MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aeg. aeg. aeroidan (grč. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeg) ned. aeroplan. aeg. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. therapefa lečenje) med. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aerokar (od grč. maglovit. aeg. aeg. stručnjak u aerolo-giji. od istemi postavim. pneumatika. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeroplast (grč. aeg. čvorište vazdušnih linija. aeg. aerolog (grč. aeronaut (grč. aeg. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. lat. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeg. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aerokartograf (grč. aerosoli. asroklinoskop (grč.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aeg. aeromantija (grč. aerozoe (grč. meteorski kamen. tćnos napon. aeroskopija (grč. aerostat (grč. taxis ureñenje) vazdušni taksi. v. zoon životinja) zool. aeg. aerokarpija (grč. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. koji stoji. aeroeides) koji ima vid vazduha. lat. aeg. vazduholik. aeropauza (grč. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. meeting. lithos kamen) meteor. aerolit (grč. razvijanje vazduha u telu. aerostacija (nlat. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeg. eng. aeg. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. asroklub (grč. Magnes. aeg. aeg vazduh. naročito vazduha. aeg. vazduhoplovstvo. aeg. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. izgaranje. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeg. aerostatika (grč. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. mechanike) fiz. kartograf. eng. u vidu magle ili dima. zbor. eksploatacijom i istraživanjima). bakterija u vodi. karpos plod) v. terme toplota. aeroplan (grč. aerozoli v. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aerokonvoj (grč.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aeg. lat. aeromagnetometrija (grč. aeg. aeromiting (grč. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aerotermodinamika (grč. npr. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeg. fr. skok padobranom itd. plasso obrazujem. . naus. naus brod. aerootitis (grč. aeromedicina (grč. aerologija (grč. vazduhoplovstvo. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aeromshanika (grč. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aeroterapija (grč. aeg. helikopterom i dr. aeg. aeg. asronavigacija (grč. lat. terror strah. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. govor) onaj koji se bavi aerologijom. avion. aeg. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aerotehnika (grč. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. taxis ureñenje) zool. veliki aerodrom. aerobije. istemi) nauka o ravnoteži gasova. aeg. aeg. Ićgos reč. planos koji luta. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeg. klinein naginjati. us. aerotonometar (grč. aeg. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aerometrija (grč. metrfa) merenje vazduha. navigatio) plovidba po vazduhu.). plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. eng. aeroskop (grč.). aeg. kamen koji pada iz vazduha. portus luka) vazduš-na luka. geokarpija. aerosoli (grč. aerometar (grč. aeg. aeg. statćs stajaći. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aeg. aeg. aeroterorizam (grč. aeg. lat.). koja se drži potiskom. aerotaksi (grč. aeg. pomorski) vazduhoplovac. aeroza (grč. v. uvo) ned. nautikos brodski. zagrejavanje letilica itd. aerotaksija (grč. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeroport (grč.

premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. agiotage) špekulacija. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. 2. obaviti posao na vreme. aeg. azigija (grč. plašim se) strah od vazduha. doplata. Asia. aerotunel (grč. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. . nezavidljivost. phos svetlost. vojnih begunaca i sl. aeg. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. izbegavanje vazduha. neudatost. osion. hartija od vrednosti i sl. aeg. zygon jaram) neženjenost. ažiotirati (fr.. aeg. aerofagija (grč. pr. aeg. ažur (fr. phoros koji nosi) donosač vazduha. entelehija i mnogi drugi. baviti se ažiotažom. praviti šupljike. trgovanje novcem. agio) trg. berzanske zelenap!enje. aeg. čudovište. kao i pod vodom. bombastičan. phagem jesti) med. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. azilum ignorancije (lat. pravac) bog. jedna vrsta nesagorljivog minerala. stvoren u maloazijskoj Joniji. aerofon (grč. na utočište u nekoj stranoj državi. gramma slovo. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. i 2. ejderha) zmaj. ajour) šupljikati. antički besednički stil. flotta) „vazdušna flota". tćpos mesto. phoneo zvučim) instru-ment. pribežište.. aeg. metrfa merenje) 1. azgm besan) 1. aerofilter (grč. takoñe: epifite. služi kao rñav toplonoša. azelia) neljubomornost. aeg. azijanizam ret. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. v. azelija (grč. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. aerofite (grč. ret. igrati na berzi. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. aeg. ažurirati (fr. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. aeg. deo-nicama i sl. geofite). filatelija. aždaja (tur. duvački instrumenti. asbestos neugasan) med. silovit.: bog. aerofobija (grč. a-. azbestoza (grč. aeg. sloboda. gutanje vazduha. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. pun života. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). aeg.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. doterivanje. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. preterano kitnjast govornik. besan (obično o konju). phos svetlost. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). azil (grč. igranje na berzi. nezauzetost. udešavanje mere. ala. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. profesionalni igrač na berzi. od nominalne vrednosti. aeg. končastog sastava. aerofor (grč. azeličai. Azijat (lat. ažija (fr. životna sila. lat. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. utočište. a jour) tačan i brz u poslu. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. ažistaža (fr. tzv. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. 2. hartijama od vrednosti. aerofotogrametrija (grč.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. neman. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. Asianus) stanovnik Azije. agio-conto) trg. ažioter (fr. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. višak. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. aeg. hartije od vrednosti i sl. a-sylos neopljačkan. akcije. . naročito zemljišta (terena). magneziju-mov silikat. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. lat. zavese u pozorištima i dr. azgin (tur. plahovit čovek. phobeo bojim se. jedne deonice. aeg. za izolaciju. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. bujan. ažuran (fr. phone glas) kuz. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. azbest (grč. aerofoni instrumenti (grč. veća vrednost jedne vrste novca. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. a-. pa i kod tuberkuloznih. aerofilatelija (grč. odnosno kiseonika. nameštanje. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. Takvi su pojmovi npr. pomeranje. nem. ažiotaža (fr. asbestos neugasan) mm. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. phytcn biljka) bog. aerotropizam (grč. ažio-kovto (fr. aeroturbina (grč. inače. aerofotografija (grč. metafizičke. Aeroflot (grč. koji je pronašao Edison. npr. ital. neprikosno-ven. trćpos obrt.

as-samt strana) astr. azuran. a ostali je deo pod vodom). kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. ajluk (tur. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). dynamis snaga. azotos. sin Telamona. školski. Platonova škola. sperma seme) med. naima krv) med.) v. sila) med. nastavak ites) tin. radnik koji stavlja drvo pod testeru. Einsatz umetak. bitanga.) vrsta plave boje. znak Es. einlegen staviti) štamp. logia nauka) v. akademik (grč. gotov. azurala (arap. malaksavanje. radioaktivan. akademik. hemijski element. 2. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. azoodinamija (grč. poludeo i ubio se od žalosti. »sena ljubimica Muhamedova. karbonat bakra. skitnica.bez. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). azojski period (grč. akademski (grč. atomska masa 254. Lavoazijeov naziv za nitrogen. ajnleger (nem. a. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. lat. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. hazir) 2. tur. azur. akademija. hayirli) srećan. gfgnomai nestajem. dušik. zoon živo biće. ajkuva (tur. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. aKademikćs) v. 4.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik.) v. a-zoon. azur (tur. plav mineral. a-zoon. azoospermija (grč. budite pripravni. zyme kvasac. ajnakter (nem. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). 3. haymana) 1. aygir) pastuv. Ajša (tur. ljubavnica. ajmana (tur. plavetnilo. ajsberg (nem. pilu. 5. više-manje. slojevi bez organskih ostataka. zoon život) kol. uplitanje. visoka škola za nauku ili umetnost. azotos.) draga. periodos) geol.-tur. azzurro) l. dobro. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. ogrlina. azo-bojs (grč. vent-en. azoturija (grč. aylik) dohodak. zb<zg toga. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. azotos. hajvan. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. GGlato-nova filozofija. marva. pl. koji nije u stanju da održava život) hem. koji se tiče akademije. v. hajvar. kralja salaminskog. azimut (arap. ua. azurit (fr. Eisberg) ledeni breg. akademska rasprava strogo naučna raspra- . aKademia. slabljenje. ili organskoga iz anorganskog. 1. trovalentan. Eis led. čestit. 2.bez. ajnc (nem. praznik beskvasnog hleba. rednog broja 7. krut. ajvan (tur. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. aitiologija (grč. nedostatak snage za život. ajzenaši pristalice Karla Marksa. koji se tiče ove. redni broj 99. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. stoka.067.zoon. te je. akademizam (grč. plava boja neba. gotovan. ajskastn (nem. plata. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. azoogenija (grč. akademičar (grč. domaća životinja. nebesko plavetnilo. azoik (grč. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. ajman. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. 3. Ayse živa) muslimansko žensko ime. usiljen. ital.. azur. ein jedan. Aias) kit. aKademikos) koji pripada visokoj. hayir) sreća. ždrebac. egiologija. koji pripada akademiji. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. dakle. spreman. korist. eins jedan) v. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. ajnzac (nem. urem mokriti) med. ajvar (tur. haydamak) batina. akademija (grč. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). air (tur.19 azima (grč. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. gde su akademski držali kongres 1869. azot (grč. azotometar (grč. motka. ajam (tur. ajdamak (tur. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. akademičar. azotemija (grč. aitfa uzrok. na noge! azurii (arap. dobrotvorne ustanova. a. hazir ola) spremajte se. aKademia od osobnog imena AKademos. a. a-. arhaik. ropsko podražavanje antičkih uzora. ajgir (tur. velikoj školi (univerzitetu). znak N. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. uložak) muz. neradnik. zadužbina. azotos. pripravan. airli (tur. 2. ajnštajnij(um). grč. najstariji period Zemljine kore. fig. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. Ajas (grč. dobar. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. Otkriven 1954. zoo živim. a-. element atom-ske mase 14. azur (fr. obrazovan na visokoj školi.

akvaped (lat. u četiri glasa. akairologija (grč. aqua Binelli) farm. aqua. planus ravan) sp. fig.ne. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. akacija (grč. nemanje srca. vrsta berila. u nezgodan čas. akantoza (grč. akvabatik (lat. a quadro) muz. mekuštvo. logia govor) nezgodan.. eng. neprikladan govor. akatističan (grč. koji se ne peva sedeći. nautika. aqua. akatarzija (grč. logia govor) lit. agere voditi) prav. a capriccio) nuz. akataleptičan (grč. prekapnica. pravo isuši-vanja zemljišta. akaša (ind. samovoljno. a capella) kuz. calcul račun). akarecevole (ital. ljupko. aKathars(a) nečistoća. akatolik (grč. axantha bodlja. malodušnost. akvamarin (lat. aqua. kamerama i dr. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. akvedukt. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. neshvatljiv. a-. nemogućnost pijenja ili gutanja. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. graphfa pisanje) med. akvarelist(a) (fr. zgrčenost. Kata. nečistoća krvi. ned. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. stojeći. akatalepsija (grč. po svom ćefu. fr. od koga se dobija gumarabika. neshvatanje. akarecevole. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. aqua) voda. akatalektičan stih (grč. podrugljivih pesama. akvaplan (lat. a kapele (ital. akagrJa) neplodnost. nepravilan (za groznicu). naročito protestant. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. četvoroglasno. Hristu i svetiteljima. aKairos nezgodan. akaša je starija od svih njih. aqua destillata) hen. pes. a. akarpija (grč. akademski grañanin slušalac. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). v. zakupac robe radi cphekulacije. akvagij(um) (lat. pravo odvoñenja vode.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. aquaplaning) sp. neuredan. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). akva (lat. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. nepoi-manje. a-. lat. akvarelirati (ital.akairologija 20 akvarelist(a) va. akapLja bodlja. tj. student univerziteta. acqerellare) slikati vodenim bojama. nego stojeći ili u hodu. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. nepriličan. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). koja se peva. accarezzevole) muz. akarecevolmente (ital. umiljato. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. med. akantopelvis (grč. praćena hipertrofičnim promenama na koži. Kardfa srce) fiziol. nena-klonost prema čistoći. naročito na Veliku subotu. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). aKataleptos) nedokučljiv. potres mozga. nezapaljiv. Kataposis pijenje) med. nedostatak razumevanja. accarezzevolmente) tuz. a. axampsfa) negipkost. aqua. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. bez. . ukrućenost udova. akvalung (lat. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. akalkulija (grč. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. zbirka satiričnih. akvanautika (lat. axantha bodlja) ned. akaustičan (grč. kao „prostorna supstancija". akampsija (grč. aqua. a kapričo (ital. accapareur) nakupovalac. reč akakJa znači nevinost). grč.) fil. Etiopiji. akatist (grč. po učenju Upanišada: etar. aqua. akaparisati (fr. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. destilacijom prečišćena voda. a-. pedis noga) podvodni bicikl.ne. nepojmljiv. pelvis karlica) med. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akatastatičan (grč. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. akva destilata (lat. akaparer (fr. med. akardija (grč. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akvarel (ital. a-. a-Katastatos) nepostojan. tj. Africi. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. snabdeveno reflektorima. akvatikum. akvaplaning (eng. kao što su bradavice. med. nestalan. papilomi i dr. akva Bineli (nlat. akantologija (grč. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. Kathfzo) ne sedeći. v. bodljikava karlica. a-Kaustos) nesagorljiv. aqua voda. akatagrafija (grč. akvadukt v. akatapozis (grč. marinus morski) min. a-Katalektikos) poet. akak!a) bog. a kvadro (ital. assarageg) zakupljivati radi dobiti.

koji ne prelama. blepo vidim) ned. orao. kuapbv zagasito-plav. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). aqua. koji živi u vodi.adobivanje. bogat vodom. stečeno. aquiscere) umiriti. akvijescirati (lat. upotreba reči u prenesenom smislu. akvatilije (lat. poznavanje sredstava za lečenje rana. kad lisica kaže da je grožñe kiselo.. med. orlovi (orao suri i orao krstaš). kišovitost. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. uz platu ili proce-nat. aquarius) astr. snažna voda. zarada. fr. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. kanal. aquaticum) prav. akpe) med. budala. akte vrhunac. zajednička tekovina muža i žene. 3. acquisitum) nešto što je zadobiveno. bez pojedinačnog glasanja. akov lek. odomaćivanje. acclimatatio) v. navikavanje na tuñu klimu. nabavlja ili zadobiva. acezija. . aćtak) glupan. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. tj. zadovoljiti. priznanica. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. vodeni. aKesis) v. acedija. vlažan. nauka o hirurškim operacijama. čovek koji ne trpi ničiju vlast. aquatilia) zool. uzetost živaca. ime jednog sazvežña. gnosis poznavanje) med. farm. aki (fr. aklimatizacija. aquila) zool. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. Akvarij(us) (lat. ducere voditi) 1. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. akug£a) neprava upotreba jedne reči. aKedeia) v. aqua. 2. nauka o lečenju sečenjem. akefalos (grč. a-. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. akvaterarij(um) (lat. accollata. akumetar. naviknuti na neku tuñu klimu. astr. aqua. aklimatizacija (nlat. akedija (grč. anne (grč. akio čujem. acquestus conjuga-lis) prav. prelomio stanje u razvoju bolesti. pokraj vode. Kyesis trudnoća) ned. akvozan (lat. akvizitor (lat. ukočenost jednog uda ili više udova. aklastičan (grč. akvedukt (lat. nesposobnost »sene da bude oploñena. akenonoet v. 2. slepilo za plavu boju. ake lečenje. ili usvojiti kakav predlog. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". acclimatisare) prila-goditi. močvaran. akik (tur. aKinesfa) nepokretljivost. umirivanje. akvizitum (lat. uzvikivanje. ergon delo) ned. akirija (grč. akvijescsncija (lat. v. fig. bubuljica. oblik ruskog larpurlartizma. acquisitio) tekovina. arh. akinezija (grč. vodovod. izmirenje nekog dugovanja. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. god. nabavljene. aquiescentia) umirenje. skupljač oglasa (za novine). vodene biljke. aKephalos bezglav) sanjalica. npr. aklimatizacija. 3. ovlašćeno lice koje. v. acenonoet. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). akezija (grč. aklimatizirati (nlat. slatkovodne životinje. akoemetar (grč. aklimatacija (nlat. akme (grč. fortis jak) hen. aklimatiziranje. akvizicija (lat. stari rimski vodovod. vodovodna cev. aklimacija. klicanje. aquositas) bogatstvo vodom. akvila (lat. akvafortis (lat. stečeno dobro. zarañuje. akiurgija (grč. kri-tično. aquosus) pun vode. ukras u obliku orla na zabatu kuće. šiljak) med. aklimacija (nlat. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. acclimatio) v. atiline (lat. aqua. akognozija (grč. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. metron mera) med. akmak (tur. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. zool. acquisitor) čovek koji nešto stiče.. 21 akolada akianoblepsija (grč. barovit. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. ital. kad se neko pravi da nešto ne mari. sticanje. aceridi. aidestos nezatvoren) Opt. acquit) plaćanje. aquaticus) podvodan. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. pristankom svih. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). prikuplja narudžbine za robu i mušterije. ne lomi zrake. akolada (lat. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. par aklamasjon (fr. akvatinta (lat. kišovit. pozdravljati klicanjem. nabavljanje. akviziter (lat. aklimatacija. a medved za žute kruške. mesto u apoteci gde se drži voda. akvagijum. akvadukt. aquila) pl. z.akvarij(um) akvarij(um) (lat. gnojnica. acquisitor sticalac) trg. collum vrat. ret. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). aklamirati (lat. akijezis (grč. odomaćiti. 1. bez pojedinačnog glasanja. fig. jednoglasno. akvozitet (lat. aklamacija (lat. prilagoñava™ podneblju. a-. akvestus konjugalis (nlat. par acclamation) izvršiti izbor. akvatičan (lat. akizam (grč. akvatikum (lat.

