MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

therapefa lečenje) med. meeting. aeg. aeg. aeroeides) koji ima vid vazduha. us. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. lat. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. koja se drži potiskom. aerosoli. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeg. aeg. aeg. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. kamen koji pada iz vazduha. zoon životinja) zool. aerokonvoj (grč. aerokarpija (grč. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aeromantija (grč. aeg. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. . aeg. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeromshanika (grč. aeg. aeg. aerosoli (grč. aeg.). tćnos napon.). gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. u vidu magle ili dima. maglovit. Magnes. aeg. statćs stajaći. zbor. eng. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. čvorište vazdušnih linija. aeromedicina (grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aeg. aeg. planos koji luta. aeroskopija (grč. aeroidan (grč. v. aeg. aerotermodinamika (grč. npr. taxis ureñenje) zool. plasso obrazujem. razvijanje vazduha u telu. veliki aerodrom. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. fr. eksploatacijom i istraživanjima). aerotonometar (grč. aeronaut (grč. pneumatika. kartograf. naročito vazduha. aerometar (grč. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aerostacija (nlat. aerolog (grč. aeg. skok padobranom itd. nautikos brodski. aerostat (grč. aeg. karpos plod) v. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeg. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeg. klinein naginjati. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aerokartograf (grč. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. navigatio) plovidba po vazduhu. aeg. v. portus luka) vazduš-na luka. terror strah. lat. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeg. aerolit (grč. aeroplast (grč. aeg vazduh. metrfa) merenje vazduha. istemi) nauka o ravnoteži gasova. aerokar (od grč. aeg. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aerotaksija (grč. aeg. eng. uvo) ned. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. lat. aerozoe (grč. aeroplan (grč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. aeroskop (grč. aeromagnetometrija (grč. terme toplota. aeg. vazduhoplovstvo. aeg. lithos kamen) meteor. aeg. vazduhoplovstvo. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aerotehnika (grč. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeroterorizam (grč. pomorski) vazduhoplovac. aeg. naus. vazduholik. aeg. aeg) ned. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aeg. aeg. aeg. asroklub (grč. emballo ubacim) stvaranje gasnih. Ićgos reč. aerometrija (grč. koji stoji. aeroplan. od istemi postavim. aerobije. geokarpija. stručnjak u aerolo-giji. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. meteorski kamen. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aeg. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. asronavigacija (grč. aeroza (grč. eng. aeromiting (grč. bakterija u vodi. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. avion. aerozoli v. asroklinoskop (grč. aeg. aeroterapija (grč. aerostatika (grč. aeroport (grč. aeg. helikopterom i dr. izgaranje. lat. aerootitis (grč.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. mechanike) fiz. zagrejavanje letilica itd. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aeg. aeropauza (grč. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aerotaksi (grč. aeg. naus brod. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha.). oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. kretanje organizama koji se slobodno kreću. lat. aerologija (grč.

magneziju-mov silikat. deo-nicama i sl. akcije. Azijat (lat. asbestos neugasan) med. phos svetlost. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. aeg. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. baviti se ažiotažom. aeg. phagem jesti) med. Asianus) stanovnik Azije. v. ejderha) zmaj. azelija (grč. stvoren u maloazijskoj Joniji. aeg. phytcn biljka) bog. filatelija. kao i pod vodom. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. čudovište. azelia) neljubomornost. flotta) „vazdušna flota". geofite). životna sila. plahovit čovek. agio-conto) trg. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. pa i kod tuberkuloznih. a jour) tačan i brz u poslu. ažiotaža (fr. a-. ažur (fr. sloboda. vojnih begunaca i sl. gutanje vazduha. za izolaciju. azgin (tur. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. besan (obično o konju). phone glas) kuz. pravac) bog. aerofagija (grč. metafizičke. nezavidljivost. Asia. aeg. agiotage) špekulacija. lat. azil (grč. ret. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. gramma slovo. aerofoni instrumenti (grč. aeg. aeg. azeličai. izbegavanje vazduha. jedna vrsta nesagorljivog minerala. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. odnosno kiseonika. trćpos obrt. aeg. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. i 2. . agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. koji je pronašao Edison. od nominalne vrednosti. ažiotirati (fr. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. azgm besan) 1. azbest (grč. obaviti posao na vreme. bombastičan. aerofon (grč. iz vazduha (aviona) fotografskim putem.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. osion. aeg. asbestos neugasan) mm. lat. pribežište. naročito zemljišta (terena). ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). aerofotografija (grč. aeg.. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. trgovanje novcem. ažioter (fr. igrati na berzi. veća vrednost jedne vrste novca. nameštanje. neprikosno-ven. ažurirati (fr.. aeg. aerofilatelija (grč. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. ažuran (fr. hartijama od vrednosti. doplata. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. aerotropizam (grč. azbestoza (grč. utočište. phoros koji nosi) donosač vazduha. phobeo bojim se. takoñe: epifite. berzanske zelenap!enje. aerofobija (grč. a-. nem. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. aeg. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. aerotunel (grč. pr. ažistaža (fr. tzv. phoneo zvučim) instru-ment. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje.: bog. aerofite (grč. azigija (grč. bujan. nezauzetost. aeg. aeg. Takvi su pojmovi npr. pomeranje. azijanizam ret. . 2. hartije od vrednosti i sl. agio) trg. zygon jaram) neženjenost. silovit. Aeroflot (grč. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. praviti šupljike. metrfa merenje) 1. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. azilum ignorancije (lat. npr. doterivanje. ažio-kovto (fr. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. ažija (fr. na utočište u nekoj stranoj državi. aerofor (grč. služi kao rñav toplonoša. igranje na berzi. profesionalni igrač na berzi. inače. ala. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. duvački instrumenti. neudatost. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). udešavanje mere. aeg. a-sylos neopljačkan. višak. ajour) šupljikati. aeg. aždaja (tur. zavese u pozorištima i dr. hartija od vrednosti i sl. pun života. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. aerofotogrametrija (grč. aerofilter (grč. plašim se) strah od vazduha. 2. phos svetlost. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. končastog sastava. ital. antički besednički stil. preterano kitnjast govornik. tćpos mesto.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. aeroturbina (grč. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. entelehija i mnogi drugi. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. jedne deonice. neman.

element atom-ske mase 14. znak Es. a-. a. hajvan. motka. azotos. akademska rasprava strogo naučna raspra- . ropsko podražavanje antičkih uzora. Ajas (grč.. egiologija. azojski period (grč. ajsberg (nem. aKademia od osobnog imena AKademos. eins jedan) v. budite pripravni. airli (tur. ajvan (tur. uplitanje. a. 3. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. Lavoazijeov naziv za nitrogen. azotometar (grč. aylik) dohodak. azur (fr. ajdamak (tur. trovalentan. fig. Eis led. logia nauka) v.zoon. sperma seme) med. slojevi bez organskih ostataka. Eisberg) ledeni breg. ua. dynamis snaga. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). plavetnilo. azurit (fr. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). 2. ajluk (tur. bitanga. zoon život) kol. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. redni broj 99. air (tur. zyme kvasac. azotos. as-samt strana) astr. akademičar (grč. krut. vent-en. ajman. ajgir (tur. znak N. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. aitiologija (grč. dobar. haydamak) batina. domaća životinja. ajkuva (tur. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. dobro. grč. velikoj školi (univerzitetu). akademski (grč. neradnik. Ajša (tur. aKademikćs) v. 2. naima krv) med. akademik. pripravan. ogrlina. ili organskoga iz anorganskog. poludeo i ubio se od žalosti. malaksavanje. hayirli) srećan. a. stoka. hazir ola) spremajte se. koji se tiče ove. skitnica. plav mineral. hayir) sreća. haymana) 1. kralja salaminskog. te je. hemijski element. školski. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje.-tur. dobrotvorne ustanova. obrazovan na visokoj školi. tur. visoka škola za nauku ili umetnost. 4. Ayse živa) muslimansko žensko ime. radioaktivan. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. lat. ajnzac (nem. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. dakle. azoospermija (grč. periodos) geol. rednog broja 7. azur. karbonat bakra. sin Telamona. einlegen staviti) štamp. ajnleger (nem. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. ein jedan. ljubavnica. GGlato-nova filozofija. akademija. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. gfgnomai nestajem. nebesko plavetnilo. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. azuran. plata. azoturija (grč. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. plava boja neba. uložak) muz. 5. azur. hazir) 2. radnik koji stavlja drvo pod testeru. Aias) kit. 1. ajvar (tur. akademija (grč. zb<zg toga. a-zoon. nedostatak snage za život. azoik (grč. aKademia. azoodinamija (grč. slabljenje.067. spreman. pl. akademizam (grč. azimut (arap. aKademikos) koji pripada visokoj. gotovan. azur (tur. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). usiljen. azotemija (grč. gde su akademski držali kongres 1869. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. ajmana (tur. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. azotos. hajvar. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. čestit. akademik (grč. ital. dušik. azoogenija (grč. ajnakter (nem. atomska masa 254. ajnc (nem.bez. nastavak ites) tin. ajam (tur. sila) med.) v.19 azima (grč. 3. azzurro) l. arhaik. azotos. azot (grč. korist. Einsatz umetak. više-manje. »sena ljubimica Muhamedova. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu.) vrsta plave boje. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). azo-bojs (grč. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. koji pripada akademiji. gotov. pilu. zadužbina.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. v. koji nije u stanju da održava život) hem. a ostali je deo pod vodom). azurala (arap. praznik beskvasnog hleba. marva. koji se tiče akademije. aitfa uzrok. aygir) pastuv. a-zoon. urem mokriti) med. najstariji period Zemljine kore. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila.) v. zoon živo biće. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. akademičar. zoo živim. Platonova škola. na noge! azurii (arap. a-. ajnštajnij(um). Otkriven 1954. ajskastn (nem.bez. 2.) draga. ajzenaši pristalice Karla Marksa. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. ždrebac. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1.

med. nego stojeći ili u hodu. a-Kaustos) nesagorljiv. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. logia govor) lit. praćena hipertrofičnim promenama na koži. nautika. vrsta berila. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). bodljikava karlica. grč. akacija (grč. aquaplaning) sp. a. nepriličan. lat. eng. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. po učenju Upanišada: etar. akarecevole (ital. akatagrafija (grč.) fil. student univerziteta. akvatikum. akvarelirati (ital. akarecevolmente (ital. a kapele (ital. Etiopiji. ned. axampsfa) negipkost. v.ne. a-Katalektikos) poet. zakupac robe radi cphekulacije. akatist (grč. kamerama i dr. v. nepoi-manje. akapLja bodlja. akatalektičan stih (grč. Hristu i svetiteljima. aqua. aqua) voda. bez. ljupko. neprikladan govor. nezapaljiv. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). graphfa pisanje) med. naročito na Veliku subotu. pravo odvoñenja vode. aqua. Kata. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. akantopelvis (grč. acqerellare) slikati vodenim bojama. po svom ćefu. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. stojeći. zbirka satiričnih. accapareur) nakupovalac. a kvadro (ital. akatarzija (grč. akatastatičan (grč. destilacijom prečišćena voda. malodušnost. akvedukt. akatolik (grč. aqua voda. akarecevole. akvadukt v. assarageg) zakupljivati radi dobiti. akvanautika (lat. a. u nezgodan čas. nedostatak razumevanja. akatističan (grč. tj. a-. aqua. med.ne. umiljato. naročito protestant. nemogućnost pijenja ili gutanja. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. pravo isuši-vanja zemljišta. akaustičan (grč. akalkulija (grč. koja se peva. neshvatanje. nepravilan (za groznicu). koji se ne peva sedeći. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. neshvatljiv. akvaplaning (eng. prekapnica. ukrućenost udova. akva destilata (lat. akva Bineli (nlat. a-. a-. akampsija (grč. podrugljivih pesama. a kapričo (ital. akvarelist(a) (fr. akak!a) bog. aqua. fr. četvoroglasno. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. . akatapozis (grč. pedis noga) podvodni bicikl. akvarel (ital. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. nestalan. potres mozga. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. nena-klonost prema čistoći. nepojmljiv. accarezzevolmente) tuz. akademski grañanin slušalac. akarpija (grč. akaša je starija od svih njih. a capriccio) nuz. akaparer (fr.. aKataleptos) nedokučljiv. planus ravan) sp. od koga se dobija gumarabika. pelvis karlica) med. akardija (grč. med. akvaplan (lat. akvaped (lat. Kathfzo) ne sedeći. tj. a-. papilomi i dr. a capella) kuz. samovoljno. akataleptičan (grč. akaša (ind. a quadro) muz. Kataposis pijenje) med. akatalepsija (grč. aqua Binelli) farm. axantha bodlja. agere voditi) prav. pes. akantologija (grč. snabdeveno reflektorima. fig. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. aKairos nezgodan. nemanje srca. akairologija (grč. logia govor) nezgodan. kao što su bradavice. akagrJa) neplodnost. akva (lat. a-Katastatos) nepostojan. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. akvamarin (lat. akantoza (grč. neuredan. aqua. accarezzevole) muz. reč akakJa znači nevinost).akairologija 20 akvarelist(a) va. Africi. zgrčenost. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. kao „prostorna supstancija". lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. nečistoća krvi. marinus morski) min.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. axantha bodlja) ned. calcul račun). acquerello) slika izrañena vodenim bojama. akaparisati (fr. u četiri glasa. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. akvabatik (lat. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. akvalung (lat. aqua. akvagij(um) (lat. mekuštvo. aqua destillata) hen. Kardfa srce) fiziol. omanje trnovito drvo koje raste u ist. aKathars(a) nečistoća.

aklimatizacija. acquisitor) čovek koji nešto stiče. zajednička tekovina muža i žene. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. nauka o hirurškim operacijama. akvatilije (lat. aklimatacija. stari rimski vodovod. atiline (lat. aklimatizirati (nlat. skupljač oglasa (za novine). akvaterarij(um) (lat. aćtak) glupan. močvaran. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). aquila) zool. aKephalos bezglav) sanjalica. acquestus conjuga-lis) prav. kri-tično. akvijescirati (lat. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aquatilia) zool. aceridi. fig. anne (grč. zarada. akumetar. 2. god. acquisitor sticalac) trg. a-. blepo vidim) ned. akvagijum. jednoglasno. v. tj. akenonoet v. aidestos nezatvoren) Opt. gnojnica. a medved za žute kruške. aKesis) v. aquila) pl. akoemetar (grč.. ovlašćeno lice koje. akizam (grč. aquiescentia) umirenje. acclimatatio) v. orao. v. akvozan (lat. fortis jak) hen. slatkovodne životinje. snažna voda. nabavljanje. aklastičan (grč. acezija. fig.adobivanje. aklamacija (lat. aklimacija (nlat. vodeni. astr. acquisitio) tekovina. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). aqua. aqua. metron mera) med. akiurgija (grč. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. ake lečenje. oblik ruskog larpurlartizma. kanal. kad se neko pravi da nešto ne mari. klicanje. aklimatizacija (nlat. upotreba reči u prenesenom smislu. prelomio stanje u razvoju bolesti.akvarij(um) akvarij(um) (lat. akvizitum (lat. šiljak) med. acquit) plaćanje. barovit. akvadukt. akijezis (grč. akezija (grč. ital. akte vrhunac. kišovit. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). 2. acclimatisare) prila-goditi. koji ne prelama. mesto u apoteci gde se drži voda. orlovi (orao suri i orao krstaš). akefalos (grč. izmirenje nekog dugovanja. akvizitor (lat. acenonoet. priznanica. fr. akik (tur. ime jednog sazvežña. navikavanje na tuñu klimu. bogat vodom. akmak (tur. acquisitum) nešto što je zadobiveno. med. budala. naviknuti na neku tuñu klimu. prilagoñava™ podneblju. aklimatiziranje. ukočenost jednog uda ili više udova. acedija. aquaticus) podvodan. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. npr. aquiscere) umiriti. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. slepilo za plavu boju. akvozitet (lat. z. akme (grč. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. vodovod. akolada (lat. ducere voditi) 1. koji živi u vodi. akvizicija (lat. kišovitost. aqua. pozdravljati klicanjem. ukras u obliku orla na zabatu kuće. akvijescsncija (lat. aki (fr. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. umirivanje. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. aqua. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". aklimacija. aquaticum) prav. nabavljene. acclimatio) v. akognozija (grč. stečeno.. par aklamasjon (fr. par acclamation) izvršiti izbor. collum vrat. čovek koji ne trpi ničiju vlast. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. akedija (grč. aquarius) astr. nauka o lečenju sečenjem. vlažan. ret. accollata. aklimatacija (nlat. akvatikum (lat. sticanje. akvila (lat. vodovodna cev. ili usvojiti kakav predlog. stečeno dobro. akvatinta (lat. a-. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. aquositas) bogatstvo vodom. odomaćivanje. pokraj vode. akirija (grč. uzvikivanje. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. vodene biljke. pristankom svih. poznavanje sredstava za lečenje rana. nabavlja ili zadobiva. uzetost živaca. aKinesfa) nepokretljivost. aklimatizacija. zool. bubuljica. arh. bez pojedinačnog glasanja. zarañuje. kuapbv zagasito-plav. akov lek. gnosis poznavanje) med. uz platu ili proce-nat. farm. ergon delo) ned. zadovoljiti. 1. ne lomi zrake. 3. bez pojedinačnog glasanja. aquosus) pun vode. akpe) med. aKedeia) v. Akvarij(us) (lat. akio čujem. 21 akolada akianoblepsija (grč. akinezija (grč. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. akug£a) neprava upotreba jedne reči. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. Kyesis trudnoća) ned. akvatičan (lat. akviziter (lat. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. . 3. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. nesposobnost »sene da bude oploñena. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. akvafortis (lat. odomaćiti. akvedukt (lat. aklamirati (lat. akvestus konjugalis (nlat. sprava za merenje stepena jačine čula sluha.

. na ime zarade ili primanja. svršen. accompli) završen. viljuška za zglašavanje. logia nauka) nauka o lekovima. tačkati. porav-nati. kotyledon udubljenje) il. suprotno: ateizam. nlat. o sredstvima za lečenje rana. a-. akranija (grč. ove-riti. accordeur. zagraditi. akomodirati se. akomodacija (lat. akonitin (grč. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. pronañena 1829. uroñena nakaznost glave. accorder) zglasiti. accordoir) muz. assoglmoder) podesiti. otuda: dati neki posao u akord. pogodba. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. naročiti način plaćanja radnika. povećanje. nl. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. proždrljiva!]. akoz lek. sloga. bezdlačnost. udešavanje muzičkih instrumenata. accorporatio) sjedinjenje. akorporirati (nlat. udesiti (glasove. poravnanje. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. utvrñenja i sl. fr.. a conto) trg.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. akreditiranom. akomodman (fr. urediti. akompanjirati (fr. fr. akologija (grč. pa i sam svet. akolirati (fr. zagrada. na račun. a-. a conto) uzimanje na račun. „štimer". izgladiti. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. priseo jiti. a-. voj. uopšte svaka otrovna životinja. akrep (arap. voj. na ime. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. kuz. sprovodnik. saglasnost. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. zglašavajući. akosmija (grč.22 ramenu novoproizvedenog viteza. accreditivum) punomoćstvo. bog. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. unapred. žderonja. v. akordamento (ital. zglaša-vati. kote kosa) ned.8 t2). aceordium) kuz. pripadanje. namiriti se. trg. predujam. akr (eng. izravnati. accommodement) udobno ureñivanje kuće. akreditiv (nlat. sobe i dr. akratos jak. spojiti. nečistoća. zglasilac. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. priraštaj. zagrliti. akrement (lat. poravna™ se. . god. ćelavost. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. uzimanje predujma. akordirati (fr. suma koja se uzima na račun. akreditirati se steći ime. poravnati se. akomija (grč. overenje. akolit (grč. akreditirati (nlat. accompagner) pratiti. akratija (grč. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. vezati za ggritke. kao jedino što doista živi. akrescenzija (lat.crescere rasti) prira-štaj. Aconitum napellus) hem. accordo. priznati. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. odobriti. akotiledone (grč. staviti u za-grade. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. poverenje. ckrku-larni akreditiv akreditivno. kuz. udesiti se. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. namestiti se udobno. udesiti. akosmizam (grč. ugovor. asge) engleska mera za površinu. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. akrescenziJa akorder (fr. terme. akdniton jedić. tj. accommodatio) udešavanje. sporazumeti se. kranfon lubanja) fiziol. aKĆluthos) pomoćnik. na ime zarade ili primanja. pridružiti. a ne nadnicom. accoler) obgrliti. a-. akompanjist(a) (fr. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. accrementum) poraštaj. npr. akontacija (ital. a ne nadnicama. okončan. uvaženje. akordion (ital. accompagner) pratilac. akompli (fr. fet akompli (fr. zglasilo. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). udešavanje. slagati. glas. med. predujmiti. zglašavanje. akontirati (ital. tur. bolestan izgled lica. akonto. slaganje. a kong» (ital. punomoćje. akord (ital. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. akordoar (fr. kćsmos uredan) neurednost. žice). o plaćanju nekog duga. unapred. accommodare. udešavanje instrumenata i glasova. akomodirati (lat. assogrogage) prisajedi-niti. dati kredit. accordamento) muz. 'aqrab. aKolastos) neumeren čovek. samo modifikacije božanstva. po svršenom parčetu. koji je u punoj snazi. složiti. a-. poverenje. dopustiti. u ime predujma. jakrep. = 4840 kvadratnih jardi (4046. accord. krateia nemoć. akorporacija (nlat. akrep) škorpija. a-. ad. bledilo. ital. tip. fait accompli) svršen čin. vansudsko poravnanje. uzimanje unapred. plaćati taj posao po parčetu. dovršen. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. opunomoćiti. sporazum. akratoterme (grč. po dešavanje. samo bog. ne nadnicom. accordatore) kuz. pripojiti. accreditare) ovlastiti. bez istinske stvarnosti. dok su sve ostale stvari. sprovoditi. akordando (ital. akolast (grč. udešavajući. accordando) kuz. združenje.

akroterion vrh. brižlji-vost. šiljatost glave. u obliku predavanja. akribometar (grč. mikrćs mali) med.(grč. monos jedini. akrfs skakavac. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akrogrami (grč. bazipetalan. ahromazija. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akros. krajnji udovi tela. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akriminacija (nlat. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). onaj koji se hrani skakavcima. glavica) ark. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akritičan (grč. temeljitost. akromion (grč. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). kome je potrebno usmeno objašnjenje. graphfa.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akribologija (grč. istraživanju i. kephale glava) znat. akropostija. kolon ud) št. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. oleum ulje) hen.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. acrimonia) oštrina. pelivan. aseg oštar. akromonosilabike (grč. poslednjeg uzroka stvari. postupak pri radu kiselinama. akro. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. usmen. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akribes. šiljat. akrobacija (grč. stfchos niz. krajnji. med. pleće. uopšte. plećka. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. tačnost u govoru. savesnost. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akropostija (grč. opori lekovi. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akros. akros. oporost. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akros. otpornost. nosa. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. lopatica. pisanje) tip. gornji. phagos žderač) skakavcojed. akromatopsija v. akros. nekritičan. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. kiselina. akroazis (grč. akrobatika (grč. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akropatija (grč. metron) tačno merenje. kao i ostalih perifer-nih delova tela. ljuti. gornji deo. slemenu grañevina. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. redak) pesma kod koje početna. . bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. znat. vrh zgrade. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akros. okrivljavanje. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). tj. akrobistija (grč. akrilna kiselina hen. odseca. akrobystfa) v. akribometrija (grč. karpos plod) bog. npr. akros. predavanje. akrolein (lat. akros. koji se. akromfa) znat. gorčina. predavanje. akrokefalija (grč. akromatin v. ruku i nogu. akrostih (grč. jezika. čitanje. akros. accriminatio) optužba. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. petalon list) bog. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. akrobistija. u životu. neodreñenost stanja bolesti. optuživanje. <upr. akros. naročito krajnjih. akros. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). akros) fil istraživanje prauzroka. akroliti (grč. akrokarpičan (grč. rasuñivanja. akribes. prevrtač. akromikrija (grč. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. ahromatin. akrokolije (grč. sophia mudrost) najviša mudrost. akropetalan (grč. koji nosi plod na vrhu. donje vilice. akrotizam (grč. akrimonija (lat. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. gipko-sti i okretnosti. pri obre-zanju. akribija (grč. akrizija (grč. akros. akridofag (grč. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. aseg ljut) farm. usnica. akrobata) (grč. akronim (grč. odyne bol) ked. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. ruke i noge) od kamena. akrije (lat. akrisfa) nerasudnost. akroama (grč. Akropolis (grč. teško razumljiv. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. pathos bolest) med. ljutina. akrćasis) slušanje. ahromatopsija. akros. akromegalija (grč. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akromazija v. megas velik) med. akro. akrografija (grč. pisanju. akros. akros. akrosofija (grč. akroamatičan (grč. akromion. polis grad) gornji grad. avij. kratkoća jednoga ili više udova. akroterija (grč. akribeia) tačnost. neodlučnost.

akroholija (grč. bradva. učenje o vrednostima. gram. dela apostola. radnje. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. nadljubiča-stih. odstraniti je. radi u nekoj oblasti (npr. actor vršilac. razjarenost. politički aktivist). activa) trg. zrakova da izazovu hemijske promene. fr. aktivnost (lat. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. potraživanje (suprotno: pasiva). mekanog tela. aksist (nem. aktive (lat. razjaren) jarost. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. akros. bez kostura. pospešiti. activus delatan. os) osni. ne raditi po njoj ništa. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. ubrzati. akt (lat. activus. naročito sudska radnja. akta publika (lat. delanje. raditi) pl. aksiologija (grč. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. istina koja se ne može dokazati (npr. teorija vrednosti. istinit. izvršilac) glumac. activitas) živost. akta (lat. aksonometrija (grč. aksiomatičan (grč. praktično. aksinomantija (grč. koji vredi. njegovim stalnim nastojanjem. uši. stavljanje u delovanje. Kad su dve količine jednake trećoj. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. pl. usta). osovina. delatnost. activi) pl. aheša) negostoljubivost. pregalački. raditi) fil. morske životinje iz porodice anto-zoa. one koje se tiču države. imanje (novac. ubrza-vati. aktivizam (lat. koji se ne dokazuje. radnja. mast. dejstvo. aktiv 2. actum. aktivitet (nlat. trg. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. javne radnje. tj. aktinije (grč. aktivirati (nlat. ustalački. salo. 2. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. živ. aksiom (grč. pogurnuti.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. acta od agere delati. akrofobija (grč. axis oca. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktentašna (nem. activare) staviti u dejstvo. radinost. 2. u dejstvu. suprotno: inaktivi. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. hem. v. aksenija (grč. aktivist(a) (lat. nlat. rasprava. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. onda su i meñu sobom jednake). aksiom. acte) delo. cijanoza. 1. actinaria) 3001. imovina. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. axine sekira. radni. akseničan. aktinos) hek. naročito u sudu.) med. timologija. osovina. actus. uvesti u aktivnu službu. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. svojstvo sunčanih. activare) v. poz. svaka svečana javna radnja. activus) v. akrocijanoza (grč. radno stanje (suprotno: pasiv). up. manteia proricanje) proricanje po sekirama. . akrćcholos jarostan. axios vredan. koji dejstvuje. okretnost. aktivator (lat. aktinizam (grč. v. acta apostolorum) pl. radan) 1. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. aksiomatika nauka o aksiomima. hartije od vrednosti. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. 2. državnim nad-leštvima itd. „osovine Berlin—Rim—Tokio". aksilarni (lat. aktis. zrak) fiz. marljivost. javni spis. aksijalni (lat. lat. act. axis osovina. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. pojačavanje delatnosti. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. activus delatan. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. ahbp oca. v. gram. Aktentasche) torba za spise. koji radi. čin. pospešavati. aktfs. šake. od kojih sopstvenik ima koristi. aktiva (lat. akta apostolorum (lat. axioma ugled. očevidan. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. dela. okretan. fil. aktivirati. aktiv-nost. activus delatan) onaj koji je delatan. eng. aktfs. još u službi. za razliku od pasiva. negostoprimstvo. aktivi (nlat. aktinos sunčani zrak. očevidna istina. vredan. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. delovanje. koji označava delatnost) 1. aktinidi (grč. radan. aktivitet. Achse osovina) „osovinaš". metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. akros. nedokažljiva istina. aksungija (lat. acta publica) pl. aktivisati (nlat. aktivacija (lat.. moruzge. acteur. activus delatan) radan. logia nauka) fil. pristalica aktivizma. ili su mu čak od štete. akter (fr. aktivan (lat. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. farm. tj. radni. pretres. nekretnine). axilla pazuho) pazušni. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. osovinski. revnost. spisi koji se tiču nečega. agere delati. activa) trg. stopala. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina.

ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. mykes gljiva) ned. činjenički. istinit. aktinomorfan (grč. aktuar (lat. stvarno. akuzator (lat. radioaktivan element. . aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. accusatorius) prav. aktis. kinetička energija. primorci. optužni. 2. actrice) glumica. znak As. aktinografija (grč. actuel) sadašnji. prozračavanje rendgenom. therapeia lečenje) med. aktinimetar (grč. prouzrokovači aktino-mikoze (v. accusativus) gram. aktuelaost. atomska masa 219. nevidljivi. aktuelan. ascusa-bilis) tužljiv. actus) radnja. aktuacija (nlat. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktinična energija (grč. aktualizovati (fr. aktis. izdavalac punomoćja. actualis) sadašnjost. agere raditi. bodljikast. današnja zanimljivost. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktis. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktinometrija (grč. akuzator. optužljiv. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. poluvreme raspada 3. aktinometar (grč. grapho pišem) fiz. spol-no sjedinjavanje. acuitas) šiljatost. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. energeia delo. actualis) v. goveda i svinja. aktis. dejstvo nekog leka na organizam. naročito geologije i bio-logije. actualis) fil. aktovka (lat. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. akuzativ (lat. ispitivanje. kažnjiv. actuel) v. aktinon (grč. accusare optužiti. aculeiformis) žaokast. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. koji hemijski dejstvuje. akuleiforman (lat. zrači H-zrake. aktuelan (nlat. accusator) tužilac. zrakast. lečenje zracima. rad. med. aktinos zrak) fiz. svečan čin. actualisatio) privoñenje u delo. aktis. akuzacija (lat. aktualizo-vati. advokat. sadašnja važnost. metron metar) fiz. actu) u istini. optuživanje. aktualizirati (fr. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. ostvariva-ti. aktualitet (lat. aktinogram (grč. aktis. tužilac. aktualizam (lat. akte strma obala) pl. accusatio) tuženje. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. tužitelj. čin.). današnji. koji se odnosi neposredno na današnjicu. ostvariti. actualiser) v. savremen. princip prirodne istorije. optužilac. znak Ap. aktinomicete (lat. akuzatorski (lat. stvaran. aktinoidi v. Actinomyces) biol. morphe oblik) bog. aktus (lat. actuatio) med. nlat. zarazna bolest najpre opažena kod konja. savremenost. optuženje. aktis. aktis. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. odista. redni broj 89.. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. aktis gen. koji je na dnevnom redu. supr. accusatus) tuženik. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. oštrina. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. hem. aktor (lat. ostvarivanje. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. aktis. actualis. aktinoskopija (grč. školska svečanost. akuitet (nlat. dan. svečanost. stvarnost. akuzabilan (lat.92 sek. aktualan (lat. graphia opis) nauka o zracima. aktinomikoza (grč. aktinoterapija (grč. rentgenogram. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. aktis. naročito: oštrina tona. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. što). instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktinidi. današnjica. dat. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktis. fr. aktualizacija (lat. suprotno: akuzatus. tuži-lački. teorija aktualiteta psi*. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. aktuelnost (fr.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. danost. aktu (lat. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. atomska masa 227. skopeo gledam) med. akuzatus (lat. delo. actor) prav. aktinoelektricitet (grč. aktinij(um) (grč. aktfs. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). metron mera) fiz. aktinski (grč. aktualitet. aktrisa (fr. aktinograf (grč. prenošljiva i na ljude. actuarius) sudski pisar. aktis. oni koji stanuju na obali. a ne nešto supstancijalno. sparivanje. aktis) hen. optuže-nik. gramma slovo) rendgenska slika. koji hemijski razlaže. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktuelna energija živa sila. ostvarenje. ispoljava se na organima za va-renje. metron mera) 1. jesu aktinski. zastupnik. redni broj 86. privesti ili privoditi u delo.

ubr-zavati. a druga akceptant— primalac). oštri naglasak. isticanje. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. cirkumfleks. accepta) pl. gravis. akut (lat. grč. nlat. grč. accelerativus) ubrzavan. spajati. akcentus akutus (lat. akuo čujem. dohoci. teški naglasak (u grč. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akumulirati (lat. accepti latio) trg. akuo čujem. akupresura (lat. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. accoucher) pomoći ženi da rodi. akcept (lat. akulturacija (eng. steći. accelerare) ubrzati. akcentovati (lat. acupictura) vezenje. a obično traje do 40 dana. akcentuacija (fr. akceptirati. akupunktura (lat. accentus circumflexus). akoemetar. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. nagomilavač. akupiktura (nlat. akcelerirati (lat. akcentus cirkumfleksus (lat. uredan. valac. trasat. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. 2. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". akceptilacija (lat. akušerstvo (fr. akcentus gravis (lat. odobra-. slog ili neku reč. up. koji ubrzava. spojiti. prihvatljiv. gramatici. primalja. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. accoupler) sparivati. acceptare) v. usvojljiv. dvornice. vez. znak za obeležavanje naglaska. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. nauka o zvuku. ret. accoucher) babištvo. acculturation) l. primaljstvo. jednog glasa. pri izgovoru. accentuation) gram. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akušer (fr.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. punctura bod) med. reč kojom se izražava primanje menice. vezivati dva po dva. acutus oštar. akceptant (lat. staviti. od dveju ugovoračkih strana. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. „prihvaćena". aparat za skupljanje električne energije. akušeza (fr. tačan. acceptare) primiti. nagomilavač) fiz. accumulatio nagomilava-nje) 1. „sprejeta". primljena menica. akustika (grč. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). naglasak (sloga ili reči). akceptabilan (nlat. savestan. acutus) oštar. primljen od Kineza i Japanaca. akutan (lat. akcentologija (lat. prihvatiti. acceptatio cambii) primanje menice. sticati. koji prisiljava na brzo rešenje. metron mera) v. akutangularan (lat. gramatici). acupressura pritisak iglom) med. accentus naglasak. poroditi. jedna je promitent — ponu-ñač. acceptibilitas) pri-mljivost. nagomilavanje (reči i izraza). akumulacija (lat. acus igla. akcen(a)t (lat. priznati. ubrzavanje. acceptabilis) primljiv. akceptacija (nlat. akumulator (lat. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. izvijeni naglasak (u grč. način lečenja nekih bolesti. accentus naglasak) gram. novac. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. sloga ili neke reči putem naglašavanja. paciscenata. pozori1pte. gram. accuratus) brižljiv. ubrzavajući. prihvatljivost. . accentus) gram. modernizacija (primitivne) kulture. akceptor (lat. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. skupljač. akumetar (grč. oštri akcent. spa-riti. naglašavanje. akušersko odeljenje med. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. ubrzanje. crkva). akutan bol iznenadan i veoma jak bol. accentus acutus) gram. nauka o trudnoći. kao u molra. babičiti. akceptirati (lat. porañati se. akut. akcentuacija. 2. prihvaćen) primanje menice. akcelerometar (lat. ispravan. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. nauka o akcentima. poroditi se. akustičan (grč. poroñaju i babinjama. accumulator gomilač. acceleratio) fiz. primalac jedne na sebe vučene menice. slušam) fiz. acceptus primljen. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akcept. akcent. accelerare ubrzavati. stavljati ak-cente na reči. akuratan (lat. acceptare) primalac. akcentovanje (lat. prihodi. i fr. akceptibilitet (nlat. acutus accentus) gram. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. akuširati (fr. akcepta (lat. angularis ugaoni) kom. logia nauka) gram. accoucheuse) babica. oštrougli. akuplirati (fr. akustikos. akceptovati (lat. v. prek. odobriti. accumulare) nagomil(av)-ati. accentus gravis) gram. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. akceleracija (lat.

accidere) pl. accessorius) sporedan. akcipirati (lat. koji se tiče dejstva. gde je vladao rñav umetnički ukus). dejstvo. al (tur. poluprovidno staklo. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. Aladin. accedere) pristup. eng. lat. actionator) tužitelj. sporedan posao. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. accise) onaj koji plaća prirez. alabastros.. »sena opaka jezika. alay bayragi) glavna vojnička zastava. 2. parada. slučajan. alabandizam umetničko ošljarenje. alajka (tur. a la kart (fr. Aladinova lampa v. lat. slučaj. veoma tvrda vrsta gipsa. de-latni. često se upotrebljava i el i ul. akcidencijalan. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. accessus. akcizor (fr. accidentialis) nebitan. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. (arap. shvatiti. Al-kuran itd. ono što još pripada glavnoj stvari. trošarinu. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. al) otvoreno crven. čuti. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). sporedna nagrada. druga nagrada. alaj-beg (tur. fr. ak§am) l. naučiti. odn. akcioiiradi-jus avij. a la bon-er (fr. oporezovati. alaj (tur. zalazak sunca. delatnost. poreznik. accidens. akcidence (lat. prila-zak. accedere pristupiti. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. med. 3. al. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. delanje) radni. alajbegova slama ono što nema vlasnika. nlat. accise. gomila. mnoštvo. sreća. accipere) primiti. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. alaj-barjak (tur. sluškinja. po ugledu na nešto.akcepcija 27 privreñivanje. optuživati. accisia. tip. halayik) 1. akšam (tur. sporednosti. trg. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. prvi mrak. acctionnaire) trg. osećati. robinja. accise) odrediti prirez. obrazaca. izbor jela po jelovniku. koji nema veze sa suštinom stvari. halal. ala breve takt (ital. tur. što je promenljive ili slučajno u njoj. na probu. pristup) početnik. accessio) pristupanje. ružičast. alabaster (grč. accessus pristupanje. akcesit (lat. senzal. a la (fr. udeo. delanje. acceptio) primanje. akcesija (lat. accidentalia) slučajnosti. član nekog akcionarskog društva. naročita. deoničar. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. action) radnja. akcionator (nlat. akcidentalan (nlat. akcioni (lat. raspusna. actio. akces (lat. u vodi teško rastvorljiv. hartija od vrednosti i sl. uzgredan. a la carte) prema jelovniku. alabastersko staklo mutno. vreme četvrte molitve muhamedanaca. akciza (fr. Aladnnova lampa. actio tužba) tužiti. poput (čega). opažati. accidere. desiti se) nebitna. koje nisu bitne. a 1a) kao. posrednik. accidere dogoditi se. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. usvojene značenje neke reči. svečana povorka. po. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. akcidencijalan (nlat. accise) trošarinac. opaziti. prihvatanje. akcesist(a) (lat. trošarina. po zalasku sunca. trošarinu. pri-laz. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). a la bonne heure) u dobri čas. pomoćni. osetiti. rumen. stupanje na vlast. alev. jezičara. akcionar (fr. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. odeljenje konjanika. akcidentalije (lat. sporedan. pripravnik u službi ili zvanju. akcija (lat. usvajanje. akcizant (fr. sporedna. akcionirati (lat. tužilac. akcizirati (fr. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. accidentalis) v. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). slučajna zarada. izrada tablica. deonica. fini. accidere dogañati se) prirez. al-kali. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . akcesoran (nlat. akcidens (lat. alabastar. alabastrum) št. akcidencija (lat. alal. al-) arapski član. razumeti. svetina. ono o čemu niko ne vodi računa. op-tužiti.(ar. alkohol. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alay) vojska. slučajne osobine neke stvari. 2. npr. actio rad. pokvarena. preduzimlji-vost. priraštaj. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). napad groznice. nemoralna žena.

albifikacija (nlat. eidos izgled. alatura (nlat. zapadnjačkog). albatross) zool. album (lat. neobuzdan čovek. sjajanje metala. fig. alumen) stipsa. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). uznemirujući.: alafrZnka. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. allas. alantoida (grč. pokloniti. orijentalskog. alla turca) na turski način. napad na nekog grdnjama. a-. alarme. Alba Greka (lat. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. praviti uzbunu. naročito ručni. alarmist (fr. lat. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. nasledio odsustvo bojene materije. obespokojiti. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. alafranka (ital. albacija (nlat. albus beo) med. na kome će se ostvariti neka radnja. albuminimetar (lat. oblik) zool. afferre donositi) prav. albus beo. alarmantan (fr. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). beli feldspat. pravi bog. materija koja u sebi sadrži belančevine. albertotipija tip. albatio) beljenje. po evropski. miraz. od helal) l. vid. alah (arap. albino (um. afferre doneti. bela mrlja na rožnjači oka. miraz. albus beo) min. sve što je potrebno za rad. zabrinutost. Alemanne) gladnica. alarmant) uznemiravan. književnosti i kulture. oboljenje usled trovanja kobasicom. nemir. bez prethodnog gruntiranja. alba (lat.. „brdska zemlja") staro. supr. alantotoksikon (grč. koračnice. uznemiriti. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600.000 listova). Albion (kelt. alarm (fr. posrebravanje metala. alatus krilat) davanje krila. belančevina. albino. koji uznemiruje. prćija. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. gramežljivac. alatio. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. crtežima i sl. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. ala marna (ital. poziv ili znak ka oružju. po turski (za razliku od evropskog. do zemlje duga. bela. allantos kobasica) med. alaman (nem. koju treba ispuniti slikama u boji. u zbunjivati. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. albus beo) med. maraka itd. knjiga sa belim listovima. strah. ribar. zastrašiti. riñan. donositi. alaliti. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albit (lat.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. albumen) hem. allatratio) lajanje na. . uzbuna. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. a-ilah) bbg. albumen belance) hem. at konj) alatast konj. albuminat (lat. alaun (nem. odmah. alantijazis (grč. alatracija (nlat. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. a oči crvenkaste. albumen (lat. metron mera) hem. albinizam (lat. al crven. all'arme) voj. obespokojavajući. alata (lat. tj. botulizam. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alarmirati (fr. pustahija. lat. alla prima) slik. albumen. albumen) hem. Alaun. belančevina. belančevinasta materija. albugo) med. alas (mañ. jer bi odbilo svu svetlost. alarmer) uzbuniti. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. albugo (lat. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. po zapadnjački (za razliku od turskog. najednom slikati. riba i gmizavaca). alativ (fr. halaliti (tur. nespokojstvo. albanolog stručnjak za albanologiju. lalein brbljati) med. alla marcia) iuz. ital. alaturka (ital. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. 2. alat (arap. spomen-knjiga. svetao. alantoidna tečnost zool. grč. tur. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. oprostiti se. poštanskih karata sa slikama. alacija (nlat. požurivanje. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. usled čega koža i kosa izgledaju bele. albolit (lat. allas. albifikacija. ubrzanje. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. allantos kobasica. allatus donesen) pl. albatros (eng. začednica. oruñe. pozvati ka oružju. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. alat (tur. ala prima (ital. alat) pribor. albumin (lat. pozdraviti se. supr. allas. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. nazvane po pronalazaču. alat.: alaturka. alla franca) na evropski način. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. halas. spomenar. naročito bakra. islamskog). albus beo. začedna bešika. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. allatura. alamanka (tur. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. albedo (lat. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. albification) v. grč. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. knjiga za skupljanje fotografija. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. toksikon otrov) hem. lat. albacija. oprostiti se na rastanku. onaj koji boluje od albinizma. album belo) belina. danas samo pesničko ime Velike Britanije.

deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. kao znak šećerne bolesti. uputstva. alea kocka. „volovsko oko". algrafija (grč.'. grč mišića praćen bolom. alvus (lat. mesta navedena iz drugih dela. pozivanje na neki zakon. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. alga. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. stolica. u sazvežñu „Bika". aleatorna promenljive: slučajna promenljive. alegata (lat. albuminurija (lat. algetičan (grč. albuminozan (nlat. algologija (lat. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. kocka je bačena. alveoli) l. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. algoritam. igrač na sreću. algos bol. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. 2. al-veolarni živci vilični živci. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. najčešće algi.. napojnica.. račun simbolima po odreñenim zakonima. albumoze (lat. algofon (grč. „sastavljanje razdvojenih delova". algospazmus (grč. nauka o algama. plamene boje. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. algema) med. algorizam (arap. alea kocka) muz. nastao usled bola. bescvetnice. alge (lat. rythmos odnos) 1. alvearij(um) (lat. spasmos grč) med. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. grč. neuralgija. zvezda prve veličine. pče-lanik. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . algolagnija (grč. alvadžija (tur. belančevit.) astr. graphfa) tip. aleatorium) igračnica. algija (grč. alvearium) košnica. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). ureo mokrim) med. alea jacta est) posl. aldum (tur. albuminosus) koji sadrži belančevinu. grč. algoritam (arap. grč. alveolaran (nlat. algaritam (arap. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. allegatum) navedeno mesto. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. izlučivanje belančevine mokraćom. lagneia obljuba) med. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. alev (pere. (boza). rythmos) v. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). algama (grč. jasno crvene svetlosti. požuda za bolom. aldehid (nlat. tj. aldim) zlato. ale! (fr. god. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. izvoñenje. voštane ćelije u pčelinjem saću. Aldebaran (arap. okrecima. alvaluk (tur. idi. nagrada. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. phonos ubistvo) med. algeo osećam bol) med. male duplje.. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. albus beo) ned. izmet. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. aldumaš (tur. alkohol lišen jednog dela vodonika. algae) bot. alea kocka. algeo osećam bol) bolan. alva (tur. otuda i naziv. albuminoidi (lat. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. aleator) igrač kockom. algos bol. na-vod. udžbenik algebre. konačno sam se odlučio na neko delo. grč. trnka. algoritam. anat. ćelijski. algaritam. grč. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. napred! alea jakta est (lat. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. allegata) pl. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. algos bol. alveole (lat. bolesti bubrega i dr. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. slastičar. aleatorni (lat. algebra (arap. albus beo) fiziol. alcohol. kriptogamne vodene biljke. trbuh. aleator (lat. kockar. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. kockarnica. halva. 2. znalac algebre. ležišta za zube u vilicama. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. mat. alegat (lat. med. uživanje u bolu. bol. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. alea kocka) slučajan. koji odgovara litogra-fiji. aleatorij(um) (lat. helvahk) napojnica. helva) v. bolešljiv. albumen. bol živaca. okreni. ćelijast. al-gebr) kat. rythmcs) v. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike.. kukuruznog brašna i dr. aleatorika (lat.) crven. alvus) anat. allez) hajdete. aleatiko (ital. npr. logia) bog. dakle. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. veština računanja.

aleksifarmakon (grč. alejkum selam (tur. strasno i brzo. allegro assai) muz. hitro. alegro kon fuoko (ital. v. allegro con moto) muz. aleksiterijum. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. aliluja. koji potiče iz Aleksandrije. v. allee) drvored. naročito protivotrov. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. alegro kon spirito. aleksandrijski gramati-čari. šetalište izmeñu dva reda drveća. allectatio) mamljenje. odmereno hitro. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. allegro ma pop troppo) muz. aleloftorija (grč. pesma u slavu boga. alegoričan (grč. allegretto) muz. slikovit. alegro di molto (ital. manje živo. aleksija (grč. pat-hos doživljaj. pharmakon lek) med. alegro vivace) muz. živahno. alegrisimo. uzaja-mni. alegrisimo (ital. allegro con brio) muz. sa žarom. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). rug vatra) med. alegro ma non tropo (ital. pozivanje na spis. slikovito objašnjenje pojma ili misli. »sivo.) nauka o protivotro-vima. allegrettino) muz. alegrisimo. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. umereno veselo. tvrñenje. allelon naizmeničan. alexo branim. alexo pomažem. Septua-ginta. allegrissimo) muz. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. u prirodi i životinjskom svetu. alegro vivače (ital. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. manje veselo. veselo. aleksit (grč. allegro con fuoco) muz. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. zavijen. alegro kon brio. po-morskog grada u Donjem Egiptu.alegacija ZO alegacija (lat. alegramente. uzburkano. aleksandrit (grč. alektriomahija (grč. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. alelopatija (grč. alektryon petao. up. alegro di molto. alektriomantija (grč. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegro asai (ital. aleksifarmacija (grč. uzan prolaz. klasičan stih Francuza. alem (arap. koji je osnovao 331. protivotrovni. allegro) muz. bez ikakve veze sa stvarnim životom. navoñenje činjenica. suva učenost radi učenosti. vatreno. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). brzo. allelophthorfa) fil. alegorija (grč. a-. primamljivanje. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegro. alegro kon mogo (ital. alexo branim. slikovit govor. delovanje. phtefro unittavam. alektacija (lat. aleksandrinac poet. vrlo veselo. u arapskom. što življe. alegro kon brio (ital. alegro (ital. alegorisati. dvanaesterac. sredstvo protiv groznice. alegro moderato (ital. v. aleluja (hebr. iz HP veka. alegreto (ital. ne odviše brzo. aleksipiretikon (grč. alegretino (ital. allegro con spirito) muz. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. izražavati misli zavijeno. u slikama. alegro kon spirito (ital. lek protiv trovanja. . uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. čist rad (u bakrorezu). alegramente (ital. allelon meñusobni. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alegro furiozo (ital. lexis govor) psih. alegorizirati (grč. alegro non tango (ital. slikovito. allegro pop tanto) muz. živo i brzo. hallal. ne mnogo brzo. allegro di molto) muz.) min. allegorikos) iskazan slikom. vrlo »sivo. vrsta dragog kamena. kao npr. umereno alegreto. alegro kon fuoko. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. aleja (fr. pesma). umereno brzo. alegro kon brio. alam znak. allegro moderato) muz. a ne direktno. alegorisati (grč. v. izazivanje draži. u HUP veku. aleksiteričan (grč. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. sa dostojanstvom. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. alegorist(a) (grč. drukčije prikazujem) v. i dr. alegro asai. vrlo veselo. alexo branim) med. manje brzo nego u alegro. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. u ponoći kao u po dana" (nar. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. allegramente) v. delo ili pisca. allegro maestoso) muz. allegatio) navoñenje. allegoria) poet. pre n. protivotrov. alegro maestozo (ital. štitim) hem. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. allegoreo drukčije izražavam. allegro furioso) muz. brzo. sredstvo za spasavanje i pomoć. alektryon petao. pored ostalih mnogih značenja. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji.e. aleksin (grč.

primesa. alimentare) ishranjiva-ti. alloios. pathos) ned. trovanje hranom. slična zrncu. zemlja u kojoj žive Alemani). supr. alijenirati (lat. snabdeva™ hranom. alienare) prav. razmena. alijenizam (lat. savet i sl. alimentarius) prav. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. belle alliance). Alemani (nem. alizari) bog. kajman. šp. alizarin (šp. alkkvotan. ergon) med. drukčije. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alopatija. primesak. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. pathos bolest) lged. legura. opri-jateljiti. nedostatak limfnih žlezda. alizari. aleuron pšenično brašno) bog. okruglasta i kristalizovana organska tvar. aliquantum) mat. allentando) muz. legirati. aleopatija (grč. v. alentando (ital. levantinske broć. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". ergon) med. u odreñeno vreme tobože bila. 2. ua. 6 su alikvote broja 12. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. obično: aliirati se. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. aleuron brašno. allos drugi. logia) nauka (ili: učenje) o istini.alemanda 31 alimfija smesa. premamiti (mušterije). a. allos drugi. med. lat. zalog. metanje) med. sklopiti savez. belančevina koja se nalazi u pšenici. alef (hebr. alienatio) otuñivanje. alimenta) pl. udružiti. aleuron (grč. alijaža. Sveta alijansa (fr. alija (arap. alijaža (fr. thesis položaj. alikvota (lat. fig. prijateljstvo. aleiteza (grč. alentando. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. bez. sme-šati. američki krokodil. umerenog tempa (nemačkog porekla). alienatio mentis). popuštajući. alibi) prav. prodaja. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. aleuromantija (grč. otu-ñivati. alias) inače. alikvaitan (lat. tj. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. aliment(a) (1. ergon delo) ned. prema tvrñenju neke druge osobe. gde je ta ista osoba. aletofil (grč. alimfija (grč. hhilat) odelo. alizari (šp. god. poludeti. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. alloios drukčiji. v. . ponudu. alibi (lat. duševno rastrojstvo. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. alfa. alethes istinit. otu-ñenje. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. zadržavajući. allemande) muz. odlučno (npr. izdržavanje. el lagarto) zool. alliance) spajanje. alieniste) lekar za duševne bolesti. slitina.ne. aleluja. alimentatio hranjenje) ishrana. koren broća. aleopat (grč. alergija (grč. vanbračne dece. aleurometar (grč. fr. npr. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. udruživanje. filalet. duhovno ra-strojstvo (lat. aliquoties) mat. smesta. sem toga. izdržavati. v. 4. dok je ranije dobivana iz korena broća. aletheia istina. npr. a limine (lat. alijenist(a) (fr. alimentarna intoksikacija med. philos prijatelj) prijatelj istine. alen-tato. aleuron pšenično brašno) bog. alienus tuñ. alizari) hen. aliluja. alimentar (lat. aliirati (fr. koji pati od alergije. alligatore. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. aletiologija (grč. alligare) sliti. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. alienisme) med. aligator (ital. drugim putem. alijansa (fr. up. Pruske i Austrije 1815. alliage) v. alergičan (grč. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. svezati brakom. lyrnpha voda) med. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). aleuron pšenično brašno. aleuronat (grč. na drugom mestu. alemanda (fr. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. usporavajući. drugde. onaj koji voli istinu. aligacija (lat. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. savez. iste vrednosti kao i indigova modra boja. allentato) muz. alergeni (grč. alentato (ital. alet (arap. Z. v. alijevacija (lat. alijas (lat. bračna veza. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. alopat. alikvotan (lat. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. alimentirati (nlat. alimentacija (lat. aligirati (lat.). dodatak. koji se sadrži u većem broju. allos. allos. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. ludilo. svečana. slivati. oroñavanje. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. odbiti neki predlog. npr. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. odvratiti. aligacija. s praga) odmah. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. allier) vezati savezom. otuñiti. odstupanje od prirodnog stanja. u biljnim ćelijama. alikante (šp. a limine.

testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. odeljak koji počinje novim. alkoholizirati (arap. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. up. allure) hod. alkoholičar (arap. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. kofein. jedan deveterac i jedan deseterac. od kojih dva jedanaester-ca. železa i dr. alkohol (arap. način kretanja. novi pasus. hem. alkaloidi (arap. rakije i dr. nego tek iz drugih odeljenja. Koran. doterati pod konac. grč. al-qubeh. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). aliteratio) poet. Alkalos) poet. alere hraniti. alkoholi (arap. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). kroz staklena vrata i prozore. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. nešto uvučenim redom. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. Korav. koji je živeo 600. alcalescentia) hem.) hem. . alcatifa) fini orijen-talski ćilim. halkah) hem. palata. alkalescirati (nlat. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. alkoholatura (arap. ko-kain. alcalescere) hen. iste slogove. dvor.) hem. prečista™ do stepena najveće finoće. grč. savršeno prečišćen prah. najbolji. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. alitura (lat. sa osnovom od vune i svile. alir(a) (fr. npr.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. halkali. linea red) nov red. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. al korzo (ital. prečišćavanje alkohola. alkazar (arap. potaša. grč. strihnin. po kursu. potaša. udubljenje u sobi sa posteljom. ala krilo. cezijum i francijum. ložnica. teobromin i dr.. novi paragraf. nauka o lečenju trljanjem. atropin. alitura) hranje-nje. osloboñenje špirituse od vode. po sadašnjoj vrednosti novca. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. halkah. grč. šp. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova.) pl. alkejski stih (grč. alkoholometrija (arap. ka-lijum. 2. ishrana. an gro. neki prah. amoni-jaka. hemijski najreak-tivniji.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. metron mera) he». a od. rubidijum. alkoholat (arap. nikotin. od kojih su prve tri i poslednja jambi. na veliko. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. lat. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. nauka o ispitivanju sode ili potaše. Alkoran (arap. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. natrijum. naročito rakije. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. alkatifa (arap. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. skaphos laña) vozilo s krilima. alefpho mažem. halka) v. hidroksidi alkalnih metala. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. otrovni i gorka ukusa. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. al corso) trg. alkalescencija (nlat. fig. pš. alkoholizacija (arap. alkali (arap. alkalizacija (nlat... piva. trljam) veština masiranje. vodonika i kiseonika.) pl. vodokri-lac. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. od kore kina-. svrstati. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. alineja (lat. aliptika (grč. alcalisare) hen.). Alkuran (arap. alkalimetrija (arap. Al-qur' ap) v. metron mera) hem. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. organska hemijska jedinjena ugljenika. opojno piće. aliteracija (nlat. aliterirati (lat. razlažu vodu.: „Ona poji po putu putnike". aligner. stih od pet stopa. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. vladanje. grč. halkah) hen. al-qohhlu) l. al ingroso (ital. postrojiti.) dvorac.. morfin. alkoholizam (arap. urediti. alinjirati (fr. efdos) hem. od kojih su neki veoma lekoviti. osloboditi od vode. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. ad littera slovo) praviti aliteraciju. hem. alcalisatio) hem. Al-qur' ap) v. poravnati po koncu. alkalije (arap. način hoda i držanja nekog čoveka. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. alkalij (arap. alkoholometar (arap. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. pijanica. trag divljači.. alkejska strofa strofa od četiri stiha. npr.drveta. god. halkalf. grč. aliskaf (lat. ali ingrosso) trg. pomešati sa alkoholom. alkalni metali hem.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. alka (tur.) hem. hidrokrilac. alkalimetar (arap. alkalizirati (lat. ponašanje. alifatična jedinjenja hem. halka. pre naše ere. npr. alkovn (arap. iz Mitilene na Lezbosu.

allothi na drugom mestu. prijatelj. vepggačkih zuba. alopateki metod lečenja. alomorfija (grč. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). bolest opadanja kose. napred!. almadet (arap. almarada) bodež sa tri reza. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. allos drugi.(grč. aloniman (grč. ćelavost. aloe) vot. asamas. alodij(um) (stnem. alotrije (grč. allos drugi. pravljenje omašaka u govoru. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. allocatio) dodavanje. plassein uobli-čiti. almanah (arap. pathos) ned. sporedne (ili: tuñe) stvari. alopekia opadanje dlaka. lekar koji leči pomoću alopatije. al marko (ital. allos drugi. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. kratak govor. različit. grč. alotriofagija (grč. tj. alma mater (lat. naročito afrička. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. alotigen (grč. npr. grč. magna constructio veliki sklop. alopecija ned. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. alomorfizam (grč. nasleñeno dobro. verovatno. heterodoksija. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. alon (fr. list koji se prila-že uz menicu. alogandromelin (grč. po grofu Almavivi. megfste. alotropija. od koga se spravljaju lekovi. nerazuman. megale syntaxis. pristalica alopatije. gen-pab rañam) koji je postao drugde. alogen. alokvijum. alloqui) osloniti. ap-dros čovek. istočnjačke. ćelavljenje. allos. zadužiti ih. alopat (grč. produžetak. nepri-stojnost. almukantarat (arap. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. govorim) ned. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. Almagest (arap. elmas. prelaženje jednog glasa u drugi. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. nazvanog. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. almas) dijamant. genos rod) stranac. allos drugi. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. grapho pišem) tuñ rukopis. alodijalna dobra (stnem. alogfa) nerazumnost. tuña zanimanja. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. trg. ura! alonž (fr. aleopatija. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva.) astr. alogičan (grč. tuñ potpis. zbornik koji izlazi godišnje. alma mater mati koja hrani) „časna majka". allocutio) oslovljavanje. up. transplantacija. naziv za univerzitet i veliku školu. alogotrofija (grč. allos. allos drugi. melos ud) zool. glupost. na nekom stolu). aleopat. alokvirati (lat. alokucija (lat. allćtrios. almada. tuñinac. alo. logos um. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. alokucija. alopatija (grč. phagein jesti) ned. alotriodontija (grč. allos. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. nelogičan. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. allotrios tuñ) pl. . nego koje je potpuna sopstvenost. allotrios. ili stavke docnije unesene u račun. alopecija. pathos bolest) med. allons) hajdmo!. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alopekija (grč. odtis zub) nameštanje tuñih. kose) ned. alogos protivan svrsi. up. almarada (tl. apeg. alodoksija (grč. lat. a na koji se stavljaju indosa-menti. horizontom. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. aloteza (grč. prema čistoj težini zlata i srebra. tur. thesis postavljanje) lšlv. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. dodatak. al-. aloe) hen. alogen (grč. drukčiji. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. al-6t) slobodno dobro. alotriologija (grč. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. besmislica. aloplastika (grč.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. alograf (grč. odobravanje nekog računa. alogija (grč. almaz (grč. nered. almoraham (arap. oslovlja-vati. pogrešan govor. al marco) trg. morphe oblik) hen. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. krug na nebu para-lelan sa vidikom. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". allos drugi. nastavak (npr. uobličavati) med. kratka beseda.: homeopatija). nesmišlje-nost. allodialis) slobodan od plaćanja danka. allotrios. alokacija (nlat. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. v. allonge) trg. alloquium) v. allos drugi. allos. godišnjak. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. al. ono koje nije dobiveno u leno. allos. alodijalan (nlat. up. aloin (grč. laleo brbljam. alopekija. produžak. al-manakh) kalendar. a-. alokvij(um) (lat. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. v. alotigen. arap. alolalija (grč.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru.

pari (ital. alterkacija (lat. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. vrsta peruanske late. alster v. alta otava (lat. izmeniti na gore. alternativan (nlat. altan(a) (lat. v. altera pare (lat. odmenjivanje. al punto (ital. alterare) menjati. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. 3. preobraćanje. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. postali ti patuljci--proroci. beli slez. al rigore di tempo (ital. koji se preliva. alotropija (grč. 2. up. lekovi koji izazivaju promenu. althaia. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. raspro-stirem se) bkol. uplašiti. alterirati (nlat. al.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. životinjama. alt (lat altus visok. pogoršati. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. viši srednji glas. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alrauna (stnem. alter ego drugi ja) 1. alpinus) koji pripada Alpima. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. svaña. allos drugi. al piacimento) muz. al pjačere. po volji. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. koji ima oblik Alpa. izomerija. npr. pevač koji peva alt. odmena. promeniti. Alpes) v. supr. zool. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. alterantia) pl. 2. allohroos) koji menja boje. al pjačimento (ital. alternativus) naizmeni-čan. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. alto) muz. alpinizam (lat. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. ulster. alohorija (grč. uzbuñenje. protivna. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. kako se hoće. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. uzbuditi. izmena. nego im je potrebna organ-ska hrana. al pari) trg. lednja-ke. altana) apx. alternativa (lat. savršeno tačno. al seko (ital. altus. potpuno saglasno. od 1872. alta aga visok žrtvenik) v. pogled na glečere. lat. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. oltar. alpacca) l. orao gledam. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. alpinistika (lat. ra-spra. prema dopadanju. alteracija (nlat.: „Galilej je otkrio zakone padanja". naročito kod novca. altercatio) prepirka. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alterativa (nlat. allos. alohroičav (grč. v. promena. altera pars drugi deo) druga strana. u istočnoj i južnoj Evropi. nem. oštećenje. od- . alpini (ital. choreo idem. alpinist(a) proučavalac Alpa. alter ego (lat. pogorp!anje. alternator) fiz. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. trophe hrana) bkol. allos drugi. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. al piacere) muz. iste vrednosti ili sadržine. alomorfija. penjač na Alpe. autotrofija. allos. koji postepeno poboljšavaju sokove. raspravljanje. osobina ljudi. med. alpini) voj. vodom. Alpes. hen. alternacija (lat. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. uzbuñivanje. čarobnica. ital. alteja (grč. Alpes. supstancije. alpinizam. alpijska rasa. planinarstvo. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. npr. rasrditi. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. log. po starom verovanju. apunto. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. althaea) vot. preina-čenje. alpijski lovci. kvariti. alterancije (nlat. mali. alternatio) smenjivanje. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. ital. gnev. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alruna. muz. smena. alta ottava) muz. al rigore di tempo) muz. tropos) he*. alohton (grč. alternativa) izbor izmeñu dvoga. planinar. alpijski (lat. svojstvo tvari. al segno) nuz. planinski sport. smenjenost. protivnička strana. 2. balkon. kordiljerska tkanina od alpakine vune. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. iz koga su. pokvariti. alternativni sudovi su 1. drugi glas. npr. po tome nazvan koren mandragore. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. isggust. zbuniti. koji je sličan čovečjem liku. novo srebro. al pjačere (ital. tropos način) heh. zamenik. alotrofija (grč. diskusija. naročito: penjanje na Alpe. alte-rativa. gatalica. alpinum (lat. strogo u taktu. al punto) u tačku. jednak. allaka (per. allos. alporama (lat. istomišljenik. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". grč.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". alterativa) pl. ned. zastupnik. alteratio) menjanje na gore. italijanske i francuske trupe. užasavanje. alternator (nlat. galvanski posrebrena elitna. altar (lat. alohroizam (grč. mezosopran. koji ima jednaku vrednost.

sprava za merenje visina. alfa i omega (a. da nešto prepisuju. ruski bakreni novac. altin) l. alfitomantija (grč. mesto prave stvari. i hrane. alterum tantum (lat. grč. aluminijum. aluminium) min. alteri huic ovom drugom) fil. tvrñi od cinka a mekši od bakra. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. metrfa) veština ili nauka merenja visina. aluminari vaspitavati. znak A1. altus visok. alto) «uz. alhemija. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. tobožnja veština pravljenje zlata. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. početak i kraj nečega. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. nišaniti. pr. više stvari. altiora. deo nonijusa. b.). redni broj 13. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. altus. alfabetar (grč. fig. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. početnik u čemu (u nekoj nauci. Alhambra (arap. pa i celoga čovečanstva. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. tj. 2. aluvionog prava. procesu alfaraspada. al-hadat) re. naziv po pronalazaču. aluvij(um) (lat. ciljanje na koga ili što. stratus. pored vaspitavanja. alhidada (arap. kvantitativni. alfa (grč. 2. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. druge imaju tzv. svetlost (titula). aluvio (lat. altus. altum silencijum (lat. d . ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. aluminijum) (lat. govorka figura u kojoj se. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. . potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. spisak izrañen alfabetskim redom. altes (fr. altimetar (lat. up. ići od altiora (alciora) ići napred. a. allusio. sve i sva. početak. samoglasnički. alfabet (prva dva grčka slova alpha. beta) gram. naplavljeno) geol. fig. al fresko (ital.98. altostratusi (lat. termin potiče od O. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. aluminat. stip-sat. alludere) smerati. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. beta b) 1. zlato. prevoj (kvali-tativni. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. tj. pansion. alfa-zraci v. alluvium naplava. ped. aluminozan (lat. visost. menjenost. alludere smerati) nišanjenje. aluminosus) stipsast. onda dok se jednoj predaje. alhimija (arap. altiora (lat. tj. latinska ili koja druga slova. kamate koje su se popele do visine glavnice. kolebati se. trg. v. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. aluzivan. alumen) min.) islandski parlamenat. u odreñenom redu. alhimist(a) (arap. način osećanja. za merenje uglova. . dukat. alphiton ječmena pre-krupa. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. hemičaru Al-fenu. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. 1. element atomske mase 26. alumen stipsa) hem. alluvialis) nanosni. ljubav prema bližnjima. ako u jednom razredu ima više grupa. fr. al-qimia) v. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. alciora. tegljiv i kovan. mavarske kraljevska palata u Granadi. alumneum (nlat. veštini. alhimija. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. altimetrija (lat. alumneum. duboko ćutanje. viša znanja. . alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. lat. alciora (lat. početnik u čitanju i pisanju. med. alhemija (arap. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. aludirati (lat. altus visok. alterum tantum) još jednom toliko.alternirati 35 alciora alumen (lat. ciljati na koga ili što. Al-hamrah) „crvena kuća". naročito kod Arabljana. altin (tur. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. altesse) visočanstvo. tuizam. crtaju i sl. tiho zanimanje. alting (dan. altokumulusi (lat. čovekoljubac. suglasnički). altist(a) (ital. 3. stipsa. npr. metron me-rilo. kumulus. alternirati (lat. alunirati (lat. altruizam (od ital. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. al fresco po svežem) slik. osim ćirilskih i glagoljskih. više nauke. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. pevač koji peva alt. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. alumin. aluminat (lat.. alluvio naplavljenje) prav. docnije. najgornji. gram. pod alfa. 2. nesebičnost. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. altum silentium) duboka tišina. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. bocka-ti. alumneum) v. aluvijalan (nlat. altiora) pl. ići naviše. odmenjivati se. ZO delova cinka i 10 delova nikla. pokretni lenjir. težiti za višim stvarima.v. c. alpha a. turski zlatni novac. ječmeno brašno. Konta. up. alternare) smenjivati se. alumin (lat. mera) visinomer. aluzija (lat. altiora) v. dvostruko. altrui drugi. sleteti na Mesec. grč. alterni-rajuća groznica povratna groznica. zanatu i dr.

hamam) tursko kupatilo s parenjem. slitina. spajanje metala sa živom. umetnošću. fig. alcak niskog rasta) nikakav čovek. amalgamacija (nlat. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. v.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. bez. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. tur. Amharaca. gorka materija. dug. amanšman (fr. natrijumom. a-mauros mračan. amballage) pakovanje. smela jahačica. predmet koji se daje na čuvanje. amatija (grč. lat. amaurosis zamračenje) med. neobrazovanost. amaterka. ambalaža (fr. prepredenjak. v. zavet. junak iz romana. hamayli) amulet. stanište ambasadora. amandirati (fr. amaurozis (grč. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. npr. amazonsko odelo sp. gorki lekovi. emmagasinage) smeštanje u magazin. ataha kola. amarela (ital. sliti živu sa drugim metalima (v. Amazon) sp. svetinja. amari&a (etiop. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. fig. tur. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amasirati (fr. amazonke (grč. umilno. crna mrena u očima. veštinom itd. grč.36 ambasad a alčak (tur. junakinja. popravka. okrilje. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. emmagasiner) smeštati u magazin. legura žive sa drugim metalima. pribor za pakovanje. amarant (grč. fig. amateur. ambassade. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. nežno. žensko odelo za jahanje. amatrice. amaurotičan (grč. budala je. fig. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. traženje preduj-ma. ljupko. masaomai žvaćem) med. . Po priči. nagomi-lati. gubitak. aldžamija (arap. naukom. a manco) trg. tj. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. nagomilavati. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. potraživanje. nečistota. amalgamisati (arap. ambažura (fr. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. armagan grč. grč. amabilmente amabile. amabile (ital. malassein smekšati) hem. hrabro su branile svoju državu. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. hamajlija. a-. iz ljubavi. lat. ostava. amalgam (arap. malassein smekšati) hem. amazon (grč. manjak. krivica tragičnih junaka. poboljšavati. phobos) med. amathia) neznanje. emmanchement) slik. krasuljak. bezbednost. a manko (ital. amandin (fr. amagazinaža (fr. spoj. amarin (nlat. amorozo. pobolj-šanje. amabilmente. talisman. sargija. lat. stapanje. gorka sredstva. popraviti. amarulentan (lat. amazon. (ital. poverenje. strah od vožnje. taman) bolestan u očima. npr. sa kalijumom. amara) pl. amaksofobija (grč. amans-amens (lat. hamal) nosač tereta. junak žena.ne. slepilo. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. amalgamatio) hen. hammal. „one koje nemaju dojki". u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. lopov. amartija (grč. prilagoñavanje delova celini. ambasada (fr. srebrom i dr. armagan. predujam. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amater (fr. amandine) bademov sapun. tesno otopiti (u jedno). amasser) gomilati. amazezis (grč. upakivanje. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. amalin (arap. a. emanet) preporuka. muškobanja. amorevole. amazonsko odelo. amatrix) ljubiteljka. a ne profesionalno. hammam. amarella. spojiti sa živom. amagazinirati (fr. amabile) kuz. čuvanje. nakupiti. pun gorčine. amabilmente) muz. Amadis (fr. hamartija. amanet (tur. Amadis de Gaule) lit. amartia) grepšost. embouchure) muz. sa vladavi-nom majke i žene. bakrom. amam (arap. mazos dojka. nagrada za pakovanje. amarantos neuvenljiv) bog. diletant. amarus gorak) bog. amans-amens) koji je zaljubl>en. amalgamirati (arap. bile su veoma ratoborne. kletvenik) poslanstvo. amatrisa (fr. zlatom. prijateljica umetnosti. zamračavanje vida. amajlija (tur. Amazon) mit. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. varalica. ratobor-na žena. amalgamirati. amara (lat. malagma olakšavne sredstvo.. farž. slepoća. lat. amarulentus) gorak. nemogućnost žvakanja hrane. pakovarina. amender) poboljšati. slep. amandman (fr. združiti. malassein) v. amalgam). hamail. ostaviti na čuvanje. ambactus sluga. ljubitelj. amarinum) hem.

simbol. ambi. opticaj. natprirodan. otvor klanca ili tesnaca. sredstva za izazivanje pobačaja. jelo koje daje besmrtnost. muz. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambiciozan (lat. ići za čim. logia) dvosmislen izraz. oba. ambl (fr. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. pobačaj. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. slavoljubiv. fig. ambitus (lat. obilaziti nekoga i moliti za mesto. 6p6s vid. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. obadvo-jica. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. Ambulanz) v. ambulans) trg. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. od pet. železnička pošta. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. kružna putovanja. na sve četiri strane. ambrinirati (fr. ambulantia) med. up. amble) jax. ambulare hodati. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. traženje čega. amblotika (grč. ambonoklast (grč. eldos izgled) presovan ćilibar. embrasser) zagrliti. ambyssos) bezdan. ambulans. opaliti) pl. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambulare hodati. ambušman (fr. poljubiti. društvo u kome neko živi i radi. ambulanta (lat. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambulanca. neosetllvost. licemerstvo. slab. ambidekster (nlat. grč. jelo koje okrepljuje. amblozis. koji pripada bogovima. u istom redu jedne tombolske karte. ambo oboje. ambis (grč. slabost čula pipanja. embouchement) utok. ambigvitet (lat. na soleji. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. arće pipanje) med. licemer. dvostruka privlačnost. fr.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. hrana višnjih bogova. fig. pobacivanje. ambon katedra. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. sskr.(lat. ameblirati (fr. težnja za nečim. pisak na rogu. med. ambilokvija (lat. slabovidost. amblozis (grč. fig. ambloma. izvrsno jelo. tur. abortiva. ambivalentan (lat. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambiguitas) dvosmislenost. emblema. . ambliopija (grč. dvosmislica. ambusta. ambirati (lat. ambrasirati (fr. amblijafija (grč. ambulantni (lat. propast. pokriven hodnik oko crkve. fig. obeležje. ambo oboje. 'anbar. ambusta (lat. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. nem. amber. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. znamenje. bolesnička stanica. pokretna ili poljska bolnica. embrunir) slik. amblosko pobaciti) pl. ambroid (arap. ambulanza. provalija. embleme) znak. ambrel(a) v. oko) med. ambulanta. težiti za čim. loqui govoriti) dvosmislen govor. prevući tamnom bojom. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambrozijski (grč. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. grč. ambulant (lat. sskr. ambitus) obilaženje. ops. svirali itd. pokretni. ambulatoria) ned. busija. opkoljava-ti) sredina. ambloma pobačaj) med. celivati. oboje. divan. dvosmislica. ambara mirisna smola. opekotine. amb. božanski. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. embuscade) zaseda. predikaonica. ambiologija (lat. ambire obilaziti. voj. kuću namestiti potrebnim stvarima. molitve. dulac. usta topovske ili puščane cevi. ambulancija (ital. amoibe promena) zool. voj. ambo oba. amblem (grč. amburere ogoreti. ambijenat (lat. ambiskada (fr. slavoljublje. 'anbar. nego dolazi lekaru na lečenje. emblem. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambivalencija (lat. obgr-liti. ambitiosus) častoljubiv. amblosis pobačaj) med. ambijent (lat. ambire) tražiti službu. abortus. amrel. molilac. naročito nedozvoljenim načinom. putem podmićivanja i sl. ambrozija (grč.. nestalan. ambideksteritet (nlat. amebv (grč. ambulatorija (lat. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ponor. potamniti. okolina. nego dolaze na lečenje po potrebi. amblys tup. ambloma (grč. valere vredeti) pst. ambulanta pošta putujuća. ići) putujući. amvon (grč. ambrosis) bogovski. nek-tar. ambo (lat. ravan hod konja. ambitio) častoljublje. ambrosfa) kit. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. čaršije. v. ušće (reke). med. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. propovedi i pomeni. ambicija (lat. stremljenje čemu. amblys. ambra (arap. ambrotipi pl. dovesti izmeñu dve vatre.

amizirati (fr. popraviti (zemljište). a-metron. ametričan (grč. amiksija (grč. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. vrsta lubenice. potajno. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amicus prijatelj. otrovan. v. tuha sluz) ned.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. ošljar. ameliorer) poboljšati. nepravilnost. god. amicalis) prijateljski. lekovi koji sadrže u sebi skrob. znak At. a-. . nepromenljiv. amelioratio) pobolj-šanje. amilacea (nlat. kajsija. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. grč. amencija okulta (nlat. preobražaj) koji se ne menja. a-methystos) pl. otuda: reći amin privesti kraju. nepromenljiv. amimetičan (grč. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. organsko jedinjenje SvN10O5. insekti koji nisu podložni metamorfozi. skriveno ludilo. amentia activa) med. nejednak. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. zemljišta. amentia) med. amencija senilis (nlat. 2. amebni (grč. prijateljska nagodba. amigdalin (grč. jezgru šljiva. amelioracija (nlat. metabole) biol. amerikanizmi pl. amivi hem. a-. zanimljiv. amentia occulta) med. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). ametista (grč. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. amygdale badem) med. nesrazmernost. mfmesis podražavanje) med. vrsta košnice američkog tipa. trešanja. amin (hebr. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. ameboidno kretanje zool. americaniser) poame-ričiti. pripada grupi trans-urana. a-. a-. curim) med. prouzrokovan amebama. amenija. vrsta vinove loze. amiloidva degeneracija med. amicabilis compositio) prav. amida) hen. ametabolija (grč. a. amylacea) pl. vrsta platna. amilum (lat. amenomanija (grč. amiloza (grč. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. drugarski. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. amigdalitis (grč. amimija (grč. nepravilan. oko) med. ametabolni insekti zool. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. koji je bez reda i načela. bresaka. a-. delimično ludilo. amentia partialis) ned. igračka. razonoñavati. a-metrfa) neravnomeran. amen (hebr. amenija (grč. amencija parcialis (nlat. prijatan. bubrega i creva. naročito slezine. poameričavati. amid (nlat. men mesec) ned. ametodist (grč. amentia simplex) med. staračka slaboumnost. ameliorirati (lat. amylon) hen. ametabolan (grč. amiloidna degeneracija. amen) v. rheo tečem. americij(um) hem. opšta duševne slabost. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. a-. koji nije podložan metamorfozi. imanja. amuser) zabavljati. manfa) ned. popravljanje. poboljšavati. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. hemijski elemenat. prijateljski sporazum. vrsta lakog poljskog topa. atomska masa 243. ops vid.ne. jetre. voj. ludilo. npr. amikabili mode (lat. poboljšavanje. mana oka u prelamanju svetlosti. amusette) zabavica. amerikanka agr. amentes cit. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. redni broj 95. farn. amen. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. skrob. metabole ) biol. men. amidin (nlat. ametropija (grč. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. razonodan. amenorea. skrobno brašno. americaine) otvorena kola na četiri točka. ili mnogogubo toga. amusant) zabavan. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. amylum. zapaljenje krajnika. amenorea (grč. jednostavna. zanimati. 1. amoibe promena) koji potiče od amebe. a-mfmetos) nepodražljiv. metabole promena. v. nejednakost. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. aminokiseline hen. amylon skrob) hen. ned. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. nesrazmeran. amentia senilis) med. amerikav (fr. završiti. amygdalon badem) bademova gorčina. doterivanje. men. amizantan (fr. ametaboličan (grč. amikabilis kompozicio (lat. planu. a-. amicabili modo) na prijateljski način. a-. naglo ludilo. med. vepggački napravljen 1946. bez. ametist (grč. razonoda. amizeta (fr. uveseljavati. fr. štirak. amencija (lat. amencija aktiva (nlat. ametrija (grč. amin. glikozid u gorkom bedemu. amikalan (lat. 3. amencija simpleks (lat. nenaučan. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amida) hen. a-metrfa) neravnomernost. na lep način. amerikanizirati (fr. melior bolji.

