlje. novine. gagiste) plaćenik. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. primalac zaloge. Atherina hepsetus. gabarit (fr. jemstvo. gagat (grč. gazolin hen. gajba (ital. geman. gazal. qai'da. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gazi) ratnik. slična srni. gazela (arap. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. srčanost. ključa izmeñu 70—80°S. G—peti ton u dijatonskoj skali. pripada grupi retkih zemalja. g četvrto slovo naše ćirilice. gaibba) l. hem. službenik. metal. borac za veru. Gd=gadolinijum. narodni muzički duvački instrument. dve ili više izolovanih žica za . lignita. plata.25. znak Gd. krt. fig. grudobran od koševa punjenih zemljom. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. veo. veselo. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. 2. hemijski element. gazela. jedanaesto naše latinice (G. gayp) ono što je nevidljivo. kaytan) 1. gazi (arap. gajret (arap. skriveno. a pamučne za lake haljine i. fr. uviti (ili: uvijate) gazom. naročito se odlikuje velikom brzinom. gabbro) mm. drveta) u gas za gorivo. gazal. stanovnik pustinje. 2. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gabion) voj. stvarajući zvuk. kao smola crn i voštanog sjaja. ital. narnik. dged. za kišne ogrtače. gaggio) zaloga. gavijal (nlat. gabion (fr. čilo. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gazirati (fr. afrička antilopa. gavialis) zool. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gaža (fr. tur. vrsta lirske ljubavne pesme. gažist(a) (fr. tur. gadolinij(um) hem. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. kavaz. kao skraćenica: g=ipaia. tajo (ital. tečni deo sirovog petroleuma. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. hen. prema kome se nešto oblikuje. vrsta morske ribe. g= skraćenica za gravitaciju. gavone) zool. gaio) muz. up. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. prav. gazal) 2. g). gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gayret) revnost. gagathos) min. tamnozelene boje. živahno. tajno. vrsta crnog ćilibara. gazel (arap. odela i ženske tkanine. Ge= germanijum. gabionnade) voj. najamnik. gavun (ital. gazzella) 1. gabro (ital. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. alapača. torokuša. gazette) dnevni list. gaza (fr. živi. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. krupnozrna erup-tivna stena. stalna zarada. ga'ib. gazal. tvrdica). krletka. gayra.. šp. tur. gažiranje (fr. gabionada (fr.

galvanisati 2. sredstva za izazivanje mleka. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. zastoj mleka kod dojilja. tapše. veštačko oživljavanje. pristojan.) astr. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. lepo odeven. gala-večera i sl. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. sistema zvezda. gala-predstava. galalit (grč. „kratkom robom" (bižuterija.. galantirati se (fr. galant. otmenost. an gala (fr. gala. galantan (fr. gala. galaktocela (grč. dvorska. prijatna ukusa. izdašan. skopem gledati) 1. galaktologija (grč. fin. češljeva. gala) svečani ukras. fig. gala. galaktozidi v. kao sredstvo za nagrizanje. Mlečni Put. galante) pokazivati se darežljiv. galvanizirati. la-skanje. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. galantan stil muz. koji je lake ruke. utvrñivanje valjanosti mleka. tanak mlaz. em gala) ili in gala (ital. Kumova Slama. galaktoskop (grč. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. maglina. ago proizvedem) med. čovek koji se hrani poglavito mlekom. Galaktika (grč. udvaranje ženama. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. veštački oživeti. galantizam (fr. in gala) u svečanom odelu. gala. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). uslužnost.) pr. galante) uslužan. gala. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. galaktopira (grč. galaktopiometar (grč. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. galaktografija (grč. kele) med. maramice itd. spletenih slično vrpci. galaktogen (grč. galaktagoga (grč. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". uglañen. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). lepeze. galvanisati v. gala. npr. galabija (arap. galaktoza (grč. galanterist(a) (fr. v. svečana nošnja. u paradnom odelu. galante) izdašnost. galaktometar (grč. rug vatra) med. ital. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. uglañenost. fig. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galantnost (fr. galaktometrija (grč. metron) instrument za merenje masnoće mleka. gala. galaktofag (grč. rukavice. glikozidi. prekomerno gubl>enje mleka. prijatan. ljubaznost. šp. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. gala. fr. pion mastan. pomoću usijane žice. galaktofora (grč.. galakto.. phoreo nosim) pl. bakra i cinka sa kiselinom). galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. gala. gala. naročito prema ženskom polu. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. galanterije (fr. . galanterie) trgovac galanterijskom robom. svidljiv.(grč. galantna bolest venerična bolest. mlečni. lithos kamen) hem. doteran. rheo curim) med. svečanost. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. galanterija. fig. galaktakratija (grč. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . 3. fino ponašanje. med. častan. radnja sa tzv. ukusan. trg. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. gala. gala mleko. šp. gala. galakturija (grč. jata. gala. galaxias) astr. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. elastična i sjajna. mlečni kamen. gala.160 sprovoñenje električne struje. može se bojadisati.pocinkovati gvožñe"). dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. trošiti ne štedeći. galaktostaza (grč. akratia neumerenost) med. v. galante) nadriobrazovanje. uron mokraća) med.).) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. klavirskih dirki itd. mlečna groznica (kod porodilja). tj. učtivost. prividna učenost. logia) nauka o mlečnim sokovima. gala. Galaksije (grč. gala mleko. gala.. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). galaktorea (grč. galanterie) predusretlji-vost. lithos kamen) mlečni kamen. gala. ljubazan. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. galaktit (grč.) beli ogrtač kod Egipćana. gala (ital. Arapa i dr. svečan obed itd. kosmičke prašine i dr. učtiv. gala. galaktički (grč. phagem jesti) mleko-jed. ašikovanje. metria) merenje mleka. izdašan.). upotreba galvanske struje. galaKtos mleko. od galaksije ili talak-tike. Galaksije. galvanizam fiz. tvrda. mlečni jaspis. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. stasis zastoj) med. dopadljiv. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina.

urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galvanostegija (Galvani. galeot (šp.). spoj više galvan-skih elemenata. galvanomagnetizam (Galvani. galvanoskop. gledaoci. Faraday) med. u utvrñenjima: pokriven hodnik. grč. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije.). grč. voska i dr. galvaiska baterija fiz. poniklavanje gvožña itd. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. metron) fiz. Galli) pl. grč. galenski lekovi. grč. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. ital. v. galeta (ital. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. typos lik. naročito slika. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galenisti pl. galeonist(a) (ital. galenit (grč.161 galvano (ital. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. električne. da bi se dobila jača struja ili viši napon. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. slušaoci. pobakri galvanokaustika (Galvani. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. veoma brza ratna laña srednje veličine. galvanoterapija (Galvani. grč. mornarski dvopek. galletta) l. Gali (lat. glyphis zarez. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. galvanotipija (Galvani. grč. galera (fr. kausis gorenje. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. ital. kori-dor. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. parlamentu i dr. galeotta. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. plaketa i dr. galere. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. up. galeota (ital. galizirati galvanohromija (Galvani. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. up. tj. galvanski elemenat fiz. galenizam med. galgnhumor (nem. dug hodnik. galvanotropizam (Galvani. zbog svojih dugih zidova. galvanoskop (Galvani. galenica) pl. galvanoplastika. tropos obrt) bog. čahura svilene bube. galvano-faradizacija (Galvani. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. sagorevanje) hir. koji su bili keltskog porekla. gipsa. farm. punctura bodenje. publika (u pozorištu. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. naročito takav kliše. galvanoplastičkim putem. galenika (nlat. galvanoglifija (Galvani. predmeta (od drveta. up. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. e. galenski lekovi farm. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. galvanskim putem. grč. zatim se pospe grafitom i onda. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. Galvaniju. skopeo posmatram) fiz. instrument koji pokazuje postojanje struje. grč. medalja. 2. grč. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galeota) mala galija sa 16—20 vesala. med. da bi na taj način postali bolji i trajniji. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. parlamentu). galvanopunktura (Galvani. grč. struje. indukcionom strujom. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galvanoplastika (Galvani. magnetes)B. galvanotehnika (Galvani. zbirka umetničkih dela. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galvanografizirati (Galvani. galerija (nlat. koji ga je otkrio). galvanski elektricitet fiz. grč. šp. galiota. Galvaniju) istosmer-na električna struja. grč. fig. Voltin stub. galvanska struja (po L. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. pokriven balkon (u pozorištu. pozlaćivanje srebra. ital. up. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. šp. galvanometar (Galvani. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galeote. grč. nlat. plassein obrazovati. slika) v. grč. usiljena šala. elektromagnetizam. galvanometalurgija (Galvani.). galeria. galvanometar. u rudnicima: prokop. grč. galijaš. galvanografija (Galvani. therapeia lečenje) med. galera. fig. lat. bod) med. up. posrebravanje bakra.). robijaška laña. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija.

s funkcijom antitela. gama-zraci (grč. galera. sifilis. u odnosu prema papi. kammaros rakušac obični.) v.. jezika itd. grč. gallon. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. ital. med. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. galilej (po G. galeone) lom. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. galea) veslač na galiji. grč. vrsta starinske morske lañe. po eksploziji dveju atom-skih bombi. 2. mržnja na Francuze i sve što je francusko. kammaros. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galomanija. spoljni konj u „trojci". tama (grč. ali mnogo kraće talasne dužine. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. v. fr. galijaš. gajtani. gamarologija (grč. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. . gamar (arap. Galija (lat. katalektični anaklastični tetrametar. halijak) v. galofil (lat. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). Gallus.). galiot (ital. grč. fiz. galion (ital. galikomanija (lat. galomanija (lat. tj. galeot. galion. dijal. galijun v.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galicizam (lat. igranje polke. ital. gammarus) zool. up.) vrsta crvenog istočnjačkog vina.546 1. grč. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. galeotta) v. galofobija (lat. galons. Gallio. galo-romansko (l&~.. galikomanija. gallicistes) pl. 1791—1863). reči bez smisla. nauka o ljuskarima (rakovima). galina (lat. phobos) preteran strah od Francuske. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galski petao petao kao simbol Francuske. mania) v. nlat. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. Galileju. nejasan i nerazuml>iv govor. galochia) kaljače. gama-globulin belančevina krvnog seruma. robi-jaš. galeota. graphia. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galošne (fr. Gallus. gamarografija (grč. Imaju ogromnu prodirnost. galimatijas (lat. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. gallina) kokoš. grč. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. galijambus (lat. gallicisme) osobenost francuskog jezika. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. razvijati se vrlo brzo. francuski. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. skala. muz. Gallia. galikanski (lat. golijat (ital. Gallus. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galofob (lat. nlat. jahanje u trku. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. arap. galoper) jahati u galopu (ili: trku). grč. galija (ital. fr. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. Gallus Mathiae. galopira™ (fr. Gallia. galon (eng. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galoppo) l. galop. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galski (lat. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galikanizam (fr. vrenga. fig. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. galionizam. raditi nešto vrlo brzo. U Engleskoj = 4. galopada (fr. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galop (fr. voj. logia) zool. galski. l gal=l cm/s2. iambos) megr. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. grč. vrlo su prodorni. galeot. galoscia. rojte. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. trčati u skokovima. širiti. up. galoni) pl. Gallus. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. gallicus. galoni (fr. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. igrati polku. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galop. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galoman (lat. nlat. niz od osam tonova. lestvica. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. fr. Gallus. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. ital. galera. Gallia) Francuska. Gallus. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. lat. šp. galicisti (fr. galikus morbus (lat. u SAD=3. gamma) fiz. galopin) slušče za trčkaranje. galia. ital. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. mania pomama. galiota (ital. galoche. galiot. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). galli. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galimatias) zbrka od reči. galopen (fr. galea. ordonansoficir.785 1.

bespri-zorni. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gang (eng. gametogeneza (grč. rasprava o braku. gant (nem. grgotanje. garansin (fr. sprečavaju razvitak komaraca. . razvijanje vučca. čamci. garant (fr. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. gargarismos) med. gamin) slušče u kuhinji. gang) razbojnička družina. med. gažgrenescirati (nlat. čapkun. odane i pouzdane pristalice. guard. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. garantno pismo bank. ganglionitis. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. fig. ital. bronzanih ploča. garaža (fr. kon garbo (ital. štitonoše (vrsta riba). garant. garantol (fr. štitonoša. grgljanje. gamos brak. garda (fr.) javanski narodni orkestar. gangrena (grč. garde) sp. garance) broćni ugalj. garbo) pristojnost. živa rana. odbrambeni stav u boksu. gnjilež. pokvariti. grgljati. gurguran. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod.. gangraina. imaju srebr-nast sjaj.). ganoidei) pl. gargarismos) med. gambusija (nlat. spolna ćelica. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. ital. gangrenescirati. zaraziti. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. gargouran) trg. agamogonija. gamonomija (grč. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. telesna straža jednog vladaoca. gamba (ital. gangrenira ti. sigurnost. naročito odabrana. gargarizirati (grč. ganiluk (arap. ganoidi (nlat. gametes) biol. gangrenescencija (nlat. uništavajući larve. garancija (fr. gargujada (fr. gambusino (šp. šp. garguran (fr. mrtva kost. guardia) straža. kargi) koplje. encant. jamac. zool. gargalizam (grč. bambusovih svirala i dr. gavgreiirati v. gargarizacija (grč. ispirati usta i gušu grgljanjem. nadraženost kože. garantirati (fr. voñe i sl. gone rañanje) biol. garantovati v. ganglijski sistem zool. a time i prenošenje malarije. ital. koji je u truljenju. ganglitis (grč. con garbo) muz.. gangster. graino gloñem. ganilik) bogatstvo. ganglitis. prelaziti u truljenje. gamos brak. primati odgovornost za nekoga ili nešto. sudska prodaja zbog prezaduženosti. licitacija. ganoin (grč. koji boluje od vučca. vrsta izumiranja tkiva ili organa. zigot.. obešenjak. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. deran. grgotati. gagglion) med. gangrenozan (nlat. uvi-jači. ganglija (grč. kamašne. garantir) jamčiti za koga ili što. gargarizam med. gargarizam. biljaka. koji trune.gamašne 163 garda gamašne (fr. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica.-tur. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. viola da gamba. gavgrevizovanje v. rskavičav izraštaj. oleum ulje) hek. gangrenescencija. vučac. Gant. učtivost. gamache) pl. osiguranje. da bi se propustio drugi brod. izazivati vučac na nekom delu tela. gangraenescentia) med. ulični mangup. genesis) biol. svrab. gangrene. gangraenescere) med. dokolenice. gamelan (mal. gargarizacija. fig. garancija. obilje. up. skitnica. fr. mačevanju i sl. ganglion mrtva kost) zool. preparat izvañen iz korena broća. garantie) jemstvo. koji sadrži čistu bojenu materiju. gangrenizovati se v. prelaženje u trulež. vagoni. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. jedem) med. gargija (tur. up. garantija v. gambit (ital. banda. gamet (grč. garantirati. gamen (fr. prema trećem licu. guarento jemstvo) jemac. garant. garbo (ital. gangster (eng. v. gnjiležan. supr. gangraenosus) med. za izvršenje izvesnog posla. gambusia) zool. nekog političkog prvaka. zapaljenje živ-čanih čvorova. pristojno. garde. gamba) v. gamos brak. gangrenescirati. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . ganglionitis med. logia nauka) nauka o braku. golicavost. fr. mor. nomos) em. gargarizo) med. gargarizma (grč. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. jer. gamologija (grč. gargalismos) med. šegrt. ispiranje guše i usta grgljanjem. u Meksiku. npr. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. lat. gamogonija (grč. gard (eng. truljenje mekanih delova tela.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. gargouillade) cifrast. v. incanto) trg. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. izuvi-jan korak u plesu. garbin (ital. rañanje putem spolnog oploñavanja. stečaj. gambusino) pustolov koji traga za zlatom.