uroñena nakaznost glave. assoglmoder) podesiti. akordirati (fr. slaganje. akosmija (grč. zagrada. a-. assogrogage) prisajedi-niti. akorporirati (nlat. viljuška za zglašavanje. akordion (ital. suprotno: ateizam. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. suma koja se uzima na račun. udešavanje instrumenata i glasova. ove-riti. akord (ital. kotyledon udubljenje) il. akolast (grč. jakrep. porav-nati. „štimer". a-. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. izgladiti. . a-. fet akompli (fr. akorporacija (nlat. kuz. a-. samo bog. poverenje. akomodirati (lat. accoler) obgrliti. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. zglašavanje. po dešavanje. zagraditi. akreditiranom. accordo. zagrliti.. accordeur. accommodatio) udešavanje. overenje. pridružiti. a ne nadnicama. dok su sve ostale stvari. pogodba. dopustiti. a-. trg. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. akreditiv (nlat. poravnanje. ugovor. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. priznati. vansudsko poravnanje. na ime. vezati za ggritke. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. accord. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). npr. akrescenzija (lat. unapred. aKĆluthos) pomoćnik. okončan. izravnati. fr. udešavanje. sloga. uzimanje predujma. žice). terme. kranfon lubanja) fiziol. proždrljiva!]. bez istinske stvarnosti. udesiti se. po svršenom parčetu. sobe i dr. accreditare) ovlastiti. ćelavost. akomija (grč. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. povećanje. akosmizam (grč. a kong» (ital. akrescenziJa akorder (fr. urediti. dovršen. bog. accordoir) muz. accrementum) poraštaj. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. accreditivum) punomoćstvo. akr (eng. zglasilo. akompli (fr. accommodement) udobno ureñivanje kuće. accorporatio) sjedinjenje. sprovodnik. a-. bledilo. aKolastos) neumeren čovek. logia nauka) nauka o lekovima. akrep (arap. opunomoćiti. nečistoća. akdniton jedić. saglasnost. priraštaj. predujmiti. udešavajući. akomodman (fr. združenje. glas. akomodirati se. na ime zarade ili primanja. akontacija (ital. 'aqrab. accorder) zglasiti.22 ramenu novoproizvedenog viteza. predujam. akotiledone (grč. svršen. tačkati. poravnati se. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. odobriti. dati kredit. aceordium) kuz. bezdlačnost. o sredstvima za lečenje rana. a ne nadnicom. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. pronañena 1829. staviti u za-grade. sprovoditi. namiriti se. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. ckrku-larni akreditiv akreditivno. nlat. akolit (grč. uzimanje unapred. otuda: dati neki posao u akord. u ime predujma. voj. voj. akrep) škorpija. udesiti (glasove. plaćati taj posao po parčetu. bolestan izgled lica. akordamento (ital. kao jedino što doista živi. samo modifikacije božanstva. o plaćanju nekog duga. pa i sam svet. accordamento) muz. krateia nemoć. ne nadnicom. poverenje. sporazum. v. = 4840 kvadratnih jardi (4046. poravna™ se. pripojiti. na račun. uopšte svaka otrovna životinja. tur.crescere rasti) prira-štaj.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. kuz. accompli) završen. akoz lek. ad. akrement (lat. uvaženje. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. ital. fait accompli) svršen čin. a conto) trg. namestiti se udobno. akordoar (fr. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. asge) engleska mera za površinu. sporazumeti se.8 t2). utvrñenja i sl. akranija (grč. složiti. a conto) uzimanje na račun. akompanjirati (fr. akreditirati se steći ime. fr. priseo jiti. zglašavajući. Aconitum napellus) hem. accordando) kuz. tj. kćsmos uredan) neurednost. tip. accommodare. akratoterme (grč. accordatore) kuz. accompagner) pratiti. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. akonto. udešavanje muzičkih instrumenata. akratija (grč. unapred. akompanjist(a) (fr. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. akologija (grč. spojiti. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. akonitin (grč. udesiti. naročiti način plaćanja radnika. med. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. zglaša-vati. kote kosa) ned. akratos jak. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. akordando (ital. accompagner) pratilac. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. nl. zglasilac. slagati. akreditirati (nlat. na ime zarade ili primanja. koji je u punoj snazi. god. akomodacija (lat. žderonja. akolirati (fr. pripadanje. punomoćje. akontirati (ital..

ahromazija. ljutina. akrilna kiselina hen. akros. akritičan (grč. neodreñenost stanja bolesti. monos jedini. stfchos niz. akridofag (grč. prevrtač. akropostija. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. akrobystfa) v. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). metron) tačno merenje. plećka. predavanje. u obliku predavanja. neodlučnost. petalon list) bog. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akrografija (grč. akros. nosa. megas velik) med. gornji. rasuñivanja. akrolein (lat. kome je potrebno usmeno objašnjenje. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akroamatičan (grč. oleum ulje) hen. akrobacija (grč. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. oporost. <upr. akromikrija (grč. lopatica. opori lekovi. npr. kratkoća jednoga ili više udova. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). bazipetalan. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. ahromatin. kiselina. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu).akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. . akroama (grč. accriminatio) optužba. akros. mikrćs mali) med. poslednjeg uzroka stvari. naročito krajnjih. graphfa. akropetalan (grč. akrokolije (grč. akropostija (grč. usnica. istraživanju i. tačnost u govoru. akrobatika (grč. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. postupak pri radu kiselinama.(grč. odseca. ruku i nogu. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akrimonija (lat. akromatin v. akrije (lat. krajnji udovi tela. vrh zgrade. optuživanje. akros. krajnji. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akrosofija (grč. pisanju. čitanje. karpos plod) bog. ljuti. akrokarpičan (grč. akros. akromazija v. akroterija (grč. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akribes. akro. tj. teško razumljiv. akrotizam (grč. akrisfa) nerasudnost. redak) pesma kod koje početna. med. avij. ruke i noge) od kamena. akros. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. aseg ljut) farm. aseg oštar. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akrizija (grč. akros. akribologija (grč. ahromatopsija. donje vilice. akros) fil istraživanje prauzroka. sophia mudrost) najviša mudrost. akromfa) znat. glavica) ark. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. kao i ostalih perifer-nih delova tela. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. znat. akrobistija. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akrostih (grč. savesnost. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. u životu. uopšte. akrfs skakavac. akros. gipko-sti i okretnosti. pri obre-zanju. gornji deo. akribija (grč. akros. kephale glava) znat. akros. akromion (grč. akribes. akribometrija (grč. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akronim (grč. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akrogrami (grč. akros. akribometar (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akrobata) (grč. nekritičan. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. pathos bolest) med. šiljatost glave. akromonosilabike (grč. kolon ud) št. odyne bol) ked. šiljat. brižlji-vost. polis grad) gornji grad. akromegalija (grč. akromion. akros. akroliti (grč. akroazis (grč. gorčina. slemenu grañevina. koji nosi plod na vrhu. Akropolis (grč. akros. akro. akrobistija (grč. okrivljavanje. akrokefalija (grč. akrćasis) slušanje. phagos žderač) skakavcojed. temeljitost. koji se. akros. pleće.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. otpornost. akropatija (grč. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akros. akromatopsija v. acrimonia) oštrina. pelivan. akroterion vrh. predavanje. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. onaj koji se hrani skakavcima. akriminacija (nlat. akribeia) tačnost. usmen. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. pisanje) tip. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). jezika.

gram. bez kostura. aktfs. ubrza-vati. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. acteur. aktivacija (lat. actum. okretan. 2. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. activus delatan) radan. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. pristalica aktivizma. aksungija (lat. aktivirati (nlat. državnim nad-leštvima itd. akta publika (lat. acta apostolorum) pl. aktinos) hek. osovina. aktivnost (lat. aksist (nem. onda su i meñu sobom jednake). praktično. timologija. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. stavljanje u delovanje. activi) pl. activus delatan. actinaria) 3001. radinost. activa) trg. aksijalni (lat. raditi) fil. acte) delo. lat. stopala. axilla pazuho) pazušni. akros. pogurnuti. koji vredi. učenje o vrednostima. uvesti u aktivnu službu. up. v. aksenija (grč. aksiomatika nauka o aksiomima. akrćcholos jarostan. fr. živ. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. axioma ugled. spisi koji se tiču nečega. pregalački. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. delovanje. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. okretnost. one koje se tiču države. axis osovina. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. poz. radi u nekoj oblasti (npr. aktinije (grč. fil. aktivitet. tj. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. 2. aksiom (grč. akseničan. aksiom. dela.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. radnje. moruzge. čin. aktivitet (nlat. eng. koji radi. aktiv-nost. mast. svaka svečana javna radnja. javni spis. akt (lat. koji dejstvuje. akrocijanoza (grč. aktivan (lat. istina koja se ne može dokazati (npr. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. osovina. activus delatan. od kojih sopstvenik ima koristi. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. ubrzati. još u službi. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. radan. politički aktivist). uši. pojačavanje delatnosti. imovina. cijanoza. izvršilac) glumac. actor vršilac. za razliku od pasiva. nlat. nedokažljiva istina. akta (lat. revnost. os) osni. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. Kad su dve količine jednake trećoj. actus.) med. Aktentasche) torba za spise. act. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. delatnost. radan) 1. radni. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. razjarenost. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. „osovine Berlin—Rim—Tokio". koji se ne dokazuje. javne radnje. axis oca. aktivisati (nlat. aksilarni (lat. akros. naročito u sudu. zrakova da izazovu hemijske promene. . dela apostola. aksinomantija (grč. u dejstvu. istinit. razjaren) jarost. hem. pospešiti. naročito sudska radnja. teorija vrednosti. aheša) negostoljubivost. axios vredan. agere delati. imanje (novac. Achse osovina) „osovinaš". aktis. radno stanje (suprotno: pasiv). akter (fr. zrak) fiz. aktfs. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. potraživanje (suprotno: pasiva). activare) v. v. dejstvo. pl. nekretnine). phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. activare) staviti u dejstvo. activa) trg. raditi) pl.. njegovim stalnim nastojanjem. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. hartije od vrednosti. rasprava. activus delatan) onaj koji je delatan. aktivist(a) (lat. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. trg. aktivi (nlat. axine sekira. v. manteia proricanje) proricanje po sekirama. vredan. aktentašna (nem. aktinos sunčani zrak. ustalački. ahbp oca. 1. negostoprimstvo. suprotno: inaktivi. acta publica) pl. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. radni. odstraniti je. morske životinje iz porodice anto-zoa. activus. aktiv 2. aktinizam (grč. osovinski. šake. mekanog tela. aktive (lat. gram. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. aktiva (lat. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. ili su mu čak od štete. aktinidi (grč. aktivirati. delanje. bradva. tj. activus) v. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. akroholija (grč.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. activitas) živost. usta). marljivost. salo. svojstvo sunčanih. aksiomatičan (grč. acta od agere delati. pospešavati. logia nauka) fil. 2. akta apostolorum (lat. očevidna istina. aksonometrija (grč. pretres. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. očevidan. farm. koji označava delatnost) 1. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. aktivator (lat. akrofobija (grč. radnja. aktivizam (lat. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. ne raditi po njoj ništa. nadljubiča-stih. aksiologija (grč.

aktinon (grč. princip prirodne istorije. . pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. aktualizirati (fr. ispoljava se na organima za va-renje. graphia opis) nauka o zracima. koji se odnosi neposredno na današnjicu. rentgenogram. aktfs. prozračavanje rendgenom. redni broj 86. med. mykes gljiva) ned. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. actualisatio) privoñenje u delo. poluvreme raspada 3. grapho pišem) fiz. ostvarenje. suprotno: akuzatus. aktinoskopija (grč. zrakast. actualis) fil. aktinomicete (lat. bodljikast. accusatorius) prav. aktinij(um) (grč. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. supr. akuzativ (lat. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. akte strma obala) pl. znak Ap. atomska masa 227. radioaktivan element. naročito geologije i bio-logije. sparivanje. actus) radnja. accusativus) gram. odista. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. oštrina. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. actor) prav. atomska masa 219. actu) u istini.. goveda i svinja. dan. gramma slovo) rendgenska slika.). akuzator. acuitas) šiljatost. accusator) tužilac. jesu aktinski. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. činjenički. savremenost. aktis. aktis. optuženje. koji je na dnevnom redu. nlat. actuel) v. actuarius) sudski pisar. aktualizacija (lat. aktus (lat. akuitet (nlat. redni broj 89. actualis) sadašnjost. aktis. actrice) glumica. aktualitet (lat. ostvariti. svečanost. aktinična energija (grč. kinetička energija. aktinos zrak) fiz. energeia delo. aktualan (lat. metron mera) fiz. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. aktis. aktinidi. tužilac. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. optuže-nik. ascusa-bilis) tužljiv. ostvariva-ti. actuel) sadašnji. a ne nešto supstancijalno. aktis. aktualizovati (fr. aktis. aktinski (grč. delo. akuleiforman (lat. školska svečanost. aktinometar (grč. oni koji stanuju na obali. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. primorci. aktualizam (lat. stvaran. što). talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. aktuelan (nlat. optužni. aktis. današnjica. Actinomyces) biol. aktuar (lat. advokat. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). lečenje zracima. metron mera) 1. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. hem. aktovka (lat. spol-no sjedinjavanje. svečan čin. aktinogram (grč. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. privesti ili privoditi u delo. morphe oblik) bog. optuživanje. koji hemijski dejstvuje. čin. naročito: oštrina tona. aktis gen. dejstvo nekog leka na organizam. accusatus) tuženik. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. actualis. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktu (lat. aktinoidi v. aktinometrija (grč.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. 2. accusatio) tuženje. agere raditi. savremen. aktuelnost (fr. nevidljivi. akuzabilan (lat. aktuelan. istinit. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). današnji. aktuelaost. aktinoterapija (grč. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. zrači H-zrake. dat. tuži-lački. stvarnost. optužljiv. metron metar) fiz. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. tužitelj. rad. akuzacija (lat. zastupnik. aktinomorfan (grč. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. aktuelna energija živa sila. kažnjiv. aktis. fr. actualiser) v. sadašnja važnost. actualis) v. aktuacija (nlat. aktor (lat. aktrisa (fr. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. aktinomikoza (grč. aktis. optužilac. znak As. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. aktualitet. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aktinimetar (grč. therapeia lečenje) med. aktis. zarazna bolest najpre opažena kod konja. akuzatorski (lat. aktinografija (grč. teorija aktualiteta psi*. skopeo gledam) med. aktis. akuzator (lat. aktinoelektricitet (grč. akuzatus (lat. prenošljiva i na ljude. prouzrokovači aktino-mikoze (v. izdavalac punomoćja. koji hemijski razlaže. aculeiformis) žaokast. ostvarivanje. ispitivanje. danost.92 sek. aktinograf (grč. stvarno. accusare optužiti. actuatio) med. aktis. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktis) hen. aktualizo-vati. današnja zanimljivost.

akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. ispravan. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. jednog glasa. acceleratio) fiz. skupljač. savestan. akumulacija (lat. akupresura (lat. modernizacija (primitivne) kulture. babičiti. staviti. v. accepti latio) trg. akcentovanje (lat. acutus accentus) gram. crkva). akušeza (fr. akumulirati (lat. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. accentus naglasak) gram. akcelerirati (lat. accentuation) gram. koji ubrzava. uredan. „sprejeta". primljen od Kineza i Japanaca. 2. . zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. poroñaju i babinjama. izvijeni naglasak (u grč. akumetar (grč. acupressura pritisak iglom) med. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. akceptibilitet (nlat. vezivati dva po dva. up. akcept. acceptare) primalac. akcentuacija. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. trasat. acceptatio cambii) primanje menice. gravis. nagomilavač) fiz. akcepta (lat. prek. acceptare) v. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akuratan (lat. prihvatljivost. accentus naglasak. accentus acutus) gram. ubrzanje. metron mera) v. akustikos. ubrzavanje. accumulatio nagomilava-nje) 1. akcen(a)t (lat. accoucheuse) babica. accelerare) ubrzati. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). primaljstvo. tačan. prihodi. reč kojom se izražava primanje menice. način lečenja nekih bolesti. acceptus primljen. accoucher) pomoći ženi da rodi. naglasak (sloga ili reči). akuširati (fr. akupunktura (lat. dohoci. akutan (lat. spa-riti. nauka o trudnoći. akustika (grč. jedna je promitent — ponu-ñač. akceptabilan (nlat. oštri naglasak. odobra-. accumulator gomilač. porañati se. accuratus) brižljiv. akceptilacija (lat. koji prisiljava na brzo rešenje. gramatici. gramatici). pri izgovoru. grč. naglašavanje. slušam) fiz. akcentuacija (fr. cirkumfleks. poroditi se. paciscenata. oštrougli. a obično traje do 40 dana. akceptirati. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. accoupler) sparivati. dvornice. primalac jedne na sebe vučene menice. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akupiktura (nlat. sticati. akušer (fr. acculturation) l. a druga akceptant— primalac). akustičan (grč. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. ret. akutangularan (lat. poroditi. akušerstvo (fr. i fr. teški naglasak (u grč. akceptovati (lat. accentus) gram. akuo čujem. spojiti. acutus) oštar. 2. odobriti. akcentus gravis (lat. akceptirati (lat. akuplirati (fr. valac. prihvatiti. sloga ili neke reči putem naglašavanja. acupictura) vezenje. akulturacija (eng. priznati. novac. gram. accelerativus) ubrzavan. nlat. akcept (lat. aparat za skupljanje električne energije. logia nauka) gram. nagomilavač. akušersko odeljenje med. znak za obeležavanje naglaska. slog ili neku reč. nagomilavanje (reči i izraza). accoucher) babištvo. oštri akcent. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. akumulator (lat. prihvatljiv. isticanje. akceptant (lat. akcentologija (lat. pozori1pte. akut (lat. akut. akcent. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. acceptibilitas) pri-mljivost. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akcelerometar (lat. accentus gravis) gram. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. prihvaćen) primanje menice. usvojljiv. kao u molra. primalja. punctura bod) med. akceptacija (nlat. od dveju ugovoračkih strana. akuo čujem. ubrzavajući. acceptare) primiti. stavljati ak-cente na reči. akcentus cirkumfleksus (lat. accentus circumflexus). „prihvaćena". akcentus akutus (lat. acus igla. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. accepta) pl. akceleracija (lat. akoemetar. akceptor (lat. acceptabilis) primljiv. accelerare ubrzavati. accumulare) nagomil(av)-ati. akcentovati (lat. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. spajati. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". ubr-zavati. angularis ugaoni) kom. primljena menica. nauka o zvuku. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. nauka o akcentima. steći. acutus oštar. grč. vez.