amoniemija (grč. amoniti (hebr. ljubav je jača od svega. jedinjenje azota i vodonika. amonium) hem. slikanje debelim slojem boja. oprostiti kaznu. amnicola) stanovnik pokraj reke. koja je dobila ime po eg. otplaći-vati. mos. . moriš) fil. zaštitna sredstva. amortizer. nekristalisan. gubljenje. amnion (grč. simbol stvaralačke snage i rañanja. amabile. amortisare) 1. moriš običaj) koji je bez morala. ljubav. amitotičan (grč. nlat. a-. amore (fr. fig. nakazan.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amynteria) pl. min. grč. amniona. Amon (hebr. dugotrajan ili stalan. amortisatio) l. lekovi koji služe za predohranu. bezobličan. amitoza (grč. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. trovanje krvi amonijakom. Amon. postepeno. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amorevole) muz. v. trophe ishrana) med. amorfija (grč. amnos) med. amoroso) l. a-mos. vraćati neki dug postepeno. kristalnost. nekristalnost. amonij(um) (lat. amor vincit omnia) posl. starac. vab (za divljač). amortizovati (nlat. amor vincit omnija (lat. zaljubljeni. amnestirati (grč. amoralizam (lat. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. amoreti. morphe oblik) bezobličan. amnestija (grč. potpraši-vati (pušku). amorevole (ital. oblast u Libiji. staviti kapelu. amirante (tl. lat. koji ne zna za moral. 3. amorfizam (grč. ukras na vrhu grañevine.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amortirati. vrh. glavno božanstvo starih Egipćana. kap-sla za paljenje mina. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amortissement) l. empatement) slik. 3. Amon. amnezija (grč. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). mnesis sećanje) med. muz. a-. amiotrofija (grč. grañ. 2. potprašiti. min. amenesteo zaboraviti) pomilovati. bog ljubavi. amissio) gubitak. amortirati (fr. bezobličnost. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. amnestia zaboravljanje) prav. 4. amorfan (grč. supr. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amorozo (ital. nakaznost. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. jedinjenje azota i vodonika. nlat. vodenjača. kratkotrajan. nakaznost. amoretti) št. kristalan. bogu Amon-u). koju odvaja od začetka tzv. amnionova voda. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). ljubav sve pobeñuje. amortizator (lat. amoriti. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). Amor (lat. amor ljubav) v. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. amortizman (fr. emisija (lat. deda. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. amca) stric. ljubavnik. amorsirati (fr. razdirem) biol. odbranjujem. a-morphos) bezobličnost. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. Ammon) kit. fig. amortizacija. 2. amortizirati (nlat. supr. atupb branim. vabiti. koje odbacuje dotadanji moral). Atog) mit. složenih jedinjenja. kao sastavni deo nišadora i dr. amortir) v. poprašljač. predati zaboravu krivicu. amortisare) tehn. zapaljenje vodenja-če. mamiti. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). zupčasta ivica zida. amnitis (grč. amorce) mamac. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amytto param. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. naročito državnih zajmo-va. 2. amortizirati. amortisare) v. a-. amor cer) metnuti mamac. Amon. a-. bezmora-lan. amortizman. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. v. kod koga postoji amitoza. amabile. grč. amnos jagnje) med. amortizirati. amidža (tur. haima krv) med. ampatman (fr. amytto param. amnestika (grč. razdirem) biol. barut za poprašivanje. amoreti (ital. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amnikolist(a) (lat. amoralan (lat. bezbojan gas. 2. amonijak (grč. salammoniacus) hem. med. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. amoriti (lat. amortizacija (nlat. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). v. amica. a-. nastavak -ites. ammoniakćn. ammoniakon amonijak. amok (mal. up. morphe) bezobličnost. mys mišić.

amphiblestron mreža) ned. amphibios. ampelurnfa) vinogradar-stvo. na jednoj skali. razvijati. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. tj. proširivano. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. empire) carstvo. prolazna ljubav. zool. amulet (lat. logos) zool. Hthos kamen) pl. dvojak. vinograd. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. razmrskanih. amplificirati (lat. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. ampliativus. ampule (lat. ombrello) računi štit od kiše i sunca. prostranost. amfi (grč. emporter) voj. igra toga duha. odsecanje ranjenih. unaokolo. jedinica za merenje jačine električne struje. avion snabdeven i točkovima i čamcima. amfibiologija (grč. planuti. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. ampelurgija (grč. amplifikacija (lat. uveličati. employe) službenik. nasilno odvojiti. amrela (ital. amphi. žustriti se. metron mera) fiz. nepesnički. amuletum) amajlija. amplificativus) proširivan. amfibije (grč. razgranavati. amusfa) nenaklonost muza. sa svih strana. najveća razlika u vazdušnom pritisku. razgranja-vanje. ampullae) pl. obuhvatan. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. shvatanje po kome samo bog postoji. otcepiti. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. inat. nameštenih. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. amphi) predl. amureta (fr. ulje. opširno izlagati. amusia) koji ne uživa ljubav muza. nadute. amplificatio) proširi-vanje. šteta na brodu. Ampere. pomoćnik. ambrel. amplijacija (lat. ljubav bez strasti. amportirati (fr. teh. amphibios. ampelos čokot. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. anportirati se. amploaje (fr. ampliare proširiti) širenje. amportiranje (fr. matematičaru i fizičaru A. razmetanje. logfa) nauka o amfibijama. ampermetar (fr. lat. neobrazovanost. ampulla bočica) ispupčena. amplitudo obimna veličina. amphibios) vodozemski. prav. ambrela. a-. amuzičan (grč. meteor. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. proširiva™. okolo. up. najvišeg stepena. ampule (lat. kišobran. obično na vratu. zauzimanje. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). amplifikovati (lat. belilo. amplektivan (vlat. ret. na oba načina. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. amper fiz. otimanje. amfibijski (grč. amputacija (lat. koji proširuje. izložiti. amputatio odsecanje) med. amourette) mala. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. emporter) voj. širina) geogr. način izražavanja nadugačko i naširoko. mrežnjača oka. ampli-ficirati. grč. amfiblestroida (grč. amfibije. amrel. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. amphiblestreides mre-žast) anat. nazvana po slavnom franc. oko. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. bokasta bočica za mast. osvajanje. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. iscrpio govorničko izlaganje. empirance) trg. odvojiti. ampliare povećati. uvećati. ampirans (fr. fiz. amfibioliti (grč. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. šira obrada. amfiblestroditis (grč. fig. amplifikativan (nlat. amfibija (grč. mundus svet) fil. bombaste reči. koji uveličava. proširenje. razvijanje. amplitude (lat. vodozemci. zapaljenje mrežnjače oka. suncobran. kalfa. razviti. zauzeti. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. uveličavanje. prevrtljiv. osvojiti. amplijativ (lat. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. oteti. odseći. amundizam (grč. a svet je samo treperenje. ri-srditi se. amfibiolog (grč. niži činovnik. pojačavanje. bios život) aaij. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice..ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. amputirati (lat. amplificare) v. ampir (fr. razrada. carevina. razgranato. amuzija (grč. potpuno odvajanje. npr. . u složenicama: s obe strane. fig. staklo električne sijalice. amphibios. amputare odsedati) med. amplectivus) koji obuhvata. uveličavajući. fig. neobrazovan. za razliku od superlativa. bog je apsolutni duh. amplificare) proširiti. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. a svet ne postoji. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl.

dvostruko gledanje na oba oka. koji raste. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. bog. amfioks (grč. amphoteros. amfigurist(a) (grč. anaba-tična groznica med. uzvišeno mesto prema pozornici. sumnjiv. amphi-gignomai) zool. anaglifi. amfimetori (grč. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amphi. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. dvojak. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. apa) predl. amphi. meignymi mešam) biol. karpos plod) bog. sa dva reza (nož). atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. amfora (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amphi. amfigurija (grč. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. dvostruko gledanje. veoma važna za nauku. kretikus. amphi. amfibolija (grč. latinskom in-. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. bog. diploos dvostruk. amfimacer. pr. po. velika nekoliko santimetara. oxys oštar) zool. genesis rañanje) zool. razvoju i obnavljanju tkiva. amfitropičan (grč. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. baljezgalo. amphi. anaglypha) v. sipnja. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amfibol (grč.) poet. amfideum (nlat. nemačkom il. istovremeno i neptunskek pluton-ske. amšir (tur. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. odgovara našem ne-. pneuma dah. naročito za anatomsku upotrebu. kroz. amfigonija (grč. amphitomos) dvorez. amfilogičan (grč. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. ispred samoglasnika. amfiteatar (grč. amphimakros) poet. srca ni pravog mozga. disanje) med.. um. amfipatori (grč. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme.. amfiteatralan (grč. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . otvor (ili: usta) materine.(grč. amphfbolos) dvosmislen. a U Drugo prema jugu. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. anaglipti (grč. amphoteros) hem. amphi. amphfbolos dvosmislen. stalna groznica. anagnosma) štivo. amphi-theatron) polukružna pozornica. uz. amfiguričan. amphflogos) sporan. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. v. astma. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. uspon) biol. amfimiksis (grč. amfitomičan (grč. anagliptika (grč. ana (grč. amfikarpičan (grč. penjanje. amphi. ops) med. besmisleno brbljanje. daje reči odrično značenje. koji napreduje. skia senka) pl. sumnjiv) min. duž. amfimacer (grč. fig. ribolika morska životinja. amfipneuma (grč. spolno množenje. an. pater otac) pl. anaglypta) pl. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. amfimakros (grč. amfiboličan (grč. i lužni i kiseo.) šesti mesec u turskom kalendaru. amphibrachys) poet.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. teško disanje. amphilogia) spor. amphideum) ned. amphi. polureljef-ni umetnički radovi. dakle. amfigonija. ops oko) med. do. smetenjak.itd. amphi. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amfoterodiplopija (grč. diploos. med. amfigeneza (grč. ana-basis penjanje. anabioza (grč. amfimakros. uzlaženje) iz nižih predela u viši. na. anabaptist(a) (grč. gledaoci. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. apa. spajanje rasplodnih ćelija. amfibrah (grč. groznica koja hvata svakog dana. anaglifi (grč. ap) u grčkim složenicama. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). amfisciji (grč. slika i sl. amfilogija (grč. anabatičan (grč. ali svakim okom drukčije. anabaptizam (grč. anabolizam (grč. razvijanje i jačanje bolesti. v. amfigeneza. oko. amphi. anaglipti. anabole uzlazak. amphi. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. amfismila (grč. protivrečnost. geogr. trućalo. dvosmislica. amphi. amfo-terne tvorevina kol. amphibolfa) dvosmislenost. koje su. amphi. meter mati) pl. amfoteran (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. najprostiji kičmenjak. anabafno uzlazim) koji se penje. zbrka reči i pojmova. amfidiplopija (grč. deca dvaju očeva a jedne majke. ana baptistički. anabaza (grč. prepirka. anagnozma (grč. sinovi dveju matera a jednog oca.

zool. ana-kathafro) pl. ana-kampto) ont. an-ago) uzdizanje. anakatarzis (grč. anadema (grč. v. anakatartika (grč. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. katkada i frivolne pesmice. čišćenje grudi od sluzi. prethodna istraga.) koji se odnosi na anu s. rekapitulacija. anakoluthos) nepravilan. probava. za vreme službe. ana-grapho napišem) sprava koja. ili usled izostavljanja reči. okrepljenje. med. anakamptičan (grč. anakufizma (grč. anagnostici (grč. v. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. apa. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. anakreontičari pl. aeg. anaklastika (grč. ned. piše obratno. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. anakalipterija (grč. naslanjanje leñima. nemanje veze) gram. nauka o odbijanju zvuka. prelamanje svetlosnih zrakova. pri duvanju jakog vetra. anakuza (grč. iskašljavanje. bez veze. katoptrika. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. bai'no idem. anakruza (grč. koji odbija (svetlost. anakampterija (grč. skrećem) sklonište za sirotinju. analni otvor zadnji otvor creva. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. ana-kampto) o d bojni. anakefaleoza (grč. avaklaza (grč. poluležeći položaj bolesnika. inat. najveća zmija tropske Amerike. a ne za prikazivanje. anagraf (grč. apa. ahust. udva-janje napada grozničnih bolesti. po ugledu na Anakreonta. anadiploza (grč. ana-kampto savijam. analan (lat. ana-grapho) med. analgija. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. dijadema. anakreontika (grč. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. propis leka.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. ana-klfno nasloniti se) med. rob je anagram od bor. nauka o dobijanju svetlosti. anakolut (grč. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. ap-. bfos život) pl. kata odozgo dole. analgezija (grč. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. čmarni. zvuk). anakolutičan (grč. mir od Rim. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. algos bol) med. akuo čujem) med. dolazim) meteor. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. anakolutija (grč. npr. anakamptika (grč. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. anagrafa (grč. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anakrisis) ispitivanje. apa. v. čitali pojedine glave iz Sv. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. udvostručiti) udvajanje. obično pored crkava i manastira. mast za zarašćivanje rana. oduševljenje. anakliza (grč. naglašavanje. koje se onda moraju po smislu dopuniti. anakrusis) četr. ponavljanje reči. zool. recept. radi ponovnog otiska i umnožavanja. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. pevali ljupke. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. ana-gnostes) pl. anakatabat (grč. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. kašljanje krvlju. anaka-tartična sredstva. ozdravljenje. anakoluthon) gram. aeg vazduh. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. anaerobe. anakolut. anagogija). ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. bfos život) pl. anakovda zool. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. ana-kathafro očistim) med. anakuphisma dizanje. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. anaklastos prelomljen) ot. diopgrika. analgetik (grč. alegorično značenje. ana-kollao nalepiti) med. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. anaerobionti (grč. anakteza (grč. ret. anakriza (grč. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. anakoluthia nedostatak u vezi. med. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. analgesia) med. ana-dipldo udvojiti. anakolutija. anagoga (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. ana-gnostes) pl. bacanje krvi. varenje. anaerobe (grč. neosetljivo«1. ana-klasis prelamanje) ont. anaktesis) med. bezbolnost. ana-dosis) fiziol. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. udaranje glasom na slog. avagram (grč. ap-. pisma. avadoza (grč. sporazumevanje. anakojnoza (grč. . anagvosti (grč. alegorično tumačenje Biblije (up. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anakolema (grč. anagogija (grč. kratko ponavljanje nečega. an-ago uzvodim) tajni smisao.

analogisti (grč. odgovara reči drugog jezika. analizator (lat. letopisi. analogos) sličan. aldafno potpomažem. godišnjaci. pravilu. reč jednog jezika koja. ispitivati potanko. ned. an-amartetos) bezgrešan. apa-Gub) 2. ned. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. med. avalekta (grč. analize (grč. ozdravljenje. ana-lyo) rastaviti. analfabetizam (grč. sravniti. rapgčlaniti. 2. analogičan (grč. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. slično (ili: odgovarajuće) stanje. ocenjivanje. sintetičan. tela itd. beta) onaj koji ne zna azbuku. an-amartesfa) bezgrešnost. jačam) med. etimološki. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. razglaban. analogon racionis (nlat. alpha. elementarna logika koja se bavi pojmovima. semantički. analogan (grč. analogizirati (grč. analitičar. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analambano podižem. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. hemi-čar i dr. tipom. analizirati. ispitati. annus godina) pl.) ned. avalhtika (grč. avali (lat. razglabanje. avalist(a) (grč. ra-zložiti. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. up. analepsis. mit dem Messer — analitički oblik). letopisima. jačanje. mat. sravnjivati. odgovarajući. morfološki itd. analeptičan (grč. koji se osniva na analizi. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). zakržljavanje. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. koji se odnosi na analitiku. tj. neznalica. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. odabrana štiva. kvalitativna analiza hek. raš- . koji ne zna ni čitati ni pisati. tj. uspostavljam) ned. tj. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. analogismos) fil. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. letopisac. analog (grč. ap-. ap-. koji razgla-ba. prikaz. anamnesis sećanje) fil. sva su tela rasprostrta. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. sinteza. okrepljujući. koji raščlanjava. što je u skladu sa razumom. annales. istovr-snost. analytikos) raščlanjavan. analitički jezici IKKð. analytike) teorija analize. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analou rapgčlanjavam. supr. saglasan. nožem — sintetički oblik i nem. podoban. nepogrešan. prestanak rastenja i razvijanja. sredstva za jačanje i okrepljenje. algos bol. Nikolova prizma). moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. ana-lyo) v. analogizam (grč. analistika (fr. podaci koje bole- analgija (grč. v. srodan. hranim. analepsija (grč. podoban. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. analysis) raščlanjavanje. anamartezija (grč. v. analogfa) sličnost. raščlanjavati. ana-logizomai) uporedi-ti. anamartetičan (grč. odreñivanje sastojaka nekog tela. obrascem. analogija (grč. supr. analitičar (grč.) nepismenost. analizirati (grč. analogia juriš) sličnost pravna. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analist(a).analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. rasta-vljati. analistique) rad na analima. analdija (grč. analitički (grč. srpskohrv. analgezija. pl. sa njime je identično vezan. ana-lambano) l. analogon sličan. ocena. nepismen. polari-zator. koji se bavi razglabanjem. annales) l. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. pisac godišnjaka. analfabet (grč. analysator) fiz. istovrsan. ap-. analitičan (grč. nauka o popravljanju zdravlja.). okrepan. tipu ili obrascu.. anamneza (grč. koji je postao putem analize. razlagati. razlaganje celine na njene delove. analeptikos) osvežavan. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). analisati (grč. kvanti-tativna analiza hek. zaključak po analogiji log. analytikos) filozof. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. suda u njegove delove. analekta) pl. odgovarajući. odgovarajući) lingv. npr. analogon (grč. oporavljanje. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. nepogrešnost. osvežavajući. sličan. koji odgovara nekom zakonu. saglasnost sa pravnim načelima. analist(a) (lat. sudovima i zaključcima. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analogija jurio (nlat. uporeñivati. analitičkim oblicima. analeptika (grč.

grla. naopak. zbog čega se zove i anti-daktilos. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. anantapddoton nedovršena rečenica) ret.: Ako li ne učiniš. fig. anapetes raširen. anaptiza (grč. anantapodoton (grč. veština sećanja i pamćenja. plašljiv. v. discipline. ap-. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. anarhičan. potpun nered. ana-plasso preobrazim. prećutkivanje završne rečenice. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anamorfotičan v. iskašljavanje. po dijeti. anapneusis) med. ostrag. en arriere) nazad. lica kao posledica moždane kaplje.). ana-morphosis preobražaj. unazad. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. ananassa sativa) vot. ap-. anamorfičan (grč. an-anthes) bog. arche vlast) bezvlaće. anaptyksis razvitak. bog. apa. fiz. iske-žen. charmom'a) kuz. reda. up. an-archos bez poglavara. — videćeš šta će ti biti. duboko disanje. ana-pler66 ispunim) pl. ananeozija (grč. uobličim) med. marksizmu neprijateljska. anarchia) bezvlašće. anapest (grč. osnivači su Prudon. anaplerotičan (grč. an-andros) koji je bez muškosti. anamorfotičan. ždrela. usana. med. . nemuževnost. plastična hirurgija. anapnoična sredstva. naročito krvi. nedostatak (ili: nemanje) udova. prema gornjim delovima tela. ana-plasso preobrazim) med. progresivne i bulbarne paralize). ispljuvanje. jačanje pamćenja. anandričan (grč. 1. anamnesis sećanje) fil. arche) koji se odnosi na anarhiju. arthron ud) med. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. anarhizam (grč. plašljivost. ananke nužnost. anamnestičan (grč. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. natrag. arthron) 2. apa-rpeb) pl. ap. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. med. razvoj) lingv. anankofagija (grč. anaplerosis) dopunjavanje. odmor. iza leña. koji pripada sećanju. kukavičluk. anartrija (grč. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. anandrija (grč. phagein jesti) med. samovolja. bez cveta. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. preobražavanje. anarhistički v. koji je ponovo zadobijen za nešto. penjanje sokova. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anapneuzija (grč. anarea (grč. anarhičan. anapnoika (grč. anapleroza (grč. anarroia) med. anarhista) (grč. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anamnestika (grč. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. otvoren) ned. nameštanje slomljenih kostiju. izbacivanje sluzi. preinačenje) preobražaj. an-andria) nemuškost. anamorfičan. bezvlašće. bez ikakvih obzira. neorganizovan. sredstva koja pomažu disanje. ned. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. arthron) bezudnik. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. odušak. Bakunjin i Stirner. anarhički (grč. anamorfoza (grč. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. nepriznavanje autoriteta. zamenjuje. anaplastična sredstva med. anarhički anavlerotika (grč. anarhističan. plastična hirurgija. anartros (grč. haotičan. u odsustvu. anartrija (grč. lekovi za jačanje pamćenja. ananas (nlat. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. npr. anaplastika (grč. apa. disharmonija. rastenje mesa. anamnestična sredstva med. nakazan. pogruženost. koji nema prašnič-kih niti. organizovane političke borbe. morphe oblik) izokrenut. koji dopunjuje.anamnestika 44 anarhičan. ana-ptyo ispljujem) med. nedisciplinovan. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. ana-neosis) podmlañivanje. pamćenju. an-apto obesim) utučenost. povećane disartrija. anarmonija (grč. anaprozelit (grč. anaptiksis (grč. aiantičan (grč. koji ne cveta. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. anaplazis (grč. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. anaptoza (grč. izopačena oblika. ap-. nesre-ñen. uzimanje hrane po propisu. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. obrnut daktil. apa. an arijer (fr. bog. anarhija (grč. apa. i rukovo-deće uloge proleterske partije. proširenost krvnih sudova. anapetija (grč. anarhičan.

preklinjanje. anastaltika (grč.isključenje iz crkve. up. stoma) pl. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. anastomoza (grč. anathematizo) prokleti. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). anastrophe) ret. ana-temno rasecam) para-ti. anatriptika (grč. koji obnavlja. anason (nlat. ana-trepho) med. stoma) med. raščlanjavati. rastavlja-ti na sastavne delove. oštrovid. seismos trus.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. ana-spao) med. u Makedoniji. anastigmat (grč. apa. ana-tribo trljam) med. anastigmatičan (grč. jako povraćanje. zelenašim) prav. sredstva za trljanje. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anathema esto). npr. anarhoidan (grč. anastasis ustajanje) uskrsavanje. anatomija (grč. osušen plod ana-sona. anatematizirati. trljanje udova. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. v. umnožavanje. anatrepsis (grč. obrt) ret. uglavničenje interesa. naplaćivanje interesa na interes. anisum) bog. zemljotres) geol. koji je bez poremećaja u oštrini vida. okretanje. radi mirisa. anatole istok) istočni. anatresis) med. apa." ana-temno rasecam) v. anatriptična sredstva. baciti prokletstvo na koga ili što. anaseizam (grč. trljanjem. apa. uskrsnuće. češanje kože. apa. anasarka (grč. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. oporavljenje (rekonvalescencija). spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). anarchla bezvlašće. otvaranje bušenjem. anatema (grč. tip. fig. arche. anatomizirati. . izvrtanje reči. kletva. mesto „neki drugi čovek". bakroreza. lečenje trljanjem. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). anastrofa (grč. anatreza (grč. fig. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. 1. npr. med. prenosim. ušća. 2. anatemisati v. dimljenje. ana-stello) koji zaustavlja krv. trepanacija. do sitnica. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. ujediniti. med. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. med. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. stćma usta) sastaviti otvore. anastatičan (grč. apa. a-. prenop!enje. apa. anatom (grč. telegrafska. prevrtanje. ana-spao izvlačiti) med. „drugi neki čovek". menjanje mesta rečima. nlat. anatocizam (grč. podrigivanje. anarhoindividualizam (grč. anatema esto (lat. a-. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. ana-triptica pl. anaspazis (grč. koji zasušuje ranu. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. anaspazmija (grč. anfstemi. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. archos. sarx meso) ned. istočnjački. anatropa (grč. anasonlija (nlat. ana-stello suzbijam) pl. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. stigma) opt. anatripsis (grč. tokizo dajem pod kamatu. anathema) prokletstvo. pr. anarhosindikalizam (grč. prenosan. neka je proklet! anatematizirati (grč. anastaltičan (grč. spojiti. tj. isključiti iz crkve. anastomizirati (grč. kao začin za hleb i opojna pića. . apa. ana-tribo trljam. sredstva za zaustavljanje krvi. razuñivati. stigma tačka) ont. grč želuca. ana-tribo) med. anaspazis. koji podmlañuje. anatomirati. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. stezanje želuca. ozdravljenje. izvrtanje materice i mokraćne bešike. med. anatocistički. anatomizirati (grč. ustajanje iz bolesničke postelje. anatimijaza (grč. koji daje punu oštrinu slike. proučavati u tančine. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. ned. biljka iz porodice štitara. anatomirati (grč. ana-trope preokret. ana-thymfasis) isparavanje. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. lat. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. naročito rakiju (anasonlija). anatripsologija (grč. anatolijski (grč. anastaza (grč. životinja i biljaka. med. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. kožna vodena bolest. med. anisum) rakija u koju je pomešan. anaspazmija. prevrtanje želuca.

anvsr (fr. poslanik drugog reda. natraške. angiitis (grč.) protiv volje sopstvenika u službu državi. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. isposnik. anafoneza (grč. angeion sud. blanko žiro. upustiti se u nepggo. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. npr. najmiti. zalaganje. angiospasmus (grč. npr. spasmos grč) med. otvoreno. uzeti u kuluk. v. angažirati. anafrodit (grč. en bloc) naveliko. zauzimati se. angelika (grč. angaria) uzeti u kuluk. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. Cezar na automobilu itd. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. angeion. zapaljenje vrata. vrsta ženskog ogrtača. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). med. stupanje u službu. grub vuneni serž. redovna dužnost. an blan (fr. anaphonesis) med. krvni sud) med. skloniti koga našto. . karp6s plod) bot. gušobolje. usamljenik. poremećaj u čulu pipanja. ned. obećati. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. založiti se. angarijapija (nlat. astr. neko plaćanje itd. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. anafrodizija (grč. angiospermije (grč. angina (lat. ono što je u protivnosti sa hronologijom. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. davanje u zalog. pr. na naličje. angioteničan (grč. neuron živac) med. ucelo. angina pektoris (lat. za ratne svrhe. grapho pišem) fiziol. opis krvnih sudova. phylaxis čuvanje. pl. ćutu-re. sukob. topovi u Kosovskoj bici. npr. po-buditi. obvezati na besplatan rad za državu. uzan) med. zapaljenje krvnih sudova. enveloppe) zavoj. anafrodizijaka (grč. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. angažirati se zauzeti se. instrumeng sličan gitari. obavezati obećanjem. angažman (fr. ap-. enversins) trg. voj. zastarelost. angitis. anñeoski koren. pr. arće pipanje) ned. pektoralna angina. anversen (fr. anachronismos) pogreška u računanju vremena. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. angeion sud. nesavremenost. pojavljivanje znakova na nebu. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. nisko utvrñeno. kuz. anvoaje (fr. zalagati se (za kota ili što). sudar. uzano spoljno utvrñenje. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. zapleten u borbu. angiokarp (grč. obaveznost. odsekom. stezanje grudi. boj. pogodba. za ples. angeion. grč krvnih sudova. anahoret(a) (grč. inversus) naličje. anahronizam (grč. npr. — Kulu gradi od dvadest tavana. angiografija. mag. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. oboljenje živaca krvnih sudova. pathos bol) med. angeion. antiektazija (grč. zaostalost. a l'envers) naopako. proširenje krvnih sudova. „iznošenje spreda". čarka. opasan rak krvnih sudova. apa. Kosu reže ostarela majka. a l'anver (fr. služba. neispunjene. angeion) med. angioneuroza (grč. anafora (grč. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. an blok (fr. obaveza. zaštićavanje) ned. brodova i dr. angeion. angeion. nagovoriti. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. . navesti. angeion. anahoretski. vremenska poremećenost. elektroforeza. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. envers. logia nauka) fiziol. anahronističan. pustinjak. angarija (lat. skrivenosemenjače. angina pectoris) med. engager) obavezati. voj.angelos anñeo) bot. ap-. jedan registar na orguljama. angejologija. kola. naročito krajnika. lat. ap-. anafilaksija (grč. engleski muz. za ples. engager) obavezan. — Kosu reže pa vinograd veže (up. angeion sud. en blanc) trg. pogañati. uplesti se u borbu. angažovati v.. stesniti) med. dogañaja. praćeni smrtnim strahom. angarirati (lat. brod i dr. sarx meso) med. najmljivanje. angažovati.. jedno na drugo. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. an-aphroditos) med.: Kulu gradi crni Arapine. pustiti se.anafija 46 angioteničan anafija (grč. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. engagement) obvezivanje. angiopatija (grč. uzeti u službu. akgiostenoza (grč. angažovan (fr. antologija (grč. angažirati (fr. ektasis pastezanje) med. angeion. anvelopa (fr. koji se obećao. koji je uzet u službu. omot. kulučenje. envoye) izaslanik. angeion. angaria) kuluk. anaphora) poet. pogoditi. angiosarkom (grč. anaforeza v. epifora). angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. angere suziti. jaki bolovi u oblasti srca. voj. onaj koji nije sposoban da oplodi. angiom (grč. sperma seme) bot. angiografija (grč. angeion. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. datuma. otpravnik poslova. stenos tesan.

prnje. angošjozo (ital. angošjozo. do tančina. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. an gro). andosirati (fr. angošjozamente (ital. nlat. v. anglomavija (nlat. angosciosamente) muz. apeg. anglicizirati (fr. apeg. Anglia. geol. nazvane po gradu Angostura. zlo. andrologija (grč. anglist (lat. kao u hodu. grč. apeg. eidos) sličan čoveku. naročito prvog čoveka. angiitis. andrak (pere. kut. fil. apeg. episkopalna crkva. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. Anglia. anglicizam (nlat. an detaj (fr. osobenost engleskog jezika. apeg.angiotomija angiotomija (grč. operacija krvnih sudova. angostura-kora. angster (ital. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. opširno. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. andragathia) muževnost. ancrogenija (grč. androliti (grč. vrag. hermafroditizam. nevolja. drangulije. jezika itd. eidos lik) veštački napravljen. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. an gro (fr. umereno. anglikan. gyne žena) dvospol-nost. hermafrodit. andarini) pl. angostura-kora v. deo jedne fuge. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. andana (ital. Anglia. uglavnom (ispričati nešto). anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. angoscioso) ran. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. oikion kuća. čestitost. anglofobija (lat. šonja. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. andantino) muz. genos roñenje) v. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. jad) ñavo. andros) pl. en ñetail) potanko. androidan (grč. grč. andare ići. angularis) uglast. pečalno. uškopljenik. ugao. androgonija (grč. okamenjene ljudske kosti. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. en groš) trg. andaluzit min. nesreća. angloman (nlat. andros čovek. angulus. muz. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. andro-gynos) dvospolnik. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. podrobno. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. hrabrost. andarini (ital. sečenje. kao imenica: komad u laganom tempu. andreceum (grč. onaj koji mrzi Engleze. skup svih prašnike u cvetu. poengležavati. nesreća. ženskonja. iscrpio. andragatija (grč. angusta) muz. gone rañanje) stvaranje čoveka. v. na kvantum. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. grč. anglikanac pripadnik anglikan-ske. apeg. potpis menice na poleñini. kulture. tj. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. naviše. jedan registar na orguljama. temno režim) med. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. malo laganije. prenos menice. grč. gde je pronañen). muž. andosman (fr. endossement) trg. anguistara. grč. protestanske crkve. engleza (fr. anglizirati (fr. brižno. andantino (ital. ćoškast. rogljast.(grč. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . napravljen u čovečjem obliku. Anglia. andamento) hod. apeg. bolno. androkefaloid (grč. androgin (grč. trg. andante) muz. androgamija (grč. naveliko. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. Anglia. apeg. gamos brak) biol. lithos kamen) pl. angliciser) poengleziti. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). dvospolac. phćbos strah. andante (ital. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. do sitnica. slabić. anglofil (nlat. androginija (grč. angeion) med. kephale glava) min. android (grč. angitis (grč. namalo (supr. dronjci. anglaiser) potkusiti konju rep. andramolje (grč. stanište) bog. anglofob (lat. angulus (lat. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. adrogenija. andrek tuga. andro. angularan (lat. apeg. andros. apeg. andamento (ital. angustacija (lat. oploñenje muškoga gameta ženskim. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. rasploñavanje ljudskog roda. endosser) trg. andana) niz brodova povezanih u luci. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. andristi (grč. angeion. androgonija. vrlina. avgusta (lat. pokretan čovečji lik. lagano. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. logi'a nauka) med. angustura-kora. angulus) ugao. apeg. andezit min. apeg.

skopeo gledam. pripajanje. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. baino idem) igrač na konopcu. anemopatija (grč. proučavanje vetrova. gamos brak) bog. andro-phagos) ljudožder. još nije objavljen. anemos.) muški spolni hormon. pripojiti. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. anemos. biljke kod kojih vetar. anemometrija (grč. anemobarometar (grč. metron mera) sprava koja pokazuje. Andromeda (grč. odnosno vetra. vezan za. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. od muškaraca. androfag (grč. šaljiva ili duhovita pričice. barys težak. mati Astijanaksova. aneksan (lat. anemos. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. gamos) pl. annexus) zavisan. anelektričan (grč. anektirati (lat. androfob (grč. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. sečenje čoveka. anekumena (grč. haima. phonos ubistvo. utelo-vljavati. a-. anemologija (grč. tromost. a-. nauka o beskrvnim operacijama. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. aneks (lat.). npr. tj. androsteron (grč.) mit. vetromer. pathos bol) med. haima krv) med. malokrvnost. npr. spasao je Persej. polubožansko biće. pridruženje. pustinje. anemidrija (grč. pri-svojiti. anemobat (grč. npr. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. oskudica u snazi. anemo. bled. annexus) prilog. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. haima) beskrvan. žrtvovana je morskom čudovištu. anemogame (grč. nesposoban za život. fig. prevrtač. . u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. androfonomanija (grč. ap-. malokrvan. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). ergon delo) med. Tragedije od Euripida i Rasina. spis koji. anemos. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. anemija (grč. 2. anemograf (grč. annexio) prisajedinjenje. anemofilan (grč. anesis) med. Andromache) mit. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. angelos vesnik) teol. anegdota (grč. anemos. anemos. anematoza (grč. annectere) prisajediniti. apeg. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. apeg. odnosno meri. ap. anemofilija (grč. aneza (grč. haima. jačinu vetra. phobos) strah od ljudi. lenjost. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. beskrvnost. anemos. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. temno sečem) znat. metron) merenje. pridružiti. božji glasnik. bog. phobos strah. naljutivši bogove. elektron ćilibar) fiz. pridodan. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. anemos.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). anemos. anemostat (grč. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. a-. anemograf. muškaraca. grapho) v. lečenje vazduhom. mama strast) med. hydor voda) med. aneklogist(a) (grč. anemičan (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. Andromaha (grč. popuštanje. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. koji se plaši ljudi. anemometrograf (grč. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. anekdotos neizdan) 1. veština merenja brzine i jačine vetra. olakšavanje. phflos) biol. anñeo (grč. up. slab. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. anemogamne biljke. anemometar (grč. slabljenje. androfobija (grč. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. metron. tj. anematurgija (grč. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. nimfomanija. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. sve što je dodano ili vezano za nešto. a-. astr. antropofag. nastavak. a-. lit. andromanija (grč. vidim) vetrokaz. apeg.ne. androtomija (grč. nova i kratka priča. andromolje v. anemografija (grč. apeg. ili je namerno zadržan od štampanja. phflos prijatelj) bog. sporedan. anenergija (grč. strujanja vazduha. prinadležnost. ma iz kog razloga. oploñavanje). Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. bolesti. kod kolere. močvari itd. andramolje. anegertika (grč. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma.(grč. šaljivo: krasti. anemos. anemos. anemos. uteloviti. an-energeia) neradnost. a-. aneksionist(a) (lat. ukrasti. dodatak. anemogaman (grč. anemos. upaljenost »sene za muškarcima. anemos. logfa nauka) nauka o vetrovima. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. pripremni. aneksije (lat. metali). andro-mara'a) čežnja za muškarcima. anemos. utelovljenje. anemoskop (grč. haima) med. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra.

kristalni. phyllon list) bog. neosetljiv. ap. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. anydria) v. nakaza roñena bez mozga. koji je bez bola. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. anizeta (fr. animalis) životinjski. anil (arap. benzidam. aromatič-no ulje. neuron živac) med. a-. anilan (lat. a-. anenkefalos (grč. nepažljiv. erethfzo) 2. metron. blos život) bial. anizometričan (grč. životinja. anže (fr. anidroza (grč. anaisthesia. slabost (ili: malaksalost) živaca. ap-. a-. anilin (arap. trovanje anili-nom. animal (lat. . duh. animalisare) zool. anniversarium) godišnjica. anestetičan (grč. enjeu. nemaran. an-nil) hem. anestezije (grč. u gotovu. med. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. ap-.ne. bezbojno. anizohromija (grč. animalan (lat. način ishranjivanja tela. anni currentis). animalis) životinjska priroda. fig. idros znoj) med. tromost žila.ne. a-. najčešće. ap-. anepigraf (grč. jaja itd. aiereza (grč. tzv. kore zenica) med. godišnja proslava. erethfzo dražim) 1. prelaženje. aneurija (grč. u zvečećem novcu. anžambman (fr. an espes (fr. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). isos. anima) duša. animalizirati (nlat. med. ravnodušnost. anervia) ned. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. energija (grč. enkephalos) med.: vegetabilije.TeKyhe. ove godine. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. anhidrija. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. svisveti. aneretizija (grč. anepitimija (grč. kijanol. supr. anisette) rakija začinjena ani-som. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. an-nil) med. koji »sivi u sredini bez kiseonika. od koje se dobiva anilin. logos. životinjska tela. pomen i dr. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. ops vid) med. brz oko) med. uroñeni nedostatak mozga. poživotinjivati. tupoglav. an ženeral (fr. obično. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. enkephalos mozak) ned. mleko. a-. dobiva se od indigo-biljke (anil). aneroid (grč. šp. grapho pišem) spis koji nema naslova. epithymia požuda) psih. indigo biljka u Indiji. isos. uzetost. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. epos reč) med. anizometropija (grč. supr. nejednaka veličina listova na istoj grani. anaerobni. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. isos. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. govor) med. neros tečan) fiz. v. tupoglavost. aneretizija (grč. a. anima mundi (lat. zadušnice. a-. poži-votinjiti. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. aeg vazduh. nesposobnost govorenja. učiniti neosetljivim. a-. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. anizokorija (grč. aerobni. anilis) bapski. animalizacija (nlat. ap-. animal) živo biće. u materije živog tela. an-nil. anesteziolog (grč. anil) bog. ap-. a-. nemoća. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. nejednako lučenje mokraće. isos. animalizam (lat. rasejan. anizurija (grč. u organima za varenje hrane. anestetika (grč. aneritropsija (grč. anima-rum dijes (lat.aienkefalija avenkefalija (grč. grañu. animalije (lat. en general) uopšte. bezbolan. anairesis) ret. uron mokraća) med. erythros crven. duša sveta. ap-. metron mera) neravnomeran. isos. ani kurentis (lat. općenito. an-aisthesfa) med. med. kao islandski kristal). jela od mesa. anizotropan (grč. ne jednakost zenica. ani-malna hrana meso. od koga se spravljaju razne lepe boje. anilinske boje. anilitas) bapskost. anestezirati (grč. anizofilija (grč. aneorobni (grč. i'sos jednak. opiti. ergon delo) med. en espece) trg. anspija (grč. uzbuñenje. anervičan. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anilizam (arap. chroma boja) med. anaistheteo ne osećam) med. bapsko ponašanje. reč. slabost. anaistheteo) pl. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. poživotinjenje. anilitet (lat. uzrujanost. ap-. aniverzarija (lat. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. animalia) pl. enjambement) poet. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. jeu) ulog u igri. bapska starost. ansrvija (nlat. fig. fig. isos. epi na. apa na. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. neosetljivost prema bolu. anestezacija (grč. živi stvor. uzbuñenost. liker od anisa (onajsaž). ano kurente. a-. anaistheteo ne osećam) med. anima (lat. anima mundi) fil. ap-. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja).

ankiloza (grč. tip. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. encaisseur) sp. ispitivati činjenice o nečemu. fr. oduševiti. ap-. složno. ani prezentis (lat. kod crtanog filma oživljavanje slika. u nameri. animoznost (lat. av>on (grč. anquirere) prav. fiz. ljutina. ankylos kriv. rezervoar na mašini za štamparsku boju. tražiti (ili: predlagati) kaznu. pustiti u rad. animalkulizam (lat. animist(a) (lat. nakana. namera nanošenja uvrede. raz-draženost. anihilacija (nlat. opovrgavanje. animalitet (nlat. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. onajs. podbadati. hrabro. ukočenost i sraslost zglobova. iris dužica) med. pobudi-ti.animalist(a) animalist(a) (lat. animus (lat. mikroskopske životinjice. sanduče za boje. zagrejati. enqueter) vršiti. anihilirati (lat. 2. izvršiti anketu. oživljeno. animosus) strastvenost. životinjska priroda. pimpinella anisum) bog. animalculum) zool. animacija (lat. ankiloglosa (grč. apsoga. animus injurandi) prav. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. grč. Anlasser) teh. podstaknuti. animatizam (lat. obodriti. kotva. inquestia. živost. ankvizicija (lat. anima duh. lenger. povesti sudsku istragu. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. ankrije (fr. duša. samopouzdan^. anlassen puštati u rad. anima) fil. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. ankoneji (grč. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. ani futuri (lat. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. opovrgavanje. anketirati (fr. animozo (ital. annihilare) poništiti. nedostatak dužice u oku. ispitati. srdit. animalkula (nlat. ankilometar (grč. anni praeteriti) v. vera u duhove. životna svežina. anima to) muz. žestina. anquisitio) prav. animosite) v. srčano. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. glossa jezik) med. animalkulisti (nlat. s predumišljajem. naredne godine. ankylos kriv) med. animoznost. živahno. 50 anlaser ani precedentis (lat. ogorčenost. anklav(a) (fr. mržnja. opovrći. apsoga) muz. animus nocendi) prav. encrier) divit. predlaganje kazne. anienai peti se. anketa (lat. srce. poruge. animalcula životinjice) pl. duša) prav. duša) fil. istraživati. ogorčen. ani preteriti (lat. podstrekavati. zool. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. vlada ili neka ustanova. animosus strastan) ozlojeñen. vatrenost. animus nocendi (lat. osećanje. animus) duh. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. avimato (ital. ankyra) brod. tj. enclave) prav. animosus. annihilatio) poništa-vanje. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. animizam (lat. ipo animo) jednodušno. ukinuti. ponovo. ankvirirati (lat. avkora (ital. delimična ili potpuna sraslost jezika. namera. još jednom. 1. mišljenje. anlaser (nem. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. o živiti. znat. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. anis (lat. pristalica ani-mizma. animirati (lat. anni praecedentis) prošle godine. neprijateljski. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. 3. animo (lat. anni futuri) iduće. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . anni praesentis) ove godine. metron mera) sprava za merenje krivine. animozan (lat. nazor. fr. oživljenje. ankylos kriv.: katjon. živahno. oduševljeno. srdžba. ljutnja. ankeser (fr. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. anker (lat. animalculum životinjice) pl. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. mišići opružači ruke. animatio) oživljavanje. namera pričinjavanja štete. karakter. da je živo (kod primitivnih naroda). trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. ukidanje. ani precedentis. animalitas) životinjstvo. aniridija (grč. odvažnost. davanje duše. animoso) muz. animozitet (lat. odluka i sl. svest. mastionica. animus duh. animare) dati dušu ili duh. animus ivjurandi (lat. žestina. supr. veoma čvrst i otporan bokser. uno animo (lat. razdražen. ankon lakat) pl.

a.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. ovarium jajnik) med. apodinum) med. supr. anodonti (grč. elektroda. an minijatir (fr. an mas (fr. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. nlat. škodljiv) med. anomalija (grč. annominatio) ret. anlevaža (fr. anonsirati (fr. ap-. anoblir. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). odstupanje od pravila ili zakona. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. ap-. ano (lat. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. nepotpisati. tal. avotacija (lat. namerno izjednačavanje reči. starter. popis zaplenjenih stvari. anomalon) gran. anormalan (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. en masse) u masi. naročito minerala. up. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. nlat. zločinački. ennoblir) dati plem-stvo. bezbol-nost. mrtve prirode. slepilo. ap-. po-zitivni pol. anomalos) neredovan. en miniature) u malom. u godini. radi prenošenja na novo platno. nauka o nepravilnostima u jeziku. anorgavografija (grč. annotare) v. grapho pišem) nauka o kamenju. neobičan. anomaloi (grč. ariomos) nezakonit.: katoda. neobičnost. avosmija (grč. tj. anoblirati (fr. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. anodinum (grč. anoreksija (grč. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. hen. anovimus (nlat. nezakonitost. anonymos) bezimen. npr. organon) neživ. genesis postanak) smanjenje. paronoma-zija. odyne bol. lat. ophthalmos oko) med. ap. annonce) oglas. ap bez oksys kiseo. astr. anomizam (grč. anoftalmija (grč. anotirati (lat. neredovnost. anonimnost (grč. uroñeni nedostatak jajnika. skupa. agšo) godine. anonimno društvo trg. lat. anomalan (grč. ćrganon. anno ante Christum) godine pre Hrista. gignomai postati) ar. a-. organon. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. nepoznatost. an-odos uzlaz. ap-. u gomili. anomalos) nepravilan. up. anonsa (fr. nepravilnost u kretanju planete. primedba. anomalologija (grč. odyne bol) ned. nepotpisan. ap-. nedostatak volje za jelo. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. adnotacija. supr. svi zajedno. plemićku titulu.: Tišina je postala još tiša. običaja. ap-. oštar. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. a imaju različito značenje. zakona. naročito uživanje u jelu. oreksis želja. u kapitalizmu bezimeno. anomalon. anorganogenija (grč. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anomeomerija (grč. antinomizam. koji odstupa od pravila. anonimitet (nlat. anodija (grč. ap-.: katgen. ap-. objavljivati. annuntiare) oglasiti. oglašavati. adnotirati. objaviti. anogena metamorfoza kol. koji odstupa od pravila. anomfa) bezakonje. zool. omos sličan. anonaran (lat. anonimitet. npr. nemanje poroñajnih bolova. anonymitas) v. anomija (grč. ano ante Hristum (lat. ap-. annotatio) napomena. appopseg. anomalia) (nepravilnost. u maloj srazmeri. put naviše) fiz. anorgavologija (grč. smanjen. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. nepravilni glagol. anodinija (grč. tj. nemanje očiju. ñuture. anvarija (grč. anonymus) nepoznati. anorhija (grč. eruptivne stene. organon) neživa ili mrtva priroda. anorganognozija (grč. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. a-. anoksija (grč. obznana. akcionarsko. anomičan (grč. mrtav. ap-. opisivanje kamenja. koji odstupa od pravila. anomalistički (grč. anoda (grč. nastao bez dejstva životnih sila. sisari koji nemaju zuba. neslikovan način govora. odus) pl. logia) gram. obznanjivati. žitni. anodia) nevezan. anorganizam (grč. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anogev (grč. ap-. anonimnost. neobuzdanost. anomalos nepravilan. anorganski (grč. apo naviše. žudnja) nemanje apetita. nepravilan. avofeles (grč. anonarni zakoni.bez. nepoznat. norma pravilo) nepravilan. bez potpisa. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. anopheles beskoristan. istovr-san. anonymos) bezimenost. anoniman (grč. organon. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). oplemeniti. protivan pravilu. objava. izuzet-nost. pre Hristova roñenja. . orchis mudo) bezmudost. koji je bez života. neuredan. nćmos zakon) v. anosmi'a) med. obznaniti. deoničarsko društvo. organon. objašnjenje. obla-godariti. beleška. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. protivan pravilu. ap.

. antenatalni (lat. izneti. trve-nje. antemion (grč. antatrofičan (grč. pužast zavijutak na jonskim stubovima.(grč. bedem. sklad. algos) koji ublažuje. antablman (fr. pretporoñajni. anti. pred. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. antarktikos) geogr. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. arthron zglob) pl. taj čovek je nikakav čovek. sporazum. antartritičan (grč. koji leči zglobobolju. antalgičan (grč. antemeridlanus) prepodnevni. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. apo. antelokvijum (lat. ispred. južni. diluvium potop) pretpotopni.: postdiluvijumski. entablement) apx. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. sredstva za ublažavanje bola. suparnik. predbračni. cvetanje. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. suparništvo. an pat (fr. plesso udaram) pl. 2. Velika antanta savez Rusije. med. antediluvijumski (lat. uzgred. antanaklaza (grč. ant-. anteza (grč. antarktičan (grč. anti. ante. antennif ormis) u obliku pipaka. spoljašnji delovi jedne tvrñave. anti. pervaz na vrhu stuba. anteakt (lat. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. antastmatičan (grč. anaklasis uzvijanje) ret. antidatirati.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. pravo nekoga da prvi govori. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. nasip. antediluvijumci (lat. antapoplektika (grč. pipak kod insekata. takmac. natus roñen) prvoroñeni. pretpotopni ljudi. ante dijem (lat. supr. apo. priči. antanta (fr. antarktikos južni) geogr. ensemble) celina. sloga. algos bol) pl. pre suñenog dana. skup. antapoplektičan (grč. naravoučenija. mimogred. slaganje. opšivnica pod krovom. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). lat acidum kiselina) pl. ansent (fr. ante. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. anti. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. ante (lat. antl. neprijateljstvo. ante. ansambl-partija kuz. ned. opkoljavanje divljači. delanje u suprotnom smislu. en passant) u prolasku. savez (izmeñu država). dodavanje pouke. ante diem) pre vremena. arktos sever. izložiti) poet. borba. raniji čin. anti. utrapljavanje voća i povrća. npr. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. anti. atrophos nehranjen) ked. u profilu. radi čuvanja. sredstva protiv srčane kapi. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. pojas nekog utvrñenja. raditi u suprotnom pravcu. asthma) med. sredstva protiv zglobobolje. anti. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. antartritika (grč. suprotna težnja. lov. ant-angomzomai boriti se protiv. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. ante. loquor govorim) predgovor. apo-didomi predati. ked. anthemion) cvet. ansilaža (fr. anthe cvet) bog. koji leži nasuprot Severnom polu. antapodoza (grč. anteactum) ranije delo. enceindre. tj. suprotnost. koji služi kao lek protiv sipnje. en profil) sa strane. anti. grč. arh.• govor. en pate) u obliku testa ili kate. anteludij(um) (lat. antena™ ju m (lat. antagonistes) protivnik. zajednica. an-ago uzvodim) ret. ante. koji se nalazi u toku trudnoće. gledan sa strane. pre. predak. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. up. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. antedatirati (lat. antl. napred. ansambl (fr. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. diluvium potop) pl. sredstva protiv kiseline. antalgika (grč. antelogijum (lat. Čehoslovačke i Rumunije. ned. kao pipci. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. oblast Zemlje oko Južnoga pola. u silose. antenna motka za koju se vezuju jedra. med. antenuptialis) predsvadbeni. uzgredno. an profil (fr. stubovi sa obe strane vrata) 1. natalis koji se tiče roñenja) ked. koji leži na Južnom polu. npr. logos govor) pred. doba cvetanja. naročito protiv kiseline u želucu. antf. bojene materije. ponovan napad groznice. protivnost. anteniforman (nlat. silo. antacida (grč. antagonizirati (grč. ant. ante. pradeda. antenat (lat. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. an pasan (fr. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. obim. ranije. entendre. antagonist(a) (grč. boriti se protiv koga ili čega. ante. antagonismos opreka) oprečnost. antenagium) prav. antagonizam). anti. umanjuje bol. antemeridijanski (lat. antafroditičan (grč. antanagota (grč. ante) predl. antena (lat. antenupciJalni (lat. anti. ante-ludium) predigra. entente) sloga. antagonizam (grč. enceinte) voj. anti.

pozivanje za svedoka. prethodni slog. antepositio) stavljanje ispred. anteriora (lat. entari. antf. dopretposlednji slog neke reči. pretpostav-ljanje. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antivenerea (grč. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. nadmašivati. prašnica. anti. supr. antivarvarus. antecedentia) ono što prethodi. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. antibarbarus (grč.: apeks. med. annexio) protivnik aneksije. gram. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antibarbarus. antiapeks (nlat. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. treći slog od kraja. barba-rizme ili varvarizme. preteći. prošlost. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antepozicija (nlat. med. muški spolni delovi cveta. antheros) bog. bfos život) koji je protiv života. ante-ponere) staviti ispred. apa. antepenultima) gram. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. anterotika. adijaforist. antf. veneričnih bolesti. naročito: aureomicin. antestatio) prav. anti. protivnik upotrebe stranih reči. antf. U antibioti-ke spadaju. antibahijus (grč. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. antf. ante Hristum natum (lat. zapaljenje krajnika. materice. arap. koji uništava život. sredstva protiv ljubavi. boreios severni) okrenut prema severu. antestat (lat. barbaros) v. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. anteriora) št. sredstva protiv spolnih. nadmašiti. antheros) pl. antiartritičan (grč. Bakchios) poet. antiadijaforist(a) (grč. lat. tzv. anteoccupatio) rat. anteci (grč. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antecedencija (nlat. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. antestirati (lat. antepenultima (lat. antf. antias krajnik) med. putovoña. antecedere) prethoditi. antimaterija (grč. koji služi protiv slabosti. antestari. anterotična sredstva ned. antiastmatičan. arthron zglob) med. subjekt — predikat. ići napred. antiabolicionist(a) (grč. raniji život. antiastmatičan (grč. koji povećava životnu snagu. koji ubija. prethodnost. prioritet. koji služi protiv zapaljenja zglobova. raniji odnos u nekoj stvari. antestacija (lat. anti. ante-cessor) prethodnik. prvenstvo u vremenu. fil. penicilin.anteokupacija anteokupacija (Lat. antecedens (lat. anti. epileptikos). antf. pretpostaviti. antestatus) prav. antianfilaksija (grč. anteponirati (lat. antera (grč. raniji dogañaji ili odnosi. anterotika (grč. a-. areh) astr. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). anthera) bat. davanje prvenstva. snaga) med. mesto. antianeksionist(a) (grč. ant-erotikćs) pl. oikos kuća) pl. ant-. antiasteničan (grč. neprijatelj aristokra-tije. anteridija (grč. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. ante-testari) prav. raniji dogañaj. geotr. antiborejski (grč. phylatto čuvam. prema. anti. antiaditis (grč. antecedirati (lat. itd. antf. raniji život. streptomicin. arap. naročito ropstva. Venus boginja ljubavi. antecedencije (lat. anterioritet (nlat. ranije stvari. hloromicetin i dr. antepileptičan (grč. prethoñenje. anti. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. branim) ned. raniji dogañaji. prethodnici. spolna ljubav) pl. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antecedens) prethodnik. trezvenjak. učitelj. koji pomaže protiv padavice. asthma sipnja) med. anteflexio) med. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. nea. antefleksija (lat. anteriores (lat. bat. sthenos ]anina.(grč. antivarvarus (grč. anterioritas) prethod-nost.: posteriores. a-. lat. anteriores) pl. iza. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. savijenost napred. prostitucije itd. antf. antf. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). anti i lat. palimbahijus. pored ostalih. pretpostavljati. aristokratos) protivnik plemstva. preteča. preci. lat. anti. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. 53 antivenerea antecesor (lat. neosetljivost prema anafilaksiji. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. antf. v. anterija (tur. antibiotik (grč. v. antere (grč. up. npr. dati (ili: davati) prvenstvo. preticati. . muški spolni organ u bescvetnica. barbaros negrčki. antf. antibiotički (grč. antf. umesto. antecedentia) pl. prašnici. v. čistunac u pogledu jezika. antiaristokrat (fč. supr. antialkoholičar (grč.

anti. predmet stare umetnosti. lekovi koji služe protiv proliva. anti. antikatoda (grč. anti. antikva (lat. anti. odbaciti. antički. antidoton (grč. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. antiemetičan (grč. daktylos prst) četr. antidizenterika (grč. antiepileptičan. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. anti. antiquitas) starina. . antikariozan (grč. antidemokratski (grč. protiv demokra tije. kupac i prodavac starina. anti. antidatirati (grč. antikataralije (grč. starinar. starinski. antikatolički (grč. nagrada. up. anti. stari vek. katholikos) koji je protiv katoličke vere. anti. lat. antidramatičan (grč. kurziv). lat. antikvizirati (lat. med. fig. anapest. raditi prema antičkim uzorima. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. eu. polovan. antidolorozum (grč. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. anti. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antidinika (grč. katarroos stakanje) pl. Gallus) protivnik. uspravna latinska slova (supr. antikategorija (grč. sredstvo koje sprečava vrenje. anti. med. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. ante-datirati. npr. kulture. emeo) med. izneti) ret. anti. lat. lat. pravac koji polazi od date reči. anti. up.). antikvirati (lat. antiseptikum. med. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. diegeza. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. tip. antidoton) ned. vrsta tamnozelenog serpentina. diabetes šećerna bolest. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. antiquus) stari. upotrebljavao antikvarijat (lat. pr. sredstva protiv kašlja. eksis svojstvo. stare. politike itd. anti. med. antizimotikum (grč. stara ili zastarela ureñenja i sl. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antiquarius) stari. anti. stanje) med. lat. dysenterikos srdoboljan) pl. kakos rñav. antikvitet (lat. farmakopeja. lek protiv čega. kathodos put na niže) fiz. anti. epilepsija. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. pelco-vanja. lat. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. datum) v. antiquus) ugledati se na stare. antiemetika (grč. antikvaran (lat. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. med. sredstva protiv povraćanja. antiquare) zastareti. med. anti. zyme kiselo testo. poznavalac starina i starih spomenika. utuk. sredstvo. anti. anti dynastes vladar. antiinkrustator (grč. ne vodeći računa o mentalnim. anti. čime se dobivaju snažnija dejstva. starodrevnost. antikankroza (grč. anti. cariosus kvaran. proglasiti za zastarelo. dolor bol) med. sredstva protiv bolesti raka. antiemetici (grč. anti. diabaino prolazim) med. anti. zakon. vrtlog. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. jezičko ostvarenje. antidiegeza (grč. antidotarij(um) (grč. sredstvo protiv povraćanja. v. protivsred-stvo. anteme-tika. fig. antikahektičan (grč. nastaje metamorfozom ampfibola. antikvarnica (lat. lat. antikvus (lat. doron dar) uzdarje. antidaktilos (grč. truo) med. protivotrov. antiepileptika (grč. sredstvo protiv bola. antikvar (lat. up. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. angina (lat. starovremenski.54 avtigal (grč. podražavati ukus starih. antiquus stari) trgovina starim knjigama. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. kvasac) hem. emeo povraćam) pl. latini-ca. antikvus antieutanazist(a) (grč. starinski. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. umetnička retkost. sapseg rak) pl. diexeimi prikazivati. anti-kategoreo) prav. Grka i Rimljana. kod nas ga ima u Fruškoj gori. antimentalizam (fr. dine. anti. antidinična sredstva. platinski lim kod Rendgenovog aparata. anti. anti. sredstva protiv padavice. lek protiv šećerne bolesti. anti. antidoron (grč. sredstva protiv nesvestice. antidinastičan (grč. okretanje) pl. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antiqua) staro pismo. avtigen (grč. antidijabetikum (grč. antimentalisme) lingv. epilepsfa) pl. anti. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. neprijatelj Francuza (jezika. stari svet. protivtužba. antiinokulist(a) (grč. proglasiti nešto zastarelim.

žida u stadima po toplijim kopnima. krino) koji odgovara na kritiku. anti. anti. koji sprečava nastup krize (uticaj). a ne živimo da jedemo". monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. kresis mešanje) prav. antimovid (lat. metalepsis zamenjivanje. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. pobijanje. lyssa pseće besnilo) pl. npr. elemenat. homolotumena. protivnarodni. protuslovan. anti. antikonstitucionalan (grč. antimoralizam (grč. antilopa (grč. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. anti. antiletargičan (grč. antimon (nlat. antikreza (grč. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. antikolika (grč. antimetalepsija (grč. spuštam se) kol. npr. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. originalnost osporava ili u koju se sumnja. odbrana pred sudom. sredstva. antilego protivim se. antimonium) mineral. antologija (grč. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. antikosmetičan (grč. sinklinala. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. prigovor. koji razvedrava raspoloženje. anti. odgovor na napade. antinarkotika (grč. lethargfa dremež-nica. antikritika (grč. anti. anti. „Demosten" mesto „govornik". ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. antiiefritika (grč. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. odbrana. nationalis). materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antilogikćs) nedosledan. med. pisac odbrane od napada. dntinacionalan (grč.: „Jedi da živiš. antimentalizam (grč. koji služi protiv trzaja i grčeva. zamenjivanje jednog dela govora drugim. lekovi protiv trbobol>e. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). anthćlops) 3007. antikritičan (grč. tj. anti. lat. krino sudim) odgovor na kritiku. protiv obamrlosti.: „Jedemo da živimo.. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. anti. sa logikom. lat. lat. anti. veliki smo svuda. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. consti-tutio ustav) protivustavan. koji služi protiv kuge. krino) pisac odgovora na kritiku." antiklinala (grč. antimonarhičan (grč. anti. lat. pozitivizam u lingvistici. anti. antilogia) protivrečnost. atomska masa 121. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. meros deo) ret. anti. protivkužni. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. med. znak Sb (stibium). antimetateza (grč. antilogičan (grč. pokret protiv rata i pripremanje za rat. antinomazija (grč. anti. mos. umesto interesa na dug. protivkritika. nephrćs bubreg) pl. anti. . klimax stepenice. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. moralis) koji je u opreci sa moralom. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. sul-fid antimona. npr. u padati. melancholikćs) koji razbija tugu. a padaju u suprotnim pravcima. ali u protivnom smislu. bolest spavanja) med. anti.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. delovi Sv. redni broj 51. antimelanholičan (grč. suar. v. anti. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. ali drugim redom." antimilitarizam (grč. a ne živi da jedeš. upotreba osobnog imena mesto vrste. pisma čija se. anti. klinč naginjem se. anti. lat. onoma ime) zamenjivanje imena. anti. antimetalepsija. antimoralan (grč. ukočenje) pl. lat. fr. zaravan) pl. antimaterija (grč. kolike trbobolja) pl med. anti. anti. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. contagiosus prilepčiv. metal srebrnobele boje. convulsivus grčevit) med. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). anti. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. med. antikonvulzivan (grč. npr. supr. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. narke ukočenost. npr. loimos kuga) med. antikonvulzivan (grč. antimetabola (grč. povijam) pl. protivan moralu. militarisme) protivnost militarizmu. anti. constitutio) protivnik ustava. antilegomena (grč.-. antilisa (grč. u kolibi. antikritičar (grč. napad itd. antimonium) hem. nlat.75. anti. med. antimetabola. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". nlat. važna njegova ruda. razmena) ret. anti. lat. antilemičan (grč.: „Otkrovenje Jovanovo". antikonstitucionist(a) (grč. moriš običaj) fil. postupnost u izrazu) ret. antikontagioza (grč.: „Ako smo veliki. anti. ned. anti. antimerija (grč. anti. teol. sredstva protiv psećeg besnila. na prestolu. anti. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. nenarodni. mentalizam) lingv.

: „Svet ima svoj početak u vremenu. antisepsa (grč. anti. med. spolna ljubav. anti. protivnik revolucije. plenus pun) fil. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. anti. antiskabioza (grč. antipleuritičan. anti. anti. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. anti. reuma) med. antiparazitika (grč. antiprotaza (grč. lat. oprečan. ratio razum) fil. pr. anti. antiparalelan (grč. antiracionalizam (grč. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. nije apsolutni izvor saznanja. antiparalitika (grč. anti. antiplenisti (grč. sepsis trulež) med. med. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. anti. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. med. lat. anti. antiparalelogram (grč. lat. anti. supr. geogr. vatre. scabies šuga) pl. anti. antipirin (grč. anti. antiperistaza (grč. antirepublikanac (grč. neslaganje sa trezvenim. antipatija (grč. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. koji služi protiv reumatizma. pyr vatra) pl. antisocijalan (grč. antipatriot (grč. ratio razum) fil. pyr) ned. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. sredstva protiv uzetosti (paralize). nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). shvatanje da razum.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. nlat. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. anti. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. npr. antipus) sasvim suprotan. glavobolje. aspirin. antiseptika. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. pl. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. sredstvo protiv groznice.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. anti. dvoumica) fil. teal. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. gramma) geom. groznice. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. nemio. psyche duša) fil. teal. sredstva protiv šuge. antipatičan (grč. neslaganje sa trezvenim. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). sepsis) heš. anpšlatonska ljubav čulna. antireumatičan (grč. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. teal. nerodoljub. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). odnosno čovečje mišljenje. anti. utuk. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). protivjevrejski pokret. anti. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. para-lyo) pl. lat. socialis društven) protivan društvenom poretku. lat. patriotes) neprijatelj domovine. Semiti. protivnik. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. odnosno čovečje mišljenje. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. lat. nije apsolutni izvor saznanja. antipi-rink dr. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. pleuron bok. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. anomizam. anti. parallelos. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. . antipiretike (grč. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. antirepublikanski. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. pus. nemarenje. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. koji suzbija vatru. anti. fr. nesimpatičan. aatipneumoničan (grč. skepsis nedoumica. ravnokraki trapez. replika. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. parasitos gotovan) pl. antirevolucionar (grč. royalisme). rebro) pl. fil. shvatanje da razum. antipapizam (grč. anti. političkom i duhovnom životu. anti. protivrečnost. nomos zakon) 1. anti. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. rug) med. antirojalizam (grč. antinomija (grč. groznicu. antiprotasis protivpred-log) ret. antiparagraf (grč. koji služi protiv zapaljenja pluća. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antisemit-ski. pr. antipodan (grč. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. koji sprečava truljenje. anti. antiracionalizam (grč. antipsihologizam (grč. anti. npr. septikos) med. protivnožnik. lat. anti. anti. antiseptikum (grč. anti. antiseptičan (grč. 2. med lekovi protiv vatre. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. antipleuritika (grč. antiskepticizam (grč.: simpatija. suparnik. koje se obično izražava jednim pitanjem. antipiretičan (grč. anti. pneumon pluće) med.

lat. anti. antitireoidin (grč. pr. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. pl. teza. 2. spiritus duh) fil. odboj) fil.: „To bi bilo vrlo pametno". phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. eidos izgled) farm. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. febris) farm. spasmos) pl. antifebrilije (grč. 5. anti. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. med. regnymi probijam) med. hek. febris groznica) med. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. prototip. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. 3. hem. protivrečne. logia. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. anti. fermentum) med. antihektika (grč. anti. npr. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antihektičan. antispazmodika (grč. antiflogistika (grč. anti. antihemoragičan (grč. med. anti. pristalice antiflogistike. ret. teorija franc. anti. antistrofa (grč. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. antiflebotomist (grč. v. antiscii (grč. antispast (grč. antifonarij(um) grč. u smislu „vrlo ludo". al' su labudovi? / Da je snijeg. lekovi protiv zapaljenja. antipirin. phlox) pl. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. med.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. antitermika (grč. antiflogističari (grč. antiunionist(a) (grč. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. anti. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. typos) otisak. anti. stanovnici na istom podnevku. med. febris) med. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. lat. antitipija (grč. antifon(a) (grč. antispastika (grč. antifrizi (grč. antifebrilan (grč. progovara mudro". anti. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. antithesis suprotnost. sredstva protiv sušice. sredstvo protiv groznice. v. antihelmintika (grč. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. antiflogističan hem. antiflogistika 1. antispektrologija (grč. tuberkuloze. protivnik ujedinjenja. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. anti. ili kontrarna. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. anti. anthelmintika. antiftizika (grč. antispastika. up. antistrateg (grč. takoñe: otpe-vanje. lat. antitoksin (grč. otrov) med. antitypia protivudar. lat. phlox. sredstva protiv sušice. komandant neprijateljske vojske. anti. anti. antispazmodika.: „Ide ludo. spectrum avet. antifraza (grč. anti. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. ned. med. thermos topao) pl. up. pr. sinteza. npr. ljudi sa suprotnim senkama. med. anti. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. loet. protivgroznični. odabrao papa Grgur Veliki. v. zajednice. 57 antihemoragičan. anti. toksine. besmislica. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. spastikos koji vuče. flogiston. geogr. protivotrov. lat. up. koji ublažava zapaljenje ili vatru. anti. anti. antitetičan (grč. otpev. koji je u suprotnostima. / labudovi već bi poletjeli. (Hasanaginica). antifonnja (grč. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. skia senka) pl. jektike. prepis. tj. anti. . suprotno) 1. trzav) pl. oprečnost dvaju karaktera. thyreos štit. sredstva koja ublažuju grčeve. elmis elmintos glista) pl. phthisis sušica) pl. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. / nego šator age Hasan-age. toxikon. phlogos plamen) 1. 4. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. npr. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. anti. anti. antispiritualizam (grč. phone glas) otpev.. phleps žila. već bi okopnio. anti. eng. oprečna). lat. freeze zamrzavati. med. antiflogistika. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. antiftizičan. haima krv. antifebrin (grč. 2. antithetikos) protivan. ned. antispastos vući na drugu stranu) metr. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. a drugi i treći dug: U ------. tome sečem) med. antiteza (grč. antifermenti (grč. antitip (grč. ektikos jektičav) pl. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak.U. anteci. phone glas) logička protivrečnost. dveju težnji i sl. anti. lekovi protiv groznice. anti. suprotan. nauka lat.

med. anthologia) branje cveća. kol. dobar-rñav. v. anticipando) unapred. cholas utroba) pl. med. up. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. entonner. ophthalmćs oko) pl. med. antonoar (fr. predujmljivati. anti. hresis upotreba) prav. antr-akt (fr. hypnos san) pl. prostrel. antišambr (fr. antiquus) stari. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. izmeñu. fig. kotlina. travnjak.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. anti. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. antoftalmika (grč. antoalaža (fr. antos (grč. zoon životinja. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. zool. anthos. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. antrakoza (grč. anthrax. anti. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. živo biće) pl. lat. antonomasia drugi naziv) reg. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. anthos. Ifthos kamen) pl. anthrax. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". naročito lirskih pesama. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. bezbožan čovek. entre. avtihipnotika (grč. ned. up. starog kova. besnilo itd. koji služi kao lek protiv šuljeva. plodovima. liig. po starinskom ukusu. antonomazija (grč. antihtoni (grč. lažistina. antoliti. anthos cvet. preduzimati. pr. antichambre) zadržavati se u predsoblju. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. antonimija (grč. ophthalmos oko) pl. paronimi. sredstva protiv kolere. v. redak. fil. rheo curim) lged. anticipirati (lat. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. čekati prijem. osip. leto-zima. samo na suprotnim stranama polutara. predujam na robu. vrtača.. u. anticipaido (lat. starinski. metron mera) hem. oputa ime) pl. anthos cvet. antr lu (fr. odus zub. . chthon zemlja. govorni ukras. oputa) lkngv. antihreza (grč. antoliti (grč. u četiri oka. antihipnotičan. anthrax ugalj) med. ned. počinka. lithos kamen) min. unapred primiti (ili: primati). anticnklon (grč. anticivičan (grč. crni prišt. anti. reči suprotne po značenju. antraks (grč. antotipoliti (grč. antrakonit (grč. upotreba jednog vremena umesto drugog. anticipacija (lat. zbirka odabranih. anti. antocijanini (grč. 58 antr-akt antoksantin (grč. anti. sotona. orgazam. antikrist (grč. be-drenica. krečnjak obojen ugljenom. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. stablu itd. nepomenik. npr. antrakometar (grč. npr. geol. antorgastična sredstva med. cvetno žutilo. preduj-miti. tle) pl. antišambrirati (fr. koji potiče iz starog veka. kyklos krug. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. civis grañanin) negrañanski. homonimi. anti. antonimi (grč. sredstva protiv očnih bolesti. sredstva protiv očnih bolesti. med. privremen prekid u nekom poslu. listovima. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. antrakolit (grč. antr (fr. kružno kretanje) meteor. ret. ned. anti. hemoroida. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. tvrd-mek i dr. anti. odmor. stanka. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. ñavo. cvat. antoftalmika (grč. usred. cvetnjak. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antrakolit. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. antologija (grč. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. anticus. u poverenju. anthos) cvet. anti. algos bol) pl. odmor izmeñu činova. lithos kamen) min. sredstva protiv zubobolje. toile. entre nous) meñu nama. inter) meñu. antozoe (grč. lat. antonimi. zbirka na j lepšega. anti. zlič. anti. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. geogr. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. antički (lat. anthos. sredstva protiv navale krvi. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. hafma. ksanthos žut) hem. preduzeti. anthos cvet. kyanos zatvorenoplav) hem. antihronizam (grč. anti. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). lit-hos kamen) pl. s tim da će se kasnije dokazati. starodrevni. fig. npr. antografija (grč. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. korali. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. protivgrañanski. fig. antotipoliti. u obliku predujma. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. levkasta rupa od eksplodirane mine. pre vremena. up. typos otisak. starovremenski. entr'acte) poz. naročito na licu. kol. sinotši. krasta. anthrax ugalj. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. entonnoir) levak. avtiholerika (grč. sprava za odreñivanje količine ugljenika. antodoitalgika (grč. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima.

antrkot (entrecote) kup. ulaznina. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. anthropos. antrkolon (fr. složen ugljenički vodonik. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. anthropos. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. nauka o merenju čoveka. antropologizam (grč. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". antropomantija (grč. težnji i ideala. ulazna cena. antropognost (grč. uvod. 1. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. telo je podložno zakonu nasleña. antropogeneza (grč. antropogenija. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña.) vot. majmun sličan čoveku. anthropos. muz. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. antropoidan (grč. najstariji fosilni ugalj. entre nous) v. anthropos. metron) merenje čovečjeg tela. razmak. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. pod antr. odstojanje izmeñu stubova. eidos vid. anthropos. ukrpgganja. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. bios život. entree) ulazak. plo-ñenja. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. saobraćajne. uticaja okoline. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). anthropos. psihologije. avtr nu (fr. množenja. antrpilastr. anthropos. antropobiologija (grč. najbolja vrsta uglja. upadanje jednog glasa. poznavanje čoveka. o odnosima izmeñu čovečjih udova. nastavak ites) min. duša sudbini koju sama stvara. krmenadla. antracen (grč. fiziologije. istorijskog i sociološkog. anthropos. pri-vredna. lat. sophla mudrost) fil. antropolog (grč. kulturne. anthropos. kao podvrste su: istorijska. antropolatrija (grč. anthrax ugalj. latreia služba) obožavanje čoveka. arheologije i nauke o jeziku. nauka o čovečjem telu. anthropos. počinje sa diluvijalnim periodom. zoon životinja) geol. pojava glumca na pozornici. prvo jelo pri obedima. uvozna carina. S14N10. antropografija (grč. anthropinos) čovečji. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. 2. shvatanje da je čovek biće slično bogu. predvorje. muški gamet kod biljaka. komad kojim počinje opera ili koncert. antropozofija (grč. antropozojski period. antropijatrika (grč. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. „prosvetljenje" i „posvećenje". antropogenetika v. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. anthropos. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. antropologija (grč. antropognozija (grč. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. anthropos. psihološkog i filozofskog.(grč. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. anthropos. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antropogonija (grč. trgovačke i politička geografije. ulaženje. ulazna soba. antropomorf (grč. anthropos. a duh zakonu reinkarnacije. logismos) fil. tj. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. sličan čoveku (o majmunima). Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. anthropos. arheološkog i dr. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". oblik) čovekolik. antropizam (grč. ulaz. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". antropozojski period geol. antracit (grč. opadanja itd. entrecolonne) apx. istorije. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. prostor izmeñu dva stuba. anthropos. socio-logije. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. pristup. antropogsografija (grč. antropozoik (grč. anthropos. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. želja. antre (fr. npr. anthropos. anthropos. otprilike jedan milion godina. antropogenija (grč. antropareskija (grč. antricid (grč. predjele. anthropos) fil. antropometrija (grč. antropinski (grč. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. anthropos. filozofije. predsoblje. ulazni-ca. antropometar (grč. zemaljski.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. . anthropos. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela.: teosebija. anthrax ugalj) hen. antropo. koji se tiče ljudi. anthrax. po traje još i sad. naročito svečanim. avtreozoid (grč. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. papagaj. supr. očoveča-vanje.

shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. antropomorfoza (grč. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. talile. dok leži u njemu. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. anthropos. antrpa (fr. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. tj. tj. antropopa tizam. hod konja. kratak članak. anthropos. anthropos. anthropopatheia) fil. antropoteizam (grč. nauka o spolnom životu čoveka. lat. antrfen (fr. interpositus metanje izmeñu. — an antrpo (fr. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. anthropos. anthropos. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. theke pričuvi-šte. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. anthropos. anthropos. smatranje onoga što je čovečje božanskim. odstojanje izmeñu dva stuba . en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. entrefins) pl. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. kanibal. theos bog) obogočovečenje. anthropos. izvoziti ili upućivati. počovečenje boga. antropofag (grč. antropofobija (grč. anthropos. da misli. polukas. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. anthropophagia) ljudožderstvo. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. rañanje čoveka. anthropos. anthropos. ne plaća carinu). fizičke pojave. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. nomos zakon) fil. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. antropohemija (grč. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. antrtaj (fr. u užem smislu. antropofiteja (grč. vrlinama. antropospeleologija (grč. antrpo (fr. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. anthropos. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antrpilastr (fr. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. antropoteka (grč. istorija čovečanstva. soma telo. obično zvanično. deliti. spe-laion pećina. v. saopštenje vlade. kanibalizam. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. anthropopathefa) fil. antroponomija (grč. tj. anthropos. morphe. razuñivanje. popravljati. koja se može razvrstavati. antrša (fr. anthropos. anthropos. stovarište. antropomorfoza. antropoplastika (grč. biološki život. antropopatija. bog. umetanje) trg. anthropos. antroposomatologija (grč. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. antropopatizam (grč. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. entrepilastre) apx. morphe uobličavam) počovečiti. antropomorfizam. anthropos. anthropos. antropohistorija (grč. sa ljudskim osobinama. oseća i radi kao čovek. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. antropomorfizam (grč. slabostima i dr. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. koje oseća i »seli isto kao čovek. u bačen u redakcijski deo lista.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. rañanje) biol. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. antropotomija (grč. a ova se pruži napred. sphaira kugla. entrepas) poluravan. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. antropohorija (grč. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. anthropos. antrkolon. antropofonika (grč. morphe oblik) fil. ital. anthropos. anthropos. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. en entrepot) necarinjen. antroposkopija (grč. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. antropomorfologija (grč. i odatle uvoziti. anthropos. ponašanje životinja itd. obožavanje čoveka. entrepot. fiziognomika. antroposfera (grč. morphe) fil. anthropos. antropopeja (grč. anthropo-morphos) sličan čoveku. v. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. antropocentrizam (grč. antropoterapija (grč. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. up. onoma ime) lingv. antroponimija (grč. antropopatija (grč. ljudožder. entrechat. anthropos. phytefa sañenje. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. tome sečenje) med. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. dvornica slave. anthropo-poia) stvaranje čoveka.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. an-tu-ka (fr. antropomorfozirati (grč. tkanine osrednje finoće i kakvoće. skladište. . počovečavati. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. neocarinjen. koji ima čovečji oblik. choreo pasprostirem se) zool. razmak izmeñu stubova. lat. antropofagija (grč.