garter) čuveni engleski orden „podvezice".gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. ukras. ukrasiti.). chaos. garde-cote) obalski brod. garter-orden (eng. gas-koks (grč. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. svi kostimi pozorišta. vazduša-sto telo. garota (šp. pomoćnik. garoteri (fr. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. garden-party) sastanak društva u bašti.. nlat. gasconnade) hvalisavost. garrotte. metron) fiz. kelner. garrotte. garretto) zavrtanj za davljenje. Garnierung) ukrašavanje jela. garnison) voj. zahod. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. gradini. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. garderoba. dugmeta i dr.). chaos. sprema. up. lat. garderoba (fr. eng. garderobiere) čuvarica garderobe. garnirung (nem. garsonjera (fr. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. momačka soba. garofano) bog. garmon. momak. gardist(a) (fr. obično bez kuhinje. garočon (iš. garniture) oprema. pribor. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. gas-generator (grč. garmon (fr. neženja. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. biti u gar-nizonu. upli-njenje. vrsta opasnih uličnih razbojnika. chemeia) hemija o gasovima. garnet (eng. garcx>n. ruda nikla. Helmont. momački stan. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. razvijanje vazduha. fr. garmond) tip. gornje kapute i dr. gasometar (grč. garnijerit min. posada. garrocha. chaos. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. gas-dinamo (grč. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). koncertnoj dvorani itd. chaos. garderobar v. garmond til. naročito mesa. chaos. i hem. dodatak. pirinač i dr. garrotters) pl. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. gasohemija (grč. čuvar obale. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. gard-kot (fr. garnirati. dečko. ital. guarnire) snab-deti. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. gasifikacija (nlat. varoš u kojoj boravi vojska. v. čuvanje i ispuštanje gasova. gas fiz. garcio) mladić. dame) pra-tilja. vojska koja boravi u jednoj varoši. muškobanja. pomoću zamke bačene na vrat. biti odan pederastiji. ital. gasmotor (grč. upotrebljava se za gorivo. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. pratilac. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. telo koje. nakit. ital. kalfa. telesni stražar. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). konobar. raznim povrćem i sl. garotirati (fr. gardina (nlat. Americi). garson (fr. garrotteurs. garder čuvati. salata. sprava za primanje. gardn-parti (eng. 1499— 1561). coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. dečak. nem. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garnizonirati (fr. nlat. garnir. karanfil. razmetanje.. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. + 1644. (u pozorištu. smrtna kazna davljenjem. nameštaj. garnirati (fr. teh. Rubiaceae. uplinjavanje. cortina. naročito u Londonu. garofal v. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. courtine. garofan (ital. biti muškobanja. gaskonada (fr. garrotter) udaviti pomoću garote. garsonirati (fr. motor) teh. garnizon (fr. garnet) mor. garofan. garderobarka (fr. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. bećar. sprava za merenje količine gasa koji struji. začiniti. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. razmetljivost.). garnitura (fr. chaos. dynamis sila) fiz. chaos. naročito gasa za osvetljenje. nužnik. fr. gas-automat (grč. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garconner) ponašati se kao muško. gasara. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. krompir. zbog stanja svojih molekula. garde la ren (fr. svečanost koja se proslavlja u bašti. garnir (fr. . prema grčkoj reči chaos nered). gasificatio) fiz. koja se gaji zbog mirisnog cveta. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. opljačkati žrtvu koja se. eng. B. ho-landski hemičar i fizičar J. plin. garnison) voj.

gastralgiJa. puknem) med. probavna delatnost želuca. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. zapaljenje želudačnih žlezda. veštak u spremanju finih jela. gastrizam (grč. gaster) med. progrizenost) želuca. gastrologija. gastroptoza (grč. rheo tečem. gaster. gastrenteritis. odyne bol) bol u želucu. gastrodinija (grč. enteron crevo. skopeo gledam) med. prekomerna ješnost. takoñe: gurmanluk. koji živi da jede i pije. gastralan (grč. gaster želudac. gaster. gastritis (grč. gastromalacija (grč. gaster. želudačna groznica. gastrolatrija (grč. gastropoda (grč. gastromanija. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gaster. onaj koji voli dobra jela. puževi. probava hrane u želucu. suženost želuca. gaster. spad želuca. gastrostenoza (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. aden žlezda) med. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gastrorafija. gaster. gaster. gastrilog (grč. gastroenterolog (grč. prekomerno lučenje želudačnih sokova. diaphaneia providnost) med. gasteranaks med. plicatio) med. gastrosofija v. zool. grč želuca. gastrozofija. gastrenteričan (grč. gaster. gaster. gastroenteritis med. životinje koje se kreću na trbuhu. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli.(grč. gastroza (grč. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). bol u želucu. tj. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gastromanija (grč. gastrobrozis (grč. gastroragija (grč. gastranaks. rñava probava. gaster. v. raphe šav) med. opšti naziv za sve bolesti želuca. spasmos grč) med. lithos. up. v. utroba. algos bol) med. . piis noga) pl. gastrologija (grč. gaster. gastrolater. stomačni. gaster. trbušni. ektasis proširenje) med. v. gastrepatitis (grč. nervozno oboljenje želuca. gastranaks (grč. bolesno stanje želuca. gastrospazmus (grč. gastrozofija (grč. stoma usta) med. ne pokrećući usta. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastroman. gastrektazija (grč. želudačni. v. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gastrična groznica grozničavi katar stomaka. gastrilogija (grč. gaster) med. nlat. gaster. gasteralgija. gaster. gaster. naročito želuca. mania) preterano uživanje u jelu i piću.) med. gastrikos) stomačni. varanje. regnymi prsnem. takoñe: gurman-luk. gaster. nomos zakon) sladokusac. želudac. malakia mekoća) med. gastričan (grč. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. brosis razjedanje) med. napad bolova u želucu. gastroskopija med. gaster. gastropoda. gastrolit (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gasteropoda pl. gastrenteritis (grč. gaster. gastroadenitis (grč. zapaljenje želuca i jetre. grč u želucu. gastrimargia) proždrlji-vost. epar jetra) med. tj. zapaljenje želuca i creva. pokvarenost želuca. gaster. gastrolater (grč. pretrpavanje želuca hranom.) koji se tiče želuca i jetre. proširenje želuca. gastricizam (grč. latreia) služenje želucu. gaster. gastralis) anat. gastrokriza (grč. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gaster. gastro. gaster. zapaljenje želuca. gastrodijafanija (grč. gaster trbuh. gaster. gaster. logos reč. krisis) med. gastronomija v. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastropatija (grč. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gaster. gaster. gastroplikacija (grč. koji se zove „stopalo". gaster. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastronom (grč. gaster. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gasteropoda. sladokustvo. gastrorea (grč. gaster. gastromantija (grč. enteron crevo) med.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. koji može. gaster. gaster. curim) med. sladokustvo. gastroplikacija. gastralgija (grč. gaster. gaster. razjedenost (ili: probušenost. v. gastrepatičan (grč. rñavo varenje. stenos uzan) med. gastrimargija (grč. opšti naziv za sva oboljenja želuca. krvarenje iz želuca. apah gospodar) med. logi'a) veština govorenja iz želuca. pathos bolest) med. koji pripada trbušnoj duplji. gaster) med. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. zool. želudačni. gastrostomija (grč. lat. gastrorafija (grč. razmekšavanje želudačnog zida. otvaranje rupice na želucu. gurman. gastroman v. ptosis pad) med. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gastroskop (grč. grč u želucu. koji se tiče varenja.

guaco) bot. živi još i sad u divljem stanju. gedal (tur. grč. kila) želuca. Gea (grč. veselje. tuzno. gacher) praviti malter. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. pivo Južnoamerikanaca. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. drljati. nlat. dati u bescenje. kosmološko božanstvo starih Grka. rñav radnik. gaudium) radost. sman-drljati. kafeni. upropastiti nešto rñavim radom. gvint (nem. Gueffi) v. goauche) slik. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). guarana) farm. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. gvaš (ital. guardianus) čuvar. gatre (nem. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . fr. gaučo (iš. gate-metier) trg. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. nesmotrenost. gaster. alkaloid koji se nalazi u gvarani. gattieren) razne vrste ruda. gvaranin (šp. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gastrula) visa. laž. oleum ulje) farm. 2. gaffe) l. prodati (ili: prodavati) ispod cene. gvaraia (šp. lat. žutoj groznici. šala u slici. Gewinde) meh.) lju-bitelj želuca = gastrolater. naročito su poznati kao odlični jahači. gaster. med. rñavo slikati. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. prodor (ili: prosutost. gasiti kreč. gvako (šp. najvažniji sastojak kreozota. nlat. Leiter voña. Gau župa."). neobičnim. gaster. s neočekivanim. guarana) h«i. smicalica. gatofobija (lat. guardiano. kao trgovački artikl. temno sečem) med. ge) mit. gvajak (šp. gaucho) pl. gaulajter (nem. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gavarapo (šp. od 1840. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. giter. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. guarapo) prevreo sok šećerne trske. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). guanaco) zool. krivoverci. gaus fiz. „Zemlja". operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. majstor-kva-riš. geg (eng. sveštenici obožavao-ci vatre. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. gvardijan (ital. fig. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. Guaiacum officina-le. gaudijum (lat. raka i dr. gastrocela (grč. gvano (šp. žutosmeña i zemljasta masa. loza (na zavrtnju. prevara. vozi u Evropu i Sev. gvardinfante (ital. gabr) pl. . fig. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. greška. gatten. guano) izmet od morskih ptica. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. gvanako (šp. gatmetje (fr. . phobos strah) bolestan strah od mačaka. larslukod muhamedanaca: nevernici. Gatter) teh. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. guardinfante) „čuvar deteta". drugi stepen u razvitku blastoderma. zbog čega se. gater (nem.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. guayaco.) rat protiv nevernika. uvojak. seljaci jahači u lampama. gaširati (fr. up. materija koja se dobiva od smole gvajaka. sanctum) bot. „sveti rat" muhamedanaca. 2. slično kafi i čaju. smola toga drveta. upravnik) pokrajinski voña. huano. po matematičaru i astronomu K. gastrula (lat. gaf (fr. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. glupost. ptičje ñubrivo. oblast. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. gvajakol (šp. philos prijatelj. Gibelini. guazzo. podvala. gaudeamus) budimo veseli. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). gag) l. lek protiv tuberkuloze pluća. obožavaoci vatre uopšte. poz. u navrtnju). pre topljenja. ošljar. paradrksalnim. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. magi. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. ge zemlja) agr. visoko do 15 t. Fr. gebri (pere. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. gvineja (eng. kele) med. biljka u Novoj Granadi. uživanje.) gastrofil (grč. guayaco. rñav zanatlija. gauči. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. vrsta pamučne indijske tkanine. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. Gvelfi (ital. . gatirati (nem. stražar. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). gaudeamus (lat. gein (grč. catus mačka.

uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. gsnealoški (grč. general . vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. gšhtijanje. gelacija (lat. promatranje (ili: proučavanje) smeha. gemelli) pl. Gemse) zool. gelender (nem. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. isterivanje pupoljke. uopštenje. deo odigrane igre u tenisu. na Islandu. vrsta antilope. geminacija (lat. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. gelazmus (grč. generalni vikar (lat. smržnja-vanje. udvaja-ti. ledi. nauka o postanku. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. geier. fićfi-rić. generaliser) uopštavati. zbliženost. praistorija. generalni (lat. mostu i sl. generalizirati. genealogist(a) v. dobiva nasleñem. udvostručiti. dem. javnost. rodoslovlje. glavna proba. generalisati. gelsonimo) kicoš. up. gemeli (lat. vrhovni zapovednik. gemmatio) bog. nasledne supsten-ce. game) sp. gek"). urezujem) veština brušenja dragog kamenja. geminirati (lat. gangster. prime-niti (ili: primenjivati). pelikan. gejzir (isl.šat. gejša (jap. zbir poena u igri tenisa. udvojeni suglasnik. glavnokomandujući vojske. geminare) udvojiti. gemogliptika (lat. generalne proba (lat. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. više zapovedništvo. zbližavanje. fr. gemula (lat. u svim vojskama ima više stepena i rodova. generalni guverner (lat. poreklo. vrhovni. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). probare) poz.. tema (lat. logos) rodoslovac. gemmula pupoljčić. genera) pl. od gemma pupoljak) zool. fr. generalisare. uopštiti. gevealogija (grč. živi u Alpima. generalis) opštost. generalisim (nlat. genealog (grč. gen (gr. uopštenost. Knjiga postanja. klica koja pomaže razmnožavanje. generalisti (lat. divokoza.. rodni. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. nesit. udvojenost. u Sev. . gem (mañ. geminata (lat. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. udvostručavati. genge (fr. po Darvinu. genea. ñeneral. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. guinguet) trg. gelao smejem se. smesa. pupljenje. francuskom: immence. generali ja (lat. pl. rod. gekoni zool. glavni. npr. geng (eng. po dva.. genea pokolenje.gek. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. prav. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. poreklo. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. geminare udvostručiti) lingv. rodo-slovni. u nemačkom: kommen. generalisati v. gelsonimo (ital. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). voj. skopeo gledam) psih. gemma. gemma. gevezimantija (grč. mischen. naročito grčevit smeh. gemischt) ono pggo je pomešano. generalissimus) voj. generalis) pl. generalizacija (nlat. gelao smejem se) smeh. v. gang) razbojničke družina. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. stezanje. teška 40-45 kg. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. genesis) roñenje. Americi i Novom Zelandu. gtypho režem. blizanci. genus.at. udvostručavanje. ñeneralat. genesis roñenje.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. gemacija (nlat. doba pupljenja. genealog. geloskopija (grč. postanak. generalatus) generalski čin. geminatio) udvajanje. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. postanak. stvaranje. voj. dvojnost. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. smejanje. opšti podaci. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. velika kao koza. vrsta tkanine od kamilje dlake. nem. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. generalis) opšti. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. gelatio) mržnjenje. generalia) pl. generalis. generalisatio) uopšta-vanje. poreklu i razvitku porodica. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. generalitet (lat. general koji za vreme rata. gem (eng. geneelogie) rodoslov. generalis. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. generalne punomoć prav. generalizirati (nlat. Gelander) ograda na stepenicama. naročito omiljen ukras u staro vreme. svi generali jedne vojske. geysir) geol. gušteri koji proizvode zvuk (. gemza (nem. fig. generalis. grč. gem) zool. postojanje udvoje. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalat (nlat. gemišt (nem. geneza (grč.