eng. usvojene značenje neke reči. akcidentalan (nlat. akcesist(a) (lat. npr. tip. opaziti. alabandizam umetničko ošljarenje. prila-zak. al-) arapski član. akcidencijalan (nlat. akcesija (lat. sluškinja. slučajne osobine neke stvari. usvajanje. često se upotrebljava i el i ul. odn. accise) onaj koji plaća prirez. al (tur. dejstvo. accidentialis) nebitan. akcionar (fr. actio rad. accidens. priraštaj. ružičast. akcesit (lat. halayik) 1. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. veoma tvrda vrsta gipsa. poreznik. accidentalis) v. akcipirati (lat.. accisia. akcidence (lat. po. akcija (lat. član nekog akcionarskog društva. halal. čuti. accise) trošarinac. 3. akcizant (fr. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno.(ar. alkohol. prvi mrak. akcesoran (nlat. a la carte) prema jelovniku. nemoralna žena. zalazak sunca. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. alajbegova slama ono što nema vlasnika. sreća. actio. slučajna zarada. oporezovati. Aladin. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. actio tužba) tužiti. shvatiti. svečana povorka. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. a la bonne heure) u dobri čas. 2. alay bayragi) glavna vojnička zastava. senzal. pokvarena. desiti se) nebitna. akcidencijalan. parada. accidentalia) slučajnosti. posrednik. a la kart (fr. trošarinu. accise. alabastar. a 1a) kao. izrada tablica. delatnost. accidere dogoditi se. akces (lat. optuživati. u vodi teško rastvorljiv. acceptio) primanje. a la bon-er (fr. trošarina. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. lat. izbor jela po jelovniku. akciza (fr. akcidentalije (lat. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. med. 2. (arap. lat. accedere) pristup. fr. opažati. alabastersko staklo mutno. accipere) primiti. »sena opaka jezika. po zalasku sunca. raspusna. akcionirati (lat. sporedna nagrada. osećati. alabastrum) št. sporednosti. pomoćni. al-kali. gde je vladao rñav umetnički ukus). akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . sporedan posao. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. accise) odrediti prirez. robinja. pristup) početnik. koji nema veze sa suštinom stvari. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. napad groznice. delanje. akcioiiradi-jus avij. ala breve takt (ital. slučaj. naučiti. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. actionator) tužitelj. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. mnoštvo. trošarinu. vreme četvrte molitve muhamedanaca. rumen. alaj-barjak (tur. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). svetina. obrazaca. koji se tiče dejstva. alay) vojska. alajka (tur. deonica. accessorius) sporedan. deoničar. koje nisu bitne. al) otvoreno crven.akcepcija 27 privreñivanje. akcidencija (lat. ak§am) l. što je promenljive ili slučajno u njoj. Aladnnova lampa. trg. alabastros. accidere) pl. tužilac. razumeti. nlat. udeo. alev. uzgredan. stupanje na vlast. action) radnja. akšam (tur. sporedna. na probu. akcidens (lat. accedere pristupiti. accessus pristupanje. acctionnaire) trg. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. fini. po ugledu na nešto. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). poluprovidno staklo. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. osetiti. a la (fr. pri-laz. al. gomila. delanje) radni. op-tužiti. accessio) pristupanje. alabaster (grč. akcizor (fr. accidere dogañati se) prirez. de-latni. akcizirati (fr. alal. alaj (tur. poput (čega). sporedan. tur. accessus. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. pripravnik u službi ili zvanju. prihvatanje. accidere. ono što još pripada glavnoj stvari. druga nagrada. slučajan. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. jezičara. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). odeljenje konjanika. ono o čemu niko ne vodi računa. hartija od vrednosti i sl. alaj-beg (tur. naročita. Aladinova lampa v. Al-kuran itd. akcioni (lat. akcionator (nlat. preduzimlji-vost.

Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. toksikon otrov) hem. beli feldspat. alarmer) uzbuniti. alatus krilat) davanje krila. koračnice. oruñe. halaliti (tur. ala marna (ital. grč. a-. gramežljivac. lat. alarmirati (fr.000 listova). belančevina. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). albumin (lat. album belo) belina. alafranka (ital. alarm (fr. alumen) stipsa. naročito bakra. albatros (eng. nasledio odsustvo bojene materije. prćija. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. albus beo. nazvane po pronalazaču. albumen. strah. albuminat (lat. usled čega koža i kosa izgledaju bele. alarmist (fr. albacija (nlat. albus beo) min. albatio) beljenje. albino. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. alat. halas. a oči crvenkaste. albumen) hem. spomen-knjiga. alas (mañ. allatus donesen) pl. obespokojavajući. albus beo. alla franca) na evropski način. naročito ručni.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. alarmantan (fr. oblik) zool. onaj koji boluje od albinizma. alat) pribor. allantos kobasica. neobuzdan čovek. sjajanje metala. albatross) zool. jer bi odbilo svu svetlost. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. alarme. alarmant) uznemiravan.. bela. albanolog stručnjak za albanologiju. all'arme) voj. alacija (nlat. pozvati ka oružju. književnosti i kulture. Alaun. pozdraviti se. alaturka (ital. Alba Greka (lat. knjiga sa belim listovima. fig. albino (um. afferre doneti. svetao. poziv ili znak ka oružju. albertotipija tip. pustahija. alantoidna tečnost zool. knjiga za skupljanje fotografija. „brdska zemlja") staro. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. ubrzanje. supr. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. at konj) alatast konj. albuminimetar (lat. oprostiti se na rastanku. 2. nemir. oboljenje usled trovanja kobasicom. Albion (kelt. lalein brbljati) med. albification) v. albedo (lat. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. od helal) l. alantijazis (grč. posrebravanje metala. albus beo) med. alaliti. allas. zapadnjačkog). odmah. po zapadnjački (za razliku od turskog. albifikacija (nlat. albinizam (lat. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. . alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. bela mrlja na rožnjači oka. alla turca) na turski način. začednica. na kome će se ostvariti neka radnja. allas. alata (lat. alatracija (nlat. a-ilah) bbg. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. islamskog). vid. afferre donositi) prav. alat (arap. allatratio) lajanje na. ala prima (ital. bez prethodnog gruntiranja. albugo) med. albumen belance) hem. belančevina. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. obespokojiti. al crven. albolit (lat. crtežima i sl. alamanka (tur. grč. alantotoksikon (grč. najednom slikati. tur. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. eidos izgled. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. uzbuna. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). spomenar. koju treba ispuniti slikama u boji. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. poštanskih karata sa slikama. tj. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. orijentalskog. albumen (lat.: alafrZnka. alaman (nem. uznemiriti. praviti uzbunu. požurivanje. u zbunjivati. albus beo) med. botulizam. po evropski. alla marcia) iuz. albit (lat. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. lat. materija koja u sebi sadrži belančevine. pokloniti. maraka itd. Alemanne) gladnica. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. albumen) hem. ribar. zastrašiti. albifikacija. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alatura (nlat. pravi bog. nespokojstvo. belančevinasta materija. alatio. riñan. alativ (fr. allas. napad na nekog grdnjama. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. alat (tur. zabrinutost. ital. metron mera) hem. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. albacija. alba (lat. uznemirujući. alaun (nem. miraz. albugo (lat. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. začedna bešika. danas samo pesničko ime Velike Britanije.: alaturka. supr. alah (arap. do zemlje duga. riba i gmizavaca). miraz. oprostiti se. koji uznemiruje. po turski (za razliku od evropskog. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. alla prima) slik. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. lat. allantos kobasica) med. alantoida (grč. sve što je potrebno za rad. donositi. album (lat. allatura.

algoritam (arap. alva (tur. alea jacta est) posl. anat. al-veolarni živci vilični živci. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. alveoli) l. al-gebr) kat. ćelijski. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. alea kocka) muz. udžbenik algebre. na-vod. algaritam. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. alge (lat. graphfa) tip. algologija (lat. albuminozan (nlat. halva. aleatiko (ital. algoritam. logia) bog. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. slastičar. bescvetnice.. algos bol. neuralgija. algospazmus (grč. račun simbolima po odreñenim zakonima. uputstva. jasno crvene svetlosti. koji odgovara litogra-fiji. 2. algeo osećam bol) med. spasmos grč) med. npr. alegat (lat. aleator (lat. (boza). alev (pere. algorizam (arap. alvaluk (tur. otuda i naziv. požuda za bolom. algama (grč. nastao usled bola. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. pče-lanik. alvadžija (tur. albuminosus) koji sadrži belančevinu.. alkohol lišen jednog dela vodonika. albuminurija (lat. trbuh. algolagnija (grč. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. dakle. bolesti bubrega i dr. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. trnka.. grč. alveole (lat. ureo mokrim) med. algrafija (grč. aleatorium) igračnica. alea kocka. alvearium) košnica. albumoze (lat. algema) med. ale! (fr. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo.) astr. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. alea kocka) slučajan. veština računanja. izmet. Aldebaran (arap. med. „sastavljanje razdvojenih delova". grč mišića praćen bolom. rythmos odnos) 1. albumen. alvus (lat. god. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. aldum (tur. aleatorij(um) (lat. znalac algebre. pozivanje na neki zakon. bol.'. kriptogamne vodene biljke. lagneia obljuba) med. algebra (arap. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. grč. kockar. tj. izvoñenje. male duplje. napojnica. izlučivanje belančevine mokraćom. idi. aleatorika (lat. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. kao znak šećerne bolesti. algae) bot. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. okreni. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. „volovsko oko". belančevit. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. algetičan (grč. bolešljiv. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. najčešće algi. okrecima. plamene boje. kukuruznog brašna i dr. phonos ubistvo) med. rythmos) v. 2. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača.) crven. alegata (lat. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. aldumaš (tur. nagrada. helvahk) napojnica. allez) hajdete. algos bol. nauka o algama. kockarnica. ćelijast. napred! alea jakta est (lat. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. alveolaran (nlat. voštane ćelije u pčelinjem saću. uživanje u bolu. algofon (grč. mesta navedena iz drugih dela. helva) v. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. albus beo) ned. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. grč. aleator) igrač kockom. algija (grč. aleatorni (lat. rythmcs) v. albuminoidi (lat. allegatum) navedeno mesto. alcohol. grč. albus beo) fiziol. aldim) zlato. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. algeo osećam bol) bolan. alga. grč. mat. bol živaca. ležišta za zube u vilicama. allegata) pl. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. aldehid (nlat.. u sazvežñu „Bika". konačno sam se odlučio na neko delo. alvearij(um) (lat. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. kocka je bačena. algoritam. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. igrač na sreću. zvezda prve veličine. alea kocka. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. algaritam (arap.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. alvus) anat. stolica. algos bol.

štitim) hem. alektriomantija (grč. alegro kon spirito. slikovito. primamljivanje. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. allegrettino) muz.) min. što življe. navoñenje činjenica. lexis govor) psih. alegro vivače (ital. v. allegro di molto) muz. alegorisati (grč. allegoria) poet. brzo. allegro assai) muz. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. alektriomahija (grč. umereno brzo. aleksipiretikon (grč. strasno i brzo. phtefro unittavam. drukčije prikazujem) v. alegro asai (ital. alegorist(a) (grč. alektryon petao. aleksifarmacija (grč. vrlo veselo. . u ponoći kao u po dana" (nar. alexo branim) med. allegro pop tanto) muz. allegro moderato) muz. naročito protivotrov. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. zavijen. alektacija (lat. alegoričan (grč. manje živo. alegro di molto (ital. umereno veselo. alegorisati. allegro ma pop troppo) muz. allegrissimo) muz. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). allegorikos) iskazan slikom. u prirodi i životinjskom svetu. aleksandrinac poet. pharmakon lek) med. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. allegoreo drukčije izražavam. živahno. allee) drvored. dvanaesterac. Septua-ginta. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. delo ili pisca. aleksiteričan (grč. alem (arap. koji je osnovao 331. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. aleksit (grč. v. aleksandrit (grč. alegramente (ital. rug vatra) med. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegro kon mogo (ital. allegro con brio) muz. aleksiterijum. alegro kon brio. allegro furioso) muz. v. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. i dr. allegramente) v. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. vrlo »sivo. koji potiče iz Aleksandrije. izražavati misli zavijeno. allelon meñusobni. allegretto) muz. allegatio) navoñenje. allegro con spirito) muz. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). alegro kon fuoko. alegro asai. ne odviše brzo. alegrisimo (ital. alegro kon brio (ital. pesma). aliluja. protivotrovni. alegro vivace) muz. alegreto (ital. aleloftorija (grč. alegro. alegro kon spirito (ital. brzo. aleksin (grč. alegro maestozo (ital. allectatio) mamljenje. alegro kon fuoko (ital. aleksifarmakon (grč. alegro (ital. umereno alegreto.alegacija ZO alegacija (lat. aleksandrijski gramati-čari. alegretino (ital. alegrisimo. alexo branim. u HUP veku. u arapskom. kao npr. ne mnogo brzo. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. vrlo veselo. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. uzburkano. slikovito objašnjenje pojma ili misli. »sivo. alegro kon brio. alektryon petao. iz HP veka. alam znak. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). allegro) muz. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. protivotrov. alegramente. alejkum selam (tur. vatreno. alegrisimo. delovanje. aleluja (hebr. živo i brzo. pored ostalih mnogih značenja. allelon naizmeničan. alegro non tango (ital. sa žarom. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. allelophthorfa) fil. alegro furiozo (ital. allegro maestoso) muz. alexo branim. po-morskog grada u Donjem Egiptu. hallal. veselo. alegorija (grč. slikovit. pozivanje na spis. alegro ma non tropo (ital. pre n. u slikama. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. vrsta dragog kamena.) nauka o protivotro-vima. sredstvo protiv groznice. alexo pomažem. up. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. tvrñenje. v. sa dostojanstvom. pesma u slavu boga. manje veselo. lek protiv trovanja. alegro di molto. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. aleja (fr. alelopatija (grč. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. hitro. alegro moderato (ital. suva učenost radi učenosti. odmereno hitro. šetalište izmeñu dva reda drveća. aleksija (grč. klasičan stih Francuza. uzan prolaz. sredstvo za spasavanje i pomoć. bez ikakve veze sa stvarnim životom. alegorizirati (grč.e. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. allegro con moto) muz. čist rad (u bakrorezu). slikovit govor. manje brzo nego u alegro. izazivanje draži. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. uzaja-mni. pat-hos doživljaj. allegro con fuoco) muz. a ne direktno. a-. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov.

izdržavanje. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. filalet. Pruske i Austrije 1815. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). npr. belančevina koja se nalazi u pšenici. tj. zadržavajući. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. odbiti neki predlog. alibi (lat. aliluja. drukčije. ludilo. ua. američki krokodil. alijas (lat. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". vanbračne dece. allentato) muz. alef (hebr. kajman. alijevacija (lat. alibi) prav. aleuron brašno. udruživanje. allemande) muz. otu-ñivati. alimentatio hranjenje) ishrana. metanje) med. thesis položaj. alen-tato. allos drugi. Alemani (nem. alloios. aliirati (fr. alijenirati (lat. a. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. bez. slitina. okruglasta i kristalizovana organska tvar. bračna veza. zemlja u kojoj žive Alemani). alija (arap. dok je ranije dobivana iz korena broća. ergon) med. alienatio mentis). fig. aletiologija (grč. alias) inače. npr. aleopat (grč. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. alentato (ital. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. šp. npr. slivati. sme-šati. ergon delo) ned. a limine (lat. hhilat) odelo. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. drugde. aleuronat (grč. popuštajući. alfa. alizari) bog. primesak. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. aleiteza (grč. dodatak. slična zrncu. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. a limine. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. alloios drukčiji. legura. aligator (ital. . alethes istinit. alimentacija (lat. alikvaitan (lat. duševno rastrojstvo.alemanda 31 alimfija smesa. ponudu. supr. smesta. prijateljstvo. alemanda (fr. pathos) ned. prema tvrñenju neke druge osobe. up. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. ergon) med. koji se sadrži u većem broju. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. na drugom mestu. v. aleluja. philos prijatelj) prijatelj istine. duhovno ra-strojstvo (lat. v. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. alijenizam (lat. premamiti (mušterije). savez. alijaža. aletheia istina. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. 4. alimfija (grč. alizarin (šp. belle alliance). alienare) prav. sem toga. god. iste vrednosti kao i indigova modra boja. aleuron pšenično brašno) bog. allier) vezati savezom. alimentarna intoksikacija med. alliage) v. alijaža (fr. alliance) spajanje. koji pati od alergije. alligare) sliti. usporavajući. lat. alligatore. allos. aliquantum) mat. aliment(a) (1. lyrnpha voda) med. alimentarius) prav. odstupanje od prirodnog stanja. alienatio) otuñivanje. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. umerenog tempa (nemačkog porekla). nedostatak limfnih žlezda. 2. aliquoties) mat. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. aleopatija (grč. aleuron (grč. snabdeva™ hranom. odlučno (npr. v. 6 su alikvote broja 12. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. aleurometar (grč. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. onaj koji voli istinu. obično: aliirati se. izdržavati. alergija (grč. alergeni (grč. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. med. levantinske broć. pathos bolest) lged. opri-jateljiti. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alopat. u odreñeno vreme tobože bila. alimenta) pl. Z. alimentirati (nlat. razmena. aletofil (grč. alienisme) med. svezati brakom. s praga) odmah. aleuromantija (grč. svečana. prodaja. alet (arap. alentando. u biljnim ćelijama. el lagarto) zool. oroñavanje. alkkvotan. alieniste) lekar za duševne bolesti. alijansa (fr. otuñiti. udružiti. koren broća. drugim putem. zalog. trovanje hranom. gde je ta ista osoba. aleuron pšenično brašno) bog. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. alikvotan (lat. aligacija. alikante (šp. alienus tuñ. aleuron pšenično brašno. fr. alizari) hen. sklopiti savez. alijenist(a) (fr. alergičan (grč. alopatija. odvratiti. legirati. poludeti. alimentare) ishranjiva-ti.). alikvota (lat. allentando) muz. aligirati (lat. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. alizari. savet i sl. alizari (šp. primesa. otu-ñenje. allos drugi.ne. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. Sveta alijansa (fr. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. aligacija (lat. allos. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alimentar (lat. alentando (ital. v.