idros znoj) med. zapodenuti razgovor. januara do 31. hydor voda) hem. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. slobodan od vode. anhelatio) kratko. anfraktuozan (nlat. preko. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. anhidričan (grč. aorte) znat. uron mokraća) med. s boka. potpun prestanak lučenja mokraće. dobrojavati. per anum) med. anus interkalaris (lat. anti. završetak zadnjeg creva. anulus palacii (lat. anulirati (nlat. zaplesti nekoga u neko preduzeće. apanaža (fr. obična julijanska godina. annuitas. ap-ago odvesti. ñavolan. uračunavanje. en face) spreda. hydor) bezvodnost. neprestupna godina. annus solaris) sunčana. apage! (grč. nlat. sredstva za isterivanje glista. ukidati. enfants perdus) na. npr. u opasnost. anfilada (fr. džombast. anfan teribl(fr. upija. oči u oči. enchere) trg. vijugast. nesiguran.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. ap. iznad. amrel za svako vreme. pr. apanage. s lica. anhidrid (grč. godišnjak. anulus (lat. ap. aorta (grč. annus intercalaris) prestupna godina. annualis) godišnji. dahtanje. izvoñenje i nabrajanje prigovora. anšerirati (fr. anulus pi-skatorijus (lat. preñašnje svršeno vreme. ogla-siti nevažećim. bolja ponuda na javnoj prodaji. anidrija. ushititi. anti. podizanje cene. aortitis (grč. iskrivudan. posredan dokaz. enchanter) očarati. ribarski prsten. oča-ravati. annullatio) poništenje. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . opovrgavati. idi. anumerirati (lat. godi- šobran i kao suncobran. zaobilazan. pridruženje. antihipnotika. annus) godina. koji traje godinu dana. nanizati. metr. dobrojiti. apagoge) log. anhidrija (grč. neodreñen) gram. enfant) dete. zadivljavati. mrtva straža. tučenje topovima uzduž. godišnji dohodak. voj. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. yper nad. opovrgnuće. ukinuti. a-oristos neograničen. uništiti. udevati. anuitet (nlat. anceps) dvostruk. appšpegage) pribrojiti. fr. anšlus (nem. anhelacija (lat. kolebljiv. glavna srčana žila. ap. oglašavanje nevažećim. anualni (lat. poskupl>ivati. god. podizati cenu. soli i oksidi. opčiniti. an fas (fr. anthipofora (grč. annus civilis) grañanska godina. pol. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. Š. v. poništavanje. opovrći. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. Anschluss) priključenje. vragolan. annulus) prsten. kome je oduzeta voda. osme miris) bezmirisan. lat. apagogičan dokaz indirektan. dvostran. anus civilne (lat. pribrojavati. annus ecclestiasticus) crkvena godina. anthipnotika (grč. anumeracija (lat. anus) anat. anfractuosus) krivudav. voj. red soba u jednom pravcu. annumeratio) pribrajanje. annunciatio) nagovešta-vanje. anthiperidrotikon (grč. ukinuće. od 1. čisti se! apagoga (grč. uništavati. objavljivanje. an-šantiran. s boka. poskupljenje. apage) odlazi. annulus magicus) čarobni prsten. hydor voda) hem. anthelmintika (grč. neravan. spa-janje. anus solaris (lat. kalendar. ushićivati. enfilade) dug red. nestašica vode. dati više pri nadmetanju. anus eklezijastikus (lat. a. anurija (grč. anus kurens (lat. annus currens) tekuća godina. vodonik i postaje kiselinom. poskuplji-vanje. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. Petar u ribarskom čamcu. ubrajati. pr. npr. aosmičan (grč. prisajedinjenje. pravo u oči. ap. ap. hypo-phero snositi) ret. nuditi više. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. helmintos glista) pl. anšer (fr. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. anti. hypnos san) pl. posredan dokaz. tj. zadiviti. prošlo trenutno vreme. anceps (lat. godišnji prihod. enfiler) udenuta. med. per anum (lat. anti. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. aorist (grč. helmins. po dužini. decembra. anfan perdi (fr. opčišavati. anus (lat. annullare) poništiti. pripajanje. opovrgavanje. anuncijacija (lat. encherir) trg. npr. aiulus magikus (lat. teško udisanje vazduha. godišnja renta. anhidrit (grč. filum konac. aorte med. naročito Devi Mariji da će roditi sina. anfilirati (lat. annuarium) letopis. zapaljenje aorte. anthelmintičan. čmar. anus (lat. po-ništavati. annus communis) prosta. ali koje izloženo vodi apsorbuje. fig. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. zadihanost. nesta-ško. da bi se posle jedan po jedan pobijali. Blagovesti. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. biser. žila srčanica. otići. hydor voda) hem. anus komunis (lat. anuarij(um) (lat. med. dobrajanje. uračunavati. anšantirati (fr. dvosmislen. anulacija (nlat. napraviti ćupriju (u trik-traku). suša. koji se dogaña svake godine. tući topovima po dužini. kroz čmar. nizati. anfan (fr. annuus godišnji) godišnja otplata duga.

poslušnost kod pasa. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. apelativ (lat. areh vrh. koji označava zajedničko ime. neobrazovanost. utrnu-lost osećanja. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. godišnji prihod. bioskopa. apatičan (grč. prav. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. npr. aparat (lat. neupućenost u ono što je lepo. ceo pribor. vidan. antropofobija. beskrajan) fol. apeks (lat. tj. vrh kupe. apelacija (lat. a-. zaključak. soba. jedinstven) naročit. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. kalcijev fosfat s fluorom. apparatus sprema. apasionato (ital. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. apelacio dezerta (lat. apatao zavodim) št. znak. appellatus) prav. appellare. sva mehanička postrojenja (npr. appassionato) kuz. početak. neobičan. a-. neke radionice. apatetičan (grč. priziv višem sudu. appartement) stan. vrstu. . apelat (lat. nesvakidašnji. pozorišta i dr. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. posle nižih. prizivni sud za crkvene sporove. prevaran.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. pozivanje na viši sud. veličina i sl. lažljiv) lažljiv. nedopustljiv priziv. beznačajan i ništavan priziv. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. odvratnost meñu ljudima. odrediti stalan godišnji prihod. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. boje sive. verovatnoće.: drvo. odvraćanje. ljubičaste ili zelenkaste.). utrnulih osećanja. aparentan (lat. prepušten. zločinac. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). reč koja označava rod ili vrstu. lažan. apeirokalija (grč. nemaran. pomoćna sredstva i dr. apaš (fr. appellatio deserta) prav. veoma rasprostrt. apelacio frivola (lat. jasan. up. apatao. apeiros neograničen. appellatio inadmissibilis) prav. apelacio admisibilis (lat. nomen appellativum) gran. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. ravnodupšost. doziv. žalba višoj vlasti. neprihvatljiv priziv. oruñe) sprava. prividan (npr. apantesis) odgovor. astr. apedeutičan (grč. pozivanje. appellatio frivola) prav. apeiros neiskusan. izgled. braće). zbor. aparatorij(um) (nlat. appellatio admissibilis) prav. rod. apedeugizam. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). taj pas nema apela. nedostatak ukusa. geom. apparens) vidljiv. npr. apatije (grč. appellans) prav. zajedničko ime. pobijanje. za-pleten. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. apaideysia) nevaspitanost.). sprava i sl. očevidan. životinja. apelativan (lat. apedeuzija. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. apantropija (grč. spoljašnjost. apanažirati (fr. trg. apart odvojeno. dopustljiv i prihvatljiv priziv. a-. apartman (fr. apatheia) neosetljivost. odgojni) neobrazovan.: antiapeks. mač. neosnovan priziv. pun draži. čovek. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. zadocneo priziv. apeiron (grč. apatrid (grč. poznavanje. zaziranje (ili: strah) od ljudi. svirepost. apartheid (eng. appelare) viši. apedeutizam (grč. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). appellativus) gram. gran. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. zamršen. supr. naprava. spoljašnji izgled neke robe. nepromišljen priziv. neznanje usled slabog školovanja. apartan (fr. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. odgojim) v. apparentia) privid. ravnodušan. apart naročit. npr. izdvojeno. imenovanje. apanteza (grč. apelatorija (lat. kazivanje. neškolovan. apel (fr. aparatura (lat. appel) poziv. apelant (lat. dražestan. odstojanje. npr. lat. aparencija (lat. apatetikos prevaran. paideyo vaspitavam. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). ret. višim sudovima i traži njihovu pomoć. sa puno osećanja. nevaspitan. otimač. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. paideytikos vaspitni. pri Zemljinom obrtanju. stroj. sva oruña. privid-nost. stan sa više odeljenja. očigledan. obezbeñen prihod. lopov. ne odaziva se na poziv gospodara. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. appellatio temera-ria) prav. apelacio inadmisibilis (lat. arasće) velegradski razbojnik. apelacio temerarija (lat. strasno. nemarnost. voj. apatit (grč. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. patria domovina) lice koje nema državljanstva. odeljenje. apathes) neosetljiv.

a-. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. rug vatra) med. požuda. varenje) med. apendicit (lat. aplazija (grč. apercepcija (lat. apepsija (grč. prohtev. sredstvo za čišćenje. apersi (fr. apehema (grč. tj. apistia) neverovanje. apurement) trg. više veze duševnog života. pravničke dosetljivosti. slabo varenje u organizam unete hrane. osećanje gladi. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. appendix) ned. da ga (ili: je) pojedeš. na prečaga. nlat. aperire otvoriti. oni akti parenje. planao lutam) fotografski objektiv. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. ad-perceptio) fil. žudnja za nečim. aplaudira™ (lat. nevičan. irreg gornji. apertura (lat.ne. aperitiv (nlat. appetitlich) ukusan. za-pažanje. odnosno mišljenja. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. loša probava. uvideti. overavanje. apiretičan (grč. saznaje i tumači. volja za jelom. aperijentan. appetere. aperijencije. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. kratko i pregledno izlaganje. apices juriš) pl. apetit (lat. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). dopuna. linkejoskop. apendikularije (lat. a-. pčela. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. aperiodičan (grč. apetitivan (nlat. apeticija (lat. težnja. apeiria) neiskusnost. aplanatičan (grč. apireksija (grč. jasno shvatiti. a-. rug vatra) 1. med. otvor (izdubenog ogledala. aperantologija (grč. a-. applaudere) tapšati. crvuljak. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. apistija (grč. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. rugep kopggica) bog. otvor npr. prilog knjizi ili delu. apeiros. načelo na kojem počivaju druge. apercipirati (lat. Alis mit. appetitus) prohtev za jelom. apirman (fr. kao složene sočivo. appellare) v. živo odobravati. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. apirija (grč. apiričan (grč. aperfu kratak pregled. pohotan. a-. pozivati se na nešto. apiarium) pčelanik. aperitivan (lat. areh. perfodos) fiz. med. podozrevanje. da se jede. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. apendiks (lat. aplanat (grč. apertura) anat. požu-dan. tvorenje) anat. koji pati od slabog varenja želuca. pomoću kojih se jedan predmet shvata. nagon. pl. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. siguran od vatre. . koji su bez latica. uobličenje. sumnja. ap-echema) odjek. apetitlih (lat. primamljiv. a-. shvatanje. bez groznice. koji izaziva želju za jelom. sveti bik. appendix) dodatak. opt. apelirati. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. appetitio) težnja za čim. proveravanje računa. a-pyros. sklonost. aperitivus) v. appetitivus) željan. pčelinjak. apireničan (grč. aperijens. bez. ješnost. apis (lat. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. apikultura (lat. aperientia) pl. aplanirati (fr. slobodan od njihanja. alelovati (lat. rug) med. bujica praznih reči. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. aplanir) poravnati. apis) zool. apetencija (lat. želja. drugo.. uložiti (ili: ulagati) protest. uložiti (ili: ulagati) priziv. a. odnosno mi-šljenja. planao) opt. a-petalos) bog. letimičan pregled. koji nema sferne aberacije. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. a ne one koje počivaju na asocijacijama. dovesti u red. pepsis probava. ad-percipere) zapaziti. neprobavljiv. stanje bez groznice. appetentia) čežnja. sladak. koji nema iskustva. zaključak. suprotno dejstvo pada. izdužen produžetak sa površine nekog organa. aperire otvoriti) med. appellare) moliti koga za pomoć. apetalan (grč. naklonost. pljeskati u znak odobravanja. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. bez visoke temperature. apiričan (grč. apijarij(um) (lat. apices juris (lat. žudnja. appendicula mali pri-vezak) pl. zool. zagladiti. zaklona na optičkim aparati-ma). koji nema koštice (o plodu). a-. konstruisan 1866. bez (sferne) aberacije. čut udarac) sp. aperitivan. apeptičan (grč. zapažati. otkloniti smetnje. aperijentan (lat. aperkat (ept. v. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. sažetak. aperiens) koji otvara volju za jelom. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. simbol zemljoradnje. peira iskustvo) 2. nem. alat. apis pčela. bez lišća. neiskusan. suština. a-. aperantologia) preterana brbljivost. cultura gajenje) pčelarstvo. težnja za čim. aperijens (lat. plašiš obrazovanje. tečan. beskrunični. aperijencije (lat. nezapaljiv. a-.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat.

apojovium. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. perigej. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. applicare približiti. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. Jov-od Jupiter gei. beznožnost. apodeiktikos) v. aplicirati (lat. koji stoji kao dodatak. mračan. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. a-. applicabilis) primenljiv. upotrebiti. poravnati se u nečemu. pohvala. L0g. sud koji izražava logičku nužnost. npr. grapho pišem) prepis.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). apodiksis (grč. rañanje bez nogu. predudar.-. priljubljiv. aplikativan. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. Jupitera. appoggiatura) muz. apodemia boravak u tuñini. a-. prilepiti. Apokalypsis) 1. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. applicativus) v. drugi. npr. grč. može da ga zameni (npr. ukras na haljinu. kandidat. applicatio) način izvoñenje. marljivost. applicatura) kuz. prilježnost. pljesak. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. apokaliptičan (grč. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. kada se još smatralo da je Zemlja središte. ordinata (kod kupinih preseka). apozicija (lat. upotreba spoljnih sredstava. proble-matičan. asertoran. oblog. noga) zool. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. beznož-ni vodozemci. združiti) liši. Apokalipsa (grč. apojovijum (nlat. neminovan. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. 1—8): kuga. svaka. gran. arropege priložiti. apodoza (grč. npr. starati se. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. raz-. apoñatura (ital. neoboriv. tajanstven. uneti. Dušan. aplikabilan. Otkrovenje Jovana Bogoslova. prio-nuti za neki posao. apunto. podćs. applausus) tapšanje. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. arb. apodejktičan (grč. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. utiskivanje. rat. apoen (fr. apograf (grč. gameo ženim se) zool. glasno odobravanje. apodiktičan (grč. appositio) gram. afričkim i dr. opet. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. završnica. aplikatura (nlat. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. čita knjigu). ucrtati. apodija (grč. aplauz (nlat. stavljanje. dodati. naročito inostrana. apodosis) ret. nemanje nogu od samog roñenja. menica. apodiktičan sud log. poslednja knjiga Novog zaveta.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. sitan novac za potkusurivanje. staviti. apnea (grč. arb od. dokazan. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. nedisanje. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. . aplikativ (lat. apodan (grč. glad i smrt. neopovrgljiv. dati npr. kopija izvornog dokumenta. apogej (grč. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. modalitet. ukrašavanje melodije sitnim notama. aplikant (lat. prileplji-vanje. apodikti-čan. afelijum). aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. 2. neopovrgljiv dokaz. apokaliptika (grč. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje.: Dete bolesno mora da leži. tj. u nekim kavkaskim. dokazivanje. zavoj. npr. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. odrediti ročište. apodeiktikos) koji dokazuje. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. poslednji deo složene rečenice. 18). apoda (grč. applicata) geoi. pus. dodavanje. beznožan. appositivus) gran. metanje. nameštanje. kao apozicija. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. za razliku od prvog dela (protaze). Jovis) astr. pus noga) med. itd. aplikabilan (nlat. arb. brižljivo izučavati. aplikacija (lat. tvoj mlañi brat. apogamija (grč. supr. primeniti. a-. vrednoća. pljeskanje u znak odobravanja. apo-gaion) acrp. tačka na putanji Meseca. natrag. apo. plaćati. apozitiv (lat. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija..: .(grč. pravilan položaj prstiju pri sviranju. appositi-vum) gran. rpeo dahćem) ned. naročito u vojnim naukama. appointer) odrediti platu. zagonetan. primenjivanje. prišiti. ogledni govor. a-. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. applicans) v. ned. podesan. mat. appoint) fin. obraća-ti jaku pažnju na nešto. aplikatorika (lat. applicare) namestiti. lek. aplikata (lat. up. apozitivan (nlat. izlaganje. koji se može lako namestiti na. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. bezuslovan. primena. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. aplikativan (nlat. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. a ne Sunce (up. apoentirati (fr. apodeixis) prikazivanje. pus) koji nema nogu. metnuti.

muzike. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. istraživači Otkrovenja. apolog (grč. apokrifan (grč. apolithyo skameniti) kol. sparivanje) zool. . apologfa) odbrana. mračan s obzirom na svoje poreklo. neuron žila. sličan orguljama. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. Aiolon (grč. sličan kaplji. nauka o tome kako treba braniti veru. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. npr. u Engleskoj. apologeomai) braniti. arb. arb. apologetičan (grč. sklon kaplji. pronañena u Darmštatu. apokartereza (grč. odrezivanje) gram. odluka. sumnjiv. govora. aponeuroza (grč. lekarstva. koji ima karakter odbrane. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. ozdravljenje. arb. apoplektičan (grč. apolćgema) odbrana. zauzimati se za. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. babušina. apoplesso udarcem oduzmem) ned. zdravlje. a roso a roso) nuz. fil. disanja. mixis mešanje. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. bila. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. pret . apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. nepravi. npr. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. poreñenje u priči. izdvajam) 1.sid (ili: smetnja. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. skrham) med. poučna pričina. aponija (grč. apologija (grč. apoliza (grč. apokrifi (grč. apolepsis zadržavanje. apo-kopte odsecanje. apokrino izlučujem. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". odgovor. potpun prestanak neke bolesti. postupno. vraćanje zdravlja. odvajanje. apo-krmo izlučujem) med. kapnos dim) ned. spis. poremećaj. Apollon) nit. apokspa (grč. aro-Mab slomim. prestanak. apćlogos priča) poet. apologist(a) (grč. vrsta fortepi-jana. postepeno. apolid (grč. med.. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. apokopirati (grč. prelom kosti. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apologet (grč. skamenjavanje. bog sunca. arb. snošljivo stanje. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apolonion (grč. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). grupe mišića i cele udove.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. apokapnizam (grč. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. poezije. kod ljutića). naročito rimskog. apokatastaza (grč. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. sufumigacija. krvokapni. med. apologeomai branim) teol. takoñe: dela nepoznatih pisaca. apolonikon (grč. karpćs plod) bog. apokriza (grč. apoplexia) ned. apolitoza (grč. apoklazma (grč. apokarpija (grč. pretvaranje u kamen. odgovorim) 2. od IV veka titula biskupskog. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apo-krypto skrivam) pl. stojici. apologizirati (grč. povratak u isti prividni položaj. izostanak) neke organske funkcije. apologeomai branim) v. Apollon) nuz. obaveštenje. apomiksija (grč. koje nisu prave. lažan. pitagorejci). sprečavam) med. astr. skraći-vati. skratiti. ned. religiozni zanesenjaci. a poko a poko (ital. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apolis. odbrambena tačka. u isto vreme. arolambano zadržavam. apokrizijar (grč. koji luči. otkrivene. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. rešenje. apologet. apologetika (grč. apo-krinomai obavestim. podmetnut. Apollon) muzički instrumenat. 5 Leksikon apolepsa (grč. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. apo-krypto skrivam) nesiguran. branilac. apologeomai) odbramben govor i dr. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. sin Zevsa i Lato-ne. živac) znat. držati odbrambeni govor. apologema (grč. apopleksija (grč. aiokritičan (grč. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. spokojstvo. svojevoljna smrt od gladi. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. pronañen 1828. naročito hrišćanske učenje. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. aponia) bezbolnost. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. mišiće. malo po palo. kaplja. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. rečitosti itd. apokriza (grč. kanoi-ske. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. poput navlake.

stvoren na osnovu iskustva. apostrofa (grč. gnojav. aporizma (grč. imanje doneto u brak. preveriti. apostolsko dostojanstvo. apporte) daj ovamo. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. na osnovu iskustva. apo-siopesis zanemljenje) ret. odmetanje. apo-strepho odvratiti. koji se gnoji. odvojiti se od pravog učenja ili vere. teškoća. ukoriti. apostrof (grč. lat. propovednik hrišćanstva. prav. a posteriori. roba zabranjena za izvoženje. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. aro. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. odmetnuti se. a posteriori) fil. apostematio) med. aporos neprohodan) fil. med. ukor. apostat (grč. apostolat (nlat. aporeta (grč. apo-psycho izdahnem) izdisanje. da se nepojamno od pojamnog odvoji. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. ulog) trg. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. kao pečat. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. oštrijim tonom. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostrophe odvraćanje. Dela apostola. nedopušten. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). obamrlost. apostilator (nlat. apostolicitet (nlat. npr. grditi. apo-stema čir. nejasnoća. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. Julija Apostata. naročito kod obučenih pasa. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. npr. otklanjanje. sporno pitanje. supr. aporetičar (grč. načela. težak zadatak. aporetikos) onaj koji sumnja. osloniti nekog življim. pribegavanje) ret. aport! (fr. zagnojavanje. pisma koje su napisali apostoli. duboka nesvestica. aportirati (lat. grdnja. . aposiopeza (grč. onaj koji je sklon kaplji. aporem (grč. aporetičan (grč. apor (fr. Hristov učenik. bilo prisutno j ili odsutno].: Jao. fig. aposterioran (lat. donositi. zvanje propovednika vere. Bogom sestro. apostematosus) koji ima oblik čira. aporem. apostata) otpadnik. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. ali ne u gotovom novcu. aposfragizma (grč. aporematičan (grč. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. aporetika (grč. nlat. goro i planino. aporizma. učenja. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. arogeb biti u nedoumici. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. fig. okrenuti) gram.: a priori. aporija (grč. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. . apostilirati (nlat. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama.! apostazija (grč. tj. ideje i sl. apostolos odaslan) poslanik. a-poreutos neprohodan. neprolazan) pl. prinositi. apostolska stolica (lat. apostasia) odvajanje. aporia) zbunjenost. 1. a posteriori (lat. apostemacija (nlat. fig. apostil (nlat. a posteriori) fil. 3. stvari zabranjene za izvoz. logična teškoća. otpadništvo. prećutkivanje. apostrophos) gram. 2. skeptičar. čistim učenjem apostola. naročito od hrišćanske vere ili crkve. nepokretnostima ili pokretno-stima. gnojenje. apostazirati (grč. apostol (grč. Dela apostola. nejasan. ua. kolebati se. koji odgovara učenju apostola. 4. apćrema. odreći se vere. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. apport prinos. apostates.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. onaj koji širi neko učenje. apostolicizam (grč. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. a-poreutos) zabranjen. sumnjiva (ili: sporna) stvar. preporuka priložena uz pismo ili molbu. bog. papinska vlast. donesi! (kod obučenih pasa). Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. „Ja ću tebi" . apostrofirati (grč. apporter) doneti. koju je osnovao apostol Petar. bespomoćnost. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. ispuštanje duše. naročito hrišćanske. arogeb) v. apportare. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. ili nekoj stvari. logička teškoća. apostematozan (grč. apopsihija (grč. apoplšsso udarcem oduzmem) med. apostolicitas) teol. apostateo otpadam) otpa-sti. sphragis pečat) lik urezan u prsten. prevrnuti verom. dodatak nekom pismu ili povel>i. apostolos) koji potiče od apostola. papski. težak za razumevanje. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. . arogeb) zagonetan. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. arogsb u zabuni sam) sumnja. zavisan od iskustva. apostolski (grč. tj. apoetolikum (nlat. fr.

fr. sjajnost itd. veličanje. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. metria) merenje odstojanja. apotithemi odvojim. theos) uzdizati do božanstva. apophasis) davanje saveta. aro. a prima nista (ital. a priori) fil. aprehenzija (lat. approbativus) odobravan. moj apre. koštani izraštaj. vezivanje. pojam. produženje lečenja i posle bolesti. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. zatvor. thanatos smrt) potpun prestanak života. apotropaion) amajlija. pro-cenjivanje. a ne vremensku prethodnost (psihološku). prevoj. slivanje tonova. skinem. nezavisno od iskustva (supr. kol. apo-tithemi) geom. označava lo-gičku prethodnost značenja. kućna. aro. fabrikama itd. apophysis izraštaj. razdaljine. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. apoteza (grč. apofonija (grč.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. a priori) fil. v. nesumnjiva smrt. aro. apohromat (grč. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. up. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. aprecijacija (nlat. apofiza (grč. poslovica. popis imetka. hen. appoggiatura) kuz. bilo u etici. vezano. zabrinutost. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. up. kutija u kojoj se drže lekovi. podignutih na kvadrat itd. usrdna molba. vrednosti nečemu. brašna. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. pohvala. potom. ukinem) lipti. ar . u običnom životu: unapred. pori-canje. apoterapija (grč. appoggiato) nuz. epi-fiza). u državinu. muz. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. aprobatoran. apofaza (grč. apprecari. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. apotoma (grč. min. npr. vina. sliveno. apriorizam (lat. im. sredstvo za zaštitu od nesreće. uzimanje u posed. duhovit. putnička apoteka. koja je razli: . aprobacija (lat. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. sentencija. apophthegma) kratka i duhovita izreka. prima nista. razlika izmeñu celog i narednog polutona. apretura (fr. apprecatio) preklinjanje. aprobatoran (nlat. apre (fr. a priori (lat. apoftegma (grč. aprobator (lat. . razumevanje. aprekacija (lat. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). koji izražava odobravanje. sa košću spojen koštanom masom (up. procene. a priori. aro. prav. skloniti. approbatorius) v. skidanje. obožavanje. tj. trgovac lekovima. apophonie) lingv. strah. uroka i sl. apothesis odvajanje. appretiatio) odreñivanje cene. dati mu glatkoću. hapšenje. misao. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. povoljan sud o nečemu. npr. apoteka (grč. ukidanje. potpuno izlečenje. alodžato (ital. kuz. odobrenje. strahovanje. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. kratak a misaon. poljo-privrednim dobrima. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. apotheke. bilo u teoriji saznanja. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. apopatura (ital. nlat. chroroa boja) opt. gubljenje glasa. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. approbatio) odobravanje. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. aro. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apraksija (grč. nezavisan od iskustva. aro. apofize pl. dopuštenje. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. apres) posle. predstava. apohometrija (grč. stanicama. sjajnost). ocena.). ali tako da ne izgleda da se to hoće. mlečnih prerañevi-na i dr. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. apretirati (fr.: a posteriori) te. mladi-ca. veličati. chroma) opt. apoteozirati (grč. apotema (grč. phone glas. ocenjivanje. predudar. aprioran (lat. apotithemi ostaviti na stranu. kao izmeñu ~U~2p 1. hartija. aproba-g tivan. apotropejon (grč. apoteoza (grč. apoche odstojanje. obožavati. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. (»sita. apraxia besposlenost) pskh. zatim. a prima vista) trg. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. aprobativan (nlat. pristanak. da se knjiga štampa. koža. apprehensio) fil. inventar. apotekar (grč. prema tome. npr. therapefa) ned. apotemno odsecam) mat. apoftegmatičan (grč. v. izdanak) med. ablaut. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača.

v. gram i sekundu. rov. rovove. apopsihija. voj. aproprijacija (lat. udesiti. gorka rakija. apsmthion) bog. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. neograničeno. praviti prokope. approximatio) pri-bližnost. apsentan (lat. absolvere) neograniče-nost. appropriare) prisvojiti. učiniti nešto apso-lutnim. fkl. imati pristup. baš kad treba. apsolut (lat. indikativ. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. samodržavlje. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. tim povodom. rasejanost. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. absens) odsutan. npr. apsens (lat. približno iznalansenje korena. približno izračunavanje. apsolutan (lat. apsenteri (eng. udešavanje. prvi osnovni uzrok svim pojavama. stvar po sebi. alkohol čist od vode. rakija sa pelenom. prilagoñavanje. apsolutni broj.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. pelenjača. apsolutizam (lat. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). appropinquatio) približavanje. iako se u njemu podrazumeva. astr. mat. duh. apsidiola (nlat. prosto-naprosto. npr. broj. apsintizam (grč. absenterS) pl. priznati nekome sposobnost za nešto. aproksimitet (nlat. approfiter koristiti se) v. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. u filozofiji religije: apsolutno biće.. samovolja. povodom toga. apsint (grč. profitant. samovlašće. aproksimativa (lat. razumeva™. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. naročito u crkvama romanskog stila. 2. apsolutni alkohol hen. školu. 2. pelen. aprobirati (lat. pohvaliti. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. bog. up. pod apsenti-zam. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. neograničen. fiz. up. approximativus) približan. neuslovl>en. apsidna linija astr. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. za vreme: sekunda. približavati. absolvere razrešiti) gram. materijali-stički: materija). apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. approche) voj. shvatati. ili predstavljati nešto kao apsolutno. polukružni delovi crkava. apsis. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. aproširati (fr. apsidos okruglina. neprisebnost. appropriatio) prisva-janje. kao poručen. approximare približava™ se) približiti. apsidiola. nešto. apsis) vrh. fkl. dopustiti. za masu: gram. naročito nekog trenutka ili dogañaja. aprovizacija (lat. bezuslovan. apropinkvirati (lat. aproksimirati (lat. bez obzira na njegovu zapreminu. primicati se. agr. aproksimacija (nlat. no samo za jednu. apropinkvacija (lat. aproksimativan (lat. velika oca eliptične putanje. prisvojenje. apsolutna vrednost mat. saobra-ziti. neuslovljeno. apsychfa) nesvestica. neprisustvo duha. abest. prilagoditi. apsmthion) ned. udaljen. apsentizam (lat. prosto. aprovizionirati (fr. apsolvent (lat. supr. approximativa) tačka zbliženja. bezuslovno. vrednost bez obzira na znak + ili —. absolutum) činiti. absens. apsolvirati (lat. završiti. supr. aproseksija (lat. apsida (grč. osloboditi od (greha ili krivice). pril. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. aprofiter (fr. aproprirati (lat. v. ab-solvere odrešiti) razrešiti. apsolutivirati (lat. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. absolvere završiti. absens) odsutan. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. povoljno oceniti. približna ocena. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. afelijum i perihelijum za planetu. naprosto. za vinograd i sl. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. fiz. približavati. appropinquare) približiti. a propos) zgodno. u ap-solutnom smislu. relativno. uslova. apsolutan (lat. approcher) približiti se. duž koja spaja obe apside. ocenjivanje otprilike. tj. grč. approximitas) približ-nost. čist. mala horska kapela. savršeno. savršen. relativ. dodirna tačka. aproš (fr. svršiti. absolutum) l. ograničenja) nezavisan. potpun. apsihija (grč. neku . svod) 1. kao poručeno. prisvajati. a prope (fr. u zgodan čas. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. eng. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. strašljivost. bezodnosno. podesiti prema čemu. prokop. dakle.

abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. ispiranje. apscisa (lat. taman. apstinent (lat. mis leno (supr. apstencija (nlat. pranje. apsolutoran (lat. živeti trezveno. apstruzan (lat. istrošenost. izmučenost. absurdus) logički nemoguć. apsurd (lat. apsolutivira ti. ne obazirati se na to. ispolj. nejasan. pomilovanje. upijanje. razreš-nica. abstractio) log. trezven. abs-cedere) odlaziti. med. osloboñenje. misao- . čista misao. negledanje. apsterzivan. apsorbovati (lat. ad absurdum) otići u besmislenost tj. opšte. apsolutnost (lat. duvana. abscessus) odlazak. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. abstersivus) med. ono pggo je u mislima. graditi misaone predstave. duvanu. usisa-vati. gnojnica. apsorbirati (lat. upojan. abstergere otrti) prati.mislima. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). abstinere) uzdržavati se od alkohola. razrešio pismo. uvlačiti u se. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. absurditas) logička nemogućnost. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. primanje u sebe (supr. čist pojam. gonoreje. nepriličan. abstergentia) pl. apstergirati (lat. grč. viši. apsurdan (lat. upijati. teško razumljiv. abstergens) med. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. abstrusus) skriven. npr. gnojno zapaljenje tkiva. potpuna zauzetost (poslom. usisan. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. sasvim zauzeti poslom nekoga.: relativnost. absolutorium) razre-šenje. koji razrešava. gnojnik. težak za razumevanje. mislima i sl. apstergencije (lat. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. misaona imenica. apsurditet (lat. apsurdnost (lat. zamršen. zamišljen. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. gram. čist akt mišljenja. potpuno zaposliti. abscissa tj. besmislenost. čist. apstinentan (lat. ubrizgavanjem mleka i dr. neime-novani broj. što biva usled piemije. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. apstinencija (lat. med. glupost. apstinirati (lat. med. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. metastatič-ni apsces. čišćenje (rana). bezuslovnost. udubenost u misli. okaniti se toga. apsolutorij(um) (lat. abs-trahere) odvojiti. apsorbirati. apstraktan broj mat. usisiavanje. apsolutist(a) (lat. zagnoj. v. apstraktum (lat.: konkretan). besmislen. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. specijalno. metron mera) fiz. radi lečenja sepse. ab-sorbere) usisati. dubok. prelaziti u gnoj. progresivne parali-ze itd. apstrakcija (lat. absumptio) trošenje. raseja-nost. mesa. neosvrtanje na. absolutum) v. koji čisti (ranu). mesu. odvajati u . razrešni. ispirati. nepodoban. ab-sorbere) v. zamišljenost. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. sredstva za čišćenje spolja. samo u mislima. in apstrak-to (lat. trošiti. absurdum nemoguće) v. apsterzivan (nlat. apsorpcija (lat. fig. spolnog opštenja itd. mesa. apstrahirati (lat. absorptio. mislen.. fiziol. abstractivum) xex. apstergevtan (lat. odvajanje. apscedirati (lat. abs-trahere) v. otpusni. smešan. savršenost. apstraktne (nlat. uzdržavanje od alkoholnih pića. neuslovljenost. koji postoji samo kao pojam (supr. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. linea. obuzimati.apsolutizirati 69 apscisa ni. misaonih predstava. ovladati. abstinens) pristalica apsti-nencije. abscindere otrgnuti. rela-tivitet. progutati. teorijski. abstractum) log. otići. odvajanje. obuzeti.: in konkreto). apsolucija (lat. nerazložnost. apsurditet. fiksacioni apsces. apsces (lat. uzdržljivost. osloboñenje. čista misao. apsorptivan (nlat. spolnom opštenju. mudrovanje. ekstrakt nekog soka ili alkohola. dubokomi-slen. čistiti (ranu). odustajanje od nasledstva. abstentio uzdržavanje) prav. zatvoren. in abstracto) u opštem. apstrahirati. doći u sukob sa zdravim razumom. absorbentia) pl. zagnojavati se. apsorbencija (lat. odvojiti. apsurdi-te t. supr. nerazložan. neograniče-nost. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. potrošiti. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat.).: emisija). udaljavati se. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. apsorpciometar (lat. otići ad apsurdum(lal. abstersio) med. apeterzija (nlat. apsumpcija (lat. rasejan. spolne ljubavi. absolutorius) koji osloboñava. pojmovno odvojeno. duvana. absolutus) bezodnosnost. besmislica. absurdum nemoguće) v. apstrahovati (lat. koji služi za ispiranje. napon. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. sredstva za ispiranje rana. hen. diplom-skog ispita. absorptio) fiz. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. usov. odseći) geom. upiti. udaljiti se. apstraktum pro konkreto (lat. apstraktan (lat. abstractus) log. grañenje pojmova. trezvenjak. absolvere.

udešavač. grč. arachne. lat. npr. spremiti. obrada. arabesco) l. arahnoide (grč. arachne) med. aranžirati (fr. blju-vati. arabizam osobenost arapskog jezika. otki-danje. udešavanje. naročito za »sene. napraviti sporazum. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. arabicitet (nlat. presuda izbornog suda. v. araneologija (lat. arahnoide. žrtvenik.) 2. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. despot. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. arahnoliti (grč. arahnologija. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. izabrani sudija. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. a. araba (tur. prireñivač. kuz. zool. arabicitas) suština.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. ukusa. abscissio) odsecanje. ara (lat. karbonat kreča. najuticajnija. v.). arabotedesko (ital. sreñivati. grč. araneografija (lat. zapravo slike iz biljnog sveta. poravnati. a punta d'arco) kuz. . prisutni svedok. prireñivati. izmirenje. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. araba) orijentalska kola na dva točka. sudija u nekom sporu. red. udesiti. ar (lat. arabeska (ital. osobenost. fantastične linije u slikarstvu. posmatrač. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. 2. arahnitis (grč. arbitražni posao (lat. grapho pišem. zraka vrsta jake rakije od pirinča. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. verovnike zadovoljiti. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. zool. arahnoditis. paucima slične životinje. arka tabak (hartije). eidos) pl. tip. agapea. bezbojan ili žućkast mineral. arachne pauk) pl. neograničeni gospodar. paučinaste moždana opna. apterologija (grč. arbija (tur. harač. arahniti. v. arabist(a) znalac arapskog jezika. arbitraža (fr. poravnanje. gen. rasporediti. eldos vid. oduzimati. arak (arap. arbiter) izborni sudija. i poznavanje arapskog jezika. aram v. trg. haram. arahniti (grč. šećera ili od soka kokosovog oraha. apcigovati (nem. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). arcus luk) 1. ureñiva-ti. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. 4. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. odvajanje. udešavati. lithos kamen) geol. arak (lat. povraćati. pokrajini u Španiji). arač v. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. od plate na ime otplate duga). izravnati. agapea pauk. u umetnosti. arahnolog (grč. opisujem) opisivanje pauka. arabizirati udesiti po arapski. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. daktylos prst) ned. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. reč uzeta iz arapskog jezika. aragonit poš. ret. aranžman (fr. abziehen) l. oblik) pl. rum (od ove je postala reč rakija). pauci. arahnide. arachne. agapea pauk. arrangeur) upravljač. grč. arachne) med. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. a-pteros beskrilan. arahnide (grč. pretakati (vino). 2. sporazum. arbitrage. eidos vid. aptijalizam (grč. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. srediti. arahnodaktilija (grč. ugledati se na Arabljane. ureñi-vač. arahnoditis (grč. a punta darko (ital. male. ukras u arapskom stilu. lat. buvama i dr. kol. arachne. glavna. araneolog. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. logfa) zool. apscisija (lat. v. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). govoriti arapski. upotrebljavati u govoru arapske reči. arachne. kamenje sa otiscima morskih zvezda. arba. nauka o paucima. arancivi (ital. ureñenje. arahnitis. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. arahnoida (grč. oblik) zool. osušene i pošećerene naranče. arranger) urediti. araneologija. aga) oltar. arachne. arancini) pl. menica za izmi-renje nekog duga. arapske književnosti i umetnosti. aratura (lat. arbiter (lat. appunto) trg. složiti. slik. ptyalon pljuvačka) ned. arbitrari) fin. arachne. apunto (ital. logfa) zool. pol. vrhom gudala. arachne. raspored.). otakati. suñenje izbornim sudom. fig. ten. prirediti. arrangement) ureñivanje. arahnoliti. zapaljenje paučinaste moždane opne. arahnologija (grč. arapske književnosti i dr. odbijati (npr. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. 3. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. logfa) zool. prekidanje. mode i dr.

sadržaj ili izvod iz nekog dela. argat (tur. v. argumentativan (lat. odrvenjavati. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. argirizam (grč. arbor vitae) aiat. krip-ton. argirija (grč. svojevoljan. arborescirati (lat. arborescencija (nlat. arbitrarius) izbornosudski. argos nedelatan. argon (grč.. biljni otisak. cinka i nikla. način dokazivan>a. arbor drvo. arboriformis) koji je u obliku drveta. argonautika (grč. arbitrari) ceniti. bogatstvom. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. argirijaza. argentum (lat. argentum) v. arbitralan (lat. neon. argotirati (fr. vladavina novca. cultura gajenje) poljoprivrede. arvikultura (lat. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. argentum vivum) živo srebro. otkriven 1894. argiroza (grč. argyrion) med. izborni sudija. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. mangupski. proizvoljna procena. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. „životno drvo". argyrion. argyrion. metalna smesa slična srebru. lopovski. kao drvo. elemenat. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). argo (fr. pakvon. tj. plemeniti (inertni) gas bez boje. arbitrijum liberum (lat. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. v. govoriti jezikom koji svako ne razume. argentum foliatum) lisnate srebro. bubrega i jetre. mirisa i ukusa. argyrion) dged. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. mišljenje. ñuture procena. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. arbitrirati (lat. slobodno opredeljivala. arbitraran (lat. mam'a pomama. ksenon. nautes) kit. argental. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. šatrovački govor. argyrion. argumentacija (lat. argonauti (grč. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. Argo. argentum folijatum (lat. argirijaza (grč. efdos vid. zemljodelstvo. argentan. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. argonaut (grč. argumen(a)t (lat. argentometar (lat. proizvoljan. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. arvus njiva. približan. novac. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. arbitracija (lat. dokazni.948. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. argentum srebro) legura bakra. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. arbitrium) presuda. argentum) srebro. samovoljan. zaključivanja. ludilo) želja (ili: žeñ. . sud. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). živa. argyrion srebro) ned. argumentator (lat. argumentum) dokazno sredstvo. shvatanje. presuñivati kao izabrani sudija. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. zbirke drveća. razlog. arbitrator (lat. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. neradan. zaključivanje. arbor vite (lat. strast) za novcem. god. zaključivanja. argumentator) onaj koji navodi dokaze. arbitrimn liberum) slobodna volja. oblik) veštačko srebro. arborist(a) (lat. sloboda opredeljivanja. odrvenjavanje. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. stari grčki junaci. arbor genealogica) rodoslovno stablo. izbornog sudije. trg. redni broj 18. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. grč. pakfong. up. argumentatio) dokazivanje. slobodan izbor. arbor genealogika (nlat. pro-cenjivati. nazvani po svojoj lañi Argo. izbornosudski. Argo. vrsta glavonožaca. odrvenjenje. argiroida (grč. arboretum (lat. Argo. koji zaključuje. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. arborizacija (nlat. lenj) hen. arbitrij(um) (lat. dokaz. suditi. atomska masa 39. izabrani sudija. obrazloženje). znak Ag. pakvon. samovolja. arborikultura (lat. volja. argentan (lat. obrazloženje. argentum. vrt (rasadnik) sa drvećem. rodoslov. ocena. argirokratija (grč. porodično stablo. pretvaranje u drvo. argental (lat. argyrion srebro) ned. argotizam (fr. arborin (lat. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. arboriforman (nlat. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. veština dokazivanje. obrazlaganje.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. argit) puškarnica. raspravljen. argirijaza. arborescere) pretvarati se u drvo. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. nautes brodar) zool. argiromanija (grč. koji obrazlaže.

areometar (grč. nauka (ili učenje) o vrlini. zaostala plaćanja. bog rata. Argus (grč. tr-kalište u cirkusu. argumentum ad hominem (lat. uhoda. ardens) gorući. naredba o hapšenju. astr. ardito) voj. argumentisati v. arestacija (nlat. arsis) metr.: „Taj predlog nije dobar. špijun. dovoz robe. argumentosus) bogat grañom. arena) borilište posuto peskom. Argus) mit. rvač. haps. argumentum bakulinum (lat. boga rata Aresa. kupanje u pesku. npr. araios. žustar. velika teškoća. krug oko Meseca. gravimetar. areraže (fr. ardito (ital. ne biti isplaćen. arestant (nlat. silom. up. lako razumljiv. obustaviti. po Zevsovoj zapovesti. Argusove oči vrlo budne. arenatio) med. Argos. arz-mahzar) pismeno. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. arsa (lat. rata i ratnih užasa. nlat. ardit (ital. usijan. zatočenik. arrerages) pl. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. tegoba. zažaren. prsten oko bradavice na sisi. zadrhtati. arrendator) zakupac zemljišta. zaustavljati. kolektivno javljanje. optuživanje. dokazivati. jer je predlagač rñav čovek". argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. arresto. sin Zevsov i Niobin. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. kažnjenik. staviti zabranu na. žarki. veština. znat. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. areola) malo. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). arendirati (nlat. ardasina (fr. argumentum ad hominem) 1. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. ardus strm) strmost. supr. argumentum ad veritatem (lat. Areopag (grč. zaključivati. arrestatus) prav. arza (grč. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arduitet (lat. Arej (grč. arest (ital. polje borbe. dovezena roba. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. ardentan (lat. naoružan ruč-nom bombom i kamom. arete vrlina. arrestatorivun se. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. zatvoriti. areal (nlat. aretirati. Ares. ardassine) trg. mandatum) prav. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. molba. strastan. zatvaranje. arrivage) pristajanje. fig. arrestans) uhapšenik. uzapti-ti. nepla-ćena kamata. obra-zlagati. sin Zevsa i Here. argumentari) navoditi kao dokaz. plaho. metron mera) fiz. muz. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. neplaćene zakupnina. dolazak laña u pristanište. ardito) muz. peščano kupatilo. arrenda) zakup zemljišta. plah. arendator (nlat. areražirati (fr. aretirati (fr. 72 arivaža arenda (nlat. med. revnostan. fig. 2. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. arenant (lat. arzi-mahzar (tur. simbol surove hrabrosti. rešt. tektoniki) voj. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. dolazak. arrestare) v. vrsta fine per-sijske svile. dizanje glasa. arestatorij(um) (nlat. araios redak. arrestum) zatvor. bogat razlozima. . vrsta grube svile iz Smirne. zapadno od Akropolisa.. Areios pagos) 1. ardasa (fr. metria) fiz. Ares) mit. Ares (grč. rada i sl. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. čije je sedište bilo na tome brežuljku. logia) fil. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. vreo. arivaža (fr. poprište. v. crven krug oko zapaljenog mesta.) rasprostranjena na Zemlji. arestat (nlat. arena (lat. pažljive. veoma oprezan i revnosan čuvar. arenacija (nlat. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. Ares) mit. aretologija (grč. deo etike. nemajući drugih dokaza. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. tj. argumentum e konsenzu gencijum (lat. prav. fig. zakupiti. gumno. arendar (nlat. popularan dokaz. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta.argumentirati argumentirati (lat. ugovor o davanju zemljišta u zakup. uhapsiti. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda.. slobodno mesto. gradilište. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. zatvor. ardasse) trg. 2. dokazuje nešto batinom.teza. argumentirati. vatren. Arej. areola (lat. dugovi. zadržavati. areometrija (grč. agea) površina. hidrome-tar. arena) borac na areni. ubio Hermej. sr-čano. smelo. silan. agea. u Ateni. Areios Aresov. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. arreter) zaustaviti. argumentum e consensu gentium) log. argumentozan (lat. dokazima. lat. arestirati (nlat. 3. muka. fig. haps. arrestatio) hapšenje. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. areotektonika (grč. obustavljati.

poslednja odbrana. v. pere. agsa kovčeg. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. arithmos. 2. jalov. ariozo (ital. mit. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. Arijevci (sskr. pulsa. Irana sami sebe nazivali. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. anat. mršav. neplodnost. pošto je ubio Minotaura. ned. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). arithmos. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. arija) pl. . Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. naročito kucanja bila. aritmologija (grč. kratos moć. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. bez ikakvih obzira. računaljka. arioso) muz. arkada (fr. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. aridura) med. aristos najbolji. mršavost. aristolohika (grč. ih.). arcade) l. osiguranje života. aritmetike (grč. arijski jezici svi indoevropski jezici. nepravilno kretanje. sredstva koja pomažu porañanje. arivist(a) (fr. i njegovih pristalica. mania ludilo) med. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. gurgurstvo. fr. nesklad-nost. dragocenosti. arythmia) nedostatak ravnomernosti. sušan. sušnost. arriere-garde) voj. suša. arithmetikćc) koji spada u računanje. aristotelizam (grč. aritmetičar (grč. nauka o brojevima. 2. arijevci pl. gurgur. koji je tvrdio da Hristos nije bog. arijergarda (fr. love zvanja i položaje. fig. način pevanja. Ahriman) ion-. pre naše ere). sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. fig. aritmogrif (grč. techne) mat. iz IV veka. aritmije (grč. relikvije i dr. arijanci pl. arka (lat. prijatelj i član aristokratije. učenika Platonova. jalovost. ariditet (lat. bog i praizvor svega zla. pristalice i pobornici arija-nizma. locheia porañanje) pl. laktaš. arriere-ban) voj. odstupnica. u vidu arije. logla) nauka o brojevima. sanduk) 1. arijanci. sušenje. aritmetički (grč. aristokratia) vladavina plemstva. Aristarh (grč. e arithmetike tj. aristokratizam (grč. aristos najbolji. večni protivnik Ormuzda. aritmomantija (grč. veština računanja. arithmos broj. agua) pretvaranje u Arijce. pesmica. naročito čišćenje porodilje. arija (ital. Arijci. aristodemokratija (grč. arijer-ban (fr. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. v. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. Aristoteles) fil. v.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. nepravilnost. spržen. pr. niz lukova na stubovima. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. suvoparan. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. aridus) suv. arriver postići. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. fig. rythmos takt) med. melodija. Ariadne) mit. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. aritmometar (grč. aritmus (grč. de-mos narod. zaštitno odeljenje. plemstvo. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. vlast) vladavina plemstva i naroda. neplodan. zaštitnica. suvoparnost. u novije doba. Ariman (pere. a rijega (ital. lutrije i dr. Arijci (sskr. Persije i ist. arizacija (sskr. aritmomanija (grč. arietta) muz. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. mršavljenje. pomogla Tezeju. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. arivizam (fr. aridura (nlat. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. agua) pl. nego običan čovek. up. aridan (lat. mršavost. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. laktaštvo. agua. deo čeone kosti (očna). ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. arriver postići) osobina onih koji. Arijevci. Arijadna (grč. aria. a-. slabost. plemićki stalež. geometrijska sredina. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. mala arija. aristokratija (grč. arithmos. računski. poglavica zlih duhova. progresija. arhit. med. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. aristarhski. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. na-pev. arijevci. arithmos broj. pevajući. arithmos. veštak u računanju. vladavine plemića. ariditas) suvoća. karijerist. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. otuda: Arijadnin konac.

artiljeriju i dr. arlekin (ital. stub podupirač. u Španiji: oružana sila. gusarska laña. arogantan (lat. npr. Arkadla. arrogantia) nadmenost. nadutost. tenkove. vinski cvet. »sena sposobna da zavede. arlekinada (fr. idiličai. pooštrena zapovest (ili naredba). oholost. naknadno plaćanje. arkcijus mandatum (lat. Arkañani (grč. arkbutan (fr. agtee) 1. obasuti (ili: obasipati) vatrom. najedanje. granatama. armatura) voj. naknadno platiti. arkosolij(um) (lat. pozadi kuće. prevrtljivost. e arktos Veliki Medved. 2. arogancija (lat. bombama. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. poslao protiv Engleske). stezanje nekog dela tela zavojem. fiz. drzak. opre-miti. potez gudalom. pesnici pastirske poezije. arrosio) med. arkadikćs) koji je iz Arkadije. vojska. poza. agta) pl. povećanje nosivosti zida gvožñem.. doplaćivanje. arkato (ital. arkcijus jus (lat. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. jačati. agta oružje) pl. lat. oružje. arctior citatio) prav. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". fig. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. pravo prvenstva. „armija beskućnika" itd. trg. sužavanje. bliže (ili: preče) pravo. uraslost nokata u meso. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. Velika Kola) astr. mala ratna flota. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. armater (fr. arozija (lat. arctura) med. gudalo. gord. fig. fr. nepropisan put. krivl>enje kostiju u obliku luka. čovek koji često menja mišljenje. uzeti pod svoje. arogirati (lat. arktura (lat. naivan. vazduhoplovstvo. grañ. metodič-no bombardovanje. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. muz. Pola. usiniti. arkuacija (lat. arma (lat. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. fig. obasipanje vatrom. voj. armorial. armija (lat. nlat. Arkadoi) pl. snažiti. lakrdi-ja. potporni poluluk. nlat. prav. arkanum (lat. ohol. armadilla) kor. prevlačeći guda-lom. oružati. tajno sredstvo. naduven. ratna sprema. armada (šp. arrogans) nadut. arozirati (fr. arctatio) ned. arcanus) tajni lek. armada) oprema. naoružanje. muz. tj. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. morski razbojnik. armatura (lat. aromatizacija (grč. nego iz avlije. tj. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. sopstvenik gusarske lañe. onaj koji se razume u grbove. arrosage) zalivanje. arktikos severni) Severno Ledeno More. trg. drznuti se. arlequinade) šala. snabdeti ratnom spremom. aroma) miris. arktacija (nlat. armadilja (šp. razmetljiv. nagrizanje kostiju. mali naoružan brod. arc-boutant) arh. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. sever. jela i dr. podlivanje ulica. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. „armija nezaposle-nih". arctius mandatum) prav. gusar. osvežavanje. oru-žana sila. naoružan trgovački brod. arcato) muz. podmlañivanje itd. agso. uobražen. aroma (grč. vrdalama. doplatiti. . zaobilazan. arktički (grč. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. so!G agso) gudalom. armorale) poznavalac grbova. armirati (lat. Armida lit. polivati. arcanus tajanstven. šaljivčina. agta oružje. arcus luk. arkanist(a) (lat. drskost. fig. lučni stub. metodski bombardovati. nego su »siveli samo od službe u vojsci. navodnjavanje njiva. arkapija (tur. ovlažavanje. armalis. arko (ital. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. pastirski. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda.arkadski arkadski (grč. prisvajati. nadmen. armorijal (fr. kako se prave sredstva za ulepšavanje. seoski. mor. 3. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. arroser) zalivati. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. npr. arkcior citacio (lat. god. prevrtljivac. armateur) mor. armare) voj. Arktik (grč. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. arktos (grč. grañ. veliko mnoštvo. armorist(a) (nlat. fiz. lat. arcuatio) med. bezobrazan. nao-ružati. armorale) knjiga sa grbovima. navodnjavati. od srednjeg veka: porodični grb. polivanje. naročito carinski. arrodere. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). arkoza (grč. vrdanje. voj. arrosement) zalivanje. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. prisvojiti. kol' arko (ital. arkeo izdržavaš) geol. arozman (fr. arozaža (fr. arrogare) usuditi se. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. fig. arcus luk) nuz. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. stanovnici Arkadije. arctius jus) prav. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. bezobzirnost. nepravilan. arlecchino) lakrdijaš. sočna materija kod biljaka.

bilo iz srca u ostale delove tela). arrondissement) zaokrugljivanje. začini. uvećanje. arsenikćn) pl. arostema. artelj (rus. harfica. arpentage) zemljomerstvo. prskanje arterije. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. mirisan. bilo. fig. prskanje) med. arterfa. are silogistika (lat. arsen (grč. v. krvna žila.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. artefactum) veštački proiz-vod. mala harfa. vita brevis (lat. arsena. arteria) med. operativne otvaranje arterija. muzički stil u XIV i XV v. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). aromatica) al. arpikord (ital. trovanja akutna i hronična. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arterfa. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. grč. ludilo. artizam (lat. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arpihord. arterijalizacija (nlat. ektasis pomeranje) med. are longa. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. ars longa. arteritis (grč. zaokruženje. zaokruživanje. veština. arteriektazis. metnuti mirisa u nešto. aromatičan (grč. arostija (grč. arteriotomija (grč. arteriologija (grč. arrostema slabost) med. zapaljenje arterija. niz razlomljenih akorada. jak) hen. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. graphia) anat. zaokrugljenje. tvrd) med. a život kratak. arsevofagizam (grč. muški porod. arsenikćn) hem. arteriozitet. naročito knlževnog. arterfa žila) anat. arpeño (ital. damar. arteriografija (grč. ars. arterija (grč. srez. redni broj 33. arsenal (fr. sa začinom. arpeñato (ital. aroma. agra. arsonvalisatio) v. muz. arpanetta) muz. zanat. ono što je veštački napravljeno. žeš. arseniti (grč. jak otrov. arsen muški. arpeggiato) muz. arpeñatura (ital. bogatstvo u arterijama. arterieurizma (grč. arpeggiare) muz. kvart. arostema (grč. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. oksidisana krv. artis umetnost) način umetničkog. arostija. are mnemonika (nlat. magacin za smeštaj ratne spreme. are vova (lat. ars) umetnost. kao na harfi. nauka o arterijama. koji prijatno miriše. svirati na harfu. logfa) anat. arsen muški. up. proširenje arterija. arteriole (nlat. arteriozitet (nlat. arterijski (grč.9216. arterfa. najsitnije arterije. fiziol. posao. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arsenogonija (grč. tome sečenje) med. gde je veoma rano bilo takvih bunara). arsenikćn) pl. arpantaža (fr. are angina (lat. stenćs tesan) med. arteriektazis (grč. arterialisatio) fiziol. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arterfa žila) koji se tiče arterije. arteriositas) fiziol. deo grada. za-činjavati. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. arterijalitet. posle kojih dolaze kapi-lari. soli arse-nikove kiseline. vita brevis) umetnost je duga. slabost uma. arterijalitet (nlat. v. arterioekleroza (grč. arterioreksis (grč. jedinjenja su mu jako otrovna. arsenikćn. spinet. arterfa. ars mnemonica) veština pamćenja. u razlomljenim akordima. zaokrugljenost. aromatika (grč. eurys širok) med. arpeggio) muz. proširenje. mirišljave materije. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arteria. sužavanje (ili: suženost) arterija. artes liberales (lat. lepe veštine. gone rañanje) rañanje muške dece. ars antiqua) stara umetnost. arsentrioksid (As2O3). začiniti. arteriolae) pl. tj. arpeggiatura) muz. arsenik (grč. arrostia) med. arsenijati (grč. arpaneta (itzl. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. struka) muz. arsenale) oružnika. v. arpeñirati (ital. naročito u morskim pristaništima. arsonvalizacija (nlat. are (lat. ital. elemenat atomske mase 74. artefakt (lat. arpikord. darsonvalizacija. ars nova) nova umetnost. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. arterfa žila. lomljenje tona kao na harfi. aroma) mirišljav. phagein jesti) med. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. sičan. chorde žica prevara. arpadžik (tur. slobodne umetnosti. arsenal. arondismav (fr. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. hem. v. arterfa. arteriostenoza (grč. sklerćs krt. arterijska krv otvoreno crve na. izražavanja . znak As. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arpihord (ital. podrugljivo: tandrkati. rexis kidanje. arterfa. aroma) namirisati. artes liberales) pl. arterialitas) fiziol. nlat. artelB) radna zadruge. nlat. arsenik. opis (ili: opisivanje) arterija. zanatlij-ska radna zajednica.

bol (ili: trganje) u zglobu. jedan po jedan. gonos) pl. hlebno drveće i hlebne bil. polza (korist). artrotomija (grč. lek). arhaičan (grč. artrodinija (grč. logia) početna nauka.ke. bogat trskom. bog. artificiozan (lat. zglob. arheopteriks. drevan. fig. arthron. artritis (grč. roba u trgovini. veštak u jahanju. pus. arthron. arthron zglob. artolatrija (grč.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. gnojenje zglobnih kostiju. artist(a) (ital. artikulirati (lat. bol zgloba. grapho pišem) opisivanje starina. artroze (grč. podćs noga) pl. zglavkari. archaios stari. iznositi nešto član po član. izgovarati. arheget (grč. zglavak. up. poznavalac umetnosti. veštački. zastarela reč.(grč. arheolog (grč. koji odista potiče iz starog vremena. odsek. životinje sa zglobovima. arhelogija (grč. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. veštak. zglobobolja. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. opšte ime za kukce (insekte). umetnički. odyne bol) med. drevan. izveštačen. archakos) starinski. artritizam (grč. phima izraštaj. rak u zglobu. arheornis v. pauke rakove i crve. artillerie. artilleur) vojnik koji rukuje topom. fr. artificijelan (lat. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. artizan (fr. arhegonije (grč. pregib. izneti. astmi i dr. naročito antičku umetnost i nauku. artichaut) vot. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. artificiosus) umetnički. archaios star. phyo stvaram) med. arhaizam (grč. arche početak. igrač na konopcu (u cirkusu). npr. zagnojavanje zglobova. zglavak. artropioza (grč. logos reč. stvar. poglavlje. arhaičan. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. pterix pero. zglobni. docnije: topovi. prepreden. reči i slogove jasno. arundinozan (lat. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. bol u zglobu. otok) med. articiocco. obrastao trskom. harun. glumac. arthron. osnovi nauke o čoveku. pokretač. fosilni kič- . gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. sastavni deo jednog spisa. stilom. glumac. pro-či (drugi). emballo ubaciti. arthron. napis. zastareo. tj. šećernoj bolesti. articulatio) anat. arthron) med. artokarpi (grč. artrofima (grč. logos reč. anat. arthron) med. oblik ili izraz. artišoka (ital. arche početak. trganje u zglobovima. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. sastav tela koji je sklon gojaznosti. artikulisati v. priključenije (doživljaj) itd. prevremenoj arterio-sklerozi. algos bol) med. članak) članak. drevni. trg. čvor. archaios star. arthron. veštački. poglavar. karpos plod) pl. arhaističan v. archaios star. artiljerija (fr. tobdžija. artos. glavočika sa cevastim cvetovima. arthron zglob. arhejski (grč. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. da(va)ti arhaičan oblik. prastari. archaios star. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. „igra reči". artos. slik. artrokarcinom (grč. archaios star. arthros. arundinosus) trskovit. zglobobolja. bol zgloba. artilerac (fr. artistički (fr. vot. artikulirati. up. articulus zglob. phagos) hlebojed. arthron. tačka ugovora. artiljerac. artista. zapal>enje zglobova. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. trganje u zglobovima. artropatija (grč. prastari) star. ruop gnoj) med. član. artremboleza (grč. gaji se kao veoma cenjeno povrće. tome sečenje) med. arun v. kolence. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. nameštanje iščašenih zglobova. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. starinski. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. artificialis) veštački. arthron. artos hleb. azojski period. mekani otok zgloba. arheologija (grč. jestastvo (priroda). zoon životinja) zool. archaios star. krilo) zool. artofag (grč. operativno otvaranje zgloba. artropoda (grč. artrozoa (grč. kompozicijom i dr. artikularni (lat. neuralgiji. artralgija (grč. arhaičan. LIŠð. vinovnik. liigv. zool. neprirodan. nlat. gran. giht. paragraf. karkfnos rak) med. uzglobljavati. fr. osnivač. articulare) uzglobiti. arhaizirati (grč. artiste) umetnik. artikulisati. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. articularis) zglobni. predmet. arthron zglob) med. kostobolji. prastari) gram.). umetnuti) kec. artistique) umetnički. artikulacija (lat. latreia poštovanje) služba za hleb. arthon zglob. arch-egetes) voña. artisan) zanatlija. topništvo. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. arheografija (grč. pathos bol) med. artrofioza (grč. artik(a)l (lat. arhajski period v. bog. rod vojske naoružan topovima. artro. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. lukav. arheopteriks (grč.

vrlo. arhivar (lat. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. grañevinar-stvo. arhiepiskopija (grč. archos voña. abiogeneza. naročito u avijatici i raznim granama sporta. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. prvi nad. prazametak. dokumenti. archos čmar. arhipelag (grč. archi-pelagos more) ostrvlje. up. alhimija. arhitektonika (grč. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. arhivist(a) (nlat. arhitrab. arhivalije (nlat. grañevinski stil. koji radi u arhivu. vrhovni sveštenik kod Jevreja. neimarstvo. assez) kuz. naročito: prvi otisak. kod starih Rimljana: novac. poglavar. metričkim me-renjem. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. arhiblast (grč. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. izmeñu Grčke i Male Azije. neimarstvo. arhoptoza (grč. spisi ili akta. arslama) bog. architekton) grañevin-ska umetnost. arhitrab (grč. lat. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. arhesporijum (grč. prvosveštenik. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. anorgakske materije. sada potisnuta tzv. veoma. 2. spora sejanje. . nadbiskupa. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. arhiñakon (grč. up. spadnutost zadnjeg creva. fr. assai. as (lat. zajedl>iv. arche početak. arhitip (grč. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. arhitrav. archivolto glavni luk) vrh. archeion vladino nadleštvo. archivum) koji se tiče arhiva. koji su često ukrašeni kipovima. prapismo. arhivar. blastos klica. vrsta crnog luka. arhimagija (grč. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. aršlama (tur. arhijerej (grč. trabs greda) ar*. potiče iz preistorijskog doba. žučan.(grč. architektonikos) grañevinski. arhitekture (grč. a po drugim opet ptici. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. dobro očuvano. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. koji pripada arhivu. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. archivum. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. asai (ital. arhoragija (grč. aršin (tur. arhijater (grč. a salve (ital. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. najmanja jedinica za merenje zlata. arsin) stara mera za dužinu: lakat. arhitip. i 640. arhivolt (ital. raspored i grañenje jedne grañevine.) arh. u početku od pola kg bakra. arhivist. prosutost. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. trešnja (plod i stablo). arhetip. e. 4. archo. prastvaranje. grañevinarski. neimar. fig. arch-iereus) vladika. arhetip (grč. veličine goluba. renesansnoj i barokno j arhitekturi). grč. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. 3. po izvesnim delovima sličan reptilijama. archos. archon) vladalac. arhitektonski (grč. najbolji u nekoj struci. kele prosutost) med. „kec" na francuskim kartama. rimskoj. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. lični lekar. arhi. a salvo) trg. archos. arhimandrit (grč. prapočetak. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. arhitrav (grč. arhihijerarh (grč. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. mitropolit. nadbiskup. archos. archos. 5. nauka o sistemu. dvorski lekar. iatros lekar) prvi lekar. archos čmar. rif. as. archo prednjačim. architec-tura) grañevinarska umetnost. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. neoštećeno (na tovarnim listovima). arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. lat. pra-. arhont (grč. archetypon prauzorak) prasli-ka. školovan grañevinar. episkop. prauzor. arhivski (lat. spontano postanje života. prvak. archo prednjačim. počinjem. tj. arhidijeceza (grč. viši lekar. dioikesis gazdin-stvo. assis) 1. setva) bog. najjača karta. archivista) v. architekton. episkopos) prvi vladika.). v. podrugl>iv u govoru ili pisanju. prvosveštenik. ptosis pad) med. zametak) zool. prvi služitelj jedne crkve. gfgnomai stvaram) biol. način zidanja. povel>e. archo. koji se tiče jednog naučnog sistema. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. koji se nalazi u arhivu. archetypon) v. arhihijerarhija (grč. visoko sveštenstvo. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. archo početak. arhigonija (grč. arhiv(a) (lat. lat. arhocela (grč. archimandrites) starešina manastira. Archilochos) poet. nauka o grañevinarstvu. pre n. prodor zadnjeg creva. arhilohijski (grč. arhitekt (grč. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv.arhesporIJum 77 menjak. original. službenik arhiva ili arhive. arhiepiskop (grč.

asebija (grč. isušivanja podvodnih mesta itd. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. dokazivanje. zeta znak) ned. up. za-klinjanje u nešto. asseverare dokazivati) potvrdan. a se esse biti tj. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. pristajanje uz koga. asservare) čuvanje.bez. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". aseitas. bez pratioca. aservirati (lat. a. pohraniti. aseverativan (lat. aseptol (grč. razvrat. sepsis) hem. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). nepriznavanje bogova. apodiktičan). protiv požara. up. assassinatum) prav. securus bezbedan. nasilje. a. lat.asamar 78 asignatar asamar (lat. doznaka. asekurancija. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). assecurans) osiguravač. pozdravl>avanje naselja. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. assassinator) prav. assecuratus) osiguranik. nlat. bez ikakvog podsticaja spolja. unutarnjem nagonu. asesorat (nlat. doznačilac. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. aselgeia) razvratnost.) ned. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. assecurare) osigurati. problematičan. lat. površina pečenja i dr. asasinat (nlat. assessoratum) prisuditelj-stvo. a-septikos) koji nije sklon truljenju. koji nema zaraznih klica. aservacija (lat. assus pečen. . bezverstvo. fr. koji nema spola. assertivus) v. a-. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. asibilirati (lat. asekurant (nlat. pomoćnik sudijin. asekuracija (nlat. aseptičan (grč.ne. sepsis trulež:. npr. sexualisa-tio) uništenje. asesor (lat. fil. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. bolesnikove kože i dr. assentatio) laskanje. asemičan (grč. asignatar (nlat. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. asibilacija (nlat. asekurancija (nlat. a-. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. tvrdnja.). asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. aseptin (grč. asanzer (fr. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). sepsis trulež. asentacija (lat. a. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. asemija (grč. dokazni. assertio) tvrñenje. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. asertivan (nlat. a-. mučko ubistvo. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. a-selenos) bez Meseca. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. asasinator (nlat. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. asignat (lat. assecurantia) osiguranje.. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. aseleničan (grč. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. asemos) koji nema znaka. čišćenje od zaraze. asertorna zakletva prav. antiseptičan. sačuvati. assibilatio) gram. tj. pomoćnik starešine nadleštva. npr. zvanje pomoćnog sudije. assignans) onaj koji šalje novac. asenzija (lat. nalog. ad-. one koja se polaže pre davanja iskaza). npr. koji je bez oznake. ascenzor. npr. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. kastracija. kraju (ili državi). assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. primalac novca po uputnici ili nalogu. ulagivačko odobravanje. udva-ranje. dakle. u pohranu. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. pri vršenju operacije. kora od hleba. isušenje moč-varnih mesta itd. ostavljanje u pohranu. fr. aseitet (nlat. asekurirati (lat. potvrdan. smrti i sl. asesura. assecuratio) v. sanus. pohotljivost. nesposobnost razumevanja znakova. asekurat (nlat. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. asanirati (lat. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus.bez. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. up. primanje nečega kao istinitog. asignant (lat. oleum ulje) hen. uspinjača. aseksualan (grč. asertoran (lat. assensio) odobravanje. u nekom gradu. umorstvo. asacija (nlat. fil. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asepsija (grč. kraju. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. aselgija (grč. assertorius) kojim se tvrdi. lift. aseksualizacija (grč. nlat. sexus spol) bespolan. amarus gorak) hen. assibilare) gram. sanus zdrav. asservare) čuvati. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. postojati sam sobom) samostalnost. aseveracija (lat. asercija (lat. asebeia) bezbožnost. ascenseur) dizalica. bez obeležja. pohrana. assignatus) lice na koje glasi uputnica. aservat (lat. obezbediti. prav. asanacija (lat. sudsko pomoćništvo. asertoran. bez trabanta.

veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. asitija (grč. asketski (grč. zaista. nedostatak veze u rečenicama. aso (fr. detinje gliste. nespojenost) ret. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asimetričan koji nema simetrije. čeličenje. vrsta klasičnog stiha. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). asker) vojska. asli (arap. gran. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. askaris) med. bogougodnih spisa. asketičar (grč. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. askaris) pl. izjednačavanje. asindetičan (grč. asilogističan (grč. verovatno. a-. potpora. neravnomernost. asitia nejedenje. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. stezanje) ned. asimilovati v. nemanje saučešća prema kome ili čemu. istrajnost. nedostatak volje za jelom. upravo. nalog za isplatu. syn sa. asjeracija (fr. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). a-. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. sympatheia) nenaklonjenost. nejedna-kost. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. bubine. prisustvo. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. pratiti nekoga. prilagoditi. syllogismos posredni zaključak) log.: „Misli mlada. asker (tur. asignatura (nlat. assistere) pomagati nekome u poslu. asistencija (nlat. asindet(on). nesrazme-ran. nevezanost. askeza (grč. ua. uputni-ca. asimilirati. pokajniš-tvo. asklepijadska strofe četr. pritvorstvo. pomagač uopšte. askeo) učenje o askezi. dela. asli. bez svezica. neješnost. i sa jambom na završetku. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). a-syndeton) pong. pr. prilagoñava-ti. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. prisustvovati čemu. asimilirati (lat. ital. nestezanje srca. assalto) napad. asimfoničan. (da) niko je ne čuje.ne. symphonia) nesklad. gladovanje) post. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. asimilacija (lat. jednačenje glasova (po zvučnosti. asimptotičan (grč. asketizam (grč. tur. asimptota (grč. revnost. asistirati (lat. assimilare) izjednačiti.asignatura 79 asinhroaičan (grč. asimpatija (grč. fiziol. chronos vreme) neistovremen. assiduitas) tačnost. pokajnik. neskladnost. — (ali) Slušale je momče čobanine. askariodoza (grč. moguće. ash) pravi. psih. asketos) isposnički. primati u se. asistolija (grč. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). a. askaride (grč. asiduitet (lat. vaspitni. asjeraža (fr. primiti u se. vojnik. asignirati (lat. asindezija (grč. asketes) isposnik. prisustvo glista u stolici. asimetrija (grč. asignacija. nejednovremen. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". zood. postojanost. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. ali se nikad ne dodiruju. a-. asklepijadski stih četr. supši. fiziol. systole skupljanje. jezik. bez sveza. pomoć. assaut. vrsta vežbe u mačevanju. bogougodan. mestu ili načinu tvorbe). assistentia) pomaganje. neistodo-ban. a-. acieration) pretvaranje u čelik. licemerstvo. izjednačavati. gram. asket(a) (grč. asindet(on) (grč. marljivost. assignatio) d oznaka. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. npr. nedostatak hrane. a-. isti. neskladan. nepoklopljiv. asimulacija (lat. jednačiti. iz koga se ne može izvesti zaključak. ili izmeñu članova jedne rečenice. . nejednak. udarac u dvoboju. asilabija (grč. nedovoljno saosećanje. neskladnost. assimulatio) pretvaranje. juriš. asketika (grč. a-. pomoćnik. napad. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. doista. asimfonija (grč. symptotos koji se ne poklapa) mat. u početku sa trohejom ili spondejom. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. askeo) pisac pobožnih. assignatura) v. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. asistent (lat. askesis) isposništvo. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. asyndesia) nevezanost. pokajnički. preobratiti hranu u organ-sku materiju. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. isposništvo. asignacija (lat. a-. npr. a-. vrednoća. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. assimilatio) izjednačenje. trudoljubivost.

izgovaranje s hukom. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. biljka sa hrapavim lišćem. asortisaža (fr. aspik (fr. raskalašnost. s hakom. rospija. para. zla i opaka žena. aspirata se. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. društvo. težiti za nečim. aspermizam (grč. kada se pojavi. asomatičan (grč. zadrugara. asolirati (fr. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. littera) pl. zbirka razne robe iste vrste (npr. onaj koji teži za nečim (položajem. udisati. rod biljaka iz fam. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. aspida (grč. lat. sperma seme) med. aspirans) kandidat. \ asonancija (nlat. gledište. nepostojanost. fig. aspirant (lat. a-. tajni ortak. usisavanje. astazija (grč. aspra (grč. asosje an komandit (fr. astatos nestalan. a-. gram. egipatska naočarka. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. koji nadovezuje na nešto. astateo.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. lat. bacakanje teškog bolesnika. asperifolmja (nlat. biranje.ne. ventilator. ase prezasićenost) med. asocijacija (nlat. astr. samoglasničko podudaranje. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. astatičan (grč. aspidos) zool. knjiga). fig. nedruštven. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). astatične igle fiz. v. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. asonirati (lat. asotija (grč. nazeba i sl. usisač. strana nečega. slično zvučati. razvrat. izazove u svesti i neku drugu. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. spajanje. težnja. associatio) udruživanje. aspic) kup. hladetina. pihtije. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. guja otrovni-ca. Convallariaceae. asocijativan (nlat. suglasnici s dahom. sisanje. koji ne može da izlučuje seme. asparagus) bog. koji nema semena. oštrokonña. asocirati se združiti se. pust život. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. uvlačenje u sebe. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. aspergillus) med. odabiranje. žel>a za nečim. asocijalan (grč. asonanca. a-. vezivanje. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. asosje (fr. čežnja. udi-sanje. bez odreñene orijentacije. tvrdoća. aspermija (grč. koji izaziva gañenje. opre-miti. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. zvanjem). nesanica. udruženje. aspermizam. krutost. associe) drug (ili: ortak) u poslu. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. a. primiti za ortaka. aspectus) izgled. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. s dahom. med. aspirin farm. assonantia) v. sa dahom. aspermizam.) ned. aspermos) med. as-6des koji oseća gañenje. aspiratio) gram. asoti'a) razvratnost.) med. spojiti. gasa ili tečnosti. lat. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. associare združiti. nepostojan) koji nema pravca. aspergioloza (lat. uvlačiti u sebe. grubost. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. fil. asortirati (fr. aspermatičan (grč. gram. associe en commandite) trg. muz. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. nepotpun slik. špargla. up. aspergiloza med. somnus san) med. usisaljka. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. bunilo. oporost. aspirirati (lat. aspermičan. aspermatizam (grč. bog. ima ih više vrsta. pojava. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. vid. neotesa-nost. asodična groznica groznica sa povraćanjem. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. asperifolia) pl. aspirator (lat. astakolit (grč. astakos rak. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. aspermičan (grč. assonantia) post. asonavca (nlat. astasia) nemir. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. činovnički pripravnik. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. asocijalnost (grč. dobro znamenje. a-somatos) bestelesan. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. neravnina. up. asparagus (lat. u organizmu ljudi i životinja. aspek(a)t (lat. socialis) nedruževan. uortačiti se. surovost. aspiracija (lat. izgovarati iz grla. asperitas) hrapavost. asocirati (lat. aspirare) tražiti nešto. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. reumatizma. v. udružiti. assortissage) trg. odabrati stvari jedne prema drugima. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. asortiman (fr. usisavati. aspirata (lat. člana. associare) pridružiti. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. vezati. asomnija (grč. aspi's. asperitet (lat. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. aspermatizam. muz. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži.) v.

asteroeides) zvezdolik. astragal (grč. npr. astrobolizam (grč. astigmatizam (grč. v. astinomi)a (grč. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. koji potiče od zvezda. aetigmatičai (grč. uglañene radnja. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). a. aster) sazvežñe.ne. koji potiče od slabosti. astralit (lat. logia nauka) ned. 6 Leksikon . slab vid. asty grad) velikovaroško ponašanje. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. phobos strah) med. asty grad. asthma) sipljivac. osobina nekih vrsta liskuna koje. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. a. astigrafija (grč. astheneia slabost) med. zvezdani. eterično telo čoveka. tj. asteismos utančan. asteizam (grč. a. stigma bocka. ned. grč. aster zvezda. sunčanica. vrh. zvezdan. alat. telesnih osobina. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom.). astralni duhovi. grč. stylos stub) vrh. astmatičan. Juno. po učenju okultizma.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. geodezija.. astheneia nemoć. Palas. up. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. makros dug. astrobolismćs. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. zemlje i pakla. npr. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. slabost vida. asterismus. koji potiče od zvezda. asteriskus (grč. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. zvezdani. zvezdano nebo. aster. zvezda. astenična groznica živčane groznica. slabost. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. asteričan (grč. oronu-lost. asterizma (grč. duhovit govor. slabija no na ostalom nebu. astratija (grč. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. srčanog. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. astenologija (grč. udar sunčanice. oblika zvezde. male. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. vid) pl. fini ton u ophoñenju. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. asteroidan (grč. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. pun zvezda. Vesta i dr. astrum zvezda. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. up. uprava grada. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. astron. slab. astralno telo. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. astrogeodezija (grč. gležnjača. asty grad. asthenes. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. duše umrlih. astenomakrobiotika (grč. zvezdana svetlost. sipnja. astmatičar (grč. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. med. astragal omanti ja (grč. asteroidi (grč. asthma) med. nomos zakon) upravljanje gradom. astralni (lat. astrafobija (grč. astr. npr. uticaji. u obliku zvezde. tuga. astralna svetlost. Astrea. stigma. astragalos kocka. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. skočna kost. usled interferencija svetlosti. aster zvezda) fiz.) geol. asteroeis) zvezdast. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. astenopija (grč. oronuo. grupa zvezda. Ceres.ne. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. psih. drugo. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. preterano velik strah od groma ili grmljavine. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. a-. eidos oblik. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. nadzor nad kućama. asthenes) nemoćan. asteničan (grč. lako zama-ranje očiju. asthenes. plane-toidi. svet zvezda. piljak.(grč. želudačnog). manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se.) igra kockom. dosetljiv govor. supr. smrt ili obamrlost od udara munje. zadevanje. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. astenija (grč. astron sazvežñe. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda.ne. teško i kratko disanje u nastupima. npr. astro. telo bez zemaljskih. služi za pravljenje raznih ukrasa. grañevina bez stubova. astma (grč. ret. asterizam (lat. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. zaptivanje. grapho pišem) opisivanje gradova. astralis) koji se tiče zvezda. u srednjem veku: pali anñeli. astragalizam (grč. astilon (grč. posle svakog bacanja kocaka. kockanje. astragalos) kocka. zadirki-vanje. astralni svet. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. orao vidim. izbegavanje vojne obaveze. zvezdast. sjajan. ipak kaže. nemoć. tačka) fiz. gledam) med. nauka o asteničnim bolestima. steničan afekt. obruč.

veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). astrofotometrija (grč. naročito astrofotografijom. astrolog (grč. astronomski (grč. astro. astrofičan (grč. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. okamenotina u obliku zvezde. meteorolo-gia. primiti odgovornost. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. služba zvezdama. astrolit (grč. itd. astrum (lat. astrolabijum (grč. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. ret. morska zvezda slična biljni. asumirati (lat. astrometeorologija (grč. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. rasrditi se. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. astronomia. shvatiti. Sunčanih pega itd. neku misao. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. metron mera) zvezdomer. npr. asura (tur. astrolatrija (grč. hasimak) žestiti se. asphaltos) hem. astron. nemein upravljati. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astron. hasir) prostirač od rogoza. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. kometa. astron. dan smrti nekog svetitelja. do časti. tj. astron. astrometrija (grč. uzeti na sebe. pomešan sa krečnjakom. up. uzeti k sebi. fil. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. a-. slave (Vergil). astrum. sik itur ad astra (lat. slomiti (volju. astrofotografija (grč. assumpsit) primio je na sebe. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astrometar (grč. azota i sumpora. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astron) zvezda. upotrebljava se za astrognozija (grč. astron. photćs. okretnim. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. astron. ublažiti (svetlost. vrlo velik. umeriti. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. astroteologija (grč. razumeti. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. astronom (grč. asurdirati (fr. ogroman.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca.500. podelu na sazvežñe i nazive. lat. fil. astroskopija (grč. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. v. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. aetronomija (grč. veličini nebeskih tela. tj.000 km. astrofizika (grč. zeml>ina smola. onaj koji se bavi astrotozijom. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje.) veština posmatranja zvezda. astron. grapho) opisivanje zvezda. gnosis spoznaja. nćmos. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. zvezdozna-nac. prav. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda.) v kosmonautika. phos. primanje duše na nebo. astron. phytcn) zool. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. astro. astrofit (grč. astron. asumiti (tur. 149. uzimanje. obaviti kakav posao i sl. assumtio) primanje. assourdir. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. assumptio. Ifthos kamen) zvezdast kamen. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. paklina. asumcija (lat. labi's držak. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. up. asfalt (grč. astron. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. grč. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. assouplir) učiniti gipkim. thećs bog. astroskop (grč. surdus gluv) zaglušiti. položaja planeta. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. astronautika (grč. fig. astrografija (grč. astrofizika. karakter) ukrotiti. glas). astrognost (grč. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astro. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. astron. slik. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. poznavanje) poznavanje zvezda. tj. astron. srditi se. druga (minor) premisa u silogizmu. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. aetronomija. asuplirati (fr. zakon) nauka o kretanjima. podneblje. dati blaži karakter. astrologija (grč. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . astromavtija (grč. astrosofija (grč. phos. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. astrodiktikum (grč. načiniti popustljivim. astron. astron. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astron. asumpsit (lat. astrograf (grč. astro. astron. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. assumere) preuzeti. photćs svetlost. zvezdočatac.

asciji (grč. . ascenzija (lat. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. prema prilikama. Spasovdan. ataktična groznica. a tempo (ital. neustrašivost. ateist(a) (grč. drhtanje. radionica slikara. amovi. athanasfa) besmrtnost. atanatologija (grč. dedovi. at) konj. zaprežni pribor. asfaltirati (grč. npr. nepravilan. atelje (fr. napredovanje. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. atelier) umetnikova soba za rad. bezbožništvo. med. ataktičan (grč. atambija (grč. a-. attemperare) umeriti. attemptare napasti. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. obamro. ataše (fr. uzilaže-nje. ataraksija (grč. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. ataka (ital. attaccare. tj. pretežnost. napad neke bolesti. pokušati) protivpravan napad na život. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). ascendenti (lat. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. asfiktičan (grč. skia senka) št. atanazija (grč. ataumazija (grč. zločinački napadaj. napadati. neurednost u toku bolesti. naročito grada Atene (Atine). a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. ascites (grč. naročito ženskih. penjanje. divim se) nečuñenje ničemu. duševni mir. up. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. osobina predaka. brak bez poroda. thaumazo čudim se. „besenča-ni". naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. 133. atavizam (lat. tačno po taktu. ateknija (grč. stanje bez strasti. attacher) pridati. atelaža (fr. attacca) kuz. napadati. onaj koji ne veruje u postojanje boga. fiz. nadmoćnost. nasleñe. ascendencija (nlat. polet. geogr.asfaltirati 83 ataman (rus. a tempera (ital. pre naše ere. a-thanatos besmrtan. viša škola. necelishodnost. Atena (grč. zaštitnica junaka i gradova. duševno spokojstvo. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. ravnodušnost. nemanje dece. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. polumrtav. atalsko blago ogromno. navaliti. atavistika (lat. zaštitnica umetnosti i veština. atak. ataksija (grč. navala. a. odan čovek. ataxia) med. najedati. neumrlost. a-. suprotno: des-cendenti. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. atavistički (lat. ascendentia) prava. ustati otvoreno protiv koga. besciljnost. up. astr. vreñati. atanatizam. attaque) voj. ataraxia) fil. ascensio) penjanje. atanizam. nagrizati. ataširati (fr. atavus napredak) sličnost sa precima. neposredno veži. juriš. napasti. otuda: učeno društvo. athambfa) neplašljivost. obično u činu pukovnika. spopasti. atakirati (fr. penjanje. kći Zevsova.sphyktos) ned. srodnici po uzlaznoj liniji. u pravi čas. neuredan. boginja rata. Ateneum (lat. ascenzor (lat. attache) na rad dodeljeni službe-nik. ascensor) v. ra-stenje. obamrlost. spopadati. atanatizam (grč. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). a tempera) slikati vodenom bojom. privrženik. ascendentes) pl. topovski pribor. attentatum od attentare. a-. boginja. pradedovi. voj. askos koža) ned. zavoleti nešto. lekara i dr. athanasfa besmrtnost) v. asanzer. utišati. koji je u dubokoj nesvestici. kozački harambaša. fig. (kod Rimljana: Minerva). po staroitalijanskom načinu. sphyxis bilo) med. atentat (lat. fig. nepravilnost. Athena) mit. a tempore) upravljati se prema vremenu. umeravati. muz. ateleia) besvrhnost. nem. npr. at (tur. uzlaženje nebeskog tela. vajara. Vaznesenje Hristovo. askites tj. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. ataman-v. ateizam (grč. atelija (grč. uzdizanje. preci kao rodi-tell. attelage) zaprega. utišavati. uzlazna linija srodstva. ublažiti. udariti na nekoga. imanje ili čast nekoga. uzlazak. prav. naviknuti se na nešto. mat. med. atheos bezbožan) bezbožnost. neiznenañenje. hetman. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. najviši stepen nesvestice. asfiksija (grč. zločin. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). atemperirati (lat. atanizam (grč. primamiti. uzlazak. nekog poslanstva. atheos bezbožan) bezbožnik. astr. a tempo). u novije doba i kao naslov književnih časopisa. naročito konjice. penjanje igrača na konopac. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). napad. neizmerno bogatstvo koje je. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. osloboñenje od poreza i državnih nameta. trbušna vodena bolest. ublažavati. attaquer) napasti. po legendi nikla iz njegove glave. napadanje. udar. nosos. (fr. prilagoñavati se duhu vremena. a-taktos) neureñen. atemporirati se (lat. kod vojske. dodeliti na rad.

titan koji. teško varenje hrane. veoma jak i lepo razvijen čovek. atentirati (lat. svedočanstvo. neupućen. aterman (grč. dizanje tereta i natezanje konopca. v.) med. fr.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atterrissage) avij. velik i snažan. mor. priterati zemlji. atlanticus) gorostasan. adijater-man. attestatum) v. athletike) skup viteških narodnih igara. nazvan po džinu Atlasu koji. nevešt. atestat (nlat. atentata krimina (lat. atipija (grč. koji ima osobine jednog atlete. teramnos tvrd) med. attica. uverenje. Atlas (grč. hodanje. Atlas) mit. priteri-vanje obali. attentata crimina) pl. lepo i pravilno razvijen. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. atletika (grč. atmidijatrika (grč. čovek koji se bavi atle-tikom. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. . dosetljiv. atmidijatrija (grč. atehnikos) neiskusan. nepravilan. atimija (grč. uglañen. atimirati (grč. thermaino) fiz. bacanje.) neuredan. laka atletika trčanje. rñava probava. Atlantida (grč. sjajna svilena tkanina. atehničan (grč. fig. svedodžba. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. attique) ark. prvi vrat-ni pršljen. atehnfa) neumešnost. pristanište. atički (lat. tj. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. napasti. ateramnija (grč. pršljen-nosač. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. attestari posvedočiti) pismena potvrda. ateraža (fr. atestacija (lat. teška atletika rvanje. ne popggovati. napadati. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. tanan. ia-treia lečenje) med. nevičan čemu. aticizam (grč. mesto pristajanja. po grčkoj mitologiji. Atlas) mit. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. atlete (grč. a-. zapadnoafrički. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. ležalo u Atlantskom okeanu. aeroplanom ili balonom na zemlju. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. Atlantic) Atlantski okean. u indijskoj fil. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. u baletu: stav na jednoj nozi. otuda koji pripada Zap. atička so duhovit i fini način izražavanja. atterir) avij. pristan. pa potonulo u more. duša. atman) dah. pristajanje. Atlas) ark. atlantski (lat. stva. prezirati. potvrñivanje. jednog lekara). atentator (nlat. sletanje. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. nasrnuti na tuñe pravo. atletske igreboračke igre. nepravilnost u razvoju neke bolesti. ateoretičan (grč. Atlas. poništavanje. veoma snažan. spustiti se avionom. atmis. lišiti koga grañanskih prava. nespretnost (npr. Atlantik ' (eng. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. izvršiti zločinački pokušaj. attitudine). prav. posvedočiti. athetesis) odbacivanje. priploviti obali. Africi. poništaj. duša sveta. v. aterisaža (fr. Atlas) geogr. atička duhovitost i dosetljivost. trg. položaj. oko 9000 godina pre njega. typos oblik. atmidos para. atika (nlat. pokušani ali neizvršeni zločini. stav. pristati. koje su mnogo negovali još i stari Grci. a-. spuštanje avionom. po verovanju starih Grka. atmidometar (grč. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. atman (ind.: duša. »tipičan (grč. overi-ti. attestari) potvrditi. planina u severozapadnoj Africi. uverenje. koji pripada planini Atlasu. naročito na olimpijskim i drugim igrama. attestatio) overavanje. atest. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). po Platonu. izdati svedodžbu. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. atest (lat. ateteza (grč. Atlant (grč. plivanje. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. uverenje. atmijatrija. atletski (grč. borac. ital. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". držanje tela. nespretan. a gesta t. sime. a-theoretes) koji ne zna. pismena potvrda. neve-štost. geogr. atterage) mor. čast ili imovinu nekoga. potvrdu. atlanti (grč. atehnija (grč. atlotet (grč. atticus) svojstven atičkom duhu. atlas (grč. pesničenje. pravo ja. uzor) med. v. obali. aeroplanom ili balonom na zemlju. životni dah. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). duhovit. rvač. attitude. aterirati (fr. ponašanje. ukidanje. neumešan. proglašenje nevažećim. znat. princip sveta. mor. atmijatrija. svedodžba. atestirati (lat. skakanje i dr. atmis. v. koji odstupa od utvrñenog obrasca. attikismos) atički način govora. divov-ski. a-. Atlantis) legendarne ostrvo koje je.

nlat. slab.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atmidijatrija. atomizacija (grč. fig. lečenje inhalacijom. protivrečnost. atomski (grč.) filozof. lat.) koji se tiče atoma. nepriličan. atmidometar. pojava. troposfera. atmidometar. atonia) bezglasnost. atomos nedeljiv) 1. lečenje pomoću pare. atto) poz. nauka o atomima. neobičan. razdvajati u sitne delove.) fig. žutica. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. up. jalov) med. atopia) nepristojnost.: repulzivan. atoksičan (grč. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. sphaira. atonifikacija (grč. prstenastog oblika. up. up. elektricitet. pristalica atomizma. elementa za koji se. lat. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). nenaglašena reč. malaksalost. 2. atoli (mal. nepriličnost. atonon (grč. atonon) gram. klonulost. atomistika (grč. atomologija. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. atto di cadenza) muz. atofai hedg. alfa-čestica. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . up. attractorius) privlačan. atraktibilan (nlat. bojažljivost. parnih kupatila. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. nedeljiv. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atmos. veoma sićušna stvar. primamljiv. privlačnost. padavine: kiša. primamljivost. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. nenaglašenost. čin. ato (ital. agonija (grč. atmos. atopos) koji nije na pravom mestu. atomizam (grč. reumatizma i dr. atomos. omlitavljenje. gram. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). sphaira lopta) vazdušni omotač. upotrebljava se kod oboljenja zglobova.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atonija (grč. atom.) fiz. kadencom. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atmosphaerilia) pl. sve do početka XX veka.033 kg na 1 st . naročito komada za pevanje. atopičan (grč. attractivus) privlačan. atom. sphaira. nesposobnost rañanja. atmosferografija (grč. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. rasparčavanje. atolmija (grč. klonuo. agonija (grč. atocija (grč. atonos olabavljen. neplodnost. čep. fiz. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. odnos atomske težine prema gustoći. deutrona. atmosferski (grč. v. atmijatrija (grč.) fig. kukavičluk. a u praksi te dve atmosfera znače isto. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. volumen zapremine) fiz. atolmia) strašljivost. ato di kaden-ca (ital. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. at-mijatrika. atomska masa fiz. atmosferski elektricitet v.000 km debljine. atmosfera (grč. mislilo da je nedeljiv. a-tokos koji ne raña. atomizirati (grč. razdvajanje u sitne delove. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. fig. fiz. najsitniji delić nečega. fenilhinolin-karbonska kiselina. crna. atra tamna. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. a-. atrabilitet (lat. up. atrabilitas) med. grad itd. facere činiti) med. atmometar (grč. v. ono se sastoji iz progona i neutrona. atocija. atomologija (grč. žućkasti kristali gorka ukusa. gram. atom (grč. logia) nauka o atmosferskim pojavama. nenaglašen. atomvolum (grč. atmos. što iznosi oko 1. atmos. umoran. atomistika. atomističar (grč.) kol. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. metron mera) v. atmis. skopeo gledam) v. atocia) pl. neplodan. bilis žuč. rasparčava™. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. slabost tela. tj. atraktivan (nlat. atmologija (grč. uspavlji-vanje. koja su postala usled naslojavanja korala. niska ostrvca. atocije (nlat. attractibilitas) privlačljivost. veoma sitan. atokos) ned. neutrona i dr.) bezglasan. mlitav. završetak muzičkog komada. o pretvaranju vode u paru. attractibilis) privlačljiv. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. stratosfera. neotrovan. primamljiv. logia) nauka o isparavanju. atmosferilije (nlat. atmidoskop (grč. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. atmosferologija (grč.) fil. logia) fiz. hevisajd. fig. atmos. supr. atoničan (grč. atmis. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). najmanji delić hem. atraktibilitet (nlat. mlitavost. atmos. atomos. iatreia lečenje) ned. malaksao. sneg. jezgro ima isto tako složen sistem. atokija. med. atraktoran (nlat. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 .

sastoji se iz silicija. melemi (npr. kataralnih. kolovoz. atributivan (nlat. nedostatak prirodnog otvora. augmentirati (lat. n. pouzdanost. prividno kajanje. auguralis. velebilje. atrofima (grč. auguriozan. thrix dlaka. atronin (grč. mir. e. predsrñe. augurij(-um) (lat. atrepsija (grč. pojačavanje. gvožña i kreča. augirati. gram. ath. augmentativ (nlat. prirapggaj. trepho hranim) med. dvorana za primanje posetilaca. auguriosus) v. (za razliku od deminutiva. tih. mesec žetve. augment (lat. paskvica. dodavati. atrahirati (lat. fil. 2. kosa) med. surovost. atrocitas) grozota. piroksen. cacynieH. umnožavanje. atrijum mortis (lat. stvar koja privlači. med. attributivus) koji se odnosi na atribut. nepokretan. augmentatio) umnoženje. Augeias) mit. privlačan predmet. bitna. Her-kulo očistio za jedan dan. kralj u Elidi. ne uzrujavam se. npr. predmetak pomoću koga se. npr. pod adh-. 31. otok) med. slutiti. attritio) med. svire-post. augurirati (lat. užas. atremes koji ne dršće. obeležje. mir. augustus uzvišen) 1. znak. pravo. znamenitost. kućetina. a-. atribut (lat. dodati. mršavost) usled slabe ishrane. bezdlačan. u kojoj je bilo 3.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. pogoršanje bolesti. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. auge sjaj. počasno ime rimskih careva.). med. zabava. pojačati. mršav. uzajamno privlačenje. beladona. gatar. čvrstina. fr. atro-fija kod odojčadi. miran) miran. auguralan (lat. pojačanje. atropos neotklonjiv. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. odlučnost.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. srčano pret-komorje. oznaka. uvećanje. august (lat. pojačavati. dlaka. atrij(-um) (nlat. neustrašivost) mirnoća. augere) v. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. tresis bušenje) med. augmentativum) gram. kod grčkih i staroindijskih glagola. atricija (lat. npr.v. ojedanje. attribuere pridava-ti. a-. augmentare) umnožiti. atropos) hem. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. predskazivati. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. kakvo ća. atrezija (grč. očnih i spazmodičnih oboljenja). a. sasušivanje. fig. predznaci (ili: vesnici) smrti. prednji deo hrama. atrofija. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. supr. dodavanje. volina itd. mekani otok zgloba. pogañač. slab. tumač znamenja. pripisivati) svojstvo. arthron zglob. up. arthron zglob. strahota. ojedenost kože. attractio privlačenje) privlačnost. konjić). primamljivati. vinika (veoma otrovna biljka). augur (lat. zrak) min. umnožavati. koja izvlače gnoj). augmentum) povećanje. gram. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. . reč koja bliže odreñuje neku imenicu. osmi mesec u godini. atrotomija (grč. čiju je štalu. atremeo ne dršćem. povišavati. attrahere) privlačiti. povećati. povećanje. uvećavanje. up. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. po Spinozi). sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. atremija (grč. obrazuju prošla vremena. atrofija (grč. kopnjenje.: kontricija).ne. suv. magne-zija. phyma izraštaj. trophe hrana) zakržljao. trenje. e. operativne otvaranje zgloba. atrihija (grč. predskazivački. loviti ca. med. koji se ne koleba. bledozelen dragi kamen. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. atremičan (grč. nadležnost. predznak.) koji nema kose. bezdlačnost. up. nemilost. avgust. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. a-. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. augmentirati. attrahentia) med. atrahencije (lat. auguralan. dlaka. sredstva za izvlačenje. dodatak. atremograf (grč. tome sečenje) med. augur. zanimljivost. — 14. trajna osobina nečega. nedostatak kose. up. umnožavanje. auguriozan (nlat. augnt (grč. dodatak. prorok. atribucija (lat. nepomičan. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. neumitan) vot.: repulzija. sušenje. atrium mortis) predsoblje smrti. predskazivač. atrocitet (lat. zove se i tirkiz. znamenje. attributum. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. predskazi-vanje. cenu. kurjača. atrihičan (grč. atremia nepokretnost. atrofičav (grč. augmentacija (lat. broju i graji ptica. augirati (lat. strogost. Augije (grč. naslućivati. augural) proročki. astmatič-nih. povećava™. privlačna sila. pre n. atropa (grč. koji vrši službu atributa.

auksometar (grč. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. aura popularne (lat. slušalica za gluve. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). nebo. porast (ili: napredovanje) bolesti. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. ko sme taj i uspeva. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). učionice. auctor delicti) prav. auratura) pozlata. svirača i dr. audire čuti. audifon (lat. proba glumca. hrabrost. aukcionirati (lat. slušati. dvorski život i običaji. augustus (lat. licitacija. auctoritate curatoris) prav. aulos frula. sudija koji saslušava) vojni islednik. aula) dvorište. ounce) v. aula (grč. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. baldahin. audicija (lat. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. auctoritativus) v. auctio) trg.) kec. javnim nadmetanjem. sonometar. javno nadmetanje. čulo sluha. opernog pevača. auleo sviram u frulu. vrsta nemosti. prestupa. de auditu (lat. po običaju. slušaoci. aura) prijatan vazduh. množenje) biol. audiometar (lat. zlatni. laskanje. uzvišen. aura vitalis (lat. čujni.. ćilim. tj. aihapb uvećavam. probio pevanje. redovnom roku. svečana dvorana univerziteta. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. autor. javno prodavati. govorničko preuveličavanje i preterivanje. slušanje. auksilijarne trupe pomoćne trupe. javna prodaja. a ne može da govori. aulodika (grč. audacem fortuna juvat (lat. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. pomažući. audimutizam (lat. audientia) zvaničan prijem. slušni. auditivan (lat. auns (eng. zborio mesto. auctor) v. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. auditorium) slušaonica. zasedanje. naročito pozorišta. zavesa. osvećen. pevanje uz pratnju frule. carski. nauka o pevanju uz pratnju frule. auxsesis) ret. mutus nem) ned. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). sudnica. audire čuti. aule lat. naročito biljaka. auksin (grč. med. hrabrome pomaže sreća. auctionari) trg. aura vitalis) životna snaga. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). držati licitaciju. auleum (lat. učenje o milosti sledbenika sv. prodavati nad-metanjem. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. augustus) svet. auditio) čuvenje. audire čuti. grč. augustinijanizam teol. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. aukcionis lege (lat. up. sudska sednica. aura (grč. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). audion (lat. pregalaštvo. auratura (lat. metron mera) med. aukcionator (nlat. auxesis rast. auktor (lat. grč. auxano umnožavam. aukcija (lat. autoritativan. audijencija (lat. . audiometrija (lat. auksilijaran (lat. auletika (grč. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. audace) «uz. aukseza (grč. ročište. audijatur et altera pare (lat.) muz. auletes) svirač u frulu. prostrana dvorana. Augustina. auletike) veština sviranja u frulu. velika slušaonica. aulizam (lat. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auksanomstar (grč. up. pozlaći-vanje.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. kad čovek normalno čuje. audacem forturia juvat) poet. audacitas) srčanost. aula dvor. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). auditus sluh) slušno čulo. nuz. smelost. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. aurum zlato. dvornice) dvorjan-stvo. grč. vojni sudija. frulaš. audacitet (nlat. slušalac. auditor (lat. audače (ital. audire čuti. auktoritativan (nlat. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. aulodija (grč. unca. tj. ulagivanje. auktoritate kuratoris (lat. auditorij(-um) (lat. auditus (lat. pregaocu bog daje mahove. a uso) trg. pepevanje) čuz. hrabro. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. predvorje. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. ode pesma. čuvenje. veličanstven (pridev rimskih cezara). aulet (grč. metron mera) opt. auditor slušalac. smelo. auraran (lat. srčane. saslušanje. protivna strana. auxiliaris) pomoćni. aurarius) koji se tiče zlata. auleum) prostirka. phone glas) med. vinovnik krivičnog dela. auktor delikti (lat. auditivni tip psih. životni dah. nlat. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). saslušavanje. prijatan povetarac. probio sviranje. mirisan. prav. plaćanje menice o normalnom. auctionis lege) putem javne prodaje.

autarkeia) dovoljnost samom sebi. australopitek (lat. . authadia) samodopadanje. ausštafirati (nem. apsolutist. australopitek (lat. autarkija (grč. bubanjsku opnu. ušni. fig. koji sadrži u sebi zlata. auskultirati (lat. aurist(a) (lat. steto-skopa. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. aurora (lat. autemeran (grč. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta.. aurikula (lat. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. ubod u bubnu. deo uva za vešanje obodaca. original. bez uvoza sa strane. emera dan) med. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. auscultare) slušati. veka do 1938. aurum. prisluškivati. prav. auscultans) slušalac. ispitivati šum pluća slušanjem. auster južni vetar. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. minñuša. kašiči-ca za uvo. zaštita. up. autos sam. aut (eng. „ko rano rani dve sreće grabi". proricati. samodržac. aurora) zora. „Vozar" (sazvežñe). auripunctura) ned. sogopa) svetli venac. kao uvo. velik ugled. moć. auskultacija (lat. srećan početak. okrilje. aureola tj. završni glas. kraj reči. autentificirati (grč. u obliku uva. uživanje u samom sebi. spoljašnje uvo. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. musis amica) zora je prijateljica muza. ital. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. iskititi. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. auskultant (lat. krug oko glave svetaca. zadovoljstvo samim sobom. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. žut ili crven mineral arsenov sulfid. Auslaut) lingv. aigšp zlato) hen. autentikum. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. znat. skopeo) med. autarh (grč. auriskalpijum (1. med. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. autadija (grč. auriscalpium) med. zaštitnik. autos sam. osluškivanje. auri sakra fames (lat. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. auspeks (lat. authenticum) izvorno delo. out) sp. aureola (lat. auscultatio) ned. astr. auslaut (nem. australis južni. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". auriga (lat. apsolutizam. auspicium. namestiti (stan). auskultator. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun.) samovlada. pod zaštitom. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. aut — aut) ili — ili. grč. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. Austria. pod pokroviteljstvom. auris) lekar za uši. aurora muzis amika (lat. prav. aurum (lat. auspicij(um) (lat. grč. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). sudski pripravnik. o. pigmentum) mm. auripigment (lat. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. auris uho. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. samodrštvo. aurozan (lat. augur. stoffa materija) opremiti. sreća. auriskop (lat. odvratna žudnja za zlatom. authentikos pouzdan. auscultator) v. autemeron (grč. auripunktura (nlat. aurum) zlatovit. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. pomoćni sudija bez prava glasa. authadeia. fil. slava. aurora. pokrovitelj. auriformis) uvast. grč. vrhovna uprava i zapovedništvo. istok. lat. autevtikum (nlat. auriforman (nlat. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. znamenje. austrijacizam (nlat. udesiti. sjaj. up. originalni spis ili dokumenat. up. aureatus) zlatan. Aurora (lat. auskultator (lat. živeo u pliocenu. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. aut — aut (lat. trg. auricula) uvence. despot. austrofobija (nlat. overiti. australis južni. phobos) mržnja na Austriju. auriga) kočijaš. aus iz. authentica) pl. istodnevni. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. prvobitni. početnik. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. jutarnje rumenilo. sub austt-cčjus (lat. autarhija (grč.) ned. aurin (lat. ušna školjka. facere) potvrditi. autevtike (nlat. pomoću stetoskopa. sub auspiciis) pod okriljem. auspicirati (lat. vlast.aureatan aureatav (lat. nezavisnost od spoljašnjih stvari. uvce. odličan. koji prolazi još istog dana. aurum) zlato. Aurora) mit. up. austromantija (lat. aurikularan (nlat. znak. tj. god. zadovoljstvo samim sobom. fig. samostalnost. archo vladam) samovladar. auskultant. Australazija Indijski Arhipelag. zlatan.

autćs. autćs. dynamikos moćan. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. samooploñivanje kod biljaka. dress) odelo za automobiliste. didakso. autos-didaktos) samouk. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autos.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. autobus (grč. autografskog mastila. autoklav (grč. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autodidakt (grč. gamia) bog. autodigestija (grč. autentikos) istinitost. authentikćs) zakonit. autodafe. pravi. izvestan. autos. autos. autobiograf (grč. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv.(grč. autogamija (grč. pravovažan. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. stena). autos. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. fr. dromos put) automobilske trkalište. izvornost. lat. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. supr. fr. istinit. autografski (grč.) uobičajena skraćenica za automobil. autodikija (grč. jak) koji dejstvuje sam od sebe. auto-de-fe) v. svojeručan potpis. naročito u crkvenom pogledu. autos. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autos. autos. autos. poznavanje samog sebe. autoerotizam (grč. tj. eros ljubav) psih. infectio zaraženje) med. omnibus svima) automobil-omnibus. autos. auto-garaža (grč. autodefe (šp. in) med. autos. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. verodostojan. putem razumne volje. omnibus.) samostalnost. autos. gnosis) samoispitivanje. autos. kephale glava) samostalan. determi-nare opredeliti. autodeterminizam (grč. ličnosti i ideje. lat. auto. autobaza (grč. bezbožnika.) samoživotopis. proučavam) samouštvo. kata-luo drešim. samo-. auto-da-fe. basis) prostor za smeštaj automobila. autos. din. autos. graphia) veština umnožavanja rukopisa. autos.: alogen. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. učim. autentičan (grč. autodinamičan (grč. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. sam svoj. odrediti) fil. bios život. ital. autointoksikacija (grč. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. svečano spaljivanje jereti-ka. izvršenje inkvizicijske presude. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autogramma) v. toxikon. razmekšavanje organskog tkiva. bilo da priča samo svoje doživljaje. autografija (grč autos. autokefalnost (grč. autovakcina (grč. autos. autodidaksija (grč. autos. autokefalan (grč. auto (grč. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). eng. autos. računa se u korist protivnika. autos sam. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autodefe. graphikos) svojeručan. nepatvorenost. grapho pišem) samoživotopisac. umnožiti. autožir (grč. lat. autografomanija (grč. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autentičnost (grč. autognozija (grč. autodrom (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. sag. učenje o samodeterminaciji. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). književni rod u kome pisac opisuje svoj život. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. umnožavati. lat. posle smrti. autos. autos. autografirati (grč. verodostojnost. pisac autobio-grafije. lat. nepatvoren. autos.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autos. samooprašivanje. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. nezavisnost od drugih. vežbalište (ili: put) za automobile. gyros krug. eng. nlat. izvorni. pravovažnost. autograf. auto-dres (grč. samovarenje. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autizam (grč. sam sobom. nezavisan. autogonija (grč. up. autogol (grč. autogram (grč. lat. actus fidei) jeretički sud. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. grapho. digestio va-renje) fkziol. pod uticajem želudačnog soka. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. ili da. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. v. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autoinfekcija (grč. svojeručno napisan. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autos. autogen. eng. autos. gignomai rañam) biol. autograf (grč. autokataliza (grč. autos sam) psih. autokar (grč. izrañen putem autodafe (port. lat. autogram. (grč. autobiografija (grč.

autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. up. autokratizam. autos. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. koji se bavi automobilom kao sportom. automatski (grč. Tici-jan. autonomni nervni sistem v. puška. lično posmatranje. umetnika. biće koje nema duše. samostalnost. tako reći. automatos) nauka o samokretanju. pronalazač. autorisation) ovlašćenje. naučnog ili umetničkog dela. mehanički. već čisto fiziološkim uzrocima. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. automatograf (grč. autos sam. odobravanje. besvesnik. lično iskustvo. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). automacija. autorizovati. up. životinja (kod Dekarta). slobodan. morfogeneza. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. fr. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. autokratizam (grč. auktor. fr. auctor tvorac. autorizacija (lat. npr. autokrat(a) (grč. auto-strada. fr. automatizirati (grč. up. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. hirurških instrumenata i dr. sprava koja. automobilizam (grč. autos. autos. auctor. autologaja (grč. bezvoljnik. puh. kritike) samokritika. autos. autopsija). pascho iskusim. samokret. moć) samodržac. autolitotom (grč. auto-put v. nomos zakon) samozakonodavstvo. autonomist(a) (grč. hem. autoliza (grč. pristalica samozakonodavstva. tj. autos. autopadeia) sopstveno osećanje. baino idem) med. samo gledanje. na osnovu ličnog posmatranja. lišiti samoradnje. odnos prema samom sebi. autoniktobatija (grč. nož. autos. automatija. fil. začetnik. 90 autorizirati automacija (grč. samokretanje. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. autokratija (grč.. slika. autos sam. autos.) pril. viñenje) 1. autonomija (grč. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). autor (lat. tj. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. vaga. autokritika (grč. autoptički (grč. autonoman (grč. v. maomai tražiti žudeti) fiz. automatika (grč. glu-pak. autonomos) samoupravni. postupaka. sistem apsolutističke vladavine. samokretljivost. neograničeni vladalac ili gospodar.) u gospodarstvu neograni-čen. teranje automobila. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. automatija v. med. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. lat. samouprava. augere. autoptes) očevidac. logia) ret. putem otvaranja i pregleda leša (ua. auto. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra.) onaj koji tera automobil. Rembrant. maomai. fig. zvekan. morphe oblik) biol. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. koji sam od sebe radi. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. autosomnambulizam.) v. motorni čamac. autorsko pravo isključivo pravo književnika. opsis gledanje.) pristalica samouprave. med. tvorevina. autos. up. samodrštvo. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). vladanje sobom. h'thos kamen. koji radi automobile. pri čemu ne dolazi do truljenja. automatiser) pretvoriti u mašinu. autoportret (grč. temno sečem) med. pregled. aparat za sterilizaciju lekova. autokratski (grč. Papinov lonac. automatos koji se kreće sam od sebe. grapho) pskh. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. (Najpoznatiji: Rafael. automobil (grč. auto-riser) v.). mahinalan. nafta ili elektricitet. za razliku od slikovitog. lat. kratos vlast. autos sam.. stvarni govor. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autos. automahija (grč. autopsija (grč. fr. putovanje automobilom. učiniti da neko radi kao automat. autos. autorizirati (lat. naučenjaka. automobilski sport. automatizacija v. samodržački. automatizam. autopatija (grč. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. med. fr. automatos) samokretan. lat. kišobran. nyktos noć. autopt (grč. samovladar. samostalnost. auteur) pisac.. mobilis pokretan. samostalan.) neograničena vladavina. 1ub rastvaram) samorastvaranje. go-spodarenje razuma nad čulima. . automobilist(a) (grč. fil. vutomorfoza (grč. sopstvenim očima. tvorac nekog književ-nog. auctor tvorac. autos. vegetativni živčani sistem. automatizam (grč. portrait slika ličnosti) um. odobrenje. autos sam. za čoveka: onaj koji liči na stvar. vladanje samim sobom. politička nezavisnost. ovlašćivanje. 2. ocenjivanje samoga sebe. autos. mišljenju i pisanju). Tintoreto i dr. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. autonomfa. automat (grč.

tvorac. psih. 2. pa se. autćs. autos. autopsija. npr. novija fak-similna izdanja. ital. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. kod akrobatskog leta „kovit". sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. v. ned. opunomoćiti. autofnlija (grč. autorotacija krila aaij. samoubistvo. autotransfuzija (grč. fr. autotipija (grč. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. he-mitipija. merodavan. heterotrofija. ljubav) samoljublje. . autosugestija (grč. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. priznata veličina (u nekoj struci). alotro-fija. automatsko održavanje stabilnosti. jedenje samog sebe. moralna. autotrofne biljke bog. choreo idem. autos. philia naklonost. autćs. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. autotip (grč. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. pozvan. autćs sam. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. prvi otisak. autos sam. therapeia) med. autćs. autoseroterapija (grč. up. autohipnoza (grč. epha) „on. autćs. autos. samolečenje. autos. neuslovljenost. autos. fr. autos sam. phone glas) 2. nepomičan) fiz. tj. autoshedijastički (grč. autos. takve su. up. omotaju elastičnim vrpcama. auto-strada (grč. autos efa (grč.. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. autorotacija (grč. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života..) ovlastiti. autćs sam. autćs. autos. autohorija (grč. autos. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. hemigrafija. autohirija (grč. autoritativan (lat. autotelija (grč. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. autotrofan (grč. phonos ubistvo) 1. autohemoterapija (grč. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. Pitagora. i njihovo umnožavanje. ljubav prema samom sebi. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. thećs bog) obožavanje samoga sebe. autć-chthon) prastanovnik. autoteizam (grč. ambulare hodam) med. nadležan. autoritš) 1. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. autoterapija (grč. nadmoćnost (duhovna. ugled. zakon koji je na snazi. npr. autofizioterapija (grč. somnus san. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autoskopija (grč. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. serum) ned. rotatio okretanje) samookretanje. lat. trophe hrana) koji sam sebe hrani. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autofonija (grč. je to rekao". nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. stabilis čvrst. autćs. kad gušter žrtvuje svoj rep. autćs. pozivajući se na autoritet učitelja. autofagija (grč. lat. therapefa. therapeia lečenje) med. autoniktobatija. samoobrtanje. phagefn jesti) ned. v. lat.) biol. tome seći. uticanje na samoga sebe. rasprostirem se) bog. haima krv. physis priroda. improvizirano. čak kad su i pogrešna. pod heterotrofai. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. ugledan. kod zapaljenja plućne maramice itd. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. zaljubljenost u samog sebe. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. mršavljenje usled šećerne bolesti. starosedelac uroćenik. up. transfusio pretek) ned. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. odobri-ti. autorizovan prevod. smatranje sebe samoga bogom. hipnoza. autoritet (lat. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. autostabilnost (grč. autofonija (grč. od vrha prstiju. skopeo gledam) v.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. auctor. zakonita vlast. suggerere uli-ti kome što u glavu. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. uticaj. neograničenost. autos. lat. lat. npr. auctoritas ugled.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autotrofija (grč. autosomnambulizam (grč. autohton (grč. therapeia lečenje) ned. autohirija. auto-teles nezavisan) samostalnost. sticanje pogrešnog. autćs sam. priznat stručnjak. pravna). lat. obrtanje krila oko vertikalne ose. na brzu ruku. npr. samoubećivanje. autotomija (grč. autos. tj. supr.

prenemaganje. stanje razjare-nosti. a-. poklon i sl. uroñenički. onaj koji je daleko od čega. dodatak korenu. med. i afilijacija (nlat. auto-chthonos) uroñen. pretvarati se. affaire d'honneur) stvar časti. kla-dilac koji se kladi nasumce. arb od. umiljato. autohtonija (grč. strasno. a-. arap. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. nemoć (ili: nemogućnost) govora. apheleia) ret. afion. razjarenost. affectuositas) usrdnost. aut Cezar. afel(ijum) grč. aphaneia) glupost. plašljivo. afilantropija (grč. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. prirodnost (u govoru). affectivus) uzbudljiv. afidavit (lat. kon afeto. oset. aut Caesar. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. neupućen čovek. obolelost. sporna stvar. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. skidanje) gram. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. neprirodnost. prijatno. afakičan. supr perihel(ijum). fig. nemogućnost gutanja hrane. dvoboj. auto-chthon) prastanovništvo. helios sunce) astr. strasnost. veoma strasno.) v. up. aut nihil (lat. mržnja na ljude. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. svaki utisak na telo. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. afeza (eng. afektuozan (nlat. oboljenje. nedostatak očnog sočiva: up. primanje u neki red . jednostavnost. ili ne biti ništa. tužno. vazal. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. aut nihil) ili biti Cezar. affettuoso) muz. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. tj. npr. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. tur. osetljiv. affidatus) klevetnik. usinovljenje. afamiran. affaire) stvar. afeleja (grč. vrlo osećajno. praviti se. affectio delovanje) izveštačenost. afetuozo (ital. usiJ njenje. afemija (grč. afefobija (grč. psih. aferaš (fr. aphe dodirivanje. dirljivo. samobitan. težak položaj.. afektivan (nlat. odanost. a-. phflos prijateljski. afereza (grč. affanato) muz. duševni pokret. afetuozisimo. nežnost. affettuosissimo) muz. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. aficiranje. samobitnost. up.). sukob. phagem jesti) med. afektuozitet (nlat. afektacija (lat. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. nego i ce svojim putem. auf) predl. afera (fr. affabile) muz. koještarije. starosedelački. afer d-oner (fr.) čovek koji boluje od afazi-je. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. naročito na račun države. phobos strah) med. afine (lat. uzbuñenje. na koga zbog toga niko ne računa. zamršena stvar. osećajan. ljubav. parnica. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula).) onaj koji ima ili pravi afe-re. aphesis) lii™. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. prvi slog. fr. ganutljivo. pretvaranje. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. aphe dodirivanje) lingv. posao. usiljenost. up. affettuosissamente) muz. afazija (grč. lingv. prostota. ačiti se. afazičar (grč. samoniklost. ljubazno. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. afek(a)t (lat. auf (nem. ačenje. afektivnost (lat. affigere pričvrstiti. starosedelaštvo. osećaj. afetuozisamente (ital. afagija (grč. v. afamirati (fr. phasko govorim) med. zanemelost od užasa. affiliatio) usvojenje. na. afidat (lat.. prenemagati se. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. affectus.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. bolno. bolest. afakija (grč. iznenadno. uroñenipggvo. velika naklonjenost. veoma naklonjen. affec-tueux) usrdan. affectare) biti izveštačen. affixum) gram. affectuosus. aphairesis oduzimanje. afanija (grč. affectio uticanje) naklonost. outsider) onaj koji je izvan čega. srdačnost. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. nešto veliko. koji je po strani. afanato (ital. koji se bavi prljavim poslovima. afetuozisimo (ital. affectio delovanje) osećaj-nost. afekcija (lat. phakos sočivo) med. stanje raspoloženja. mlaćenje. uzbudljivo. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. mlatiti se. med. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. afiksacija (lat. affidavit) mor. osnovi ili reči. čuvstven. ljubazan. konj trkač nepoznatog porekla. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. bolestan strah od dodira. toplo. skraćivanje početka. a-. afijun (stgrč. autsajder (eng. samonikao. prvo slovo. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. spor. afektirati (lat. prikovati.

gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. tvrñenja. . šurak. afobija (grč. umnožavanje. aflogističan (grč. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. a-. afinis (lat. sagorim) koji gori bez plamena. afluks (lat. c. affiliare) usiniti. zbratimiti. priliv. pre-čistiti. afekcija. aficiranje (lat. affirmare) tvrditi. a-. afresko v. potvrditi. preterano razvijen spolni nagon. potvrñivati. aflito (ital. phoros plodan. pre^ čišćavanje. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. obilje. neplašljivost. ucveljenost. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. nujno. affinage) profinjavaže. afrodizija (grč. afirmirati se uspeti održati se kao takav. afroditografski (grč. affinitas) srodstvo. jad. afinitet (lat. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. tajno udruženje. aphorismos) kratko i jezgrovito. profi-niti. društvo. afoničan. afretozo. zet. aflogistična lampa. affretando) muz. doterivanje. afirmirati (lat. mudra. afluencija (lat. astr koji opisuje planetu Veneru. afretando. pokazni. a-. nebojažljivost. afluksija. afluks. afiličan (grč. lat. nešto putem oglasa objaviti. fig srodnost. affirmativus) potvrdan. dremak. affluxio) v. ganuti. nameštanje topa na lafet. uobličiti. srodnost. imati pri ruci. žalost. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. phlogizo zapalim. phyllon list) bog. afirmacija (lat. odlučan. afficher. opijum. affinerie) prečišćavaonica. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. stanjivanje. hen.) ljubavni. affinis) roñak po ženi. afinaža (fr. afiš (fr. bratstvo ili društvo. afonija (grč. ljubavni bes. združiti. prikovati. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. obljuba. navala čega. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. izo-bilje. bolno. iskaz dat pod zakletvom. afinerija (fr. alfresko. tužno. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. obilnost. aformacija (nlat. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. afiniranje (fr. affigere priku-cati. Aphrodite) mit. afficere) v. doterati. ljubavno ludilo. ožalošćenost. fig. bol. potvrdan sud (S je R). afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. složeni suglasnici. gram.) med. npr. napraviti utisak. uveriti. a-. affricare natrl>ati) pl. aphyllos. plemenitih ruda. zakupnina. tast. Afrodita (grč. top ili pušku pripremiti za paljbu. bezglasnost. up. up. aforizam (grč. napraviti lepšim. potvrñivanje. oplon. Aphrodite. afflictio) utučenost. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. stanji-ti. affluentia) priticanje. bez listova. afrodizijaka (grč. č. afformatio. u obliku izreke. poučna izreka.) uticati. npr. pripremanje topova za pucanje. bez čašičnog listića. v. afitaža (fr. afretando (ital. prijatelj. log. kon aflicione. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). glačanje. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. afitirati (fr. draž. aforija (grč. affretement) kor. rodan) ned. afluksija (lat. tuga. aflikcija (lat. nagomilavanje. rastrubiti. hol. pridružiti. rastužiti.. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). afrikata (lat. prečišćavati. afitirati (fr. uzbuditi. zakuplji-vanje lañe. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. lat. fig. potvrda. aficirati (lat. afretiranje (fr. ljubavno uživanje. affutage) voj. jalovost. afretozo (ital. affretoso) nuz. afirmativa (nlat.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. npr. affirmativa) potvrdno mišljenje. afirmativav (nlat. aforistički (grč. oštrenje alata. v. afyun.afilirati 93 afroditski ili društvo. aphobia) neosećanje straha. arap. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. doj-miti se. ad forma-ge obrazovati. npr. sveza. sve brže. družba. afilirati (lat. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. biti afitiran biti u pripravno-sti. nesreća. javna objava. affluxus) priticanje. afinirati (fr. potvrda. zlato je skupoceno. afyon) mak. phone glas) ned. ubrzavajući. afflitto) nuz. tur. spolna ljubav. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. afrodizija. afroditski (grč. dirnuti. morska gusenica. up afrodizijazam. afion (stgrč. očistiti. nedaća. up. afrodizijazam (grč. odsečan. bratstvo. affuter) voj. prijateljstvo (suprotno: kognacija). obilje. afirmati-van sud. affiche) oglas. sličnost. oroñavanje. affirmatio) potvrñivanje. neplodnost. udariti na sva zvona. muka. primiti nekoga u neki red. ta rafinerija. affiner) prefiniti. parenje. puške na kundak. ljupkost. radionica gde se prave žice. oglas. pri-livanje.

malokrvnost. slaba strana. acerbitet (lat. bezbojnost. oskudica u vodi. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. a-. lat. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. podzemnom svetu. afront (fr. a-. sramota. ogorčenje. a-. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. magličaste mrlja na rožnjači oka. ahmedija (arap. aphtae) pl. strogost. vrsta dragog kamena. oskudica u žuči. acerban (lat. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. ahat (grč. a-. akezija. glas. Aherov (grč. aharistia) nezahvalnost. večernji. nesposobnost razlikovanja boja. acerbus) gorak. ahromatin (grč. up. achromatos) bezbojan. ahatizirati (grč. otklanjanje boja. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. karneola i dr. chemeia) pr. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. ahilija (grč. nlat. melemi u masti u kojima nema voska. zatupelost. ahmadiyya. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. reka žalosti u donjem. besanica. aholija (grč. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. hydor voda) nedostatak vode. affronterie) javna pogrda. mesnatog dela gnjata (lista). otuda: slabost. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. ahipnija (grč. afuzija (lat. ogorčen. ravnodušnost prema nekom dobru. fiz. ntis. ahromatopsija (grč. bezobrazna i drska prevara. donji svet. aphros pena. turban. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. affundere. acera turarija (lat. aftezan (grč. ahlis (grč. podzemni. ahromazija (grč. aceridi (grč. grub. med. bezvodnost. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. koinos zajednički. chypnos san) med. a-. ahidrija (grč.) biol. acervatio) nagomilavanje. acerbitas) oporost. a-. gorčina. nego mora večito lutati. čalma. surov. chylcs sok) ned. do pete. akesis) lečenje. Keros vosak) pl. bezvučni suglasnik. bledilo. achlys) tama. up. achates) št. fig. chemeia) fiz. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. afte (grč. v. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. ned. sprava za merenje vrenja. ahemanzija (grč. acedija (grč. bledilo. chros koža. achronie) liti. tako da mogu upijati boje. tur. . ahromazija. up. orao vidim) med. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. služi za nakit. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). ahromatizam (grč. phthongos zvuk. acerbacija (nlat. up. buncanje u groznici. aphthosus) mehurast. acera filologkka (nlat. pogoršanje.). koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. aftong (grč. ahroničan (grč.) opt. a-. pomračenje vida. potpuno slepilo za boje. Ahasfer (hebr. aphtha. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. Aheron) kit. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. aphthai. grubost. akeridi. akedija. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. a-. a-. acezija (grč. med. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. Achilleus) mit. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. affundere doliti. affunde) fari. acerbatio) zagorčanje. med. ahipničan. farm. i to na peti. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. akedeia) duhovna tromost. up. aserra) kutija s tamjanom. up. a-.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. akenonoet. up. ahromatičan (grč. acera historika (nlat. Ahitofel (hebr. koji nije u svoje vreme. acervacija (lat. dolivanje. acenonoet (grč. noos razum. opt. oboljenje na sluzokoži usne duplje. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. boja kože) med. ton) gram. strog. dosuti) dosi-panje. tj. dobar i mudar saveto-davac. afunde (lat. besmislenost. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. Ahil (grč. prema životu. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. akromatin. a-. chroma boja) opt. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. ahronija (fr. uvreda. nesavremen.) ime mudrog savetnika kralja Davida. bežučnost. chroma boja. aphrosyne) bezumlje. mana jednog čoveka. acholos) med. izraditi da izgleda kao ahat. cheo sipam. Ahilova žila inat. a-. opor. affront) otvoren napad. kadionica. afrosinija (grč. ahemav (grč. ahrea (grč. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. ahromatizam. nemanje sna. afronterija (fr. acera (lat. sin Peleja i božice Tetide. gomilanje. after-diner (eng. surovost.

aciniformis) v. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acidimetrijv (lat. acidimetar (lat. ocat.) 1. lek protiv žuljeva i bradavica. acidacija (nlat. haima krv) med. metron) sprava za merenje jačine kiseline. aceton (lat. proki-šljivost. acijanoblepsija (grč. aseg. grč. acidosis) med. ačakatura (ital. aceterin (lat. acetičan (lat. ocat) pl. acetum. grč. kon adžitacione. acsscencija (nlat. acciaccatura) nuz. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. sprava za merenje kiseline sirćeta. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acescere. agi ta to) muz. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acefalan (lat. sklonost prokišnjavanju. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. grč. ljutina. uskišnjavanje. acinozan. acetometar (lat. koji ima oblik zrna grožña. acetoza (lat. acescencije (lat. pretvaranje u kiselinu. metrfa) hem. acetum (lat. acetum) farm.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acetum) hen. naročito kod šećerne bolesti. pretvoriti u kiselinu. kisela voda. metron mera) hem. acephalus. upotrebljava se za osvetljenje. grč. acidere) hem. npr. kiselost. ašikovati (tur. . naročito kod šećerne bolesti. acidum) hem. anat. gasovit ugljovodo-nik S2N2. acetum) hem. očeličiti. dirll-vo. kiseljak. grč.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. acstometrija (lat. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. a. aciditet (nlat. acefalija (lat. stapanje. acetoiurija (lat. hrane u želucu. koji sadrži sirće. acetaldehid hen. aciniformav (nlat. acescentia) pl. aggiustamente) muz. tačno. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. kyanos plav. acidatio) hem. nastaje destilacijom etil-alko-hola. sirćetno kiseo.acerirati 95 anškovati acerirati (lat.ne. bog. okaliti. metrfa) merenje jačine kiselina. potpuno. acetum. acetum) hem. prisustvo acetona u krvi. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acetate-star celuloze. zglobna čaša. žlezde. acetati (lat. stvaranje kiseline. 2. acetonemija (lat. uzburkano. acid (lat. acetum) hem. acidofilan (lat. asegeg) čeličiti. hen. grč. acetum. sredstvo. acidum. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. asik) voditi ljubav. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acidum. bezbojan i otrovan. soli sirćetne. Uron mokraća) med. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acidifikacija (nlat. adžitato (ital. acinosus) pupast. ocatne kiseline. acetum sirće. acetilceluloza (lat. fr.) sirćetovit. acetum) sirće. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. tronuto. acidificatio) hem. acidoza (nlat. kiselina. acetum. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. npr. merenje jačine sirćeta. prisustvo acetona u mokraći. lako isparljiva tečnost SN2SNO. sasvim tačno. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acetabulum (nlat. ukiseliti. mineralna. acetilen (lat. grč. acetil (lat. acescentia) hen. adžustamente (ital. acinozan (lat. acidirati (nlat. aciditas) hen. jela i lekovi koji lako prokisnu.

baget (fr.) ne mariti za nekoga ili nešto. Btto= bruto. kanala i sl. moreuz. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. geom. bagger) jaružar. baba otac. bava) trg. fig. baborak (češ. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. V=sniženi ton N. ba-ble (fr. geod. bavela (ital. knez. 2. pančaratra. Bavijus (lat. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar.) besposlkčiti. badem (tur. nečista izrada. uzalud. ološ. meraču. baždarina (tur. taksa baždaru. ba-breton (fr. temelj. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. podnožje stuba. Babilon. bacdar od pere. . lenstvo-vati. baždar) l. ne obzirati se na . sit-narija. bacdar od pere. slične bagdadskim šalovima. babiola (fr. grad. razvrat. nečisto izrañen bakrorez. po čemu je i na zvana. bagatelle. Bavius) v. bavoš (fr. ćopav. kantardžija. ð=bor. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . huz. Vg=bor. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. koještarija.) jaružariti. prava linija duga više kilometara koja se. fig.) vrata. bager (hol. detinjarija. log. bedava) besplatno. češka brza mazurka. nečisto štampati. mulja. hen. otpaci od svile. motka) vrsta dugačkog tankog hleba.B B. Bav (lat. bagdar. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. arh. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. merač. bagatela (fr. vrlo jevtino. bagage. deda) otac. mat.) indijska titula: gospodar. osnova stepena. bagavata (ind. kom od grožña. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. bavoširati (fr. Ve= beril. nevaljalstvo. vaditi pesak iz reke. traćiti vreme uludo. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. bagasa (fr. malenkost. bab (pere. bagata) u taroku: prvi od 22. b). badminton v. carinik. nlat. zbrka. bangav. uzaman. carina.) kraljev otac. bezbožnost. igračka. potencije ili loga-ritma. nipodaštavati. Vavilon. V. uzimati koga ili što suviše olako.= vaso kontinuo. baborok) omiljena češka narodna igra. ða=barijum. kao skraćenica: b= bene. bagaža (fr. taroka ili aduta. fiz. babel (hebr. bagatelisati (fr. badava (tur. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. izopačenost. kapija. sitnica. bonus. bas-bleu) plava čarapa. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. bavocher) praviti nečiste otiske. zabuna. babo (tur. ba so. basis) osnova. . manguparija. bagatella) sitnica. v. babu (ind. pere. baba-kan (pere. bavoche) nečist štamparski otisak. ne radeći ništa. babel) nered. Bavijus. bagmak) hrom. kontrolor mera. baždar (tur. bagerovati (hol. baba otac. fig. bavella. badavadisati (tur. bedminton. bagasse) isceñena šećerna trska. potcenjiva-ti. podloga jedne stvari. Bk= berklčjum. čistiti rečno korito od peska. stvari. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. pagat (ital. . Vso= banko. beatus. šljiva. vajna spisateljka. S. tričarija. baza (grč. bhagavata) v. pomoću motaka za merenje. maslin-ki i dr. babiole) dečja igračka. uče-na gospa. bagav (tur. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. baguette štap. badem) bog. kipa ili svoda. baždar) naplaćivač carine trošarinac. radi isušivanja zemljišta. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. Bi= bizmut. jevtina cena: mali i lak muzički komad. bagat. ital. baggagium) prtljag. V=predikat (dok A označava subjekat).

krupne buljave oči. i magnetita. basis) hen. osloniti se. baja™ (tur. i javne ženske. tribe trljanje) med. baze. bazanit (grč. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. basilike) u obliku bazili-ke. hramovima (ind. bazuka voj. koje su. bombasin) trg. koji „čine privrednu strukturu društva. god. proliv. potom. predstavnik trgovaca. vašarište. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. pokrivena čaršija na Istoku. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. lekaru K. baitilije (grč. Basileus) pl. basis) hen. četr. bazalni. logia) nauka o osnovi-ma tela. basaltes. baziotrib (grč. bazalt (lat. basis) osnovati. bayat) koji više nije svež. bazilika (grč. v. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. konta na konjičkim čakširama. opsenariti (u svrhu lečenja). varati. javlja se u obliku slivova. bazilikalan (grč. basis. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. bazen (fr. vrsta finog i jakog porheta. basis) pl. aiat. obojiti crno. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. up. Moje. saborna. utemeljiti. osnivati. baitylia. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bazeologija (grč. teleću) za kori-čenje knjiga. ubrzan rad srca. osnovno učenje. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. baze (grč.-tur. bazergan) starešina trgovaca. pouzdati se. baziotripsija (grč. tripsis trljanje) ned. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. v. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. sem. basiliskos) zool. baziotriptor (grč. hen. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. bazilisk (grč. supstanca. zasnovati. Bazedovljeva bolest ned. bazirati (grč. tvar (materija. bassin) v. basis) pr. bazni (grč. bajadere (port. basis. a druge za sudije (tribunal). bazeitet (grč. v. ručni reaktivni bacač. bazicitet (grč. bazirgan od pere.. I. ustajao. legendarni kraljevski zmaj koji je. bazno kamenje. sličan bazilici. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. bazar (pere. svojim pogledom zadavao smrt. bailadeira) pl. bazar) pijaca. kefalotripzor. ovčija. bajagi (tur. bethel) pl. 28. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. pouzda-vati se u. Bazedovu. basis) ži. (nazvana po nem. bazen (fr. oslanja-ti se na koga ili što. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. baziotriptor. tobože. javne igračice i pevačice u Indiji. basis. betilije. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. basin. fil. realnu bazu. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. jedne za publiku. nebesno kamenje. pojačana probava materija. 1799—1854. baymak) vračati. bajat (tur. glavna vena na pakoru-čici. znojenje. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. u isto vreme. igračice na službi u ind. bazarn (fr.. počivati. tip prvih hrišćanskih crkava. brzine automobila ili drugog motornog vozila. odreñen put na zemlji (npr. kol. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. bayagl) tobože. bazrñan (tur. hen. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". v. baziti (grč. baza. odličan materijal za grañevine bazana (fr. basen. koji ju je prvi utvrdio i opisao). elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. bazeitet. voj. modni list sa mustrama za haljine. stari. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. uvodna stihovna stopa. mršavljenje i dr. Bazilike (grč. kupa itd. basis. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. ovčiju. bazeitet. kraljevski zmaj. baziotrib. va triangulacije. up. bazitst (grč. basis) pl. objavljen 887. koji se upotrebljava naročito na Istoku. vrsta malih marama. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bazanirati (fr. glavna crkva (takoñe: vasilika). dolerita itd. dućan sa svakovrsnom robom. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. tribo trljam) med. bazrñan-baša (pere. prisustvo jedne hemijske baze. augita. mit. kefalo-trib. drhtanje prstiju.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. 19). kod Grka i 7 Leksikon .

bajaco 98 bal bajaco (ital. Bakhus (grč. ispit zrelosti. uron mokraća) med. bakteriolog (grč. bakvudsmeni (engl. prut. pripadaju biljnom carstvu. bejram) v. lešnika i dr. bah$i§) dar. bakalin (tur. luženje. bal (fr. caedere ubiti) biol. koji rodi bobicama. prašume.. bakbord (engl. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. fr. mokrenje zaraznim klicama. bakterion štapić. fero donosim) bog. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. najmanja. bakkai) trgovac namirnicama. backwoods) pl. bakciferan (lat. čovek koji drugome donosi nesreću. v. bakterfa. bakterfa. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bakteria. bajonet (fr. močenje. zlosrećan čovek. Bajram (pere. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. baksuz (tur. kažnjavanje batinom. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). ispit koji prethodi licencijatu. prevučen kožama. mlada devojka. bal. pristaništa. baccana) obična vinarnica. baklave (tur.) pl. prisustvo bakterija u mokraći. bakteriemija (grč. baksuzluk. bakalaureirati (nlat. lat. nesreća. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. boja. bakciforman (nlat. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. veoma sitna. bakalaureus (nlat. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakulometrija (lat. haima krv) med. bakterije (grč. Bahus. 2. phagos) pl. bajdaki (rus. bakler (fr. up. univerzitetima: najniži akademski stepen. šiparica. bakteriocidi (grč. klicožderi. bacciformis) u obliku bobice. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. baionnette) voj. Bakchos) kit. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. Dnjestru i Bugu. baklava. arap. bakterfa. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. bakteriurija (grč. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. fig. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bakteriologija (grč. bakulacija (nlat. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. baccalaureus. bakteriofagi (grč. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. močilo. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. barjak. bakterioterapija (grč. bacca) bog. motke. bayrak) v. bakulus (lat. dug nož sa dva reza ili više rezova. bakšiš (tur. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakteria. bajaccio) lakrdijaš. 1. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. ballare igrati) igranka. bakfiš (nem. bakterfa. hem. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. ma-gistriranju i doktoratu. baculatio) batinanje. bakterioze (grč. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. up. arlekin. bacleur) zatvarač luke. bakrač (tur.) bajrak (tur. bajdara (rus. baka (lat. bakteria) biol. napojnica. gorštaci. štapom. baka (nem. bakteriolizini (grč. rakidžinica. bakterfa. i eng. od bakterfa batina) pl. bakvuds. palica. bajc (nem. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bakračlije (tur. lat. baccarat) francuska hazardna igra karata. nevolja. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. krčma. osobina nekih živih bića. bakteria palica. lysis rastvaranje) hem. bakvuds (engl.. grč. bobičast. bakterfa. baklaža (fr. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. biol. . bakalaureat (nlat. hol. bakana (ital. pajac. mlevenih oraha. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bajlbrif (hol. zabava sa igrankom. bobica. bacca bobica. uništači zaraz-nih klica. bakteriocidnost. baclage) mor. Backfisch pržena riba). nagrada za učinjenu uslugu. poklon. Beize) hem. backwoodsmen) pl.-med. dem. therapefa) lečenje pomoću bakterija. Bake) znak (obično komad drveta. metra) merenje pomoću štapa. baidaki) pl. backboard) mor. up. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. jagodičast. baculum štap. god. Vasso Bahus. balio. bal en masque) igranka pod maskama. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. jednoćelična živa bića. baculus) štap. bakara (fr. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. Barjam. batina. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakterioliza (grč. nlat. jagoda. bal an mask (fr. uzengija. bahtsiz) nesrećan. bakteriocidi. šaljivčina. bakreni kotao (i uopšte kotao). up. bakteriocidnost (grč. ital. klicomori. caedere) biol. bakraclz) stremen.

ballet. baleine. umetnik u igranju. baladin) šaljivčina. držati u ravnoteži. ustezati se. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. astr. balalajka (rus. lat. biti neodlučan. balle) denjak. ruski narodni instrumenat. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. koje se posetiocima hramova nude za novac. kod tenisa. balzaminke (nlat. balata) l. trg. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. žirolik. glumac. balanse (fr. zamuckivati. balanos. bilans. balansirate (fr. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). balancier) šetalica. mucati. igranka pod obrazinama. grč. up. šatra. balagan (rus. kantara. služeći se i dijaloškom formom. mucanje. balzam-ska sredstva. tepati. ital. balalaika) muz. balzamski lekovi. Baldacco. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. balanoidan (grč. balanopostitis (grč. ballerina) umetnica u igra-nju. izrañivač terazija. baladine (grč. njihanje. grč. nem. ital. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. balansje (fr. bilans. ballare) pl. balanos. balaena. balata (nlat. logfa) zool. kole-bati se. bajadere. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). praviti (ili: napraviti) zaključni račun. baleioptera (lat. onaj koji se hrani žirom. upotrebljava se za električne izolatore. balanos žir) med. zamuckivanje. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. balance. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. kupi lopte i donosi igračima. dečko koji. u kojoj je naročito poznat tzv. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). klatno. balzam (grč. naročito cirkuska. konačni račun. balsamica) pl. baletski igrač. preplitati jezikom. kor. balbutirati (lat. slik. stvar za odbacivanje. balet-majster (fr. kit. svežanj. Meister majstor) voña balega. balzamika (nlat. ljuljanje. balanoblenorea (grč. služavke u azijskim hramovima. bal pesak. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. baladen (fr. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. balabane) daščara. nauka o kitovima. baletski igrač. bog. balander (hol. ballerino) učitelj igranja. bal pare (fr. balanitis (grč. igra na pozornici. blenna sluz. ejdos) koji ima oblik žira. sa trou-glastom kutijom. koja. mašinske kaiše. balletto) umetnički ples. opis. bilj-na vrsta. nejasno izgovarati. bal rage). balerina (ital. far«. balšažgetr(fr. ballet. pere. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). lat. balbucijes (nlat. kolebanje. baletski igrač. balata (ital. zool. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. ballet. balenologija (lat. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . up. bilanx) ravnoteža. balzamirati (grč. podaci mornara o robi koju su natovari li. balerina. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. phagos) zool. balagan. bilo kao umetak u operi. prvi igrač u baletu. ali elastičnija od ovih. vrsta hljerodula. balansiranje (fr. balast (kelt. nlat. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. balancer) uravnotežavati. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). materija veoma slična kaučuku i gutaperki. ballade. balaena. ballata pesma uz igru) džoet. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). baldahin (ital. pesnička pripovetke. up. bal-boj (eng. Tanzer igrač) igrač u baletu. Terazija u Zodijaku. baletska igračica. muz. preplitanje jezikom. balancement) kolebanje. balio. posthion kapi-ca) med. ili u vezi sa pantomimom. balanos. nem. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. balsamon. jaka i većinom prijatna mirisa. balsaminaceae) pl. ballata) 2. žirožder. balbutire) med. balet (fr. ball-boy) ot. ravnoteža. fig. geb curim) zagnojavanje glavića. neodlučnost. nedoumica. uravnotežiti. balanos. trg. a delom i aromatičnim kiselinama. muz. drhtanje. baraka. bala (fr. treperenje. balanofag (grč. baleteza (fr. balet-tencer (fr. balada (fr. pesma uz igranje. balleteuse) pozorišna. lakrdijaš. balsamon) xex. zapaljenje glavića i kapice. otmena igranka. balerine (ital. proučavanje kita i njegovih osobina. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. bal u svečanom ruhu. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. svaki nepotreban i suvišan teret. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. bal champetre) igranka u polju. balaena) zool. pterćn) pl. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. balena (fr. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). figura u plesu (u lansu i kadrilu). vaga. balazor trg. baletska igračica. balbuties) ned. balave (fr.bala 99 balzamirati krabuljii ples. sličan gitari.

balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. bal. ballista. godine u ðenovi. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balkanologija nauka o Balkanu. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina.). Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. kosije pada nego što se penje. doksat. balon kaptif (fr. balkanijada sp. balneografija (lat. balkon (ital. balio bacam. balio bacam) voj. ballizo. balneum arenae) peščano kupatilo. balneum vaporis) nap-no kupatilo. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. ples. kupatilo. zadnji deo velikog parobroda. fig. balistoskop (grč. banjsko grañevinarstvo. balio (fr. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balneotehnika (lat. gañenja. grč. nepokriven. balotirati (fr. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. lepo izrañen stubić. balustre. kupališta. baliotade) skok konja ispruženim nogama. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. ballotte) kuglica za glasanje. balotaža (fr. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. logfa) proučavanje banja. drhtanje. produženje prve i druge galerije do pozornice. trzanje. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balon (fr. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. baline) vunena materija za pakovanje. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. Grčke. balzamum kordijale (nlat. ballot) 2. balota (fr. balistički (grč. balistkčka kriva (linija) fiz. zbog čega se mora ponovo glasati. ital. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balneum. svežanj. balzamum oftalmikum (nlat. održavaju se od 1929. koji spada u balistiku. glavica. balio bacam. balneum kupatilo. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balio) l. ballon captif) vezani balon. balio) koji se tiče balistike. balio bacam. ćuvik. pod pritiskom barutnih gasova. balo (ital. muzički komad za ples. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balsamum ophtalmicum) fark. balsamum cordi-ale) far«. balle. okrugla. balkanistika v. balneum vaporis (lat. balneoterapija (lat. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. grč. ballon) šuplje. grč. balle.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. usled dejstva vazdušnog otpora. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balzam za oči. balsamum anodynum) far«. kupanjem i dr. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). belina (fr. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. fol-kloru. balneum. teorija bacanja. sojica. po običaju starih Egi-pćana. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). . balzam za uminjavanje.. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balcone) apx. kupanje u toplom pepelu. balneum. balzamirati. naročito. bokasta boca za tečnosti. ballismos „igranje") bolesna. balistogram (grč. balustra. balneum (lat. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. glasati kugli-cama. lged. baluster (fr. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balon d'ese (fr. bala trgovačke robe. balneum arene (lat. okruglo telo. Jugoslavije. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balnot) vrsta burgundskog vina. balneologija (lat. balzamovati v. grč. Bugarske. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balneum cineris (lat. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. igranka. balistike (grč. kupanje u pari. geogr. grčenje. grapho) opisivanje banja. poz. god. balkanologija. nazvana po dečaku Ba l ili. balista (lat. hitam) bacačica. književnosti. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". Balila (ital. balneum) banja. mor. sargija od vune. bacakanje. med. balo (fr. balaustion cvet divljeg nara) vrh. balneum laconicum) znojno kupatilo. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. Rumunije i Turske). balneum lakonikum (lat. glasačka kuglica. balzam za jačanje srca. grč. kupanje znojenjem. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. banjsko lečenje. grč. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balzamum anodinum (nlat. utišavanje bolova. revolvera) i ispaljenog zrna. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). za olakšanje poroñaja. balotada (fr. denjak. balizam (grč. koji je 1746.

prosto. prima novac na štednju. bank. skitnica. bandagiste) proizvoñač. nevaljalac. banquette) voj. ograda na altanima. suviše ponavljana rečenica. raste u Indiji. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. up. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. pustahij-stvo. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. filistarstvo. strani novac itd. pustahija. menjač. banda) četa. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. kod nas i novčanica od 10 dinara. fr. bandit (ital. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. ital. banalnost. postaviti balustradu. banda (ital. glumaca. kreditnim i efektnim poslovima. banquet. bandito) razbojnik. mandola. banka. bandonion. banka (ital. okov na točak. sopstvenik banke. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom.balustrada 101 banknota balustrada (grč. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. prodavac hirurških aparata. banderola (fr. zavoj. up. balaustion. pre-viti. up. banalnost (fr. čovek koji se upravlja prema vetru. bankijeri (ital. banque. bandaža (fr. banknota (ital. Bank) novčani zavod. samo sa više žica (8^24). svakidašnjost. bandola (ital. zastava na ka- tarci. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. opšti. ustanova koja radi s novcem. grañ. eng. mala traka. baikir (fr. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. gozba. bambocciade) pl. banalizirati (fr. bandoneon muz. bankar (fr. rñave. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. veza. sp. banderiljero (šp. bandoneon. zavijanje.utega (kod mačevalaca i boksera). tračica. el bandola) muz. banco. drumski razbojnik. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. banalan (fr. izveštao. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. zavojić. bavalitet (fr. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. banket (fr. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. nem. putujuće društvo svirača. bandleta (fr. up. banco. bandažist (fr. banketa (fr. banco. opasač na kome stoji fišeklija. seljačke igranke i sl. banditizam (fr. banauzijski (grč. balkonima. sličan gitari i balalajci. štedionica. balčak (tur. previ j anje. lazaroni. oproštajna gozba. reklamna traka na omotu knjige. prinudno pravo (različito od jus kogens). propalica. bandolin mast za kosu. banarij (nlat. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . bandonion muz. balčak) drška od sablje ili mača. banauzija (grč. priručje. stepenicama. otr-can. odred. redenik. pljosnata mala šipka. banda. bandu ra (rus. vetrokaz. fr. lutka. plaćeni ubica. bankar. nevaljalstvo.. banausos) zanatski. bankvaluta (ital. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. mandora. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. bambu. bandager) ned. igrač koji drži bank. bandeletette) uzan zavoj. banalna fraza otrcana. utega i sl. banalitet. balustrirati (fr. družina (lopovske). banalite) otrcanost. previjati. fr. banco. svakidašnjim. banchieri) pl. metnuti obruč na naplatak. filistarski. Bankier) v. štampa-ru. banquier) lice koje se bavi novčanim. banderilla) koplje sa zastavicom. bandola. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. vašare. posreduje u kreditnim poslovima. banquier. da bi bila glatka i sjajna.. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. bambino (ital. bandist(a) (ital. Americi i Meksiku. trg. bambočade (ital. vojna muzika. daje zajmove uz kamatu. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. obično. banalite) v. gomila. naslon. banderilja (iš. banale) običan. hajdukovanje. banaliser) načiniti otrcanim. spojnica. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. bambus (malaj. okov na točku. v. bambino) detence. balhornizirati (nem. Hajnrihu Bandu). gitari sličan muz. konjička zastavica. a po ukusu dinji. mambu. 1531— 1599). banditisme) razbojniko-vanje. obruč na naplatku. tablica sa cenom neke robe. bamboo) vrsta trske. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. hajdučija. bavana (šp. bandažirati (fr. bank (ital. naročito zavoja. staviti utege (u mačevanju i boksu). saraf. upotrebljava se naročito u Sev. remnik na pušci. balustrer) ograditi stu-bićima. unutrašnji naslon na prozoru. bandage) med. bannarium) pravo prisiljavanja. pruga u boji. balustrade) arh. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. v. banderole) kita ili gajtan na trubi. banana) bog. malo dete. svakodnevni. šp. nem. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. zaviti.

iskvareno. trampiti. tuñinski. propust za vodu. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. npr. plod. v. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. imate li što za jesti. bankokrat (ital. varvarin. baraž (fr. baptizo) pl. bantam petlić) sp. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. novčanica. bar (grč. divljak. dakle tuñinac. barbar. bendžo. rumpere slomiti) slom banke. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. barre) poluga. grč. barragiste) čuvar brane.: šnajder. podvala. surov. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. govoriti u kovanicama. bez da sam znao. baptizirati (grč. barba. Band-sage) zan.. dućan od dasaka. bar (eng. baptisma) crkvena tajna krštenja. berkan. trošna kućica. bar) 2. ital. prevara. fr. barato-trgovina (ital. za svetlost.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. sprud naslaga. stanovati u logorskim kolibama. baratto) razmena. baraquer) smestiti u barake. barakan. krateo vladam. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. bankokratija (ital. barakirati (fr. grč. banco-conto) trg. baptisterij(um) (grč. baraterija (ital. fr. visoko do 20 m i debelo do 9 t. ustava. obustava plaćanja. barbarizam (grč. krštava ti. baobab (amh. grč. baratirati (ital. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. bankrot (ital. traže da se krštavaju samo odrasli. trampa. lišće i kora služe i kao lek. nadenuta ime. krštenje. mostarina. stradanje. bantam (eng. banco. pregrada. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. barat (ital. barbakana (fr. šipka. baros težina. baranda (tl. barrage) brana. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. barbarizirati (grč. baraka (fr.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. razmena. banko-konto (ital. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. čiča (u Dalmaciji). rvač i dizač tereta težak izmeñu 50.75 i 53. bansek (nem.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. daščarama. ital. na štetu jasnosti i čistote jezika. papirni novac. sa osvežavajućim plodovima. pregrada izmeñu konja u konjušnici. barbarski ornament gotski. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. nečovečan. trampa. banjo) kuz. nazvati telefonom itd.. gruba jezička greška. bancarotta.) bog. protivan duhu i pravilima jezika.' varizirati. rampa. up. kaldrmarina. surov čovek. raste u žarkim krajevima Afrike. nm. varvarizam. straćara. brana u sudnici. barbarin (grč. bandžo (eng. bankrotstvo. šuster. barakan (arap. tj. danas: neobrazovan. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. baratteria) kor. pregrada. barba brada) čika. grub. slična platnu. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. baptizma (grč. in barbam (lat. potkradanje. barattare) trgovati davanjem robe za robu. bancus klupa. krštavanje. baptiser) krstiti. var. barba (lat. kovanica. naročito protiv groznice (nlat. motka. bantam kategorija bokser. nepravilno. baptfzo. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. džinovsko hlebno drvo. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. pogrešno upotrebljene reč. teret) 1. fig. nlat. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. široka arabljanska haljina od te tkanine. bara (fr. divlji. ital. kri-jumčarenje. pritisak. veoma gusta i teška. grešiti se o previla i čistotu jezika. stražarske kula. baratto. u lice. barat) trgovanje. mašinska testera tračara. u kojoj se pije i jede stojeći. taksa za prelazak preko mosta. barbaros) v. baptisti (grč. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. grub. barbacana) voj. postradalost. bonsek. baražist(a) (fr. trgovati razmenom. baražna vatra zaprečna vatra. barbarski (grč. fr. livnica. tj. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. nlat. preprečna vatra. krčma. rampe. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. potpuna propast. stranac. barbarikos) prvobitno: strani. možda poreklom sa Jave). naročito uobičajena u knjižarstvu.. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. barbarismos) gran. voj. u brk. varvarin. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska.. in barbam) u bradu. baraque) daščara. baptisterion) krstioni-ca. barbacane. barbar (grč. keltski i . Adansonia digitata). banco. pobarbariti. bankokrat (ital. trgovina kod koje se daje roba za robu. greda kojom se zaprečava put. pola tri. barracano.

drugi. barricade) brana. element. barbaros) neobrazovanost. polihord. drveni. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. barbirati (fr. bardo (fr. barys. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barys jak.barbarstvo 103 barkarola (ulice. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. pesnik. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. barretum) kapa uopšte.98 1 u SAD) bareljef (fr. bardak (tur. barbifier) brijati. od teških elemenata. meña. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. bas. 158. a slavi se 70 dana posle prvog barjama.55 1 u Engleskoj. barys težak. dizati (ili: praviti) barikade. berretta. odbrana. tćnos) muz. nikla. barrette. težište. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. bas. barriere) pregrada. prepona. preprečiti. barque) čun. mali čamac. barythymfa) zlovolja. barbe. koji je pevao. med. basist. kuv. lañica. divljaš-tvo. verovatno. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. gvožña i dr. fig. bariolaža (fr. fr. sastoji se. ostaviti nenaglašen. barñelo (ital. barometrija. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. bariolage) šarenilo. barež (fr. barioler) šarati. ital. bardot. varoška kapija. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. zatvoriti se dobro.) muz. muški glas izmeñu basa i tenora. duboki tenor ili visoki bas. up. baryum. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. dubok glas. barytoneo naglasim gravisom) gram. barikadirati (fr. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. našara-ti. izdvojiti se. barifon (grč. znak Va. barys težak. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. branik.. nlat. bariolirati (fr. ital. teško izgo-varanje reči. tj. soma telo) med. neraspoloženje. bari. grubost. metria) v. redni broj 56. bayrak) zastava. smetnja. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. barys. ulična borba. vrsta malih. kćntron) fiz.(grč. kurban bar jam. barkarola (ital. kakvu nose na službi sudije. barikada (fr. sličan liri. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. jedan slog. muzički instrument sa žicama. baritonirati (grč. mostove) u cilju odbrane. prošarati. protkati šarenilom. barijera (fr. barca. barilalija. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". tromost. ši-šati. baritimija (grč. zatvoriti uzane prolaze . pregrada od rešetaka. baritonist(a) (grč. barimetrija (grč. suviše šareno slikarstvo. surovost. brana. barisomatija (grč. sveštenici itd. skidati krljušt sa ribe. bard (eng. kelt. reljef. barys težak. bereta (fr. teškoća govorenja kao bolesno stanje. tonos ton) muz. fig. Japanu i dr. barikadirati se ograditi se. barys težak) hem. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barricader) pregraditi. barys težak. dubok. albarda) tovarna životinja. varvarska. sphaira lopta) geol. guslarska pesma. fig. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. Bajram. crnih medveda u Sev. phone glas) muz. baritonon (grč. svile i pamuka. pevač koji peva bariton.34. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barister (eng. seta. barys. bariglosija (grč. mlada mazga. baricentrum (grč. barilla) hen. mostova) u cilju odbrane. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. tuga. Zemljine jezgro. muz. barytonon) gram. sada: sve slično tkane materije od vune. i to za: nukleone i hiperone. barjak (tur. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barrel bure. ua. granica. barilja (um. barifonija (grč. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. barditus) ubojna pesma barda. v. steg. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. fig. grañanski rat. smetnja. bas-relief) plići. varvarstva. pevati bariton. grč. praznik žrtve. naša-ranost. bardiljo (ital. uz pratnju harfe. bariton (grč. bajra«. Barjam (pere. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. pevač koji peva dubok glas. barisfera (grč. barbarstvo (grč. velika trgovačka laña sa tri katarke. barel (eng. arap. ñeram. četa vojnika. ulaz gde se plaća troša-rina. gojaznost. teško. eufonijum (u vojnoj muzici). atomska masa 137. bard. barioni fiz. bardit (nlat. neuljuñenost. prepreka. naročito poslednji slog reči. barka (ital. barij(um) (nlat. baribal zool. barbiton (grč. barilalija (grč. bardak) zemljani sud za vodu. otežano govorenje. šp. ugojenost. barys. prepreka. Americi. u slavu junaka i bogova. pogranične utvrñenje. neukusno. barda. pepeljuga. usamiti se. zaklon. glossa jezik) med. pregrada uzanih mesta (ulica. laleo govorim) med.