izvanredna darovitost. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. v. koristeći generator (lat. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. genius. pesma za uspavljivanje dece. generosus) plemenit. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. izdašnost. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. up. komandantima. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. jak. genikuliran (lat. prastvaranje. rezultate molekularne ge-netike. bios. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. geniculatio) klečanje. otadžbine. fr. rodilac. u grčkoj i generacio spontanea (lat. generalis. dečju i rañanju. logia) proricanje dana i časa roñenja. v. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). genus. gignomai rañam se. genijus loci (lat. stvaralački izvanredno samozačeće. eng. sa (za razliku od deskriptivne metode. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. fkz. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. genius patriae) dobri duh generičan. genethlios dan roñenja. oznaka. genitiv. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. biohemije. stvaranju. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. generositas) plemenitost. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. generički (lat. tj. roñenja. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. čvornovat. generalni sekretar (lat. pramajka. gsneracionizam (lat. generificatio) log. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. ili veka. karakter. generatriks (lat. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. proizvodan. genetikos od genesis postanak. nauka o nasleñu. generativan (nlat. generatrix) roditel>ica. engineering) rodilački. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. proizvoñenje. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. koji se Francuskoj. genije. obeležje. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. genetičar (grč. koji se odnosi na postanak (genezu). uspavanka. genus rod. generički. višeg suda. stvoriteljka. Štab) voj. mesta. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). genius) genije. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. duhovna osobenost. zajedničko ime za životinjsku. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. koleno. generacio ekvivoka. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. mat. ñanjem. generique) v. genetička metoda fil. nem. izdčšan. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. naraštaj. izražavanje poštovanja klečanjem. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. sprava za biofizike i citologi-je. rañanje bez semena. postajanje. gsnerifikacija (nlat. proizvoñač. generator) rañan. božanstva (anñeli). generozan (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. onakvu dodeljeni. stvaralac. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. velik duhom. veliko. genijalitet. kretanjem proizvodi liniju. genikulacija (lat. procu. rañanje) stručnjak za genetiku. genethlios dan roñenja.genijus seku li (lat. (anorganskih) tvari. genijus (lat. genetiv (lat. genijalnost. generalis. fr. genetički inžinjering (grč. višim kakva je sad). su godina. velikodušnost. genetikos) fil. rodni. rodim se) kolena. . darežljivost. tvorački. genijalan (lat. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. generatio) rañanje. blagorodnost. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. fr.genetičan (grč. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. podatljivost. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. genialitas) v. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. stvaralica. oblast primenjene biologije koja. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. darežljiv. genius saeculi) duh vremena dušan. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. generalis. kolenast. pokolenje. kao pomoćnici i savetnici. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. postanak živih bića iz mrtvih darovit. doba. genetlijakon (grč. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. genijus patrije (lat. koja potpunom stručnom spremom. tačka. površinu ili telo. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. stvaranjem. genetivus) gram.

geneion brada. geniologija (lat. gentis) neznaboštvo. geognozija. zemljomer. vrsta. genitura) roñenje. koji spada u geografiju. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. blassios klica. genoplastika (lat. izdanak) pl. geoizoterme (grč. obrazovanju i razvitku zemlje. genuinus. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. genos vrsta) lingv. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. geogonija. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. geodinamika (grč. ge. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. bi'os život. narod. ge. geografija (grč. genitura (lat. plasso obrazujem. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geogenija (grč. i'sos isti. geografski (grč. porodica. ili u pravcu juga (južna širina). drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. genu koleno. geobiologija (grč. genius. narod. nepatvorenost. genos) biol. dynamis sila) geol. genitivus) gram. gignomai postajem) postanak Zemlje. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. gens. genom (grč. geodet (grč. organi koji služe rasploñavanju. gentiana) hem. gencijanin (lat. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). genuinitet (lat. genitiv (lat. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. geobotanika (grč. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. gram. geogenija. učenje o duhovima božan-stvima. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. genos. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. gignomai) v. geodezija (grč. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. nauka o postanku. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. geognozija (grč. geognostika. geo. ge. ge. ge. logia) nauka o životu Zemlje. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. tačnost. geogonist(a) (grč. ge. deo nečega ili poticanje od nečega. genus (lat. nativitet.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. ge. spolni organi. genualni (lat. rod. same po sebi i s obzirom na čoveka. geognostički. up. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. lat. genitalije (lat. genotip (grč. uobličujem) med. vernost. ge. pleme. rod. nlat. genitalan (lat. ge. genus) rod. genioplastija (grč. tj. rañanje. stvaranja i menjanja Zemljine kore. gentilizam (lat.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. ge zemlja. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. grč. proizvoñenje. gena obraz. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. genitet (grč. poniznost. geograf (grč. veličini. genualis) koji se tiče kolena. daiein deliti. poklon pred kim. bot. klanjanje. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). eidos vid. stvarnost. kolenski. biol. geoblasti (grč. dinamička geologija. thermos topao) linije ili površine koje . genuflexio) klečanje. ge. oblik) istinski oblik Zemlje. mnogoboštvo. logi'a) nauka o velikim. ge. kretanju. gens (lat. genitalia. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. spolni. graphia) zemljopis. operacija koja se sastoji u krpljenju. pr. grč. jednak. geoid (grč. gens) rod. neponovljivi i specifični genotip. ponizno odavanje poštovanja. caedere ubijati. graphia) opisivanje duhova. genocid (grč. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. Svaka individua ima jedan jedini.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. genuinitas) istinitost. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. zemaljski. nauka o položaju. gignere rañati) pl.(grč. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. geognost (grč. typos) biol. uobličujem) med. koleno. geogonija (grč. ge. oplodio seme. obliku i životu Zemlje i njene površine. geographikos) zemljopisni. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. stvaranje. genufleksija (nlat. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). plasso obrazujem. lincura. botanike) biljna geografija. zemljomerstvo. genos pleme. genius. geognostika v.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

opadanje. izvući iz neprilike. devolucija (lat. lišen čina i zvanja. devocija (lat. izbaci(vati) loptu u polje. degarnirati tvrñavu voj. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. izroñenost. lišavanje čina i zvanja. umrtvljivanje. žrtvovanje života. degumirati. celokupne imanje pripada deci. 1900. rešiti. izopačavanje. degomirati (fr. degradare) zapostavljen. u stanu napraviti tajni izlaz. udarac batinom po tabanima. degnek) batina. pokoran. danas: pobožnost. deglutitio) gutanje. bljuvati. degenerare) izroñen. propadanje. povratiti. veliko poštovanje. devomirati (lat. prezrivo: pritvorio pobožan. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. razrešiti. osloboditi mač od protivniko-vog mača. digresija. deflorisa ti. devirginirati (lat. degarnirati (fr. degagement) sloboda. izopačenje. porculanu slično telo (Reomirov porculan). god. smirenost. osloboñenje od neke obaveze. fr. vitrum staklo. degradacija (nlat. izmetnu™ se. de. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. licemerstvo. žderanje. izmet-nut. ako umre jedan supružnik. neusiljenost. devoratio) gutanje. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. okretan. smiren. degažman (fr. odvojiti. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. pobožan. degradirati (nlat. degradatio) poniženje. degradiran (nlat. izbljuvati. devotizam (lat. skruše-nost. devitalizacija (lat. skrušen. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. de. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. izopačiti se. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). devovere. devonski period. skinuti gumu sa nečega. otvoren. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. izopačavati se. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. degažiran (fr. podzemnim bogovima. degager) osloboditi. puzavičav. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. degommer) osloboditi od lepljive materije. sporedan tajni izlaz. ponizan. degenerare) izroditi se. vulkanski rad bio veoma snažan. lišiti nekog čina i zvanja. devits (eng. devitrifikacija (lat. skinuti ukras s nečega. sp. spretnost. licemeran. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). devolvirati (lat. kvarenje. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). mač. koji se nalazi u stanju opadanja. devoracija (lat. devirginacija (lat. devotan (lat. degrader) zapostaviti. otpustiti iz vojske. degoržirati (fr. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). devirginare) razdeviči-ti. u igru (obično o golmanu). degredior) v. degenek (tur. osloboñenje mača od protivnikovog mača. de. izopačen.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. lakoća. degarnir) ogoliti. izmetanje. devocija. naročito: ostaviti u nasledstvo. izopačenost. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. potcenjen. izroñenje. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). mač. uniziti. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. degrasirati v. devolutio svaljivanje) prav. izbaciti. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. degenerisan (lat. degeneratio) izroñavanje. . izroñavati se. devitalizacija zuba med. degoržiran (fr. degeneracija (nlat. opadati. ponizan. vita život) lišavanje života. proždiranje. potceniti. puza-vost. privrženost de Golu. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. devovere) v. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. degenerisati (lat. degorger) očistiti od mulja. železne dizalice za izvlačenje kotve. degresirati. propadati. degradare. pročisti™. preneti nešto na koga drugog. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. deflorisanje. degažirati (fr. pogoršan. devonski period geol. žderanje. v. devoluciono pravo (lat. pritvorna pobožnost. vitrum. davits) mor. neusiljen. degage) slobodan. fiz. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. dabl). potpuna odanost. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. devitrificirati (lat. pogoršavati se. svoñenje na niže stanje razvoja. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). pun poštovanja. izmeta™ se. poniznost (devotizam). degluticija (nlat. karbonske. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. u znak pokajanja. degresija (lat. devomere) med. devotus) bogu posvećen ili odan.

po-svećivati. lepo izrañen. degustacija vina odreñivanje ukusa. kuv. desemballage) trg. brisati neki dug. v. 1919). domaća haljina. ugladi-ti. dedecoratio) sramoćenje. dokazati. dedit (lat. dati otštetu. kapitulacija. desavantager) oštetiti. deditio) predaja. platio je. dezabije (fr. nameniti. dao je. dedoubler) voj. deduktivna metoda v. 2. daidaleos) umetnički. dezavuirati. tj. dedalski (grč. nevoljenje izvesnih jela. pa da ih posmatra i analizira. deduktis impenzis (lat. dežurni (fr. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. degouter) l. dezapoantirati (fr. odricati. dežurati. odreći. jedan odred vojske smanjiti na pola. lat. deducirati (lat. već dokazanih činjenica. openiti. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. (fr. dedekoracija (nlat. oprobati. dedicare posvetiti. deshabille) noćna haljina. brisati . opozivanje. dedukcija (lat. izložiti. degustacija (nlat. „živi točak". boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. naknaditi štetu. nemanje volje za jelo. npr. dedicija (lat. odvratiti nekoga od nečega. zootrop. deditirati. dezin-sekcija. poremetiti zglašenost. odreći se aneksije. poklanjanje. dedoublement) psih. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. desemballer) ispakovati. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. des-. deduktis deducendis (lat. dez. nerešene trka. otac Ikarov. deducere) izvesti. ogaditi (nekome nešto). poricanje. degu (fr. mirisa i vida. dedicirati (lat. robu). gañenje. nekome neku knjigu) zaveštati. posvetilac.. dedicare) posvetiti. masnih mrlja (vunu). des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. udvostručavanje svoga bića. dedit. degustatio) kušanje. dare dati) trg. dead heat) sl. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. degrosirati (fr. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. kaljanje. zavaditi. desavouer) odricanje. ispaki-vanje. . okušati. etati-zacija. otklanjanje. dedi) trg.) slabljenje uloge države. supr. iskorenji-vanje. beščašćenje. poreći. ne priznavati. dedignatio) preziranje. degustirati (lat. zakidati. dedukcija. mirisa. dezaneksija (fr. degraisser) očistiti od masti. dedublirati (fr. odbijanje od neke sume. degustator (lat. dezodoracija). degutirati (fr. vršiti službu (naročito za oficire. neraspoloženje. udvajanje. dedikator (lat. nezadovoljstvo. gnušanje. izvoditi. muz. trg. kad oba konja stignu na metu istovremeno. deductio) log. an dezabije (fr. desavouer) poricati. vešt vajar i neimar. deduktivnost (lat.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. dezavantažirati (fr. dedikacija (lat. dezavuisanje (fr. posvećivanje. dezanektirati (fr. zaveštavanje. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. izmirio je. nipodaštavanje. dare dati. deditirati (lat. raspakovati (npr. kitnjast. dedirati. pokazati. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. Dedal (grč. zaključivanje iz opštega o posebnom. izvoñenje. dezavuirati (fr. lekare itd. en deshabille) u -domaćoj. deductis impensis) po odbitku troškova. dezakordirati (fr. okrnjiti. pošto se dokaže ono što treba dokazati. šaren. dedicatio) posveta. dedukovati (lat. dedirati (lat. v. graditelj lavirinta na Kritu. samo površno dodirnuti. uneti razdor. naročito »seneka. osporavati nešto. de jour) biti na službi. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). obeštećivati. pravni dokaz izvesti iz drugih. kakvoća postojanja kao deduktivan. deducirati. de jour) koji je na službi. pokvariti skladnost. deducere) v. pokloniti (npr. koji vrši službu. degumirati v. Daidalos) fil. dedignacija (lat.(fr. dedaleum (grč. detrasirati. uneti nešto u knjige kao plaćeno. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. nlat. deduplovanje (fr. objasniti. dedomažirati (fr.) lice koje proba pića. degustare) okusiti. ded hit (eng. kućnoj haljini. deetatizacija (fr. dare) trg. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom.). degout) odvratnost. nepriznavanje. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. zakinuti. jelo. lat. pokvariti nekome volju za nešto. utanjiti (srebro. raspakivanje. dezavuisati v. potcenjivanje. desaccorder) izazvati neslogu. dedommager) obešteti-ti. degomirati. deductivus) log. skinuti penu. platu. degrossir) doterati. probanje. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. čelik).mrtva trka". dežurati (fr. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. dezanbalaža (fr. sprečavanje (npr. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. dezanbalirati (fr. des-. dedicator) zaveštač.