morfin.) dvorac. alinjirati (fr. ad littera slovo) praviti aliteraciju. alkoholat (arap. aliterirati (lat. kofein. vodonika i kiseonika. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. alkejska strofa strofa od četiri stiha. aliteracija (nlat. neki prah. alcalescere) hen. ko-kain.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. an gro. alitura) hranje-nje. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. hemijski najreak-tivniji. vladanje. prečišćavanje alkohola. . razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). alkalizirati (lat. način kretanja. stih od pet stopa. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. Alkoran (arap. alkoholi (arap. alkoholatura (arap. alkohol (arap. 2. najbolji. alcalisatio) hem. dvor. ložnica. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. ali ingrosso) trg. Korav. ishrana. nešto uvučenim redom. grč. koji je živeo 600. Al-qur' ap) v. organska hemijska jedinjena ugljenika. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. npr. npr. postrojiti. alkovn (arap. potaša. alefpho mažem. od kore kina-. ala krilo.) hem.. Alkalos) poet.). alkalije (arap. alkoholometrija (arap. up. nego tek iz drugih odeljenja. a linea) pore-ñati u jednom pravcu.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. novi pasus. železa i dr. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. pš. doterati pod konac. fig. grč. al ingroso (ital. svrstati. pijanica. al korzo (ital. od kojih su prve tri i poslednja jambi. atropin. lat. palata. nikotin. alkoholizacija (arap. aliskaf (lat.) pl. vodokri-lac.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. halkalf. potaša. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. god. alineja (lat. metron mera) hem. naročito rakije. alkejski stih (grč. alkalizacija (nlat. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. od kojih su neki veoma lekoviti. aligner. Alkuran (arap. hidrokrilac. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. alir(a) (fr. alkalni metali hem. alkatifa (arap. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. hem. alere hraniti. pomešati sa alkoholom. trag divljači. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. šp. alkalimetar (arap. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu.) pl. al corso) trg. trljam) veština masiranje. halka. skaphos laña) vozilo s krilima. po sadašnjoj vrednosti novca. al-qubeh. Al-qur' ap) v. iz Mitilene na Lezbosu. rubidijum. način hoda i držanja nekog čoveka. od kojih dva jedanaester-ca.) hem. savršeno prečišćen prah. iste slogove.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. aliteratio) poet. poravnati po koncu.. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. aliptika (grč. npr. otrovni i gorka ukusa. halkah.. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. halkah) hem. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. halkali. ponašanje. nauka o lečenju trljanjem. grč. teobromin i dr. alkalij (arap. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. grč. efdos) hem. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. osloboditi od vode. alkali (arap. natrijum. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra.) hem..: „Ona poji po putu putnike". halkah) hen. odeljak koji počinje novim. alkoholičar (arap. linea red) nov red. alkoholizam (arap. alkazar (arap. novi paragraf. po kursu. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). osloboñenje špirituse od vode. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. allure) hod. alkalescencija (nlat. urediti. kroz staklena vrata i prozore. amoni-jaka. sa osnovom od vune i svile. alkaloidi (arap. alifatična jedinjenja hem. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. metron mera) he». halka) v. strihnin. cezijum i francijum. piva. hem. udubljenje u sobi sa posteljom. pre naše ere. alkoholizirati (arap. razlažu vodu. alkalescirati (nlat. hidroksidi alkalnih metala. jedan deveterac i jedan deseterac. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. Koran. alitura (lat. alkalimetrija (arap. grč. alka (tur. na veliko. rakije i dr.drveta. a od.. al-qohhlu) l. prečista™ do stepena najveće finoće. ka-lijum. alcalescentia) hem. nauka o ispitivanju sode ili potaše. grč. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. alcalisare) hen. alkoholometar (arap. opojno piće.

alodij(um) (stnem. verovatno.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. nered. nepri-stojnost. alodijalan (nlat. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. istočnjačke. allotrios. almukantarat (arap. nazvanog. alon (fr. alogandromelin (grč. allos drugi. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. al-manakh) kalendar. allos. allonge) trg. up. nesmišlje-nost. grč. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. almadet (arap. produžak. v. alomorfija (grč. lat. lekar koji leči pomoću alopatije. alopatija (grč. alma mater (lat. almaz (grč. alogotrofija (grč. grč. ap-dros čovek. allotrios tuñ) pl. almanah (arap. alodoksija (grč. glupost. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". . nastavak (npr. napred!. sporedne (ili: tuñe) stvari. thesis postavljanje) lšlv. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. alopecija ned. alopekia opadanje dlaka. almarada (tl. allons) hajdmo!. naziv za univerzitet i veliku školu. pogrešan govor. alloqui) osloniti. aleopat. grapho pišem) tuñ rukopis. alotriologija (grč. elmas. alogičan (grč. besmislica. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. na nekom stolu). up. allos. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. alogen. alotigen. trg. heterodoksija. alma mater mati koja hrani) „časna majka". pathos bolest) med. odobravanje nekog računa. aloniman (grč. ćelavljenje. morphe oblik) hen. arap. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. pravljenje omašaka u govoru. nelogičan. drukčiji. alomorfizam (grč. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. allos. phagein jesti) ned. alotigen (grč.) astr. aloteza (grč. megale syntaxis. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. aloplastika (grč. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. prema čistoj težini zlata i srebra. almas) dijamant. alopekija (grč. kratka beseda. uobličavati) med. zadužiti ih. apeg. produžetak. alogija (grč. prelaženje jednog glasa u drugi. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. allotrios. aloe) hen. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. allos drugi. al marco) trg. krug na nebu para-lelan sa vidikom. alodijalna dobra (stnem. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. tuña zanimanja. alotriofagija (grč. alokvijum. megfste. alopecija. allos. allos. allocutio) oslovljavanje. allćtrios. nego koje je potpuna sopstvenost. ono koje nije dobiveno u leno. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. prijatelj. up. alolalija (grč. almada. list koji se prila-že uz menicu. al-. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. ili stavke docnije unesene u račun. godišnjak. alogen (grč. kratak govor. transplantacija. alopekija. al-6t) slobodno dobro. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. aloin (grč. logos um. almarada) bodež sa tri reza. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. po grofu Almavivi. zbornik koji izlazi godišnje. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. tuñ potpis. govorim) ned. allodialis) slobodan od plaćanja danka. odtis zub) nameštanje tuñih. melos ud) zool. alogos protivan svrsi. allos drugi. vepggačkih zuba. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo.(grč.: homeopatija). gen-pab rañam) koji je postao drugde. alokacija (nlat. aleopatija. alotriodontija (grč. ćelavost. a na koji se stavljaju indosa-menti. naročito afrička. genos rod) stranac. ura! alonž (fr. pathos) ned. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. allos drugi. tuñinac. v. alloquium) v. allocatio) dodavanje. različit. alogfa) nerazumnost. dodatak. alotrije (grč. tj. od koga se spravljaju lekovi. a-. oslovlja-vati. Almagest (arap. npr. magna constructio veliki sklop. alotropija. plassein uobli-čiti. allos drugi. al marko (ital. horizontom. alokucija. alokvirati (lat. alograf (grč. laleo brbljam. aloe) vot.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. alo. pristalica alopatije. kose) ned. allothi na drugom mestu. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. alokucija (lat. asamas. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. al. nerazuman. alopat (grč. tur. alokvij(um) (lat. almoraham (arap. alopateki metod lečenja. bolest opadanja kose. allos drugi. nasleñeno dobro. allos drugi.

strogo u taktu. al rigore di tempo) muz. iste vrednosti ili sadržine. od 1872. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. alternativan (nlat. kvariti. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. 2. životinjama. allohroos) koji menja boje. alrauna (stnem. koji postepeno poboljšavaju sokove. altercatio) prepirka. alta otava (lat. ra-spra. althaia. alterativa (nlat. oštećenje. naročito kod novca. choreo idem. alternativa (lat. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. v. altar (lat. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. promeniti. u istočnoj i južnoj Evropi. isggust. alpinist(a) proučavalac Alpa. od- . alte-rativa. kordiljerska tkanina od alpakine vune. jednak. lat. alpinum (lat. autotrofija. altera pare (lat. alternator) fiz. alta aga visok žrtvenik) v. al segno) nuz. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. zool. alta ottava) muz. al rigore di tempo (ital. po tome nazvan koren mandragore. alpijska rasa. oltar. al seko (ital. npr. grč. beli slez. ulster. promena. rasrditi. alterirati (nlat. mali. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. ned. alpinus) koji pripada Alpima. pogled na glečere. čarobnica. alotrofija (grč. al piacere) muz. izomerija. lednja-ke. kako se hoće. althaea) vot. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. planinarstvo. planinski sport. alteratio) menjanje na gore. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. tropos) he*. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. pogoršati. allaka (per. koji ima oblik Alpa. drugi glas. alternativa) izbor izmeñu dvoga. alterancije (nlat. pogorp!anje. log. uzbuditi. novo srebro. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. alternativni sudovi su 1. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. alterantia) pl. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alpacca) l. alterare) menjati. planinar. užasavanje.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. Alpes) v. npr. 2. v. alruna. raspro-stirem se) bkol. istomišljenik. alteja (grč. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. alomorfija. alohroičav (grč. allos drugi. al punto) u tačku. alpijski lovci. alster v. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. Alpes. po volji. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. alto) muz. po starom verovanju. al punto (ital. odmenjivanje. altana) apx. allos. Alpes. npr. alpinistika (lat. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. potpuno saglasno. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. alternator (nlat. muz. vodom. 2. uplašiti. gatalica. postali ti patuljci--proroci. supstancije. altan(a) (lat. svojstvo tvari. svaña. trophe hrana) bkol. alternatio) smenjivanje. altera pars drugi deo) druga strana. protivna. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. alterkacija (lat. alpinizam (lat. raspravljanje. izmena. alpini (ital. alohroizam (grč. nem. alter ego drugi ja) 1. allos. preobraćanje. odmena. supr. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. osobina ljudi. alporama (lat. up. hen. naročito: penjanje na Alpe. alterativa) pl. alteracija (nlat. alternativus) naizmeni-čan. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. 3. al pjačere (ital. allos drugi. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. zastupnik. prema dopadanju. al pari) trg. opredeljivanje za jednu od dve odluke. koji ima jednaku vrednost.: „Galilej je otkrio zakone padanja". al pjačere. alpinizam. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. lekovi koji izazivaju promenu. izmeniti na gore. savršeno tačno. zamenik. alohorija (grč. pokvariti. alohton (grč. uzbuñivanje. italijanske i francuske trupe. koji se preliva. penjač na Alpe. apunto. preina-čenje. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. mezosopran. ital. iz koga su. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. smenjenost. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. uzbuñenje. diskusija. protivnička strana. pevač koji peva alt. med. tropos način) heh.pari (ital. alpini) voj. al piacimento) muz. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". orao gledam. viši srednji glas. smena. alternacija (lat. allos. alotropija (grč. vrsta peruanske late. koji je sličan čovečjem liku. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. galvanski posrebrena elitna. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. balkon. zbuniti. ital. gnev. al pjačimento (ital. alt (lat altus visok.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". alpijski (lat. al. alter ego (lat. altus. nego im je potrebna organ-ska hrana.

osim ćirilskih i glagoljskih.98. početnik u čitanju i pisanju. altimetrija (lat. altus. alterum tantum) još jednom toliko. pored vaspitavanja. naplavljeno) geol. altin (tur. govorka figura u kojoj se. ZO delova cinka i 10 delova nikla. altus visok. npr. menjenost. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. mesto prave stvari. alphiton ječmena pre-krupa.) islandski parlamenat. altesse) visočanstvo. čovekoljubac. altiora (lat. 3. pevač koji peva alt. aluminium) min. altrui drugi. dvostruko. fig. pr. alternirati (lat.. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. aludirati (lat. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. težiti za višim stvarima. alhimist(a) (arap. sleteti na Mesec. al-hadat) re. alfabet (prva dva grčka slova alpha. alhidada (arap. druge imaju tzv. c. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. ruski bakreni novac. alterum tantum (lat. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. alumin. mavarske kraljevska palata u Granadi. viša znanja. element atomske mase 26. kamate koje su se popele do visine glavnice. altus visok. stip-sat. pa i celoga čovečanstva. znak A1. d . aluzivan. onda dok se jednoj predaje. aluminat (lat. aluminijum) (lat. svetlost (titula). Alhambra (arap. ići naviše. naročito kod Arabljana. altum silencijum (lat. alluvio naplavljenje) prav. početak i kraj nečega. kumulus. više nauke. suglasnički). bocka-ti. ići od altiora (alciora) ići napred. alfabetar (grč. spisak izrañen alfabetskim redom.). . odmenjivati se. nesebičnost. up. beta b) 1. beta) gram. aluminijum. najgornji. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. 2. alluvialis) nanosni. u odreñenom redu. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. alhemija. altes (fr. samoglasnički. aluvio (lat. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. alfitomantija (grč. fig. ciljanje na koga ili što. aluzija (lat. alhemija (arap. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. trg. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. aluminari vaspitavati. aluvijalan (nlat. alumin (lat. procesu alfaraspada. alterni-rajuća groznica povratna groznica. ječmeno brašno. gram. lat. alteri huic ovom drugom) fil. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. fr. ciljati na koga ili što. početak. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. tvrñi od cinka a mekši od bakra. latinska ili koja druga slova. alfa (grč. sprava za merenje visina. alternare) smenjivati se. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. duboko ćutanje. tegljiv i kovan. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. 2. kvantitativni. pansion. al-qimia) v. pod alfa. redni broj 13. altruizam (od ital. ped. ljubav prema bližnjima. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). hemičaru Al-fenu. alluvium naplava. altiora) pl. stipsa. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. altimetar (lat. tuizam. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. al fresco po svežem) slik. prevoj (kvali-tativni. aluminat. aluminozan (lat. b. tj. 1. naziv po pronalazaču. alumneum. tiho zanimanje. altiora. allusio. a. Konta. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. deo nonijusa. . altus. alpha a. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. zlato. ako u jednom razredu ima više grupa. alhimija (arap. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. altist(a) (ital. nišaniti. da nešto prepisuju.alternirati 35 alciora alumen (lat. Al-hamrah) „crvena kuća". med. alludere) smerati. 2. alciora. visost. sve i sva. v. pokretni lenjir. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. altostratusi (lat. tobožnja veština pravljenje zlata. tj. mera) visinomer. . docnije. stratus. više stvari. grč. zanatu i dr. aluvij(um) (lat. altokumulusi (lat. alumen) min. alludere smerati) nišanjenje. način osećanja. alumen stipsa) hem. kolebati se. dukat.v. altum silentium) duboka tišina. alto) «uz. alumneum (nlat. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. tj. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. grč. alciora (lat. alunirati (lat. alumneum) v. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. metron me-rilo. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. veštini. al fresko (ital. početnik u čemu (u nekoj nauci. up. alhimija. turski zlatni novac. crtaju i sl. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. metrfa) veština ili nauka merenja visina. alting (dan. i hrane. altin) l. alfa i omega (a. za merenje uglova. alfa-zraci v. altiora) v. aluvionog prava. termin potiče od O. aluminosus) stipsast.

amarella. popraviti. amabilmente. Po priči. amater (fr. mazos dojka. ambažura (fr. armagan. amara) pl. amazon. amalin (arap. gorka sredstva. aldžamija (arap. čuvanje. zlatom. srebrom i dr. amaksofobija (grč. amender) poboljšati. prepredenjak. (ital. „one koje nemaju dojki". strah od vožnje. pun gorčine. lat. slep. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. amarinum) hem. spoj. poverenje. bakrom. hamartija. legura žive sa drugim metalima. lat. malassein) v. tur. amalgam (arap. amarulentan (lat. amazon (grč. zavet. emmanchement) slik. amajlija (tur. žensko odelo za jahanje. malagma olakšavne sredstvo. amabile (ital. lat. emanet) preporuka. amara (lat. amanet (tur. amagazinirati (fr. amans-amens) koji je zaljubl>en. nagomi-lati. junakinja. pobolj-šanje. pribor za pakovanje. Amazon) sp. crna mrena u očima. slepoća. a ne profesionalno. amalgamacija (nlat. a. amabilmente) muz. Amadis de Gaule) lit. amanšman (fr. spajanje metala sa živom. amalgamirati. fig. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom.ne. . tur. nečistota. amaurozis (grč. amaurotičan (grč. poboljšavati. ostaviti na čuvanje. amatrix) ljubiteljka. amandine) bademov sapun. predujam. stanište ambasadora. ambalaža (fr. hammal. amandin (fr. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. ambactus sluga. ljupko. amathia) neznanje. nakupiti. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. bile su veoma ratoborne. amam (arap. stapanje. amazonke (grč. diletant. amalgamisati (arap. npr. alcak niskog rasta) nikakav čovek.. sliti živu sa drugim metalima (v. amarantos neuvenljiv) bog. sa vladavi-nom majke i žene. ambasada (fr. amatija (grč. amarant (grč. zamračavanje vida. npr. amartija (grč. natrijumom. hamayli) amulet. prilagoñavanje delova celini. fig. amorozo. lopov. iz ljubavi. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. talisman. nežno. junak iz romana. hammam. Amazon) mit. v. dug. amarus gorak) bog. lat. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. nagrada za pakovanje. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. hamal) nosač tereta. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. junak žena. amazonsko odelo sp. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amarulentus) gorak. upakivanje. bez. budala je. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amaterka. emmagasinage) smeštanje u magazin. slepilo. amagazinaža (fr. hamajlija. gorki lekovi. amarin (nlat. prijateljica umetnosti. ostava. svetinja. a manko (ital. amazonsko odelo. potraživanje. amabilmente amabile. pakovarina. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. malassein smekšati) hem. spojiti sa živom. predmet koji se daje na čuvanje. emmagasiner) smeštati u magazin. armagan grč.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. okrilje. fig. muškobanja. ljubitelj. embouchure) muz. masaomai žvaćem) med. amans-amens (lat. hamail. amarela (ital. Amadis (fr. traženje preduj-ma. ratobor-na žena. amorevole. amartia) grepšost. slitina. umetnošću. nagomilavati. krivica tragičnih junaka. amazezis (grč. amatrisa (fr. tesno otopiti (u jedno). naukom. neobrazovanost. grč. popravka. sargija. amateur. ambassade. združiti. phobos) med. ataha kola. amaurosis zamračenje) med. v. amabile) kuz. bezbednost. hamam) tursko kupatilo s parenjem. amasirati (fr. amasser) gomilati. amari&a (etiop. gubitak. grč. hrabro su branile svoju državu. a-. manjak. varalica. amandman (fr. fig. amandirati (fr. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amballage) pakovanje. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amalgam). amatrice. kletvenik) poslanstvo. krasuljak. Amharaca. amalgamirati (arap. a-mauros mračan. nemogućnost žvakanja hrane. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. umilno. veštinom itd. a manco) trg. taman) bolestan u očima. malassein smekšati) hem. farž. amalgamatio) hen. smela jahačica.36 ambasad a alčak (tur. sa kalijumom. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. tj. gorka materija.

čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambis (grč. eldos izgled) presovan ćilibar. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ambliopija (grč. ambijent (lat. pobačaj. prevući tamnom bojom. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. dvostruka privlačnost. ambivalencija (lat. fig. oboje. ambitio) častoljublje. kružna putovanja. embrasser) zagrliti. emblema. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambulant (lat. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambusta (lat. usta topovske ili puščane cevi. pobacivanje. obadvo-jica. naročito nedozvoljenim načinom. ambloma. težiti za čim. obgr-liti. med. divan. v. ambrosfa) kit. dulac. slavoljubiv. jelo koje okrepljuje. busija. ameblirati (fr. ponor. valere vredeti) pst. ambulanta (lat. ušće (reke). na sve četiri strane. embleme) znak. ambitus) obilaženje. ambulatoria) ned. ambitiosus) častoljubiv. ići za čim. pokriven hodnik oko crkve. ambrasirati (fr. dvosmislica. opaliti) pl. nestalan. tur. ravan hod konja. ambulancija (ital. fig. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. znamenje. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. u istom redu jedne tombolske karte. ambiologija (lat. ambyssos) bezdan. voj. ambo oboje. emblem. otvor klanca ili tesnaca. ambulantni (lat. ambara mirisna smola. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. abortiva. slavoljublje. oba. predikaonica. pokretni. embuscade) zaseda. ambrel(a) v. ambulantia) med.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. železnička pošta. opkoljava-ti) sredina. ambiguitas) dvosmislenost. ambideksteritet (nlat. amrel.(lat. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ambloma (grč. abortus. propovedi i pomeni. težnja za nečim. amb. molitve. ambrotipi pl. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. amblys. arće pipanje) med. dovesti izmeñu dve vatre. ambon katedra. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. poljubiti. izvrsno jelo. slabost čula pipanja. ambivalentan (lat. natprirodan. grč. amblem (grč. embrunir) slik. ambonoklast (grč. ambulanta. sskr. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. koji pripada bogovima. neosetllvost. ops. med. ambilokvija (lat. na soleji. svirali itd. licemer. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. nego dolazi lekaru na lečenje. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. ambire obilaziti. amblys tup. ambulans) trg. provalija. ambirati (lat. traženje čega. oko) med. ambijenat (lat. ambiciozan (lat. ambrosis) bogovski. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. Ambulanz) v. amblosis pobačaj) med. ambi. ambulare hodati. sskr. . embouchement) utok. fr. ambulans. hrana višnjih bogova. molilac. ambroid (arap.. logia) dvosmislen izraz. voj. ambo oba. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. dvosmislica. amburere ogoreti. amber. čaršije. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambl (fr. ambulanta pošta putujuća. ambrozija (grč. celivati. ambigvitet (lat. 6p6s vid. opekotine. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. amvon (grč. ambulanza. amble) jax. potamniti. 'anbar. ambo oboje. amoibe promena) zool. putem podmićivanja i sl. ambulare hodati. opticaj. ambiskada (fr. amblijafija (grč. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. amblozis (grč. okolina. ambidekster (nlat. pisak na rogu. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambusta. fig. ambidexter) dešnjak u obe ruke. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambušman (fr. muz. od pet. ambicija (lat. ambire) tražiti službu. amblotika (grč. ambo (lat. pokretna ili poljska bolnica. slab. ići) putujući. ambrinirati (fr. loqui govoriti) dvosmislen govor. ambrozijski (grč. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. amebv (grč. amblozis. društvo u kome neko živi i radi. 'anbar. ambra (arap. nek-tar. jelo koje daje besmrtnost. fig. bolesnička stanica. sredstva za izazivanje pobačaja. up. licemerstvo. stremljenje čemu. ambulanca. obeležje. nem. božanski. slabovidost. ambulatorija (lat. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. obilaziti nekoga i moliti za mesto. amblosko pobaciti) pl. simbol. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. ambitus (lat. propast. grč. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. ambloma pobačaj) med.

curim) med. prijatan. a-. jezgru šljiva. vrsta vinove loze. a-methystos) pl. ametabolija (grč. vrsta lakog poljskog topa. amentia partialis) ned. amin. nejednakost. delimično ludilo. manfa) ned. amiloidva degeneracija med. amygdale badem) med. organsko jedinjenje SvN10O5. men mesec) ned. amylacea) pl. 2. popraviti (zemljište). 1. otuda: reći amin privesti kraju. v. amin (hebr. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. a-. ameboidno kretanje zool.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. ili mnogogubo toga. naglo ludilo.ne. amiksija (grč. na lep način. nesrazmernost. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. melior bolji. prijateljska nagodba. nepromenljiv. poboljšavanje. planu. ameliorirati (lat. amylon skrob) hen. rheo tečem. vrsta lubenice. uveseljavati. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. metabole ) biol. pripada grupi trans-urana. americij(um) hem. poboljšavati. prijateljski sporazum. zemljišta. izostajanje ženskog mesečnog pranja. koji nije podložan metamorfozi. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. a-metron. amen. vrsta košnice američkog tipa. amenija. ameliorer) poboljšati. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. atomska masa 243. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. koji je bez reda i načela. amentia) med. amidin (nlat. ametropija (grč. amilum (lat. amicabilis compositio) prav. ametaboličan (grč. završiti. tuha sluz) ned. a-. grč. razonoñavati. ludilo. glikozid u gorkom bedemu. amicus prijatelj. amusette) zabavica. god. amencija okulta (nlat. hemijski elemenat. amerikanizmi pl. amentia senilis) med. amiloza (grč. amylum. men. ošljar. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. štirak. oko) med. amencija senilis (nlat. trešanja. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. americaniser) poame-ričiti. farn. ametist (grč. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amerikav (fr. . a. amelioracija (nlat. nepravilnost. zanimljiv. igračka. amimija (grč. amentia simplex) med. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amilacea (nlat. amida) hen. voj. a-mfmetos) nepodražljiv. nepromenljiv. amid (nlat. ametričan (grč. skrobno brašno. zapaljenje krajnika. amigdalin (grč. metabole) biol. ametabolan (grč. amenorea. amusant) zabavan. skriveno ludilo. amizeta (fr. skrob. amicabili modo) na prijateljski način. nesrazmeran. americaine) otvorena kola na četiri točka. bubrega i creva. insekti koji nisu podložni metamorfozi. amizirati (fr. vrsta platna. mfmesis podražavanje) med. aminokiseline hen. redni broj 95. ametabolni insekti zool. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). 3. nenaučan. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amencija (lat. amizantan (fr. amigdalitis (grč. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. bez. amylon) hen. amicalis) prijateljski. amentia activa) med. amerikanka agr. amida) hen. staračka slaboumnost. drugarski. amikabili mode (lat. otrovan. amentia occulta) med. amenorea (grč. ametista (grč. a-. a-. mana oka u prelamanju svetlosti. amencija parcialis (nlat. amenomanija (grč. amiloidna degeneracija. ametrija (grč. a-. a-metrfa) neravnomeran. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amivi hem. fr. amentes cit. imanja. amencija simpleks (lat. ops vid. v. jednostavna. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. bresaka. zanimati. amuser) zabavljati. npr. prouzrokovan amebama. preobražaj) koji se ne menja. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. amebni (grč. jetre. metabole promena. med. razonoda. amen (hebr. razonodan. vepggački napravljen 1946. men. amenija (grč. amimetičan (grč. ned. a-. amelioratio) pobolj-šanje. ametodist (grč. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. znak At. naročito slezine. nejednak. doterivanje. opšta duševne slabost. amikalan (lat. potajno. nepravilan. kajsija. lekovi koji sadrže u sebi skrob. a-. amerikanizirati (fr. amikabilis kompozicio (lat. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. poameričavati. amen) v. a-metrfa) neravnomernost. amencija aktiva (nlat. popravljanje. amoibe promena) koji potiče od amebe. amygdalon badem) bademova gorčina.

amoreti (ital. amoreti. amnezija (grč. bezobličnost. nlat. haima krv) med. staviti kapelu. simbol stvaralačke snage i rañanja. Amon. amnos jagnje) med. Amon. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. vodenjača. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. morphe) bezobličnost. fig. 2. amoretti) št. amnicola) stanovnik pokraj reke. amoroso) l. muz. amoralan (lat. ammoniakon amonijak. 4. zaštitna sredstva. amirante (tl. amynteria) pl. ammoniakćn. barut za poprašivanje.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amidža (tur. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). amonijak (grč. amortizman (fr. kod koga postoji amitoza. trovanje krvi amonijakom. mamiti. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amortizirati. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. moriš običaj) koji je bez morala. jedinjenje azota i vodonika. bezobličan. empatement) slik. amortissement) l. bezbojan gas. poprašljač. mos. nlat. lekovi koji služe za predohranu. postepeno. amor cer) metnuti mamac. amnitis (grč. Amon (hebr. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. amok (mal. amissio) gubitak. amortirati. Amon. amabile. kristalan. salammoniacus) hem. 3. a-. koja je dobila ime po eg. amoriti. amortizator (lat. amonij(um) (lat. amnikolist(a) (lat. oblast u Libiji. razdirem) biol. vab (za divljač). a-. amortizirati. a-. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amortisatio) l. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amorfija (grč. a-morphos) bezobličnost. koje odbacuje dotadanji moral). predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. grañ. amorsirati (fr. min. ljubav sve pobeñuje. amonium) hem. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). bogu Amon-u). amica. amoniti (hebr. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. ukras na vrhu grañevine. mnesis sećanje) med. supr. amortizirati (nlat. razdirem) biol. a-. amniona. amoniemija (grč. amabile. bezmora-lan. amorce) mamac. vraćati neki dug postepeno. odbranjujem. amca) stric. starac. potprašiti. potpraši-vati (pušku). deda. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. emisija (lat. 2. amore (fr. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. bog ljubavi. amorevole (ital. amortisare) v. amor vincit omnia) posl. nakazan. 3. med. supr. amortizman. amortirati (fr. trophe ishrana) med. Amor (lat. grč. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. otplaći-vati. amorozo (ital. amortizacija (nlat. zaljubljeni. naročito državnih zajmo-va. amnionova voda. kratkotrajan. složenih jedinjenja. amitotičan (grč. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amnestika (grč. amor ljubav) v. amortizacija. nekristalnost. amor vincit omnija (lat. kristalnost. kao sastavni deo nišadora i dr. nakaznost. amnestirati (grč. zapaljenje vodenja-če. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amitoza (grč. zupčasta ivica zida. amiotrofija (grč. amortir) v. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. amoralizam (lat. gubljenje. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. jedinjenje azota i vodonika. amorevole) muz. amnestija (grč. nekristalisan. ljubavnik. ampatman (fr. amnion (grč. koju odvaja od začetka tzv. nastavak -ites. Ammon) kit. min. amytto param. morphe oblik) bezobličan. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. up. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). oprostiti kaznu. mys mišić. 2. amoriti (lat. v. amnos) med. a-. moriš) fil. kap-sla za paljenje mina. vabiti. ljubav. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. ljubav je jača od svega. slikanje debelim slojem boja. predati zaboravu krivicu. amorfan (grč. v. atupb branim. amortisare) tehn. 2. glavno božanstvo starih Egipćana. a-mos. amorfizam (grč. amortizer. . vrh. Atog) mit. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila).) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. grč. v. amnestia zaboravljanje) prav. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). dugotrajan ili stalan. amortisare) 1. amytto param. cornu Ammonis Amonov rog) geol. lat. koji ne zna za moral. nakaznost. fig. amortizovati (nlat.

Ampere. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. razgranato. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. iscrpio govorničko izlaganje. a svet ne postoji. razviti. razvijati. logfa) nauka o amfibijama. carevina. amputirati (lat. proširenje. ampule (lat. inat. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amplificare) proširiti. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. najvišeg stepena. amfibioliti (grč. amphibios. osvajanje. uveličavanje. suncobran. lat. amfi (grč. neobrazovanost. igra toga duha. amfibiologija (grč. potpuno odvajanje. amrela (ital. jedinica za merenje jačine električne struje. belilo. zauzimanje. logos) zool. amfibije. amplifikativan (nlat. amplifikovati (lat. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. amploaje (fr. amuletum) amajlija. amrel. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. odsecanje ranjenih. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. a svet je samo treperenje. na oba načina. ampir (fr. amplificatio) proširi-vanje. odvojiti. bokasta bočica za mast. ampelos čokot. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. obično na vratu. planuti. niži činovnik. emporter) voj. amfibijski (grč. amourette) mala. amfiblestroditis (grč. šteta na brodu. empirance) trg. oko. amplifikacija (lat. pojačavanje. nasilno odvojiti. ampule (lat. ampermetar (fr. prav. amfiblestroida (grč. npr. opširno izlagati. razgranavati. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). avion snabdeven i točkovima i čamcima. ampulla bočica) ispupčena. staklo električne sijalice. ampliare povećati. mundus svet) fil. žustriti se. amureta (fr. nameštenih. sa svih strana. okolo. ambrela. za razliku od superlativa. amuzija (grč. grč. amfibije (grč. prostranost. mrežnjača oka. amfibija (grč. razmrskanih. prolazna ljubav. amputatio odsecanje) med. ri-srditi se. tj. nadute. bombaste reči. uveličati. . spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. amplificirati (lat. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. fig. pomoćnik. nazvana po slavnom franc. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. meteor. neobrazovan. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. fig. emporter) voj. razrada. ampelurnfa) vinogradar-stvo. amphiblestreides mre-žast) anat. uvećati. a-. kalfa. zool. amphiblestron mreža) ned. amulet (lat. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. amplectivus) koji obuhvata. Hthos kamen) pl. ampli-ficirati. obuhvatan. kišobran. osvojiti. ampullae) pl. ombrello) računi štit od kiše i sunca. amfibiolog (grč. najveća razlika u vazdušnom pritisku. amportirati (fr. nepesnički. amphibios. prevrtljiv. amplitudo obimna veličina. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. otcepiti. amusfa) nenaklonost muza. matematičaru i fizičaru A. amphi. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. metron mera) fiz. vodozemci. fiz. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. ampelurgija (grč. amundizam (grč. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. razmetanje. employe) službenik. amplijacija (lat. amphi) predl. amuzičan (grč. proširiva™. način izražavanja nadugačko i naširoko. amputare odsedati) med. amputacija (lat. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. ampirans (fr. razvijanje. ampliare proširiti) širenje. zapaljenje mrežnjače oka. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. ret. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. unaokolo. amplificare) v. otimanje. širina) geogr. empire) carstvo. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. amportiranje (fr.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. ljubav bez strasti. oteti. amplitude (lat. proširivano. šira obrada. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. shvatanje po kome samo bog postoji. vinograd. bog je apsolutni duh. dvojak. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. anportirati se. koji uveličava. amphibios. ambrel. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. odseći. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. fig. amplijativ (lat. koji proširuje. zauzeti. u složenicama: s obe strane. up. na jednoj skali. amphibios) vodozemski. teh. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. amplektivan (vlat.. ampliativus. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. razgranja-vanje. uveličavajući. amplificativus) proširivan. bios život) aaij. izložiti. amper fiz. ulje.

duž. amfibol (grč. razvijanje i jačanje bolesti. protivrečnost. amfilogija (grč. ali svakim okom drukčije. amfibolija (grč. amfimiksis (grč. amfilogičan (grč. kretikus. odgovara našem ne-. koji napreduje. ap) u grčkim složenicama. amphi. anabole uzlazak. dvostruko gledanje na oba oka. ana (grč. amfideum (nlat. pr. ana-basis penjanje. uspon) biol. amfoteran (grč. med. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. dvojak. amfiteatar (grč. uzvišeno mesto prema pozornici. srca ni pravog mozga. a U Drugo prema jugu. amphi. um. anaglifi. amfimetori (grč. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). astma.) šesti mesec u turskom kalendaru. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. amfikarpičan (grč. amphoteros) hem. amphi. pater otac) pl. amphi. amfo-terne tvorevina kol. anagliptika (grč. daje reči odrično značenje. sumnjiv. amphi. polureljef-ni umetnički radovi. amfiteatralan (grč. na. po. dvostruko gledanje. ispred samoglasnika. veoma važna za nauku. anabolizam (grč. amphflogos) sporan. zbrka reči i pojmova.itd.(grč. amphilogia) spor. meter mati) pl. anaglipti (grč. anabaza (grč. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. amfimakros. anabafno uzlazim) koji se penje. ribolika morska životinja. sa dva reza (nož). anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. amphfbolos dvosmislen. geogr. deca dvaju očeva a jedne majke. amfiguričan. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. amphi. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. skia senka) pl. latinskom in-. amfipneuma (grč. amphimakros) poet. uzlaženje) iz nižih predela u viši. velika nekoliko santimetara. amfiboličan (grč. apa) predl. uz. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. koji raste. anagnosma) štivo. amfigurija (grč. amphibolfa) dvosmislenost.) poet. naročito za anatomsku upotrebu. amfioks (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. diploos. do. amphi. koje su. bog. otvor (ili: usta) materine. baljezgalo. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. teško disanje. bog. anaglifi (grč. amphi. spolno množenje. amphideum) ned. gledaoci. anaglypta) pl. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. amphi. amfidiplopija (grč. oko. amfismila (grč. an. i lužni i kiseo. sinovi dveju matera a jednog oca. besmisleno brbljanje.. najprostiji kičmenjak. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. amfigeneza. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. oxys oštar) zool. v. slika i sl. prepirka. amphi. spajanje rasplodnih ćelija. amphibrachys) poet. amfoterodiplopija (grč. amphi. fig. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. penjanje. amfisciji (grč. amphoteros. amšir (tur. amfora (grč. amfipatori (grč. amphfbolos) dvosmislen. dakle. amfitropičan (grč. trućalo. anabioza (grč. anabaptizam (grč. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. amfigeneza (grč. anaglipti. amfimacer (grč.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. anaba-tična groznica med. amfibrah (grč. kroz. amphi. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. smetenjak. anaglypha) v. amphitomos) dvorez. anagnozma (grč. groznica koja hvata svakog dana. anabatičan (grč. razvoju i obnavljanju tkiva. amfimacer. karpos plod) bog. amfitomičan (grč. amfigonija (grč. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . nemačkom il. amphi. sumnjiv) min. ana baptistički. amphi-theatron) polukružna pozornica. stalna groznica. sipnja. amfimakros (grč. disanje) med. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. istovremeno i neptunskek pluton-ske. amfigurist(a) (grč. ops oko) med. genesis rañanje) zool. diploos dvostruk. anabaptist(a) (grč. apa. ops) med. vrsta minerala iz reda složenih silikata. pneuma dah. amfigonija. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu.. amphi-gignomai) zool. meignymi mešam) biol. v. dvosmislica.