baronessa) baronova kći. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. metron. barcaza) hor. duboki tenor. barograf (grč. barokna poezija učena. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. barometrija (grč. . baros. basket-ball) sp. bazen. materije i forme. baronat. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. bas-lis (fr. barok. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. barman) vlasnik ili poslovoña bara. ital. barrocco) apx. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. v. najdublji muški glas. barokni stil (port. štampa. bartolinitis med. bas (ital. čudan. gimnastičke sprava: dve okrugle. barimetrija. fr. sa katarkama. barne (nem. noć od 24. usminskih žlezda. basso. kotlina. v. svaka učvršćena na dva stuba. up.) nepravilan. na dan sv. basist(a) (fr. bason (fr. avgusta 1572. Vaggep. najveći čamac na ratnim brodovima. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. basma) l. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. barut (tur. junak. veština rukovanja barometrima. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. barokan (port. najniže stanje barome-tra. mandole i dr. najviše stanje barome-tra.(grč. baronija (fr. barcherolla) šetni čamac bez katarke. mali čamac. geotropizam. skopeo) stariji naziv barometra. baronat (nlat. up. trćpos obrt. barokni stil. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. stepenica na stepeništu. barut) prah za vatreno oružje. baronese (ital. baseto (ital. barogram. baros. osnova harmonije. 2. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. grč. bariton. up. cic. baros. barmen (eng. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. basso obbligato) mu?. glas basa koji vodi melodiju. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. baronnie) v. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. barograf. baronija. barometrograf (grč. jedrima i malim topovima. barometarski (grč. bassetto) kuz. baskitbol (eng. metron) fiz. gondola. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. barone) plemićka titula. batino) rečno korito. član nižeg plemstva. gramma slovo. jak. izmeñu barona i viteza. sprava za merenje vazdušne težine. košarka. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. baronet (eng. baro.). takoñe: barkerola. barotermometar (grč. up. baromakrometar (grč. basson) muz. basamak) prečaga na lestvama. barchetta) čun. baron. baroskop (grč. baros težina. baros. grč. zapaljenje bartolinijskih. baros. dazimetar. barkasa (tl. tanka šarena pamučna tkanina. up. barografsku krivulju. barkarola. mali kontrabas sa tri žice. basileus) kralj. basamak (tur. pismo). lañica. v. paralelne (i vodoravne) motke. fagot. barogram (grč. pritisak. bassin. pravac) bog. basa otava (ital. up. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. barkica. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. bassiste) pevač koji peva bas. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. barotropizam (grč. baros. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. barometar (grč. hipsotermo-metar. baso obligato (ital. fr. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. barofon (grč. bassetto) kuz. bassa ottava) pl. štampana knjiga.) koji se tiče barometri-je. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. titula drugog arhonta u staroj Ateni. bastaj. baset (ital. metron) vaga za decu. baro. Bartolomeja. vazdušnog pritiska. baros. kelner u baru.barkasa 104 baso obligato baron (nlat.). barok (port. thermos topao. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. hrabar čovek. svirač koji svira bas. vitez. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. basileus (grč. barres) al. barketa (ital. nastran. basson. bšros. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. grapho) četeor. baros. fig. instrument koji proizvodi bastonove. dvorske. mesto u pristaništu gde stoje lañe. basen (fr. barrocco. čuz. razboj. makros visok. ital. basma (tur. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. barkerola (ital. smešan.

bastardirati (ital. kula. mañioničarstvo. vrsta starih topova. tučak za loptu. bas koji prati. bastardna vuna. lithos kamen) pl. geol. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete).). pljosnata maška. batifon (grč. fr. battre. mač. tući. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. bastonada (fr. bathos. batardeau) voj. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). bastion (fr. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. naklapanje. muz. lupanje srca. federima. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. morski omotač Zemlje. privremen zaklon. naročito maršalska palica. takoñe: ba-reljef. batist (fr. bastardo) vanbračno dete. bataljon (lat. batisfera (grč. batoliti (grč. batologija (grč. batometrija (grč. trg. battere. nuz. baterija (fr. ognjilo na starim puškama. utvrditi. 2. batibij(us) (grč. basso profondo) «ta dubok glas. bastionirati (fr. . tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. bastardna menice lažna menica. phone) muz. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. metron) sprava za merenje morske dubine. baso ripijeno (ital. bataillon) voj. više topova (4—8) iste vrste. radi većeg električnog punjenja. hor. palica. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). battuere biti se. ime dobila po gradu Bata-viji. brodski saobraćaj. bataliti (tur. bathos dubina. baton. podeljenih u 4 čete. vuka i psa).-tur. sa potpisom lica koje ne postoji. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. bastard (ital. sphalra lopta. batometrija. zamisao i sl. zamajni udar klatna na časovniku. zool. udar po protivnikovom maču. batomstar (grč. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. električna baterija više lajdenskih boca koje se. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. dvostruki udar. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. kopile. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. prut. u Berlinu). jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. sa potpunom opremom i priborom. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. bios život) biol. najslabija vuna na ovčijem krznu. battarizo mucam) med. batarizam (grč. bathos dubina. basto) štap. batiskaf (grč. lat. izbiti protivniku mač iz ruke. morska dubina. bahth) srećan. bastille) tvrñava. metrfa) v. 3. baton (fr. naročito po tabanima. podignuti utvrñenje (ili grudobran). utvrñenje. bastonare) batinati. battologia) nepotreban govor. bastion) voj. bastilja (fr. battalmak) pokvariti nešto. koji donosi sreću. batoar (fr. vrsta fine i guste pamučne tkanine. jula 1789. prevara. battoir) mlat. grudo-bran. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. prevoznina. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. odred vojske koji predstavlja. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. mucanje. batard (fr. bathys dubok. battuere udariti. trućanje. bathys dubok. vot. stalno ponavljanje jedne teme u basu. basso ostinato) muz. onaj koji živi u dubini. brzoplet govor. nm.. obično sa 800—1000 vojnika. ponajvip!e grani-toidnih. dubok bariton. napustiti (neku nameru. nlat. fig. basta! (ital. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. prakljača. basso ripieno) kuz. metron) merenje dubine. batinanje po tabanima u Turskoj. nasip od kamena. skaphos brod. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. baso profondo (ital. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. bastion) fort. poremetiti. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. prema formaciji. okaniti se čega. batterie) voj. kremen. lupiti) mač. bastardo) bog. ital. voj. brodarina. konja i magarca. glas izmeñu bari-tona i basa. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. batli (pere. bathys. za vreme Luja XVI. bassetaille) muz. bastonnade) batinanje. zamuckivanje. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. kugla) 1. lupetanje. laña) „dubinski brod". bastovirati (ital. batelaža (fr. batman (fr. batimetrija. batardo (fr. tip. batirati (fr. bathys. batimetrija (grč. bathys dubok. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. batelage) opsenarstvo. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci.

bahio) zaliv. baš (tur. poznavalac hebrejskih zakona. bdella. tobožnje svetost. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. beaticum) poslednja pomast. baft) trg. baška (tus. mač. beanizam (nlat.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). bacillaria) pl. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bacilofobija (lat. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. baska) napose. beata virgo) blažena devi-ca. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. klupa. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bathron postolje. bathos dubina) niskost. sprava za nameštanje iščašenih udova. nedisciplinova-na vojska. batrum (grč. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. brucoš. baft (pere. bathron) med. v. baša (tur. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. basibozuk) ist.. bdelometar (grč. bahur (hebr. bašča. Batrahomiomahija (grč. lat. bec-jaune. . up. prednji kraj lañe. bacili. bahijus (grč. gradina. bacilarije (nlat. u polu slože nicama: glavni. bas) l. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. bogorodice. strah od dubine ili visine. svete uspomene (pokojnik). bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. battuta) muz. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). Bauhaus (nem. pijanke. vrat i ramena. beate memorije (lat. terevenke. tetanusa. bauer (nem. sin Zevsa i Semele. Bahus (lat. bahanti (grč. obično pokriven. Bauer seljak) u šahu: pešak. beanus (nlat. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). bogomoljka. bašlik (tur. batrahij(um) (grč. beata (lat. štapić) med. beanus. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. bacillum prutić. saltomortale napravljen preko konja. znak za mirovanje. bahaizam napredni pravac u babizmu.). batuta. fig. Po dolasku na-cista na vlast 1933. bog vina. bahce) v. batofobija (grč. bacchans) pl. bacillum štapić. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. god. hirurška postel>a. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. Bah (grč. bašmalik (tur. batos (grč. licemerstvo. basa) starešina. metron) med. batovda (ital. fr. puškarnica. povrtar. baštovav (tur. v. baca. čuveni grčki komični junački ep. bathos. batuta (ital. phćbos strah) med. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. nastavila rad u Čikagu. posebno. u Vajmaru osnovao arhitekta V. žutokljunac. obično praćen vrtoglavicom. bakchos. vrtar. pijanica. vino. beatae memoriae) blažene. batrahus (grč. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. Bakchos) kit. najstariji: baš-knez. baš-čaršija (tur. baš-čauš (tur. zasebno.) narednik u turskoj vojsci. bacilarije. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. prostota u govoru i pisanju. bahce) vrt. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). bage) dimnjak. bahija (šp. bdella pijavica. koji se pogrešno pripisuje Homeru. phćbos strah) med. lat. baca (tur. beatus blažen) pravljenje svecem. batrahijum. bahant (grč. srećna. Bahus. beata virgo (lat. batrij(um) (grč. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. v. pere. vrenja buterne kiseline i dr. Bakchos. 2. beatizam (lat. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". poglavar. im. dodiru nekog predmeta. bacili (lat. bejaune) novajlija. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. tj. pion. srdobolje. batrahus. početnik. beata) blažena. pričest samrtnika kod katolika. bakterije koje imaju oblik štapića. bašiboz(l)uk (tur. sedište) med. Bacchanalia) pl. škola je raspupggena i 1937. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. a naročito arhitekture. bahanalije (lat. batrachos žaba) med. batrachos žaba) med. student prve godine. batrijum. dobar vinopije. ba§hk) marama koja pokriva glavu. beatikum (lat. v. glup i neotesan čovek. staklena sprava za isisavanje krvi. Bakchos)' mit. bašta (tur. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. majka božja. Bacchus. obično belih katunskih tkanina. bdelotomija (grč. klupa. vojnici neredovne turske vojske. ba§car§z) glavni trg. baš-čaršija i dr. odvojeno. parodija Ilijade. iza-zivači tifusa. fig. prišt ispod jezika. bašča (tur. grč. vrsta istočnoindijskih. grč. burno veselje. basmaklik) „novac za papuče". bašta. udarac za takt. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu).

gospodin. Bć-dur) kuz. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. ritska šljuka. fil. bezemšon (hol. uvršćenje u red blaženih od strane pape. levog i desnog). begenmek) l. biti saglasan s nečim. begluk (tur. bezoan (fr. beging (eng. Be-kvadrat muz. bezeta (fr. posle čega dolazi akt kanalizacije. stanovnici pustinje. bejzbol (eng. bevanda) vino. igra slična tenisu. baga. pomešano s vodom (u Dalmaciji). pere. bezette) crvena šminka. starešina neke oblasti. beylik) 1. v. suprotno: Be-mol. skitalačka arapska plemena u arabijskim. beatificatio) posveći-vanje. beg (tur. bek (eng. bež (fr. far«. negovanju bolesnih itd. bekerel (skr. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. becassine) zool. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). četvoroutlasto „V". fig. knjiga. tursko državno imanje. ital. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. begevisati (tur. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. bogomoljke. predstavlja jedan . nužda. tržište. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. badminton) sp. naravno. Baedecker-a). beggar) pl. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. budala. koja su živela od stočarstva i pljačke. luda. bez (tur. barska šljuka. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. Bedlam. begov posed (dobiven od sultana). bezistan. bezisten. bedminton (eng. trg. beatifikacija (lat. begoglija (tur. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. lopta za tu igru. veliki posednik i vlastelin. bez (hebr.. deo trga pod krovom. zapovednik. beduivi (arap. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. bedast. bezisten (pere. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. begum (tur. one koje se prave sveticama. beige) koji je bledosmeñe boje. badawiyyun) pl. baby) malo dete. bezmen (fr. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. plemić u staroj Turskoj. baiser) poljubac. bedeker putni vodič. besbelli) dabome. begine. back) sp. bezoardika (nlat. 4. bediverica v. naročito crno. rukoljub. beatitudo vestra (lat. svideti se. bez) 2. naročito kod neprerañenog šećera. beguine (eng. besplatan rad raje na begovom imanju. bebi (eng. izabrati. bedine-. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). oskudica. eng. prirodne boje. betuine. beggar) hi. au besoin) u slučaju potrebe. neobojen. begine (nlat. detence. begine.) udova-carica. beglerbet (tur. siromaštvo. blago onima koji imaju. titula. beatificirati (lat. proglasiti svecem. knez. 2. zaista. udovica velikog gospodina. naročito u Carigradu. dopadati se. stočni trg. 3. 3. pr. tur. uvrstiti u red svetitelja. bey) 1. o bezoan (fr. preko mreže razapete 155 st od zemlje. bezbeli (tur. v. beatificare) posvetiti. kuv. platno. tj. najstariji red posvećen bogougodnom radu. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. bedlamite) ludak. potrebnost. titula jedne indijske kneginje. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. 2. odobriti. pokrajine u staroj Turskoj. adres-se au besoin). obično arapske. Be-dur (ital. vazalsko. upućivanje menice na treće lice. ako bi trasat odbio primanje. bedaf) glupak. koja se stavlja obično iza imena. dopasti se. bedinerka (nem. beatificirati. badawiyy.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. Bq) fiz. odobrava™. protivotrovi. beduina (arap. bedak (pere. bedevija (arap.) begov sin. kad bude nužno. begute (eng. 3. oda-brati nešto po svom ukusu. bezoar (fr. bevanda (ital. fino tanko platno. na menicama: adresa po potrebi. bezistan (pere. begging) platno za pakovanje. bezemschoon) trg. beth-din) l. bisogno) potreba. beggar) pl. gospodar. bekasina (fr. bezoardica) pl. upravnik jedne oblasti. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. proglašenje za sveca. bedlemit (eng. baisemain) celivanje ruke. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. 2. besoin. bezoard. beatifikovati v. padzehr) fark. bezistan) trg. begute. rica. bezistan) v. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. adres o bezoan (fr. bedak tur. beba. badawiyyun) kod. bedinerka. sirijskim i severoafričkim pustinjama. jevrejska sudnica. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. pokrivena čaršija. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. beze (fr.

belogardejac (rus. ni naučnim. belemniti (grč. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. belćim (tur. oznaka b. ñavo. beledin trg. belanda (ital. bela) l. bengal) polusvilena tkanina. izvesno. beluga) zool. boginja rata kod Rimljana. bungalow) jednospratna kuća. bilezik) 1. nazvane po gradu Belčite. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. Belona (lat. Bembaša (tur. glupan. feljton. eng. belchite) vrsta španske vune. bangla. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. bema (grč. belki) možda. belčite (šp. nesreća. karika. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. pavta. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. deport. belaj (arap. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. belemnon oružje za hitanje. 2. upotrebljava se. lisice. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. bez sumnje. belelaks trg. belmontin hen. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). belanda. bellum internecinum) rat do istrage. okovi na nogama. beluga (rus. benares (ind. Solomon ben David=Solomon. pametan i duhovit čovek. Be-moll) «uz. belogvardeec) „beli gar-dist". bella donna) hen. belvedere. 3. al. Bellona) mit. bel kanto (ital. belegija (tur. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. Belzebub (hebr. belomantija (grč. radi povećanje zenica. beli (arap. Bekerelu (1852—1908). bel-espri (fr. nevolja. bon) budala. bala tur. belvedere lep izgled) kula. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. (Atropa Belladonna) velebilje. bellicosus) ratoboran. za vreme grañanskog rata u Rusiji. belt (skand. bena (tur. ben (hebr. tur. belli) poznato. belenzuka (tur. nazvala po gradu Benaresu. fil. glavni sastojak atropina. zabavni pisac. Vrangelove i dr. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. osušena polovina (strana) svinje. bel-esprit) lep duh. beletristika (fr. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). strela) geol. Belt) tesnac. 2. estetska i književna kritika. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. brokat. verovatno. kao sredstvo za ulepšavanje. vinika. mus-lin sa prugama u više boja. backwardation) trg. belikozan (lat. vojske koja se. luda. čardak na kući. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim.—A. bengali (eng. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). beladonin (ital. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. ludača. muka. čist parafin koji se dobija od petroleuma. Davidov sin. bel canto) kuz. riba jesetra-mo-runa. paskviza. bun. npr. belvi (fr. bekrija (arap. up. bacon) kora slanine. ñavolski poglavica. belegi) brus za oštrenje kose. vrag. kičme. valjda. opšti rat. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. lepo pevanje. Bengal) pl. ni praktičnim ciljevima. ratnički. lola. naročito vladičin sto. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. bekuordejšn (eng. . borila protiv boljševike. bematin-sveće pl. služi za turiste. up. »sena Marsova. kurjača. belvedere (ital. belum internecinum (lat. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). bala. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. ranija jedinica kiri. patnja. butne kosti i lopatice. suprotno: Be-dur. slične taftu. zlo. fig. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. beletrist(a) (fr. bez glave. bengal (eng. bekon (eng. bukraiyy. balan. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. fig. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. bella donna „lepa žena") bog. naziv po francuskom naučniku A. grivna. belandre) mor. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. Be-mol (ital. bellevue) v. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. s krovom od slame ili crepa. bekri) pijanica. moreuz. bengalo (beng. jad. božanstvo starih Filistinaca. tur. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. na Dalekom istoku. beladona (ital. zvučanje sa osnovnim tonom b. tj. Baal-Sebub) mit. decibel. izumitel>u telefona). narukvica. fr. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. belles lettres. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. zabavna književnost svake vrste. belum omnijum kontra omnes (lat. jasno. belos strela. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). Bengalija (eng. lovce itd.

posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. zelenim ili belim plamenom. beneficium) dobit. Beoćani (grč. milostivost. blagosiljanje. bencilik) 1. spreda uzane. korisnica. val>ano. beneficiatus) v. nespretno. bergonizacija med. . tečan. benevrek) uske suknene čakšire. benñeluk (pers. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. napr. industriji. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. bandy) sp. blagoslov. benefice) predstava u korist nekog glumca. blagosiljanje. bentonit (po Fort Benton-. bergamo) pl. benedikpija apostolika (lat. aromatičan ugljovodonik. beneficians) dobročini-lac. instrument sa 5—7 crevnih žica. med. beneficium) v. Bene-dikta (480—543). to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. bensficija (lat. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. od neke predstave korisnice. benevreke (alb. berat (arap. dobija se iz katrana kamenog uglja. darežljivost. dobrotvor. upotrebljava se pri vañenju nafte. bezopasnost. tj. prvenstvo. beneficijar. benedicere) blagosloviti. beneficijat. bengilik.) dobit. prihod. beneficijar (nlat. gori lagano crvenim. bentlos dubina) biol. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). javilo se (u drugoj polovini UŠ v. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. benignitet (lat. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. Boiotćs) pril. lože u parteru grañene u obliku kade. tromo. odan. a pozadi široke. benemerit (lat. benefic. rastvara se u alkoholu. praveći znak krsta. benevolencija (lat. takoñe: ñak koji prima stipendiju. bengal stripe) trg. bergamotto) carska kruška. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. benefactio) dobročinstvo. prolaznost bolesti. korist. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. ben-mari (fr. uštipak. 2. . muslin sa prugama u više boja. lako isparljiv i za-paljiv. benevolentia) blagonaklonost. mañije. otuda: ne-spretšakovići. čini. benedikpija (lat. žutika. lepo. blagodejanje. belje (fr. beneficancija. dobrodušnost. blagodejanac. bergamota (ital. benevole lektor (lat.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. benjovr (fr. priganica. 2. bergami (ital. v. benzin (nlat. benevreci. benignitas) dobrota. elektrogimnastika. bain-marie) kuv. beneficijant (nlat. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. zarada. baignoire) l. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. sadrži više od 50% montmorilonita. benedictin. blagosiljati. beneficij(um) (lat. dobrotvorstvo. benediktiner (fr. dobija se iz nafte. a onda i po celoj južnoj Italiji. benefic (lat. povlastica. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. beneficijat (nlet. benefaktor (vlat. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. naklonjenost. beignet) kuv. bene) dobro. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. SAD) vrsta gline. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benedicirati (lat. dobročinilac. povlastica. čeličane i dr. zagrevalo vodom. bendžo (eng. bezbojan. benzol hem. banja. nem. bengal strajp (eng. benevolens) blagonaklon. kupalište.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. benefakcija (lat. preteča hokeja. glupo. berberiva (nlat.-tur. opojna trava (napitak). bene va lete! (lat. benefactor) dobrotvor. benefis (fr. bentos (grč. igra se u Skandinaviji i SSSR. berberis vulgaris) bog. bezoe) hen. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. krofna. kupatilo. poz. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. iz Beotije. S6N6. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. benedicite (lat. up. benediktinci al. beraha (hebr. žutim. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. primalac prihoda crkve. bendi (eng. kada za kupanje. glupaci. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. tj. beotski (grč. kaluñerski red sv. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. naklonjen. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. beneficijalni (nlat. izradi kalupa za livnice. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. bene (lat. berberis (nlat.

zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. bursa koža. u Francuskoj. berkovec) mor. redni broj 4. beriberi (ind. utiče na suzbijanje besposlice. berkelijum v. bergerie) tor za ovce. atomska masa 9. bertijonaža (fr. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. berkšir (eng. napredak. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. borsa. element. bernardinac (nem. bernijeskan. otuda i naziv. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). up. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. dragana. heksagonalni mine-ral. bere (fr. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. god. berklijum hen. nem. na taj način. berzanski uzvisi trg.805 kg. plod. beryllos. berceuse) kuz. berlengo (fr. bela braća. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). pastirska pesma i igra. koji nema u sebi vitamina „be". berzijanci (fr. bere. hem. kitajske i napolitanske rase. Africi. deran. bereta (ital. pelinkovac. ili zelenkastoplave (akva-marii). beri) med. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. beo metal koji ulazi u sastav berila. neprovidan. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". berseza (fr. berlingot) polu-berlina. bez prednjeg sedišta. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. berlinska kola. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). (produktna berza). berlingozza) italijanski narodni ples. berlina (fr. proizve-denih ukrštanjem sijamske. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. zatim sa robom: žitom. brelengo. baraka. beurt) pl. Australiji i ist. transuranski element. berretta) v. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. nlat.). letina. pod berza. birichino) raspušten dečak. fig. berna (fr. ljudi koji. uspavanka. ukras za glavu. kada pobesne. bersaglieri) pl. redni br. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. beržera (fr. osnovana 1836. ovčar-stvo. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. strelci (vrsta pešadije u ital. = beli skorbut. beavitamknoza. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda.veoma raširena krvna bolest u Sev. bert-brodovi (hol. beril (grč. burza. up. beržerija (fr. nastran (po načinu pisanja ital. Berdan) puška ostraguša. bernardinci pl. ital. osnovanog 1098. novčanik. berlingare. samo u medveñoj koži. pesnika Bernija. berkshire) po eng.02. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. bernesco) ćudljiv. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . berilistika (grč. nlat. berza (fr. znak Bk. Berni. bereket) l. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. berkovec (rus. krzno. berneskan (ital. crvene i bele. berekin (ital. bermet (nem. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. Bersianer) pl. berit-mila (hebr. bourse. i odlikova-li se u borbi divljim besom. duge dlake. bergere) pastir ka. berićet (arap. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. beryllos) gatanje. v. bernesco) v. tur. birma. fig. berklijum. rod. znak Ve. postavljena naslonjača. zavet. sreća. široka. up. bernijeskan (ital. berilij(um) (grč. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. vermut. lake karuce sa dva sedišta. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). 97. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. beryllos) min. Indiji. ugljem i sl. plahovita ljudi i ratnici. beret) plitka i okrugla francuska kapa. berne) kor. koji trguju na ber-zi. berlingoca (ital. bourse. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. besni. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. vojsci. novčana pijaca. berma (lat. mangup. berylliumj hem. berkan (ital. zavet obre-zanja. bersaljeri (ital. 2. obrezanje. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. firmare) krizma. up. beretka. mutnozelene boje. berzerkeri (nord. ljubavnica. beržerak (fr. ber-serkr) tig. berit savez. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza).

bibere greko stope (lat. gama-zraci. mehur. dehaizam napredni pravac u babizmu. severnoamerička narodna igra loptom. bestialis) zverski. bestijarijus (lat. lekovi protiv kašlja. skotstvo. behar (tur. onih naroda koji se u Bibliji pominju.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. bkblio. biarda mašina za tkanje. up. up. bega (grč. biarhija (lat. 1853—1914). bibi) ženski šešir sa malim štitom. fr. beštek (nem. Besteck) pribor za jelo: nož. arhe vlada) dvovla-šće. odeljak. a sastavlje-ni su od beta-čestica. bi-kar bez posla. biberon (fr. razboj (naziv po pronalazaču). bi. zver-čovek. grč. pripadnik plaćene konjice. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. biartikularan (lat. bestia) životinjstvo. biandrija. kutni) dvougli. articulus zglob) koji ima dva zgloba. skotološtvo. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. naročito cvet ia voćkama. nepopustllv. bestija (lat. beton (lat. momak. bećar (pere. neoženjen čovek. besar (fr. Bezirk) srez. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. greška. aner. pošto se ovlaži. vindžija. skrać. bibHon knjižica.(lat. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). nadničar. diarhija. divlji. bestijalnost (lat. umetnost i sl. bibere) piti. životinja. npr. bekrija. životinj-ski. biblion. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. Besemerov čelik. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. biblia knjižice. knjiga. nepomirljiv. baisse) l. seli prodavati. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe.najamni vojnik. bibacitet (nlat. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). 3. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. surov. zverska priroda. 2. trg. kašika. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). biandrija (lat. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. biberon) pijanac. nem. besa) mana. bitumen. časopis. to biblion u značenju knjižica. besa (fr. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. beta-zraci fiz. bex. nedostatak. fr. sredstva. bekar) l. kod Albanaca: tvrda vera. besar. med. divlje. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. mangup. razumevanje u knjige. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. best najbolji. cirkus. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). bis. bianuelan (lat. tanjiri i ubrus. beseže (po fr. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. viljuška. bibere ad numerum(lat. bes-bol (eng.od grč. bi-. tvrda reč. 4. kvart. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka.) 2. baisser) trg. base-ball) sp. bis. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). besje (fr. tur. besje. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. alfa-zraci. lola. vrsta radioaktivnih zraka. besa (alb. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. grubo. stražar. radi pojačanja. bi-. compromissum) koji ne pravi kompromise. besik) detinja kolevka. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. 1813—1898). bilupa itd. neženja. biangularan (lat. bibliognozija (grč. skotsko ponašanje. grub. knjiga. v. npr. bešika (tur. behar proleće. bexos kašalj) pl. nečovečnost. bestia) zver. list i cvet voćke) cvet. bešlija (tur. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. bibi (fr. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. dvozgloban. najamni radnik. zver-stvo. bestijarij(um) (nlat. beša (tur. bestseler (eng. nečovek. akcija i drugih hartija od vrednosti. procesu beta-raspada. običaje. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. sklonost piću. bi-. padanje cena i kurseva državnih papira. kao i robe koja se kotara na berzi. prednapregiuti beton ar- . bibere (lat. nečovečan. bestijalan (lat. ist. muški šešir sa uzanim obodom.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). baissier) trg. grč. Biblija (grč. angularis uglovni. sisaljka. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. boca sa cuclom. i sa dva tima sa po devet igrača. v. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. behika (grč. 2. knjige) Sveto pismo. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. besli) l. becirk (lat. beskompromisan (lat. annus godina.

sro-dan lauti. bivariare) šarati. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. sumpor. dvomužica.) knjižničar. bivijum (lat. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. biblista) poznavalac Biblije. prodavac knjiga. knjigoljublje. dvomužištvo. bivouac) voj. biglisati (grč. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. biblion. olovo. cink. biblion. biblioliti (grč. otisci lišća na kamenu. bigarrer. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. a reñe donosi i kritičke napomene. bibliotekonomija (grč. rasprava o raznim izdanjima Biblije. geol. bakar. biblfon. raskršća. bibliomantija (grč. bigoterie) verska zatucanost. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. bigoterija (fr. licemeran. biti u okolu. bibliotheke. pretvarati se. biblist(a) (nlat. dvoženac. biglao. biblfon. beaver) trg. biblioteka (grč. biblion. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bivium) mesto gde se stiču dva puta. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. bigot) praviti se svecem. onaj koji se razume u knjige. grč. npr. kiseonik. ili celokupne književnosti jednog naroda. grapho pišem) poznavalac knjiga. bigot) onaj koji slepo veruje. bigamist(a) (lat. bibliograf (grč. nlat. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. beaverteen) trg. logorovati u polju. grub vuneni porhet. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. pa su dobili mineralan izgled. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. japanski narodni instrumenat. bivertin (eng. bivouaquer) okolovati. biberon. licemeriti. rukovalac bibliotekom. ona može biti azbučna. biglizo) pevati. bibliomanija (grč. genus rod. bivak (fr. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). nauka o Svetom pismu. bigamija (lat. bigamistki&a (lat. upravnik. gamos brak) dvobračnost. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima).) žena koja ima dva muža. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. starosti. bibliotheke. biblicizam (grč. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. poznavanje Svetog pisma (Biblije). biblion. bigotizam (fr. bibliolatrija (grč. objašnjavač Biblije. biblfon. bis. bibliotaf (grč. bigeneričan (lat. koji ima dva spola. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. ukrasiti šarama. valere vredeti) he*. licemerstvo. bibliofilija (grč. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. stanovanje vojske pod malim šatorima. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bibliotekar (grč. bigot (fr. dvovredan. izvi-jati melodiju (ptice. bivalentan (nlat. tj. bibliopeja (grč. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. bez obzira na predanje. biver (eng. licemerstvo. bibliografija (grč. bigener).) poznavanje knjiga. železo i dr.. up.) poznavalac knjiga. biblicitet (grč. bigarirati (fr. spisateljstvo. poljski logor. od dve vrednosti. nasumce otvori. bogomoljac. bibliolater (grč. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. verski zatucan. kao npr. biberon) v. biblioman (grč.) čovek koji ima dve žene. njihove sudbine itd. bis. bibliopol (grč.sahranjivač knjiga". pravljenje (ili: izrada) knjiga. sa 4 žice. bibliotekografija (grč. bi-. bibron (fr. bigotisme) tobožnja svetost. bibliopoles) knjižar. biblioteka (grč. onaj koji se drži samo Biblije. bogomoljstvo. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. raskrsnice. Ifthos kamen) pl. okamenotine lišća. grč. biva Jiuz. dvospolan. bigotirati (fr. biblion. preterana pobožnost. bigotan (fr. licemer. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bibliologija (grč. hermafroditski. naročito Sveto pismo. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. . hronološka ili sistemat-ska. nauka o Svetom pismu. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. taphos grob) . po kojima se udara drvenim maljićem. nauka o ureñenju biblioteka. biblion. bivakirati (fr. valens koji vredi.) koji preteruje u pobožnosti. grč.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. išarati. dvoženstvo. biblfon. engleska pamučna materija. bogomoljstvo.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. naročito slavuji). zbirka knjiga. koji ima dve vrednosti. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. tehničke opreme. retkosti. bibliofil (grč. radi origi-nalnosti štampe.

up. zone pojas. bijonaža (fr. grč. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu.). bakarni novac sa nešto srebra. osobenost. divlji bivo. u slučaju potrebe (na menicama).bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. hebr. bikonkavan (nlat.) ćudljiv. intra biduum) u roku od dva dana. v. bikamerizam (lat. bije d' bank (billet de banque) banknota. kephale glava) dvoglav. novčanica. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. juvelirska radnja. koji kadi. vizantologija. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. dragocenost. bikonveksno sočivo. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. biduum (lat. bizantijska umetnost. npr. analistici. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. fr. npr. I bizaran (fr. zlatarske radnja. 2. bi-quadratus) kat. mali konj. ital. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. bismutum) hen. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. . business) posao. pl. dragulj. dvogubo spregnut. bisamum. bižuterija (fr. dvozube vile. filozofiji. potreba. trgovački posao. element. zlatnici grčkih careva. npr. krivotvo-renje novca. bis. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja.980. bicarbonas) hen. bizarerija (fr. bijenale (lat. juvelirska roba. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. bi-conjugatus) dvostruko sparen. i kao lek za jačanje živaca). koji se sastoji od dve zone. oblast) koji je podeljen na dve zone. bikefalan (lat. neobičnost. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bizonjo (ital. 2. retori-ci i poeziji. Bizantinizam. ali sa znatno više bakra. vi-zantolog. bizon (grč. nastran. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. na kome su 1946. bilet. bizar (fr. nakit. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. dvogodišnje biljke. teologiji. kada u kojoj se kupa sedeći. ukras. bizarnost. up. billon) legura od srebra i bakra. 3. ispupčen s obe strane. bizarnost (fr. dvozube rogulje. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. ulagivački. bi-. bižu (fr. bizoialan (lat. bikonjugiran (lat. al bizonjo (ital. biennis) dvogodišnji. bi-concavus) om. besoin) nužda. osoben. vizantinci. dvobojan. bijonirati (fr. biduum) vreme od dva dana. bijoner (fr. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. dvogubo ispupčen. grč.dine. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. pri lečenju od sifilisa i dr. biennium) vreme od dve godine. biznis (eng. bije (fr. juvelir. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. bikarbonat sode. al bisogno) trg. atomska masa 208. bijou) nakit. bizarre) čudak. bizam (nlat. bizantologija (grč. dragi kamen. geografiji. do propasti Bizantijskog Carstva. konjče. bufalo. bijouterie) trgovina dragocenostima. Byzantion. puzavački. mošus. ar-heologiji.) pl. bižugje (fr. čudnovat. proturanje lažnog novca. bi-. bigotizam. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bfson) zool. bikarbonat (nlat. naročito u moškavca. bizmut (lat.) v. fig. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. bizarerija. bizantijski (grč. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. zuber (u Evropi). bijenij(um) (lat. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. intra biduum (lat. bicolor) bog. Byzantion. bi-dens) dvozubac. bikonkavno sočivo. bijon (fr. u dve boje. od koje je ranije pravljen sitan novac. bog. bi-convexus) om. američki divlji bivo. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. vizantijske bizantinizam (grč. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. i radili na istoriji. bijenalije (lat. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. dragulji. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. vizmut. bizantolog (grč. bicefalan. nastran čovek. bide (fr. osobenjak.) 1. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). redni broj 83. neobičan. bijenalav (lat. rok od dva dana. koji se ulaguje starijima od sebe. dragocenost. bidet. bidens (lat. s obe strane izdubljen.) v. tj. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. dvogubo izdubljen. bizarrerie) čudnost. bisogno. zlatar. srebrni novac bez propisne količine srebra. bikvadrat (lat. up. fig. Byzantion) 1. čudesan. billet) trg. bikonveksan (nlat. udvorički. bikoloran (lat. bizantinci (grč.

trg. orlean. up. saldiranje. priznanice. prek. dvoličan. bimetalizam (lat. dvočlan.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. billiarde) hiljadu biliona. cedulja. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato .). bille. o stanju na frontu. tip. glavni sastojak žuči. bilans (fr. biksin (nlat.). zakonski predlog (u Engleskoj). lat. žučno crvenilo. bis. se. potvrda. prepredenost. billion) milion miliona j (1. žučno žutilo. vert zelen) hen. na-| prasit. dvousneni suglasnik (b. crvenožuta bojena materija žuči. major. crvena bojena materija žuči. zaključiti neki posao. i oboje . ravno dno u sredini lañe. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. mesto gde se izdaju karte. krajnji ishod nečega. bimenzan (lat. bilijariti (fr. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. bilingvičan (lat. bilans. bildž (eng. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bullettino) dnevno saopštenje.000. p. bimanus) dvobimbaša (tur.000. donji deo lañe. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. biletar. bilokacija (lat. mrzovoljan. dvorog. ital. etiketa. beryllus. bixa) ham.) vreme od dva meseca. fr. billard) igrati na bilijaru. ulaznice. razdražljiv. ballur kristal. dvoličnost. pun žuči. bilet. bimestris) dvomesečni. manus. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. billet) pisamce. nlat. bil (eng. biletarnica (fr. bilateralan (lat. biletirati (fr. listak. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. up. žustar. podnosi kralju. bilabijalan (lat. labium usna) gran. bilin (lat. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bi-. bilaroc) trg. fig. bilis) med. billet) izdavanje ulaznica. prevučena zelenom čojom. cedulja. nlat. fig. dvaput. bilis žuč. bulletin. prodavac ulaznica za predstave. bilijarda (fr. o sednici ministarskog saveta. dvomesečje.koji se izgovara uz učešće obeju usana. bilinguis) dvojezičan. sa dva člana.000. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. biletar (fr. bilten (fr. sa dva roga. žučni. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. bilis. žučno zelenilo. bilis (lat. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. Bilanjz) v. billet) blagajna. obično krajem svakog meseca i svake godine. bilanca (nem. billetier) poz. bilge) mor. cedulja. bilabialis) gram. biman (lat. bilupa (lat. v. bilieran (lat. fig. železnička (ili: tramvajske) karta. bimester. lingua jezik) dvojezičnost. billa. bimenzis. igra na bilijaru. bulla) predlog. lat. bilis) hen. gnev. bimemsis) dvomesečni. biljur (ar. priznanice. bilis. bi-lanx sa dva tasa) trg. fig. biliozan (lat. sitni štamparski poslovi (karte. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bimenzis (lat. fr. nlat. žutozelen.). o stanju zdravlja. koji se. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. lupa sa dva sočiva. bi-. biliosus. bilis) žučan. železničkih karata itd. bilingvizam (lat. prodavnica ulaznica. beryllos beril) gorski kristal. bili. priznanica. bilingvitet (lat. bis. bilet (fr. posetnice i sl. bimestran (lat. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. ljutina. bis. upravljen na suprotne strane. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. bilinguis dvojezičan) v. železničkih karata. takoñe: pisamce. bi-cornis) zool. pritvoran. saldo. bilirubin (lat. billetier) v. bimembris) koji ima dva uda. upotreba dvaju jezika u govoru. knjigama. ulvus. menica. biliverdin (lat. ulaznica. bilis.000). fr. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bilijar (fr. zvaničan dnevni izveštaj (npr. prepreden. rubinus) he«. lat. bimestre. kristalno staklo. bilingvitet. bileta (fr. služe kao podloga papirnom novcu. zelena bojena materija žuči. nlat. izvesti zaključak o svršenom poslu. kratak. bileter (fr. žuč. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. izdavalac karata (želez-ničkih itd. tempus) v. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. bilan. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. izvesti završni račun. jednim udarcem udariti dve lopte. koji govori dva jezika. latus strana. bilifulvin (lat. loupe) opt. bimester (lat. izborni listić. fig. tako da uvek stoji uspravno. bis. I bilion (fr. dvousneni (suglasnik). bilabijal (lat. mrkožut) hen. bilboke (fr. pritvornost. fr. železničke karte i dr. biletura (fr. obostran. bilancio. izdavati ulaznice.) v. m). bilateralis) dvostran. grč. bilardirati (fr. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. up. biliaire) koji se tiče žuči. bilansirati (lat. jed. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bimembričan (lat. bis. četvrtasta i zarubljena. bileter. ital.

biologizam (grč. kao sredstvo u borbi za opstanak. bfos. a+ br. genetički inžinjering. petlja. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biograf (grč. bfos. od dva) dvojki. od dva dela. poreklo. koji se tiče binoma. genesis postanak. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). bfos. bioenergetika (grč. svih životnih procesa. suprotno: monometalizam. kibernao upra-vljam. kolo-nija bioblasta). bioaritmetika (grč. bfos. vladaoca i dr. biolog (grč. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. to klima nagib.). kao i uticaj živih bića. med. bineran. zavoj. zbivanja. Bijhne) pozornica. bfos. biol. grč). binub (lat. binokl (fr.. binaran. sa dva člana. grč. bfos. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. binjiš (tur. sophfa) v. binda (nem. Ifthos kamen) kol. dvočlani.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. biodinamički. mat. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. bioklimatologija (grč. bi-. ibn. bfos. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. biozofija (grč. životni. bfos. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. bio. a i Srbi'. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. nomos zakon) mat. . pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. binen-regulator (nem. životopisac. bfos. bini. binjektaš (tur. biogenija (grč. dvočlani izraz. biblion knjiga. biodinamika (grč. pisac biografije. filozofa. posebno biocenoza i vegetacije. bfos. okovratnik. energetika svega živoga. binocle) cviker. životopis. bioliti (grč. veština pisanja biografija. biologija (grč. na klimu. bfos. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). pr. pojas. bivomizam (lat. biosofija. npr. naočari. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). klfma. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. po učenju Altmana. biologist(a) (grč. binubus) čovek koji se dvaput ženi. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. dogled za oba oka. bfos. genos) koji se tiče razvitka života. biogeneza. fr. biografija (grč. blaste klica) pl.) istorija razvitka života. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). engineering) v. opt. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. bina (nem. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. binom (lat. binaran (lat. povoj. ge zemlja.) fil. padinom od dva člana. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. pozorište. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. binomski (lat. biogenetičan (grč. bini po dva. regulator) poz. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. veličina koja se sastoji iz dva dela. biogeografija (grč.. logos) fil. energefa) fil. biogen (grč. grapho) veština opisivanja života. bfos život. biofori. pristalica biologizma. up. grč. binarius koji sadrži dva. binaire) v. binokularan (lat. biobibliografija (grč. dvojedinični. biografika (grč. Binde) veza. logos) fil. bioinžinjering (grč. bfos. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. graphfa). biokibernetika (grč. binerav (lat. eng. koji je udešen za oba oka u isto vreme. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. bioblasti (grč. up. (grč. bioklimatika (grč. nlat. bfos. bios. bios. bfos. Biinne. koji se sastoji od dve jedinice. životne jedinice manje od ćelija živih bića. genos poreklo) biol. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. nosila ga je poglavito turska konjica. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. oculus oko) sa oba oka. na kojima se osnivaju prirodne pojave. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. zavoj za oba oka. bfos. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života.(grč. rañanje) razvitak života. vrpca. biologfa) nauka o životu. bin v. bini. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka.

prilagoñavanja. biorizacija (grč. naročito pojave nasleña. člana društvene zajednice. socius drug. npr. bios. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. sarkom). ontos. orao vidim) med. npr. nem. neke oblasti. a čoveka. . nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). i u zemlji. psyche.. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bios. tj. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. biol. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. biotika (grč. osnovni oblik je fotosinteza. biosofija (grč. lat. panpsihizam. svitci) sveta. bios. bioluminescencija (grč. i u vodi). učenje o praktičnoj mudrosti u životu. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. biotit min. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. biomagnetski. bionika (skrać. up. stanovnika nekog grada. bioskopija (grč. biopsihologija (grč. litosferu i hi-drosferu. pribora.) v. bios. 2. poremećaji u razvitku. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. bios. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. nlat. lat. biomatematika (grč. bios.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. bios. bios. god. biotehnika (grč. biomagnetizam (grč. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. prema izvesnim znacima na telu. bionti (grč. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. grč. aparata. biostatika (grč. bionomija (grč. biotip (grč. crta na dlanu i drugih nekih simptome. on. bioskop (grč.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. bios. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bios) praktično učenje o životu. biomantija (grč. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. države itd. logia) nauka o živim bićima. biorizator (grč. up. manteia proricanje) 1. mehanike razvitka. biosfera (grč. bios. operativnim putem. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. sophfa) životna mudrost. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. biometrija (grč. bios) 1912. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. lumines-centia hladno svetljenje) biol. bios. bios. psyche duša) fil. sudskolekarsko utvrñivanje. biopsija (grč. jer živih bića ima i u vazduhu. biosinteza (grč. kao animalno biće. pr. to on. bios. ovako je nazvao 1866. tu ontos postojeće biće) pl. bios. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). razmnožavanja itd. bioontologija (grč. biorizatora. nastala u XX veku. tj. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. bios. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). biorizacija. logia) fil. biomehavika (grč. biozofija. praktične eugenike i medicine. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. bios. npr. v. životni prostor (obuhvata: atmosferu. biotehnologija (grč. typos) čist tip. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. bfos. bios. bios. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. čista rasa. bios. biosociologija (grč. organizama koji izazivaju vre-nje itd. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. bios. psihobiologija. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. bionegativan (grč. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. bios. techne.

birokratizam. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. sexus. biofenomenologija (grč. Wirtshaus) v. nadlepggvo. bisegment (lat. vrsta lakih poljskih mostova. bios. birtija (nem. naročito u analitičkoj hemiji). biotop (grč. biped (lat. gostionica. Karlu Birago (1792—1845). bis (lat. burato) pisaći sto. biofori (grč. Burger-Meister) gradonačelnik. kancelarijske potrebe. polovljenje. biotomija (grč. bios.) mat. fig. buriner) rezati rezaljkom. razuñivanju živih tela. grč. burette) hem. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). birenirati (fr.. krateo jak sam) v. bipedalis) dug ili širok dve stope. od kojih je jedna iznad druge. birema (lat. biren (fr. grč. dvostopni. bisegmentabilan (lat. veština) skup metoda. buratine) trg. vajati. vrsta polusvilene. birokratija (fr. muz. dvonožac. . bakrorez. polu-vunene tkanine. bios. bi-pes. logia) nauka o životnim pojavama. polus stožer) dvopolan. birokratizam (fr. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. purger. bipartitio) deljenje na pola. segmentum odsečak) mat. bisegmentacija (lat. lat. dvostruka torba (u Lici). bis. torba na sedlu. Wirtshaus) krčma. predsednik opštine. kao odsečak jedne linije ili površine. pisarnica. mania) želja (ili: težnja. centrum središte) fil. ponovo. bircaus (nem. biromanija (fr. utensilia) pl. biplan (lat. birokrat(a) (fr. birger v. bfos. biocenotika. ta phainomena pojave. techne umetnost. bios. polovina. vajalica. biremis) čamac sa dva vesla. bureau. grč. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. vunom ili kostreti. nosioci života. birokratija. bureau. koinos zajednički. biocevotika (grč. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. odeljenje. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. biofizika (grč. bios. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. bakrorezac. biol. dleto. praviti grbove. staklena cev sa lestvicom. bipsdan (lat. bios. bureau. kancelarijske osoblje. biocenologija (grč. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. biocenoza (grč. bios. bipolarav (lat. deo ekologije. davnina. chemeia) deo fiziologije. bios) koji se tiče života. polovljenje. bigeneri-čan. pretežno formalističkom duhu. austrijskom inžinjerijskom oficiru. polovljiv. biparticija (nlat. bis. bissac) pl. birtija. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. birotehnika (fr. tj. bira (fr. sa dva suprotna pola. dvonog. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. birgermajster (nem. kancelarijski pribor. razdvojenje. segmentum) mat. birokratski koji se tiče birokratije. biratina (fr. ital. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. bipedis) koji ima dve noge. koji se može podeliti na dvoje. birato voj. koinos zajednički) životna zajednica. bis. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. bioblasti. spol) v. burail) trg. nazvala po pronalazaču.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. biseksan (lat. bircaus. phoros koji nosi) pl. planum ravan. bis. vrsta puplina od fine svile i vune. još jedanput. životni. krut i nadmen. bureau. bureau. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. ravna površina) avij. bis. bipedalan (lat. lat. ukočenost. grč. predsednik mesnog odbora. bios. logia nauka) v. birzeman (tur. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. biofon (grč. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. ital. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. bir-zeman) staro vreme. burin. slikovito pričati. biroutenzilije (fr. burino) bakrorezačka rezaljka. bis pes noga. bi-pes) dvonožna životinja. biocentrično posmatranje (grč. biro (fr. bios. bireta (fr. biohemija (grč. pravila. bis) dvaput. bisage (fr. kancelarija. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. biraj (fr. burat) trg. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. po drugi put.

u asfalt.) pretvaranje u zemljanu smolu. orman za stono posuće. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. biformai (lat. buffetto) tezga u krčmi. bi-. dvoličnost. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. bit (eng. posle 28. bifoličan (lat. biseksualav (lat. biflorav (lat. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). biscottino) mali. bifluevcija (lat. bis. series red. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. bitva (ital. bifilaran (lat. nem. biskup (grč. ital. ponašanje) psih. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). dvospolan. ital. konac) dvoni-tan. domeće. Dž. biskoten (fr. petrolej. okrugao kolačić. busto. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. bit (eng. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa.) prevući (ili: pokriti. grananje ili cepanje na dvoje. naročito Egipćana. bitumen (lat. 2. bifluere) račvanje reke. dvoobličan. dvoni-zan. episkopfa) v. metrička jedinica takta. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). floris cvet) bog. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. bituminirati (lat. asfalt i sl. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. naf-ta. dvolist. syllabe slog) gram. peksimit. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. bitometrija (grč. polovljenje. bisus (grč. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. bituminizacija (lat. filum nit. beatnik) l. biscroma) kuz. bisekstus. bit-muzika (eng. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. flos. u džez muzici bit označava stalno. šećerni dvopek. biskupije (grč. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. epfskopos nadzornik. The Beatles) nuz. ital. februara. behaviour vladanje. ital. bis. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). premazati) zemljanom smolom. byssos pamuk. npr. bista (fr. u debljini od 4 st. bis coctus dvaput pečen. bistoke (fr. buffet) sopstvenik bifea. biteizam (lat. niz) koji ima dva reda. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. dvorodan. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. biferan (lat. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. pravac u psihologiji. biscotto. Ginzberg. bis. bisolit (grč. biscotin. bit) l. asfalti-rati. dvosložan. lat. bifurcatio) račvanje. grč. Brust) poprsje. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. bis. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. u dva niza. biserijalan (lat. bisextilis) prestupni. biskroma (ital. hermafroditski. bisilabičav (lat. dvaput kuvan) dvopek. Bit je uvek pa-ran. biformitet (nlat. bitumivozav (lat. npr. onaj dan koji se svake četvrte godine. bit (eng. biheviorizam (eng. dvoboštvo. bife (fr. (bitlsi) čupavci. buste. bisturi (fr. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. krčmica. bifepija (fr. beefsteak) kuv. Ifthos kamen) min. dvoredan. biskvit (fr. up. deljenje na dva kraka. thećs bog) verovanje u dva boga. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. bistouri. sa dva cveta. grč. biscuit. biftek (eng. u engleskoj muzičkoj terminologiji. dvaput pečen porculan bez glazure. mladići s dugom i neurednom kosom. u teoriji informacija. bifer) vot. sexus spol) koji ima oba spola. bis. orman sa srebrninom. bistrirati (fr. bythcs dubina. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. fig. obično dug 7—8 st. a izvode ga udaraljke. folium list) bog. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta.) 3. buffet. bistori) hir. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. od dva sloga. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. trideset drugi deo jedne note.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. Keruak). bisekcija (lat. bisextus) prestupni dan tj. koji ima dva cveta. bitnih (eng. bitta) brod. ital. reke. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . okrugao dvopek. bistoquet) bilijarski štap. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. sa jednim prestupnim danom. prženo upola na jakoj vatri. pod biskup. bistrer) slikati (ili: boji-ti. bis. biformis) sa dva oblika. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). Bitlsi (eng. beat udarac) 2. biformitas) dvoobličnost. bis. sto po železničkim stanicama. bifurkacija (nlat. bifti (eng. bisekstus (lat.

tj. blanco) v. blanko-trgovanje prividno. bianco belo. blastem (grč. beo. bišof (nem. blastos. i blastocistis (grč. španski zid. biher-šrank (nem. spolnih organa i dr. radi odstranjenja. blasphemćs) bogohulnik. zapaljenje sluzokožnih žlezda. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. eteb povraćam) med. carte blanche) čista bela neispisana karta. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. min. kompozicija za dva glasa. potpuno odrešene ruke. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). pomorandžine kore i soka. rheo curim) med. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. bicintum. kystis mehur) fiziol. blenometritis (grč. meros deo) biol. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. sluz. prazno. blastos. nlat. blastula) fiziol. sulfid cinka. huljenje. zapaljenje veznice očnih kapaka. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. blamer) osramotiti. točkaš. bis. cimeta. blenna. pupl>enjem). blejzer (eng. oblik) biol. blasphemfa) pogrda. chroma boja) dvobojan. blenoragija (grč. dvoglavi ručni mišić. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. bizzarria) muz. kredit bez pokrića. belina) trg. blastos. bjanko (ital. blaziran (fr. potpuna sloboda rada. mykes gljiva) ned. mladica. blanko (ital. čist. bis. obesvetilački. gei. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blase) otupelih osećanja. opt. bjanko menica čista. kapavica. blenda (nem. blenna sluz. bicarija (ital. slepi prozor. tobožnje trgovanje. blamirati (fr. blaziranost (fr. enteron utroba) med. bruka. radi špekulacije razlikom u cenama. bicikl (eng. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blastema) biol. blanket (fr. grditi. blenna. sluzni proliv. bi-. cyclus krug) točak.) otupelost. blenengerija (grč. biceps) koji ima dve glave. biciklist(a) (eng. blastozoid (grč. 6t6s uho. grdnja. fiziol. blastemia) vot. metra materica) med. blenna. blenna) kec. bjanko. blenna. velosiped. bela boja. im. alat. lučenje sluzave tečnosti. obesvetilac. korita. blasfemija (grč. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. Blende) apx. blastos. grč. ñerma koža) fiziol. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. blenotorea (grč. bogohuljenje. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). kuditi. belo. slepa vrata.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. neispisan. blenna. zametni mehurić. canere pevati) huz. hartija. blastoderm (grč. blasfemist(a) (grč. blastule. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. izdanak. neograničeno punomoćstvo. blekvud (eng. bis. od dve boje. bicinij(um) (lat. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blasfeman (grč. Bischof biskup) piće od crnog vina. aden žlezda) med. blazon (fr. udubljenje u zidu sa svodom. karanfilića i šećera. . obesvećivanje. povraćanje sluzi. neosetljiv. tj. black (fr. ukor. procurim) med. nauka o grbovima. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. grč. čist formular. kožica zametao g mehura. preživeo. blanko-kre-dit otvoren kredit. pogrdan. zasićenost. izneti na rñav glas. blastema (grč. beloća. svetlosti sa strane. karta bjanka.-fr. kart blanš (fr. lat. očiju. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. heraldika. neispisan. rñav glas. čist. rheo tečem) med. vrsta šampanjca. us. huljenje na boga. velosipedist. blason) grb. blenna. blasphemos) bogohulan. v. blašpe (fr. obrukati. bihromatičav (lat. blaser. psovka. zametni mehur. blena (grč. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. ophthalmos oko) ked. biceps (lat. kephale glava) v. zasićen i presićen. blanš (fr. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. blamage) sramota. bicyclist) onaj koji tera točak. prema potrebi. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. regnymi izbijam. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blamaža (fr. blenoftalmija (grč. curenje iz ušiju. preživelost. pokuditi. blastomikoza (grč. blanche) pr. blenadenitis (grč. bicefalan (lat. kapavac. bikefalan. blenorea (grč. bicycle. blastos klica. blanche) beo. blastos. neosetljivost. blanc. klica. blastomere (grč. sluzna srdobolja. prekor. blastula (grč. kuñenje. eidos vid. blenna. blenemeza (grč.). sukno za filtriranje. punomoć samo sa potpisom. Bucherschrank) orman za knjige. belilo. belina.

Blume) poznavanje cveća. bluming kondišn (eng. munjeviti rat tj. nemir kod teških bolesnika. ptosis pad) med. zatvaranje železničke skretnice. zajednica. vojnički koporan. osigurati od zrna. obmanjivati. blokiranje (fr. Blume cvet. blessure) ozleda. opsada. rezanje) med.) pl. blond. iskra. čamcu. biondo) plav. bluza (fr. blumirati (nem. blondin) plavušan. fig. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. blond (fr. tip. blondina. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. bloki-ranje. bluette) varnica. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blestrizo bacakam. celina. treba: plombirate. vojske. automobilu. ojačavanje rova. blokflauta (nem. blondine) devojka ili žena plave kose. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. blefaritis (grč. blepharon. spasmos grč) med. blefarotomija (grč.). rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. kulica. blepharon. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. farsa. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. hvatati na zbunjivanje. blinji (rus. blondina (fr. ojačati rov. blinder) fort. pivo. up. podizanje cveća. kol. sluzave mokrenje. prevari. Blockhaus) voj. opsada. suženost očnih otvora. osobito u sportu. bloc) veliki komad (npr. blefaroftalmija (grč. bluff) plašiti. velika količina (robe). uron mokraća) med. panj. zapaljenje očnih kapaka. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. Blue Book) „Plava knjiga1'. obmana. ucelo. fleš. blindaža (fr. plomb) pogrešno. šanca gredama. pretvarati se. blonde) čipka od sirove svile. ophtalmos oko) med. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. blepharon očni kapak) med. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. hvalisati se. mali pozorišni komad pun desetaka. udvarač ženama. municije i sl. blefaroptoza (grč. sličan svirali. zatvoriti skretnicu. tome sečenje. zatvor. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). up. zaplašiti. slični palačinkama. en bloc) naveliko. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. plomber) pogrešno. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blindirati (fr. plavuša. kicoš. obmane. blefaradenitis (grč. od finog pšeničnog brašna. gomila (knjiga). grč očnih kapaka. čamac. blondine) v. Blockflote) nuz. blepharon. dobro. ital. svetao.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. avionu). šanac gredama. blepharon. tip. fig. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. ruski kolači. sveska za pisanje ili crtanje. blickrig (nem. bleh (nem. okloplji-vanje. blenna. hrpimice. cvećarstvo. blokada (fr. bacakanje. an blok (fr. blokirati (fr. prevrtanje. zastrašivanje. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. mladić plave kose. oblaganje čeličnim pločama. zbunjivati razmetljivom reklamom. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). Blu buk (eng. blokhauz (nem. blefirati (eng. mermera). blesura (fr. mustrama od cveća. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. zavaravati. blondin (fr. blepharon. ital. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. blooming condition) sp. phimosis suženje) med. bloccata) voj. žućkast. treba: plomba. blefarospazmus (grč. trupac. veliki odlomak stene. hapsana. blok (fr. tvrñave. praviti se. spadnutost očnih kapaka. duhovita sitnica. blouse) laka gornja haljina kod žena. nazvala zbog žućkastog sjaja. blondinka (fr. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima.) voj. grañ. treptanje. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. blefarofimoza (grč. ñuture. povreda. karaula. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. otvorene boje. npr. blomba (fr. zapaljenje žlezda očnih kapaka. bacanje prašine u oči. klada. zavara. plavojka. poza. blista (fr. avion). blindage) fort. zaštićivanje od zrna (projektila). gomila. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. bloquer) v. mnoštvo. Blitzkrieg) voj. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blepharon očni kapak. dosetčica. žmirkanje. blestrizam (grč. bacam tamo-amo) med. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. iskrica duha. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. blef (eng. automobil.) med. blonda (fr. blombirati (fr. obmanjivanje. blokada. blefarizam (grč. zatvaranje sa svih strana grada. . blumistika (nem. aden žlezda) ked. blocus. varati. blokaža (fr. oklop (na ratnoj lañi. Blitz munja) v.

fr. bottomry) trg. naročito plemić veleposednik. po nače-lu: dok traje nek laje. Hrvatskoj. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. boa constrictor) zool. npr. zmijski car. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. baobab. kablova. buza. Bugarskoj. bojkot (eng. momče. bogus) irsko narodno piće od vode. bodmeraj (nem. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. beaujolais) vrsta francuskog vina. blue-stocking) „plava čarapa". boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. bodul. fig. prekid svakog op-štenja s nekim. prirodnim životom. bobine) kalem (za konac). crven kao krv. up. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. bogdo-lama (mont. pamučni til. boatu (fr. udav (najveća zmija u Africi i ist. engleski til. Bosni. umetnici. boi-najf (eng. božur (arap. . bobslej (eng. planinski tesnac. bogus (ir. bogaz (tur. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. Obotriti. Makedoniji. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. kalem od namotaja bakarne žice. bobslej. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . kor. boheme) način življenja boe-ma. šećera i drugih dodataka. bojer (hol. bobina (fr. boemerija (fr. bojkotovati (eng. moreuz. čergari. eng. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. boiler v. bobby) pl. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. vinara. duhovni poglavar u Tibetu koji. književnici. boabab (amh. boj (eng. bobi (eng. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. boit-tout) čaša bez postolja. iznos berbe grožña. studenti i dr. bodega) podrum. kotao. guša. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. bonrin) plemić koji je i ratnik. boei) v. Bodmerei. boetetika (grč. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. busur) bog. boy) dečko. boa (nlat. ždrelo. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). bobinet (eng. bogumili pl. kod anglosaksonskih naroda. bobadiljizam nepravedno.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. bob (eng. fr. bogatiri (tur. drevna pijanica. od danas do sutra. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. krčma. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bobbinet. magazin s robom u luci. boa. božole (fr. ispičutura. bojar (rus. proizvodi se u predelima severno od Liona. bu za. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. to bob) v. bogaz grlo) grlo. bogumili. lažno optuži-vanje (po šp. Indiji). v. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. bova (ital. bojler. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. nadimak londonskih policajaca. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). Dalmaciji. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. patareni. bojler (eng. Džemsa Bojkota. bodolo) ostrvljanin. v. neuredan život. + 1502. fiz. sluga. kod bojkota strane robe u nekoj državi). bodega (šp. po pravilu neuredno. ili na oboje ujedno. kajmaka i šećera. u Rumuniji: plemić. Bodriti pl. bohemes) pl. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. boduo (ital. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. skraćeno: bob.. deminutiv imena Robert). koji »sive svojim naročitim. klanac. god. život od danas do sutra. kosovski božur divlji božur. pere. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. zajedno sa dalaj-lamom. baka. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. rakije. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije.) bog. boiler kazan) kazan. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). bahader) pl. bogomili pl. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. fig. v. upravlja zemljom. boemi (fr. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). tur. induk-cioni kalem. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka.Bob je. dečak. boja (hol. raste na Kosovu. fig. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). boza (pere. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode.

pesničar. grč. bocca. bulletta) cedulja. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. fr. ručna granata. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. bokskaf. bombos potmuo. sp. boccale. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. bosco. vrč. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. oružje za bacanje. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bole zrak. boletus pečurka. osnovana oko 1890. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. pod. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. pesničanje u rukavicama razne težine. boksovati se. bolos) v. okamenjena gljiva. bolonjske bočice fiz. šećera. ma-njina. „plemenitoj veštini". bokal (fr. grč. dubok ton) voj. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. ngrč. bolonjska škola slikarska škola koju je. loža u pozorištu. balon. bol. glavom i leñima. buldogu slična rasa nemačkih pasa. bolletta. boks. moreuz. boks (eng. praćen pesmom. do tetke kategorije (preko 79.. boljševici (rus. ital. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. živa i okretna. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. box) 1. boljševizam (rus. bombe. bolidi (grč. priznanice. bomba. razreñene od strane Lenjina. up. bollo. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. pristalice boljševizma. lemnoska zemlja. bolometar (grč. bokaža (fr. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bolis. nlat.. astr. Bokseri (kin. ital. zaliv. kastanjetima. box) 3. veća čaša s poklopcem. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. guranje i udaranje nogama. srednje veličine. bolos) hem. bolivijano (šp. boxer) 1. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. rudnjača. tzv. otvor. grč. kratak. boks. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bol (lat. bolstit (lat. bomba (fr. fr. zračni termometar. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. . digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. bok-sovanje. bolas (šp. Francuska). bucca) usta. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bolvševiki „članovi većine". sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). atomska bomba. strela) pl. bulengren. kutija. bokseri se dele s obzirom na težinu. up. boks-meč (eng. bolero (šp. bascagium) šumarak. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. up. svaka runda 2—3 minute. bocal. kineska tajna organizacije. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". železna ili čelična lopta. ulaz. bolus. naziv po mestu Bo (Les Baux. boleta (ital. box) sp. bokser (nem. bola (eng. tući se pesnicama u rukavicama. ušće. sp. boksovanje (eng. velika bokasta boca. bokasin (ital. šp. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). do struka. većina. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. lat. potkraj XVI veka. v. grč. bokser (eng. boks (eng. 1555—1619). boks (eng. boksovati se (eng. koja je 1900.800 kg). jedan od glavnih izvora aluminijuma. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). zbog čega se mogu i danju videti. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. zatvor za potkivanje nemirnih konja. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. metron) fiz. bolus. bolus.378 kg). bocage. ital. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. boksati(se) v. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. bocassino. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci.000001 * °S).boka 122 bomba boka (ital. boksit min. hidrat čiste gline. Voheg) 2. lug. bolldos hitnuto. bolites pečurka za jelo) kol. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. bouche. gitarom ili tamburinom. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. boxcalf) 2. v. šumica. box) pesničati se. bolus (lat. boling-grin (eng. staklene bočice kru-škasta oblika.

bombardovati v. fig. unutarnja vrednost. bombonjera (fr. pamuk. bondirati (fr.. bombardje. ljubavnim izjavama. bon pur (fr. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. istoč-noindijski kaluñeri. bonificirati (lat. bonsek.bombaža 123 bonton bombaža (fr. konfetama). politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. lat. sigurnost nekog potraživanja (supr. bona mente (lat. bona dobra) 1. bombazen (fr. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bona adventitia) pl. često sa dodatkom želatina. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. na lep način. bombyx svilena buba. kazati). dobra (ili: imanje) maloletnika. visoko-paran. svi-lasta materija. poboljšati. bona mente) u dobroj nameri. bombastičan (eng. imanja. Kini i istočnoindijskim zemljama. bombiks (grč. izvrsnost (u smislu izrade). facere. veseljak. nasleñena dobra. dosañivati kome (molbama. bonhommie) prostosrdačnost. u kojoj se drže bombone. poslastica od istopljenog. fig. imanje. prav. dobrodušnost. naivnost. bombaš (fr. bondir) skakati. bombardirati. nasledna dobra. imetak. bonvivan (fr. bond) pismeno jemstvo.. devojka za decu. bonom (fr. bombardovati.). bonne) 2. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. dadilja. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bonvivant) veseli brat. priznanice. Americi. bombona (fr. sviloprelja. sujeverni popovi. preterana prostota. vrsta keplovane svilene tkanine. bansek. grč. v. bonaca (ital. bonitet (lat. potvrda prijema. važi za . bombardje (fr. prav. bon-sans (fr. onaj koji vrši bombardovanje. bona hereditaria) pl. bon ton) dobar ton. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. poboljšanje. otmeno držanje. bond (eng. bombast) lit. ukusno nameštena soba. preteran. preterano kitnjast. bombardier) voj. bons a vue) pl. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bonitas) dobrota. vrsta ženske kape. bombyx pamuk) zool. propinjati se. bonaparte™ pl. aromatiziranog i oboje-nog šećera. nlat. bonum dobro. bonhomme) dobričina. u dobroj nameri (učiniti. bacati avionske bombe. poverljivost. podskakivati (na konju). nalog za plaćanje. veritet). 2. tobdžija. nalozi koji se isplaćuju odmah. bujica reči. ostavština. . bombardare) voj. svila. krupnorečiv. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bono modo) dobrim načinom. vojnik bombaškog odeljenja. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. sveštenici Budini u Japanu. bombast. Wandriegel. bonz a vi (fr. bombarder (fr. fig. bonton (fr. bona minorum (lat. fr. zatucane popeskare. popraviti. bona fide (lat.) pl. bon pour) dobar za . bonomija (fr. naivčina.. bombyx. bombardirati (fr. bombast (eng. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. poboljšavanje. bombo) vrsta rakije od ruma. vata za ispunjavanje haljina i sl. bombyx pamuk. bonze (jap. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. bombaš. svojim pesmama i sl. bonbona v. obično ukusno i luksuzno izrañena. valjanost. bona hereditaria (lat. bo-nifier) naknaditi. popravka. up. vrsta pamučne tkanine za podstavu. bonette) voj. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. proneti se. dit. bombarder. bona fide) dobronamernost. bacač bombi. bono modo (lat. bona minorum) pl. menica. trg. brašna. nalog za izdavanje neke robe. prirodna obdarenost. svila) pamučna svila. bombardeur) voj. dobra. nego potiču od neke druge strane. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bonificatio) naknada. bon (fr. nadmen. bombycinus. obaveza. bonifikacija (nlat. prav.. slada (malcbombona) ili voća. bona (fr. bonbon) šećerlema. bombona. mirnim putem. naduven (način pisanja. bonbonniero) kutija ili kor-pica. popust u ceni. platna sposobnost. bonbon. čičica. dobronamerno. bombasin. . naknadno pridošle dobra. prostosrdačan čovek. bona adventicia (lat. odštetiti. bombikometar (grč. lat. priznanice. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). svilena buba. grč. bondruk (nem. bombe (eng. pl. bona (lat. bcmbyx) 1. popravljati. bon) trg. muskata i šećera u Sev. ukusno namešten stan i sl. osoliti koga. po viñenju. bombe) v. boneta (fr. bonum. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. . izražavanja). služavka. odšteta. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve.

bortna (nem. ivica lañe. redni broj 5. burdelj. bordat (arap. fig. ulublji-vati. borani. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. bordaža (fr. talasastim figurama. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. nešto sitno. phobos strah) strah od Prusa. opšte dobro. bosa (fr. pervaz. tur. jedinjenje bora. boreas) severac. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). borne) ograničen. porub. bordeaux) boja crnog vina. borusofobija (nlat. savetovanja. rub.(grč. botane trava) skupljati biljke. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja.) 2. ograničen. gajtan za opšivanje. Borte) v. kor. oblo-žiti lañu daskama. borusomanija (nlat. novčanik vrednosti. borax) hen. burani) zelen mlad pasulj. vrlina. boršč (rus.bonum 124 botano- bonum (lat. spisak računa. borgis (nem. opšivati. moru. up. bozza) grba. bordel (fr. voska. ital. bosirati (lat. bordo-boja (fr. neiskusne. bosseler) ulubiti. pl. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. mali. postaviti granične belege. bore] v. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. Muhamedov ogrtač. gipsa. igra karata slična vistu. bord) 2.811.) pl. fig. bosse. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. a manja od garmonda. ograni-čavati. bosaža (fr. sto. . lista. bu ši lica. jedna vrsta plesa. sudnica. borer (nem. botano. nerazumljivo. nešto uprošćenija vrsta valcera). čvrga. borax. borda (arap. porubljivati. arap. porubiti. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. 2. buraq) hen. Aziji i Kaliforniji. okvir. sto za kojim se drže sednice. korist. pervaženje. knjiga u kojoj su računi. znak V. način otesavanja kamena. državna korist. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. okrajak. bosko napasam. šarama. botanika (grč. borda 2. hrana. soli borne kiseline. tj. borati (nlat. bord (eng. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. bostan) lubenice i dinje. Borgis) vrsta štamparskih slova. biljni) poznavalac bilja i rastinja. lat. šare. boraks (nlat. boselaža (fr. novac za hranu. mrke boje. bossage) arh. botanikos travni. sreća. boreas. igre (američka. fr. važan za industriju. kvrga. Americi. boselirati (fr. vrt. bordirati (fr. buraniyya. borniran (fr. borda (fr. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). umeriti želje. grč. pervaz. Borussia Prusija. botanizirati (grč. severni vetar. boreas (grč. borner) ograničiti. ograničiti se. element atomske mase 10. veća od pešta. bordel. nevažno. bor (nlat. borealis) severni. javna radnja. nazvan po gradu Bostonu u Sev. borealan (grč. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. preimućstvo. skučen. sud. sred. bordo-vino (fr. nadleštvo. bona. gostionica. brežuljkastim. hen. tj. dar. up. fig. board) l. me- nica. daska. boston (eng. omeñiti. fig. sprovodio pismo. borda 1. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. Borussia. borde) l. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. materijal za oblaganje lañe. Bohrmaschine) naprava za bušenje. tačka topljenja 2030°. trava. boranija (arap. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. raditi ispupčene. bortna. zeleno. bording (dan. bord (nem. bordage) oblaganje lañe daskama. kost. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). venac. manja laña u Ist. kamene meña-še. bordure) ivica. sever. mržnja na Pruse i sve što je prusko. bašta. botaničar (grč. botanike) nauka o biljnom svetu. u grupi). bording) kor. Bohrer) burgija. umeravati. bording-haus (eng. krstariti. nemetalno čvrsto telo. bordereau) trg. bord ov tred (eng. up. bordro (fr. bosokteriti (od nem. bordello) javna kuća. porubljivanje. grč. boreiaios. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. sa četiri igrača. talasaste figure. mahune. bonum publikum (lat. odbor. izvod. glup. grundirati. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. bornirati (fr. ital. ivica. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. border) ogoliti. bonum publicum) dobro države. bostan (tur. boston) l. javna kuhinja. bosselage) rad na ispupčenim. bonum) dobro. opus rusticum).) v. laña. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. opšivanje. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. o biljkama i rastinju. kozmetiku i medicinu. oivičiti. tamnocrvene. Bord. bordura (fr. širit. bordat. baviti se biljkama. bordižati (ital. board of trade) trgovačke komora. bora (ital. bor-mašina (nem. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački.

lalia govor) med. teško. botella. bohca) l. phagos) zool. bradys. bolesna usporena delatnost srca. bravur-arija (fr. v. botega (ital. botane. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. gluvoća. bradisurija (grč. philos) ljubitelj bilja. šamija. botulus kobasica) ned. bravisimo (ital. hrabrost. Bafel) trg. bravour. valjano. od usoljene ikre morskog lipena. botrys grozd. botanologija (grč. bradys spor. botane. boche) v. roba za odbaci-vanje. bradikardija (grč. u obliku grozda. bragerdizam (eng. vrsta duvana. delija. botanika. u južnoj Evropi i na Levantu. mykes gljiva) med. Brabansona (fr. bothrion jamica. botriokefalus (grč. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. bota larga. -ites) pl. sporo prokuvavanje hrane. botelar (nlat. bradys. fr. pri mucanju). tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. ital. kamen grozdasta oblika. bavella. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. uron mokraća) med. crven izraštaj na ruci ili nozi. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. botarga. krčma. bradilogija med. bošerija. vinara. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. brabancons) pl. usklik u znak odobravanja. hvastanje. 4. bravoure.) 2. kepha-1e glava) zool. botane. botanomantija (grč. botel (od nem. bogće. platno kojim muslimanke skrivaju lice. najmljeni ubica. geol. botriomikoza (grč. bradiekoja (grč. bradifazija (grč. kelner. 5. botane. kardfa srce) med. sperma seme) med. grapho) opisivač bilja i rastinja. botane. neustrašivost. botriitičan. apotheca) dućančić. odlično. botroilit (grč. brabansoni (fr. bradys. teško slušanje. varenje) med. . nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). aria) »uz. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). balota. junačko delo. brabanta (fr. okamenjene biljke.). 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. botanološki. bradispermatizam (grč. 3. botriotičan v. bradilalija. botanoliti (grč. bragozzo) pop. otpaci. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). boš (fr. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. pesništvo. sluga. akuein slušati) med. botriotičan. onaj koji voli da se bavi botanikom. bocherie) Nemci. biljojeda životinja. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. furda. rñava. mala trgovina. v. ital. botane. povezača. braggard) razmetljivost. bottega. masaomai žvakati) med. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. botane. tur. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. botellarius) šef kuhinje. bradys. bradys spor. teško. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. čamaca i dr. bravura (fr. bradimaseza (grč. junak. pregača. bradipepsija (grč. botrys) grozdast. rñava probava. vrsta holandskog platna. bradilalija (grč. botriitičan (grč. phemi kažem. botanofag (grč. stranturija. živi u tankom crevu čoveka. tunjevine i dr. bošča (pere. bošerija (fr. čuvar životnih namirnice na brodovima. psa i dr. bragr) pesnička umetnost. lak ribarski brod sa dva jarbola. marama. bili u engleskoj ili francuskoj službi. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. botane. lithos kamen) pl. bradys. pokvarena roba. valjan i vredan čovek. ital. hvalisavost. bragura (stnord. gaće. bošonerija (fr. teško žvakanje.. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bravo) l. botarga (nm. naročito u HP veku. boča (ital. lat. bradys. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. sjajno. botanofil (grč. boščaluk (pere. širokočlana trakulja. okamenotine grozdasta oblika. pr. bofl (ital. brabante) trg. geol. 2. bradilogija. govorim) med. tako je! bravo (ital. boutique. botanografija (grč.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. težak. vrlo lepo. tro-vanje pokvarenom hranom. spor i težak govor usled mane u govornom organu. „Marseljeza" belgijske revolucije. botriiti (grč. up. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. nauka o biljkama. odlično! bravo (ital. Mthos kamen) min. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. čarape) uvijen u bošču. botulizam (lat. botrys grozd. nem. bragoc (ital. pepsis kuvanje. brabantski vojnici koji su. bottarga) jelo slično kavijaru. botrys grozd. up. biljožder.-tur. botanolog (grč. junaštvo. up. bravura) valjanost.

Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. kratkovidnost. 1789—1858). branche. Brahma. brachys. branchos) med. branža. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. tj. pristalice učenja Džona Brauna. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. naročito donji deo ruke. brandy) v. ali se krije u samom smislu rečenice. npr. smeñ. brauning (eng. Bramarbas (šp. poziv. brahijum (lat. brahiodonti (grč. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. Brand) med. nejednake veličine. M. koji je kratke staze. orao vidim) med. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. nizak. grivna. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. brahmana) pl. strana broda. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. deo. mali. bracelet. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). branhus (grč.) kratkovek. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. brazilin. brašna (fr. grč. brahmanizam. brachys. braon v. junak na jeziku. brankar (fr. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. bramani (sskr.(grč. abrakadabra. lat. v. brachiale) narukvica. rukunice (na kolima). brachlon mišica. braun. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. odus. brahidaktilija (grč. obično 6 do 7. brazilejin v. braunijanizam. bramanizam (sskr. čovek koji ima kratku lubanju. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. paljba iz topova sa jedne strane broda. zool. moć. suprotno: makrobiotika. brazletna (fr. promuklost. broad-side) kor. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. 1735—1788). koji živi malo vremena. branche) v. zapaljenje krajnika. sila. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. up. gangrena. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). škrge. phrasis govorenje) med. morbus Brightii) med. brendi. lokalne izumiranje jednog dela tela. bramaizam (sskr. nepotpun. brahikatalektičan (grč. ogranak (jedne nauke. brahidromičan (grč. brander (nem. odćntos zub) zool. barut. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. branhije (grč. koji ju je prvi objavio. brachys. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brahigrafija (grč. ret. kephale glava) ampon. brakadabra fbracadabra) v. biti junak na jeziku. brahilogija (grč. uroñena kratkoća prstiju. med. koji je smešten u kundaku. brachys. nekroza. šalitra i sl. Brajtova bolest (nlat. brachys. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. kestenjast. brahibiotika (grč. brahibiotičan (grč. brancard. odsek. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. 1749—1814). bramarbasirati (šp. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. ručni. priperak. branža (fr. nasilan. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. branche) nosila. bradifrazija (grč. daktylos prst) ampon. brahijalan (grč. ručni) mišićni. stenograf. branchion) pl. ruka. brahma) v. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brachys. struka. u sisara. . brachys. brachium. brahigraf (grč. brad-sajd (eng. v. Brahma) v. brašna. brahilog (grč. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. sitan. brachys. brandi (eng. braun) otvoreno mrk. brahi. bractea list) bog. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. brankar-kola teretna kola bez lotri. bradys. engleskom mehaničaru Bramah-y. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. braunijanci pl. ital. prema tome. brachialis mišični. brachfon) mišica. tj. brahmanac.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. ruka. brahikefal (grč. braunijanizam med. brahmanizam. Brand požar) brod na jedra. lat. Brama (sskr. brakteja (lat. fig. Brahma) v. uža oblast zanimanja. Brauningu). brachy-katalekti-kćs) četr. Amerikancu Dž. naročita. brazilejin. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. brachys. Bramahova brava. nekog posla). v. poreklo bolesti je. brand (nem. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode.) hvalisati se. branca) grana. od prstiju do lakta. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. brahimetropija (grč. nasilnički. me tron. up.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. bramar) hvalisavac.

brač (ital. srednji deo lubanje. povlastica. viola. insekti koji imaju kratka krila. sipnja. bredizam med. povelja. kočnica. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. Brahman) ind. brahisilabus (grč. brahmanizam (sskr. brachfon ruka. brahiteleskop (grč. up. dekret. sažet i jezgrovit govor. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. bez uvijanja. . i po tome liče na školske. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. breviotipija (lat. bremzovati (nem. pteron krilo) pl. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. bregma (grč. bremza (nem. a izvode je obično trubači i saksofonisti. sp. breve d'envansjon (fr. bremzati. brachys. g. brachys. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brevijatura. imaju dva kapka. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). breveter) dati. brahmaizam (sskr. zool. skraćen naziv za brahiteleskop. brachys. breakfast) doručak. brevet) diploma. brandi. breda vrsta mašinske puške. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). up. sa poveljom. patent. točkanica. životinje kratkih krila. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brahmani (sskr. cikloida. Bremse) teh. kratkih krila. odsecanje ruke. pesnike. otprilike osam vekova pre naše ere. komanda za prekid borbe u boksu. lovačka kola sa 3-6 sedišta. kratak dah. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. brevijacija (nlat. v. vrsta tambure za pratnju. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. patent. brandy) rakija prepečenica. skia senka) geogr. linija pada za najkraće vreme. brahiscijan (grč. kratkih nogu. Brahma (sskr. breviatura) v. brevijarij. teme. na razdaljini. brachys. bremsen) v. grč. brev(e)te (fr. brevis. kratkim putem. patent. brevete) pr. sa patentom. vladaocima i dr. brachys. pus. typos otisak) ouz. brevis kratak. brevilokvij(um) (lat. brendi (eng. kratkokrilan. veoma rasprostranjene morske životinje. štimuju u s. brekfest (eng. chronos vreme) kat. uspravno). nota koja vredi za dva cela takta. zakočiti. brahiopode (grč. neku vrstu komentara Vedama. nauč-nike i političare. skraćenje. brahiptera (grč. brachistos najkraći. breviarium) v. štampanje nota. Brahman (sskr. povelju. brev(e)tirati (fr. breve) svaki zvanični pismeni akt. kratke latice. brachys. kratak izveštaj. pods. brahiotomija (grč. up. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. 1795—1860). kratkih latica. breviatio) skraćivanje. osnovana. brevipedan (lat. brevis. brevijarij(um) (lat. brahit opt. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). ruke. brahicefal antrop. koji ima kratke metričke stope. brevis kratak) muz. astma. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. koji ima kratke cvetne listiće. tele daleko. četr. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. kratak spisak. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. brevijar. temno sečem) hir. brevet d'invention) pronalazačka povelja. viola di braccio) muz. brachy-pneuma) med. breve (ital. diplomu. (fr. Brahma) starije učenje o Brahmi. metron) med. brahma) indijska religija. kraća improvizirana fraza u džezu. chronikos vremenski) kratkotrajan. brevijar (lat. patentiran. rpeb dišem) med. kočiti. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. fil. brahipetalan (grč. bregma) anat. brevi manu) otvoreno. uzetost grudi. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. petalon list) bog. Brahmana (sskr. d'. = hipnotizam. odmah. podos noga) kratkonog. brevijatura (nlat. a'. koji su. bremza™ (nem. sa diplomom. brahipodav (grč. brachys. brahipneuma (grč. brachys. kratkih nogu. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brevis (lat. tj. pismo. pes noga) kratkonog. podos noga) zool. brahipteran (grč. kratak izvod. break) otvorena kola na 4 točka. naročito papino pismo državama. ukočiti. molitvenik. brahipneja (grč. dajući oduvek sveštenike. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brachfon. brsvi manu (lat. kratkovremen. brahikefal. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. skopeo gledam) opt. bremsen) teh. sprava za merenje mišice. brahistohrona (grč. brachfon. izdati dekret. loqui govoriti) kratak. brachys. brek (eng. brahihroničan (grč. brevijacija. muz. breviarium) kratak pregled.

mantis prorok) veštak u tumačenju snova. bretona (fr. brizo spavam. 2. brizer (fr. krasan. bretelle) uprta. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. brigmos. breskva (pere. brik (eng. remen. raskoš. brilijant (fr. šteta. fugovanje. brephos. brig. brillare) sjati. brigg. učiniti da se nešto odbije. brigadist (fr. fr. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. 3. vo. brillantine) kozi. vetrić. odskočiti. brigadist. blistati) sjajan. brikolirati (fr. par brikol (fr. v. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. . razbijač. jajeta i sl. zarezivati nekoga. brigant (ital. brigantine. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. Brigantine) tor. briller sjati. pokrajini u severnoj Francuskoj). brizo. voj komandant brigade. up. up. fr. naročito starinske.brener 128 brimada brener (nem. bradu i brkove. brefotrofij. odskoči. tropheus) zavod za nahočad. brig. v. veličanstven. 2. plahovito. brezza) blag morski vetar. — št. otuda fig. za sto naoružanih ljudi. par bricole) posredno. breša (fr. sabijen u obliku opeke. briseur) lomilac. brycho škrgućem. up. razara. odboj lopte od ograde. prodor (u zidu. brigma. bretanja (fr. blistati. vrsta mirišljave masti za kosu. voj. brizantnost (fr. briketaža (fr. uštrb. pljačkaš. presovati u obliku opeke. rasprskava. prekoramnik. utvrñenju). briljantan (fr. briser. fig. briljirati (fr. oramenice za držanje čakšira. bricola. briquette) nešto u obliku cigle. brizomantija (grč. brilijant. kovrdžati kosu vrućim gvožñem.) bog. rukovodilac radne brigade. bretela (fr. buntovnik. brigade) član radne brigade. bricoler) odbiti. brikola (nlat. brillante) iuz. briljantina (fr. cigle sitan. brephos novoroñenče. lopte. briser) rasprsnost. starež. zaobilazno. brygmos) med. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). veoma vatreno. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. brefotrofeum. brizantan (fr. sijati. raditi zaobilazno. brefotrof (grč. zavod za ishranu i podizanje dece. velelepnost. brikabrak (fr. veličan-stvenost. kod bilijara: odskok. rasprska-van. telalnica. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. brigg) mor. briller. razornost. briljantnost (fr. odličnost. briljant v. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. brigata) l. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. breccia) kol. hozntregeri. razne umetničke stvarčice. 2. ital. naročito brilij aktima. brephos. breccia) voj. brefotrofeum (grč. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. bretele naramnice. brigada (fr. briljantirati (fr. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. blistavost. voditi računa o nekome. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). prelivati se u svetlosti. brillant) sjaj. briza (fr. brigmos (grč. fig. ne raditi časno. briket (fr. blistav. prolom. prednji valjak na spravi za predanje. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brennen) l. fig. briše. hajduk. brigadier) l. bretagne) stari francuski ples udvoje. kaiš za nošenje tereta. razorna snaga. ital. sposobnost rasprskavanja. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. brimada (fr. briketirati (fr. brenovati (nem. koji razmrskana. ital. fig. sa strane. brillant. brig (eng. obzirati se na nekoga. odska-kati od ostalih. tropheus) v. u prah pretvoren materijal.. lopte ili jajeta. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. tropheus hranilac) nastojnik. brisant) koji lomi. briqueter) popločati ciglama. odličan. brigantina (eng. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. svetleti se. vrdati. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. brigadir (fr. vidno se isticati. brig) mor. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. brigma (grč. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. breche. lukavo. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. svetao. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. ital. brizomant (grč. brigante) drumski razbojnik. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. nem. breča (ital. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. cigle. fig. starinarnica. briljantin (fr. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. brigade. brilaite (ital. divan. povetarac. mala jedrilica sa dve katarke. bedemu. živahno. rasprsan. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. bric-a-brac) starudija. upravnik bre-fotrofeuma. divota. konjički podoficir u francuskoj vojsci. brefotrofij(um) (grč.

broker (eng. up. brumaire. oktobra do 24. broyon) tučak za mrvljenje. tečnost veoma slična hloroformu. bromos) fark. oseći se na nekoga. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. vezivo. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. bromium) xex. brokat (ital. so bromovodonične kiseline. svilom. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. broder) vesti. Brodvej (eng. pre n. bučno. brunet) crncurast. kulturno središte. ital. bojiti (ili obojiti) mrko.. bromov preparat. bromos smrad) hem. broma jelo. trljanje boja. poznati lek za živce. nlat. bromatologija (grč. crnomanjast muškarac. za izradu stonog pribora. brunette) garavuša. morske. utisnutim u zlatu i srebru. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. od 23. brokule (ital. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. obično industrijske proizvodnje. brion) vrsta dobrog francuskog vina. god. bromos smrad.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. ili samo od pamuka. logia) nauka o jelima. broderie) vez. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. up. mahovinast. broker) trgovački posrednik. novembra. brodirati (fr. crnka. broma jelo. broma jelo. magleni mesec (18. Brokhaus (nem. sa utkanim krupnim cvetovima. brom (grč. e. lat. Brodway) „široka ulica". brion (fr. bele. bryon mahovina. srebrom. starinar. naročito slikama. bronzo. brokeraža (eng. broajon (fr. telalin. bromos) ned. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . crvenkastomrka teška tečnost. brunir) metalne predmete mrko uglačati. garavko. mesto srebra. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. vrsta žutog. životinje iz porodice „pamekušaca". Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. briologija (grč. briozoe (grč. bridge) igra karata. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. bromoform (nlat. briskirati (fr. trovanje bromom. bronzana bolest med. znak Vg. brusquer) brecati se. brioidan (grč. bronza (fr. vezenje. nauka o sredstvima za ishranu. brokantirati (fr. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. eidos oblik) bog. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. Britiš mjuzeum (eng. prebiti preko kolena. kićenje. srebrnaste boje. bridž (eng. od svile i pamuka. hteti nešto brzo sprovesti. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. senzarija. — 9. bromizam (grč. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. brokatel (ital. brioso) muz. bryon. bromatometar (grč. bryon. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. izvesti zlatom. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. slična vistu. trgovina vezivom. brnistra (ital. figurama i sl. broccato) zlatotkanica. bromoformium) farm. cinka i gvožña. reñe slatkovodne. nemetal atomske mase 79. brodet (ital. šumno. up. ulep-šavati izmišljenim dodacima. prenagliti čime. jako nadražajnog mirisa. brinirati (fr. brinete (fr. osnovanom 1805. velikom nem. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. sličan mahovini. briozo (ital. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. brimera UŠ god. broiler) vrsta pileta za pečenje. upotrebl>ava se. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. broker) trg. teška. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. brinet (fr. vladu u svoje ruke). obrec-nuti se. makleraža. osnovan 1753. tela-liti. bromatika (grč. bromatografija (grč. naročito slikama. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. nauka o mahovina ma. god. ulepšavanje. logia nauka) bog. brokanter (fr. živahno. bromural (grč. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. bromid (grč. plameno. pocrniti. legura (slitina) bakra. nlat. zoon životinja) zool. ginestra) bog. kon brio.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. fig. srebrotkanica. bronzium) tuč. brodsrija (fr. nazvan po izdavaču. brojler (eng. krasiti. element. fig. seizal. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. makler.909 redni broj 35. bronze.

zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bronhijalni katar. bronhijalni (grč. aparat za pregled sluznice bronhija. dnevnik pazara. surov. brutalitas) surovost. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. životinjsko ponašanje prema kome. meko povezana knjižica. operativne otvaranje dušnica.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. plesso udarim) med. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. bronhije. štraca u koju se unose. guša. brutalizirati (fr. bronce (ital. protkivati tkaninu (zlatom. rheo tečem) med. brocher) prošiti. gnojavo zapaljenje dušnica. bronhospazmus (grč. bronhopneumovija (grč. bronhije (grč. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. brujon. brochure) sveska. brošura. broš (fr. grč u dušnicama. brontologija (grč. blenna. brutaliser) zlostavljati. skopeo gledam) med. bronhitis (grč. stvaranje kamena u dušnicama. fig. polomim) med. zverski. grkljan. leva i desna. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik.). divljački. bruto (ital. brutalnost v. brujar. brouillon) koncept. dug preko 18 t. brontotherium) kol. brontosaurus) kol. zapaljenje bronhija. bronchos dušnik.). Bruderschaft) bratstvo. pneuma dah) med. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. dve cevi. grubost. brutificere) napraviti nekoga stokom. divljaštvo. bronte grmljavina. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. anat. protkati. prošiva-ti (knjigu). brutificirati (nlat. brujon (fr. brutalitet (nlat. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. uraditi nešto na brzu ruku. bronteum (grč. gips. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. cedefastog sjaja. brutto) trg. bronholitija (grč. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. bronchos. bronhomikoza (grč. fr. bronchos. brćnchos. poživotinjiti. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. rheo tečem) med. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. bronhoplegija (grč. mrkom. broširati (fr. bronhoskop (grč. brutalis. v. bronchos. prvi sastav. nameštaju) mrku boju. dušnik. brunirati (nem. brćnchos. bronzer) obojiti bronzanom. hernija. brćnchos dušnik) dušnički. brćnchia) pl. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. brćnchos. potpuno zanemari™. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). Bruch lomljenje) med. phone glas) med. bronze. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). Brust-bild) poprsje. temno sečem) med. bronhofonija (grč. srebrom. drvetu. npr. neotesan. bronhorea (grč. mine-ral. bronhoragija (grč. bronhotomija (grč. brustbild (nem. nacrt. svilom). tako da tkivo truli i raspada se. skotski. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. brćnchos. bronchos. . brontoterij(um) (nlat. bronho. piskutavost glasa (kod promuklosti). brutal) živo-tinjski. bista. uzetost (ili: paraliza) dušnica. brochurier) pisac brošura. tj. trgovačke beleške. knjiga dnevnog troška. kožu i dr. brum (eng. klinasto pismo i dr. učiniti da podivlja. životinjska požuda. crnom. suprotno: nego. krvarenje dušnica. grubijanski. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronte. regnymi skrham. na brzu ruku i privremeno. brćnchos. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. tuberkuloze pluća. logi'a) nauka o grmljavini. kele posutost) med. osuroviti. Brand) med. bronzirati (fr. brujar (fr. lithos kamen) med. bronhus (grč. brutalitet. broche) zapinjača. brumalis) zimski. bronhoblenorea (grč. brćnchos. briinieren) davati nečemu (metalu. sluz. up. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. brošira (fr. bakarnom bojom (drvo. bronhoskopija (grč. ogromni kičmenjak. bronchos. brust-halter (nem. obojiti modrikastim prelivima na vatri. bronchos. bronhocela (grč. brontofobija (grč. brošurist(a) (fr. brutalan (nlat. brćnchos. bruh (nem. iz perioda krede. bez odbitka troškova. brovtosaurus (nlat. dušnice.(grč. bronzo) v. bronhostenoza (grč. spasmćs grč) med. bratimstvo. koji se tiče dušnika ili dušnica. brochure) v. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). brcnchia) med. bruderšaft (nem. brćnchos) alat. o nepogodama uopšte. posutost dušnika. povezati knjigu u mek povez. skopeo gledam) med. brumalan (lat. brošura (fr. bront (nem. brutoprihod celokupan prihod. bronhijalni katar = bronhitis. mykes gljiva) med. up. grub. bronc. brouillard) v.

fiz. book) knjiga. Život je patnja. bubonocela (grč. zverokradica u Sev. bus govedo. v. gusar. kephale glava. bukmeking (eng. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). posrednik pri klañenju. Buddha). gume. buyurmak zapovedati. okovi na nogama zatvorenika. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). bukasen (fr. bukolikos) poet. bukmeker (eng. miris od vina. budoar (fr. budhisti. antilopa. prosveće-ni". nicine. bukoliasmos) pastirska pesma. bubon. figura u vatrometu. pastirske pevanje. . bubonadenitis (grč. bukolska cezura četr. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). algos bol) med.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. bukanje (fr. cvet. govedo. bukardija (grč. budizam. buljon. prosutost prepona. bubon. lečenje goveda. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. bukiner (fr. bukinist(a) (fr. bujon (fr. micine. buboni (grč. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. buvoličar (grč. onaj koji voli da rije po starim knjigama. buksiren) mor. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. neprerañeno zlato. Bukefal (grč. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. budhisti (sskr. pastirska pesma. bukolike) post. budala (tur. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. ned. bukoliazmos (grč. bouille. Bruchgold) izlomljeno. limfatični triper (kapavac). za razliku od totalizatora. vrsta tkanine. volja za život). vući lañu pomoću parnog broda. tj. Americi. tj. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. nlat. buj (fr. seoski. bubalis (grč. buzdovan (tur. bukinerija (fr. bozdogan) vrsta starinskog oružja. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). glupak. melitensis. električna svećica. book-making) sastavljanje knjiga. bubreg (tur. biibalos) zool. zapaljenje žlezda u preponama. bouquinerie) trgovina starim knjigama. aden žlezda) med. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. v. zatim zadnjeg creva i jednjaka. bubon preponske žlez-de. fig. budhizam. bez strasti i patnje. zapovedajte! buk (eng. pristalice religije i filozofije budhizma. bužija (fr. bubikopf (nem. Budhizam. pisac pa-stirskih pesama.bubonulus (grč. lista. narediti) izvolite. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. ind. u Indiji poštovan kao bog. boucanier) lovac na bivole. Buddha) „probuñeni. „sveti mudrac". roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. uzroci patnje su strasti (tj. bouillon) kup. Br. pamučna tkanina za postavu. buket (fr. Budhizam (sskr. bukolikos) poet. bub-njice. valjkasta šipka od voska. morski razbojnik. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. kele) med. bukagi) pl. bouquiniste) prodavac starih knjiga. uvećanje. glupak. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. hipertrofija srca. bubon. kao posledica jačanja srčane muskulature. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). Buda (sskr. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. Buddha) v. budala) ludak. kila. kaučuka i sl. bus. kardia srce) med. up. bogurek) bubreg. ital. bolest prepona. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). antikvarnica. žeñ za životom. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. bukolski (grč. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. običan način klañenja na konjskim trkama. bujirati (fr. . stanju blaženog mira. književno delo. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. bubonalgija (grč. bouquineur. bukanir POJI. bugzirati (hol. bubon) pl. Budha (sskr.. religija koju je osnovao Budha. bujrum (tur. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. bubonulus) med. Buddha) v. bukolika (grč. buña. afrički jelen. buñ (tur. bougie. spisak. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. nm. pena na pivu. pastirski. up. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. budizam (sskr. antikvar. Buddha) pl. bukanirati (ind. suis i Vg. bukagije (tur. bujatrika (grč. biige) plesan. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. Budha. bujom. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). topuz. budisti (sskr. Buddha) pl. bugia sveća) med. profesio-nalni kladilac. bus. um. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu.

vreva. na trkama s preponama. metež. veliki engleski pas širokih grudi. foltamente gusto. bulla) pisac papskih bula. bukcinator (lat. zavežljaj. boling-grin. bujon. bouliner) mor. der Bund) savez. pločama ili grudvama. bulom zove šegrt majstorovu ženu. neodoll-va. četrdesete deo rijala. bouillon) kup. glavna ulica. bumaški (rus. bularij(um) (nlat. Ch. bulbus) lukovica. bulist(a) (lat. buccinator) trubač. jelo od nje. tako da mu se vide prednji zubi. smotak. neotesanost. na povelji. npr. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bulterijer (eng. bunda (mañ. BulbulderSlavujev do. bula (lat. potvrñen pečatom. rad od drveta sa metalnim umecima. bul (fr. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. zbijeno) 1. zapovednik jednog buljuka. boliik) l. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. buldog (eng. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. fig. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bullitio) klju-čanje. onaj koji nije u opticaju. bola strina. gomila. lopta. a odlikuje se naročito time što se. papirići. velika gomila. očna jabučica. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. kranion lubanja) arh. god. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). anat. buleuterion (grč. bula (lat. mišić duvač. oličenje engleskog naroda kao celine. bulbus lukovica. glavica. bullatus) zapečaćen. fig. stran novac. 2. mera za konac. glavičast. buckskin) „jelenska. bulla) 2. gomila ljudi. zlatna bula (lat. čorba. sitan papirni novac u Rusiji. daš Bund) svežanj. (nem. glavičast. rulja. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. liga. forma) koji ima oblik lukovice. glupost. bulbus (lat. Bundesver (nem. bulimfa) med. f ero donosim) bog. bulevar (fr. kratke i duboko usečene njuške. plik. bus. buljen (eng. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. pljačkaš. bulbosus) lukovičast. bulla. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. naročito na dorskom frizu. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bulla) l. vraća onome koji ju je bacio. izdao nemački car Karlo IV. jagnjeća koža". zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. životinjska glad. tj. up. nazvan po francuskom rezbaru A. krompirast. Služi kao oružje. boulevard) šetalište. odličan lovac na miševe i pacove. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). bulbiferan (lat. bula. skupštinska zgrada. 2. buke (eng. mora da projuri. buljubaša. tetka) 3. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bulbul (arap. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. zimski kaput postavljen krznom. bungur (tur. bulumenta (ital. bulbus. buliran (lat. bul-finč (eng. nlat. izbacivanje mehu-rova. kugla. (nem. books) pl. pečat od voska ili metala na povelji. bulbiforman (lat. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. urnebes. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. luk. voj. buljuk-baša (tur. mnoštvo (obično stoke). bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. ned. bul (eng.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. talasanje. uzana. bedem. verski obrazovana muslimanka. udata žena. 2. obrazni mišić. bukskin (eng. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. velika. bungalov (eng. boule. društvo. Džon Bul. buleuterion) većnica. Boule (1642—1732). bumerang (austral. ako ne pogodi u cilj. gusta trnovita živica kroz koju konj. 2. bulbus oculi) anat. buli) l. bulla) 2. buljuk (tur. bulicija (lat. . boltikbasi) četovoña. kapetan. mutna. buljon (fr. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. bunda kaput) krzneni kaput. boulingrin) v. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. povelja sa takvim pečatom. široka i lepa ulica zasañena drvećem. vrenje. sabornica. snabdeven bulom. bulengrev (fr. bum (eng. bund 1. bulbus okuli (nlat. krvava ili gnojna tečnost. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli.) pl. bik. lat. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. krasti. bullire. bulla aurea) zakon koji je 1356. velika količina (nečega). nepošteno trgovati. bull-finch) sp. bulbozan (lat. bula (tur. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. bulimija (grč. tuñi. hartijice. bulinirati (fr. hladnokrvnosti i dr. mera za staklo. ukrasi. bulbul) slavuj. bul dog) 1. čvornovat. muslimanska žena. napomena ili kratka priča. tvrñava. bullterier) vrsta engleskih pasa.

burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. burgus. bourre.) savezna skupština SR Nemačke. bordel. a tek posle stihovi. buržoazija (fr. Burg) zamak. ulično) od napada iz vazduha. 2. betonsko sklonište (kućno. iznenadna nepogoda. vrsta šarenog francuskog platna. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. bourrette) tkanina od otpadaka svile. kapitalističku. voj. imućna žena. (fr. (ital. buržujka grañanka. byrsa) v. Bundestag (nem. Afrike holandskog porekla. 3. pošto se. burdelj (fr. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. bura 2. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. gazdaška žena. v. gajtan na šeširu sa kopnom. šaljiv. varošanka. buranj (rus. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu.) savezno veće. stanovnici Juhe. borek) vrsta pite sa sirom. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. bourgeoisie. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. up. malograñanin. burla. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. buržoa- . izliv zlovolje. veseo i nestašan muzički komad za ples. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. burma od burmak zavrteti. Buridanov magarac fil. burza (fr. Buntdruck) štampanje u više boja. šala. Bundestag. buraš. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. burg) 1. burdalu (fr. burda (arap. tip. lakrdijaški. s jedne strane kapitalista. buret (fr. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. buržoa (fr. birader) brat. bourg. up. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. 4. burka. pesak i dr. burlesque) smešan. burleta (ital. burek (tur. bourdon) ouz. dvorac. buržoa) 1. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. burdon (fr. kor. muzički komad humorističkog karaktera.." buržuj v. burma (tur. mala burleska. burg (nem. pečalbar. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. burlesco. Bunker) l. bu-rime (fr.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. burazer (pere. podvala. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. bourdalou) traka. lakr-dija. buricu pupak) želudac životinje. sluzne kesice. buraska (ital. burlesque) poet. burleska (nlat. mala tvrñava. vune. ćiftinica. fr. Buri (hol. fig. burlak (rus. buržoa. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. bordižati. pere. cement. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. bura 1. nezadovoljstvo. ljutine. prostor. seljaka i plemića. borra) otpaci od dlake. bunting (eng. duboki bas na orgulji. dlaka za punjenje stvari. fr. bourse. burka (rus. boer) „seljaci". grč. buntdruk (nem. burda) Muhamedov ogrtač. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. 3. bourrasque) bura. burletta) mala vesela igra. Bunt savez) buna. izostavljanje reči pri sla-ganju. bordel) v. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. predstavnički dom parlamenta. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). besmislica. i s druge strane proletera.Bundesrat 133 burma zija 2). nemački Burg. usukati) 1. fig. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. ital. 2. bursae muscosae) pl. burrasca. up. jabukama. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). nlat. birader. nakaradan. bunt (nem. burdižati v. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. bouts-rimes) pl. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. pripadnik buržoaske klase (v. berza. tvrñave. izmišljotina. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. naročito kao lañarski radnik na Volgi. prema tome. bunker (nem. Bundesrat. nagao vihor. bourgeois. burze muskoze (nlat. burra. zamka. burag (rum. 2. med. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. burleskni (fr. tur. ital. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. mesom. burgija (tur.

Bukefalos. puxis kutija. trgovanje na malo. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. na mahove. ceo. radi uspomene. otoka i dr. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. muz. pusu) zaseda. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. butum. čireva. bottega) prodavnica. lakrdi-ja. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. budžetirati (eng. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. butelja (fr. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. računska godina. a drugi — obrnuto. bouffonnerie) šala. fr.239 1). bufalo (eng. bouffette) kićanka. buffone) šaljivčina. staklo. zavrtanj. Butter) maslo. butirin (lat. maslac. neravnina (na svili). up. burunotu) sitan duvan i dr. kut. komične opere. bottone) dugme. budžak (tur. vitica. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. butada (fr. burmut (tur. bouton. budget. momak. laka komedija. bouteselle) voj. med. borsa) kesa. buda (ital. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bulga kožna kesa. lat. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. veseo. trgovina na malo. bucov (mañ. minñuši. boutique) prodavnica. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. bezbojna tečnost. bušerizirati (fr. neke ustanove i dr. za ušmrkivanje. burš (nlat. lakrdijanje. burova voda farm. boutade) duhovita šala. buš-tru (fr. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. merica. par boutades) prema ćefu. bouchon) zapušač. butiin) sav. buffer) odbojnik (na vagonu). buter) hen. nem. bottiglia) boca. merov. brzi soloples bez pripreme.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. sa kapom. maslena kiselina. 2. strophe okret. sladunjava i opora ukusa. dućan. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). koji Arabljani (beduini) nose preko odela. sastaviti. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. burnus. komičar. par butad (fr. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). . kojem je. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. . kiselina putera. temnjak. bufer (eng. = kapričo. vrsta rečne košljoribe. bufoverija (fr. zasićeni ugljovodonik (S4N10). bucak) ugao. u Indiji). but (eng. bushel) engleska mera za žito. buxula. grč. nem. bustrofedon (grč. puxis kutija od šimširovine) fiz. sastavljati budžet. bus (eng. volook. kao što idu volovi pri oranju. buftalmičan (grč. burnetizirati. bufo (ital. buter (grč. bivol. neobuzdan. bušel (eng. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. bus. butyrum) hai. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). bournous) ogrtač bez rukava. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. butikaža (fr. dvorska budala. 2. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. rastvor baznog aluminijevog silikata. nazvana po nem. posilni. pupoljak. bufon. burnus (arap. boutonniere) rupica za dugme. vrsta gasa. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. bolgia. bouteille. puter. bradavica. fr.burmut snog kamenja. boutiquage) torbarenje. 134 buš-tru burnetirati v. Bucefalus (grč. butan (grč.. futrola za karabin. venčani prsten. omnibus. budget) l. sluga. butonomantija (fr. budžet (eng. dućan. stvarčica slična dugmetu. bufeta (fr. bik. bursitis (fr. buton (fr. obično od bele vunene tkanine. puce. bouton. bufov (ital. hirurgu Burovu (1809— 1874). bussola kutijica. (krupan) brilijant u obocu. čep. butik (fr. butyron. kurir. buffalo) zool. omnibus svima) v. butyron maslo. lat. ophthalmos oko) ned. buljook. ital. bourse) med. flaša. ital. potpun. bufo karikato (ital. bursa (ital. bufa (ital. butiga (ital. grč. šraf. 36. butonjera (fr. buton (fr. buffa) šala. sirćetna mirisa.. zatvarač. Aspina gaga i Alburnus mento. upotreblja-va se za obloge kod rana. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. busola (ital. Bu-kephalas) „volovska glava". butrola (fr. butun (tur. biis vo.349 1 (u SAD 35. lakrdije. ćošak. lat. nlat. butyrum. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. lakrdijaš. najmiliji konj Aleksandra Velikog. busija (tur. lat. mappš. ital. doset-ka. biityron. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. butirometar (grč. bursa. butsel (fr. predračun prihoda i rashoda uopšte. opera bufa komična opera. bubuljica. pun života student ili mladić uopšte. mornarski kompas. burnetizirati (eng. biis govedo. detić. up. up. finansirati po budžetu. buczo) zool. sa volovskim očima.

\=aanadijum. va bank (fr. uputstva. pre n. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. vagari skitati se. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). zigurat. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vadimonij(um) (lat. vagonet (eng. vagabundus) skitnica. v. vagina) alat. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. vagon-li (fr. vaga (nem. novac koji se polaže na ime jemstva. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. verne prevr-ni. terazije. wagon-salon) salonski vagon. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vadimonium) prav. vagati (nem. jedan od najstarijih kulturnih. igrati va bank staviti sve na kocku. probisvet. vazna. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. fiz. zbirka priča (ili: anegdota). vadiš jemac) prav. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. podsetnik. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. salonska železnička kola. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). vaginalni (nlat. vaginitis (lat. naročito kod mladih žena. vadij(um) (nlat. vagiva (lat. eng.= volumen. ro-dulja. meriti na kantar. vaza (lat. 2. protuva. waggon.. zapaljenje vagine. sveto sasuñe. Wade) list noge. \. v treće slovo naše ćirilice. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. tumači. . ili ostati ili propasti. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). vagina. zbrka. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. po Bibliji. tzv. e. vazalagijum (nlat. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. može. leventa. pometnja. klevetnička zakletva. posuda. vademekum (lat.A E I L O RU 147/ V V. zidana s namerom da dopre do neba. fig. god. \9=volfram. vaginizam (lat. v). lutalica. va) vredi. kantar. vol. jarak. za odreñivanje težine tela. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. vagina) med. pre ne. I. prestonica Vavilonije. nered. jemčevina.— valuta. metež. Vavilon (hebr. vadla (nem. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. vagon-salon (fr. 2. hem. dvadeset osmo naše latinice (V. rok dolaska na sud. fr. v. tj. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". vaša sacra) pl. rodnica. jemčenje. vassal) klevetnik. čisto živčana pojava koja dolazi. UP> = veber. vagon (eng. vagina) ned. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vas. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vasallus. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. stidnični. rov. podanik. \Č=vat. vadium. vaše) uzan sud za cveće. lat. god. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. stidnica. važi. va banque) „važi za ceo bank". kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). = vi-ce versa. fr. mali vagon. beskućnik.= vide vidi. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. fig. trgovačkih i političkih centara. vaganti (lat. skitnice. tumarale. za ukras. Babel. vade mecum) „hajde sa mnom". Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. vagabund(a) (lat.. bitanga. Mojsije kn>. vaza sakra (lat. val. vagas) l. haos. vas sud. skopeo gledam) med. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. tj. vavilonsko ropstvo 1. lutalice. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. vazal (nlat. vaginoskopija (lat. \=volt.. dolazak na sud. kolovoz. grč. vagaš (mañ. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). kao skraćenica: V= votum. sveti sudovi. fr. vagon restoran (fr. e. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). jaža. va! (fr. vadimonii desercio (lat.

Vajnbergova reakcija med. vacatura) upražnjavanje. vaqueros) pl. kao ii. vajtbet (eng. vajandotka (eng. doksat (u seoskoj kući). vacans) prazan. whiteboys) pl. usporenjem krvotoka. grč. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vaktile (arap. upražnjenje. fa'ida. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vazelin (fr. vakant (lat. vakit) 2. evakuirati. nameta i dr.. poreza. vas. upotrebljava se mnogo u farmaciji.-tur. 2. nezapremljen. <•«. vasodilatatio) med. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. osloboñe-nost od neke obaveze. vasomotores) pl. vakuist(a) (lat. po nekima Mavara. vajzbratna (nem. školski odmor. upražnjenost (npr. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. mineralna mast bez mirisa i boje. vakat (arap. voća i sl. vakat (lat vacat. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. Bazedova bolest i dr. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vacatio) osloboñenje. slobodno je. vazna (lat. Vaisya) treća indijska kasta. Vajt star lajn (eng. znat. od 1760. vaiz) propovednik. Vajthol (eng. ispražnjavati. beli momci. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. upražnjenost. znat. vakacija (lat. neuron živac) med. trem. vazektomija (lat. vacuolae) pl.. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. tur. waqt. čas. ispunjene vodnjikastom tečnošću. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova.) pl. up. nekada. vas sud. nezauzeto je. praznina. slobodan) imanje bez vlasnika. pastiri. tur. ektome isecanje) kec. kod knjiga: čista. vacare biti prazan. vreme. fa j da. sudski odmor. vazodilatatori (nlat. u koju spadaju trgovci. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. vazodilatacija (nlat. sujeta. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vaza. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). Vajl-Feliksova reakcija . nezauzet. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). srednje veličine. vazomotorna neuroza ned. vajsmanizam biol. dobit. pojačanim krvotokom. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. grč. poreklom iz Amerike. vakancija (nlat. vakeri (šp. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). noge žute. vazokonstrikcija (nlat. hayat. nekog mesta). nema. naslednika. Wyandotte) vrsta kokoši.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. nepopunjenost. omanja. vasoconstrictores) pl.vazektomija 136 vakuole smann. viscount) v. sada: široka ulica u zal. vakuirati (lat. potomci rimskih robova. nedostaje. vasoconstrictio) med. vaseline) he«. teoriji kli-cine plazme. vacuare) isprazniti. povišenom temperaturom). vacuitas) praznoća. fayda) korist. i kao takvi prezreni. vasodilatatores) pl. prazno mesto (naročito parohijsko). znat. upražnjen. nepopunjen. vaišja (ind. prazno je. sama molitva. vas posuda. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). raspust. opadanjem temperature). iz kojih se stvaraju nove ćelije. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. vazoneuroza (lat. vaišnave (ind. vajkaunt (eng. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. imanje bez zakonitog gospodara. vacantia) upražnjenost. ništavost. vakantno imanje prav. tur. vaktiyle) u staro vreme. White Star Line) „Linija bela zvezda". vajat (arap. Vajtčepel (eng. zemljoradnici i zanatlije. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. interes. vazokonstriktori (nlat. živci što sužavaju krvne sudove. vajda (arap. višnujit. vaiz (arap. vajtbojs (eng. taština. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vaše) v. fr. poznavalac verske literature (kod muslimana). zool. tur. vreme muslimanske molitve — namaza. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. npr. tehni-ci itd. činovnike i dr. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. neštampana strana (iza naslovne). Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. vakatura (nlat. vacare) 1. hayat) 1. vakuitet (lat. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vaccus nezauzet. vakantan (lat. vakuole (nlat. nosi 140—160 jaja godišnje. vikont. up. kresta ružičasta. teška do 3 kg. oboljenje živaca krvnih sudova. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vazomotori (nlat. bog. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija.

veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. thera-peie lečenje) med. vredan. vrednost koja se očekuje. vaccina) med. vaccina. kravlja maja protiv velikih boginja. validacija (nlat. valle) 2. vakuum. valvula (lat.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. validet) roditeljka. stavljaju ispod svojih bula). overevenje. sabatati. valvaciona tabele fin. grč. v. valui-rati. npr. valise) putnička ručne kožna torba. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. valvere) ocepiti. jedna lekovita biljka. snažan. valabilan (fr. pelcovati. valerijana (nlat. valeur. tur. valable. bolesnička sobe. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. en recouvrement) trg. tur. valere vredeti) valjan. u propisnom obliku. valiza (fr. vacuum prazan prostor. zaklopac. utvrñivanje u polju. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. validirati (nlat. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. vodene boginje. e baš. valacija (nlat. valentia) vrednost. pravio važan. 2. valvule intestinales (lat. vaccina sc. vakcinoida (nlat. zalistak (na srcu. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. valvacija (nlat. biti previo voljen. cena. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. oblik) med. kalemiti. neprave kravlje boginje. up. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . vallahi) bogme. ljuštura (u školjke). lažne. krepak. lečenje vakcinama. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). valer (fr. cepiti. valida (arap. cepivo. val (fr. mati bivšeg turskog sultana. muz. junaštvo. validatio) potvrda. praznina. čarobnica. valetudinarij(um) (lat. oproštajni govor. providan pokrivač za lice. zaliv. vakcinisati= vakcinirati. izvršiti pravnu formu overevenje. utvrditi cenu nečemu. zdrav. koji važi. prav. vacca krava. validitet (nlat. validan (lat. valansjen (fr. v. potvrditi. u Lionu Petru s Valdus. valor. košuljice. vacuum) prazan prostor. nazvanih po šp. zatva-rač. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. odrediti vrednost. crevni zalisci. potvrñivanje. valanske čipke različite vrste. u obliku monograma. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). venama. nlat. valiza. waqf. zaista. eventualne buduća vrednost. vala (stnord. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. vakcinacija (nlat. valvatio) fin. ošančavanje. validare) overiti. vale. važnost. valvula) znat. vala (ital. bezvazdušni prostor. wa-llah. hen. valeriane officinalis) bog. validitas) prav. punovažan. škole. valva) krilo vrata. kalemljenje boginja. prevna vrednost. valenciennes) pl. valdenzeri pl. overa. valeur en attente. valvirati (nlat. valetudinarium) bolnica. živeo! valedikcija (nlat. v. odista. valiža v. vala) l. ital. bolnice. grč. crevima). vakuum (lat. vallatio) voj. važeći. pelcovanje. valvulae intesti-nales) pl. punovažan. tatara. valenca hen. valva (lat. velidus. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. do sedam atoma jednovalentnog elementa. sirotišta. vakcinirati (nlat. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. odeljen. vakcina (lat. vaccinatio) med. reformatorska sekta. vidovita žena. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. nlat. grč. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. vakuf (arap. prevna važnost. prav. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. sa dva atoma. valencije. vodovode i dr. valencije (nlat. gradu Valensiji. valore) vrednost. eidos vid. hrabrost. leonisti. biti jak) zdrav bio. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. trajanje note. lat. ljuska. biti punovažan. uvala. cepljenje. javne biblioteke. va lete! (lat. valensija (šp. valete) budite zdravo. bog. voile) l. hartija od vrednosti. ostajte zdravo! bene valete! (lat. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. vakcinoterapija (nlat. priznanje pravne važnosti nekog akta. mahuna.. valutirati. valah (arap.mleka u prahu". dugačka uska dolina. podizanje nasipa. pravio valjan. mati. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. vakuum-metar (lat. valere) jak. podizanje bedema. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. vaccina. vale! (lat. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. baš. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . variola kravlja boginja) ned. vale-dictio) pozdrav na rastanku. valere biti zdrav. koju je osnovao 1176.

skitati. ad valorem (nlat. Valpurga (nem. kao zamena prirodne vanile. valcer. zaštitnica od vradžbina i veštica. valuta (ital. Valhala. valkire. ratovalo s Rimljanima na Rajni. ital. up. napada sisare. valor ekstrinsekus (nlat. vami (eng. znak V. trovanje vani-lom. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. „Faust"). turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti.942. novac.žena-demon". dobiva se i veštačkim putem. umrla oko 780. vandrovka (nem. vandla (nem. valse) v. sa pojavom proliva. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. valkire (stnord. za pranje posuña. valuer) v. usled toga što je protivnik postao nesposoban. tur. cena. valorizirati (nem. wandern) čovek koji putuje. valor (nlat. fin. u Valhali. fr. Španiju i Italiju. . Vandali. po njegovoj zapovesti. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. naročito u jelu. vali) guverner. u nedostatku hrane. element. aromatična materija vanilinog ploda. valovvica (mañ. gde je kao opatkinja jednog manastira.. vile. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. vale (fr. i sisa im krv. vandalismo) vandalska ćud. otisnuti se na vandrovku. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. valorizacija (lat. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. donose pobedu. zbog čega im je kurs nestalan. Valholl. divlji i surovi varvari. luta po svetu radi trgovine. vandrovkaš.valija 138 valcer (nem. vanilin (fr. valor vrednost) trg. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. valor intrinsekus (nlat. vainilla) bog. a 455. ital. dovode mu one koji hrabro poginu i. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. procena. germanskogotsko pleme koje je. zanata i sl. valkover (eng. Vandali. prekomerno puštanje krvi. vanadijum. kao vesnice. od 22. Vandali) pl. walorisieren) izvršiti. valutare) v. valenki) čizme od sukna. Grka i Rumuna. vrednost od danas. vanille) hen. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. up. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. e. vandemijer (fr. nem. odreñivanje vrednosti. Vanadis) hen. od Š veka n. valutirati (ital. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. vandrovati (nem. ad valorem) prema vrednosti. proceniti. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. H. skitnica. vanille. vanadij(um) (nlat. valvirati. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. povraćanja i sl. vanilizam (fr. vanilija (fr. vendemiaire.. u V veku pusto-šilo Galiju. pa i čoveka pri spavanju. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. v. s druge strane. valor) vrednost. divljaštvo. muzički komad za ovu igru. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). vrsta novca. u svom sastavu i obliku. Valhala (stnord. pronañen 1830. vindemia) „mesec berbe". atomska masa 50. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. wandern putovati) lutati. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. up. hartija od vrednosti. vampirizam med. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. kaca) širok kuhinjski limeni sud. Wanne kada. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. lat. vapila. šp. vanadium) hen. dumping) devalvacija novca. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). pri dnu uži. tj. valuirati (fr. valutni papiri fin. vandrovkaš (nem. vampir. up. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. u službi boga Odana i. otuda fig... divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. valuta per dato (ital. zavodnica. Gete. vallomas iskaz) poreska prijava. . vanille) med. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. valvirati. probisvet. procenjivati veću vrednost. valija (arap. carev namesnik. skitnja. metal. izvršavati valorizaciju. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. vampir (slov. pesma o vandrovanju. valkyrja. redni broj 23. vampiro. valutni damping (eng. vavdrokaš v. vale. čovek sklon divljačkom uništavanju. boginje bitaka i suña je boraca. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. tj. zanata i sl. vanadin (lat. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. valjenke (rus. grčeva. Walhalla) u nord. po tome zool. (nlat. wali. valuta) „vrednost".. vapdalizam (lat. sedište bogova i junaka. Vandali (lat. up. vanadin. valuta per dato) trg. u rudama gvožña i olova. Walkuren) pl. novac koji je. nem. pesma vandrovaca. ptice. one su. vandal(in) fig. IX do 21. maja. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin..

vapor. prolaznost. parni. fiz. vaporosus) parovit. hulja. vancaga (nem. varia. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. nož. slavoljubivost. pome-šane stvari. štrcaljka. barbaros) v. vanilokventnost. vaporacija (lat. ništavno. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. nejasan. ništavnost. variatio) promena. mutan. napor (lat. vaporatio) isparavanje. vara (port. promena je prijatna. isparavati. varietates) pl. varia (lat. zool. pretvarati u paru. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta.. proširenje vena. arh. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). žonglerske veštine i sl. različit tekst (v. kolebanje. . varant (eng. variae lectiones. ispa-ravati. P do 20. warrant) trg. varak) list. raspršivačem. prazan govor. čuvati se. biol. variatio delectat) posl. variantes) pl. varietas) različnost. naredba. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. varius) l. vanilokvencija. svaštine. one jedan. omphalgos pupak) med. uobraženost. svaštice. delimično odstupanje od jedne teme. varijanta (lat. variks (lat. varvarin (grč. od 19. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. varijato (ital. vankos) jastučnica. brbljanje. up. varvarizam (grč. raznolikosti. vaporimetar (lat. barbarizam. grč. varijabilan (nlat. raspr-šivač. nestalan. parna laña. stara. pismo. v. probisvet. varijante (lat. pretvaranje u paru. pretvarati se u paru. varijabilnost (nlat. zarijetet (lat. varijabl (fr. varijacioni kompas fiz. vaporizirati (fr. razreñivanjem vazduha u njoj. muz. raznovrsnosti. variable) promenljive vrednost. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. razne stvari. grč. oticanje vena. vaporozan (nlat. pretvoriti u paru. preinačeno. variabilis) promenljiv. variato) muz. ventouse) ned. vetrenje. varikocela (lat. nevaljalac. vaniloquentia) hvalisanje. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. prskalica. bog. pesmu. maglovit. vanjkuš (mañ. Španiji i Južnoj Americi). 1. nejednakost. lit. gimnastičke produkcije. punomoć. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. vaporizacija (nlat. promenljive. vardati (ital. tur. Bandsage) l. promena veseli. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. pun pare. step korak) v. varix proširenje vena. paziti. vanilokvencija v. vanjkušnica (mañ. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. varikozan (lat. poprskati prskalicom. varijabilitet. guardare) pokr. hvalisavost. Š. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. varijacija (lat. ili britva. proppfenje pup-čanih vena.84 t. u stanju barometra. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. proširenih vena. 2. svakovrsno-sti. svaštarije. vrebati. varicosus) med. listić. kupica. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. varzilo (prema zemlji Brazilu. barbaros) v. koja se razlikuju jedna od drugih. 2. prazno. kele) med. evaporacija. grč. vaporizater (fr. propalica. tupa sekira. vaporare) pušiti se. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. varicositas) med. ples. varaq. otečenih vena. sklon menjanju. oduška. vaporisatio) isparavanje. sujeta. varikomfalus (lat. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. varvarin. vanstep (eng. bolesno oticanje vena. lit. nepoetojan. odlika. verijeteti (lat. varikozitet (nlat. sve je tašto. raznovrsnost. prividno. ventose) „mesec vetra". vapor. 2. vaporiser) ispariti. varanted (eng. varijabilnost. v. npr. naduve-nost. promenljive količina. tj. varijante). varix. razbiti u kapljice. vapore para) parobrod. uan-step. ital.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. jedna vara iznosi 0. razmetljivost. praznina. menjanje. vari jete (fr. vaporirati (lat. varius različit) pl. vanitas vanitatum (lat. kvrgav. astr. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. nalog za hapšenje. raznolikost. pisamce. up. vanitet (lat. vankos) jastuk. vantoz (fr. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. proširenost vena. vantuza (fr. varak (arap. espapna založnica. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. deklinatorijum. variabilitas) promenlji-vost. prividnost. vanitas) taština. različitosti. podvrsta. varix) med.

vastitas) praznina. boginjav. koji se tiče krvnih sudova. vasculosa) bog. promeniti se. Vatikan (ital. blaži oblik velikih boginja. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. libela (ravnjača). belim robl>em. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). mali sud. variolis (nlat. ned. nuz. variolacija. sudić) ned. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. vatelin (nem. varius različit. oblik) pl. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. up. water-closet) moderni higijenski nužnik. vodotisak. grč. variola. * vater-balast (eng. sastavljen od sudova ili kanala. varinas) najfiniji američki duvan. zgrada u kojoj se on nalazio. stvaranje krvnih sudova. pustogl.. vater-klozet (eng. šp. vaterpruf (eng. fig. water-ballast) odeljenje lañe. velike boginje. sudov-ni. vaskuloza (nlat. variolacija (nlat. vat (skr. vaskulozan (nlat. prot-kanost krvnim sudovima. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. fatelin. vaserdruk (nem. naročito podmornice. bog. vodene boginje. Vasermanova reakcija ned. vaskulum (lat. variole (nlat. vaterpolist(a) (eng. početa u VI veku i stalno proširivana. vasculari-satio) biol. eidos vid. najduža skijaška trka na svetu (86 km). prostranost. vaservaga (nem. postaviti vatom. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. glupak. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. varices) pl. bolestan od boginja. vaskularan (lat. vater-linija (eng.000 soba. vaskulitis (lat. vata (nem Watte) higijenski pamuk. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. žilica. delimično odstupati od čega. fig. vaterman (eng. velike boginje. proširene vene. avij. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vas sud. varioloide (nlat. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. vasilika v. variolizacija. waterproof) materija koja ne propušta vodu. vater-tvist (engl. variolae. HP 1869 — 18. varicellae) pl. ned. oboljenje od velikih boginja. vaterpolo (eng. viruela) pl. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. varices (lat varix. engleski nužnik. sudovit. vasculosus) zool. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. grč. bogat sudovima. . varmeñija (mañ. male boginje. razilaziti se u mišljenju. Vasilike (grč. variolozav (lat. bog. proširenje vena. variometar (lat. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). vasa sp. variare) biti različit. v. varmeñe. pun krvnih sudova. menjati se. papska politika. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu.varivas 140 vatirati varinas (tl. vastitet (lat. vatirati (nem. variolosus) ned. vasculum) alat-. 1000 W čini 1 kilovat (kW). neizmernost. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. biti raznog ili drugog mišljenja. water polo) igrač vater-pola. mćtron) fiz. razlikovati se. ne slagati se. water-polo) sp. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. v. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). vaserkopf (nem. variolizacija (nlat. variolisatio) med. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. variolis) ned. nlat. unositi izmene u što. ned. vascularis) alat. papska vlada. imati promenljiv uspeh. variolatio) med. sudić. vas. rošav. čovek s takvom glavom. donnijeg švedskog kralja. kravlje boginje. variole vakcive (nlat. up. grč. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. Wasserwage) zan. wattieren) podmetnuti vatu. UP 1870). bazilika. županijski ured. vasculum mali sud. kišni ogrtač od takve materije. flebektazija. water. vater-mašina (eng. W) fiz. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. varirati (lat. tako da sada ima 11. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. variolae vaccinae) pl ned. glavni sasto-jak biljnih sudova. zapaljenje krvnih sudova. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. vaskularizacija (lat. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. med. varicele (nlat. održan u Vatikanu. prave boginje. varmegye) župani-ja. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama).

jedan od vaška (tur. vesicantia) pl. trepereći.) pl. va§ak ris) pas.554 kg. vegetabilna pozorišta „zvezda". fig. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. vegetus živahan. životna snaga biljaka. vahabiti (arap. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. sprava za rastenja. vegetalis) biljni. 4. stavljam sve na kocku.) „kraj Beda". umereno. koji se tiče vatmetar (eng. hrana biljna hrana. veduta) izgled. napravljen od bilja.141 vezikator vatmen (eng. biljke. jedan od šest kolebljive. simpatikusnogcela. fig. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. vegetativno rasploñavanje bog. spomenici sanskrtske književnosti. straže. puši. vacillante) muz. Watte) pl. ital. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. umereni vegetarijanac jede i mleko. vegetalan (lat. svete veber (skr. vedska religija najstarija faza indijski* religija. velikih filozofskih sistema Indije. puter i sir. koji pripada vedeta (fr. naročito je sposoban da raste. Yajur. mokraćni mehur. pristalice religioznog pokreta bilje. Wb) fiz. vedette. narednik. tj. rasti kao vahtmajstor (nem. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. Veda. filozofije. wey. Veberu (1804—1891). mćtron) fiz. reproduktivnom sistemu). koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. lat. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. vegetirati (lat. vezikator (nlat. nespolno rasznak Ws. sposobnost ra-stenja. ostati ne radeći ništa. osobito električne. autonomni nervni sistem. vesicatorium) farm. predstavi. sposoban (ratna lañica). čio) tela. živeti koliko da se živi. zovi. poz. vesica) aiat. bešika. a obično i ne pije i ne mehura. vegetativni živčani sistem znat. biljaka. pergament-papir. 2. život i rastenje rizikujem. videre) voj. u Arabiji koji su. watt) el. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. tj. umeci od vate tla). vid) „znanje". slačica i sl. va tout) igram u sve. deo nerv-nog vatsat (eng. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. jednostavnosti. vegetarijanac (nlat. vegetare oživeti) živeti. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. koji vezika (lat. vaccetto) muz. za popunjavanje oblika tela. vae victis) jao si ga pobeñenima. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. vegetabilije (lat. pelce-ra.) pl. vegetabilitas) biljna priroda. istucanih zelenih bubaka (špan- . izviñač biljnom carstvu. bujnost. vedanta (sskr. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. u zičaru V. . umerenom biljke. povrće. u sav novac lozice i sednice).i Atharva-veda. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vegetarijanizam. vegetabilia) pl. ljuljajući se. slavan glumac ili čuvena glumica. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. sve vegetacija (nlat. užem smislu. med. konjička izvidnica. na Rig-vedu. mehur. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. mirisa i crnkast. vegetabilitet • (nlat. ve (eng. watt. watt. U upotrebi i danas = 82. rastinje. starešina biljka. 3. mlečnim prerañevina-ma i jajima. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. (pri kartanju). Sama-.veduta (ital. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. koji unamerenje efekta električne struje. živeti životom načeto (ital. konjanik stražar. koji životari. najpopularniji u vadžibi (arap. vrsta melema u obliku šipke. naziv po nemačkom fiRig-. jastučići. vedetta. vegetabilki život život biljaka. merenje rada i energije. stražar na bedemu tvrñave. sredstva za biljem. fig. fig. znak 1 Wh. sistema ind. tj. ned. ibn Abd el-Vahaba. (nlat. u vezi sa rastenjem. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. mali torpiljer za stražu oko da raste. vegetatio) bog. up. prospekt. vačilante (ital. npr. neprijatna mlekom. zemlja vrtova i njiva. pristaništa. ali manje obavezne nego farbića. vegetus) l. rastinje.) jedinica za suprotno. bez duha. vesica urinaria). živeti o biljnoj hrani. koji raste. životariti. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. va tu (fr. E. organa. biljni svet. vedantizam učenje Vedante (Bede). grč. bešič-nik. izazivanje plikova na koži radi odjaja. v. stroge verske dužnosti Indiji. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. biljke. najstariji vunu. Wachtmeister) voj. slika grada ili osobenost biljaka. bujanje. koji čini te bilje raste. vehabiti. pseto. sekunda. vegetabilis) biljni.

skalar. velur de koton (fr. velosport (lat. zadirkivanje. veksir--kocka. velur (fr. prohtev. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. vendeta (ital. . velur satane (fr. k. zadnje. veloce) nuz. biciklizam. velleite) tih. staza za velosipedske trke. velarije pl. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. dati tkanini izgled somota. arterija. mastiksa. vektor (lat. velutoar (fr. vin brule) kuvano vino. velaire) gram. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. koji se tiče lova. velarij(um) (lat. izmišljen razlog. pes. velaran (fr. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. vena arteriosa) anat. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. velvetin (eng. vena cava) anat. brzino-metar. velo (fr. tako postoji i veksir-doza.vezikularan 142 vendeta skih buba). pergamentu slična hartija. vena) anat. vezirat (arap. velvet (eng. venatoran (lat. velocipede) točak. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. somot. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. terpentina. električna struja itd. pedis noga) v. velours) somot. kinje-nje. plućna vena. velutirati (fr. veloutoire) slik. vena poetica) pesnička žica. velar. somota-sta pamučna tkanina. žutog voska. vrsta štofa sa dugom dlakom. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. Wecke) hleb duguljastog oblika. velen (fr. velveteen) trg.) zvanje i vlast vezira. reumatizma i DRvezikularan (lat. velosimetar (fr. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. veo. hitro. velin. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. velveret.) anat. velouter) raditi (ili: izraditi. vena (lat. veksir (lat. sport) v. mučitelj. u obliku mehurića. vrlo brzo. vekna (nem. grč. velveret (eng. cimeta i paprice (korijandra). velluetum) trg. vesicularis) mehurast. zadnjonepčani. ubrzanje. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). vector) kat. velar (fr. supr. vena kava (lat. velours satine) atlasni somot. slaba i nejasna težnja. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). fina alansonska čipka. velum (lat. velox brz. velveret) trg.. vecchio conto) trg. ili lovca. tur. Wecker) budilnik (časovnik). smole. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. velocissimo) kuz. brzina. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. vena porta) anat. mešavina od crnog ili crvenog vina. ven brile (fr. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. h). vekio koito (ital. metron) sprava za merenje brzine aviona. vendetta. velvetin. uznemiravanje. rudi-mentarno htenje. kore muškatnjaka. Wechsel) menica. vrsta nekeplovanog mančestra. pesnička snaga. velosiped (fr. veloče (ital. velarizacija (fr. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom.) gram. hitrina. dosañivanje. venatorius) lovni. veksacija (lat. nad kojom se zapali kašika ruma.5 do 67 kg. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. peckanje. nlat. lat. pesnički dar. všloce brz. veksla (nem. velox brz. tkati. upravljena veličina. zadnjonepčani glas (g. veksirogledalo. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. velociped (lat. točkaš. mučenje. velutina (fr. prodajnost. veloutine) kozi. vena arterioza (lat. lovački. velocitet (lat. volja koja još nije prešla u akciju. velociped. šećera. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). dovodnica. velosiped. kupllvost. up. eng. veleitet (nlat. velament (lat. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac.. razastrto radi zaštite od sunca. veločisimo (ital. šuplja vena. otkati) u vidu somota. vena porta (lat. velter (eng. kadifa. brzo. v. veker (nem. velodrom (lat. kadifa. uzne-miravati. welter velika težina) sp. velvet. fr. honorar koji prima umetnik za svoje delo.) fon. wazer. fina i glatka. podmitljivost. velementum) pokrivalo. velocitas) brzina. zlostavljati. venalitet (nlat. dosañivati. vexatio) zlostavljanje. velleitas. velox brz. lat. vezir (arap.) kinjiti. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velter kategorija boksera tetkina 63. želja na čijem se ostvarenju ne radi. meko nepce. npr. štruca. bicikl. izgovor. velours de coton) pamučni somot. velosipedist(a) (fr. up. supr. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. veksir-pehar i DRveksirati (lat. sila. grč. stari račun. teška. vena poetika (lat. vitulus) pergament od teleće kože. venalitas) potkupljenost.

lekar za venerične bolesti. venter (lat. venedienne) trg. ventarola. venski. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. veneratio) duboko poštovanje. venditio) prodaja. venedjena (fr. venenum (lat. videh. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. venesekcija (lat. venerie. ventile) oduška. zgrušavanje krvi u venama. nagomilanost vetrova u želucu. lat. venenum facere otrov spravljati. prethodno pretresanje. Venedi v. venerabile (lat. želudac. zadak. vidi. otuñenje putem prodaje. venerologija (lat. fina vrsta tkanine grodetur. ventilacija (lat. ventilirati (lat. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. venerija (lat. Vindi). neko pitanje pretresati. ventarola (ital. vetrenje. uopšte svaka šupljina na telu. venerabilis) veoma pošto-van. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. boginja l>ubavi) 1. polio bolestan. Venedik. prečasni. ventralis) aiat. v. vendita prodaja) mesto gde se trguje. lovl>enje. koji truje. vendita (ital. ventriculus) anat. trg. vetrovi-tost. strahopoštovanje. nlat. Vendi. reč) med. koji se tiče vena. sectio sečenje. nlat. kum venija (lat. venari loviti) 2. veni. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. spravljač otrova. veneričan (lat. Venus. ventiliranje v. venire doći. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. vendicija (lat. venenum) otrov. polio zaražen. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. sa dopuštenjem. tečnosti. ventozitet (lat. vendere prodavati. pare i dr. ventosus) vetrovit. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. sit venija verbo (lat. veneficus) onaj koji spravlja otrove. venetromboza (lat. ventilator (lat. venta. tj. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. ventositas) med. bogat venama. provetravati.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. grč. venenosus) otrovan. ventralan (lat. grč. Venus Venera. venereus) med. predavanje. ventil (lat. fig. venija legendi (lat. venija docendi (lat. venevozan (lat. vidi. pun vetra: med. naročito sifilis. trbuh. venia legendi) v. koji se nalazi na trbušnoj strani. sprava za obnavljanje. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. ventrikulus (lat. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. v. koji pripada trbuhu. trbušni. svestrano razma-trati. ventilare) obnavljati vazduh. vena) znat. gasove. venia aetatis) prav. mehanička naprava. venski (lat. . pijaca. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). venefik (lat. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). ventrilokvija. nadimanje. vetrokaz. časni. pobedih!". thrombos grumen. veneracija (lat. bona venija ili kum bona venija (lat. Venedik. v. lat. vent-en (fr. venski. Venus. dozvola. venia) odobrenje. zalistak. vetrokaz. provetravanje. sit venia). logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. snabdeti ventilom. ventus vetar. dopuštanje. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. triper i meki šankr. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. obično od metala. venedički mletački. venija (lat. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. fig. hajka. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. koji se tiče trbuha. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). tj. vena. venenum otrov. precenjivanje imanja koje treba deliti. vetropirstvo. zborio mesto. nem. alta vendita (ital. vici) „Doñoh. grč ep. one koje se najčešće prenose snošajem. naredba. komore srca (desna i leva). ventrkku-li kordis (lat. venta (šp. venijat (lat. venosus) alat. lovačka kuća. fig. Venera (lat. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. koji pripada venama. bona venia. venter trbuh. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. rpaij. puštanje krvi iz vene. vici (lgt. Venus) mit. venerolog (lat. lat. veniat neka doñe) prav. rezanje) med. boginja lju-bavi. lov.. dostojan poštovanja. venozan. načiniti odušku na čemu. poziv pred sud. častan. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). Venus Venera. neka je dopušteno reći. loža. veledostojni. ventozan (lat. ventiliranje. veni. grč. vingt-et-un) „dvadeset jedan". venija docendi. mehana. grudva) med. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. venozan (lat. naziv za polne bolesti. alta vendita) visoka loža karbonara. ventus vetar. vetriti. odobrenjem. objašnjavati u tančine. koji nadima. venerija (fr. med. venija legendi.u. ajni. ventrilokvenciJa (lat. ventilator) vetrilo. logos govor. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. Venedik (tur. venija etatis (lat. vena. ventilacija. ledenica. ventriculi cordis) pl. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. ventilogij(um) (lat. venter) znat. tj. venerabilan (lat. obožavanje. fig. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi.

gram. verbi causa) na primer. ulična ljubav. rañen u P veku pre naše ere. koja se vidi i po danu. venula) znat. kao znak žalosti. što ometa da se nešto sazna. verbum aktivum (lat. neveste nose na venčanju. fig. doslovno. gram. baranda. verbalizirati (lat. doslovno. verbalis) koji se sastoji od reči. ispravnost. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). batina-ti. venica. pismeno saslušanje. šibanje. verbum deponens (lat. bukvalno. verba (lat. ventrilokvist(a) (lat. pun reči. verbum anomalum) gram. verberare) šibati. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. nešto što prikriva stvarnost. Venus pandemos (lat. verbatim (lat. verbum) gram. radi primera.. verodostojnost. verbalan (lat. verbozan (lat. vantuza. veras (lat. fenyii) bog. veran liberi. veranda. fiz. odložim glagol. supr. sastavljati protokol. verbalnost v. ljubavnica. potresati. omotač oko nečega. verbaliter) pril. uvreda nanesena rečima. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). služi. trošenje reči uludo. nakla-pati.). opširan (u pričanju ili izlaganju). verbozitet (nlat. Venus (lat. vers blancs) pl. verbosus) rečit. od reči do reči. verbigeratio) med. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. verbalisatio) prav. 2. govoriti u vetar. tj. gei. u obliku masti. pričanje utaman. verbalitas) doslovnost. venula (lat. verberacija (nlat. varanda) doksat. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. ljupko. uzvišena Venera. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. požuda. Venus vulgivaga) obična pohota. glagol. bukvalnost. oblaka.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verbalizam (lat. veratrin (lat. venusto) muz. na ostrvu Milosu. odredba reči. v. usmeni. verbalna injurija prav. verbalist(a) (lat. fig. verbum auxiliare) gram. polna ljubav. fenyo. trućanje. veracitet (lat. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. verbi kauza (lat. Venus. ljubav prema istini. verbositas) prekomerna rečitost. fig. ver blan (fr. astr. veka (mañ. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. mlaćenje gloginja. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. stihovi bez slika. besmisleno ponavljanje reči. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. razvratnica. pronañen . tanji sloj nečega. prijatno. veo (ital. Zornjača (Fosforus). verbalna egzegeza objašnjenje reči. fig. verberirati (lat. verbalitet (nlat. grč. usmeno. otvoren trem na kući. verberatio) batinanje. naklapanje. tumačenje reči. sastavljanje protokola. up. venter. zvezda Danica. radni glagol. 3. parenje. nota jedne vlade drugoj. usmeno raspravljati. veranda (eng. ljubav koja se svuda skita. verbum. mraka i sl. grč. verbum anomalum (lat. tući. pomoćni glagol. zastor (od magle. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. umilno. verbatim) pril. Zornica. svačija »sena. klekinja (drvo i plod). čista. verbi kau za. kleka. uzvišena. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. poduži komad bele tkanine koji. kao plašt. sada u pariskom Luvru. mali krvni sud. veracitas) istinitost. realna injurija. iš. mala vena. od reči do reči. Venus uranija (lat. nlat. opširnost u izlaganju. verbalna definicija objašnjenje reči. verbum. v. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. velo) l. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. verbalna nota pol. v. glagolski. Veneris) mit. poet. koji se tiče reči. verbum) pričalo. nepohotna ljubav. prekla-palo. ventrilokvencija. nlat. doslovan bukvalan. glagolska reč. pohotljivost. venusto (ital. verbigeracija (nlat.1820. oblju-ba. govoriti. Venera. verbum (lat. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. versus) poet. verbum auksilijare (lat. pismeno saslušavati. blagoglagoljivost. lepotica. verbi gratia) v. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. kazati i sl. verax koji istinu govori. razvučenost (stila). Večernjače (Hespe-rus). »sena Vulkanova. Venus vulgivaga (lat. verbum reč. verbalizam. od reči do reči. pričati utaman. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. bujica reči. verbaliter (lat. uranios nebeski) visoka. sskr. ventouse) ned. verba) pl. prebačen preko glave i niz pleća. pan-demos) v. verbum activum) gram. trućalo. vere. Venus. Venus vulgivaga. ventuza (fr. Venus pandemos. verbi gracija (lat. mati Kupidonova. veratrum) hem. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. Venus. šamaranje. verbi gracija. verbali-sare) prav. nečed-nost. . istinoljubi-vost. nepravilan glagol. nlat. verbalizacija (lat.

vermes) pl. verbum transiti-vum) gram. tuga. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verzio in rem. nepotpun glagol. veritas juridica) prav. vertere obrnuti. verifikacija (nlat. verzo folio (lat. V. verbum inhoativum (lat. verdict) prav. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug.) poštovati. istine. tj. vatrenocrven dragi kamen. polni organi. verbum inchoativum) gran. verbum pasivum (lat. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. overiti. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. proña robe. zamah. verzifikacija v. vermikularan (nlat. prevod na maternji jezik. verz (lat. verzio in rem (nlat. verzikolorav (lat. verenda) pl. da zahteva naknadu vrednosti). verdikt (lat. veresija (tur. vericle. veresi) kupovina ili prodaja na veru. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. Werkstatt) radionica. neprelazni glagol. overilac. verbum intransitivum) gram. družiti se. verv (fr. grč. verzo šolto (ital. verifikator (nlat. verbum primitivum) gram. šaren. odluka. fil. putem iskustva. eng. verso sciolto) v. zazirati. vičan čemu. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. ili. vermes (lat. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. versicolor) raznobojan. verminatio) med. pesnik koji piše slobodnim stihovima. versio in utilitatem) prav. 10 Leksikon verzura (lat. gliste. verso folio) na drugoj strani. promet. proveravati. zool. iskusan. verzali (lat. prevod. primitivum. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. vere. književnosti i muzici moderne Italije. utvrñivanje pravog stanja. glisna bolest. istinitost. npr. obrt. verbum primitivum (lat. vermicularis) crvast. verzio in utilitatem (nlat. rumenilo (za usne. obrnutost materice. pun glista. tuberkuloza. bezličan glagol. verificare) proveriti. sušica. versus) poet. veritet. verikl (fr. veriste) umetnik pristalica verizma. koji boluje od glista. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. menjanje. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. verkštat (nem. onaj koji nema svih oblika. pozlaćen bakar. ital. vermijon (fr. vitriculum.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. versi liberi. u vatri pozlaćeno srebro. vero. prodaja na kredit. versari) dolaziti u dodir. veredictum. versura) vršiti promet robe. verbum defectivum) gram. vergl (ital. verificator) utvrñivač istine. vermis. slikarstvu. verenda (lat. verificatio) proverava-nje. Vermaht (nem. izvež-ban. zanos. versio. verite) istina. presuda. versus) pl. raditi na čemu. verbum imperso-nale) gram. verbum intranzitivum (lat. obrtati robom. ver-librist(a) (fr. bolest od glista. vermati (tur. okrenuti) inačica jedne pripovetke. danak. lat. obavešten. punomoći i dr. baviti se. fermati. versifikacija. ver-librizam (fr. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. pravna istina. bojati se. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verizam (lat. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. waram. vergi) porez. v. vermeil. versus istinit. vermej (fr. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. versura) trg. lat. verzija (nlat. pa onda potvrditi ispravnost. promena. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. obraze). sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. versio in rem) prav. hipoteze. veritet (lat. verist(a) (fr. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. žar. 2. harač. zool. verve) polet. ital. . na obratno j strani (lista). versali. versio uteri) obrt deteta u materici. verminacija (lat. plaćanje duga zajmom. up. vergija (tur. verziran (lat. veritas juridika (lat. vergula) kuz. prelazni glagol. verminozan (lat. v. dokumente. versatio) okretanje. jad. tur. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. tip. med. vitrum staklo) lažan dragi kamen. veretizav (arap. zanimati se čim. verem (arap. verminosus) med. verzacija (lat. v. vešt. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. verbum tranzitivum (lat. trpni glagol. overavanje.). veritas (lat. verbum impersonale (lat. verem) l. stvarnost. pregledati (račune. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. fr. verbum passivum) gram. porotska odluka. waram. veritas) istina. crvolik. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. veritet nekog potraživanja. verificirati (nlat. glistav. mešanje poverioca. sprava za ispitivanje jačine metala. verziran» (lat. rumenica). (nlat. verzurirati (lat. versatus) upućen u nešto. veritas. obrtanje.

vertiginosus) l. pršljenski. versta (rus. uspravna. breg. račji stih = palindromos. crvolik. vertatur) neka se okrene. versifikator (lat. užina. zool. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). vertikalan položaj. vsrsali (lat. strofa. u pravcu dejstva Zemljine teže. pomoću rimovanja. pravljenje stihova. versikul (lat. verticite) fiz. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. magnetne igle). vesper (lat. brava. vertebralan (nlat. versus memorijales (lat. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. versus) št. slobodni stihovi. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. vertikale (nlat. vernalan (lat. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. vrsta. veras. vermifuga (nlat.čas. nazvana po svom pronalazaču. vesnjanka (rus. presvlačenje nekih životinja. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. verruca) med. obrni (list). remedia) pl. grč. se. kovitlav. vertebrata) pl. velika početna slova. okret-ljivost. sifilis. versificatio) stihotvor-stvo. zvezda Večernjača. niz metrički sreñenih ritmova koji. verticalis) kat. verol (fr. okretan. vermoute. pesnik. vrsta nonijusa. 2. nesvestica. svrab. grč. vernirati (fr. prostota. vrtoglavica. versi liberi) pl. typos oblik. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. neka se obrne (list). up. vere (lat. obrtati) prevrtljiv. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. versus cancrinus) post. kičmenjaci. vertex) vrtlog. verz. upravljanja (npr. verseto (ital. 1871—79. verofon (fr. crvast. perpendikularan. izreka iz Biblije. verte) okreni. versificare) staviti u stihove. vrsta finih talijanskih rezanaca. vermiforman (nlat. vernatio) podmlañivanje. versificator) stihotvorac. vertatur (lat. bradavica. stavljanje u stihove. verfen geol. nem. berlinskom stolaru Vertikou. vir. vernier) geom. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. 2. rtenjačni. verthajmovača. predstavljaju celinu. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. fig. pun bradavica. vernije (fr. kolebljivost. versus) poeg. versija v. teme. versatilitas) prevrtll-vost. versus memoriales) pl. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. prava linija. verole. versifex) nadripesnik. verticalis) uspravan. matematičaru Vernier-y (1580—1637). ulagivanje. VI 1919 (Ver-sajski mir). vermiformis) u obliku crva. vertiginozan (lat. verukozitet (nlat. fr. vernisaž (fr. nauka o stihovima. verre staklo. vrtoglav. vsrnacija (lat. premazati firnajzom. verzija. izbijanje mladica u proleće. dovitljivost. vertigo) ned. versare okretati. vermug (fr. vertigo (lat. vernir) lakovati. asonancije ili aliteraiije. nlat. zmija. verteks (lat. versificirati (lat. bradavičavost. ver) pr. vešt. vis.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. lekovi za isterivanje glista. koji izaziva vrtoglavicu. naročito na oku. Versaj (fr. verrucositas) med. praviti (ili: pisati) stihove. pisac stihova. verre staklo. variola) tec. tj. verset) kitica. obnavl>anje. vertebrata (nlat. veronal fark. glazirati. versifikacija (lat. astr. verticitas. verotipija (fr. . pravl>enje glupih šala. verukozan (lat. tj. stihovi bez slika. stožer na nebu. veruka (lat. npr. promenljiv. 1672—1789.) v. vertiko (nem. versi liberi (lat. prolećni. koga je uhvatila vrtoglavica. stih. crvići. vertebralis) zool. vrh. verthajmica. lik) prenošenje fotografija na staklo. bradavičav. versifeks (nlat. dati (ili: davati) sjajan izgled. fr. vermicelli) pl. kičme-ni. vermifuga. vertere. početak geološkog perioda tri-jasa. promenljivost. vernilitas) ropsko ponašanje. versetto. . ned. moć opredeljivala. okomit. versus kankrinus (lat. vertikalan (nlat. prestonice francuskih kraljeva. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. skidanje svlaka. versatilitet (nlat. glava. versatilan (lat. nazvan po pronalazaču. sedište republikan-ske vlade. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. verticitet (nlat. verrucosus) med. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. koji pati od vrtoglavice. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. šuga. vsrnilitet (lat. versatilis. vemalis. verte (lat. neotesanost. pretposlednji kanonski . tip. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. odvesan. versiculus) mali stih. stihoklepac.

neobuzdanost. dremljivost. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. vestijar (lat. haljinarnica. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vestigije (lat. veterancija. veteranus. vetus star) stari vojnik. vestalinke. pustolovi. plah. liberum veto (lat. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. vibrato) muz. njihav. veteranstvo. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. g. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. veš (nem. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. Vesta). čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. vibrator (lat. vehabiti (arap. predsoblje. vehementia) žestina. vibrare) l. vehemens) žestok. treperavost. da se njihaju. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. strastan. vestalke (lat. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. Wasche) rublje. vibrant (lat. Vetus testamentum (lat. rimska boginja ognjišta. trepereći. phone glas) muz. oblik i dr. fr. zastupnik. Vahabi) up. vehementnost.. nekad turski ministar. vibrater (lat. vibrantan (fr. u ustavnim državama vladaoci imaju. čovek ostareo u službi. vehemencija (lat. obično destilovana voda. treptav. veternus (lat. srpskohrv. vestigium. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. veteranstvo v. odbacujem. sprovodnik. odeća) trgovac haljinama. šerifi. zakalućerivanje. veto (lat. veto) zabranjujem. iznositi prljav veš. predvorje. vibralitas) fiz. wakil tur. vestijarij(um) (lat. nežno. živinar. vod. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. 2. plahovitost. vestitura) oblačenje. astr. vecozamente (ital.. vestis odelo. vezzoso) muz. oblačionica i svlačionice. ili odbijanje. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). škola za marvene lekare. grč. bolesna želja za spavanjem. planetoid otkriven 1807. vehemencija. vestales) pl. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. provodnik. vestibul (lat. vibralitet (nlat. vibrare tresti. veterina) nauka o marvenim bolestima. vija. veterancija (nlat.divlji zapad". stražar. zaveta. fajansa. vehter (nem. treptaj™. Vedžvudu (1730—1795). (Ceres 1801. via (lat. žustrine. vetativ (lat. tre-pereti. ode-vanje. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vekil) punomoćnik. vahabiti. sredstvo za prenošenje. haljinar. vestibulum. vestigia) pl. veterinarius) marveni lekar. fig. fig. veto zabranjujem) lipti. neobuzdan. stari ratnik. većil (arap. Juno 1804. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. preobuka. vehementan (lat. vestibule) trem. marveno lekarstvo. vehikl (lat. stanje jednog veterane. vibrare vitlati. kauboji. vezzosamente) muz. drhtav. vibrafon (lat. vecozo (ital. vestibul. vibrant) ustreptao. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. domaće sloge. njihanju. vibrare trepereti. vehiculum) kola. silovi-tost. tragovi. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. vestitura (nlat. Palas 1802.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. vedžvud (eng. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. veternus dremljivost) med. vatren. isluženi vojnik. Waschblau) plavilo za rublje. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . Indijanci. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vibratorius) treperav. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. veterinar (lat. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. žustar. farm. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. tragovi nogu. bušenje betona i dr. teh. bila je živa zakopana. vibratoran (lat. koji se sastoji u trepe-renju. prenosilac. vestibil (fr. med. . libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. npr. ne primam. mrtvilo. vešplav (nem. meko. način zabrane. vestibule) v. njihati. vestiarius. veterina (lat. vestern (eng. nlat. spisi St. nazvana po pronalazaču Dž. dršćući. vecozo. Wachter) čuvar. vestalke. veteran (lat. v. fig. vibrare. vatrenost. revolveraši. zabran-ski način. fiz. njihati se) 1. vestiarium) soba gde stoje haljine. Vesta) mit. mlitavost. vehementnost v. vestales) pl. letargija. fiziol. stope. Vetus Testamentum) Stari zavet. vibrato (ital. iaizmenična napetost i labavost delova tela. 2. ako se koja ogrešila o nevinost. via) v. njihavost. prevozio ili prenosio sredstvo. vecozamente. čednosti. takav je. vestalinks (lat. glas r. ulaz u kuću. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. garderoba. vestibil. veterinarski fakultet. blago.