dezinsekcija (fr. smesti. grapho) zool. dezmitis (grč. dezodoransi (fr. desinteresse) nekoristoljubiv. dezinfekcija (fr. jadan. v. dezorganizirati (fr. raspustiti vojsku. dezinteresiran (fr. dezen v. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. reducirati. des-. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu.. tome sečenje) med. lat. lat. organske veze meñu sastavili delovima. razbijanje atoma. des-.. algos bol) med. dezmotomija (grč. stan. desmos. naročito ženu. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. razočarati. sečenje žila i spletove. utamanjivanje zaraznih klica. dezmografija (grč. osloboditi od kiseonika. desmos veza. kad novac traži robu. desertus) nenastanjen. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. desen. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. dezorganizacija (fr. integratio uspostava. prav. zbuniti. hig. lat. zbrku. lat. otkužiti. otkuži-vanje. bol. u rastrojstvu. npr. desertio) voj. dezarmirati (fr. pathem patiti. ruke itd. dezoksidirati (fr. nered. rastaviti ono što treba da bude zajedno. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). desarmer) razoružati. dosadan. obstructum) pl. up. pomesti. med. rastrojavanje. tj. pobeći iz vojske. dezorganizovati v. dezolantan (fr. nemilost. dezmopatija (grč. dezinformacija (fr. pretrpeti) ned. insectum buba. oxys) hem. pathos patnja. ispod zastave. magnetiziranja. des-. up. lat. designolles) voj. grč. uneti rasulo. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. napuštanje vojske. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. dezodorizirati. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. ljut) hen. nenaseljen. sredstva protiv zatvora. sindezmologija. narušavanje neke celine. vojni begunac. inflaci-ja. dezinjolni barut (fr. desoler) opustošen. des-. opusteo. dezerter (fr. nesebičan. iskren. desmos. dezinflacija (fr. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. desassortir) razdvojiti. raskinuti. pust. desmos. nepristrastan. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. desmos. bekstvo ispod zastave. raspuštanje vojske. des-. dezodorizirati (fr. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. oxys oštar. lat. žilama. dezercija (lat. dezarmiranje (fr. des-. des-. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. des-. dezintegracija (fr. desequiper) raspremiti brod. lat. 13 Leksikon . rñave stolice. dezintegrator (fr. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. grč. obnova) uništavanje veze. des-. npr. desarmer) razoružavanje. logia) med. lat. odelo. lice koje taj posao vrši. desertor malitio-sus) prav. opisivanje žila i spletove. nesnosan. desorganiser) rastroji-ti. odricanje (ili: napuštanje) svojine. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezolatan (fr.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. hig. razdvajanje. lat. dezertan (lat. des-. dezinficirati (fr. desmos žila. žila. reflacija. prebeglica. deserter) napustiti vojsku.) od zaraznih isparavanja i materija. nauka o bolestima žila i spletena. svojine. des-. dezoksidacija (fr. napraviti nered. npr. deflacija. dezafekdija (fr. dezorganiza-cija. dezorganizirati. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. rasulo. dezintegracija a toma fkz. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. raspariti. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. des. deserteur) begunac iz vojske. odeur miris. dezaproprijacija (fr. inflatio nadimanje) fin. desaffection) nenaklonost. dezmologija (grč. odela. smanjiti stalni kadar. a ne roba novac). dezinfektor (fr. stana i dr. logfa) nauka o spletovima. bol u žilama zglobova. dezekipirati (fr. smanjivanje stalnog kadra. dovesti u nered. des-. dezertirati (fr. dezasortirati (fr. neutešan. desmos) med. lat. u čovečjem telu. dezmopatologija (grč. vrlo žalostan. rastrojavati. obstruere zapušiti. lat. rastroj-stvo. odeur. vezama itd. prostodušan. desolant) vrlo tužan. gubl>enje ljubavi. dezopstruktiva (fr. integrare uspostaviti. rasturiti. dozmalgija (grč. vazduh. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. vrlo bedan. otkuživati. osloboćavanje od kiseonika. dezertor maliciozus (lat. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). mešavina sumporne i pikrinske kiseline. dezodorizacija (fr. zapaljenje zglob-nih »sila. razdružiti. položiti oružje. bol žila i spletove. des-.

deiectio) prav. staklo. v.. izveden na pogrešan put. skr. de-cadere opadati. pesnika Bokača). deinos strašan) ret. dezorijentirati (fr. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. dekalkirati (fr. hedra. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. deinos. pokrivač. gonia ugao) geom. deus. sedalo. dezorijentirati. broj deset. kožu. dekaed. ćebe. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. dekametar (grč. dezorijentisati v.). dekas. decalvatio) oćelavljava-nje. dezorijentiran (fr. u nekoj prilici. ceniti više svega. u nekom mestu. deka. grč. nañena u okamenotin-skim ostacima.. da. gyne žena) sa deset žena. lim i dr. dekada (grč. decalquer) prenositi otiske. deka. Dekameron (ital. propadanje. 26. deka.. titulama itd. zver) zool. deus bog) fil. u nekom mestu. suziti. deintegrirati (lat. metron) mera za dužinu od 10 metara. zabuniti. u izvesnim prilikama. dejizam. ispražnjavanje stolice. deset komada. sisar. dezorijentisan v. dekalogos) deset božjih zapovesti.-. dekadent (nem. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. dekametar — 10 m i dr. dekados desetina) desetorica. dekas. teizam. pod decimalan. decimalni sistem. raspad. zavoñenje sa pravog puta. telo od deset uglova. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dekalkomanija (lat. pogoršavanje. izdvajanje. deitet (nlat. zbunjivanje. pod decimalan. dejektorij(um) (nlat. poliedar sa deset površina. v. pometen. deka deset) 2. smeten. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. dekagon (grč. u upotrebi od Karla Velikog). Lesing. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. Ruso. dekalirati (ital. dejekpija (lat. du odi itd. lučenje. deizam. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. dekados desetina) mat. hemera dan) deset dana. deificirati (lat. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen.. sa bakra ili kamena na drvo itd. tucati. dekalog (grč. dekadni sistem mat. deitas) božanstvo. v. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. dejizam (lat. izgubiti u težini usled sušenja. up. ital. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. de jure (lat. guber. dekalo (ital. propast. deka (nem. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. metal. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. deka. strast) veština da se slike u bojama. desetougaonik. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. dekalvacija (nlat. grč. s pravnog gledišta. therion divlja životinja. deiectorium) med. dekaginičan (grč. deka. deizam (lat. Mendelson i dr. curenja itd. de-calcare ugaziti. pokrov. up. deintegrare) oduzeti od celine. Livijeva „Rimska istorija". decadenza) opadanje. npr. mat lecimalni sistem. udaljivanje s položaja ili poseda. deist(a) (lat.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr.. dekagram (grč. up. deka (grč. litra) mera od 10 litara. gubitak u težini neke robe usled sušenja. deka. facere učiniti) obožavati. do dekadi). opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. . pomesti u nekoj prilici. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. desetni sistem. orijaška pretpotop-na životinja. deka. na dokazima. dekadika (grč. ukazivati čast kao bogu. dekabristi (rus. zbunjen. izmet. Decamerone. deset. decalo) trg. curenja itd. fr. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. dei gracija (lat. 'grč. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. dezorijentiran. navesti na pogrešan put. zbirka ili delo od deset knjiga. deiktičan (grč. preteri-vanje. period od deset godina. deinoterij(um) (grč. deifikacija (nlat. smanjiti. odavanje božanske počasti. deificatio) obožavanje. deus) fil. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. v. dekalitar (grč. bog. bez orijentacije. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. dekadencije (lat. tekst. decembra 1825. strana. de jure) po pravu. pomesti. preneti crtež na providnu hartiju. de-calare) trg. metahroma-tipija. oterivanje. med.. de fakto. deus) fil. Dečke) l.) pristalica dekadencije. glavni predstavnici: Volter. osnova) geom. oćelavljenje. mera od deset grama. deinoza (grč. pristalica deizma. npr. porculan. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. mania pomama. deiktikos) koji se osniva na primerima. zaveden s pravoga puta. preuveličavanje. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. pometnja.

operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. fr. govorenje sa puno izrazitosti. deklamatorika (lat. carte) pošt. decapitation) odsecanje glave. ocediti. capsula) med. dekatirati (fr. deklamando (ital. npr. deklinabilitet (lat. izjavni. declinabilitas) gran. declamator) umetnik u govorenju (stihova). odstraniti. npr. deklina torijum. ili o veštini lepog beseñenja. dekapsulacija (lat. dekapod (grč. dekapirati (fr. decastere) deset kubnih metara. up. Dekham) v. sa puno izražaja. obezglavljenje. caput glava. deklamator (lat. dekandrija (grč. deklamira™ (lat. dekarbirirati. trg. što odgovara deklamatorskoj veštini. decatissage) postupak pri dekatiranju. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). objavni. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. odmah posle biskupa. otočiti. o osnovnim načelima engleskog ustava. promenljivost. decantation) hem. dekanat (nlat. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. agea površina) mera za zemljište od deset ara. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. rečito. pronañen 1822. . aner čovek. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. objava engleskog parlamenta 1689. dekapitacija (fr. dekastih (grč. deklinabilan (nlat. dekantirati (lat. zvanje i položaj dekana. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. objavljivane. trg. sposobnost skretanja. razbi-striti. decanus) l. skretl>iv. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. deka. odbija. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. v. dekartirati (lat. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. dekar (grč. koji osporava. obezglaviti. izjaviti. decanter) hem. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. u Lineovom sistemu deseta klasa. skretljivost. grañevina na deset stubova ili svodova. deklarešn ov rajts (eng. razreda. deklinatoran (lat. strofa od deset stihova. deklarirati (lat. deka. declinare okretati) fiz. deset etera. declaration of rights) izlaganje prava. dravidski jezici. 3. de-charta. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. fr. dekarbirirati (fr. veoma izrazito. fr. deklamacija (lat. izlaganje. isključite) iz jednog društvenog staleža. dekapitirati (lat. prome-nljiv (po padežima).>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). decaper) površinu metala — zagrevanjem. deklamirati. dekarbonizirati. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. predsednik fa-kultetskog saveta. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. declasser) brisati (ili: izbrisati. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. declamatio) veština usme-nog izlaganja. deka. visokoparno. 2. declinabilis) gram. declamare) besednički. dekatirati. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. declinare) koji odstupa. deklamovati v. kardinala itd. deklasirati (lat. decarburer) v. deklinator (lat. skreće. fr. reda. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. sposoban za skretanje. više svešteno lice. odstupanja. dekantacija (fr. decantare. odstupanje. dekarbonizirati (lat. veridbe. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. lat. declarare) objaviti. obznaniti svoju odluku. udaljiti. u Parizu. dekaster (fr. stylos) apx. dekanski jezici (ind. poniziti. izjavljivati. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deklarativan (nlat. npr. klase. objavljivati. deka. deklamatorski (lat. mesto službovanja dekana. muž) bat. izraziti se. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. iskazni. dekastilon (grč. de-classis. decanatus) dekanstvo. 4. declaratio) objava. vežbanje u govoru u školi. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. umetničko govorenje neke pesme. čitanju. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. declamando) muz. deklaracija (lat. kuvanjem u sodi. deka.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. deca-piter) odseći glavu. izjava. de-. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. izjašnjenje. dekatisaža (fr.: Mislim da ćeš poslati. stichos) lit. deklamatorij(um) (nlat. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija).

decorativus) ukrasan. pozadine i dr. nakititi. dekont (fr. declinare. uzajamni. dekokcija (lat. popuštanje neke bolesti. raščlanjavanje. ures. grč. polet. reč sastavljena od više reči. deklinograf (lat. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. zastrti. ekvatora. kićenje. radnje i dr. fr. dekolte. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). izmiriti dugove. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. raspadanje. dekoltirati (nem. zamenice i brojeve). sastavne delove. tako da se vide grudi. dekorisati (lat. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. decoloratio) obezbojenje. decoctor dolosus) prav. odličje. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. koji služi za ukrašavanje. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. fig. kombinirati. fig. dekolirati (lat. bez udubljivanja u formu i značaj. declinare. odbijati. dekoktor bonorum (lat. kusur. koji resi. išča-šenje. grč. prokuvavanje. obnažen. ramena. astr.. dekombinirati (nlat. ukuvavanje. takoñe: opadanje.) rastaviti. metron mera) fiz. dekoltieren) obnažiti. skretati. obezbojenja izvesnih tvari. odbiti od duga ili . oduzimanje boje. deklinacija (lat. dekompozitum (lat. ukrasni. biti de-korisan dobiti orden. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. sve dekoracije jedne pozornice. poklopiti.. decompte) trg. ark. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). naročito u keramici. orden. uzletanje. dekokt (lat. truljenje. dekoracije (nlat. de. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. de-combinare) rastaviti. deklinometar (lat.. dekontirati (fr. decoquere) fark. počasni znak. izgubiti draž. obezbojiti. izgubiti boju. dekoracija. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. raščiniti. odstupati. urešavati. bezbojnost. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. oduzeti boju. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. dekolorimetar (lat. kome je oduzeta boja. poz. dekorieren) 1. decoctio) iskuvavanje. decolleter) obnažiti vrat. gran. odlikovati ordenom. uresni. dekolorirati (lat. delovati (nem. 2. sprava za merenje magnetne deklinacije. decor. bleñenje. otpisati. popuštanje u boji. decollete) sa izrezom na haljini. ukuvak. imati na sebi orden. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. v. odvajanje aviona od zemlje. dekor (lat. koji je izgubio boju. dekolonizacija (lat. . dekoltiran (fr. ukrašavati. trg. ukrasi™. umetnički izrañenim nameštajem itd. koji je izgubio draž. prav. nameštanje pozornice pomoću kulisa. savijati. ure-san. grapho pišem) astr. poz. izbledeo.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. uresiti. decoloratus) obezbojen. dekorativni (lat. nag. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. hem. dekomponirati. decolorare obezbojiti. razgolititi vrat i grudi. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. prekriti. dekompozicija (lat. astr. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. kontrolni račun. declinare) fiz. vrat. završavanje uzletanja aviona. fiz. decolleter) izrez na haljinama. dekoloracija (lat. decoctor) onaj koji prekuvava. ostatak.>ačuna. prideve. decorare) ukrasiti. dekoktor (lat. ukuvava.). med. odlikovati ordenom. odvarak. dekoltovati (fr. dekolaža (fr. ukras. imenska (lli: padežna) promena. postaviti sto. polazak aviona. ukras u boji. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. naročito ženskim. lepota. ures. dekorirati (nem. decollage odlepljivanje) avkj. obnaženost. odbitak od duga ili računa. slik. poletanje. oslabeti u boji. dekolacija (lat. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. otpis. med. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. grč. odvojiti. naročito koji ukrašava draperijama. dekokt-infuzum fark. gubljenje boje. up. ulepšati. dekoloriran (lat. izbledeti. dekolte (fr. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. dekoktor dolozus (lat. decompter) trg. fig. menjati po padežima (imenice. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. dekorater (fr. decken) pokriti. pokriti. decolorare) obezbojiti se. prav. koji krasi. declinatio) gram. decor) ukras. deklinirati (lat. dekomponirati (lat. pozorišni slikar. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. ukrašavati. declinare okretati) gram. dekomponovati v. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. ne priznavati. rasipnik. sastavne delove. obezbojenje. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. dekorisanje v.