srazmerna podela sokova i hrane celom telu. ana-gnostes) pl. koje se onda moraju po smislu dopuniti. anakolutija (grč. anadiploza (grč.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. anagnostici (grč. po ugledu na Anakreonta. skrećem) sklonište za sirotinju. čitali pojedine glave iz Sv. nauka o dobijanju svetlosti. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. ahust. bez veze. anakruza (grč. anakatarzis (grč. ana-grapho napišem) sprava koja. ana-kathafro) pl. anakuphisma dizanje. analan (lat. avagram (grč. anakufizma (grč. anakolema (grč. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. anakampterija (grč. bacanje krvi. anakalipterija (grč. rob je anagram od bor. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. anakamptika (grč. analgesia) med. ana-dipldo udvojiti. . mast za zarašćivanje rana. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. bfos život) pl. anakoluthia nedostatak u vezi. apa. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. za vreme službe. probava. anakefaleoza (grč. čmarni. prelamanje svetlosnih zrakova. ana-dosis) fiziol. anakrusis) četr. ana-grapho) med. dolazim) meteor. ana-kathafro očistim) med. anadema (grč. anakolutija. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. recept. algos bol) med. radi ponovnog otiska i umnožavanja. med. anagoga (grč. anakriza (grč. v. alegorično tumačenje Biblije (up. diopgrika. anakrisis) ispitivanje. nauka o odbijanju zvuka. analni otvor zadnji otvor creva. zvuk). anakatartika (grč. alegorično značenje. iskašljavanje. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. najveća zmija tropske Amerike. anagvosti (grč. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. akuo čujem) med. anagraf (grč. anaerobe. anakuza (grč. anagogija (grč. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. anakolut. anagrafa (grč. bezbolnost. anaka-tartična sredstva. ili usled izostavljanja reči. ret. ana-kampto savijam. bai'no idem. anaktesis) med. zool. naglašavanje. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. čišćenje grudi od sluzi. udvostručiti) udvajanje. kratko ponavljanje nečega. anakreontika (grč. anakteza (grč. zool. oduševljenje. ana-gnostes) pl. ana-klfno nasloniti se) med. apa. anakoluthos) nepravilan. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. analgezija (grč. ozdravljenje. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. propis leka. kata odozgo dole. koji odbija (svetlost. ap-. ana-klasis prelamanje) ont. naslanjanje leñima. prethodna istraga. an-ago) uzdizanje. okrepljenje. dijadema. varenje. avaklaza (grč. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anakamptičan (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao. apa. ana-kollao nalepiti) med. analgija. piše obratno. anakojnoza (grč. rekapitulacija. med. anakliza (grč. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. anakoluthon) gram. katkada i frivolne pesmice. anakreontičari pl. udva-janje napada grozničnih bolesti. kašljanje krvlju. udaranje glasom na slog. anaklastika (grč. pri duvanju jakog vetra. a ne za prikazivanje. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. aeg vazduh. pevali ljupke. ap-. mir od Rim. inat. anakolutičan (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. npr. v. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji.) koji se odnosi na anu s. ana-kampto) o d bojni. anagogija). katoptrika. poluležeći položaj bolesnika. pisma. v. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. avadoza (grč. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. nemanje veze) gram. neosetljivo«1. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. bfos život) pl. anaklastos prelomljen) ot. ned. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. ponavljanje reči. aeg. analgetik (grč. anakatabat (grč. anaerobe (grč. obično pored crkava i manastira. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. ana-kampto) ont. anakolut (grč. anakovda zool. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. sporazumevanje. anaerobionti (grč.

beta) onaj koji ne zna azbuku. hemi-čar i dr. raš- . koji se bavi razglabanjem. avali (lat. kvanti-tativna analiza hek. letopisi. hranim. analogičan (grč. analepsis. nepogrešan. koji razgla-ba. anamnesis sećanje) fil. analitički (grč. kvalitativna analiza hek. pravilu. nauka o popravljanju zdravlja. oblicima sastavljenim od više reči (npr. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. mit dem Messer — analitički oblik). apa-Gub) 2. up. analogisti (grč. analfabet (grč. suda u njegove delove. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analeptičan (grč. koji ne zna ni čitati ni pisati. analambano podižem. analogon (grč. annales. analepsija (grč. analytike) teorija analize. mat. ned. analizirati. sva su tela rasprostrta. analizator (lat. ocena. odreñivanje sastojaka nekog tela. polari-zator. neznalica. uspostavljam) ned. ispitati. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom.) ned. analitički jezici IKKð. ispitivati potanko. ocenjivanje. ap-. oporavljanje. koji je postao putem analize. ana-lambano) l. sravniti. analist(a) (lat. 2. analogizam (grč. analfabetizam (grč. analogos) sličan. analogon sličan. tj. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. analgezija. ned. anamartetičan (grč. ap-. anamartezija (grč. zaključak po analogiji log. nepismen. podaci koje bole- analgija (grč. elementarna logika koja se bavi pojmovima. okrepljujući. odgovarajući. osvežavajući. sudovima i zaključcima. koji odgovara nekom zakonu. jačanje. tela itd. raščlanjavati. rasta-vljati. analitičar. ana-logizomai) uporedi-ti. odgovarajući) lingv. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. uporeñivati. ra-zložiti. nepogrešnost. morfološki itd. sličan. analytikos) filozof. ap-. semantički. analytikos) raščlanjavan. sintetičan. supr. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. tj. odabrana štiva. razlaganje celine na njene delove. okrepan. odgovara reči drugog jezika. srpskohrv. tipu ili obrascu. ozdravljenje. podoban. sinteza. avalist(a) (grč.. analist(a). analogfa) sličnost. razlagati. annus godina) pl. analistique) rad na analima. koji se odnosi na analitiku. razglabanje. analizirati (grč. analou rapgčlanjavam. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava.). prestanak rastenja i razvijanja. ana-lyo) rastaviti. analekta) pl. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. odgovarajući. analitičkim oblicima. pl. sredstva za jačanje i okrepljenje. an-amartetos) bezgrešan. tj. analysator) fiz. analdija (grč. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). analogija (grč. podoban. slično (ili: odgovarajuće) stanje. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. koji raščlanjava. annales) l. analisati (grč. analysis) raščlanjavanje. saglasan. letopisac. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). pisac godišnjaka. algos bol. rapgčlaniti. npr. istovrsan. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analogia juriš) sličnost pravna. istovr-snost. v.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. analeptikos) osvežavan. ana-lyo) v. sa njime je identično vezan. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. što je u skladu sa razumom. etimološki. koji se osniva na analizi. analogan (grč. Nikolova prizma). analistika (fr. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. razglaban. saglasnost sa pravnim načelima. analogon racionis (nlat. jačam) med. analize (grč. srodan. analitičan (grč.) nepismenost. tipom. avalekta (grč. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. analogismos) fil. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. aldafno potpomažem. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. analogija jurio (nlat. alpha. godišnjaci. nožem — sintetički oblik i nem. analitičar (grč. reč jednog jezika koja. analog (grč. analeptika (grč. v. supr. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analogizirati (grč. an-amartesfa) bezgrešnost. avalhtika (grč. sravnjivati. prikaz. zakržljavanje. med. letopisima. obrascem. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. anamneza (grč. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj).

čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. usana. bez ikakvih obzira. anarhistički v. anartrija (grč. ap-. en arriere) nazad. koji dopunjuje. nakazan. ap. anarhičan. bezvlašće. anamorfičan (grč. apa. apa. odmor. ispljuvanje. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. ananeozija (grč. prema gornjim delovima tela. uobličim) med. bez cveta. koji je ponovo zadobijen za nešto. anaptoza (grč. naročito krvi. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. arche) koji se odnosi na anarhiju. ananke nužnost. lekovi za jačanje pamćenja. an-archos bez poglavara. apa-rpeb) pl. plašljiv. arche vlast) bezvlaće. iske-žen. aiantičan (grč. Bakunjin i Stirner. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. rastenje mesa. an-andria) nemuškost. duboko disanje. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. anarchia) bezvlašće. anarhičan. anamorfotičan v. plastična hirurgija. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anarmonija (grč. anamnestična sredstva med. marksizmu neprijateljska. anapneusis) med. ned. natrag. 1. anapnoična sredstva. zamenjuje. anapnoika (grč. arthron) 2. koji pripada sećanju. osnivači su Prudon. anartros (grč. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). med. odušak. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. penjanje sokova. anarea (grč. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. izbacivanje sluzi. apa. apa. ap-. kukavičluk. anankofagija (grč. reda. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. pogruženost. med. haotičan. unazad.). sredstva koja pomažu disanje. anamnesis sećanje) fil. ana-morphosis preobražaj. an-apto obesim) utučenost. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anamnestičan (grč. ana-plasso preobrazim) med. npr. anarhizam (grč. nepriznavanje autoriteta. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). fiz. ananassa sativa) vot. anaptyksis razvitak. — videćeš šta će ti biti. potpun nered. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. prećutkivanje završne rečenice. anamorfotičan. anarhičan. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. ždrela. anandrija (grč. ananas (nlat. anarhija (grč. proširenost krvnih sudova. anaplerotičan (grč. anarroia) med. anaptiksis (grč. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. ana-pler66 ispunim) pl. anarhički (grč.anamnestika 44 anarhičan. grla. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. iza leña. nemuževnost. uzimanje hrane po propisu. anantapodoton (grč. obrnut daktil. nedostatak (ili: nemanje) udova. anamorfičan. ap-. up. anaptiza (grč. preinačenje) preobražaj. ana-neosis) podmlañivanje. fig. disharmonija. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. iskašljavanje. anaplastika (grč. discipline. morphe oblik) izokrenut. arthron) bezudnik. lica kao posledica moždane kaplje. anartrija (grč. an-anthes) bog. organizovane političke borbe. preobražavanje. razvoj) lingv. plastična hirurgija. anaplastična sredstva med. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. veština sećanja i pamćenja. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. nesre-ñen. nedisciplinovan. anapleroza (grč. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. progresivne i bulbarne paralize). samovolja. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. anaplazis (grč. anandričan (grč. otvoren) ned. an arijer (fr. izopačena oblika. charmom'a) kuz. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. anarhističan. anapest (grč. naopak. anamnestika (grč. . anarhički anavlerotika (grč. anapetes raširen. anaplerosis) dopunjavanje. po dijeti. u odsustvu. zbog čega se zove i anti-daktilos. anapetija (grč. koji nema prašnič-kih niti. v. ana-ptyo ispljujem) med. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. plašljivost. arthron ud) med. anamorfoza (grč. koji ne cveta. bog. povećane disartrija. ostrag. nameštanje slomljenih kostiju. anapneuzija (grč. jačanje pamćenja. anaprozelit (grč. an-andros) koji je bez muškosti. ana-plasso preobrazim. pamćenju. bog. anarhista) (grč. neorganizovan. phagein jesti) med.: Ako li ne učiniš.

životinja i biljaka. 2. ana-trepho) med. anarchla bezvlašće.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatolijski (grč. apa. anatropa (grč. do sitnica. oporavljenje (rekonvalescencija). istočnjački. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). ana-tribo trljam. ana-temno rasecam) para-ti. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. anathematizo) prokleti. sarx meso) ned. sredstva za zaustavljanje krvi. anaspazis (grč. izvrtanje materice i mokraćne bešike. ana-spao) med. tip. anaspazmija (grč. med. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. uskrsnuće. apa. . anastaza (grč. anatomirati. češanje kože. proučavati u tančine. nlat. anastasis ustajanje) uskrsavanje. trljanjem. raščlanjavati. preklinjanje. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). med." ana-temno rasecam) v. fig. ana-stello) koji zaustavlja krv. kao začin za hleb i opojna pića. rastavlja-ti na sastavne delove. ana-spao izvlačiti) med. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. med. ana-tribo) med. oštrovid. izvrtanje reči. stćma usta) sastaviti otvore. anarhoindividualizam (grč. radi mirisa. otvaranje bušenjem. anisum) rakija u koju je pomešan. arche. tj. anastaltičan (grč. anatresis) med. naročito rakiju (anasonlija). anastigmatičan (grč. neka je proklet! anatematizirati (grč. koji zasušuje ranu. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anathema) prokletstvo. ana-thymfasis) isparavanje. ozdravljenje. anaseizam (grč. anfstemi. grč želuca. anatema (grč. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. anatole istok) istočni. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. trepanacija. anason (nlat. anaspazis. anatocizam (grč. umnožavanje. koji obnavlja. anatrepsis (grč. anatripsis (grč. ušća. okretanje. stigma tačka) ont. naplaćivanje interesa na interes. med. anatripsologija (grč. anisum) bog. anathema esto). spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. „drugi neki čovek". pr. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. prevrtanje. prenosan. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. a-. anaspazmija. stoma) med. anatema esto (lat. baciti prokletstvo na koga ili što. anastrophe) ret. telegrafska. koji daje punu oštrinu slike. npr. osušen plod ana-sona. anatriptika (grč. u Makedoniji. anatom (grč. 1. isključiti iz crkve. koji podmlañuje. apa. uglavničenje interesa. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. ana-stello suzbijam) pl. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. anatreza (grč. anasonlija (nlat. anatomizirati (grč.isključenje iz crkve. a-. anastrofa (grč. dimljenje. anasarka (grč. anastomizirati (grč. anatemisati v. npr. archos. anatocistički. v. koji je bez poremećaja u oštrini vida. apa. tokizo dajem pod kamatu. apa. . up. anatomirati (grč. menjanje mesta rečima. kletva. prenop!enje. trljanje udova. zemljotres) geol. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. stigma) opt. anatematizirati. prevrtanje želuca. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. ana-trope preokret. anatomizirati. podrigivanje. ustajanje iz bolesničke postelje. apa. apa. med. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. anastaltika (grč. fig. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anarhoidan (grč. razuñivati. spojiti. med. sredstva za trljanje. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. obrt) ret. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. anastomoza (grč. ujediniti. stezanje želuca. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anatriptična sredstva. seismos trus. ana-triptica pl. biljka iz porodice štitara. prenosim. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. ana-tribo trljam) med. anatimijaza (grč. zelenašim) prav. lat. anarhosindikalizam (grč. stoma) pl. anastatičan (grč. mesto „neki drugi čovek". oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anastigmat (grč. ned. lečenje trljanjem. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anatomija (grč. kožna vodena bolest. jako povraćanje. bakroreza.

stezanje grudi. astr. isposnik. anversen (fr. voj. angeion. poremećaj u čulu pipanja. odsekom. kulučenje. dogañaja. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. otpravnik poslova. anñeoski koren. an-aphroditos) med. angeion sud. angiom (grč. obećati. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. uzano spoljno utvrñenje. vrsta ženskog ogrtača. angarirati (lat. npr. angeion. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. zalaganje. jedan registar na orguljama. stesniti) med. angina pectoris) med. angeion) med. nagovoriti. kuz. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. akgiostenoza (grč. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. „iznošenje spreda". angiografija. angeion sud. navesti. voj. pogoditi. stenos tesan. sperma seme) bot. phylaxis čuvanje. angarija (lat. jaki bolovi u oblasti srca. pr. ucelo. opasan rak krvnih sudova. uzeti u kuluk. skrivenosemenjače. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova.: Kulu gradi crni Arapine. anaforeza v. angina (lat. uzeti u službu. pogañati. angažman (fr. pl. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. npr. anaphonesis) med. en bloc) naveliko. za ples. angeion. za ratne svrhe. pathos bol) med. angiopatija (grč. angažirati se zauzeti se. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. datuma. angiospermije (grč. najmljivanje.angelos anñeo) bot. angeion. an blan (fr. grč krvnih sudova. — Kulu gradi od dvadest tavana. angeion. zapleten u borbu. anafoneza (grč. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. zaštićavanje) ned. instrumeng sličan gitari. upustiti se u nepggo. sukob. boj. onaj koji nije sposoban da oplodi. ćutu-re. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. angiografija (grč. antologija (grč. anvoaje (fr. jedno na drugo. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. neispunjene. angiosarkom (grč. ap-. en blanc) trg. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. naročito krajnika. v. engagement) obvezivanje. arće pipanje) ned. obaveznost. usamljenik. angeion sud. ned. grapho pišem) fiziol. ap-. angeion. angažirati. envoye) izaslanik. topovi u Kosovskoj bici. poslanik drugog reda. angina pektoris (lat. a l'envers) naopako. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. anahronističan. engleski muz. angioneuroza (grč. angažirati (fr. logia nauka) fiziol. angažovati. pustinjak. vremenska poremećenost. angejologija. . davanje u zalog. krvni sud) med.. angere suziti. angeion. enversins) trg. lat. angeion. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. koji je uzet u službu. anafora (grč. obavezati obećanjem. služba. angitis. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. omot. brodova i dr. oboljenje živaca krvnih sudova. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. zapaljenje vrata.. angažovan (fr. anafrodizijaka (grč. angaria) kuluk. mag. karp6s plod) bot. antiektazija (grč. anvelopa (fr. nesavremenost. zalagati se (za kota ili što). obvezati na besplatan rad za državu. natraške. enveloppe) zavoj. skloniti koga našto. anahoret(a) (grč. praćeni smrtnim strahom. brod i dr. nisko utvrñeno. voj. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. obaveza. anaphora) poet. za ples. anafilaksija (grč. neko plaćanje itd. a l'anver (fr. angiokarp (grč. grub vuneni serž. proširenje krvnih sudova. Kosu reže ostarela majka. . pojavljivanje znakova na nebu. apa. angioteničan (grč. angiospasmus (grč. anachronismos) pogreška u računanju vremena. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. ap-. zauzimati se. založiti se. npr.) protiv volje sopstvenika u službu državi. pustiti se. zastarelost. anafrodit (grč. najmiti. angaria) uzeti u kuluk. zapaljenje krvnih sudova. neuron živac) med. blanko žiro. envers. npr. zaostalost. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). sudar.anafija 46 angioteničan anafija (grč. anahoretski. Cezar na automobilu itd. čarka. pektoralna angina. kola. med. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. pogodba. po-buditi. angelika (grč. koji se obećao. angarijapija (nlat. engager) obavezati. gušobolje. uplesti se u borbu. redovna dužnost. anafrodizija (grč. ektasis pastezanje) med. anvsr (fr. spasmos grč) med. opis krvnih sudova. epifora). an blok (fr. stupanje u službu. anahronizam (grč. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. — Kosu reže pa vinograd veže (up. angiitis (grč. otvoreno. angažovati v. uzan) med. ono što je u protivnosti sa hronologijom. inversus) naličje. sarx meso) med. na naličje. pr. angeion. engager) obavezan. elektroforeza.

koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. androgonija. grč. rogljast. dvospolac. gde je pronañen). andro. anglofil (nlat. angiitis. hrabrost. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. Anglia. apeg. onaj koji mrzi Engleze. nlat. poengležavati. andros. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. grč. andante (ital. andosirati (fr. apeg. potpis menice na poleñini. šonja. vrlina. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. angostura-kora v.angiotomija angiotomija (grč. andro-gynos) dvospolnik. androginija (grč. apeg. andreceum (grč. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. podrobno. andrak (pere. angulus) ugao. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. andragatija (grč. ugao. muz. andezit min. anglofob (lat. grč. angosciosamente) muz. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. lagano. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. angulus. angošjozo (ital. endosser) trg. androgamija (grč. do tančina. opširno. naviše. apeg. nesreća. anglist (lat. lithos kamen) pl. apeg. andare ići. angularan (lat. andantino (ital. apeg. an gro). Anglia. apeg. adrogenija. gamos brak) biol. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. apeg. fil. ženskonja. napravljen u čovečjem obliku. angošjozamente (ital. andaluzit min. v. grč. vrag. anglikan. kao u hodu. an gro (fr. andros čovek. prnje. okamenjene ljudske kosti. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. anglicizirati (fr. umereno. en ñetail) potanko. andrek tuga. androgonija (grč. sečenje. angularis) uglast. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. grč. angoscioso) ran. apeg. nevolja. episkopalna crkva. iscrpio. genos roñenje) v. angošjozo. Anglia. naročito prvog čoveka. andosman (fr. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. jezika itd. anglomavija (nlat. uglavnom (ispričati nešto). nazvane po gradu Angostura. angitis (grč. andamento) hod. androidan (grč. angliciser) poengleziti. andana (ital. čestitost. uškopljenik. andantino) muz. na kvantum. en groš) trg. andragathia) muževnost. angulus (lat. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). angostura-kora. andarini (ital. brižno. trg. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. androliti (grč. andamento (ital. hermafrodit. angeion. oploñenje muškoga gameta ženskim. apeg. androkefaloid (grč. temno režim) med. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. naveliko. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. kulture. bolno. anglofobija (lat. osobenost engleskog jezika. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. angloman (nlat. stanište) bog. protestanske crkve. gyne žena) dvospol-nost. gone rañanje) stvaranje čoveka. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. engleza (fr. namalo (supr. android (grč.(grč. kut. andrologija (grč. andristi (grč. hermafroditizam. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. rasploñavanje ljudskog roda. nesreća. andros) pl. jad) ñavo. pečalno. andramolje (grč. avgusta (lat. operacija krvnih sudova. Anglia. angustacija (lat. drangulije. v. kao imenica: komad u laganom tempu. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. anglicizam (nlat. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. androgin (grč. deo jedne fuge. skup svih prašnike u cvetu. angeion) med. geol. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . tj. andana) niz brodova povezanih u luci. apeg. muž. endossement) trg. anglikanac pripadnik anglikan-ske. jedan registar na orguljama. malo laganije. dronjci. Anglia. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. apeg. andarini) pl. angusta) muz. oikion kuća. zlo. prenos menice. do sitnica. ancrogenija (grč. angustura-kora. logi'a nauka) med. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. angster (ital. eidos lik) veštački napravljen. ćoškast. an detaj (fr. anguistara. slabić. pokretan čovečji lik. anglizirati (fr. anglaiser) potkusiti konju rep. phćbos strah. kephale glava) min. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. eidos) sličan čoveku. andante) muz.

logfa nauka) nauka o vetrovima. šaljivo: krasti. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). nesposoban za život. Andromache) mit. lenjost. pripajanje. aneksan (lat. a-. apeg. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. ap. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. gamos brak) bog. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. haima krv) med. sve što je dodano ili vezano za nešto. anemos. 2. anemograf. pripremni. pathos bol) med. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. spis koji. apeg. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. anemos. anemograf (grč. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). a-. anemos. polubožansko biće. anemos. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. anemobarometar (grč. nastavak. nauka o beskrvnim operacijama. lečenje vazduhom. pridruženje. mati Astijanaksova. dodatak. oploñavanje). kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. anemogaman (grč. prinadležnost. anemičan (grč. odnosno vetra. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. strujanja vazduha. aneksije (lat. androfonomanija (grč. sporedan. pustinje. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. baino idem) igrač na konopcu. anemos. anemogame (grč. anesis) med. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. fig. anenergija (grč. annectere) prisajediniti. pridružiti. a-. anemos. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. andromanija (grč. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. slabljenje. anemometrograf (grč. nova i kratka priča. beskrvnost. angelos vesnik) teol. Andromaha (grč. andramolje. anemo. a-. metali). vidim) vetrokaz. anemos. npr.) mit. ma iz kog razloga. anemofilija (grč. haima. andromolje v. upaljenost »sene za muškarcima. utelo-vljavati. naljutivši bogove. anemofilan (grč. bolesti. biljke kod kojih vetar. tromost. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. . pri-svojiti. pripojiti. phflos prijatelj) bog. phobos strah. antropofag. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. anemos. gamos) pl. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. npr. anematoza (grč.). anektirati (lat. phonos ubistvo. anemos. androfob (grč. anemologija (grč.ne. od muškaraca. anemometrija (grč. malokrvnost. ap-. anemobat (grč. anemopatija (grč. tj. jačinu vetra. malokrvan. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. aneza (grč. androtomija (grč. androfag (grč. Andromeda (grč. up. veština merenja brzine i jačine vetra. haima) med. anemos. androfobija (grč. elektron ćilibar) fiz. anematurgija (grč. anñeo (grč. anegdota (grč. oskudica u snazi. andro-phagos) ljudožder. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. anemidrija (grč. odnosno meri. tj.) muški spolni hormon. bog. anemometar (grč. temno sečem) znat. uteloviti. spasao je Persej. an-energeia) neradnost. prevrtač. anemos. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. koji se plaši ljudi.(grč. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. anemos. vezan za. ili je namerno zadržan od štampanja. androsteron (grč. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. popuštanje. phobos) strah od ljudi. sečenje čoveka. olakšavanje. anemoskop (grč. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. grapho) v. anekdotos neizdan) 1. bled. lit. phflos) biol. nimfomanija. šaljiva ili duhovita pričice. ergon delo) med. npr. hydor voda) med. ukrasti. metron mera) sprava koja pokazuje. apeg. žrtvovana je morskom čudovištu. pridodan. anekumena (grč. apeg. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. annexio) prisajedinjenje. utelovljenje. anegertika (grč. annexus) prilog. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. proučavanje vetrova. metron) merenje. astr. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. mama strast) med. božji glasnik. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. Tragedije od Euripida i Rasina. anemija (grč. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. vetromer. haima. a-. aneksionist(a) (lat. anemogamne biljke. annexus) zavisan. anelektričan (grč. aneks (lat. još nije objavljen. kod kolere. anemos. aneklogist(a) (grč. muškaraca. anemos. a-. močvari itd. haima) beskrvan. slab. metron. anemos. anemostat (grč. barys težak. skopeo gledam. anemografija (grč.

kristalni. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. a-. an-nil) med. jeu) ulog u igri. nejednaka veličina listova na istoj grani. metron. a-. fig. anizometropija (grč. anaistheteo ne osećam) med. općenito. bapska starost. an ženeral (fr. ani kurentis (lat. animalan (lat. aerobni. anima mundi) fil. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). anaistheteo ne osećam) med. bapsko ponašanje.: vegetabilije. anizometričan (grč. anil (arap. anima) duša. anilin (arap. aiereza (grč. anaerobni. aneretizija (grč. anestezije (grč. životinja. anspija (grč. slabost. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. liker od anisa (onajsaž). brz oko) med. epithymia požuda) psih. a-. nakaza roñena bez mozga. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. aniverzarija (lat. anervičan. ravnodušnost. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. anima mundi (lat. anilitas) bapskost.aienkefalija avenkefalija (grč. chroma boja) med. nepažljiv. aneurija (grč. anizeta (fr. supr. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. energija (grč. nejednako lučenje mokraće. anizokorija (grč. pomen i dr. enkephalos) med. a-. an-nil. neuron živac) med. mleko. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. anaistheteo) pl. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. isos. uzetost. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. isos. nemaran. u materije živog tela. anniversarium) godišnjica. metron mera) neravnomeran. anilizam (arap. godišnja proslava. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. anestetičan (grč. anairesis) ret. ops vid) med. neros tečan) fiz. kao islandski kristal). učiniti neosetljivim. šp. duh. anestezacija (grč. tupoglav. ove godine. anilinske boje. phyllon list) bog. aneretizija (grč. reč. isos. kijanol. en general) uopšte. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. aromatič-no ulje. grañu. aneroid (grč. v. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. apa na. u gotovu. obično. bezbolan. nemoća. animalisare) zool. koji je bez bola. uzrujanost. anizohromija (grč. anžambman (fr. od koje se dobiva anilin. anaisthesia. animal) živo biće. anže (fr. isos. erethfzo dražim) 1. najčešće. način ishranjivanja tela. dobiva se od indigo-biljke (anil).ne. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). an espes (fr. epi na. ap-. animalis) životinjska priroda. ne jednakost zenica. ansrvija (nlat. anenkefalos (grč. anilitet (lat. med. bezbojno. aeg vazduh. ap-. idros znoj) med. u organima za varenje hrane. animal (lat. animalis) životinjski. isos. poživotinjenje. ani-malna hrana meso. opiti. duša sveta. koji »sivi u sredini bez kiseonika. anilis) bapski. anestetika (grč. anervia) ned. uzbuñenje. aneritropsija (grč. a-. indigo biljka u Indiji. poži-votinjiti. anima-rum dijes (lat. ap-. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. živi stvor. kore zenica) med. ap-. animalia) pl. zadušnice. tromost žila. med. ap-. tupoglavost. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. a-. en espece) trg. animalizam (lat. trovanje anili-nom. ap-. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. a-. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. a-. životinjska tela. anizurija (grč. svisveti. logos. anidroza (grč. neosetljivost prema bolu. anisette) rakija začinjena ani-som. anni currentis). anilan (lat. uron mokraća) med. anizofilija (grč. enjambement) poet. neosetljiv. nesposobnost govorenja. blos život) bial. anepigraf (grč. anizotropan (grč. anestezirati (grč. jela od mesa. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. od koga se spravljaju razne lepe boje. anhidrija. tzv.TeKyhe. u zvečećem novcu. supr. anima (lat. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. animalije (lat. i'sos jednak. animalizirati (nlat.ne. isos. aneorobni (grč. ano kurente. anesteziolog (grč. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. fig. fig. grapho pišem) spis koji nema naslova. a-. anil) bog. ergon delo) med. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. an-aisthesfa) med. poživotinjivati. uroñeni nedostatak mozga. anydria) v. benzidam. enkephalos mozak) ned. ap-. prelaženje. slabost (ili: malaksalost) živaca. a. erethfzo) 2. erythros crven. epos reč) med. animalizacija (nlat. govor) med. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. med. anepitimija (grč. uzbuñenost. enjeu. rasejan. ap. ap-. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. jaja itd. an-nil) hem. .

animirati (lat. opovrgavanje. životna svežina. složno. glossa jezik) med. animatizam (lat. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. anklav(a) (fr. o živiti. mržnja. odvažnost. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. ipo animo) jednodušno. ankon lakat) pl. fr. raz-draženost. ani prezentis (lat. 2. animus nocendi) prav. animalkula (nlat. još jednom. namera. av>on (grč. avkora (ital. odluka i sl. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. ponovo. annihilare) poništiti. svest. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. anihilirati (lat. ani precedentis. oživljenje. encrier) divit. animalitet (nlat. animare) dati dušu ili duh. ogorčenost. živahno. anni praeteriti) v. namera pričinjavanja štete. animoznost (lat. zool. metron mera) sprava za merenje krivine. ukidanje. anlaser (nem. ankvizicija (lat. animo (lat. tip. anlassen puštati u rad. ankilometar (grč. da je živo (kod primitivnih naroda). anima duh. animus) duh. grč. animosus) strastvenost. anima to) muz. pristalica ani-mizma. nedostatak dužice u oku. s predumišljajem. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). anni praesentis) ove godine. ankylos kriv. podstaknuti. životinjska priroda. kod crtanog filma oživljavanje slika. mikroskopske životinjice. oduševiti. anketa (lat. ispitati. sanduče za boje. nazor. ankiloza (grč. iris dužica) med. tražiti (ili: predlagati) kaznu. zagrejati. lenger. anni futuri) iduće. ankylos kriv) med. vera u duhove. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. ani preteriti (lat. veoma čvrst i otporan bokser. podstrekavati. fr. žestina. povesti sudsku istragu. duša) fil. oduševljeno. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). delimična ili potpuna sraslost jezika. animosus strastan) ozlojeñen. ljutina. ankiloglosa (grč. anima) fil. onajs. obodriti. animoznost. animatio) oživljavanje. apsoga) muz. ispitivati činjenice o nečemu. ankvirirati (lat. animizam (lat. pobudi-ti. duša) prav. animosite) v. pimpinella anisum) bog. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. aniridija (grč. predlaganje kazne. 1. ankyra) brod. apsoga. istraživati. ankoneji (grč. živost. animosus. srdit. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. animalkulizam (lat. anquisitio) prav. animozo (ital. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. samopouzdan^. neprijateljski. žestina. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. anni praecedentis) prošle godine. animozitet (lat. supr. hrabro. u nameri. anienai peti se. vatrenost. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. mastionica. ankrije (fr. avimato (ital. animalitas) životinjstvo. namera nanošenja uvrede. kotva. anketirati (fr. živahno. animus injurandi) prav. razdražen.: katjon. znat. davanje duše. duša. anquirere) prav. poruge. animoso) muz. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. nakana. srce. animalcula životinjice) pl. ogorčen. animalkulisti (nlat. ukočenost i sraslost zglobova. pustiti u rad. encaisseur) sp. opovrgavanje. naredne godine. animalculum životinjice) pl. 50 anlaser ani precedentis (lat. animus (lat. animalculum) zool. rezervoar na mašini za štamparsku boju. mišljenje. anihilacija (nlat. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. podbadati. anis (lat. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. opovrći. oživljeno. animist(a) (lat. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . vlada ili neka ustanova. anker (lat. srčano. animacija (lat. inquestia. karakter. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. ankeser (fr. srdžba. animus nocendi (lat. fiz. ljutnja. osećanje. ankylos kriv. animus ivjurandi (lat. ukinuti. enqueter) vršiti. animozan (lat. uno animo (lat. ani futuri (lat. animus duh. izvršiti anketu. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. 3. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca.animalist(a) animalist(a) (lat. tj. annihilatio) poništa-vanje. mišići opružači ruke. Anlasser) teh. ap-. enclave) prav.

meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. deoničarsko društvo. namerno izjednačavanje reči. npr. anomizam (grč. put naviše) fiz. anotirati (lat. bezbol-nost. avofeles (grč. nezakonitost. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). a-. nedostatak volje za jelo. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. organon) neživa ili mrtva priroda. ovarium jajnik) med. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. anoda (grč. ariomos) nezakonit. avotacija (lat. koji odstupa od pravila. ap. organon) neživ. smanjen. pre Hristova roñenja. a imaju različito značenje. an minijatir (fr. neobičan. anonimitet. odus) pl. skupa. en masse) u masi. ap-. nemanje poroñajnih bolova. supr. anonimno društvo trg. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. škodljiv) med. anoblirati (fr. protivan pravilu. anonimitet (nlat. anonarni zakoni. koji odstupa od pravila. ennoblir) dati plem-stvo. astr. supr. annotare) v. ap-. koji ne ulazi u sastav organskih tela. anonymus) nepoznati. an-odos uzlaz. anormalan (grč. ap bez oksys kiseo. objaviti. ćrganon. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. organon. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. oštar. apodinum) med. u godini. ap-. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. gignomai postati) ar. anoniman (grč. anomalologija (grč. obznanjivati. anoreksija (grč. ap-. anorganski (grč. anoblir. neobičnost. paronoma-zija. npr. radi prenošenja na novo platno. ap-. anvarija (grč. lat. nemanje očiju. ñuture. adnotirati. zločinački. izuzet-nost. anodonti (grč. anomičan (grč. anonimnost (grč. ap-. annotatio) napomena. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. grapho pišem) nauka o kamenju. anonsa (fr. oglašavati. nepotpisati. popis zaplenjenih stvari. genesis postanak) smanjenje. slepilo. nastao bez dejstva životnih sila. orchis mudo) bezmudost. odstupanje od pravila ili zakona. bez potpisa. u kapitalizmu bezimeno. obznana. plemićku titulu. anno ante Christum) godine pre Hrista. anomfa) bezakonje. anorganognozija (grč. anomalos) nepravilan. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. nepravilnost u kretanju planete. nauka o nepravilnostima u jeziku. običaja. anodinum (grč. anorganizam (grč. anosmi'a) med. adnotacija. obznaniti. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. svi zajedno. a. zool. objavljivati. po-zitivni pol. naročito uživanje u jelu. akcionarsko.: katgen. anomalos) neredovan. nepotpisan. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. anomalon) gran. istovr-san. anonsirati (fr. anomaloi (grč. en miniature) u malom. antinomizam. annonce) oglas. anlevaža (fr. lat. neslikovan način govora. logia) gram. ano (lat. nlat. anomalistički (grč. hen. naročito minerala. agšo) godine. anogev (grč. anomalija (grč. anorgavografija (grč.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. oreksis želja. ophthalmos oko) med. anonimnost. objašnjenje.bez. norma pravilo) nepravilan. an mas (fr. omos sličan.: Tišina je postala još tiša. organon. nepravilan. opisivanje kamenja. uroñeni nedostatak jajnika. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. nepravilni glagol. . primedba. neuredan. u maloj srazmeri. obla-godariti. nepoznatost. tj. neredovnost. nlat. protivan pravilu. odyne bol) ned. anodija (grč.: katoda. anomalon. anopheles beskoristan. ap-. ap-. anorgavologija (grč. annominatio) ret. appopseg. anomalan (grč. beleška. odyne bol. starter. anorhija (grč. anogena metamorfoza kol. žitni. anovimus (nlat. up. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. anorganogenija (grč. mrtav. koji odstupa od pravila. tal. tj. ano ante Hristum (lat. žudnja) nemanje apetita. u gomili. ap-. anoftalmija (grč. anomeomerija (grč. anonaran (lat. a-. anonymitas) v. mrtve prirode. ap-. organon. ap-. neobuzdanost. apo naviše. anodinija (grč. anomalos nepravilan. up. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. zakona. sisari koji nemaju zuba. oplemeniti. objava. anomija (grč. anonymos) bezimen. koji je bez života. eruptivne stene. anodia) nevezan. ap. nćmos zakon) v. anoksija (grč. elektroda. avosmija (grč. nepoznat. anomalia) (nepravilnost. annuntiare) oglasiti. anonymos) bezimenost.