živahnost. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. ovipar. u opasnim vremenima. obazriv. dan uoči praznika. treperenje. mrtve oplakujem. viviparan (lat. pažljiv. vivačisimo (ital. vivisekcija (lat. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). živa reč ima poučnu snagu. vibracija (nlat. whigs) pl. viviparija. vigorozan (nlat. srdobolje.vibracija 148 videant konzules. (lat. vibrare. vivace) ouz. protivnici torijevaca. vivacitet (lat. vigor) »sivotna snaga. vigorozamente. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. tj. noćno straža-renje. up. živa reč. vigorozamente (ital. vivifikacija (nlat. whiggism) načela i program vigovaca. v. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. živahnost. vigilancija (lat. pažlji-vost. izazivači kolere. vivipar (lat. mortuos plango. nastojnik. podrhtavanje. sakagije i dr. tj. silno. drhtanje. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vibrare. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. pun »sivotne snage. da- . eupr. viviparija (lat. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. vivandjerka (fr. vigilantan (lat. vibratio) fiz. klatiti se. zavojite bakterije. vibroskop (lat. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. čuvar. grč. što življe. vivus »siv. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu").) budan. žar. viva čitaš) životna snaga. trepereti. vibrare. vigorozo. up. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. vivače (ital. viva vox) živi glas. bdenije. živost. vibrografija (lat. živahno. slobodnjaci. vigorozo (ital. vibrare) drhtati. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. fina. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. sve»s. zverinjak. vrlo živo. vivat. vide. viviparizam zool.. vigogne) peruanska ovca. vivant! (lat. vivus živ. rastao. tj. naročito medicinskog ispitivanja. v. vigilans) stra»sar. viviparizam. kon viveca. vivisektor (lat. vivat (lat. vivandiere) vojnička. vivandje (fr. vivo) kuz. živahno. nlat. Vidalova reakcija med. nadzornik. fulgura frango (lat. vigere. vigoroso) muz. njihati se. viva voks docet (lat. njihanje (šetalice). pogledaj. v. marketender. vivos voko. up. vigilia) bdenje. kolere. grapho) fiz. zoološka bašta. članovi engleske liberalne stranke. marketenderka. vivus živ. fonautograf. silina. vivus živ. up. sprava za posmatranje treperenja. vibriones) pl. krepak. floreat) živeo. silan. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). usmeno. krepkost. munje lomim". da živi. kratke. oprezan. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. pukovski krčmar. oživljenje. svilaste vuna ove ovce.). pukovska krčmarica. smotren. vigonja (fr. snažno. krepko. brižljiv. viva voce (lat. prijatelji slobode. vibrare. vivacissimo) kuz. mahati. vivus živ. klaćenje. viva voće) živim glasom. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vigilija (lat. vigilantia) budnost. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. up. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. navečerje. kon vi-gore. graphia) fiz. vive r (fr. vi vat) živeo! vivat. nauka o treperenju zvučnih tela. vibrare trepereti. floreat (lat. usmeno poučavanje. lama. vigilantibus leges sunt skripte (lat. viva) živeo! viva voks (lat. sector koji seče) naučnik koji para. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. vitlati. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). vigor (lat. vivos voco mortuos plango. da cveta. vivo. grč. vibrirati (lat. gramma crta) fiz. skopeo gledam) fiz. bri»sljivost. vigorosus) snažan. oviparan. vibrogram (lat. vibrioni (lat. žestina. vigovci (eng. uporedi. bonvivan. npr. vigilant (lat. vigorosamente) kuz. jačina. oscilacija. fulgura frango) „Žive dozivam. veoma brzo. up. da raste. grč. videre) vidi. treba da ga budno čuva. paratifusa. obično od bivolskih koža. sa žarom. živom rečju. fonautogram. grč. treptaj. vigizam (eng. ragege rañati) zool. viva vox docet) živi glas poučava. viva (ital. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). vivipar) hol. vivificatio) oživlja-vanje. fig. sravni. opreznost. vibrograf (lat. jak. vatreno. kreskat. up. vide (lat. vivo (ital.. videant konzules . vivisecirati (lat. vivače.

bizantini-zam. prekoputa. vizija (lat. pregledane. 5. kopija vidimata (lat. očevidnost. vidua udova. fr. opsena. pregledanje (lekarske. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. sanjarija. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. visite) poseta. viser) l. preko puta jedno od drugog. odrediti zapreminu posude. primetnost. vidni. poho-diti. prema potrebi. vizir (ital. vija (lat. visiter) pregledati. nadzornik imanja. visibilis. vizibilitet (nlat. videlicet =videre licet) pril. vidualitium) prav. putem milosti. vidi napred. visitatio) posećivaše. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. nlat. težiti za nečim. okrenute jedna drugoj. vide supra (lat. videre videti. nišanska gajka. pošto su viñena. 2. psih. vizualan. naročito potvrda da je prepis veran originalu. carinsko). pregled. 4. pregledač. zakonskim sredstvima. mišljenje. vizualan (lat. 2. vidit (lat.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. tj. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. prikaza. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. preko puta od druge osobe. gledanje. uzana kočija sa dva sedišta. udovištvo. treba videti. zanesenjak. posetiti. moralne beda. očigledan. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. fig. vizura (lat. overen prepis. visum) ono što je viñeno. izvršiti pregled. pr. pregled. naravno. kratak ženski ogrtač za posete. vidi ranije (u knjigama). viza (lat. uobraženja. primetan. visum) opt. smerati nešto. zvanična overa. priviñenja. malo kanabe za dve osobe tako da su. vizitkarta (nem. visis actis) prav. sravnili smo. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). visorium) tip.. prijavnica. slika. na adre-sama: preko. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. vidualicij(um) (lat. videtur (lat. vizitira™ (lat. kao kh. fr. staviti vizu na pasoš i dr. nišan. vizita (fr. visuel) v. visualis) ont. pojava. nalaženje. lekarska poseta. zagledati. viduitet (lat. zvanjem i mestom stanovanja. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. in via juriš) putem prava. prezimenom. vizis aktis (lat. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. copia vidimata) overen prepis. vidi (lat. videre videti) vidljiv. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. onaj koji može duhom da vidi. sravnio. vija Beograd preko Beograda. dići i spustiti. utvara. koji se tiče vida. pregledanje. naspram. uzeti na nišan. vizibilan (lat. sproću čega. overa jednog akta. visere gledati. videtur) izgleda. fr. vizuelan (fr. prema čemu. vizitator (nlat. vidimus) videli smo. vizantinizam (grč. pregledava akta. via put) sredstvo. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. gañati. spram čega. predstava. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. up. vizum (lat. očevidan. poha-ñanje. osamljenost. vizionar (nlat. halucinacija čula vida. predstava koju smatramo. sanjalica. overiti putne isprave. video. očevidno. vizavi (fr. Visit-karte) posetnica. vidovit čovek. fig. visum viñeno. shvatanje. takoñe: viza. vidimacija (lat. kao im. pohoda. vide supra) vidi gore. jasno. poseta. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. Byzantion) v. vizitacija (lat. visio. in vija jurio (lat. via gratiae) prav. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vidi) video sam. pro vidimacione (lat. fr. voj. imati u vidu što. vizirati (lat. kao što se lako može videti. 3. visiera) l. visionaire) vidovnjak. čini se. karta sa imenom. pasoše). praznim. posećivati. pohañati. vidimer) staviti na nepggo vidi. via. vide infra (lat. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. tenakl. vide infra) vidi dole. videatur) neka se vidi. kad sede. vizionoskop (lat. očiglednost. . za stvaran opaža]. vis-a-vis) lice u lice. vidimirati (lat. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vidimiran. način. pri-državač listova. visitator) posetilac. rgo vidimatione) taksa za pregled. smotra. vidimus. videatur (lat. vidimus (lat. razumljivo. visibilitas) vidljivost. polaznik. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). vidit) video je. vija gracije (lat. viduitas) udovanje. pričina. za overu. pesnik. fr. udovički deo. overavanje. prizor. putem pomilovanje. slika uobrazilje. visio gledanje. vidi niže. poho-dilac. obudovelost. izvršiti pretres. visitare. visionarius. videlicet (lat. grč. vizuelan. vizorij(um) (nlat. videre) viñenje. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. npr. 3. npr. nišaniti. vidi docnije (u knjigama). udovičko stanje. pretresa™.

wickeln omotavati. pobednički. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. viaticum) putni trošak. junak. viktus (lat. IV u čast Jupitera. provincija. villa. vitalijanci. po zapovesti. kapelan. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vikend. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. od-mazdni. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. zavičaj. vilstek (eng. vijatikum (lat. viatorium) putomer. namesništvo. provodi na selu. Victoria) nit. od UŠ—XI veka. vigonja. victus. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vikarija (nlat. week-end) nedeljni odmor. ital. vreñanje. vikend (eng. kazneni. prethodnika reformacije u XIV veku. Wichse) mast za obuću. vilis (lat. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). podgrof. poputnina. vilavela (fr. život na selu radi razonode. kuća izrañena u obliku letnjikovca. . vindicativus) osvetolju-biv. farm. victualia) pl. rñav. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. vilajet (arap. medicinska (ili: lekovita.-tur. dijecezi itd. po naredbi svog vojvode (hercoga). vina medikata (lat. vijatorij(um) (lat. zaštićivanje. vikarijat. vikar (lat. vicecomes. vikingr) borac. vilayetli) zemljak. vikontesa (fr. viktus et amiktus (lat. vilayet) mesto roñenja. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. up. viktorijaorandž hen. bili na zlu glasu kao gusari. ville) letnjikovac. seoska igra. vindikacija (lat. na osnovu naredbe. vicarus) zastupnik. smanjivanje vrednosti. vikarni (lat. victus et amietus) hrana i odelo. viae-ductus) most iznad doline. victorieux) pobedonosan. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. vinalije (lat. vikont (nlat. biljna) vina. viktoriozan (lat. fr. viking (stnord. u Engleskoj: niži sveštenik. izdržavanje. prav. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. hrana. vilj (tur. puta. samovlasno. silom. hodometar. samovoljno. viklifiti pl. zamenik.. vicarius) namesni. delokrug namesni-kov. vikarijat (nlat. pokrajina. vikler (nem. vike (nem. victualia. vivere živeti) pl. fr. vikarna krvarenja med. biskupiji. namesnički. male vrednosti. viktualijanci (nlat. željan osvete. vikarijus apostolikus (nlat. vina medicata) pl. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). nasilno. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. vikendica kuća za odmor. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. Viktorije (lat. vilioris conditionis) slabijeg sastava. astr. villanelle. asteroid otkriven 1850. vinalia) pl. vivere živeti) način života. a obično se provodi van mesta stanovanja. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. IX u čast Venere i 22. ratnik. kapelanstvo. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. up. vina (ind. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. neznatan. vila (lat. patrijarha) u jednoj oblasti. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. papijota. neznatnije vrednosti. viktualije (nlat. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. tur.) zool. zastupajući. barovitog mesta i sl. za bojenje vune i svile. unižavanje. sredstvo za život. osetljiv. imalin. vija fakti (lat. poslednja pomast. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. vicuna) v. vindikativan (nlat. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. slon. vikarija.) muz. villeggiatura) letnje vreme koje se. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. korpus vile (lat. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. Vendi. vilajetlija (arap. victoriosus. god. Vindi v. vilifikacija (nlat. engleska teleća imi-cla. vi mandati (lat. vileñatura (ital. naročito junak na moru. vilis jevtin) prost. odmenjujući. fr. vicomte. letnja svežina. posednik vlastelinstva u Francuskoj. namesnik (pape. bez vrednosti. radi razonode i odmora. vilio-ris kondicionis (lat. wilaya. vicariatus) v. via facti) prav. životne namirnice. pesma uz koju se igra.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. gusar. viktorije (lat. viksati (nem. eng. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. vikunja (šp. sličan mandolini. savijati) svitak za kovrčanje kose. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vi mandati) prav.

vinifikator (nlat. etiketa. violin (nlat. . prav. ljubičica. viiolentan (lat. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. vincire) vrpca. pu-dar. poljska kuća. petlja. mržnja na vino. violata) obeščašćena. viola di gamba) muz. vinkl (nem. ranije sa 12—14 žica. violet) ljubičast. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. vinktura (lat. desnom rukom. violare jus teritorijale (lat. Winkelhaken) tip. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. izmešan s vinom. tužba zbog nanesene štete. vrstač. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. violencija (lat. alt-violina. nasilan. ital. docnije samo sa sedam drevnih žica. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. vigna) vinova loza. vint (nem. slagačica. violare jus territoriale) prav. vinograd. viola) l. plahovit. preteran. violetto. vindikta (lat. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. kažnjavanje. ljubavna violina. svezati. u početku ili na kraju knjige. vinovnik) krivac. vinculum) konopac. plahovitost. vino tinte (šp. vinificator) proizvoñač vina. opijanje. žustrina. vincula okovi) vezivanje. grč. mala violina. silovana devojka. viola (ital. naročito zanatlijskih. ital. nlat. obavezati se. viola alta. muz. obesvećenje. izazivač. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. takoñe: vindikta. žestina. vinkulum konjugale (lat. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. up. maramica-ma). violentnost (lat. preteranost. višega (fr. šp. viola. violončelo. brač-violina. vitula) 2. neobuzdanost. phobeo bojim se) strah od vina. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. vindicta) osveta. od kojih su neke bile metalne. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. papiru. violentia) silina. tinto. štititi. vigne. violinum) hem. vinolentia) pijanstvo. vrpca. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. viole. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. brak. spa janje. mešavina plave ili crvene boje. u širini štampanog retka. žestok. naprasit. violet (ital. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. vindicare) osvetiti. kažnjavati. viola (lat. vino seko (ital. sudskim putem tražiti svoje natrag. nlat. violatio) prav. žigicama). vinomer. veština spravljanje vina. grč.. brano. violette) koji je boje ljubičice. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. slaže slova). prestup zakona. fr. pre no što je isplatio. tužba za zaštitu svojine. letnjikovac. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. sila. vindicirati (lat. vinum misale (lat. osramoćenje. viola alta) muz.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. nasilje. sekt. naprasitost. gvint. uže. vindjak(n)a (nem. koji se opija. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. prekomeran. na pismima. viola di vindikaciona tužba prav. vinum vino. viola d'amore) muz. gañenje od vina. viola di braccio) muz. dosuditi. up. gšja-nost. vino tinto) v. goropadan. veza. sklonost piću. metron) sprava za merenje jačine vina. violentus) silan. viola d'amore (ital. vincilir (mañ. sklon piću. vinkulirati (lat. fr. sla-galjka (mala metalna pregrada.. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. prisiljavanje. violica. združiti. prav. prinudan. bog. spona. violacija (lat. v. ljubičica. vinculum conjugale) bračna veza. vinkulacija (lat. veza. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). vinczeller od nem. Vindobone (lat. postao insolventan. violeta (tal. povreda prava. čuvar vinograda. vinklag (nem. vinum. združivanje. vinovnik (rus. vinkulum matrimonii (lat. prouzrokovač. vinolencija (lat. primiti obaveze. viola di gamba (ital. vinkulum (lat. vinctura. violetta) nuz. fin. violentia) v. viola alta (ital. violencija. oskrvnjenje. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. vinculare) spojiti. violentan (lat. vinja (fr. vindikaciono pravo prav. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. vinolentus) pijan od vina. violetan (fr. bog. vinifikacija (nlat. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. doznačiti sudski. viola di bračo (ital. up. Vindobona) starorimsko ime za Beč. violata (lat. ljubičast. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. braniti. Winzer) stručan vinogradar. vinometar (lat. vincire.

potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). govor) nauka o virusima. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. vi rescripti) prav. up. violoncello) muz. zrelost. v. virginitet (lat. trg. sposoban za dejstvo. sa prikrivenom snagom. vir muze) muški. bašta. bledilo. prestu-piti zakon. snaga) snažan. Č>JGvršiti obračun. virilizam. narušiti. današnji kontrabas. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. virtualitet (nlat. virago) muškobanja. obepgčastiti. zelena bojena materija u biljaka. jaja. uobražen. obesvetiti. spolna nevinost. realan. fig. virtualis) v. viraž (fr. prva violina. nagao zaokret. celokupnom snagom. muškost. hlorofilin. violončelist(a) (ital.152 violina (ital. prividan. viper-in (eng. ali se tom sposobnošću ne koristi. violoncello) muz. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. virtuelan lik virgo (lat. deo nasledstva koji pripada pojedincu. virginalan (lat. virgo) med. instrument sličan klaviru. noć delovanja. pogaziti ugovor. zarazne bolesti izazvane virusima. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. a. d. pol. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. virage) ani j. ginandrija. virtualis) sposobnost za rad. prebacivati (ili: prebaciti. votum virile. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. viribus unitis) sjedinje-nim silama. virtuelan. violare) povrediti. virtus sposobnost. odvažnost. virgineus morbus (lat. čelo. virgo intakta nevina devojka. dubok glas. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. čistota. mogućan. violonist(a) (ital. gradila. violino secondo) muz. virilist(a) (lat. violiiist(a) (ital. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. virga grančica) muz. virilitet (lat. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. mužev-nost. devojka. violine sekondo (ital. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. violon (fr. viraginitet. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. lat. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. čist. valjanost. vi reskript (lat. prostim knjiženjem. koji je sposoban za rad. virtuelan (fr. virilis) v. virement) fin. violinista) muz. violino primo) muz. muškarača. fig. violine pikolo (ital. svirač u violončelo. čelični kalup za kovanje novca. viola di gamba. viraginitas) fiziol. šećera i začina. violon) muz. viri potentia) muška snaga. up. logos reč. najmanja violina. svirač u violinu. whip) toplo piće od belog vina. čedan. devičanstvo. virgineus morbus) med. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. okretati lañu. vir muž. virpinija vrsta duvana i cigara. četvrtina violine. poremećaj u polnom razvitku kod žena. druga violina. virginalis) devojački. bitna ili pojamna važnost. svirač u violon. virole) spiralni svitak u satu. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. nastrojen za delovanje. virilis portio) prav. viridin (lat. virilescentia) zool. violino) muz. po zapovesti. devojačka bolest. muže-van. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). zrelo doba. spinet. virman (fr. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. violone) muz. viridarij(um) (lat. ćemane. virilna porcija (lat. preneti. malokrvnost. virilizam (lat. viroze (lat. uzajamno obračunavanje. limunova soka. viribus unitis (lat. po ital. virus otrov. virago (lat. »seneka sposobnost za stupanje u brak. isplata koja se vrši bez gotovine. virilan (lat. supr. viraginitet (nlat. promene u karakteru. devica. silovati. mor. sposobnost. naročito kod ptica. viripotencija (lat. virologija (lat. violino piccolo) muz. virilescencija (nlat. violine primo (ital. virilis. fig. virginal (lat. mor. virement) fin. virola (fr. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. virmanisati (fr. virtuelan lik ont. mirujuća ili drema-juća snaga. devojapggvo. fiz. virilitas) muškost. na osnovu naredbe. devičanski. oskrna-viti. violončelo (ital. violirati (lat. obavezu. čednost. . nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. virilis) pol. bradatost. virilni glas v. virtualan (nlat. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. viridis zelen) bog. virgimtas) med. vi presidii (lat. obrtanje (ili: okretanje) lañe. virtuel. odvažan. e). kružno spuštanje aviona. violina. vii (eng. virus otrov) med.

virus (lat. viskozan (lat. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. gnojenje rane. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). vis) sila. vis probandi (lat. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. virtuosis) valjak. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. vis legne (lat. drob. onda je zbir virtuelnih. whisky) engleska rakija od žita. vis viva) fiz živa sila. vis (lat. viscacha) zool. ital. virtus) muška snaga. vita brevis. izazivaju oboljenja. virus otrov. viski (eng. artikl. a vista) odmah po viñenju. celokupne zdravstveno stanje.) 1. vešt. vojska. viršla (nem. vista (ital. vir. sila lenivosti. šećera. vita) v. savršen. menice. virulentus otrovan) med. vitalitas) životna snaga. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. dro-ban. viscera) pl.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. uzvišen. koji pomaže život. opšte stanje našeg organizma. fig. pluća. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. tj. v. fig. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. mogućnih. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. viktualijanci. viskozitst (nlat. viscositas) fiz. grč. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. vita brevis. vis armata) oružana sila. vrlina. vis inertiae) fiz. sa životnom snagom. gnojav. hrabrost. veoma važan. verovatnoće življenja. moć. viscum lepak) te-gljiv. vist (eng. vitalijanci (lat. fig. vis vitalis) životna snaga. prosečne trajanje života (npr. živ organizam. naročito lakova. muškost. onaj u kome se ogleda. vitalnost (lat. poglavito u tehničkom pogledu. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. sposoban za život. oživljavajući. živahan. kinetička energija. opšti osećaj života. otrov. viskoznost fiz. vitalist(a) fil. koje predstavlja važan trg. viršafterica (nem. fore mažer. viscosus. . med. virtuoz (nlat. snaga dokaza. viskača (šp. up. na taj način. a vista (ital. virtus (lat. visceralan (nlat. nutrica. zagrižljivost. vlast. vis armata (lat. otrovnost. virtuozan (nlat. virtuelna žiža ot. mogućna. viscidan (nlat. tvrdoglav. ars longa) život je kratak. kod jednog naroda). piće od čaja. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). virulencija (nlat. sila zakona. vis inercije (lat. vispren (rus. bitan. vi-skoznost. virtuoznost (nlat. limuna i crnog vina. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). jetkost. naročito u muzici. pristalica vitalizma. tj. privlačna sila. virtuoskinja (ital. vita život) životopis. zakonska sila. lepljiv. sposobnost za život. vita (lat. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. velika umetnica. viskoza (lat viscum lepak) hem. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. izazivač bolesti. odličan. vitalizam (lat. životnost. viscum. naročito srce. tj. viscera (lat. vis attractiva) fiz. kurikulum vite. koji se tiče života. virtuositas) savršena veština. vitalan (lat. Wurstel) vrsta male kobasice. virulentia) med. vis viva (lat. snaga. vista) trg. vitalitet (lat. da luče otrovne produkte i da. virus otrov) med. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). vis maior) viša sila. plemenit. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. visceralis) utrobni. otrovan. vitalni osećaj psih. tok života. viskozitet. virtuosis. krepost. vis legis) prav. zarazna klica. fig. unutrašnji or-gani životinjskog tela. pun žestine. vitalis) životni. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. dostigao savršenstvo. pun ljutih i opakih sokova. viskozimetar (lat. jedak. vis apsoluta (lat. pome-ranja napadnih tačaka. uvid. tegljivost. viscidus) židak. svojstvo viskoznog tela. 2. creva. duhovit. vitalitet. gust. neophodan. snalažljiv. pokazi-vanje menice. viñenje. valjanost. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. lepljivost. virulentan (lat. vis absoluta) prav. vis vitalis (lat. u našoj svesti. vis atraktiva (lat. vis major (lat. lenivosna sila. vitalitas) v. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). tj. otporan. jetra itd. vis probandi) dokazna snaga. zecu slična južnoamerička životinja. zagrižljiv. ulja i dr. are longa (lat. utroba. snaga koja dejstvuje. oštrouman. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. naročito u muzici.

vitrage) staklena vrata. vitreux) staklast. koja vezuje samo obližnja mesta. staklena pregrada. mane. vitreus staklen. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. izdvojiti. viciozan (lat. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. fr. vicijum (lat. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. Višnu (ind. vitrescibilitet (nlat. vitrum (lat. viciozitet. zelena galica). onaj koji vezuje samo susedna sela. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vitriolizacija (nlat. med. želez-nica. Witz) desetka. vicia. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vice (lat. vitiligo (lat. biol. vitriolescirati (nlat. vitium) mana. koji ima manu. vicia etatis (lat. vitraž(a) (fr. krivica. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. tj. Witz. vitrificirati (nlat. vi cesionis (lat. vitrificatio) postakla-vanje. vitrometar (lat. još neispitane dovoljno. duhovit čovek. kristal. sulfat (tj. putem prenošenja ili ustupanja. vicezimirati (nlat. npr. Višva-karman (ind. pl. vicinalan (lat. analis godišnji) dvadesetogodišnji. upravnik crkvenih dobara. sjajan. svežim plodovima i semenju.) v. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. Vitleju. nedostatak. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. postakljenje. pretvaranje u vitriol. vi cessionis) prav. oti-rač. vitriolisatio) hem. vitrezan (lat. bakra (zvani plavi vitriol. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vice-direktor. vitrum staklo. fr. machen činiti) šaljivdžija. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vice-kon-zul. plava galica). viče versa) obratno. vitiosus) pogrešan. silom oporuke. vicinalis susedski) opštinski. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. pogreška. vitrificare) postakli-ti. pretvaranje u staklo. vicies dvadeset puta. vitium cordis) med. grč. vitiligo lišaj) med. beriberi. kazniti smrću (u pobunama i sl. vitriol (lat. naročito u zelenim delovima biljaka. vicijum kordis (lat. vitrifikacija (nlat. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. prvobitno bog Sunca. vicezimacija (nlat. najpopularniji bog u brahmanizmu. grč. promašaj. vicemaher (nem. u protivnom slučaju. nestajanje pigmenata u koži.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. metron) ont. gvožña (zvani zeleni vitriol. obično uzanog koloseka. zabluda. prozorske zavese. bez mane. i radnici u srazmernom delu dobiti. vitellus. osuditi. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. viče) u složenim rečima znači: pod-. vicenalan (lat. oštroumnost. nalaze se u većini namirnice. providan. zamenjivanje. vi testamenti) prav. sporedna železnica. obrnuto. vitriolescere) hen. žumancetu. poročnost. vitrum) staklo. mleku i dr. vicinalni put opštinski. gresi (mladićkog) doba. silom.).vitamini 154 Višnu vitamini (lat. pretvarati se u vitriol. šp.) „Tvorac vasione". seoski put. vitia aetatis) pl. vice verza (lat. koji je sa ned ostatkom. vitelus (lat. vitriolo) hen. fil. seoski. prozori. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti.). vicedominus) namesnik. vitulus) žumance. greh. vitrotipija (lat. viciozan posed prav. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. razne hranljive materije. viciozitet (lat. vic (nem. vitrum staklo. vicioznost. vitrescibilan (lat. duhovita šala. nevaljao. dućanski izlog. vicennium) vreme od dvadeset godina. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vita život) pl. omaška. vicijum nature (lat. wischen brisati) brisač. eiter (nem. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. pored poslodavaca. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. na osnovu poslednje volje. zastupanje nekoga. vicioznost (lat. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. H. u svežem mesu. testamenta. rahitis. rñavost. vicenij(um) (lat. zamenik vladara. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vitraj (fr. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. od vitreus staklen. vitium naturae) med. vicedom (lat. cinka itd. pokvaren. oličenje stvaralačke sile u prirodi. kristalast. porok. vitriol. vicesimare) dvadesetko-vati. pretvorljiv u staklo. vitiositas) pokvarenost. dosetljivost. poročan. vitreolus dei. vitrine (fr. vicijum kanonikum (nlat. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vicinalne železnica. vi testamenti (lat. . vicesimatio) dvadesetkovanje. gresi mladosti. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. prozor. pela-gru itd. posed koji nije bez zamerke. mana srca.

) pl. konsonant. spadalo. volatilitas) isparljivost. uzaludno opominjanje. isparava™. ime. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). dobre žetve i lekarstva. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). volapik (volapuk = eng. vox humana) muz. vocalis. pucati iz voleja u fudbalu. letenje (ptica). vox hybrida) melez-reč. voks dei (lat. vokal (lat. isparavanje. fig. pretvaranje u paru. ispa-riti. danas: veseo. supr. vox glas) gram. glasni. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. lepršav. bog vetra. vocalisme) gram. volans. god. volva (lat. pronalazak nemačkog sveštenika J. vokaliza (nem. vokali-ziranje. fr. samoglasnički. struci). zastor. pobede. tj. vokacija (lat.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. sub hak voce (lat. višnujiti (ind. konstruisan 1933. krilo vetrenjače. visok (ili: oštar) glas. tj. vox populi. isparljiv. o. vox Dei) posl. opna na mladim pečurkama. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. peti padež. Wodan) mit. volantai (lat. volatilizirati (nlat. voki-toki (eng. višnuizam (ind. položaj. rang. u smeni (dokaz).) vera u učenje višnujita. voal (fr. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. volatilan (lat. zasvoñena prostorija. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). udariti loptu u letu. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. Vuogan. 1831— 1912). u SAD. vokalan (lat. volatilis) hem. veo. . volatilizacija (nlat. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). reč. svetski jezik. speak govoriti) meñunarodni. vocalizzo) muz. mi. pozivanje na neki položaj. vocabularium) rečnik. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. leteći. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. zvuk. vokalna muzika pevanje. vole (fr. ot vole (fr. dozivni padež. vokalizam (fr. volatilitet (nlat. koji se tiče glasa. samoglasnički. točak za upravljanje automobilom. vežbe u pevanju sa slogovima ut. zavezanost (ili: zapletenost) creva. za-interesovati. zanatu. vox acuta) muz. vox virginea) muz. fig. naročito za veo.višnuizam 155 nestašno. vokalizacija (nlat. assa voće) samim glasom. pri toj reči (pade mi na pamet). ad vocem (lat. vaudevilliste) pisac vod-vilja. koji je u letu. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). fiz. karner na ženskoj haljini. voks (lat. vokabulist(a) (lat. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vokalna harmonija (lat. Vodai (nem. voks akuta (lat. reč. bez pratnje nekog instrumenta. tj. voile) prevez. vokale (ital. u). naziv. (solmiza-cija). pevajući. volant) koji leti. s obzirom na boju zvuka. ton. vokativ (lat. vocativus) gram. glas narodni je glas božji. vocalis) gram. nestalnost. volta) zidni svod. volee) let. samogla-snik (kod nas glasovi: a. volvulus (lat. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). volatilisatio) hem. vocabulum reč) pisac rečnika. Jovana Krstitelja. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. vodvilj (fr. i. voks klamantis in dezerto (lat. vocalisatio) gram. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. ge. asa vode (lat. koprena. volabilitet (nlat. izgovaran. vrsta tanke materije za ženske haljine. vocalizze) muz. točak zamajac. fa itd. vocalis. ital. volvulus) med. vocale) muz. u ovom pogledu. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. voks populi. stariji naziv za Rumuniju. tj. nestalnost. mrtvih. fig. obešenjak. izraz. muz. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. vodviljist(a) (fr. volatilisare) hem. ad voćem) uz reč. vocabulum) lingv. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. volva) bog. voks virginea (lat. grč. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. vocalis) gram. e. voks humana (lat. voks hibrida (lat. volat (ital. prethodnik esperanta. Vokalize. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. npr. što narod hoće. mali poz. vokabula (lat. vokalize (ital. glas istine koji nema dejstva. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. dar. čovečji glas (na orgulji). vox) glas. vokabular (nlat. volan (fr. walkie talkie) prenosni radiotelefon. teorija samoglasnika. komad sa kupleti-ma. world svet. sklonost (nekom zanimanju. volant) pernata lopta. M Šlajera (Schleyer. promenljivost. koji može da se pretvori u gas ili u paru. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vocatio) poziv. to je svetinja. vokalski (lat. volabilitas) povrpšost.

elektron. zapremine. volo (lat. volte. brzo prelaziti s predmeta na predmet. volvere okretati. volej (eng. tečan. galvanski elektricitet. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volubilitas) gipkost. igrač na konopcu. voltmetar. naponske razlike. voltera (fr. tj. volt (skr. dopusni. strelac (u francuskoj vojsci). jačina. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. v. željni. muz. volitivan (lat. nepostojan. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. vrlo vešt konjanik. 2. tako zapove-dam.: at. električni napon. volubilan (lat. pojedinačni akt volje. volte-face. up. voltaizam (A. konj obučen jahačkom vežbanju. gran. v. Ampere) fiz. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). volta-elektrometar (A. govorljiv. zvuka). teranje konja u krug. svitak. lisnata pasteta. V) fiz. ko hoće da mu tako bude. dobrovoljac (vojnik). volens-nolens (lat. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. Volta. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. dakle. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. metron) fiz. htenje. voljni. kao kod Voltera. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. volitio) l. vol-o-van (fr. nestalnost. facies lice) voj. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. promenljiv. grč. poluobrt. izraz volje. bez obzira na lično raspoloženje. volens-nolens) „hteo-ne hteo". voltiger. volta-indukcija (A. volumen. tečnost u govoru. fiz. . brzo okreni (na notama). volti subito) muz. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. volicija (lat. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. Volta. volo hoću) sik volo. udarac lopte (u tenisu reketom. laki pešak. promenljivost. Voltin elemenat fiz. lat. volvere okretati. mesom. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. gljivama i dr. slatkorečiv. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. jahač vešt u skakanju na konja. obrtati) gibak. lat. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). grč. koji potiče od (ili iz) volje. metron) fiz. voltaisme) fiz. Volta. igrati na konopcu. volumen. voltamper (A. nestalan. knjiga. pokretljivost. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. voltage) napetost. sikjubeo(. voltametar. volonter (fr. voltigeur) veštak u skakanju. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. volubilitet (lat. lisnate testo punjeno ribom. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. voltmetar (A. M. volumen. epikurejski način mišljenja. okretnost. volta. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. sic volo. napon struje merene u vo l tima. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. lat. voltfas (fr. volutus valjan. savitljiv. galvanizam. fig. spis ovijen oko štapića. Volta. instrumenat za merenje potencijalne razlike. tome je pravo. lat. nagla promena mišljenja. naglo promeniti mišljenje. bakra i sumporne kiseline. inductio) fiz. volta (fr. tj. volvere) rukopis. pre nego što dodirne tle. volubilis. grč. punoća (glasa. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. Volta.. volontaire. voltaža (fr. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). voltametar (A. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. slatkorečivost. vitak. najugledniji ljudi nekog mesta. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. Voltin stub fiz. fr. metron) fiz. sic jubeo) tako hoću. volterijanizam. tj. grč. volumenometar (lat. vol-au-vent) kup. volumetar (lat.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. prostor što ga zauzima jedno telo. praviti veštačke skokove. volja. volterijanizam (fr. sveska. A. volumen (lat. up. volterizam. volitio) psih. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. volenti non fit injurija (lat. poluokret. voltižer (fr. galvanski elemenat sastavljen od cinka. fig. savitljivost. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. volley) sp. volti subito (ital. obim. voltairianisme) fil. okretan. voltametar. frivolan. ital. voltižirati (fr. Volta. ital.

volšebnik (rus. bljuvati. uvojnica. 3. votant (lat. glas iz grudi. voluminositas) obi-mnost. glomazan. vohajnit (nem. pun čireva. voluntas (lat. ukras na stubovima u obliku zavojice. voluntas ultima) prav. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. sit voto) s pravom glasa. prijatan. atomska masa 183. poslednja volja. votacija (lat. up. votiranje (lat. sredstvo koje izaziva povraćanje. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. vomitirati (lat. volutatio) valjanje. prišt. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. vomicosus) ned. glas koji se daje za nešto. šara u obliku puža. voće di testa) muz. plemenski mirovni sud (tzv. voluminozan (nlat. mañijski. vovere zavetovati. opsežnost. votivus) zavetovan. voće) kuz. a voće sola) samo za jedan glas. obećanje. voracitas. debeo. vomikozan (lat. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. votatio) v. u mnogo knjiga. voluminozitet (nlat. vomitirati. votum virile (lat. intelektualistička psihologija. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. veoma tvrd i otporan metal. 2. voče di peto (ital. metria) veština merenja zapremine. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. odlučujući glas. krvno kolo). votirati (lat. pevački glas. stat pro racione voluntas (lat. votans. velik. voluminozitet.) čarobnjak. voter) dati svoj glas za nešto. povraćati. volo hoću) volja. na vaš račun. glasati za. votatio) glasanje. gnojav. redni broj 74. volumen zapremina. zavetni. voluntaristi (lat. tungstem. voće di petto) muz. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. voluptuosus. zool. srebra ili voska. pl. vodka) popularne ruska rakija. za razliku od kurijalnog glasa. volfram (nlat. vomitare) med. zlata. kabast. votivan (lat. vomitus (lat. fr. grč.) natprirodan. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. teo voto) po mojoj želji. strasan. . votum kurijatum (lat. votum curiatum) ukupan. glasanjem odobriti.. voče (ital. topi se na 3400°.85. gde ima ležišta boksita. votiv (lat. vovere) zavet. nestalnost. po mom nahoñenju. voluminoznost v. volutacija (lat. vostro konto (ital. svaña. odreñivanje količine rastvorene materije. voluntas volja) liigv. theoria) hek. sve-cima. protiv nečega.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. a voče sola (ital. votacija. glomaznost. voluntas volja) fil. volumen. koji je sastavljen iz više svezaka. pun glas. volšeban (rus. koji. kum vogo ilimitato (lat. zajednički glas. fig. a ne intelekat. vražda) 1. voluta (lat. votum konzultativum (lat. voluntarizam (lat. wolframium) hem. pristalice voluntarizma. votiranje. zavetna žrtva ili dar božanstvima. Wochein) u Sloveniji. vostro conto) trg. vomika (lat. nazvan po mestu Bohinja (nem. fig. krvnika. voluntas volja) fčl. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. vomica) kec. skupljanje glasova. vomitiv (nlat. uvijeni puž. vota. izgla-sati. votum (lat. sub voto remisionis (lat. opsežan. vovere) glasač.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. voluntas ultima (lat. voluptas pohota) sladostrasan. vomitivurn) med. što se mene tiče. fizkol. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. voče di testa (ital. spirale. nezajažljivost. glasanje. vražda (rus. votka (rus. votare. pohotljiv. votivum) etn. vomitus) ned. glas iz grla. neprijateljstvo. votum consultativum) prav. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. vo-litiv. voluptuozan (lat. sinonim za mineral boksit. v. v. nego prema zapremini. votum. ital. izglasavanje. volum-teorija (lat. izglasavanje. dakle. vomirati (lat. kum vot (lat. čudotvoran. povraćanje. čir. znak W. nepostojanost. meo voto (lat. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. votum. testamenat. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. savetodavni glas. mañioničar. naročito: čir u plućima. bljuvanje. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. votum decizivum (lat. kurijski glas. vomera) med. predata. vorax proždrljiv) proždrljivost. voluntas. voluntativ (lat. voluta) apx. vomirati. Wochein) min. crkvama i dr. obi-man. votum decisivum) prav. voracitet (lat. hem. gramžljivost. Votergejt afera (eng. zavada. zabavan. pun veselja. sulr. Bunt).

postanak (ili: poreklo) vulkana. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. naročito za čakšire. vulvula) zool. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. Vulcanus) kit. na temperaturi od 130—140°S. učiniti nešto opštim.vrak 158 Vuotan vrak (nem. grč. vulkanizacija (lat. obranljiv. vulgo (lat. postaju. vulgarizator (lat. fig. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulnus letale(lat. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). stidvdšd. Vuotan (stnem. vulgirati. zajedničkim. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulcanus) kol. svakidašnji) nizak. vulgaris opšti. prostakluk. Wuotan) mit. dete bludnice. zajedničkim. vultus izraz lica. nepristoj-nost. versta) ruska mera za dužinu (1. vulgus) narod. vulcanus. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. koji bljuje vatru. narodski. vulva (lat. fizio-gnom. prostački. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulva) med. činjenje opštim. preterano uprošćava naučne pojmove. uterus) ašt. povredljivost. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulnerabilitas) ranlji-vost. koji potiče od vulkana. u običnom životu. logos reč. čudo od deteta. vulva) inat. elastične i ne rastvaraju se. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. pulkanizam (lat. nlat. u narodu. nlat. usijano kamenje i rastopljene stene. vulnus letale) smrtonosna rana. ozledllv. v. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. gomila. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. prostakluk. usled visoke temperature. . povre-dljiv. vulcanus) kol. vulgaran (lat. vulneraria (lat. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. logia) kol. terpentinu i dr. Kind dete) izvanredno obdareno dete. pr. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. vrsta (rus. stidnično-materični. uprošćenje. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulcanus. god. vulkanizator v. obranljivost. vulgaris običan. kol. vulgarnost v. neotporan. slab. vulkanizer. vulcanitas) kol. neptunizam). pomešanih sa sumporom. Vulkan (lat. vulvitis (lat. lat. materica kod životinja. opšte poznatim.066. niskost. Vodai. olupina.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. vulcanus) kol. prostaštvo. vulnerabilis) ranljiv. vulgaritet (nlat. u etru. Vulgata (nlat. objaviti. vulvus. vulgarizirati (lat. sra-mnica. svetina. vulkanologija (lat. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. vulgarizacija (nlat. vultispex. vulkanistički. jezikom prostog sveta. vulvula (nlat. prosto rečeno. med. up. puk. vulnerabilitet (nlat. kaučuka i gutaperke. sa radionicom u vulkanu Etni. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulneraria) pl. vulkord (eng. vulkan (lat. sklonost bolestima. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulcanus. vulgaritet. prostački način izražavanja. vulnus) rana. vulkanisti (lat. vulcanus) pl. sin Jupitera i Junone. vulkanizirati (lat. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulkanski (lat. vulgarisare) uprostiti nešto.78 km). vultispeks (nlat. benzolu. Na taj način ove materije. grč. vulkanitet (nlat. obično. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulkanolog (lat. vulgaritas) običnost. kod naroda. vulgarizam (lat. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. lice. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. shvatanje da . vulgo) pril. vruć pepeo. uopšte. vulgarnost. neupotrebl>iva stvar. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). ruševina. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). koji se može raniti. vulkani-™ (lat. nlat. vunderkind (nem. obnarodovati. vulgus (lat. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. činjenje da bude svima razumljivo. vulcanus. fig. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. sredstva za lečenje rana. vulnerabilai (nlat. ieptu-nisti). vulvo-uterinski (lat. Wunder čudo. vulgaris opšti svakidašnji) prost. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. kao obično. neotpornost. vulgare učiniti opštim. versta. nepristojan izraz. vulnus (lat. ozle-dljivost.

tur. gajde (arap. qai'da. grudobran od koševa punjenih zemljom. sastoji se iz kožnog meha. slična srni. živahno. ital. vrsta morske ribe. dged. gažiranje (fr. fig. dve ili više izolovanih žica za . pobednik. gajba (ital.25. gazirati (fr. gajret (arap. gavialis) zool. živi. gage. metal. gabarden (fr. gazal) 2. veo. Atherina hepsetus. onaj koji drži zalogu. stanovnik pustinje. junak. gadolinij(um) hem.A V E ILN D 166/ G G. gazi (arap. kaytan) 1. gabion) voj. gabro (ital. srčanost. lignita. gavaz v. kao skraćenica: g=ipaia. gajtan (grč. vojnik musliman. gavota (fr. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. stalna nagrada. plemenitost. znak Gd. plata. gayp) ono što je nevidljivo. gayra. afrička antilopa. krupnozrna erup-tivna stena. 2. tečni deo sirovog petroleuma. G—peti ton u dijatonskoj skali. gabarit (fr. atomska masa 157. g). alapača. gayret) revnost. najamnik. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. prema kome se nešto oblikuje. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). g četvrto slovo naše ćirilice. službenik. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. Ga = galijum. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. natopljena gumom. tvrdica). gazolin hen. ga'ib. gabarit) kalup. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. skriveno. tur. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. g= skraćenica za gravitaciju. gazal. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gabbro) mm. odela i ženske tkanine. geman. gabionnade) voj. gazela. uviti (ili: uvijate) gazom. gažist(a) (fr. gavone) zool. gazela (arap. poglavi-to ljubavne. rešetkast sanduk za prenošenje voća. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. duhovna stvar. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. primalac zaloge. torokuša. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. tur. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. prav. gabion (fr. naročito se odlikuje velikom brzinom. up. gazela (arap. novine. hem. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. kavez. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gazette) dnevni list. stalna zarada. gavun (ital. gaio) muz. gazal. za kišne ogrtače. Gd=gadolinijum. gaietanćn tur. gazzetta. krletka. hemijski element. Ge= germanijum. drveta) u gas za gorivo. jemstvo. gagathos) min.. stvarajući zvuk. gaibba) l. gaytan. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. šp. gazal. fiz. gazeta (ital. mrki ugalj. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. pripada grupi retkih zemalja. čilo. ital. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). a pamučne za lake haljine i. borac za veru. up. 2. veselo. kavaz. kao smola crn i voštanog sjaja. gayb. tamnozelene boje. tajno. lan-tanida. osobito česta u književnosti istočnih naroda. hen. gazel (arap. gayda) nuz. gavijal (nlat. redni broj 64. gabionada (fr. gajb. gagiste) plaćenik. zool. tajo (ital. muz. služi za grejanje i osvetljenje. staklenih boca i druge robe. gagat (grč. vrsta crnog ćilibara. vrsta lirske ljubavne pesme. jedanaesto naše latinice (G. tur. gazzella) 1. sastavljena iz strofa od po dva stiha. krt. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. ključa izmeñu 70—80°S. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gadlje. gaggio) zaloga. gaža (fr. gaeta (ital. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gaip (arap. gazi) ratnik. gaza (fr. narnik. narodni muzički duvački instrument. fr.

galante) nadriobrazovanje. galanterija. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. phagem jesti) mleko-jed. tapše. mlečni kamen. galante) pokazivati se darežljiv.). kao sredstvo za nagrizanje. gala. gala. Galaksije. mlečni jaspis. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galaktologija (grč. u paradnom odelu. galaktofag (grč. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. trg. ašikovanje. gala-predstava. gala.pocinkovati gvožñe"). galaktopira (grč. galakturija (grč. galaktometrija (grč. npr. galaktostaza (grč. galaxias) astr. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. Arapa i dr. galaktogen (grč. galante) uslužan. galaktakratija (grč. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). galakto.(grč. v. gala. glikozidi. prekomerno gubl>enje mleka. šp. Kumova Slama.. galaktit (grč. ukusan. lepo odeven. ital. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). galvanizirati. gala-večera i sl. mlečna groznica (kod porodilja). galant. gala. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. gala. uslužnost. galvanizam fiz. gala. uron mokraća) med. svečan obed itd. fig. galaktički (grč. spletenih slično vrpci.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. galanterije (fr.) beli ogrtač kod Egipćana. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. galabija (arap. galalit (grč. galante) izdašnost. doteran. an gala (fr. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. gala. veštačko oživljavanje. gala) svečani ukras. maglina. galaktografija (grč.). phoreo nosim) pl. akratia neumerenost) med. gala. naročito prema ženskom polu. može se bojadisati. rug vatra) med.) pr. zastoj mleka kod dojilja. prividna učenost. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". logia) nauka o mlečnim sokovima. em gala) ili in gala (ital. skopem gledati) 1. prijatan. tvrda. galantizam (fr. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. gala. fin. mlečni. galantan (fr. pion mastan. upotreba galvanske struje. galaktorea (grč. sistema zvezda. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . galantirati se (fr. svidljiv. veštački oživeti. galanterie) trgovac galanterijskom robom. metria) merenje mleka. galantnost (fr. od galaksije ili talak-tike. gala. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. uglañen. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. galaktometar (grč. Galaksije (grč. častan. fr. utvrñivanje valjanosti mleka. metron) instrument za merenje masnoće mleka. pomoću usijane žice. Galaktika (grč. gala. svečanost. udvaranje ženama. med. radnja sa tzv. galaktopiometar (grč. ljubaznost. otmenost. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. galaktagoga (grč. galvanisati 2. galanterie) predusretlji-vost. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. učtiv. gala. gala. gala. gala mleko. . prijatna ukusa. gala (ital. izdašan. tanak mlaz. lithos kamen) mlečni kamen. galaktofora (grč. galaktocela (grč. svečana nošnja. maramice itd. uglañenost. jata. rukavice. bakra i cinka sa kiselinom). galantna bolest venerična bolest. gala. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. šp. galaktoskop (grč. pristojan. 3. češljeva. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. galvanisati v. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. v. Mlečni Put. la-skanje. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom.. dopadljiv. kosmičke prašine i dr. galaktozidi v. sredstva za izazivanje mleka. galanterist(a) (fr.) astr. klavirskih dirki itd. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost.. gala. „kratkom robom" (bižuterija. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. izdašan. galaktoza (grč. ljubazan. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca.160 sprovoñenje električne struje. stasis zastoj) med. galantan stil muz. dvorska. fino ponašanje. rheo curim) med.. in gala) u svečanom odelu. čovek koji se hrani poglavito mlekom. učtivost. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. lithos kamen) hem. tj. lepeze. gala mleko. kele) med. fig. galaKtos mleko. gala. koji je lake ruke. fig. ago proizvedem) med. elastična i sjajna. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. trošiti ne štedeći.

glyphis zarez. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. da bi se dobila jača struja ili viši napon. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. galijaš. zbog svojih dugih zidova. plaketa i dr. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. da bi na taj način postali bolji i trajniji. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). voska i dr. 2. galenisti pl. galeonist(a) (ital. up. v. sagorevanje) hir. u rudnicima: prokop. galenika (nlat. galvanotipija (Galvani. galvanografizirati (Galvani. dug hodnik. mornarski dvopek. galvanoplastika. slušaoci. grč. nlat. veoma brza ratna laña srednje veličine. grč. grč. galeotta. slika) v. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. galvanopunktura (Galvani. galere. galvanometar (Galvani. lat. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. galeota (ital. Galli) pl. pobakri galvanokaustika (Galvani. galenizam med. galera. skopeo posmatram) fiz. šp. galizirati galvanohromija (Galvani. ital. typos lik. galvanoskop. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galvanotropizam (Galvani. električne. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galvanoglifija (Galvani. čahura svilene bube. publika (u pozorištu. galerija (nlat. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. grč. galvaiska baterija fiz. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. grč. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. indukcionom strujom. ital. magnetes)B. medalja. metron) fiz. grč.161 galvano (ital. galvanometar. grč. posrebravanje bakra. kori-dor. galvanomagnetizam (Galvani. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. galvanskim putem. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. galenica) pl. up. šp. galvanoplastika (Galvani. galvanoterapija (Galvani.). fig. fig. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvanografija (Galvani. grč. galera (fr. galeria. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. up. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. naročito takav kliše. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galvano-faradizacija (Galvani. Gali (lat. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. up. gipsa. tj. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. tropos obrt) bog. farm. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). koji ga je otkrio). galvanski elemenat fiz. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. poniklavanje gvožña itd.). grč. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. grč. koji su bili keltskog porekla. grč.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galvanostegija (Galvani. Galvaniju. zatim se pospe grafitom i onda. grč. galvanski elektricitet fiz. galenit (grč. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. pokriven balkon (u pozorištu. galvanoplastičkim putem. galvanometalurgija (Galvani. galeote. galeta (ital. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. Galvaniju) istosmer-na električna struja. galletta) l. robijaška laña. galgnhumor (nem. usiljena šala. spoj više galvan-skih elemenata. instrument koji pokazuje postojanje struje. med.). gledaoci. ital. kausis gorenje. parlamentu i dr. predmeta (od drveta. pozlaćivanje srebra. grč. plassein obrazovati. galvanoskop (Galvani. elektromagnetizam. bod) med. galeot (šp. struje. galenski lekovi. grč.). therapeia lečenje) med. galenski lekovi farm. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. Faraday) med. up. parlamentu). lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. naročito slika. u utvrñenjima: pokriven hodnik. zbirka umetničkih dela. grč. galvanotehnika (Galvani. galiota. punctura bodenje. e. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galvanska struja (po L. Voltin stub.

galop. logia) zool. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. skala. grč. Gallus. vrenga. galina (lat. golijat (ital. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. robi-jaš. nlat. tama (grč. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. katalektični anaklastični tetrametar. gamarologija (grč. razvijati se vrlo brzo. galli. gamma) fiz. nejasan i nerazuml>iv govor. galop (fr. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galionizam. ital. šp. rojte. mania pomama. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). grč. galea. dijal. Gallus Mathiae. gama-zraci (grč. Gallus. galea) veslač na galiji. galijaš. sifilis. 1791—1863). Gallus. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. v. gammarus) zool. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. gallon. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza.). pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. Gallus. Gallia) Francuska. galikomanija. galija (ital. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. galera. s funkcijom antitela. galoscia. galopada (fr. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. raditi nešto vrlo brzo. galofob (lat. nlat. halijak) v. galomanija. mania) v. gamar (arap. gallina) kokoš. med. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). Galija (lat. gornje cipele od gume za sneg i vodu. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću.) v. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galeotta) v. galo-romansko (l&~. arap. gama-globulin belančevina krvnog seruma. gallicus. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). širiti. kammaros rakušac obični. galofil (lat. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. vrlo su prodorni. gallicistes) pl. galochia) kaljače. reči bez smisla. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. up.546 1. galijun v. Gallus. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). Imaju ogromnu prodirnost. Gallia. kammaros. fr. galošne (fr. galofobija (lat. galeone) lom. galion. ital. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. ital. galopira™ (fr. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galimatijas (lat. galoppo) l. 2. grč. Galileju.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. galons. galimatias) zbrka od reči. muz. igranje polke. nlat. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu).Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galoman (lat. galion (ital. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galeota. galoni (fr. galijambus (lat. galoche. galski petao petao kao simbol Francuske. galeot. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. spoljni konj u „trojci". trčati u skokovima. gajtani. galeot. galiota (ital. galoni) pl. galop. U Engleskoj = 4. galilej (po G. galera. galopen (fr. . grč. phobos) preteran strah od Francuske. galikus morbus (lat. gallicus morbus) galska (francuska) bolest.785 1. galoper) jahati u galopu (ili: trku). lestvica. jahanje u trku. niz od osam tonova. ital.. galikanski (lat. Gallus. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. lat. galski (lat. galikomanija (lat. grč. ordonansoficir. galomanija (lat. iambos) megr. galiot (ital.. galopin) slušče za trčkaranje. tj. igrati polku. nauka o ljuskarima (rakovima). fig. galon (eng. grč. jezika itd. l gal=l cm/s2. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. grč. Gallio. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. Gallia. voj. graphia. up. fr. galikanizam (fr. gamarografija (grč. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galicisti (fr. ali mnogo kraće talasne dužine. u SAD=3. galia. galiot. fiz. fr. onaj koji objavljuje kurs na berzi. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. u odnosu prema papi. galicizam (lat. galski. francuski. vrsta starinske morske lañe. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja.

garantovati v. spolna ćelica. gangrenizovati se v. gargarizacija (grč. ital. naročito odabrana. v. vagoni. ispiranje guše i usta grgljanjem. vrsta izumiranja tkiva ili organa. oleum ulje) hek. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. koji sadrži čistu bojenu materiju. prelaženje u trulež. gangrenescencija (nlat. štitonoše (vrsta riba). npr. ital. gargarizma (grč. gamba) v. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. ganiluk (arap. gamos brak. gargarizo) med. gargouillade) cifrast. ganoidi (nlat. gard (eng. odbrambeni stav u boksu. primati odgovornost za nekoga ili nešto. grgotanje. con garbo) muz. sigurnost. vučac. supr. odane i pouzdane pristalice. učtivost. obešenjak. gamos brak. garantie) jemstvo. garance) broćni ugalj. guardia) straža. gambusija (nlat. golicavost. gamogonija (grč. bespri-zorni.-tur. ganglijski sistem zool. gargalizam (grč. ganglija (grč. uništavajući larve. telesna straža jednog vladaoca. ganglionitis. truljenje mekanih delova tela. gargujada (fr. gamache) pl. Gant. graino gloñem. deran. obilje. nadraženost kože. skitnica. gangraina. kamašne. garde) sp. garansin (fr. garantirati (fr. garantir) jamčiti za koga ili što. gang) razbojnička družina. kargi) koplje. ulični mangup. garbo) pristojnost. ganoin (grč. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gargalismos) med. rskavičav izraštaj. šp. gangrenozan (nlat. mor. rasprava o braku. grgljanje.gamašne 163 garda gamašne (fr. gamos brak. garda (fr. gamonomija (grč. gangraenescere) med. gargarizam. ganglitis (grč. pristojno. koji boluje od vučca. gnjiležan. incanto) trg. up. izazivati vučac na nekom delu tela. agamogonija. da bi se propustio drugi brod. šegrt. jer. bronzanih ploča. rañanje putem spolnog oploñavanja. viola da gamba. ganglionitis med. zool. stečaj. gangrenira ti. dokolenice. gangraenosus) med. garantno pismo bank. ganglion mrtva kost) zool. izuvi-jan korak u plesu. gargarizacija. koji trune. ganglitis. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. gargarizirati (grč. imaju srebr-nast sjaj. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. garaža (fr. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . gangrena (grč. sprečavaju razvitak komaraca. logia nauka) nauka o braku. guard. gambusino (šp. gamologija (grč. gnjilež. jamac. garancija (fr. gamet (grč. gang (eng. garant (fr. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. čamci. gavgreiirati v. svrab. guarento jemstvo) jemac. garantija v. ganoidei) pl. gavgrevizovanje v. gurguran. grgljati. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. grgotati. encant. up. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. garde. preparat izvañen iz korena broća.). vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. osiguranje. gone rañanje) biol. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. gamin) slušče u kuhinji. gargarismos) med. uvi-jači. gant (nem. gamelan (mal. bambusovih svirala i dr. gangrenescencija. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. fr. čapkun. štitonoša. garantirati. gargija (tur. lat. u Meksiku. zigot. garbo (ital. zaraziti. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. gargarismos) med. gangster.. gangrenescirati. kon garbo (ital. gargarizam med. fig. voñe i sl. . ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. za izvršenje izvesnog posla. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. razvijanje vučca. garant. a time i prenošenje malarije. gametogeneza (grč. mrtva kost. gangrenescirati. živa rana. garantol (fr. gametes) biol.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. gažgrenescirati (nlat. gambit (ital. gangster (eng. garguran (fr. gamba (ital. nekog političkog prvaka. ganilik) bogatstvo. zapaljenje živ-čanih čvorova.. nomos) em. mačevanju i sl. prelaziti u truljenje. fig. ital. garant. v. licitacija. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. gamen (fr. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. gangrene. gambusia) zool. med. garancija. fr.. biljaka. jedem) med. pokvariti. garbin (ital.) javanski narodni orkestar. genesis) biol. sudska prodaja zbog prezaduženosti. koji je u truljenju. gangraenescentia) med. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. banda. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. ispirati usta i gušu grgljanjem. gargouran) trg. prema trećem licu. gagglion) med.

lat. pomoću zamke bačene na vrat. garota (šp. Garnierung) ukrašavanje jela. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. garder čuvati. garmon. garretto) zavrtanj za davljenje. gradini. dame) pra-tilja. vrsta opasnih uličnih razbojnika. koja se gaji zbog mirisnog cveta. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. nem. garderobar v. garotirati (fr. biti u gar-nizonu. gasconnade) hvalisavost. biti muškobanja. biti odan pederastiji. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. gas-dinamo (grč. dynamis sila) fiz. nlat. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. gardist(a) (fr. garmond) tip. Americi). vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. v. momački stan. garnirati. gasohemija (grč. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. dodatak. garnitura (fr. garofal v. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. gasmotor (grč. garnirati (fr. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. garderobarka (fr. fr. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje.). B. chemeia) hemija o gasovima. garnison) voj. garcio) mladić. naročito gasa za osvetljenje. nužnik. konobar. garcx>n. gard-kot (fr. posada. vojska koja boravi u jednoj varoši. gornje kapute i dr. gas-generator (grč. ukras. chaos. telo koje. garderobiere) čuvarica garderobe. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. sprema. obično bez kuhinje. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garofano) bog. garnirung (nem. garnir. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. garrotter) udaviti pomoću garote. zahod. upli-njenje. smrtna kazna davljenjem. garderoba. telesni stražar. nlat. čuvar obale.). sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. up. guarnire) snab-deti. garrotteurs. dečko. gas-automat (grč. nakit. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garofan. garconner) ponašati se kao muško. chaos. svi kostimi pozorišta. garter-orden (eng. zbog stanja svojih molekula. eng. chaos. garmon (fr. kelner. krompir. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. .. ital. začiniti. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. chaos. bećar. (u pozorištu. ital. gasificatio) fiz. gasometar (grč. Helmont. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. momak. garnet) mor. dugmeta i dr. ukrasiti. upotrebljava se za gorivo. muškobanja. razmetanje. i hem. pomoćnik. plin. raznim povrćem i sl.. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. chaos. svečanost koja se proslavlja u bašti. cortina. prema grčkoj reči chaos nered). nameštaj. ruda nikla.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. garsonjera (fr. garde-cote) obalski brod. 1499— 1561). neženja. garrotte. garrocha. garrotte. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). sprava za merenje količine gasa koji struji. uplinjavanje. gardn-parti (eng. opljačkati žrtvu koja se. teh. garson (fr.). čuvanje i ispuštanje gasova. sprava za primanje. garnet (eng. garsonirati (fr. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. Rubiaceae. metron) fiz. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. momačka soba. gas-koks (grč. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. gasifikacija (nlat. kalfa. + 1644. garnison) voj. garoteri (fr. fr. pribor. garočon (iš. garofan (ital. koncertnoj dvorani itd. garter) čuveni engleski orden „podvezice". generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. gaskonada (fr. pratilac. chaos. karanfil. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. ho-landski hemičar i fizičar J. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. ital. garderoba (fr. naročito mesa. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. gardina (nlat. chaos. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. eng. motor) teh. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garniture) oprema. naročito u Londonu. garde la ren (fr. garrotters) pl. gasara. varoš u kojoj boravi vojska. garnijerit min. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). salata. garmond til. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. garden-party) sastanak društva u bašti. garnizon (fr. courtine. garnizonirati (fr. garnir (fr. razvijanje vazduha. gas fiz. vazduša-sto telo. razmetljivost. dečak. pirinač i dr.

raphe šav) med. progrizenost) želuca. gastrektazija (grč. veštak u spremanju finih jela. gastrokriza (grč. curim) med. gastričan (grč. otvaranje rupice na želucu. gaster. proširenje želuca. gaster. gasteropoda pl. lat. gastrolater. gastrologija.) koji se tiče želuca i jetre. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastralan (grč. gasteropoda. gastroman v. gastroptoza (grč. gastrolater (grč. skopeo gledam) med. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. krvarenje iz želuca. utroba. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gaster. varanje. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. v. epar jetra) med. gastroman. gaster) med. gastrenteričan (grč. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gaster. gastrimargia) proždrlji-vost.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. rheo tečem. razmekšavanje želudačnog zida. gastrodijafanija (grč. gaster. logos reč. plicatio) med. bolesno stanje želuca. sladokustvo. gurman. gastritis (grč. gastrolit (grč. gastrobrozis (grč. gaster. puknem) med. gastralgija (grč. piis noga) pl. gasteranaks med. gaster. gaster. gaster. gaster. gaster. takoñe: gurmanluk. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastrolatrija (grč. gastroenterolog (grč. zapaljenje želuca i creva. stenos uzan) med. gaster. v. enteron crevo) med. gastromanija (grč. up. latreia) služenje želucu. gasteralgija. gaster) med. gastrilogija (grč. gastrepatičan (grč. gastrorafija. onaj koji voli dobra jela. grč u želucu. spad želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster) med. lithos. gastroenteritis med. enteron crevo. puževi. krisis) med. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gastronom (grč. gaster. gastroplikacija (grč. gastrosofija v.) med. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gastroragija (grč. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gastralgiJa. gastrenteritis (grč. gaster. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. zapaljenje želuca. apah gospodar) med. tj. rñavo varenje. gastrilog (grč. gastromantija (grč. koji pripada trbušnoj duplji. gastrorafija (grč. gaster. suženost želuca. napad bolova u želucu. želudačni. gaster. stomačni. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. mania) preterano uživanje u jelu i piću. bol u želucu. gaster želudac. želudačni. v. zool. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gastrospazmus (grč. gastricizam (grč. . nomos zakon) sladokusac. takoñe: gurman-luk. gastromalacija (grč. gaster. odyne bol) bol u želucu. ne pokrećući usta. gastroadenitis (grč. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. diaphaneia providnost) med. aden žlezda) med. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastropoda. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela.(grč. pokvarenost želuca. stoma usta) med. gastrodinija (grč. rñava probava. probavna delatnost želuca. gastrenteritis. gaster. gaster. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). koji se zove „stopalo". grč želuca. gaster trbuh. životinje koje se kreću na trbuhu. želudačna groznica. tj. zapaljenje želuca i jetre. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gaster. gaster. gaster. gaster. gastrostomija (grč. gastrologija (grč. gaster. malakia mekoća) med. spasmos grč) med. nervozno oboljenje želuca. gastroplikacija. gaster. pathos bolest) med. gastroskop (grč. prekomerno lučenje želudačnih sokova. želudac. nlat. gaster. zapaljenje želudačnih žlezda. gaster. naročito želuca. gastranaks. gaster. ektasis proširenje) med. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. koji se tiče varenja. gaster. koji može. v. regnymi prsnem. gastrizam (grč. gastromanija. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gastro. zool. algos bol) med. probava hrane u želucu. pretrpavanje želuca hranom. gastrikos) stomačni. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. trbušni. gastrozofija. v. grč u želucu. sladokustvo. gastropatija (grč. prekomerna ješnost. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gastrorea (grč. koji živi da jede i pije. brosis razjedanje) med. gastrozofija (grč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gaster. gaster. gastroskopija med. gastronomija v. gastrostenoza (grč. gastrepatitis (grč. gaster. ptosis pad) med. opšti naziv za sve bolesti želuca. gaster. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastranaks (grč. gastropoda (grč. razjedenost (ili: probušenost. gastrimargija (grč. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastroza (grč. gastralis) anat.

gaf (fr. gatofobija (lat. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. gaster. prevara. pivo Južnoamerikanaca. krivoverci. Gibelini. gvint (nem. gvajak (šp. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. veselje. gasiti kreč. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. gaudeamus (lat. guaco) bot. Gatter) teh. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. magi. grč. Gea (grč. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. nesmotrenost. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10).) rat protiv nevernika. laž. gaulajter (nem. živi još i sad u divljem stanju. poz. rñavo slikati. guanaco) zool. majstor-kva-riš. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. sanctum) bot. gavarapo (šp. guardiano. drljati."). oleum ulje) farm. ge) mit. gabr) pl. 2. fig. gaudijum (lat. uvojak. Gueffi) v. gvineja (eng. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. najvažniji sastojak kreozota. prodor (ili: prosutost. slično kafi i čaju. s neočekivanim. gaffe) l. gag) l. gastrula) visa. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. alkaloid koji se nalazi u gvarani. obožavaoci vatre uopšte. gvako (šp. lat. od 1840. gattieren) razne vrste ruda. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. u navrtnju). guano) izmet od morskih ptica. fig. gvajakol (šp. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gvaš (ital. lek protiv tuberkuloze pluća. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. gatre (nem. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. gaster. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. nlat. šala u slici. . ge zemlja) agr. catus mačka. larslukod muhamedanaca: nevernici. kosmološko božanstvo starih Grka. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gvardijan (ital. kao trgovački artikl. guazzo. oblast. temno sečem) med. upropastiti nešto rñavim radom. kele) med. gate-metier) trg. drugi stepen u razvitku blastoderma. gedal (tur. gaudium) radost. zbog čega se. smicalica. geg (eng. gein (grč. uživanje. Fr. ošljar. . žutosmeña i zemljasta masa. fr. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. naročito su poznati kao odlični jahači. Gewinde) meh. rñav zanatlija. pre topljenja. Leiter voña. guayaco. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). guardianus) čuvar. prodati (ili: prodavati) ispod cene. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. stražar. gaster. sveštenici obožavao-ci vatre. gaudeamus) budimo veseli. giter. neobičnim. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. guardinfante) „čuvar deteta". gastrula (lat. gastrocela (grč. kila) želuca. gvaraia (šp. tuzno. up. philos prijatelj. 2. žutoj groznici. gatten. gatirati (nem. guarana) farm. gatmetje (fr. upravnik) pokrajinski voña. guarana) h«i.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. biljka u Novoj Granadi. gaširati (fr. loza (na zavrtnju. vrsta pamučne indijske tkanine. sman-drljati. gaus fiz. gvaranin (šp. gvardinfante (ital. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. vozi u Evropu i Sev. paradrksalnim. guarapo) prevreo sok šećerne trske. greška. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. „sveti rat" muhamedanaca. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). Gvelfi (ital. rñav radnik. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. huano. visoko do 15 t.) lju-bitelj želuca = gastrolater. med. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. „Zemlja". gacher) praviti malter. smola toga drveta. gater (nem. po matematičaru i astronomu K. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gaucho) pl. dati u bescenje. gebri (pere. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). phobos strah) bolestan strah od mačaka. podvala. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. seljaci jahači u lampama. ptičje ñubrivo. gvanako (šp.) gastrofil (grč. kafeni. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. . guayaco. goauche) slik. nlat. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. Gau župa. gaučo (iš. gauči. raka i dr. materija koja se dobiva od smole gvajaka. gvano (šp. Guaiacum officina-le. glupost.

gemmatio) bog. uopštenje. uopštiti. poreklu i razvitku porodica. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. javnost. blizanci. stvaranje. gelsonimo) kicoš. fićfi-rić. vrhovni. živi u Alpima. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. geysir) geol. nauka o postanku. geminirati (lat. geminare) udvojiti. gelao smejem se) smeh. gevezimantija (grč. gemelli) pl. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. na Islandu.gek. generalis. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. generalisti (lat. gemišt (nem. geneza (grč. gejša (jap. generalni vikar (lat. rodni. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. rod. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. genesis) roñenje. probare) poz. nem. postanak. mischen. genealog (grč. gang) razbojničke družina. gek"). guinguet) trg. tema (lat. klica koja pomaže razmnožavanje. generalis. mostu i sl. generalia) pl. gemza (nem. više zapovedništvo. generalisati. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. svi generali jedne vojske. generalni guverner (lat. generalis) opšti. genealogist(a) v. gemogliptika (lat. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. geier. generalissimus) voj. npr. . pupljenje. generalisati v. logos) rodoslovac. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. dvojnost. vrsta antilope. prav. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. gšhtijanje. gelender (nem. gem (mañ. gemma. voj. gelsonimo (ital. zbir poena u igri tenisa. ñeneral. generalni (lat.šat. nesit. stezanje. prime-niti (ili: primenjivati). generalis. udvostručavanje. dem. gem) zool. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. genesis roñenje. generalis) pl. genge (fr. fig. deo odigrane igre u tenisu. geminare udvostručiti) lingv. gelazmus (grč. general . opšti podaci. v. grč. gekoni zool.. Americi i Novom Zelandu. nasledne supsten-ce. gangster. generalatus) generalski čin. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. udvaja-ti. genus. general koji za vreme rata. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. pl. promatranje (ili: proučavanje) smeha. gsnealoški (grč. postanak. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. glavna proba. rodoslovlje.at. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. generalne punomoć prav. geminatio) udvajanje. geng (eng. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. gem (eng. geminata (lat. smejanje. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova.. gušteri koji proizvode zvuk (. po Darvinu. gemacija (nlat. divokoza. gelacija (lat. poreklo. ñeneralat. generalisare. gelatio) mržnjenje.. gelao smejem se. gevealogija (grč. Gelander) ograda na stepenicama. gejzir (isl. smesa. rodo-slovni. uopštenost. Gemse) zool. gemma. generalisatio) uopšta-vanje. ledi. gemula (lat. gemischt) ono pggo je pomešano. glavnokomandujući vojske. udvostručiti. genea pokolenje. game) sp. generalitet (lat. praistorija. udvojeni suglasnik. po dva. isterivanje pupoljke. generalisim (nlat. postojanje udvoje. gtypho režem. zbliženost. Knjiga postanja. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. generalis) opštost. genera) pl. genealog. zbližavanje. dobiva nasleñem. generaliser) uopštavati. udvojenost. smržnja-vanje. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. fr. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. od gemma pupoljak) zool. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. generalizacija (nlat. vrsta tkanine od kamilje dlake. skopeo gledam) psih. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. voj. generali ja (lat. gemmula pupoljčić. poreklo. glavni. pelikan. generalne proba (lat. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). doba pupljenja.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. up. u Sev. generalat (nlat. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. geloskopija (grč. udvostručavati. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. francuskom: immence. teška 40-45 kg. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). u svim vojskama ima više stepena i rodova. vrhovni zapovednik. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. naročito omiljen ukras u staro vreme. generalizirati. geminacija (lat. geneelogie) rodoslov. genea. fr. generalizirati (nlat. gemeli (lat. u nemačkom: kommen. naročito grčevit smeh. gen (gr. velika kao koza.

kancelarija u ministarstvima i prefekturama. proizvodan. generatrix) roditel>ica. genetički inžinjering (grč. kao pomoćnici i savetnici. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. generosus) plemenit. nem. . engineering) rodilački. logia) proricanje dana i časa roñenja. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genialitas) v. genijalnost. rezultate molekularne ge-netike. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. generositas) plemenitost. oblast primenjene biologije koja. koji se odnosi na postanak (genezu). postanak živih bića iz mrtvih darovit.genetičan (grč. stvaranjem. mesta. genijus patrije (lat. sprava za biofizike i citologi-je. generozan (lat. generator) rañan. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. zajedničko ime za životinjsku. kretanjem proizvodi liniju. proizvoñenje. up. velikodušnost. izdašnost. genius) genije. velik duhom. genitiv. proizvoñač. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. generički (lat.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. genijalan (lat. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. fr. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. prastvaranje. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). doba. genethlios dan roñenja. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. generalis. sa (za razliku od deskriptivne metode. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. generalis. genetikos) fil. jak. gsneracionizam (lat. ili veka. izdčšan. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. generativan (nlat. generalis. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). čvornovat. genius saeculi) duh vremena dušan. tvorački. (anorganskih) tvari. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. fr. veliko. genius patriae) dobri duh generičan. genetivus) gram. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. genus rod. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. genije. izvanredna darovitost. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. rañanje) stručnjak za genetiku. rodim se) kolena. v. koja potpunom stručnom spremom. rañanje bez semena. blagorodnost. gignomai rañam se. uspavanka. karakter. su godina. Štab) voj. božanstva (anñeli). fkz. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. izražavanje poštovanja klečanjem. genikulacija (lat. roñenja. stvaralac. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. koji se Francuskoj. generatriks (lat. tačka. genikuliran (lat. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. oznaka. procu. kolenast. fr. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. genijus (lat. genijalitet. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. generificatio) log. generički. višeg suda. genetička metoda fil. mat. dečju i rañanju. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genijus loci (lat. naraštaj.genijus seku li (lat. rodni. genus. stvaralica. eng. gsnerifikacija (nlat. duhovna osobenost. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. otadžbine. površinu ili telo. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. ñanjem. geniculatio) klečanje. bios. genethlios dan roñenja. podatljivost. pramajka. genetikos od genesis postanak. v. genetlijakon (grč. tj. darežljivost. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. pesma za uspavljivanje dece. pokolenje. generalni sekretar (lat. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. genius. stvoriteljka. biohemije. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. komandantima. onakvu dodeljeni. u grčkoj i generacio spontanea (lat. koleno. genetičar (grč. generatio) rañanje. postajanje. generacio ekvivoka. stvaralački izvanredno samozačeće. stvaranju. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. obeležje. genetiv (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. darežljiv. višim kakva je sad). koristeći generator (lat. rodilac. nauka o nasleñu. generique) v. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu.

gentiana) hem. geografija (grč. zemljomerstvo. geogenija (grč. genius. gens. ili u pravcu juga (južna širina). genitiv (lat. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. proizvoñenje. logia) nauka o životu Zemlje. same po sebi i s obzirom na čoveka. stvarnost. ponizno odavanje poštovanja. nauka o položaju. klanjanje. geognozija. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. Svaka individua ima jedan jedini. lincura. narod. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. genufleksija (nlat. plasso obrazujem. geniologija (lat. rañanje. genitalan (lat. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. gignomai postajem) postanak Zemlje. ge. bi'os život. ge. tačnost. vernost. nlat. typos) biol. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. poklon pred kim. obliku i životu Zemlje i njene površine. genuinus. grč. neponovljivi i specifični genotip. geograf (grč. nepatvorenost. blassios klica. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. spolni. geoblasti (grč. genuinitas) istinitost. poniznost. spolni organi. ge. geognost (grč. geographikos) zemljopisni. genos vrsta) lingv.(grč. geoizoterme (grč. geognostika v. gencijanin (lat. geogenija. genus) rod. učenje o duhovima božan-stvima. koji spada u geografiju. pleme. ge. botanike) biljna geografija. rod. ge. tj. dynamis sila) geol. nauka o postanku. ge zemlja. koleno. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. ge. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. logi'a) nauka o velikim. gignere rañati) pl. geognozija (grč. oplodio seme. gentilizam (lat. geneion brada. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. genoplastika (lat. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). genitet (grč. gignomai) v. genuinitet (lat. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geogonija (grč. genos pleme. nativitet. eidos vid. graphia) zemljopis. narod. zemaljski. genioplastija (grč. porodica. veličini. kretanju. genitivus) gram. genocid (grč. geoid (grč. biol. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. zemljomer. i'sos isti. lat. genom (grč. stvaranje. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. plasso obrazujem. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. ge. thermos topao) linije ili površine koje .) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. genitura) roñenje. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). genualis) koji se tiče kolena. genius. geobotanika (grč. genos) biol. daiein deliti. geobiologija (grč. up. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. deo nečega ili poticanje od nečega. genuflexio) klečanje. genitalije (lat. pr. mnogoboštvo. genos. geogonist(a) (grč.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. geognostika. ge. genotip (grč. geognostički. stvaranja i menjanja Zemljine kore. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. genualni (lat. gram. genus (lat. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. caedere ubijati. geografski (grč. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. ge. grč. bot. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. gentis) neznaboštvo. organi koji služe rasploñavanju. gena obraz. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. geodezija (grč. oblik) istinski oblik Zemlje. kolenski. uobličujem) med. dinamička geologija. jednak. geogonija. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. uobličujem) med. gens (lat. geodinamika (grč. genitura (lat. operacija koja se sastoji u krpljenju. ge. geodet (grč. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genu koleno. ge. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. gens) rod. izdanak) pl. ge. geo. genitalia. graphia) opisivanje duhova. vrsta. rod. obrazovanju i razvitku zemlje.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). potpuna odanost. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. skinuti gumu sa nečega. umrtvljivanje. degradare. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. degage) slobodan. ponizan. u igru (obično o golmanu). licemerstvo. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). degoržirati (fr. degradatio) poniženje. izmet-nut. izopačenje. devirginacija (lat. potceniti. degenek (tur. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. lišiti nekog čina i zvanja. sp. de. devolucija (lat. lišavanje čina i zvanja. izmetnu™ se. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. devoracija (lat. lakoća. izroñenost. puza-vost. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degažman (fr. vitrum. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. pogoršavati se. degradacija (nlat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. degommer) osloboditi od lepljive materije. izmetanje. devirginirati (lat. naročito: ostaviti u nasledstvo. izopačavati se. izopačenost. degarnir) ogoliti. degažirati (fr. puzavičav. izopačavanje. devits (eng. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). devomere) med. koji se nalazi u stanju opadanja. proždiranje. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. privrženost de Golu. rešiti. skinuti ukras s nečega. otpustiti iz vojske. devovere. u znak pokajanja. potcenjen. devotan (lat. devotus) bogu posvećen ili odan. izbaciti. degenerare) izroditi se. dabl). v. žrtvovanje života. lišen čina i zvanja. izroñavati se. devitrificirati (lat. degeneracija (nlat. fr. devitrifikacija (lat. vita život) lišavanje života. odvojiti. degenerisati (lat. veliko poštovanje. bljuvati. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. pogoršan. osloboditi mač od protivniko-vog mača. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. licemeran. degrasirati v. degarnirati tvrñavu voj. deglutitio) gutanje. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. devitalizacija (lat. degumirati. železne dizalice za izvlačenje kotve. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). razrešiti. neusiljen. sporedan tajni izlaz. . devocija. vulkanski rad bio veoma snažan. devocija (lat. svoñenje na niže stanje razvoja. uniziti. devirginare) razdeviči-ti. pročisti™. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. degresija (lat. žderanje. degradirati (nlat. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. degeneratio) izroñavanje. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. de. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. okretan. izroñenje.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. degradare) zapostavljen. izvući iz neprilike. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. izbljuvati. degoržiran (fr. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. pokoran. pritvorna pobožnost. podzemnim bogovima. devoratio) gutanje. degomirati (fr. deflorisa ti. degažiran (fr. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). smirenost. pun poštovanja. devonski period geol. 1900. digresija. degradiran (nlat. kvarenje. ako umre jedan supružnik. devolutio svaljivanje) prav. pobožan. opadati. devonski period. prezrivo: pritvorio pobožan. celokupne imanje pripada deci. preneti nešto na koga drugog. danas: pobožnost. god. smiren. propadati. žderanje. spretnost. u stanu napraviti tajni izlaz. devotizam (lat. propadanje. porculanu slično telo (Reomirov porculan). degnek) batina. izopačiti se. devoluciono pravo (lat. degorger) očistiti od mulja. degresirati. degluticija (nlat. mač. devolvirati (lat. osloboñenje od neke obaveze. ponizan. deflorisanje. degredior) v. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devitalizacija zuba med. karbonske. skrušen. izopačen. poniznost (devotizam). izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. izbaci(vati) loptu u polje. degagement) sloboda. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). de. povratiti. fiz. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. degenerare) izroñen. degrader) zapostaviti. vitrum staklo. degenerisan (lat. degarnirati (fr. davits) mor. udarac batinom po tabanima. opadanje. neusiljenost. skruše-nost. mač. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. otvoren. devomirati (lat. devovere) v. degager) osloboditi. izmeta™ se.