decussorium) med. deferre. deksiokardija (grč. dekstralan (lat. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. popleši-ti. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. delabijalizacija (lat. ital. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice.v. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. decutere. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. usled zagrevanje. supr. lacrima suza) med. sve slabije. dele) briši. dekretisti (lat. delegant (lat. postepeno tiše. mesto koje se tako svira. narediti. svaka viša naredba uopšte. ocrnjivanje. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. desetina (u vojsci starih Rimljana). deksios desni. labium usna) lingv. delacio hereditatis (lat. decretare) odlučiti. delat (let. smanjiti. naredba vlasti. nametanje zakletve. za razliku od legista. deksios. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. decursus) tok. suze u očima. učitelja i pisaca rimskog prava. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. dekrepitacija (ital. odbiti. delatura (klet. mat. decrescere) pl. januar 1624. hem. dekujus (lat. način (ili: položaj) ležanja. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. up. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). deficit. delatoran (lat. grapho) pisanje s leve strane na desnu. poverenje. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. decrediter) lišiti poverenja. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu.dekort 197 delegant dekort (lat. decourter) trg. ugled. delacio juramenti (let. delakrimacija (lat. dekurzus (lat. dekurion (lat. optuženik. dekretirati (lat. dele (lat. odeljenje od deset članova. . nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. decurio) starešina nad deset ljudi. dekre goran (lat. nlat. delature) potkazivanje. v. suženje. mala veličina za koju se promenljive smanji. prodavati robu koje nema. prštanje. dekurija (lat. inkrement. delator) dostavljač. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). kuhinjske so. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. dekret (lat. dekreditirati (fr. delere uništiti. izbacuj! deleatur (lat. dextralis) desni. dekretali (lat. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. decernere. dekstrin (lat. de. nemvnje. deksiografija (grč. opadanjem. klevet-nički. neke bolesti. mesto na levoj. rešiti. obeshrabljiveti. dexter desni) hem. neza-štićen. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. dekusorij(um) (lat. rešavajući. stoji na desnoj strani. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. za sekularizacije. u Vestfalskom miru. deksiografski (grč. uplešiti. de-corto) trg. berz. decuria) klese. delatio iuramenti) prav. čast. decubitus) med. delatio) dostavljanje. grožñani šećer. dekurtirati (fr. klevetanje. potkazivanje. a dekuver (fr. decrepitatio) hen. izdejnički. puckaranje. dela gor (let. odrediti. e decouvert) berz. dekrement (ital. dekurt (fr. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. potajni tužilac. deksios. dekubitus (nlat. da se izbaci (slovo ili reči. opadanje bolesti. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. prav. grapho) pisano sleva nadesno. dekstrin. taloženje sokova na nekom mestu. desetar. rešenje. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. kao panonski zakonik. decourager) obeshrabriti. decretum) odluka. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. odeljak. npr. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. 1. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. kardia srce) med. bez pokrića. opadak. skratiti. odbitak od računa za neku robu. koji je s desne strane. dekuražirati (fr. vodnik (u vojsci starih Rimljana). delatum) potkazivač-ki. dekort. dostavljanje. manjek. de-curtus. im. glikoza. de-. de cujus od koga) prav. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. potkazivač. dekstroza (lat. dostavlječki. pr-skanje kristala. izdati naredbu. decretorius) odlučujući. decurrere. de. ležanje. deleatur) neke se briše. dekstroza. decrescendo) muz. dekrešendo (ital. deletus) prav. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. zaključiti. dekuver (fr. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. de-court) trg. koje su toga dana već stupile na snagu. decrementum) smanjitak. praskanje. decouvert) otkriven. deletio hereditetis) prav. delaktacija (lat. npr. projed od ležanje. naročito u korekturi). delacija (lat.

delikato. predati. izaslati. istup protiv zakona. prestup. položaj. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. tugaljiv. deligere odabrati.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delenimentum. delenire ublažiti) pl. mio. obazrivost. delicato) muz. delegacija (lat. predstavlja ukupnost odnosa. delibacija (lat. težak. ludak. deligatura) med. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. fin. delegatio) poslanstvo. nacrt. delinkvent (lat. limes. delegirati (lat. izbaviti. delikato (ital. mladić plahe krvi. predaja. smisao za lepo. premišljanje. delirant (lat. delegatus) izaslanik. onaj koji boluje od delirijuma. zavoj. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. deliberacija (lat. omeñiti. deli (tur. de. izdavanje. god. deliberativus) koji savetuje. delineare) crtati. deliberativan (lat. samoupravne i politički organizovanim. u umetnosti: prefinjen ukus. limitis) grani-čiti. rešavajući. prav. deliquescentia) topljenje. kitnjastost. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. deligacija (lat. deleterij(um) (grč. pažljivost. delirijum tremens (lat. delivrezon (fr. preneti na koga (pravo. delirijum. delikatese (fr. neprijatan (npr. delectum) biranje. delicatamente) «uz. delinquere. delibasi) starešina delija. delegatarius) trg. delikvescencija (nlat. delineavit (lat. maženja. lep. ovlastiti. v. 2. prislačak. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). delineacija (lat. nežno. zavijanje. delikt (lat. omeñavanje. deliquium animi) nesvestica. utečniti se. . trg. delija. previjanje. predstavnik. Ae. sa nežnošću. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. trg. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delikanh) mlad momak. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. dogovaranje. isporučiti. poslati. bunilo. deliracija. opunomoćiti. per deliquium) ili skraćeno: r. skici-rati. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. izaslanstvo. ograničavanje. delivrirati (fr. delivrans (fr. delikvescirati (lat. obeležavati ili postavljati granicu. delikvescentan (lat. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. delikatamente (ital. deliratio) med. škakljiv. delekcija (lat. delibacio hereditatis (lat. delikatan (lat. delegatar (nlat. delirium) med. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delirium tremens) med. utečnjavanje. otrovna materija. med. obeležavanje ili postavljanje granice. isporuči-vanje. ljubak. delicatus) nežan. materija koja truje i uništava život. poslanik.). laskave reči. predaja. pojavljuje se sa delegat (lat. delibatio) smanjivanje. ograničiti. skica. smeo. stvar). prestupnik. delictum) prav. topiti se. pažljiv. im. mahnit. delivrer) osloboditi. odlučno. po Ustavu SFRJ od 1974. kao predmet za uživanje: poslastica. delikanlija (tur. delikvij(um) (lat. gubiti se. osetljivost. delinquere) v. delikatamente. osetljiv. delirans) onaj koji bunca. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delinquere. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. deleterion otrov) med. dug itd. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. ukusan. delirij(um) (lat. junak. veoma obazriv. zavijanje rane. deliberato) muz. deligatura (lat. zločin. rastvaranjem na vazduhu. delimitirati (lat. delimitirati (lat. previjanje rane. većajući. d. delinkventkinja prestupnica. delivrance) osloboñenje. deli) lud. zlikovac. koji treba pažljivo raditi. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. rastopljiv. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. delineatio) crtanje. deliracija (lat. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. v. da se na vazduhu rastvori. turski konjanik. delibaša (tur. izabrati. trabunja. umirivanje). delibal (tur. delinkvent. isporuka. delenimenti (lat. deliberatio) savetovanje. delineirati (lat. deliquescens) topljiv. per delik-vijum(lat. delikvijum animi (lat. hrabar. ludilo. deliberato (ital. limes. prikraćivanje. med. poslati. omeñavati. limitis) granigraničenje. deligatio) med. delinquens) optuženi. delikvent (lat. delegare) odrediti. izdati robu. izdavanje robe. delivraison) trg. deleomai uništavam. prav. izbor. srčan. razmišljanje. član delegacije.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. pijaničko ludilo. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. junak) 1. deli. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava.

demarche) korak. deltoeiaes) u obliku delte. d. deluvij(um) (lat. razgoliti™. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. poricanje. danas se upotre- dembelisati (pere. u narodnoj skupštini. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. dembel (pere. demagogos) voña naroda. 2. podbada. preduzeti korake. deložman. delkredere. odlazak. trougaon. bajan. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. ludilo.. delfin (lat. demarkirati (nem. voj. delkredere (ital. demantovati (fr. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. med. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. mio. odreći. sa položaja. demati. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. dernek) dakle. deliciosus) divan. i sa dijagonalama koje se upravio seku. eidos oblik) med. delirirati (lat. biti lud. logora ili trupa. sladak. govor pred narodom. dome (grč. recimo. neradnik. demagoški (grč. demen-cija paralitika (nlat. demy) vrsta hartije maloga formata. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. 3. demos. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. demos. postupati po nekoj stvari. demens) ludak. brodske zavrtnje. ra-skrinkati. poricati. demaskirati (fr. delitescencija (lat. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. što bi se reklo . dementia) med. demarkacione trupe pogranične trupe.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. rečitošću itd. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. agein) voñenje naroda. demarquer) ograničiti. delkredere-provizion trg. agein voditi. tenbel. npr. demos narod. deliciozan (nlat. potiskivanje neprijatelja. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. demarquer) ograničavanje. uti-canje na narod govorom. zanositi se. postupak. mor. up. demagogizam (grč. rasparčati. luere prati) geol. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju.) provoditi vreme u neradu. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. demet) naramak. deloger) izbaciti. delta (grč. 1% gvožñe. tembelhane) zemlja dembela. izneti) namešta]. rastaviti na delove. Marke. 1% olovo. delirare) buncati. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. demagog (grč. deložirati (fr. demarkacija (fr. radioaktivni zraci. 41% cink. obeležavanje granične linije. demarš (fr. demaj (eng. agoreyo govorim) javni govor. demanti (fr. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. odricanje. v. delogement) izlazak. graničari. lenstvovati. demencija (lat. pliskavica. tur. odseliti se. tj. demembrirati (lat. isterati iz stana. morska svinja. demagogija (grč. . mašinske delove i oruña. na primer. de-. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. otkriti. Delfi (grč. ušće reke oblika delte). vlasti. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. bljava u prekornom smislu. deltoid (grč. ukusan. demeblirati (fr. rastrgati. tembel) lenština. delphys) med. demegorija (grč. na podnožju Par-nasa. Delfi. demembrare) raskomadati. pokret. poreći. delfijsko proročište v. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. materica. povući graničnu liniju. buškara. demarkaciona linija granična linija. trabunja-ti. demos. izići. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. eidos oblik) kom. izuditi. delitescere) med. fr. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. delphinus) morska životinja. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. zapravo: zavoñenje naroda. vršili velik uticaj na narodne skušptine. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. fig. završava se obično smrću. dementia paralyti- . maloumnik. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). delta) l. deltoideus (grč. demarkacioni kordon granični lanac. tur. demens (lat. voj. . delta. agein) koji rovari. obeležiti granicu. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. ispraviti neistinu ili netačnost. demos narod. deltoidan (grč. kao zavodnik naroda. raskriti. demagog. dementir) opovrgnuti. četvrto slovo grčke azbuke D . deložiranje (fr. delta-zraci fiz. tj. slična kitu. odricati. dembelija (pere. omeñavanje. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. delfis (grč. 5= D. dementi) opovrgavanje. delcredere) trg. razgolićavati. demegoria. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. besneti. snop. tur. iznositi. onako kako jest. delta. prikazati u pravoj boji. demek (tur. umilan.

deminutio) v. koja je u nekim zemljama utvrñena. tvorac (ili: neimar) sveta. demo. demografija (grč. demodulator v. mephitis kužio isparenje) med. demimonde) polusvet. nekoj oblasti ili državi. demissi-onner) dati ostavku. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demiurgos) fil. demisionirati (lat. raspuštanje. npr. dimiskija. dimisija. demobilizirati. demimontkinja (fr. zahvaliti se na službu ili zvanje. demisionar (fr. demeriter) skriviti. polurov. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. kao posledica starosti. deminutiv (lat. demilitarizovati v. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. razo-ružati. krateo vladam. demi-john.pišem) onaj koji se bavi demografijom. demencija senilis (lat. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demokratizam (grč. demir)) gvožñe. dimije. demergere. razoružati. up. demimond (fr. od zagušljivog vazduha. čistiti. razoružavanje. demos. tj. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. malo utvrñenje. mephitos. demobiliser) voj. Ovako naziva Platon boga. supr. demephitiser) provetriti. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demos. polušanac. demoiselle) gospoñica. demerzija (lat. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demokratizirati (grč. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. domilitarizirati (lat. demograf (grč. demisija (lat. demiskija v. militaris) voj. demokratija. deminuere umanjivati) gram. razoružavati. de-. senatori u današnjoj Grčkoj. demilitarizacija (lat. demobilisati. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. vlast. demivolte) jax. krateo moćan sam. čišćenje od škodljivih isparavanja. doksa mišljenje. fr. de-. demefitizacija (lat. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. za razliku od najvišeg boga. grapho . razoružavanje vojske. demobilizacija (fr. demos.(grč. militarizirati. demimondaine) dama iz polusveta. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demilitarizirati. dimije v. demivolt (fr. demobilisation) voj. dementia praecox) mladalačko ludilo. supr. kao tvorca sveta. nekoj oblasti ili državi. polureljefni rad. demi-parallele) voj. demograf (grč. zagnjurivanje. demokratizovati v. de. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. detektor. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demersio) potapanje. kratos vladavina. zgrešiti. demodoksologija (grč. demos. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. klonulost. položaj. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. poluoptok. utuče-nost. demikoton (fr. otpustiti. demissio) skrušenost. demireljef (fr. razoružanje. demos narod. demobilisan« v. demir-kapija gvozdena kapija. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. logos reč. nauku. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demeritirati (fr. demiurg (grč. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. javna žena. ostavka. deminucija (lat. krateo) v. demefitizirati (lat. Dime-Sina). demi-bastillon) voj. demeškinja v. očistiti od škodljivih isparavanja. dimiskija. diminutiv. demos narod. u običnom govoru slobodoljubivost. demitur (fr. razne veličine (do 60 1). širokih pogleda. državnim poslovima. imanja. devojka. demoazel (fr. dimittere. demos. službenik u ostavci. željezo. demos. demokratija (grč. demokratizirati. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. militaris) voj. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. poluutvrñenja. demen-cija prekoks (lat. poluobrt (nalevo ili nadesno). fr. diminucija. demidžon (eng. demitour) polukrug. v. ja-hanje u polukrugu. poreklo itd. fr. sirće itd. ogrešiti se o nešto. demiparalela (fr. demobilizirati (fr. demir (tur. demokrat(a) (grč. de. čovek slobodoljubivih.. narodni. militariza-cija. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demibastion (fr.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. bez obzira na imovno stanje. demirelief) poluispupčen rad.

lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. demos) narod. povlačenje novca iz opticaja.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. demonomantija (grč. demontirati (fr. ovaj. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. gram. dokazivanje. demoralizacija (fr. soton-ski. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demonizam (grč. porušiti. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. upropašćavanje. demonstratio) dokaz. živo. oboriti s konja. taj. u demokratskoj Atini: opština. demonstrans) tumač. npr. lat. demoralisati v. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. demos. demonstrativan (lat. pokvarenost morala (ili: naravi). natprirodan. demonstracije (lat. demonstrant (lat. javno ispoljavanje. razvratnost. to dump frljiti. onaj. voj. demoralizirati. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. logia) učenje o duhovima. demontirati. akcija. demontaža (fr. demolitio) v. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. demolirati (lat. demolir) rušenje. daimon. demoralizirati (fr. demonstrator (lat. odsek jedne file. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. ovaj. de. daimon. narodoljubac. pokvariti neku spravu. taj i dr. most itd. uterati joj strah. demonstrativum (lat. daimon. demonetizacija (fr. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demos narod. razvaljivan>e. onaj. naročito zao duh. uništiti. fr. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. otvoreno. uništavanje. zla kob. izla-gač. up. demoliran. mogu odmah razoriti minama. ala. daimonios) ñavolski. demos (grč. daimon. izrazito. pr. očigledno prikazivanje. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. demonomanija (grč. demonstrare) javno. malodušnost. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. pokazivač. dumping) trg. demolicija (lat. demonstrativum) gram. demoralizirati. Demosten (grč. demonolatrija (grč. demolir) rušiti. demonstrator) dokazivač. otuda: demostenska rečitost izvanredna. demon (grč. demoliran.i moneta novac) fin. demoralizirati. demotičan (grč. razvaliti. demoliranje. svog raspoloženja. pokvariti. pored razliko-vanja formalnih oblika. prodavati po niskoj ceni. demonetizirati (lat. kad ih neprijatelj zauzme. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demoralizovati v. daimon. demoralisation) kvarenje. demonima. daimon. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja.mologija (grč. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demofil (grč. demonstrira™ (lat. philos prijatelj) onaj koji voli narod. demoliranje (fr. demoliri. up. pojedinaca ili gomile. onaj koji tumači. gubljenje hrabrosti. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. naklonjen narodu. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. demontirna baterija voj. daimon) natprirodno biće. voj. demping (eng. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. dokazivati. . demonetiser) fin. izlagač. fr. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. duh. preturiti. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. prikazivač. mania pomama. npr. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. vidno ispoljavati raspoloženje. demonologija (grč. demontage) rastavljanje na sastavne delove. ućutkati top. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. demonomagaja (grč. upropastiti nekoga. moneta. latreia obožavanje) poštovanje duhova. naročito fabričkih proizvoda. predavanje robe. slobodno. demonstrare) pokazivati. narodni. očigledno. i dr. demonski (grč. izlagati. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. tumačiti. ubedljiva i silna rečitost. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. demonetiser. demonomelanholija (grč. objašnjivač. upropastiti. de. voj. lišiti MOJ. verovanje u aveti. demotikos) koji pripada narodu. demonstracije. obaranje. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). demolicioni sistem fort. narediti da se sjaše. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. v. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. pokazna zamenica. sotona. koji nešto pokazuje. demoraliser) napraviti razvratnim. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja.

so. denominatio) imenovanje. Dampfer) prigušivač. odnaroñavanje. smanjivanje broja stanovništva. de non prejudikando (lat. muzički češalj. denominirati (lat.) dodavanjem drugih materija (gasa. učiniti neupotrebljivom za ljude. gubljenje nosne artikulacije.) i. zejtina). dendrometar. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. de nihilo nihil (lat. vrlo zarazna bolest. dentarpag (lat. denarijus (lat. denegacio audijencije (nlat. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. denacionalizirati (lat. metron) fiz. docnije 16 asa ili 4 sesterca. dendron. dentali (lat. zbijen. dentales) gram. denatalitet (lat. imenilac (u razlomku). natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. „ribati" od „riba". dendron. samo leti. densus gust. fićfirić. tj. ne nanoseći štetu. med. prijava. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. uskraćivati. denotacija (lat. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). de-.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. instrumenat za vañenje zuba. de-. denegirati (lat. dendrografija (grč. bez štete po prava nekog drugog. cenominator (lat. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. mera za svilu i zlato. denpi-valjak (eng. nlat. gpaphia) opisivanje drveta. s. denegatio audientiae) prav. dendron. fr. logi'a) poznavanje drveća. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. pr. ščepam) med. izopačiti. dempfer (nem. denaturalizacija (fr. dentalis) zubni. dentritičan. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. neizvršavanje bračne dužnosti. denikotinizirati (lat. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. fr. denominator ra-cionis (nlat. dendroidan (grč. vrsta areo-metra. pomodarstvo. dendron. denacionaliziranje (fr. dendron. dens zub. u vezi s tim. denaro (ital. denationaliser) oduzeti narodni karakter. odnaroditi. imenitelj. grč. denaturalizirati (lat. dendrometar (grč. državi itd. dendron drvo) u obliku drveta. denarius) stari rimski srebrn novac. pri izgovaranju. naimenovanje. dendron. po svršetku drugog svetskog rata. metron) veština merenja drveća. dendroliti (grč. denominativum) gram. imenovati. denotirati (lat. dendrografički. trg. eidos oblik. arpazo zgrabim. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. fr. obeležavanje. uskraćivanje saslušanja. lišavanje podanstva. kao i za odreñivanje njegove zapremine. natio narod. naimenovati. lat. denominare) kat.) med. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. denominacija (lat. onaj koji proučava drveta. dendron. koji je najpre sadržavao 10. de. kaćiper-stvo. grč. oni kod kojih vrh jezika. odbijanje. de-. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. c). dendrometrija (grč. odbijati. dendi (eng. denominare) nazvati. denaturer) svoju prirodu izmeniti. denar. dendizam (eng. denationalisation) odroñavanje. damping. dendrologija (grč. prirodu neke stvari promeniti. demulencija (lat. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. javlja se povremeno u toplim krajevima. lik) v. eko nihilo nihil. odroditi. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. denzimetar (lat. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. dati podatke. količnik. natura. zavičajnosti. njihovo podizanje i praktičnu primenu. d. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. objavljivanje. up. denazalizacija (lat. denotatio) označavanje. demulentia) pl. npr. denominativ(um) (nlat. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. špiritus i dr. pomo-dar. zubni glasovi. denegacio debiti konjugalis (nlat. denacifikacija (fr. kao drvo. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. obe-ležiti. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denotare) naznačiti. sličan drvetu. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. . logos) poznavalac drveća. denegacija (lat. denegatio debiti coniugalis) prav. lithos kamen) pl. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dentalni (lat. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. kvocijent. uskraćivanje. dandy) kicoš. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. kao nagao nastup groznice. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. dendrolog (grč. denaturisati (fr. z. de pop praejudicando) prav. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. davanje podataka. nasalisatio) lingv. natio narod. de nihilo nihil) v. denga (arap. okamenjene biljke i okamenjena drveta. min. dandy) kicoštvo. denegare) odlučno poricati.

voj. ogolićenje. farm. departicija (nlat. denunpijacija (lat. sredstvo za skidanje kose i dlaka. osiromašenje. deplorirati (lat. prokazivač. promeniti mesto. srez. pauper) osiromaši-ti. depilatio) opadanje kose. denuvcijat (lat. denuncijant (lat. razvašljivati. depeširati (fr. zubar. reppa pero. nazvan još i moralnim dokazom. depauperacija (lat. prokazivač. brzo dostaviti. deploajiranje (fr. brzojavi™. koji nije na svom mestu. otkloniti uzetost. departitio) podela. denuntiare) dostaviti sudu. dentura (nlat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. depot) stovarište. depalatalizacija (lat. telegra-fisati. vojska koja služi za . depilacija (nlat. v. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). potkazati. tj. logia) teol. npr. brzojav. depedikulirati (lat. glavna masa iz koje se sastoji zub. tužitelj. potkazivač. rasprostirati.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. dsntiekaliij(um) (lat. ispražnjavanje. denudacija (lat. voj. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. zapremina dela broda pod vodom. rasañivanje (bilja drveća). pertinencije. denticija (lat. kol. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. deploiement) voj. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. deontološki (grč. deplacement) premecJtanje. de-. dolazi do snižavanja tla. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. de. zubalo. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. optužba. dis.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. depedikulacija (lat. magacin za robu. ukratko. postrojavati se za borbu. pertinecije. rñav položaj. de. dependencije (lat. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. prinadležnosti. depenirati (lat. optužiti. potkazanik. koje se obično šalje najhitnijim putem. deplacer) premestiti. sažaljevanje. v. osirotiti. odvajanje kostiju od mesa. raz-dela. razvijanje. zubni lekar. deplanta-ge) presaditi. de plano) prav. deontos dužnost. dependances) pl. razvijati se. denuntiatus) dostavljenik. pediculus vaš) hig. dens) zubni tehničar. zub. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. pediculus) hig. depo (fr. deploratio) oplakivanje. zubna kost. (etra). ukloniti. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. učenje o lekarskoj etici. povući nalog. ital. prokazivanje. po naročitim kuririma. raširiti. smenjivanje. potkazivač. okrug. prinadležnosti. denlasirati (fr. deployer) razvijati. deon. depecher. npr. postrojavanje za borbu. pri čemu neza-sićeni ili manje . iogia nauka) 1. deontološki doka z za postojanje boga. planta bil>ka. de plavo (lat. odelenje (stana). dipennare) trg. fil. deontologija (gr. sažaljevati. dependere) pl. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. sa svog mesta. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). denuncijant. lišiti kose. mor. prokazati. denunpijator (lat. de. bežični brzo-jav. lišiti nekoga imanja. zajednička delatnost erozije i raspadanja. dentis zub) zool. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. dens. deplecija (lat. depauperirati (lat. denuntiator) v. paralyein klonuti) med. denuntians) dostavljač. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. denuntians) dostavljač. dentifricij(um) (lat. dentist(a) (lat. palatum) lingv. 2. »saliti. jednostavno. deplasiran (fr. deplere isprazniti. soba. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. deon dužnost. depilirati (lat. denuncijant (alt. dentura) zubi. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. razvašljivanje. pogrešno ili rñavo postavljen. sklonište. deplantatio) presañi-vanje. potkazivanje. deplantirati (lat. dens. zapremina istisnuća. potiskivanje. izlečiti od paralize. dentitio) med. de. depilatorij(um) (nlat. rasaditi. fig. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. deplantacija (nlat. optuženi. deparalizirati (lat. depeša (fr. depilatorium) med. de. denticuli zubići) pl. lat. zvanično pismo. delokrug. skidanje dlaka. pauper siromah) osiromašavanje.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. denudatio) otkrivanje. tužitelj. smeniti nekoga sa njegovog položaja. prav. bez okolišenja. žaljenje. dentin (lat. usled odnošenja zemlje. prosto. deplorare) oplakivati. deploracija (lat. zbog koje. arh. depandans (fr. deplasman (fr. gubljenje palatalne artikulacije. odeljenje. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. prav. departman (fr. denuncirati (lat. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. deplace) neumestan. deploajirati (fr. grč. depletio) pražnjenje. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--.

potištenost. depositum) povereno dobro. talog. razvrat-nost. oblast koja leži niže od morske površine. službenicima. de polus. poslati u zatočen>e. činovništvo. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. depozit. depostirati (fr. depresija (lat. utučenost. u ostavu. prav. oterati. lišiti polarizacije galvanski elemenat. izgnati. deponere) odložiti. v. depositeur) čuvar. depopulatio) raseljavanje. dati na čuvanje. grč. grč. poslati po kazni u koloniju. opadanje stanovništva. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. trg. deportirati (lat. Engleza u Tasmaniju. dati. opljačkati) raseljavati. raseliti (stanovništvo). deport (ital. topovsku cev upraviti niže. deponens) gram. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. . potisnuti sa položaja. kol. pogoršanje. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. vojni materijal koji služi za dopunu. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. lišiti nekoga narodne naklonosti. depopulari opustošiti. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. u pohrani. izgnanje. proterati. upućivanje po kazni u neku koloniju. deprecatio) molba za koga ili za što. Francuza u Novu Kaledoniju itd. npr. poglavito osetljivosti. deponent (lat. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. deponent. opadanje cena. depolirati (fr. deposedirati (lat. izvaditi iz prese. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. fr. iskaz pred sudom. deponere) v. depreverbation) lingv. depresirati (lat. prisilno upući-van>e u logore. nanos. depozit (lat. nizak pritisak vazduha. in depozito (lat. klonulost psihičke energije. de. depressio) psih. novac uzet uz interes radi proširivanja posla.) i melanholijom. npr. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. fiz. položiti. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. depozitar (lat. npr. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. da bi ga davao drugima uz veći. nlat. fr. prognati. depositarius. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. in deposito) na čuvanju. depoviranje (lat. pred sudom iskazati. depo-posao bank. deponens) polagač.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. dakle. polos stožer) fiz. npr. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. svedok pred sudom. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. fr. ulegnuće. de-posedirani npr. vojsku itd. deposse-der) prav. ulog. uložiti. zauzimanje za nekoga. de. deponere) v. deportacija (lat. či-novništvu. depositorium) odelje-nje za čuvanje. oterati sa mesta. depresivna oblast meteor. deponens (lat. depopulacija (lat. depono-vati. depozicija (lat. polos) fiz. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). proterivanje. deprefiksacija. grč. ulaganje. deponentni glagol. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. depravacija (lat. deprekacija (lat. zalog. primiti ad cepozitum (lat. spuštanje. arhiv. dspolitizapija (nlat. knjigu. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. deponirati. deportatio) progonstvo. depozitorij(um) (nlat. depravatio) moralno kvarenje. depolitizirati (lat. izopačenost. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. depreverbacija (fr. deponirati (lat. depoiularizirati (lat. deportare) prognati. med. baciti u bedu. padanje cena. polus. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. kad vanka prima na čuvanje. iskvarenost. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. de-possidere. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. ono što je dato na čuvanje. vojsci itd. an depo (fr. depolarizacija (lat. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. depozitor (lat. en depot) na čuvanje. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. deportiran (lat. de poius. izgnan. bank. ulagač. depozitum v. depolarizator (lat. deponovati (lat. depressio) voj. polos stožer) fiz. depolir) oduzeti sjajnost. depositor) v. pro-teran. preklinjanje. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. depopulirati (lat. službe-nike.). pokvarenost. astr. nešto. posredovanje. deportatus) prognan. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. meteor. deprimere. hartije od vrednosti i dr. de. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. deposter) voj. depolarizirati (lat. glatkoću. depozicija. vladalac koji je zbačen s prestola. u sefovima.

depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. iznuravati. derelikcija (lat. deranžirati (fr. de. poremetiti svoje imovno stanje. derelikta (lat. nerv povući naniže. depurgativan (lat. uznemiriti. de-. trebljenje. pobrkati. depuracija (nlat. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. derivometar (lat. pretium. nlat. pokvariti. derivat (lat. de profundis (lat. derivatum) gram. cena. nov prost glagol. metron mera) avij. depuratif) koji čisti. jugozapadno od Londona. derivatum. izvoñenje. deputacija (lat. derivati (lat. ko- dsradenitis (grč. lica koja. trebiti. deputirac (lat. naročito lekovi koji čiste krv. depurgirati (lat. depuratorius) v. stan i dr. oslabiti. deratizacija (fr. stanovati — stanovnik. derivare odvoditi. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. sekte (tarika). voditi poreklo od. prema tome. omalovažavadeprimirati (lat. depurantia) pl. pogružiti. u naturi. med. deputatio) izaslanstvo. iz nečega. derivatus) izveden. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. zadužiti se. prima godišnje u stvarima. stvari bez gospodara. de profundis) „iz dubina" (početak 130. depurgacija (lat. med. nov glagol patiti. oduzimanjem predmetka za-. v. npr. grč. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. lor-du Derbiju. derivancija (lat. derivare. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. napuštanje. derivatio) gram. napuštene stvari. depressorium) med. uznemiravanje u poslu. depresorij(um) (nlat. derivare. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. tj. pročišćavanje. derivata) pl. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. po značenju i obliku. derivatum (lat. derbi-krek (eng. ostavljanje. u sredu posle Trojice. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. nazna-čiti. voj. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. koji odvodi na drugu stranu. pored plate. depurancija (lat. očistiti krv. zapaljenje vratnih žlezda. hem. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). derivirajuća sredstva. slab puls. dere vrat. depurer) čistiti. depurgatoran (nlat. Npr. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. derivativan (lat. otrebiti. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. izvedena reč. tur. deprimirana kapi-larnost fiz. vrednost) koji izaziva prezir. naročito koji pomaže čišćenje krvi. pročisti-ti. potiskivani moždane opne. aden žlezda) med. nered. kod katarakta. u ime neke veće organizacije. deprefiksacija (fr. psalma. tlačiti. poslanstvo. instrumenat za svlačenje. derwis. prefixe predmetak) lingv. deputatist (lat. predstavnik. izvedenica. reč koja je postala od neke druge reči. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. poremetiti. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. mat. postati od. izvesti. rivus potok. v. derivare. koji znači oslabelost. deranger) uznemiravati. proizlaziti. pasti u dug. ugnjetavati. oneraspoložiti. deputat (lat. derelicta) pl. zadržavati (koga). izvoditi. diferenci-jacija.. npr. deranžman (fr. derivirati (lat. izvod. derivare. derivativum gram. poslanici. npr. koja se održava. tj. poremećenost. depurativan. smetati kome. depurgatorius) v. avij. koji ju je osnovao 1779). derivatum) gram. med. derivare izvoditi) dolaziti. pritisnuti. odstupanje od pravog puta. oduzimati snagu. utući. vrši popravku kursa. izabrati. derivometar predstavništvo. derby) sl. deputatum) onaj koji prima deputat. derivan-tia) pl. depresorii nervi biol. deprecijativan (lat. de-primiran puls pritisnut. prav. . de. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). derivare izvoditi. depuratio) čišćenje krvi. dereglija (mañ. ona koja odvode sokove. sredstva za čišćenje. remetiti. depurgatio) čišćenje. sla-biti. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. derbi (eng. deputare) odrediti. depurgativan. derivacija (lat. uputiti. koji je postao izvoñenjem. depuratoran (nlat. poremećaj. deprimere) pritiskivati. jedne reči iz druge. depurgare) čistiti. drva. kao jedan deo svojih prinadležnosti. žito. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. klasična trka u Engleskoj. derviš (pere. miševa. očistiti. pomeriti. deputirati (lat. depurativan (fr. derelictio) prav. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. depurirati (fr. derviš) pripad-nik derviškog reda. izvoñenje. derivatum. izazvane njihovim obrtanjem. deputatus) zastupnik. derangement) smetanje.

dermatoliza (grč. poslednja novost. dermatolog (grč. derut (fr. vojska dovedena vodenim. gljive gotovanke. dernek. grapho pišem) opisivanje kože. opozivanje. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. derma. oduzimanje. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr.pojave na koži kod nekih. tovar jednog broda. ograničavanje. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. des. veština ggunjenja životinja. pa i najmanja promena na koži. raditi na uštrb. logia) nauka o koži. dermatijatrija (grč. tj. uzorak. razbiti. naročito nervoznih. dlačica i dr. ñerma koža. ñerma) kožni. derd. zakinuće. eldos vid. padina. oleum ulje) farm. smanjenje. ñerma) ned. nauka o kožnim bolestima. derma. okrnjivanje. dere vrat. dermijatrija med. dermoplastika (grč. v. bol. lat. dermatotilus. kožni žulj. pomoću koga se može videti svaka. derogativan (nlat. žućkast. plastike veština uobličavanja) 1. dermatopatija. dermaskop (grč. dermatologija (grč. dermatotilus (grč. plan. ñerma. gotovani koji žive na koži. ñerma) kožni. iatrela lečenje) med. ñerma. uzoraka. dermoskopija (grč. vašar. descente) silaženje. povrediti. zakona. osujetiti. lečenje kožnih bolesti. bora. desenater (fr. npr. ñerma. koji pripada koži. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. bežanje u neredu razbijene vojske. žalost. dermatom (grč. ñerma. za pola stepena sniženi ton de. dermatičan (grč. ñerma. dermatodinija (grč. ukidan. dermatijatrija. (fr. opozvati. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. zbuniti. derospazmus (grč. propast. v. otok kože. dermatalgija (grč. dernek (tur. jad. nagib. ukinuti. dermatonoza. ñerma. derogare) krnjiti. dermotomija (grč. dermatoze (grč. bolest kože. plastike veština uobličavanja) med. dermatografija (grč. deroute) nered. ñerma. veselje. ñerma. svadba. neki zakon. derogatio) krnjenje. bol kože. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. lekar za kožne bolesti. koji je u vezi s kožom. odstupanje (npr. v. desantni brod (fr. okrnjiva-ti.(grč. dernier eri) poslednji krik. šara. ukidanje neke naredbe. ñerma) med. skopeo gledam) aparat. osnova jedne kompozicije. ñerma. zakidati. grapho pišem) med. svaka pora. ñerma. algos bol) ned. deses muz. ñerma. dermatopatologija (grč. ñerma. kožni para-ziti. u vezi sa kožom. dert) tuga. •zapaljenje kože. smesti. nacrt. derma. dermatozoe (grč. derogacija (lat. naročito u modi. derma. patheln patiti) med. derma talšja. od ugovora). dermatoplastika (grč. voj. zahidanje. fort. opozivan. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. desen (fr.derma 206 desenater derma (grč. koji ukida. dermo. logia) nauka o kožnim bolestima. skopeo gledam) med. dermatomikoza (grč. osoba (nastaju trljanjem. dermatol (grč. rasturi!??. grč u vratu. tylos žulj) med. koji se tiče kože. tur. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. rasulo. činiti krivo. nćsos bolest) med. dermotilus med. dsrmologija v. mykes gljiva) med. dermatopatija (grč. dermatonoza (grč. silazak. spasmos grč) med. pathos bol. ñerma. rasecanje kože. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. šteti. dermografizam (grč. lat. derogirati (lat. stavlja van snage. derutirati (fr. dessinateur) crtač mustara. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). voj. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. staviti van snage. koje ostavljaju trajan i jasan trag. dert (pere. ñerma. ñerma. muz. zoon životinja) pl. zavesti. dermatitms (grč. . cilj. dirnek) sabor. koji opoziva. dernije kri ((fr. ñerma) v. tome sečenje) med. neprijateljski upad u neku zemlju. dessein. ono što je najnovije u modi. med opšti naziv za bolesti kože. u obliku naročitog ogledala. ñerma. briga. udarom. derogativus) koji krnji. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. vrsta. ñerma. stavljanje van snage. smanjiti. dessin) trg. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. desig-nare obeležiti) namera. kožni. dermatologija. pobrkati nečije namere. radi na uštrb. oduzimati. ital. disegno. 2. spuštanje. dermalni (grč. odyne bol) med. derma. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. dermatoid (grč. v. površine ili dubljih slojeva kože. ñerma. zakinuti. dermatodčlija.

očajan. desolatio) pustošenje. duboka tuga. med. desinencija (lat. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. despectio) v. puste želje. nai-menovati (nekoga za nešto). dessine) crtano. desinere završiti se. desolare) opustophen. suv. dessert) v. samodržac. nešto što nedostaje. desiderata (lat. tanjir za voće i poslastice. gubiti ljusku. desperare) očajavati. prezir. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). desert (fr. nacrtna geometrija. deskvamirati (lat. desine (fr. desistirati (lat. ocrtavan. designator (nlat. despekcija (lat. koji označava. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. fr. obeležavan. klonuo duhom. poslastice). desigvirati (lat. ucveliti. desiderativan (nlat. ocrtava. tiranin. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. deskriptivan (lat. nedostatak. desolirati (lat. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. nacrtao. desolare) pustošiti. desquamatio) ljušćenje. desperatan člat. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. kraj. želja. npr. voće. uništiti. opu-stošiti. prikazivanje. desideratum) nešto što je poželjno. bezutešan. ostrugati l>uske. despektirati (lat. odrediti (nekoga). tiranstvo despotizam. potrebu. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). čega nema. imenovati. skicirati. baciti u očajanje. ime. teško ožalostiti. desperatio) očajanje. nedostajanje. nestale stvari. razoriti. desolacija (lat. osećanje bezizlaznosti. describere opisivati) mat. ital. označenje. desperirati (lat. desenzibilizacija (nlat. desiderat (lat. deskripcija (lat. potreba. desinirati (fr. zahtev. molba. odreñuje. desquamare) oljuštiti. prestati s čime. desperacije (lat. desideracija (lat. potreba.). stvari koje su potrebne. razoren. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. despotizam (grč. neu-tešnost. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. designatus (lat. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). dessert) prislačni. siccus. desperado očajnik) razbojnik. designatio) označavanje. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. bez nade. designaciona presuda prav. praznina koju bi trebalo popuniti. despekt (lat. klonuti duhom. obeležava. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. žude-ti. samovoljan gospodar. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. odredan. žudnja. despectare) potcenjivati. re-dar. designator) razvodnik. poruga. despectus) preziranje. desperatist(a) (lat. čeznuti (za čim). desperado (šp. nacrtano. despicere prezirati. desiccatio) sušenje. pasti u očajanje. završetak reči. desideratio) nemanje. i koja mustru. fot. bezglavost. razo-renje. deser (fr. neograničeni gospodar. očajnik. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. slatka i jaka vina). ocrtavanje. skromne. dessiner. desigram v. desiderativus) koji izražava želju. poslednji deo obeda (sir. desideria pia) pl. desiderija pija (lat. koje su poželjne. deskvamacija (lat. prezirati. designare) označiti. imenovanje. okaniti se nečega.). disegnare) crtati.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. descriptio) opisivanje. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. nlat. za popunja-van>e zbirki. descriptif) opisan. omalovažavati. desperare) čovek bez nade. neograničeni vladalac. desimetar (fr. pod desenzi-bilizacija. describere. prikazan. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. desertni tanjir. decimetar. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. desiderare) želeti. desnog (grč. titula grčkopravoslavnih vladika. verba desiderati-va (nlat. desiderirati (lat. dakle. krajnje ogorčen čovek. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. koji prikazuje. deservit (lat. naimenovanje. crtao. isušivanje. odreñivanje. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. desiderium) želja. dssignacija (lat. fr. koji opisuje. naz-načiti. desiderata) pl. designativus) označavan. naznačenje. samovolja. a koji još nije uveden u dužnost. rušenje. gubljenje ljuske. despekt. čežnja. desoliran (lat. rastvorenih u vodi. stvari kojih nema. neograničena vladavina. krajnje ogorčenje. opis. deser. honorar. gubiti svaku nadu. desperatus) očajan. decimetre) v. designativan (nlat. decigram. desiderij(um) (lat. uništen. grdnja. očajanje. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. desinence) gran. deskriptiva (lat. despotes) neograničeno gospodarstvo. Podanici . supstan-cije (kod koprivnjače i dr. verba desiderativa) gram. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. desikacija (lat. krajnje ogorčen.

kazan za pečenje rakije. opisivanju). otcepiti. dsstruktivan (lat. sići. destillatio) hen.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. tiranski. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. destilacija (lat. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. postupati nasil-nički. destinater (nlat. destillare) destilacijom do-bijen. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. destructibilis) razor-ljiv. an detaj (fr. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. pridodato. destruktivnost (lat. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. skidati se. despotizirati (grč. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. krajnji cilj. na parče. bez veze sa ostalim delovima. detaljirati (fr. opširno pričanje (ili: opisivanje. tečni proizvod destilacije. descendirati (lat. destilirati. na parče). voj. darvi-nizam) i Hekl. javni dug. detant (fr. opredeliti. taksacija. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. de. det publik(fr. name-niti. hem. prekapavati. sitničar. opširno. destinare) odrediti. destinare odrediti) lingv. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. detailler) opširan. despotija (grč. dette flottante) leteći dug. detaširati (fr. de-. pečenje rakije. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. detaxatio) v. destra (ital. prečistiti. onaj koji peče rakiju. detaljist(a) (fr. dosti dovati v. izlapiti. poreklo. destina-taire) trg. rušilački. det (fr. descendentia) potomstvo. dodeljen. detaljirati. prevratnik. detašman (fr. fabrikant likera. do sitnica pričati (ili: izlagati. destructor) rušilac. do deliti. konsig-nator. spuštati se. destructio) rušenje. prevrat. detail) pojedinost. desublimacija (lat. učenje o postanku. descendens) potomak. naročito Lamark (v. poboljšava. de-. det flotant (fr. isparavanjem prekapa-ti. izlaganje) nabrajanje do sitnica. destinacija (lat. unuk. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. descendentna teorija bkol. izdanak (dete. destillare kapati. detaše (fr. otkomandovati. descendent (lat. opuštenost. dug. nasitno. destillatus) hen. na komad. pridodat. voditi poreklo. destruktor (nlat. sudor znoj. despotes) samovoljno. destilirati (lat. nasitno. prekapnica. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. neku tečnost. desnom rukom. scendere) silaziti. komada ti. rasparčan. detaljisati v. popravljen. detaljiran (fr. sitnica. lamarkizam). o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. neograničeno. poticati. destrukcija (lat. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. detache) muz. isparavanje. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . detailler) rasparčavati. despotski (grč. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. namena. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. u novije vreme. detachement) voj.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. a. ako se ohlade do odreñene temperature. otcepljen od celine. detaljiranje (fr. fr. neograničena i samovoljna vladavina. unipggavanje. vršiti nasilje. raza-ranje. podrobnost. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. destinatio) odreñenje. dsstiliran (lat. destinirati (lat. uništljivost. usitnjavati. detacher) odvojen od celine. destruktibilan (lat. rashlañivanjem. de-struere) razornost. razrušljiv. pretvoriti u paru. preznojavanje. trg. potanko. colla destra) kuz. Darvin (v. destinativ (lat. osamljen. opisivati). putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. destructibilitas) razorljivost. a potom ovu. destructivus) razoran. destinatarius.). en detail) trg. naročito državni dug. desugestija (lat. dette) podužica. destilat (lat. desudacija (lat. padež cilja u najopštijem značenju. kostiju i dr. opisivanju). ponovo napraviti tečnom. razrušljivost. unipggilac. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. prečišćen. destillateur) onaj koji preči-šćava. prodaja namalo. dette publique) državni. desudatio) znojenje. destruktibilitet (lat.i stilla kap) ispariti. adresat. opredeljenje. detaksacija (nlat. krčmiti. despotes) neograničeno gospodarstvo. detailleur) trgovac namalo. detalj (fr. prodavati namalo (ili: nasitno. destra desnica) kola destra (ital. posvetiti.). posvete. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. uništljiv. descendencija (nlat. primalac. destilater (fr. nasilnički. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. detaširan (fr. i o uzrocima toga i takvog razvitka. koleno. proces prikazan pod destilirati. izdvaja. praunuk itd. otcepljen. razo-rilac.

sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. praviti snimci. detrakcija (lat. potajno motri rad pojedinih ličnosti. determinare) ograniči-ti. determinanta (lat. detonacije (lat. disanja. determinativ. pritežalac. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. determinativus) odre-dan. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. deterdžent (lat. . nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. opredeliti. otirati. detergirati (lat. detraktor (lat. lat. klevetanje. panjkalo. npr. v. tečnost i dr. a detto) istoga dana. očistiti. odlučiti. detentor) prav. detevtor (lat. detonare. deto (ital. detoner) puknuti. 6 kg brašna 9 kg deto. determinabilitet (nlat. jus detrakcio-nis (let. determinabilan (nlat. znojenja itd. po porudžbini i za nagradu. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. pulsa. detoksinizacija (lat. detractor) opadač. determinato) muz. deterziv (lat. deteriorativan (lat. npr. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. to isto. determinativus) gram. deterzija (nlat. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. deteriinirati v. klevetnik. pogrešno pevati.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. odvraćanje od zla pretnjom kazne. privatan detektiv lice koje. detective) potajnik. obustava. toga istog. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. odreñenost. determinare odrediti) fkl. panjkenje.grč. krvi otvaranjem vene. deterzorij(um) (lat. smenjivanje. determinisati (lat. odredba. odlučljivost. prasnuti. determinare odrediti) mat. oštro naglašeno. odlučnost. opredeljenje. eng. pobudama. deterirati (lat. npr. odluka. obelodanjivanje. ldg. ispadanje iz tona. determinisati. determinante (lat. organizma i dr. detersorium) med. detektor (lat. distonirati. detectio) otkrivanje. rešljivost. odlučno. opredeljen. determinabilis) odre-dljiv. up. determinizam (lat. (lat. trg. detegere otkriti. fr. eks-plodirati. opredelji-vanje. deterior gori) v. zakup-ca. detencija (lat. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. determinatio) odreñivanje. za-plašiti. determinativan (nlat. detonator) upaljač. detericija (nlat. dictum) rečeno. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. ograničljiv. determinatus) odreñen. detoner) muz. detranp (fr. odlučljiv. sasvim neprimetno. detractio) odbijanje. detekcija (nlat. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. indetermini-zam. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. detonator (lat. presudan faktor. koji odreñuje. odreñivati. grmljavina. detergere čistiti) med. determinato (ital. pejora-tivan. pristalica determinizma. opredeljivati. muz. ograničen. a deto (ital. tj. determinare) fil. rešljiv. opredeljenost. rešenost. detonirati 1. detegere otkriti.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. otrti. tresak. gram. prasak. determinist(a) (lat. determiniran (lat. odrediti. determinacija (lat. nezakonito zadržavanje. supr. determinabilitas) odredljivost. eng.). eksplozija. činilac koji odreñuje pravac i cilj. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. tobožnje sopstvenik. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. materije. inde-terminist. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. sredstvo za čišćenje. deterziv. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). detonatio) pucanj. utvrditi. posuña i dr. oduzimanje. odreñenje. detergere) obrisati. iznošenje na videlo. eng. detto. ograničl>ivost. stvarno raspolaganje nekom stvari. pomenuto. detergere. sinteza opštih pojmova u posebne. pogrešno pevanje. supr. detersio) čišćenje. onaj koji raspolaže nekom stvari. detentio) zadržavanje. napred imenovano. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. odredbeni. determinare odrediti) fkl. tresnuti. deterrere) zastrašiti. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. odrednica. 2. detektiv (lat. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. čistiti. za razliku od sopstvenosti. (fr. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. tajni policajac. prav.detektiv 209 detranp determinativ (lat. deterritio) zastrašivanje. de.

šljunak. pathos bol) med. dewas) bog. deus. drugog ranga. def (arap. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). glagol jesam itd. koji je. defakto (lat. fr. deuteros. deuteronomijum. pathein patiti. da se da. detronirati (lat. detransportirati (lat. splašnjavati. deuteros. nepotpunost. grč.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). tef) v. de. jezgra teškog vodonika. detumescere) med. znak D. defensiva) odbrana. dewa. prestati da otiče. detronizirati (lat. deuteros drugi po redu) hem. deus (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. prilaže se prepis rasprave. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). deuteroskopija (grč. deuteroskop. iznenadna pomoć. grč. de facto) v. deuteroksid (grč. npr. tj. naročito šećernog soka pomoću kreča. detronizirati. daire. oxys) hem. svrgnuti s prestola. topovskoj ili puščanoj. oklevetati. defamirati (lat. defanzivni ugao voj. tj. ozloglasiti. npr. deuteroza (grč. de. radi zaštite od škodljivih uticaja. odbrambeni položaj. prečišćavanje. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. nepotpunost. protocolli) prav. npr. koji je za odbranu. defensif) odbrambeni. praznina. de. nepotpun. deuterijuma. deutero. tur. grč. u antičkoj tragediji. spoljašnje zaštitno sredstvo. up. detransportacija (lat.(grč. istrošen kamen. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. izbacivanje izmeta. detrahirati (lat. thronos) lišiti prestola. deuteros. rana napravljena trljanjem. reč koja nema svih oblika svoje promene. ukloniti. defaecatio) čišćenje od šljama. imenica doba. rušenja. deuteros) hem. detransponirati (lat. supr. defektiv (lat. manjkavost. oduzimati. thronos. defanzivni položaj voj. bogovi. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. detritus (lat. detronizacija (lat. de-transportare) tip. deuteroni (grč. nepotpuni glagoli. thronos presto) lišavanje prestola. skopeo gledam) vidovit čovek. defanziva (fr. deuteropatija (grč. rat koji se vodi samo radi odbrane. deuteros. defectus) krnj. deuteros. detrahere) odbiti. defekacija (lat. deuteros.. defectivum) gram. obediti. med. daff. defektivan (lat. vidovnjak. manjak. tj. pisma. deuteros. de-transponere) tip. defektan (lat. biol. defanzivni rat voj. de-transportatio) tip. detransponirati. difamirati. detumescencija (lat. detricija (lat. hem. deus eh machina) lit. defectivus) nepotpun. jedan deo nasledstva. detur copia se. prav. dii) pl. deugeronomion (grč. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. . odbrambeni rat. slika raće-na vodenim bojama. mešanjem. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). grč. deus eks mahina (lat. theos. potonji. ispravljanje izmešanih strana. deuteroskop (grč. de. detumescirati (lat. detur kopija (lat. defekt (lat. fig. mesto izloženo unakr-snoj. koji nema svih delova i oblika. odbijati. zaštitni. detritus) oblutak. verba defectiva) gram. ponovo rasporediti. odbiti. proizvodi raspadanja. vatri. fr. popustiti (otok). stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. opanjkati. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. defanzivan (lat. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. de-transpositio) til. ofanziva. splašnjavanje. dni (lat. detrusorium) med. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. detritio) trljanje. uskratiti. deuteronomija (grč. kvar. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). teški vodonik. detur) neka se da. npr. manjkav. defensus. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. detruzorij(um) (nlat. pod fakat. detroner) v. oštećen. deuteropatičan (grč. defectus) nedostatak. defensivum) med. ukloniti. deuteros) ponavljanje. mana. detumescere) med. oduzeti. sa prazninama. izmešane strane ponovo dovesti u red. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. podnositi) med. defectivitas) krnjost. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. v. deuterogamija (grč. greška. deuterij(um) (grč. faix srp) požnjeti srpom. defektivni glagoli (lat. onaj na kojem se očekuje napad. „bog iz mašine". neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. deuterogonist(a) (grč. v. fiz. na motoru. defanzivno sredstvo (lat. oni koji nemaju svih oblika. u kasi. drugi brak. defektivitet (nlat. taloga. detur (lat. koje su tek docnije primljene u kanon. detranspozicija (nlat. diffamare) izneti na rñav glas. defanzivno oružje voj. oksid drugog stepena. defalcirati (lat. fiz. skopeo) drugi vid. def. detranspozicija. uzeti napred. sskr. deuteros.

definitum (lat. odme-tanje. onaj koji odreñuje. defenzor (lat. definitum) nešto odreñeno. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. manji iznos u jednom računu. unakaživanje. defektirati (lat.). dsfenzija (lat. odreñenje (ili: odredba) pojma. konačan. nejak. slabouman. defaire) praviti maloduš-nim.. deficijent (lat. pojam objasniti drugim pojmovima. defenziva v. svoñenje jednog pojma na druge pojmove.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). supr. dužnik. definitiva (lat. defiguratio) kvarenje. odreñen pojam. malaksalost. pravobranilac. odreñen. iznu-renje. klanac. defektoskopija (lat. ispunjavanje laboratoriju ma. nedostaje. tj. definisati (lat. definitor (nlat. defenzor. naružiti. defetizam (fr. nedovoljan. izričan. defanziva. deficit nema. fig. tj. neverovanje u uspeh ili pobedu. nagrñivanje. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. iznurenost. defectus. defigurirati (lat. grč. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. zaklju-čen. defaitiste) pristalica defe-tizma. defendendus) optuženi koga treba braniti. definitiva seitencija (lat. kec. konačno ureñenje (supr. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. zastupnik. ma-nisati nečemu. ćuprija. . pr. unakaziti. defilirati (fr. slab. svečan prolazak. definicija (lat. definitor) odredilac. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. manjkav u nečemu. onaj koji ima manjak u računu. voj. defilman (fr. defectio) otpadanje. defectus. deficere nedostajati. defektologija (lat. definitfo) log. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). fig. defeminatio) pete. klonulim. definicija. defektura (nlat. pojam odrediti. provizorijum). definitivan (lat. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. praktični učiteljski ispit. defendent (lat. To je rodna. dopunjavali. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. nije tu) manjak. defetirati (fr. definitivno.. popuštanje u snazi. defemivacija (nlat. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. završne redakcija ugovora. definitiva sen-tentia) konačni sud. defile) tesnac. defensor) branilac. zaključenja mira pre pobede. viši član jednog kaluñer-skog reda. nagrditi. generička. definire ograničiti. deficiens) l. klijent. ureñivanje. pre-sudan. de-figurare) pokvariti. skopeo gledam) tehn. defilement) voj. definitiva) završni ispit. definitivum (lat. defensio) odbrana. suma za koju su prihodi manji od izdataka. kapija itd. defektuozitet (nlat. odmetnik. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. grč. defectuositas) v. u pošti: javiti da je nešto nestalo. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. slabljenje. defekcija (lat. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. mentalno (duševno) slab. definicija. defectus. defile (fr. malodušnost. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. deficiens) otpadnik. odrediti) log. defendend (lat. zameravati. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. defetist(a) (fr. starešina manastira. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. deferent (lat. konačna presuda. defectivum) gram. npr. v. dopunjavanje. defetistički. proneveriti. popunjavati. up. deficit (lat. efeminacija. zaštitnik. 2. manjkav. ponovo naručivati. defendens) v. dostavljač. ispitivanje. paradni marš. defek-tivitet. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. manjak u kasi. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. bez vere u uspeh ili pobedu. genetička definicija. definitivus) odlučan. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. dril.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. snabdevanje. nepotpun. definitivum) konačno objašnjenje. deficijentan (lat. deficitan (fr. deferens) onaj koji traži zakletvu. prolaziti paradnim maršem. kasi itd. svečano prolaziti. grč. defiguracija (lat. klanac. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. defectura) fark. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. čovek malodušan. koji nekome drugom nudi zakletvu. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. klonulost. tačno. defici-taran. deficitaire) koji ima deficit. štićenik. defaite poraz.

unakažena oblika. decipere varati) varljiv. deflacija (lat. dehortacija (lat. prav. dehiscirati (lat. naročito u državnoj upravi. decemvir (lat. deflorator (lat. decempeda (lat. decentralizirati. tj. dehidrogenacija (lat. decere. defraudator) v.) dvanaesti mesec u godini. iskvariti oblik. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). deflegmirati (lat. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. deflektirati (lat. deformis) v. deformis) pokvarena oblika. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. mana. prikladan. phlegma) han. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. otvoriti se. defloracija (lat. od vode. dehidratacija (lat. naročito u državnoj upravi. saviti. deforman (lat. decemvirat (lat. nagrñenost. decentia) pristojnost. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. krijumčarenje.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. decem. . deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. grč. brojeći od marta. dehiscentan (lat. oduzimanje nevinosti devojačke. deflexio) skretanje. hydor voda. pokvarenost oblika. defter v. defungere) prestanak života. god. podigne kupovnu moć novca. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. defraudatio) pronevera. defraudant (lat. defraudans) proneverilac. decemvir) član kolegija od 10 članova. decemviratus) vladavina desetorice. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. pristojan. grč. defraudare) proneveriti. defluksija (lat. narušen. deflorare) oduzeti devojci nevinost. dehiscentia) bog. uzdržljiv (u umetničkom smislu). def aut) oskudica. nagrñiva-nje. opadanje. prikladnost. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. defoliatio) opadanje lišća. fr. de. defraudacija (lat. decemviralan (lat. osloboditi od vode. nešto više od 3 t. deformisan (lat. neopravdan izostanak. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. de-. deformatio) kvarenje oblika. skladnost. kidanje lišća sa drveća i dr. defleksija (lat. najpoznatiji su. pošten. proneveravati. iz stare rimske istorije. prevara. dehiscencija (nlat. smrt. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. defloratio) obeščašćenje. državnog štrajka 2. obgoreti. unakaziti. unakaživanje. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. decem (lat. defunkcija (lat. decenij(um) (lat. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. listopad. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. defraudant. med. decsntralizacija (lat. carinu itd. dimovuk. deformitet (lat. de centra lizirati (fr. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. supr. centrum središte. defo (fr. „Zakon na deset tablica". oblika. decentralisati v. tekućina. utajiti. obeščastiti. katar. savetovanje da se nešto ne učini. izgoreti. decemvirata. deflagratio) hen. defterdar v. decem) deset. grč. izostanak sa ročišta. ned. pogreška. de-. decembar (nlat. dehidracija v. zjap-ljenje. utajivač. phlegma sluz) hem. deformisan. defraudator (nlat. defluxio) oticanje. de. obeščašćena. deflagrare) sagoreti. nagrditi. deflektor (lat. deflatio) fin. od 10 stopa. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. krijumčar. decens) pristao. prista-lost. deflacionisti (lat. pes stopa) motka za merenje. zjapiti. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. grč. utaja. nedostatak. varalica. skrenuti. deflatio) fin. vatrom očistiti. koji podvaljuje. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). odstupanje. decencija (lat. decembra 1851. naročito: prikriti porez. up. dehiscere) raspući se. decentan (lat. deformacija (lat. deforman. lažljiv. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. deflorata (lat. deflegmacija (lat. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. veća samostalnost pojedinih delova. čestit. genesis postanak) han. skretati. inflacija. deceptivan (lat.. pokvarenost. savi-janje. dehidracija. deflectere) savijati. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. nedolazak na suñenje. defolijacija (nlat. prosinac. tefterdar. deformisati (lat. kao posledica i cilj toga. defraudirati (lat. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. obmanljiv. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. naružiti. unakaženje. unaka-ženost. deflorisati (lat. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. prevariti. gubljenje. dehidratacija. deflagrirati (lat. deformitas) unakaženost. de. dehortatio) odvraćanje. nakaznost. tefter. nagrñenje. deflegmirati. inflacionisti.

u. za. dekametar. rešiti. razrešnica. decertare) boriti se odsudno. dia) grčki predlog. deše (fr. decizivan glas (lat. podvaladžija. decimal-na mera podela mera na deset jedinica. dechiffrement) odgone-tanje. decima) muz deseti ton računajući po redu od osnovnog tona. dešendendo (