v. beščašćenje. zootrop. samo površno dodirnuti. deditirati. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. pokvariti nekome volju za nešto. desavouer) poricati. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. degout) odvratnost. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. deductivus) log. lekare itd. odvratiti nekoga od nečega. gnušanje. dežurni (fr. iskorenji-vanje. sprečavanje (npr. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. dezakordirati (fr. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. . deducere) izvesti. uneti razdor. dare dati. dedicirati (lat. deetatizacija (fr. deducirati. dare) trg. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. npr. de jour) koji je na službi. opozivanje. nemanje volje za jelo. en deshabille) u -domaćoj. dedit (lat. odreći se aneksije. dezanbalirati (fr. dezavuisanje (fr. okušati. dedicare posvetiti. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. muz. oprobati. raspakovati (npr. uneti nešto u knjige kao plaćeno. des-. degustacija (nlat. neraspoloženje. graditelj lavirinta na Kritu. daidaleos) umetnički. de jour) biti na službi. dedignacija (lat. dedecoratio) sramoćenje. dezabije (fr. objasniti. izmirio je. deduktis deducendis (lat. 2. posvetilac. nameniti. otac Ikarov. dedukcija (lat. „živi točak". poricanje. ispaki-vanje. dedit. dedekoracija (nlat. dezin-sekcija. deductis impensis) po odbitku troškova. 1919). robu). desavantager) oštetiti. udvostručavanje svoga bića. platu. jelo. degustacija vina odreñivanje ukusa. vešt vajar i neimar. zaveštavanje. deduplovanje (fr. dedukcija.) lice koje proba pića. koji vrši službu. degustare) okusiti. dedoublement) psih. dao je. deducere) v. gañenje. nlat. kaljanje. desemballage) trg. skinuti penu. kad oba konja stignu na metu istovremeno. osporavati nešto. nekome neku knjigu) zaveštati.. izložiti. degumirati v. desavouer) odricanje. jedan odred vojske smanjiti na pola. dare dati) trg. deduktivnost (lat. deditio) predaja. deshabille) noćna haljina. Dedal (grč. već dokazanih činjenica. kakvoća postojanja kao deduktivan. degustatio) kušanje.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. v. brisati neki dug. otklanjanje. desemballer) ispakovati. degraisser) očistiti od masti. dokazati. lat. nevoljenje izvesnih jela. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dezavantažirati (fr. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. dedirati. obeštećivati.mrtva trka". dezavuirati. nipodaštavanje. Daidalos) fil. dezanektirati (fr. posvećivanje. mirisa i vida. ne priznavati. degomirati. degustirati (lat.) slabljenje uloge države. dezaneksija (fr. dead heat) sl. dezavuirati (fr. degrossir) doterati. poklanjanje. dedicator) zaveštač. dedignatio) preziranje. čelik). dezavuisati v. utanjiti (srebro. zakinuti. ogaditi (nekome nešto). dezapoantirati (fr. dedublirati (fr. dati otštetu. tj. degrosirati (fr. mirisa. odbijanje od neke sume. deductio) log. pokvariti skladnost. degouter) l. kapitulacija. dezodoracija). udvajanje. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. an dezabije (fr. poreći. masnih mrlja (vunu). dedoubler) voj. (fr. dedaleum (grč. zavaditi. ded hit (eng. etati-zacija. šaren. deditirati (lat. pokazati. dedommager) obešteti-ti. des-. dedomažirati (fr. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dedirati (lat. lat. poremetiti zglašenost. kućnoj haljini. desaccorder) izazvati neslogu. detrasirati. odreći. zaključivanje iz opštega o posebnom. pokloniti (npr. domaća haljina. izvoditi. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. dežurati (fr. dezanbalaža (fr. supr. degu (fr. kitnjast. pravni dokaz izvesti iz drugih. izvoñenje. raspakivanje. dedalski (grč. degustator (lat. ugladi-ti. deduktis impenzis (lat. okrnjiti. dedicare) posvetiti. nezadovoljstvo. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. openiti. dedi) trg. platio je. deduktivna metoda v. probanje. dedukovati (lat.(fr. pa da ih posmatra i analizira. dedicija (lat. degutirati (fr. trg. po-svećivati.). dedikacija (lat. dez. naročito »seneka. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. kuv. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. nepriznavanje. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). deducirati (lat. dedikator (lat. odricati. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. naknaditi štetu. vršiti službu (naročito za oficire. nerešene trka. brisati . lepo izrañen. zakidati. dedicatio) posveta. potcenjivanje. dežurati. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju.

reflacija. dezinfektor (fr. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). mešavina sumporne i pikrinske kiseline. nesebičan. dezolantan (fr. logia) med. odeur miris. dezodoransi (fr. deserteur) begunac iz vojske. dezercija (lat. hig. dezmitis (grč. desassortir) razdvojiti. neutešan. rastrojavanje. integrare uspostaviti. rñave stolice. lat. raspariti. ruke itd. desen. lat. desmos veza. grapho) zool. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. pretrpeti) ned. pobeći iz vojske. logfa) nauka o spletovima. dovesti u nered. dezen v. 13 Leksikon . magnetiziranja. dezodorizirati. dezafekdija (fr. razdružiti. narušavanje neke celine. dezmopatija (grč. npr. u rastrojstvu. dezmopatologija (grč. integratio uspostava. dezorganizirati. lat. opisivanje žila i spletove. desmos. pust. utamanjivanje zaraznih klica. dezintegracija a toma fkz. svojine. des-. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. ispod zastave. iskren. dezintegrator (fr. des-. des-. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. lat. desertus) nenastanjen. osloboditi od kiseonika. desarmer) razoružavanje. des-. dezodorizacija (fr. lat. dezmotomija (grč. sindezmologija. npr. desaffection) nenaklonost. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. zbuniti. raspuštanje vojske. desmos. prebeglica.. razbijanje atoma. smanjiti stalni kadar. rasturiti. nepristrastan. obstructum) pl. dezaproprijacija (fr. dezinformacija (fr. lat. tome sečenje) med. npr. dezinteresiran (fr. grč. dozmalgija (grč. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. smesti. žilama. zapaljenje zglob-nih »sila. des-. dezodorizirati (fr. pomesti. oxys) hem. dezorganiza-cija. dezinsekcija (fr. dezarmiranje (fr. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. reducirati. dezintegracija (fr. odricanje (ili: napuštanje) svojine. grč. dezmologija (grč. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. napraviti nered. rastaviti ono što treba da bude zajedno. desolant) vrlo tužan. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. deserter) napustiti vojsku. dezorganizirati (fr. razdvajanje. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. desmos. kad novac traži robu. odeur. desmos) med. dezoksidirati (fr. dosadan. desertor malitio-sus) prav. desoler) opustošen. u čovečjem telu. vezama itd. rastroj-stvo. desmos žila. desorganiser) rastroji-ti. otkuži-vanje. desequiper) raspremiti brod. des-. des-. otkužiti. gubl>enje ljubavi. des-. dezinjolni barut (fr. sredstva protiv zatvora. tj. bol. dezoksidacija (fr. obstruere zapušiti. desertio) voj. opusteo. stana i dr. uneti rasulo. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. nauka o bolestima žila i spletena. lat.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. raspustiti vojsku. rasulo. dezerter (fr. nenaseljen. dezertan (lat. dezinficirati (fr. vrlo bedan. dezinfekcija (fr. pathem patiti. dezarmirati (fr. nesnosan. des-. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. raskinuti. desarmer) razoružati. up. des. lat. a ne roba novac). inflaci-ja. jadan. des-. dezorganizacija (fr. bol žila i spletove. nemilost. bol u žilama zglobova. designolles) voj. sečenje žila i spletove. pathos patnja. dezmografija (grč. v. naročito ženu. rastrojavati. osloboćavanje od kiseonika. obnova) uništavanje veze. vojni begunac. položiti oružje. napuštanje vojske. vrlo žalostan. dezekipirati (fr. lat. up. prostodušan. smanjivanje stalnog kadra. zbrku. prav. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. insectum buba. oxys oštar. ljut) hen. lat. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. dezinflacija (fr. stan. odelo. vazduh. dezasortirati (fr. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. des-. desinteresse) nekoristoljubiv. bekstvo ispod zastave. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). inflatio nadimanje) fin. dezopstruktiva (fr. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. odela.. lat. dezolatan (fr. dezertirati (fr.) od zaraznih isparavanja i materija. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. hig. dezorganizovati v. nered. desmos. razočarati. otkuživati. med. deflacija. des-. žila. lice koje taj posao vrši. des-. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. dezertor maliciozus (lat. organske veze meñu sastavili delovima. algos bol) med.

zbunjen. deiectorium) med. dekametar — 10 m i dr. skr. npr. poliedar sa deset površina. med. oterivanje. pod decimalan. bez orijentacije. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. pomesti u nekoj prilici.-. u upotrebi od Karla Velikog). strana. u izvesnim prilikama. zbirka ili delo od deset knjiga. tucati. metahroma-tipija. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. telo od deset uglova. decadenza) opadanje. smeten. dezorijentirati (fr. na dokazima. preneti crtež na providnu hartiju. gubitak u težini neke robe usled sušenja. dekas. mania pomama. teizam. desetougaonik. dei gracija (lat. dekagon (grč. Mendelson i dr. fr. v. Lesing. decalquer) prenositi otiske. dejektorij(um) (nlat. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. tekst. deka. porculan. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. dezorijentisati v. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. v. pometen. facere učiniti) obožavati. deus. strast) veština da se slike u bojama. preuveličavanje. grč. dekadent (nem. deus) fil. navesti na pogrešan put.). pokrov. ital. decalo) trg. zbunjivanje. deiectio) prav. therion divlja životinja. de jure) po pravu. dekalogos) deset božjih zapovesti. glavni predstavnici: Volter. dejizam. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. du odi itd. up. dekabristi (rus. pesnika Bokača). Dekameron (ital. pristalica deizma. deka. dekadika (grč. decembra 1825. s pravnog gledišta. deinoterij(um) (grč. titulama itd. deka. propast. period od deset godina.. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. pokrivač. deinos strašan) ret. izdvajanje. deus bog) fil. lučenje. propadanje. grč. dekaginičan (grč. Ruso. dekada (grč. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. dezorijentisan v. izmet. suziti. orijaška pretpotop-na životinja. hemera dan) deset dana. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. guber. metron) mera za dužinu od 10 metara. izgubiti u težini usled sušenja. oćelavljenje. deset komada. dezorijentiran (fr. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. curenja itd. de-calcare ugaziti. litra) mera od 10 litara. dekados desetina) mat. deus) fil. deitet (nlat. v. deinoza (grč. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. pometnja. dekametar (grč. de jure (lat. broj deset. dekadencije (lat. sa bakra ili kamena na drvo itd. deizam (lat. dekalvacija (nlat. Dečke) l. udaljivanje s položaja ili poseda. pomesti. sisar. deka deset) 2. deifikacija (nlat. Livijeva „Rimska istorija". Decamerone. da. pod decimalan. 'grč. dekadni sistem mat. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. u nekom mestu. ukazivati čast kao bogu. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. mera od deset grama. deificirati (lat. curenja itd. up. zabuniti. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. de fakto. u nekoj prilici. up. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. v. desetni sistem. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dezorijentiran. dekalkomanija (lat. dekalirati (ital. ćebe. smanjiti. dekalo (ital. deka (nem. deizam. dezorijentirati.. preteri-vanje. zaveden s pravoga puta. dekas. deitas) božanstvo. do dekadi). deinos. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10.. dekalkirati (fr. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. dejizam (lat. lim i dr. staklo. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. dekados desetina) desetorica. gyne žena) sa deset žena. bog... raspad. dekaed. de-calare) trg. deintegrirati (lat. dejekpija (lat. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. 26. deiktičan (grč. de-cadere opadati.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. dekagram (grč.. pogoršavanje. deist(a) (lat. hedra. deka. kožu. gonia ugao) geom. dekalog (grč. ceniti više svega. deka. izveden na pogrešan put. metal. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. deka. deintegrare) oduzeti od celine. npr. deiktikos) koji se osniva na primerima. . nañena u okamenotin-skim ostacima. zver) zool. deset. osnova) geom. deka. ispražnjavanje stolice. dekalitar (grč. odavanje božanske počasti. mat lecimalni sistem.) pristalica dekadencije. decalvatio) oćelavljava-nje. sedalo. u nekom mestu. deka (grč. decimalni sistem. deificatio) obožavanje. zavoñenje sa pravog puta.

trg. ili o veštini lepog beseñenja. decastere) deset kubnih metara. otočiti. declamator) umetnik u govorenju (stihova). pronañen 1822. deca-piter) odseći glavu. sa puno izražaja. izjašnjenje. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. razreda. declasser) brisati (ili: izbrisati. dekantacija (fr. dravidski jezici. odbija. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. lat. objavljivati. deka. fr. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. rečito. deklamira™ (lat. npr. stichos) lit. umetničko govorenje neke pesme. dekaster (fr. decantare. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. declarare) objaviti. deklarativan (nlat. fr. dekanat (nlat. 4. sposoban za skretanje.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). decantation) hem. deka. deklinator (lat. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. vežbanje u govoru u školi. govorenje sa puno izrazitosti. deklamatorski (lat. razbi-striti. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. stylos) apx. 2. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. de-. dekatisaža (fr. deklinabilitet (lat. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. dekar (grč. deka. Dekham) v. deklamovati v. declamatio) veština usme-nog izlaganja. dekastih (grč. dekanski jezici (ind. prome-nljiv (po padežima). v. veridbe. klase. de-charta. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. što odgovara deklamatorskoj veštini. izjavljivati. više svešteno lice. declamare) besednički. declinare okretati) fiz. kuvanjem u sodi.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. dekapitirati (lat. npr. npr. dekastilon (grč. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. decanatus) dekanstvo. declinabilitas) gran. u Parizu. odstupanje. kardinala itd. objavni. decarburer) v. obznaniti svoju odluku. deklinatoran (lat. deset etera. deklasirati (lat. declaration of rights) izlaganje prava. dekarbirirati. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. u Lineovom sistemu deseta klasa. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. trg. udaljiti. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). sposobnost skretanja. caput glava. aner čovek. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. decanus) l. deka. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. iskazni. deklamirati. dekapsulacija (lat. izjava. deklarešn ov rajts (eng. deklaracija (lat. predsednik fa-kultetskog saveta. poniziti. obezglavljenje. grañevina na deset stubova ili svodova. decaper) površinu metala — zagrevanjem. de-classis. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. declamando) muz. decatissage) postupak pri dekatiranju. deklarirati (lat. izjaviti. ocediti. decanter) hem. dekapirati (fr. dekapod (grč. visokoparno. izlaganje. izjavni. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. deklamando (ital. mesto službovanja dekana. deka. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. isključite) iz jednog društvenog staleža. promenljivost. skretl>iv. agea površina) mera za zemljište od deset ara. up. dekapitacija (fr. koji osporava. deklamatorika (lat. objavljivane. deklamacija (lat. decapitation) odsecanje glave. deklinabilan (nlat. zvanje i položaj dekana. deklina torijum.: Mislim da ćeš poslati. 3. odstraniti. dekandrija (grč. . skretljivost. skreće. fr. fr. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. objava engleskog parlamenta 1689. odstupanja. izraziti se. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. deklamator (lat. declinare) koji odstupa. dekantirati (lat. dekartirati (lat. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. carte) pošt. muž) bat. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. dekarbonizirati. čitanju. obezglaviti. declaratio) objava. dekarbirirati (fr. o osnovnim načelima engleskog ustava. dekatirati (fr. deklamatorij(um) (nlat. declinabilis) gram. veoma izrazito. strofa od deset stihova. dekarbonizirati (lat. odmah posle biskupa. reda. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. capsula) med. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. dekatirati.

2. dekokt (lat. decollete) sa izrezom na haljini. naročito koji ukrašava draperijama. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima.). decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. odvajanje aviona od zemlje. dekoloracija (lat. fr. dekoracija. sastavne delove. decoctor) onaj koji prekuvava. ukras. dekoltovati (fr. dekorieren) 1. počasni znak. declinatio) gram. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. pokriti. fig. v. . ures. declinare) fiz. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. uzletanje. razgolititi vrat i grudi. otpisati. otpis. obnaženost. dekoktor bonorum (lat. ukrašavati. bezbojnost. orden. declinare. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). ukrasi™. poletanje. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. oslabeti u boji. dekomponirati. biti de-korisan dobiti orden. nag. radnje i dr. decoctio) iskuvavanje. ne priznavati. prideve. kontrolni račun. imati na sebi orden. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. dekontirati (fr. kombinirati. skretati. obezbojenje. obnažen. sprava za merenje magnetne deklinacije. dekolte (fr. uzajamni. polazak aviona. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. declinare. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta.. ukuvava. deklinometar (lat. koji služi za ukrašavanje. postaviti sto. dekolorimetar (lat. naročito u keramici. dekokcija (lat. kome je oduzeta boja. izmiriti dugove. dekomponirati (lat. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. decorare) ukrasiti. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. dekolte. dekolacija (lat. oduzeti boju. odličje.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. izgubiti draž. deklinirati (lat. imenska (lli: padežna) promena. odstupati. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. decompte) trg. popuštanje u boji. fig. prokuvavanje. grapho pišem) astr. odvojiti. med. nameštanje pozornice pomoću kulisa. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. decken) pokriti. ark. de. deklinacija (lat. reč sastavljena od više reči. takoñe: opadanje. dekorisanje v. dekolorirati (lat. izgubiti boju. dekolonizacija (lat. popuštanje neke bolesti. dekorisati (lat. decoctor dolosus) prav. pozadine i dr. dekoracije (nlat. dekoltirati (nem. delovati (nem. dekor (lat. oduzimanje boje. obezbojenja izvesnih tvari. dekombinirati (nlat. pozorišni slikar. bleñenje. tako da se vide grudi. ukuvavanje. ukuvak. grč. dekorater (fr. umetnički izrañenim nameštajem itd. decompter) trg. astr. ukrašavati. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. decolorare) obezbojiti se. kusur. decoquere) fark. ukras u boji. gubljenje boje. išča-šenje. kićenje. decolleter) obnažiti vrat.) rastaviti. vrat. koji je izgubio draž.. decor. dekorativni (lat. poz. ure-san. grč. trg. odbiti od duga ili . decoloratus) obezbojen. poklopiti. fig. dekompozicija (lat. dekoltiran (fr. ukrasni. ulepšati. up. zamenice i brojeve). odvarak.>ačuna. urešavati. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. decor) ukras. dekomponovati v. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. decolleter) izrez na haljinama. rasipnik. dekont (fr. prekriti. prav. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. odlikovati ordenom. prav. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. koji je izgubio boju. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. izbledeo. uresni. dekorirati (nem. decollage odlepljivanje) avkj. decorativus) ukrasan. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). astr. odbitak od duga ili računa.. polet. raščiniti. slik. koji krasi. ekvatora. metron mera) fiz. dekolirati (lat. med. ostatak. gran. poz. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. dekoltieren) obnažiti. fiz. decoloratio) obezbojenje. dekoloriran (lat. koji resi. odbijati. hem. obezbojiti. dekoktor (lat. declinare okretati) gram. deklinograf (lat. raspadanje. menjati po padežima (imenice. raščlanjavanje. bez udubljivanja u formu i značaj. izbledeti. zastrti. dekokt-infuzum fark. odlikovati ordenom. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. ures. truljenje. de-combinare) rastaviti. naročito ženskim. grč. dekompozitum (lat. sve dekoracije jedne pozornice. decolorare obezbojiti. dekoktor dolozus (lat. nakititi. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. lepota. završavanje uzletanja aviona. ramena. savijati. uresiti. sastavne delove. dekolaža (fr.

deferre. nemvnje. delat (let. pr-skanje kristala. dostavlječki. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. mesto na levoj. postepeno tiše. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). manjek. sve slabije. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. decuria) klese. kuhinjske so. decrediter) lišiti poverenja. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). delatio) dostavljanje. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. za razliku od legista. deleatur) neke se briše. grapho) pisano sleva nadesno. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. de cujus od koga) prav. de-court) trg. decursus) tok. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. popleši-ti. mesto koje se tako svira. . delakrimacija (lat. dekrešendo (ital. dekurzus (lat. desetina (u vojsci starih Rimljana). decernere. kao panonski zakonik. nametanje zakletve. izdejnički. deletio hereditetis) prav. deksiografski (grč. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. decrescere) pl. de-corto) trg. npr. bez pokrića. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. glikoza. ležanje. zaključiti. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. decurio) starešina nad deset ljudi. rešenje. up. dekstralan (lat. deksios. učitelja i pisaca rimskog prava. grapho) pisanje s leve strane na desnu. potkazivač. potkazivanje. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. dostavljanje. delabijalizacija (lat. supr. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. hem. decretorius) odlučujući. klevetanje. delator) dostavljač. optuženik. de. deksiokardija (grč. delature) potkazivanje. v. prodavati robu koje nema. deksios desni. a dekuver (fr. neke bolesti. klevet-nički. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. decubitus) med. način (ili: položaj) ležanja. dextralis) desni. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. ugled. dexter desni) hem. prštanje. odeljenje od deset članova. decourager) obeshrabriti. dele) briši. mala veličina za koju se promenljive smanji. čast. poverenje. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. suze u očima. ocrnjivanje. opadanjem. koji je s desne strane. naročito u korekturi). dekubitus (nlat. grožñani šećer. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. izbacuj! deleatur (lat. 1. usled zagrevanje. delatura (klet. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. dekstrin. dekstrin (lat. uplešiti. decretum) odluka. inkrement. suženje. skratiti. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. dekurija (lat.v. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. deksiografija (grč. vodnik (u vojsci starih Rimljana). dekurtirati (fr. decrementum) smanjitak. delere uništiti. im. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. rešiti. da se izbaci (slovo ili reči. januar 1624. dekret (lat. ital. dekreditirati (fr. naredba vlasti. npr. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. decrepitatio) hen. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. narediti. neza-štićen. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. taloženje sokova na nekom mestu. e decouvert) berz. desetar. de. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. delaktacija (lat. dekstroza. dekre goran (lat. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. smanjiti. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). za sekularizacije. delatio iuramenti) prav. delacio juramenti (let. decurrere. odbitak od računa za neku robu. dekretali (lat. dekurt (fr. berz. decrescendo) muz. de-. dekort. delatoran (lat. dekuražirati (fr. prav. kardia srce) med. u Vestfalskom miru. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. labium usna) lingv. dekretirati (lat. dekrement (ital. odrediti. mat. svaka viša naredba uopšte.dekort 197 delegant dekort (lat. deletus) prav. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. opadak. dekurion (lat. de-curtus. delacija (lat. decourter) trg. koje su toga dana već stupile na snagu. dekrepitacija (ital. obeshrabljiveti. puckaranje. delacio hereditatis (lat. opadanje bolesti. izdati naredbu. decussorium) med. rešavajući. dele (lat. dekuver (fr. stoji na desnoj strani. decretare) odlučiti. projed od ležanje. decutere. deksios. delatum) potkazivač-ki. lacrima suza) med. praskanje. potajni tužilac. delegant (lat. nlat. odbiti. decouvert) otkriven. dekretisti (lat. deficit. odeljak. dekusorij(um) (lat. dekstroza (lat. dela gor (let. dekujus (lat.

delenimenti (lat. premišljanje. delirium) med. trg. delegare) odrediti. delikanlija (tur. delirijum tremens (lat. trg. delirans) onaj koji bunca. predstavnik. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. član delegacije. delimitirati (lat. med. delikvescirati (lat. delirijum. delikvescentan (lat. delivrirati (fr. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. dogovaranje. izaslanstvo. turski konjanik. delija. omeñavati. delenimentum. delicato) muz. deligacija (lat. izaslati. delikatamente (ital. delikanh) mlad momak. deliberativan (lat. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. delirant (lat. osetljiv. im. pijaničko ludilo. zlikovac. delectum) biranje. mahnit. ograničiti. per deliquium) ili skraćeno: r. škakljiv. smeo. predaja. predati. delikatan (lat. deliberativus) koji savetuje. deliracija (lat. delibaša (tur. skica. istup protiv zakona. delikvescencija (nlat. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. nacrt. skici-rati. delineirati (lat. laskave reči. zavijanje rane. prestupnik. deliberacija (lat. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. po Ustavu SFRJ od 1974. ljubak. delivraison) trg. delekcija (lat. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. omeñavanje. delibacija (lat. umirivanje). poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. 2. većajući. deleterion otrov) med. delenire ublažiti) pl. v. delineare) crtati. delinkventkinja prestupnica. poslanik. predstavlja ukupnost odnosa. delinquens) optuženi. isporuči-vanje. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. rešavajući. isporučiti. delikatese (fr. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. delineavit (lat. deliracija. deliberatio) savetovanje. prestup. delegacija (lat. rastopljiv. med. poslati. omeñiti. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. delinkvent (lat. limes. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. delirium tremens) med. ograničavanje. delinquere. prislačak. izdati robu. nežno. delibacio hereditatis (lat. deliberato) muz. izdavanje robe. delivrezon (fr. delirij(um) (lat. mladić plahe krvi. delikvij(um) (lat. previjanje. deliratio) med. delikato (ital. deligatura) med. onaj koji boluje od delirijuma. . deliberato (ital. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. težak. izdavanje. delegatus) izaslanik. delicatus) nežan. ukusan. bunilo. maženja. obazrivost. delikato. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). topiti se. delivrer) osloboditi. položaj. limitis) grani-čiti. deliquium animi) nesvestica. pojavljuje se sa delegat (lat. delivrance) osloboñenje. deliquescentia) topljenje. delikt (lat. dug itd. ovlastiti. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. delinkvent. per delik-vijum(lat. izbor. poslati. sa nežnošću. fin. prav. delibatio) smanjivanje. trabunja. deligatio) med. deli) lud. utečniti se. junak) 1. obeležavanje ili postavljanje granice. delinquere) v. otrovna materija. samoupravne i politički organizovanim. lep. zločin. prav. deliquescens) topljiv. obeležavati ili postavljati granicu. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. koji treba pažljivo raditi. delegatio) poslanstvo. tugaljiv. v. zavoj. neprijatan (npr. zavijanje. izabrati. odlučno. da se na vazduhu rastvori. deligatura (lat. prikraćivanje. utečnjavanje. deleomai uništavam. isporuka. previjanje rane. delivrans (fr. ludilo. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. delicatamente) «uz. delibal (tur. rastvaranjem na vazduhu. u umetnosti: prefinjen ukus. delimitirati (lat. d. delineacija (lat. kitnjastost. delibasi) starešina delija. predaja. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. srčan. deligere odabrati. razmišljanje. delikvent (lat. god. opunomoćiti. delegatarius) trg. deleterij(um) (grč. pažljivost. junak. delikatamente. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delegirati (lat. veoma obazriv. delictum) prav. deli (tur. preneti na koga (pravo. de. deli. kao predmet za uživanje: poslastica. smisao za lepo. delinquere. mio. gubiti se. limes. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delineatio) crtanje. ludak. materija koja truje i uništava život. izbaviti. pažljiv. delegatar (nlat. delikvijum animi (lat. Ae. limitis) granigraničenje. hrabar. stvar).) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. osetljivost.).

demarš (fr. demy) vrsta hartije maloga formata. demantovati (fr. eidos oblik) med. deltoidan (grč. delfis (grč. bajan. neradnik. demencija (lat. potiskivanje neprijatelja. sladak. delfijsko proročište v. dementi) opovrgavanje. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. ludilo. materica. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. dernek) dakle. omeñavanje. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. delogement) izlazak. 1% olovo. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. demet) naramak. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demaj (eng. deltoeiaes) u obliku delte. mor. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. ukusan. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. demens (lat. odseliti se. u narodnoj skupštini. delta (grč. 5= D. deloger) izbaciti. tembel) lenština. dembelija (pere. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. 1% gvožñe. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. deložiranje (fr. demarche) korak. obeležavanje granične linije. razgoliti™.) provoditi vreme u neradu. rastaviti na delove.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. tenbel. demarkaciona linija granična linija. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. deložman. demagog. demagog (grč. voj. rečitošću itd.. 41% cink. iznositi. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. demegoria. agoreyo govorim) javni govor. dome (grč. trabunja-ti. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. npr. demos narod. d. Delfi. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. agein) voñenje naroda. demarquer) ograničiti. danas se upotre- dembelisati (pere. postupak. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. deltoid (grč. obeležiti granicu. izići. Marke. demembrirati (lat. ispraviti neistinu ili netačnost. 2. dementia paralyti- . preduzeti korake. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). vlasti. deluvij(um) (lat. demarkirati (nem. trougaon. što bi se reklo . odricati. graničari. poreći. deložirati (fr. izuditi. raskriti. demagogija (grč. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. demagogos) voña naroda. demek (tur. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. Delfi (grč. luere prati) geol. delkredere-provizion trg. logora ili trupa. fig. rasparčati. radioaktivni zraci. demens) ludak. demos. maloumnik. delphinus) morska životinja. tur. tur. tj. brodske zavrtnje. up. deltoideus (grč. kao zavodnik naroda. delfin (lat. dembel (pere. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. povući graničnu liniju. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. ra-skrinkati. fr. postupati po nekoj stvari. mio. voj. demos narod. četvrto slovo grčke azbuke D . v. besneti. demaskirati (fr. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. buškara. na podnožju Par-nasa. umilan. demarkacione trupe pogranične trupe. demegorija (grč. . demagogizam (grč. delta) l. poricati. vršili velik uticaj na narodne skušptine. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. govor pred narodom. demeblirati (fr. snop. odricanje. 3. . deliciozan (nlat. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. otkriti. onako kako jest. med. demen-cija paralitika (nlat. sa položaja. pliskavica. lenstvovati. delphys) med. demos. demarkacija (fr. tj. delkredere. izneti) namešta]. slična kitu. ušće reke oblika delte). potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. zanositi se. prikazati u pravoj boji. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. bljava u prekornom smislu. demos. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. delirare) buncati. biti lud. odlazak. demati. deliciosus) divan. tembelhane) zemlja dembela. delta. mašinske delove i oruña. na primer. demanti (fr. delta. poricanje. uti-canje na narod govorom. demarquer) ograničavanje. demembrare) raskomadati. zapravo: zavoñenje naroda. morska svinja. demagoški (grč. agein) koji rovari. eidos oblik) kom. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. isterati iz stana. de-. delkredere (ital. delcredere) trg. rastrgati. delitescere) med. tur. završava se obično smrću. agein voditi. pokret. dementia) med. odreći. dementir) opovrgnuti. razgolićavati. i sa dijagonalama koje se upravio seku. delirirati (lat. recimo. podbada. demarkacioni kordon granični lanac. delta-zraci fiz. delitescencija (lat.

militaris) voj. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. razoružanje. vlast. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. otpustiti. širokih pogleda. službenik u ostavci. demisija (lat. za razliku od najvišeg boga. demobilizirati (fr. demeškinja v. militariza-cija. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demir)) gvožñe. tj. ogrešiti se o nešto. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. Dime-Sina). nekoj oblasti ili državi. demograf (grč.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. senatori u današnjoj Grčkoj. klonulost. demos.. demobilizacija (fr. dimije. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. zahvaliti se na službu ili zvanje. detektor. poreklo itd. demisionirati (lat. demokratija (grč. poluobrt (nalevo ili nadesno). demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demobilisation) voj. diminutiv. demen-cija prekoks (lat. supr. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. krateo) v. demos. demitur (fr. demilitarizovati v. polurov. kao tvorca sveta. demireljef (fr. demodoksologija (grč. mephitos. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demobilisan« v. supr. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. očistiti od škodljivih isparavanja. demitour) polukrug. poluoptok. razo-ružati. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. demokratizirati (grč. demoiselle) gospoñica. fr. zagnjurivanje. demokrat(a) (grč. utuče-nost. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. up. demos. kao posledica starosti. demos. dimiskija. demiparalela (fr. devojka. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. razoružavanje. fr. militarizirati. krateo moćan sam. demilitarizacija (lat. demefitizacija (lat. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demeritirati (fr. narodni. demefitizirati (lat. javna žena. deminutiv (lat.pišem) onaj koji se bavi demografijom. de-. dementia praecox) mladalačko ludilo. mephitis kužio isparenje) med. demir (tur. demiurgos) fil. demergere. demokratija. demografija (grč. koja je u nekim zemljama utvrñena. demokratizam (grč. imanja. grapho . domilitarizirati (lat. krateo vladam. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. poluutvrñenja. demoazel (fr. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva.(grč. demerzija (lat. demograf (grč. dimisija. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. bez obzira na imovno stanje. demissi-onner) dati ostavku. demivolt (fr. željezo. demikoton (fr. demissio) skrušenost. nekoj oblasti ili državi. državnim poslovima. kratos vladavina. demisionar (fr. demeriter) skriviti. tvorac (ili: neimar) sveta. demephitiser) provetriti. zgrešiti. u običnom govoru slobodoljubivost. čistiti. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. demimond (fr. polureljefni rad. demodulator v. nauku. položaj. demos narod. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demi-bastillon) voj. logos reč. militaris) voj. razoružati. čovek slobodoljubivih. de. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. ja-hanje u polukrugu. demidžon (eng. de-. demos. demi-john. raspuštanje. demir-kapija gvozdena kapija. dimiskija. demirelief) poluispupčen rad. razoružavanje vojske. polušanac. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demimondaine) dama iz polusveta. Ovako naziva Platon boga. demivolte) jax. demiurg (grč. diminucija. ostavka. demos narod. demibastion (fr. razoružavati. fr. demobilisati. razne veličine (do 60 1). demo. de. v. demos. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. malo utvrñenje. demencija senilis (lat. demokratizirati. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demimontkinja (fr. npr. deminuere umanjivati) gram. od zagušljivog vazduha. demilitarizirati. dimije v. deminutio) v. deminucija (lat. čišćenje od škodljivih isparavanja. demobiliser) voj. demimonde) polusvet. dimittere. sirće itd. demobilizirati. demersio) potapanje. doksa mišljenje. demi-parallele) voj. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demokratizovati v. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demiskija v.

demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. demonetizirati (lat. otuda: demostenska rečitost izvanredna. daimon) natprirodno biće. demolitio) v. demoralisation) kvarenje. razvaljivan>e. malodušnost. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demolicioni sistem fort. obaranje. daimon. izla-gač. logia) učenje o duhovima. pokazivač. objašnjivač. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. živo. daimon. demonizam (grč. daimon. onaj. demontirati (fr. pr. duh. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demonolatrija (grč. onaj koji tumači. demos narod. voj. naročito fabričkih proizvoda. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. demonstrator) dokazivač. voj. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. demonomanija (grč. fr. de. naročito zao duh. demonetiser. pokvariti. Demosten (grč. taj i dr. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. pored razliko-vanja formalnih oblika. mania pomama. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. porušiti. mogu odmah razoriti minama. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. demonstrator (lat. javno ispoljavanje. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. uništiti.i moneta novac) fin. demoralizirati. demonstrativum) gram. dokazivati. narodni. svog raspoloženja. demoralizirati. to dump frljiti. slobodno. demofil (grč. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. npr. kad ih neprijatelj zauzme. ala. dumping) trg. demontage) rastavljanje na sastavne delove. očigledno. onaj. demonstrativan (lat. demos. demotikos) koji pripada narodu. demonologija (grč. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. vidno ispoljavati raspoloženje. demoliran. demoliran. ovaj. prikazivač. pojedinaca ili gomile. upropastiti. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. izlagač. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. pokazna zamenica. narodoljubac. demontirati. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. demoralisati v. demoralizacija (fr. razvaliti. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). daimon. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). preturiti. demonstracije. predavanje robe. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demotičan (grč. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. daimonios) ñavolski. demos (grč. prodavati po niskoj ceni. daimon. izlagati. daimon. demonomelanholija (grč. soton-ski. philos prijatelj) onaj koji voli narod. demoliranje. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. demoralizirati (fr. demonstrira™ (lat. ubedljiva i silna rečitost. sotona. otvoreno. demoliranje (fr. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. v. koji nešto pokazuje. uništavanje. lišiti MOJ. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. pokvarenost morala (ili: naravi). voj. tumačiti. pokvariti neku spravu. demonetiser) fin. izrazito. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. lat. demon (grč. demonomagaja (grč. demolir) rušenje. zla kob. demoralizirati. demolirati (lat. demolicija (lat. demonima. povlačenje novca iz opticaja. uterati joj strah. demonetizacija (fr. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). latreia obožavanje) poštovanje duhova. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. demonstrativum (lat. akcija. demonstrans) tumač. gram. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. taj. odsek jedne file.mologija (grč. oboriti s konja. demonstratio) dokaz. očigledno prikazivanje. demoliri. de. up. most itd. demoraliser) napraviti razvratnim. gubljenje hrabrosti. natprirodan. demonstracije (lat. demonski (grč. ućutkati top. i dr. fr. upropašćavanje. demonomantija (grč. demoralizovati v. demonstrare) pokazivati. ovaj. narediti da se sjaše. naklonjen narodu. . u demokratskoj Atini: opština. demolir) rušiti. upropastiti nekoga. demping (eng. verovanje u aveti. moneta. dokazivanje. demos) narod. npr. razvratnost. demontaža (fr. up. demonstrare) javno. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. demontirna baterija voj. demonstrant (lat.

denominacija (lat. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. kao nagao nastup groznice. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. dendrometar (grč. denominirati (lat. denacionaliziranje (fr. „ribati" od „riba". lithos kamen) pl. de-. učiniti neupotrebljivom za ljude. Dampfer) prigušivač. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. bez štete po prava nekog drugog. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. c). denegacio audijencije (nlat. npr. obeležavanje. logi'a) poznavanje drveća. de. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. dentarpag (lat. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. dendron. objavljivanje. dentales) gram. lat. demulentia) pl. kao i za odreñivanje njegove zapremine. denarius) stari rimski srebrn novac. odbijanje. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denga (arap. dendrolog (grč. pomodarstvo. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. izopačiti. denominare) nazvati. dempfer (nem. grč. denegatio audientiae) prav. vrsta areo-metra. dens zub. fr. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. de non prejudikando (lat. zejtina). tj. denaro (ital. dendron. odnaroñavanje. uskraćivati. de-. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. z. metron) veština merenja drveća. denegacija (lat. demulencija (lat. pri izgovaranju. prirodu neke stvari promeniti. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. kaćiper-stvo. dendroliti (grč. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. denpi-valjak (eng. denatalitet (lat. denotacija (lat. dentalni (lat. dendron. po svršetku drugog svetskog rata. trg. dentritičan. dendi (eng. nasalisatio) lingv. denacifikacija (fr.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. . fr. denazalizacija (lat. ne nanoseći štetu. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. eko nihilo nihil. dandy) kicoštvo. denacionalizirati (lat. imenovati. uskraćivanje saslušanja. dendrografija (grč. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). ščepam) med. u vezi s tim. zavičajnosti. naimenovati. instrumenat za vañenje zuba. samo leti. denationalisation) odroñavanje. denominatio) imenovanje. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. denominativ(um) (nlat. denarijus (lat. pr. dendroidan (grč. denaturalizacija (fr. njihovo podizanje i praktičnu primenu. denegare) odlučno poricati. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. prijava. dendron. muzički češalj. gubljenje nosne artikulacije. d. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. denotare) naznačiti. nlat. natura. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. neizvršavanje bračne dužnosti. dentalis) zubni. dendrometar. koji je najpre sadržavao 10. onaj koji proučava drveta. denegacio debiti konjugalis (nlat. lišavanje podanstva. densus gust. denzimetar (lat. špiritus i dr. fr. denotatio) označavanje. metron) fiz. smanjivanje broja stanovništva. davanje podataka. kvocijent. javlja se povremeno u toplim krajevima. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. natio narod. dandy) kicoš. denegatio debiti coniugalis) prav. dendrografički. odnaroditi. natio narod. dendizam (eng.) i. lik) v. dendron.) dodavanjem drugih materija (gasa. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. med. damping. pomo-dar. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. grč. dendron drvo) u obliku drveta. sličan drvetu. dendrologija (grč. denominativum) gram. količnik. dendron. fićfirić. dendron. denominare) kat. de nihilo nihil) v. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. denar. mera za svilu i zlato. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. kao drvo. denaturer) svoju prirodu izmeniti. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. eidos oblik.) med. vrlo zarazna bolest. imenitelj. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. dentali (lat. obe-ležiti. so. min. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. de pop praejudicando) prav. denominator ra-cionis (nlat. de-. zbijen. up. docnije 16 asa ili 4 sesterca. denikotinizirati (lat. denegirati (lat. de nihilo nihil (lat. dendrometrija (grč. cenominator (lat. denaturisati (fr. arpazo zgrabim. uskraćivanje. denationaliser) oduzeti narodni karakter. dati podatke. s. zubni glasovi. imenilac (u razlomku). prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. oni kod kojih vrh jezika. gpaphia) opisivanje drveta. logos) poznavalac drveća. naimenovanje. denaturalizirati (lat. odroditi. odbijati. denotirati (lat. državi itd.

deplecija (lat. lišiti kose. voj. grč. raširiti. dens. rñav položaj. deplere isprazniti. deon dužnost. deploiement) voj. izlečiti od paralize. potkazivač. gubljenje palatalne artikulacije. deplasman (fr. denticuli zubići) pl. zub. depilatorium) med. »saliti. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. npr. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. deparalizirati (lat. depilatorij(um) (nlat. razvijati se. fil. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. denunpijator (lat. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. odvajanje kostiju od mesa. deon. deontos dužnost. razvijanje. deploratio) oplakivanje. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. denuncirati (lat. lat. sredstvo za skidanje kose i dlaka. rasaditi. deplace) neumestan. prokazati. prokazivač. dependere) pl. denudacija (lat. lišiti nekoga imanja. potkazanik. koji nije na svom mestu. bežični brzo-jav. deplantirati (lat. razvašljivati. depauperirati (lat. žaljenje. dentitio) med. smeniti nekoga sa njegovog položaja. de-. palatum) lingv. telegra-fisati. depilacija (nlat. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. iogia nauka) 1. departicija (nlat. dentin (lat. optužba. denuncijant (lat. denuvcijat (lat. fig. zajednička delatnost erozije i raspadanja. denuntiator) v. deplacement) premecJtanje. zubna kost. nazvan još i moralnim dokazom. de plavo (lat. prinadležnosti. pertinecije. sa svog mesta. zapremina istisnuća. planta bil>ka. okrug. depeša (fr. sažaljevati. arh. prav. v. departitio) podela. de. zubalo. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. promeniti mesto. potiskivanje. depeširati (fr. rasañivanje (bilja drveća). denuntians) dostavljač. prinadležnosti. razvašljivanje. magacin za robu. denudatio) otkrivanje. depilatio) opadanje kose. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. depilirati (lat. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. optuženi. paralyein klonuti) med. ispražnjavanje. (etra). depilare) skinuti kosu (ili: dlake). pediculus) hig. deontološki (grč. depletio) pražnjenje. reppa pero. deontološki doka z za postojanje boga.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. de. pauper) osiromaši-ti. de. voj. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. zvanično pismo. dens. pediculus vaš) hig. raz-dela. denuntians) dostavljač. deplantatio) presañi-vanje. de plano) prav. dens) zubni tehničar. denticija (lat. depo (fr. denuncijant (alt. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. denlasirati (fr. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. pauper siromah) osiromašavanje. pertinencije. potkazivač. zbog koje.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. tj. ukratko. usled odnošenja zemlje. denuncijant. dentist(a) (lat. potkazivanje. odelenje (stana). departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. dolazi do snižavanja tla. deplacer) premestiti. deontologija (gr. v. ital. denunpijacija (lat. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. tužitelj. dentis zub) zool. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. zubni lekar. koje se obično šalje najhitnijim putem. pri čemu neza-sićeni ili manje . dentura) zubi. deplorirati (lat. postrojavanje za borbu. osiromašenje. depot) stovarište. bez okolišenja. denuntiare) dostaviti sudu. srez. pogrešno ili rñavo postavljen. jednostavno. dsntiekaliij(um) (lat. sklonište. logia) teol. brzojavi™. de. delokrug. prokazivač. dis. depenirati (lat. 2. deploracija (lat. skidanje dlaka. dentura (nlat. optužiti. povući nalog. depedikulirati (lat. dentifricij(um) (lat. dependencije (lat. odeljenje. deplasiran (fr. dependances) pl. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). depecher. deplorare) oplakivati. depalatalizacija (lat. departman (fr. tužitelj. mor. rasprostirati. deploajirati (fr. deployer) razvijati. učenje o lekarskoj etici. prav. ogolićenje. po naročitim kuririma. brzo dostaviti. zubar. depedikulacija (lat. deplanta-ge) presaditi. smenjivanje. osirotiti. dipennare) trg. depauperacija (lat. potkazati. otkloniti uzetost. brzojav. vojska koja služi za . prokazivanje. prosto. deploajiranje (fr. sažaljevanje. ukloniti. kol. depandans (fr. de. denuntiatus) dostavljenik.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. soba. glavna masa iz koje se sastoji zub. farm. zapremina dela broda pod vodom. postrojavati se za borbu. deplantacija (nlat. npr.

astr. knjigu. vojsci itd. opljačkati) raseljavati. deprecatio) molba za koga ili za što. deponentni glagol. meteor. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. Engleza u Tasmaniju. službe-nike. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. depresirati (lat.). poslati u zatočen>e. fr. an depo (fr. deposter) voj. depopulari opustošiti. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. depoviranje (lat. talog. deprekacija (lat. kol. depozitar (lat. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže.) i melanholijom. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. depozicija (lat. grč. fr. oterati sa mesta. deportatus) prognan. de poius. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. dati. primiti ad cepozitum (lat. topovsku cev upraviti niže. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. arhiv. depravacija (lat. ulagač. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). oblast koja leži niže od morske površine. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. položiti. deportirati (lat. pogoršanje. uložiti. izgnati. nizak pritisak vazduha. depositum) povereno dobro. lišiti nekoga narodne naklonosti. depreverbacija (fr. de polus. utučenost. deponere) v. deponent (lat. ono što je dato na čuvanje. vojni materijal koji služi za dopunu. pred sudom iskazati. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. klonulost psihičke energije. fiz. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. baciti u bedu. deponere) odložiti. v. službenicima. depolarizacija (lat. proterati. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. in depozito (lat. da bi ga davao drugima uz veći. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. nanos. depositorium) odelje-nje za čuvanje. npr. grč. izgnanje. bank. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. kad vanka prima na čuvanje. npr. depositarius. depozicija. u ostavu. deportacija (lat. svedok pred sudom. zalog. potištenost. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. deponere) v. depozitum v. pokvarenost. depolitizirati (lat. depozitorij(um) (nlat. de-possidere. Francuza u Novu Kaledoniju itd. oterati. izgnan. deprimere. depono-vati. prognati. polos stožer) fiz. depolirati (fr. deportare) prognati. deposse-der) prav. fr. pro-teran. deport (ital. u sefovima. grč. iskaz pred sudom. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. ulog. depopulacija (lat. zauzimanje za nekoga. nlat. deponens) gram. deportatio) progonstvo. dspolitizapija (nlat. depo-posao bank. depolir) oduzeti sjajnost. izopačenost. preklinjanje. deponirati. dati na čuvanje. npr. depositor) v. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. iskvarenost. opadanje stanovništva. depopulirati (lat. depositeur) čuvar. ulaganje. proterivanje. poglavito osetljivosti. depressio) psih. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. depolarizator (lat. poslati po kazni u koloniju. depressio) voj. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. depozit. depresivna oblast meteor. razvrat-nost. de. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. či-novništvu. potisnuti sa položaja. vojsku itd. depresija (lat. deprefiksacija. ulegnuće. glatkoću. vladalac koji je zbačen s prestola. lišiti polarizacije galvanski elemenat. deportiran (lat. činovništvo. prisilno upući-van>e u logore. de. deponirati (lat. trg. de. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. deposedirati (lat. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. depolarizirati (lat. nešto. depoiularizirati (lat. dakle. polos) fiz. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. spuštanje. izvaditi iz prese. de-posedirani npr. polus. deponens) polagač. in deposito) na čuvanju. depravatio) moralno kvarenje. upućivanje po kazni u neku koloniju. depopulatio) raseljavanje. prav. deponent. med. depozit (lat. u pohrani. deponens (lat. posredovanje. npr. depreverbation) lingv. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. . depozitor (lat. hartije od vrednosti i dr. deponovati (lat. padanje cena. depostirati (fr. raseliti (stanovništvo). en depot) na čuvanje. opadanje cena. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. polos stožer) fiz. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda.

radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. slab puls. uznemiriti. depurgatio) čišćenje. deputare) odrediti. ostavljanje. derivan-tia) pl. derby) sl. depuratorius) v. npr. dereglija (mañ. depurgare) čistiti. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. otrebiti. derviš (pere. poslanstvo. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. deprimere) pritiskivati. lor-du Derbiju. izazvane njihovim obrtanjem. derbi-krek (eng. žito. vrednost) koji izaziva prezir. derwis. deprecijativan (lat. poslanici. mat. derivatum) gram. derivirajuća sredstva. derivirati (lat. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. depressorium) med. npr. zadržavati (koga). postati od. deranžirati (fr. koji odvodi na drugu stranu. rivus potok. izvoñenje. derivata) pl. deranger) uznemiravati. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. pritisnuti. deranžman (fr. u sredu posle Trojice. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. iz nečega. oduzimati snagu. naročito lekovi koji čiste krv. u ime neke veće organizacije. depurantia) pl. nlat. trebiti. ugnjetavati. derivatum. cena. stanovati — stanovnik. koja se održava. napuštene stvari. reč koja je postala od neke druge reči. derivometar predstavništvo. tj. derivat (lat. napuštanje. oslabiti. med. zapaljenje vratnih žlezda.. sredstva za čišćenje. depuratio) čišćenje krvi. aden žlezda) med. deputatio) izaslanstvo.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. pobrkati. ona koja odvode sokove. derivare. po značenju i obliku. deputatum) onaj koji prima deputat. depurer) čistiti. derivare. trebljenje. derelicta) pl. depuratif) koji čisti. derivometar (lat. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. v. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. psalma. jedne reči iz druge. odstupanje od pravog puta. tj. voditi poreklo od. pomeriti. deprefiksacija (fr. miševa. drva. izvoñenje. derivatum (lat. vrši popravku kursa. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. očistiti. deputatist (lat. instrumenat za svlačenje. pročišćavanje. de. derivare izvoditi) dolaziti. koji ju je osnovao 1779). i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. deputacija (lat. poremećenost. v. utući. kao jedan deo svojih prinadležnosti. potiskivani moždane opne. avij. derivare izvoditi. dere vrat. remetiti. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. deratizacija (fr. Npr. očistiti krv. sekte (tarika). izvod. pokvariti. u naturi. deputirac (lat. de-. izvesti. depurancija (lat. uputiti. de profundis) „iz dubina" (početak 130. uznemiravanje u poslu. izvedena reč. izvoditi. pročisti-ti. poremetiti. oduzimanjem predmetka za-. jugozapadno od Londona. derivati (lat. de profundis (lat. grč. deputat (lat. nered. derivancija (lat. derivativan (lat. pretium. lica koja. derivare. prema tome. pasti u dug. depurgacija (lat. kod katarakta. predstavnik. prima godišnje u stvarima. voj. depurgativan. nerv povući naniže. med. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. derelikcija (lat. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. derivare. depurirati (fr. naročito koji pomaže čišćenje krvi. depuracija (nlat. tur. derelikta (lat. derelictio) prav. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. pogružiti. de. deputatus) zastupnik. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. derivatum. nazna-čiti. stvari bez gospodara. deprimirana kapi-larnost fiz. iznuravati. oneraspoložiti. depurgativan (lat. sla-biti. depurgatorius) v. izabrati. npr. diferenci-jacija. koji znači oslabelost. depurgirati (lat. derivatum) gram. depurativan (fr. depuratoran (nlat. derangement) smetanje. poremetiti svoje imovno stanje. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. pored plate. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. derivatus) izveden. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). derviš) pripad-nik derviškog reda. prefixe predmetak) lingv. . deputirati (lat. med. klasična trka u Engleskoj. depresorii nervi biol. nov glagol patiti. metron mera) avij. derivativum gram. depurgatoran (nlat. de-primiran puls pritisnut. derivatio) gram. poremećaj. omalovažavadeprimirati (lat. nov prost glagol. zadužiti se. hem. prav. ko- dsradenitis (grč. tlačiti. smetati kome. depurativan. derivare odvoditi. derbi (eng. derivacija (lat. izvedenica. stan i dr. koji je postao izvoñenjem. depresorij(um) (nlat. proizlaziti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se.

iatrela lečenje) med. staviti van snage. smanjiti. pa i najmanja promena na koži. ukidanje neke naredbe. spuštanje. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. rasulo. zakidati. dermatom (grč. padina. dermalni (grč. ñerma. propast. stavlja van snage. lat. koje ostavljaju trajan i jasan trag. koji je u vezi s kožom. desenater (fr. (fr. osnova jedne kompozicije. pobrkati nečije namere. ital. povrediti. logia) nauka o kožnim bolestima. zoon životinja) pl. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. voj. veselje. desantni brod (fr. bol. dsrmologija v. ñerma. fort. briga. dermatičan (grč. ñerma) ned. opozivan. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). derogatio) krnjenje. ñerma. grč u vratu. smanjenje. ñerma. kožni. ñerma. svaka pora. dermoskopija (grč. neprijateljski upad u neku zemlju. pomoću koga se može videti svaka. žućkast. ñerma. dermatoliza (grč. dermatijatrija (grč. nagib. dermotilus med. med opšti naziv za bolesti kože. dert) tuga. dermatopatologija (grč. dernier eri) poslednji krik. naročito nervoznih. tj. v. dermatologija (grč. opozivanje. algos bol) ned. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. zakinuti. dermatopatija. ñerma. dermatotilus. kožni para-ziti. okrnjiva-ti. koji se tiče kože. 2. dermatoplastika (grč. ñerma. lat. u vezi sa kožom. ñerma. okrnjivanje. oduzimanje. bežanje u neredu razbijene vojske. koji opoziva. gotovani koji žive na koži. dlačica i dr. zakinuće. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje).(grč. ono što je najnovije u modi. lečenje kožnih bolesti. uzoraka. radi na uštrb. svadba. površine ili dubljih slojeva kože. koji pripada koži. ñerma. dere vrat. dermatonoza (grč. descente) silaženje. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. silazak. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. cilj. vašar. zavesti. pathos bol. žalost. dermatalgija (grč. dernek (tur. ñerma. ñerma. •zapaljenje kože. naročito u modi. činiti krivo. mykes gljiva) med. vojska dovedena vodenim. koji ukida. derma talšja. šara. bol kože. zbuniti. osoba (nastaju trljanjem. grapho pišem) med. derma. derogativus) koji krnji. plastike veština uobličavanja) 1. dermatitms (grč. dirnek) sabor. dermatologija. derma. dermografizam (grč. dermo. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. dermotomija (grč. desig-nare obeležiti) namera. ñerma) kožni. derogativan (nlat. dernije kri ((fr. v. udarom. ñerma koža. tovar jednog broda. derogare) krnjiti. dermatodčlija. dermatol (grč. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. oduzimati. u obliku naročitog ogledala. ñerma. plastike veština uobličavanja) med. lekar za kožne bolesti. npr. tylos žulj) med. za pola stepena sniženi ton de. dermatotilus (grč. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dermatoid (grč. ukinuti. ñerma. jad. poslednja novost. eldos vid. dermatoze (grč. ograničavanje. patheln patiti) med. od ugovora). nacrt. uzorak. dert (pere. v. deroute) nered. dessinateur) crtač mustara. plan. zahidanje. dermatozoe (grč. derut (fr. muz. gljive gotovanke. osujetiti. dermatijatrija. deses muz. kožni žulj. spasmos grč) med. bora. disegno. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. dermoplastika (grč. dessein. des. zakona. derd. . vrsta. razbiti. derma. dermatografija (grč. grapho pišem) opisivanje kože. tur. voj. derma. dermatonoza. veština ggunjenja životinja. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. ñerma. opozvati. skopeo gledam) med. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. ukidan. šteti. bolest kože. nauka o kožnim bolestima. ñerma) kožni. ñerma. raditi na uštrb. dessin) trg. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. stavljanje van snage.derma 206 desenater derma (grč. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. ñerma. ñerma) med. neki zakon. dermatopatija (grč. desen (fr. derospazmus (grč. logia) nauka o koži. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. odstupanje (npr. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. dermaskop (grč. oleum ulje) farm. derutirati (fr. derogirati (lat. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. rasturi!??. dermijatrija med. dernek. nćsos bolest) med. v. dermatodinija (grč. ñerma) v.pojave na koži kod nekih. derogacija (lat. dermatolog (grč. odyne bol) med. smesti. otok kože. ñerma. skopeo gledam) aparat. rasecanje kože. tome sečenje) med. derma. dermatomikoza (grč.

desinencija (lat. desiderija pija (lat. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. tiranstvo despotizam. imenovanje. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. deskvamacija (lat. obeležavan. desperacije (lat. desquamare) oljuštiti. deskripcija (lat. koji označava. potrebu. desiccatio) sušenje. desiderativus) koji izražava želju. žudnja. nacrtao. desigram v. desine (fr. despotes) neograničeno gospodarstvo. ocrtavan. prezirati. desperare) čovek bez nade. potreba. puste želje. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. za popunja-van>e zbirki. despektirati (lat. decimetar. desperado (šp. neu-tešnost. verba desiderati-va (nlat. desideratio) nemanje. desinence) gran. desiderata) pl. opu-stošiti. desolare) opustophen. desolacija (lat. crtao. fr. suv. završetak reči. okaniti se nečega. fr. desert (fr. despectio) v. uništen. despotizam (grč. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. želja. slatka i jaka vina). nacrtna geometrija. desikacija (lat. rušenje. očajnik. naznačenje. desperare) očajavati. samovolja. designativus) označavan. desigvirati (lat. odredan. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. deser (fr. deskriptivan (lat. designator (nlat. imenovati. designaciona presuda prav. koji prikazuje. prikazivanje. desperirati (lat. stvari koje su potrebne. desolatio) pustošenje. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. descriptif) opisan. gubiti ljusku. dessert) prislačni. desiderij(um) (lat. honorar. i koja mustru. ital. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. designare) označiti. disegnare) crtati. neograničeni gospodar. desenzibilizacija (nlat. desperado očajnik) razbojnik. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. ocrtava. krajnje ogorčen čovek. dakle. krajnje ogorčenje. tanjir za voće i poslastice. baciti u očajanje. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). ljušćenje kože posle kožnih bolesti. deser. fot. desideratum) nešto što je poželjno. kraj. desiderat (lat. uništiti. nedostajanje. prezir. a koji još nije uveden u dužnost. desiderare) želeti. med. designatus (lat. duboka tuga. bezglavost. dessiner. teško ožalostiti. designator) razvodnik. poslastice). žude-ti. pod desenzi-bilizacija. despicere prezirati. grdnja. opis. praznina koju bi trebalo popuniti. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. zahtev. re-dar. desnog (grč. despekcija (lat. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). poslednji deo obeda (sir. desolirati (lat. nlat. nestale stvari. pasti u očajanje. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. neograničena vladavina. descriptio) opisivanje. osećanje bezizlaznosti. isušivanje. desquamatio) ljušćenje. desolare) pustošiti. naimenovanje. desideracija (lat. gubljenje ljuske. odreñivanje. deservit (lat. klonuo duhom.). despectare) potcenjivati. skicirati. bez nade. razoren. prestati s čime. siccus. desistirati (lat. voće.). desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. molba. desperatio) očajanje. ucveliti. označenje. designativan (nlat. tiranin. neograničeni vladalac. desinirati (fr. koje su poželjne. rastvorenih u vodi. decigram. očajan.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. čega nema. describere opisivati) mat. despectus) preziranje. klonuti duhom. despekt (lat. desperatus) očajan. desiderirati (lat. deskvamirati (lat. skromne. titula grčkopravoslavnih vladika. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. odreñuje. desperatist(a) (lat. decimetre) v. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. odrediti (nekoga). gubiti svaku nadu. razo-renje. ostrugati l>uske. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. nedostatak. desiderium) želja. očajanje. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. dessine) crtano. nešto što nedostaje. prikazan. čeznuti (za čim). samovoljan gospodar. naz-načiti. desideria pia) pl. dssignacija (lat. desoliran (lat. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. desimetar (fr. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. npr. omalovažavati. koji opisuje. verba desiderativa) gram. Podanici . samodržac. deskriptiva (lat. designatio) označavanje. nai-menovati (nekoga za nešto). obeležava. nacrtano. ocrtavanje. ime. despekt. desiderativan (nlat. desinere završiti se. desertni tanjir. poruga. krajnje ogorčen. potreba. desperatan člat. čežnja. dessert) v. describere. razoriti. bezutešan. stvari kojih nema. desiderata (lat. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora).

destructibilis) razor-ljiv. desugestija (lat. naročito Lamark (v. razrušljiv. opredeliti. opširno pričanje (ili: opisivanje. opisivati). dette publique) državni. isparavanjem prekapa-ti. destilirati (lat. opisivanju). nasitno. neograničena i samovoljna vladavina. osamljen. destinirati (lat. destruktivnost (lat. opuštenost. desudacija (lat. descendirati (lat. naročito državni dug. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . destrukcija (lat. despotija (grč. pridodato. darvi-nizam) i Hekl.i stilla kap) ispariti. učenje o postanku. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. de-. detaxatio) v. dug. nasitno. despotizirati (grč. destillare kapati. destillare) destilacijom do-bijen. prekapavati. voditi poreklo. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. unipggavanje. poticati. spuštati se. destructor) rušilac. descendentna teorija bkol. detachement) voj. krajnji cilj.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. razo-rilac. otkomandovati. destillatus) hen. dodeljen. detaljirati (fr. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. prodaja namalo. tiranski. komada ti. detailleur) trgovac namalo. posvete. tečni proizvod destilacije. do deliti. prevratnik. destructivus) razoran. prekapnica. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. destinativ (lat. prevrat. razrušljivost. detaksacija (nlat. destilacija (lat. ako se ohlade do odreñene temperature. neku tečnost. na parče. despotes) samovoljno. destructibilitas) razorljivost. sitničar. i o uzrocima toga i takvog razvitka. voj. na komad. detail) pojedinost. primalac. destinatio) odreñenje. javni dug. prodavati namalo (ili: nasitno. adresat. descendens) potomak. kazan za pečenje rakije. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. descendentia) potomstvo. hem. pridodat. uništljiv. pretvoriti u paru. a potom ovu. Darvin (v. rušilački. destinater (nlat. destillatio) hen. en detail) trg. otcepljen od celine. destruktor (nlat. padež cilja u najopštijem značenju. raza-ranje. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. poboljšava. desnom rukom. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. rashlañivanjem. de-. destra desnica) kola destra (ital. detache) muz. namena. neograničeno.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. sudor znoj. detaljist(a) (fr. usitnjavati. opredeljenje. detaljisati v. otcepljen. podrobnost. colla destra) kuz. destilater (fr. otcepiti. na parče). opširno. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. detaljirati. destra (ital. izlaganje) nabrajanje do sitnica. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. isparavanje. u novije vreme. an detaj (fr. detailler) rasparčavati. uništljivost. skidati se. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. preznojavanje. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. detailler) opširan. proces prikazan pod destilirati. prečistiti. destinare) odrediti. destilirati. unipggilac. detaljiranje (fr. det publik(fr. do sitnica pričati (ili: izlagati. detaljiran (fr. posvetiti. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. vršiti nasilje. fabrikant likera. det (fr. pečenje rakije. destilat (lat. praunuk itd. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. destina-taire) trg. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. dette) podužica. destinare odrediti) lingv. prečišćen. krčmiti. postupati nasil-nički.). isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost.). potanko. detacher) odvojen od celine. detalj (fr. dsstiliran (lat. koleno. scendere) silaziti. descendent (lat. despotes) neograničeno gospodarstvo. taksacija. fr. dsstruktivan (lat. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. descendencija (nlat. desublimacija (lat. destruktibilan (lat. opisivanju). destruktibilitet (lat. onaj koji peče rakiju. destructio) rušenje. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. detaše (fr. dette flottante) leteći dug. despotski (grč. detaširati (fr. ponovo napraviti tečnom. destinacija (lat. desudatio) znojenje. lamarkizam). a. izdvaja. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. izlapiti. sići. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. detašman (fr. sitnica. unuk. konsig-nator. detaširan (fr. izdanak (dete. de. popravljen. nasilnički. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. det flotant (fr. name-niti. trg. de-struere) razornost. destillateur) onaj koji preči-šćava. bez veze sa ostalim delovima. poreklo. detant (fr. dosti dovati v. destinatarius. rasparčan. kostiju i dr.

obustava. ldg. determinatio) odreñivanje. oduzimanje. detonator) upaljač. opredeliti. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. deterzorij(um) (lat. determinare odrediti) mat. opredelji-vanje. a deto (ital. materije. determinisati. disanja. detencija (lat. iznošenje na videlo. fr. gram. determinante (lat. determinabilis) odre-dljiv. detoner) puknuti. po porudžbini i za nagradu. detractio) odbijanje. sredstvo za čišćenje. determinist(a) (lat. odrediti. sasvim neprimetno. dictum) rečeno. opredeljivati. utvrditi. lat. prasnuti. detegere otkriti. detericija (nlat. supr. determinare) fil. (fr. pobudama. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. odlučljivost. onaj koji raspolaže nekom stvari. up. deterrere) zastrašiti. očistiti. odluka. smenjivanje. presudan faktor. distonirati. eng. eks-plodirati. činilac koji odreñuje pravac i cilj. otrti. odredba. determinacija (lat. odlučljiv. ograničl>ivost. a detto) istoga dana. tresak. odredbeni. detonatio) pucanj. klevetnik. determiniran (lat. napred imenovano. sinteza opštih pojmova u posebne. detonare. odlučiti. deterior gori) v. eng. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. panjkenje. detergere čistiti) med. pogrešno pevanje. pejora-tivan. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. oštro naglašeno. posuña i dr. muz. za-plašiti. opredeljenje. eng. odlučno. zakup-ca. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. deto (ital. detentio) zadržavanje. 2. za razliku od sopstvenosti. detergirati (lat. tresnuti. stvarno raspolaganje nekom stvari. koji odreñuje. de. supr. (lat. determinabilan (nlat.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. detonator (lat. klevetanje. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). deterziv (lat. rešljivost. krvi otvaranjem vene. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. npr. detranp (fr. deteriorativan (lat. grmljavina. determinato) muz. jus detrakcio-nis (let. tobožnje sopstvenik. determinare odrediti) fkl. potajno motri rad pojedinih ličnosti. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. pulsa. indetermini-zam. detraktor (lat. deterzija (nlat. praviti snimci. ispadanje iz tona. eksplozija. tajni policajac. detrakcija (lat. detegere otkriti. pristalica determinizma. odlučnost. odreñenje. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. nezakonito zadržavanje. odreñivati. detective) potajnik. otirati. deterdžent (lat. v. pritežalac.grč. deterritio) zastrašivanje. detergere) obrisati.detektiv 209 detranp determinativ (lat. detektor (lat. detersio) čišćenje. pomenuto. privatan detektiv lice koje. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. determinativus) odre-dan. trg. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. detektiv (lat. odrednica. odvraćanje od zla pretnjom kazne. deteriinirati v.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. detto. determinisati (lat. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. determinare odrediti) fkl. odreñenost. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. inde-terminist. determinare) ograniči-ti. toga istog. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. to isto. detergere. detonacije (lat. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. detersorium) med. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. prav. znojenja itd. obelodanjivanje.). detevtor (lat. deterirati (lat. determinizam (lat. determinativan (nlat. determinato (ital. ograničen. determinatus) odreñen. organizma i dr. determinativ. tj. detractor) opadač. npr. detoksinizacija (lat. 6 kg brašna 9 kg deto. detentor) prav. čistiti. rešenost. prasak. . ograničljiv. detonirati 1. opredeljenost. determinabilitet (nlat. determinabilitas) odredljivost. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. detectio) otkrivanje. tečnost i dr. determinanta (lat. pogrešno pevati. detoner) muz. deterziv. panjkalo. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. detekcija (nlat. npr. rešljiv. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. determinativus) gram. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. opredeljen.

topovskoj ili puščanoj. deuteronomijum. de. uskratiti. detranspozicija. de facto) v. defectus) nedostatak. verba defectiva) gram. detritus (lat. deuteros. deuteroskop. detroner) v. detritio) trljanje. manjkavost. deuterogonist(a) (grč. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. ukloniti. dewas) bog. defanzivan (lat. grč. deuteros drugi po redu) hem. detumescencija (lat. deuteros. deuteropatičan (grč. deuteros. tur. deuteros. de. deuterij(um) (grč. odbijati. detrahere) odbiti. fiz. nepotpunost. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. splašnjavanje. pathein patiti. deus eks mahina (lat. npr. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. rušenja. defectivitas) krnjost. hem. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. detransponirati. nepotpuni glagoli. drugi brak. bogovi. grč.. glagol jesam itd. oxys) hem. npr. defanzivno sredstvo (lat. izbacivanje izmeta. detur (lat. oštećen. pod fakat. u antičkoj tragediji. sa prazninama. teški vodonik. u kasi. fig. de. pisma. oduzeti. detransportacija (lat. defekt (lat. defekacija (lat. ofanziva. deus eh machina) lit. defensus. thronos) lišiti prestola. istrošen kamen. detritus) oblutak. theos. izmešane strane ponovo dovesti u red. de-transportare) tip. deus. diffamare) izneti na rñav glas. mešanjem. sskr. odbrambeni rat. podnositi) med. deuteros. manjkav. šljunak. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. def. pathos bol) med. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. koje su tek docnije primljene u kanon. detransponirati (lat. odbiti. oduzimati. defanzivni ugao voj. defensiva) odbrana. de. deuteroza (grč. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). deuteros. opanjkati. vidovnjak. na motoru. deuteronomija (grč. jedan deo nasledstva. defektiv (lat. radi zaštite od škodljivih uticaja. uzeti napred. nepotpunost. oksid drugog stepena. taloga. deuteros. defektivni glagoli (lat. deuteroni (grč. potonji. deuteroskopija (grč. obediti.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). . splašnjavati. defectus) krnj. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. deuteroskop (grč. prilaže se prepis rasprave. tj. prav. defektan (lat. skopeo) drugi vid. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. deutero. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). detransportirati (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. defanzivni rat voj. detronirati (lat. deuteros) hem. defensivum) med. mesto izloženo unakr-snoj. vatri. „bog iz mašine". detur copia se. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). defektivitet (nlat. daire. faix srp) požnjeti srpom. biol. ponovo rasporediti. defektivan (lat. defakto (lat. imenica doba. ozloglasiti. neočekivano posredovanje u nekoj stvari.(grč. dni (lat. zaštitni. koji nema svih delova i oblika. ukloniti. defectivus) nepotpun. med. ispravljanje izmešanih strana. thronos presto) lišavanje prestola. grč. deus (lat. detronizacija (lat. proizvodi raspadanja. jezgra teškog vodonika. npr. deuteroksid (grč. svrgnuti s prestola. koji je. de-transportatio) tip. de-transponere) tip. spoljašnje zaštitno sredstvo. reč koja nema svih oblika svoje promene. grč. de-transpositio) til. npr. deuterijuma. praznina. oni koji nemaju svih oblika. manjak. tj. znak D. defaecatio) čišćenje od šljama. prečišćavanje. detricija (lat. defanzivni položaj voj. defectivum) gram. odbrambeni položaj. prestati da otiče. detrusorium) med. onaj na kojem se očekuje napad. defanziva (fr. rana napravljena trljanjem. detumescere) med. v. detronizirati. fr. da se da. popustiti (otok). tj. defensif) odbrambeni. supr. skopeo gledam) vidovit čovek. drugog ranga. thronos. deuteros. iznenadna pomoć. daff. greška. detranspozicija (nlat. detumescere) med. difamirati. detronizirati (lat. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). deuterogamija (grč. mana. defalcirati (lat. detrahirati (lat. protocolli) prav. deuteropatija (grč. fiz. fr. detur kopija (lat. dii) pl. defanzivno oružje voj. nepotpun. v. slika raće-na vodenim bojama. up. dewa. detumescirati (lat. def (arap. rat koji se vodi samo radi odbrane. deugeronomion (grč. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. kvar. tef) v. detur) neka se da. deuteros) ponavljanje. naročito šećernog soka pomoću kreča. koji je za odbranu. oklevetati. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. detruzorij(um) (nlat. defamirati (lat.

nejak. definicija (lat. skopeo gledam) tehn. ispitivanje. defiguratio) kvarenje. defilirati (fr. popunjavati. slabljenje. odme-tanje. tačno. defetirati (fr. 2. defaitiste) pristalica defe-tizma. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. genetička definicija. pravobranilac. fig. konačno ureñenje (supr. defeminatio) pete. defici-taran. definicija. viši član jednog kaluñer-skog reda. odreñenje (ili: odredba) pojma. provizorijum). v. defektirati (lat. dsfenzija (lat. izričan. defendend (lat. defile (fr. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. snabdevanje. defilement) voj. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. nedostaje. defektura (nlat. dopunjavanje. defenzor (lat. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. deficit (lat. definitor) odredilac. zaštitnik. deferens) onaj koji traži zakletvu.. defaite poraz. supr. definitivno. definitiva) završni ispit. nedovoljan. up. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. deficiens) otpadnik. defetistički. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defilman (fr. defektoskopija (lat. kasi itd. definitivan (lat. prolaziti paradnim maršem. manji iznos u jednom računu.. definitor (nlat. definitivum (lat. defektuozitet (nlat. ćuprija. voj. svečan prolazak. nagrditi. deficitan (fr. manjkav u nečemu. odreñen pojam. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. deficitaire) koji ima deficit. defetist(a) (fr. de-figurare) pokvariti. suma za koju su prihodi manji od izdataka. nagrñivanje. zastupnik. dužnik. pojam objasniti drugim pojmovima. defaire) praviti maloduš-nim. tj. defenzor. ma-nisati nečemu. dostavljač. klonulost. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. definitum (lat. slab. klanac. proneveriti. defendent (lat. starešina manastira. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. kec. generička. defectus. deficere nedostajati. klanac. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). definicija. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). nije tu) manjak. definire ograničiti. unakaziti.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). mentalno (duševno) slab. malodušnost. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. svečano prolaziti. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. defendens) v. ispunjavanje laboratoriju ma. tj. odreñen. defectivum) gram. iznu-renje. definitiva seitencija (lat. neverovanje u uspeh ili pobedu. defekcija (lat. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. defendendus) optuženi koga treba braniti. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defetizam (fr. definitivus) odlučan. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. defectio) otpadanje. popuštanje u snazi. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. praktični učiteljski ispit. štićenik. definitfo) log. onaj koji odreñuje. naružiti. defensor) branilac. kapija itd. nepotpun. pojam odrediti. slabouman. bez vere u uspeh ili pobedu. defile) tesnac.). u pošti: javiti da je nešto nestalo. konačan. konačna presuda. dopunjavali. paradni marš. . zameravati. defectura) fark. čovek malodušan. deficit nema. manjak u kasi. zaključenja mira pre pobede. završne redakcija ugovora. grč. defectus. ureñivanje. fig. odmetnik. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. deferent (lat. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. unakaživanje. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. klijent. defectus. defectuositas) v. pr. grč. manjkav. defenziva v. definitum) nešto odreñeno. defensio) odbrana. malaksalost. efeminacija. deficijent (lat. defigurirati (lat. deficijentan (lat. defanziva. defek-tivitet. koji nekome drugom nudi zakletvu. odrediti) log. grč. npr. definitivum) konačno objašnjenje. zaklju-čen. pre-sudan.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. definisati (lat. defiguracija (lat. dril. defektologija (lat. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. definitiva sen-tentia) konačni sud. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. defemivacija (nlat. To je rodna. deficiens) l. onaj koji ima manjak u računu. ponovo naručivati. definitiva (lat. iznurenost. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. klonulim.

defluxio) oticanje. narušen. deflatio) fin. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. naročito u državnoj upravi. phlegma sluz) hem. decemvir (lat. tekućina. defunkcija (lat. deforman. defraudator (nlat. dehiscentan (lat. tefterdar. decentia) pristojnost. deformisan (lat. defolijacija (nlat. . dehiscirati (lat. defoliatio) opadanje lišća. deflagrirati (lat. decemviratus) vladavina desetorice. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. decentralizirati. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. saviti. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. nedostatak. opadanje. grč. deformisan. dehortatio) odvraćanje. veća samostalnost pojedinih delova. utaja.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. defraudator) v. odstupanje. uzdržljiv (u umetničkom smislu). dehiscere) raspući se. dehidratacija. deflatio) fin. carinu itd. nagrditi. prista-lost. izostanak sa ročišta. ned. deflexio) skretanje. iskvariti oblik. dehidrogenacija (lat. proneveravati. defraudirati (lat. deceptivan (lat. deformacija (lat. dehiscencija (nlat. decentralisati v. de-. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. supr. deflagrare) sagoreti. kidanje lišća sa drveća i dr. dehidracija. deflacija (lat. decens) pristao. pokvarenost oblika. unaka-ženost. skladnost. mana. decembra 1851. defraudacija (lat. podigne kupovnu moć novca. deflorator (lat. savetovanje da se nešto ne učini. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. decem) deset. decempeda (lat. pošten. deflectere) savijati. pogreška. naročito: prikriti porez. naružiti. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. defluksija (lat. deformitas) unakaženost. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. decere. de. nagrñenost.. utajiti. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. deflegmirati (lat. defloracija (lat. dehiscentia) bog. savi-janje. med. izgoreti. oblika. brojeći od marta. defraudant (lat. deformisati (lat. nešto više od 3 t. deflorisati (lat. pokvarenost. nakaznost. de centra lizirati (fr. obgoreti. decentan (lat. deflegmirati. obeščašćena. prikladan. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. decemvirat (lat. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. unakažena oblika. obmanljiv. deflacionisti (lat. up. decemvirata. skretati. inflacija. deformitet (lat. prevariti. unakaženje. nagrñiva-nje. decem. def aut) oskudica. de. defraudatio) pronevera. lažljiv. od 10 stopa. tj. defter v. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. tefter. defloratio) obeščašćenje. prevara. deflektor (lat. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. prikladnost. defleksija (lat. decembar (nlat. osloboditi od vode. varalica. dehortacija (lat. fr. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. deforman (lat. zjapiti. smrt. krijumčar. defraudant. decencija (lat. kao posledica i cilj toga. koji podvaljuje. nedolazak na suñenje. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. deflorare) oduzeti devojci nevinost. prosinac. unakaživanje. defterdar v. vatrom očistiti. katar. „Zakon na deset tablica". phlegma) han. dehidracija v. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. obeščastiti. centrum središte. hydor voda. deflorata (lat. krijumčarenje. iz stare rimske istorije. defraudans) proneverilac. grč. god. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). utajivač. decemvir) član kolegija od 10 članova. decem (lat. prav. neopravdan izostanak.) dvanaesti mesec u godini. skrenuti. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). decenij(um) (lat. zjap-ljenje. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. oduzimanje nevinosti devojačke. nagrñenje. decemviralan (lat. deformatio) kvarenje oblika. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. defraudare) proneveriti. deformis) v. defo (fr. de-. grč. deflektirati (lat. deflegmacija (lat. decsntralizacija (lat. grč. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. pes stopa) motka za merenje. naročito u državnoj upravi. čestit. državnog štrajka 2. deflagratio) hen. dimovuk. gubljenje. otvoriti se. listopad. od vode. unakaziti. genesis postanak) han. inflacionisti. defungere) prestanak života. de. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. deformis) pokvarena oblika. decipere varati) varljiv. pristojan. najpoznatiji su. dehidrataci