u silose. antartritičan (grč. antalgika (grč. utrapljavanje voća i povrća. anti. anteza (grč. algos) koji ublažuje. anteactum) ranije delo. ansent (fr. antenat (lat. antagonizirati (grč. apo. grč. ante.• govor. ranije. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. antanta (fr. natus roñen) prvoroñeni. antapoplektičan (grč. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. ant-. antagonizam (grč. ensemble) celina. skup. anti. antapodoza (grč. bojene materije. cvetanje. atrophos nehranjen) ked. nasip. pužast zavijutak na jonskim stubovima. . 2. ante. anti. suparništvo. koji leči zglobobolju. kao pipci. antelokvijum (lat. plesso udaram) pl. naravoučenija. ante) predl. sredstva za ublažavanje bola. sloga. npr. asthma) med. predak. antagonizam). sredstva protiv zglobobolje. diluvium potop) pretpotopni. pre. slaganje. ant. antemeridlanus) prepodnevni. lov. loquor govorim) predgovor. lat acidum kiselina) pl. neprijateljstvo. napred. raniji čin. anti. ante. koji leži na Južnom polu. pervaz na vrhu stuba. gledan sa strane. med. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. antatrofičan (grč. antedatirati (lat. antemion (grč. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. ponovan napad groznice. izneti. antablman (fr. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. ante diem) pre vremena. apo. enceinte) voj. antagonismos opreka) oprečnost. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. opkoljavanje divljači. antacida (grč. umanjuje bol. entablement) apx. logos govor) pred. en pate) u obliku testa ili kate. en passant) u prolasku. pipak kod insekata. uzgred. tj. antediluvijumci (lat. ante-ludium) predigra. naročito protiv kiseline u želucu. antenna motka za koju se vezuju jedra. dodavanje pouke. antagonistes) protivnik. spoljašnji delovi jedne tvrñave. izložiti) poet.: postdiluvijumski. antl. antalgičan (grč. savez (izmeñu država). uzgredno. antanagota (grč. koji služi kao lek protiv sipnje. med. suparnik. antl. apo-didomi predati. sredstva protiv kiseline. zajednica. an pat (fr. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. anteniforman (nlat. pretpotopni ljudi. arthron zglob) pl. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. silo. antena (lat. pred. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. oblast Zemlje oko Južnoga pola. suprotna težnja.(grč. sklad. anthemion) cvet. anti. antenatalni (lat. ispred. taj čovek je nikakav čovek. anti. antarktičan (grč. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. antelogijum (lat. ante dijem (lat. raditi u suprotnom pravcu. ante (lat. algos bol) pl. Čehoslovačke i Rumunije. entente) sloga. antenuptialis) predsvadbeni. arh. pojas nekog utvrñenja. ned. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. radi čuvanja. koji se nalazi u toku trudnoće. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. delanje u suprotnom smislu. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. antennif ormis) u obliku pipaka. arktos sever. ante. ante. boriti se protiv koga ili čega. anti. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. an-ago uzvodim) ret. ked. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. entendre. antartritika (grč. pre suñenog dana. bedem. antarktikos južni) geogr.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. antagonist(a) (grč. ned. antemeridijanski (lat. stubovi sa obe strane vrata) 1. obim. suprotnost. ansambl-partija kuz. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. natalis koji se tiče roñenja) ked. trve-nje. anti. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. sredstva protiv srčane kapi. antanaklaza (grč. mimogred. predbračni. Velika antanta savez Rusije. ante. protivnost. antenupciJalni (lat. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. južni. takmac. npr. diluvium potop) pl. antenagium) prav. antapoplektika (grč. enceindre. antafroditičan (grč. anti. ant-angomzomai boriti se protiv. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. an profil (fr. ante. pretporoñajni. en profil) sa strane. pradeda. anti. priči. anteludij(um) (lat. anteakt (lat. sporazum. anaklasis uzvijanje) ret. supr. opšivnica pod krovom. antarktikos) geogr. up. antena™ ju m (lat. ansambl (fr. ansilaža (fr. anti. pravo nekoga da prvi govori. antastmatičan (grč. borba. antidatirati. antediluvijumski (lat. antf. doba cvetanja. u profilu. koji leži nasuprot Severnom polu. anthe cvet) bog. an pasan (fr.

ant-erotikćs) pl. pretpostav-ljanje. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. prethoñenje. antiadijaforist(a) (grč. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). entari. bfos život) koji je protiv života. antiartritičan (grč. prethodni slog. U antibioti-ke spadaju. a na suprotnim poluloptama Zemlje. streptomicin. adijaforist. antestari. supr. anteoccupatio) rat. antf. barba-rizme ili varvarizme. antf. antf. lat. apa. antecedere) prethoditi. antianfilaksija (grč. anteridija (grč. pozivanje za svedoka. koji ubija. ante Hristum natum (lat. ant-. anti. koji uništava život. savijenost napred. ići napred. anterotika (grč.(grč. antibiotički (grč. anti i lat. v. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. antivarvarus. anterotična sredstva ned. bat. čistunac u pogledu jezika. antiborejski (grč. antestatus) prav. antecedens (lat. palimbahijus. anterioritas) prethod-nost. ante-cessor) prethodnik. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. nadmašiti. areh) astr. anteponirati (lat. fil. naročito: aureomicin. anterioritet (nlat. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). v. anterija (tur. anterotika. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. antialkoholičar (grč. antiaristokrat (fč. Venus boginja ljubavi. anteflexio) med. subjekt — predikat. tzv. antepozicija (nlat. ante-testari) prav. boreios severni) okrenut prema severu. annexio) protivnik aneksije. antiastmatičan. neprijatelj aristokra-tije. v. preteča. supr. prethodnost.anteokupacija anteokupacija (Lat. a-. arthron zglob) med. npr. raniji život. dopretposlednji slog neke reči. sthenos ]anina. gram. antibahijus (grč. phylatto čuvam. antivarvarus (grč. anti. oikos kuća) pl. antestirati (lat. antecedens) prethodnik. arap. prioritet. prostitucije itd. antepenultima) gram. anti. antecedirati (lat. ranije stvari. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. anteriores) pl. sredstva protiv ljubavi. treći slog od kraja. anthera) bat. med. nea. iza. antf. antimaterija (grč. anti. zapaljenje krajnika. antiasteničan (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. neosetljivost prema anafilaksiji. naročito ropstva. antiabolicionist(a) (grč. anti. putovoña. antf. barbaros negrčki. sredstva protiv spolnih. antepositio) stavljanje ispred. 53 antivenerea antecesor (lat. med. antere (grč. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antecedentia) pl. antepenultima (lat. anteriora) št. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. antias krajnik) med. barbaros) v. veneričnih bolesti. penicilin. raniji odnos u nekoj stvari. branim) ned. antepileptičan (grč.: posteriores. antheros) bog. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. prašnica. mesto. antiastmatičan (grč. trezvenjak. antf. pored ostalih. antiapeks (nlat. antf. anti. koji povećava životnu snagu. anti. spolna ljubav) pl. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antf. davanje prvenstva. preteći. antestat (lat. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. umesto. antianeksionist(a) (grč. antecedentia) ono što prethodi. prema. antibiotik (grč. Bakchios) poet. antestacija (lat. prošlost. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. koji služi protiv zapaljenja zglobova. nadmašivati. antf. koji služi protiv slabosti. prethodnici. preticati. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. a-. dati (ili: davati) prvenstvo. itd. raniji dogañaji. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. anteci (grč. . antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. raniji dogañaj. pretpostaviti. arap. materice. preci. muški spolni delovi cveta. antera (grč. koji pomaže protiv padavice. hloromicetin i dr. lat. antf. raniji dogañaji ili odnosi. anteriores (lat. antf. prašnici. antibarbarus (grč. prvenstvo u vremenu. ante-ponere) staviti ispred. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. anteriora (lat. muški spolni organ u bescvetnica. pretpostavljati. epileptikos). antecedencije (lat. antheros) pl. učitelj. asthma sipnja) med. geotr. antivenerea (grč. antf. antiaditis (grč.: apeks. snaga) med. antecedencija (nlat. antefleksija (lat. antibarbarus. antestatio) prav. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. up. protivnik upotrebe stranih reči. raniji život. lat. aristokratos) protivnik plemstva.

antikatoda (grč. epilepsfa) pl. antikvus antieutanazist(a) (grč. lat. antidoton) ned. lat. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. antiemetici (grč. npr. starovremenski. emeo) med. kod nas ga ima u Fruškoj gori. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. starinski. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. pravac koji polazi od date reči. doron dar) uzdarje. antikataralije (grč. lat. kvasac) hem. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. eu. sredstvo. kupac i prodavac starina. antidemokratski (grč. odbaciti. med. anti. antidinična sredstva. antiinkrustator (grč. . antidijabetikum (grč. pelco-vanja. angina (lat. antikvizirati (lat. protiv demokra tije. predmet stare umetnosti. antiepileptičan. farmakopeja. med. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista.54 avtigal (grč. anti. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. sredstva protiv nesvestice. neprijatelj Francuza (jezika. anti-kategoreo) prav. nagrada. protivsred-stvo. sredstva protiv padavice. diabetes šećerna bolest. fig. proglasiti za zastarelo. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. Gallus) protivnik. anti. anti. antikankroza (grč. anti. sredstva protiv bolesti raka. antikvar (lat. anti. antiquus) stari. eksis svojstvo. antimentalizam (fr. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. sredstvo koje sprečava vrenje. lekovi koji služe protiv proliva. vrtlog. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antiquarius) stari. epilepsija. lat. dine. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. antiseptikum. datum) v. lat. truo) med. Grka i Rimljana. lek protiv čega. up. platinski lim kod Rendgenovog aparata. protivotrov. med. uspravna latinska slova (supr. antiquare) zastareti. antidolorozum (grč. anti. antiqua) staro pismo. protivtužba. utuk. med. antikategorija (grč. up. cariosus kvaran. sredstva protiv kašlja. anti. antidramatičan (grč. antidinastičan (grč. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. polovan. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. anti. kathodos put na niže) fiz. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antikvitet (lat. zyme kiselo testo. anteme-tika. ne vodeći računa o mentalnim. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antidotarij(um) (grč. jezičko ostvarenje. kurziv). anti. anti dynastes vladar. anti. anti. avtigen (grč. sredstva protiv povraćanja. izneti) ret. fig. antidinika (grč. antidaktilos (grč. proglasiti nešto zastarelim. antiquitas) starina. diabaino prolazim) med. antikvarnica (lat. anti. pr. podražavati ukus starih. dysenterikos srdoboljan) pl. antidizenterika (grč. anti. politike itd. anti. ante-datirati. antički. stare. antikatolički (grč.). prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. upotrebljavao antikvarijat (lat. antiemetika (grč. anti. stari svet. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. raditi prema antičkim uzorima. antidatirati (grč. katarroos stakanje) pl. antiinokulist(a) (grč. antikva (lat. vrsta tamnozelenog serpentina. stanje) med. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. antimentalisme) lingv. diegeza. poznavalac starina i starih spomenika. daktylos prst) četr. antikvirati (lat. antiquus stari) trgovina starim knjigama. anapest. emeo povraćam) pl. kulture. antiemetičan (grč. sredstvo protiv povraćanja. anti. anti. antikahektičan (grč. antikvus (lat. latini-ca. zakon. lat. katholikos) koji je protiv katoličke vere. starodrevnost. anti. v. lat. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. med. antikariozan (grč. stari vek. anti. antikvaran (lat. umetnička retkost. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. antidoton (grč. anti. up. antiquus) ugledati se na stare. okretanje) pl. stara ili zastarela ureñenja i sl. sredstvo protiv bola. diexeimi prikazivati. antidiegeza (grč. lek protiv šećerne bolesti. kakos rñav. antizimotikum (grč. tip. nastaje metamorfozom ampfibola. anti. starinski. med. čime se dobivaju snažnija dejstva. anti. anti. starinar. antidoron (grč. dolor bol) med. sapseg rak) pl. anti. antiepileptika (grč. anti. odnosno zastarele stvari ili ustanove.

homolotumena. na prestolu.: „Jedemo da živimo. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. antikonstitucionalan (grč. odgovor na napade. anti. lat. znak Sb (stibium). antologija (grč. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). med. melancholikćs) koji razbija tugu.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. teol.75. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. antimentalizam (grč." antimilitarizam (grč. sredstva. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. antikonvulzivan (grč. delovi Sv. antimon (nlat. antimerija (grč. anti. elemenat. npr. a ne živi da jedeš. anti. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. postupnost u izrazu) ret. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. veliki smo svuda. „Demosten" mesto „govornik". položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. antiiefritika (grč. mos. kresis mešanje) prav. npr. anti. antimetabola. antimetalepsija (grč. tj. nlat. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). važna njegova ruda. napad itd. anti. pozitivizam u lingvistici. anti. med. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. anti. antikonstitucionist(a) (grč. klinč naginjem se. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antikolika (grč. lat. metal srebrnobele boje. antikosmetičan (grč. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. lat. u kolibi. antimonium) hem. prigovor. spuštam se) kol. antimaterija (grč. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. antimovid (lat. moralis) koji je u opreci sa moralom. upotreba osobnog imena mesto vrste. antikontagioza (grč. antikonvulzivan (grč. zaravan) pl. pisma čija se. redni broj 51. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. suar. antimoralan (grč. anti. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. antimoralizam (grč. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. v. zamenjivanje jednog dela govora drugim. klimax stepenice. anti. u padati. anti. anti. antiletargičan (grč. antimetateza (grč. antilegomena (grč. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. contagiosus prilepčiv. npr. antilogia) protivrečnost. protiv obamrlosti. protuslovan. sredstva protiv psećeg besnila. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". kolike trbobolja) pl med. nationalis). bolest spavanja) med. pokret protiv rata i pripremanje za rat. anti. razmena) ret. antinomazija (grč. odbrana. anti. protivnarodni. anti. anti. narke ukočenost. povijam) pl. pisac odbrane od napada. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). protivkritika. lat. antimonarhičan (grč. meros deo) ret. npr. a padaju u suprotnim pravcima. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. koji sprečava nastup krize (uticaj). convulsivus grčevit) med. antilopa (grč.: „Otkrovenje Jovanovo". lethargfa dremež-nica. antimetalepsija. anti. dntinacionalan (grč. odbrana pred sudom. lekovi protiv narkotič-nih trovanja.. consti-tutio ustav) protivustavan. moriš običaj) fil. antimonium) mineral. anti. metalepsis zamenjivanje.-. ali u protivnom smislu. anti. antimelanholičan (grč. krino sudim) odgovor na kritiku. umesto interesa na dug. protivkužni. anti. mentalizam) lingv. anti. antikritika (grč. lat. nenarodni. antilogičan (grč. anti. onoma ime) zamenjivanje imena. lat. antilogikćs) nedosledan. med. lekovi protiv trbobol>e. antilemičan (grč. antikritičar (grč. anti. loimos kuga) med. sinklinala. lat. lyssa pseće besnilo) pl. koji služi protiv trzaja i grčeva. krino) koji odgovara na kritiku. anti. anti. antikreza (grč. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. atomska masa 121. supr. nlat. nephrćs bubreg) pl. krino) pisac odgovora na kritiku. anti. . anti. med. fr. protivan moralu. žida u stadima po toplijim kopnima. anti. militarisme) protivnost militarizmu. a ne živimo da jedemo". koji služi protiv kuge. constitutio) protivnik ustava. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. anthćlops) 3007. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. antinarkotika (grč. antilego protivim se. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. ali drugim redom. originalnost osporava ili u koju se sumnja. antimetabola (grč. pobijanje. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. sa logikom. anti. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. npr. anti. anti. ukočenje) pl." antiklinala (grč.: „Jedi da živiš. koji razvedrava raspoloženje. antikritičan (grč. koji protivreči očekivano] krizi (pojav).: „Ako smo veliki. antilisa (grč. ned. sul-fid antimona.

glavobolje. psyche duša) fil. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. antirevolucionar (grč. anti. neslaganje sa trezvenim. antiperistaza (grč. antiseptika. odnosno čovečje mišljenje. pl. antiseptikum (grč. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. anti. shvatanje da razum. antiparalelan (grč. patriotes) neprijatelj domovine. odnosno čovečje mišljenje. antiseptičan (grč. pr. anti. protivjevrejski pokret. koji služi protiv reumatizma. royalisme). anti. anti. pyr) ned. anti. anti. skepsis nedoumica. sredstvo protiv groznice. reuma) med. sredstva protiv uzetosti (paralize). antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. nlat. antipatriot (grč. protivrečnost. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). pleuron bok. koji sprečava truljenje. političkom i duhovnom životu. koji suzbija vatru. anti. utuk. anti. koji služi protiv zapaljenja pluća. parallelos. ratio razum) fil. vatre. antiparalelogram (grč. anti.: simpatija. suparnik. aatipneumoničan (grč. koje se obično izražava jednim pitanjem. rebro) pl. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). oprečan. antipodan (grč. anti. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. nerodoljub. gramma) geom. med. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. nije apsolutni izvor saznanja. npr.: „Svet ima svoj početak u vremenu. pneumon pluće) med. antirepublikanski. ravnokraki trapez. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. sepsis trulež) med. lat. anti. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. anti. antinomija (grč. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. lat. pr. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. med lekovi protiv vatre. antisocijalan (grč. spolna ljubav. fil. groznicu. antiracionalizam (grč. teal. nesimpatičan. antipatija (grč. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. scabies šuga) pl. lat. antiparalitika (grč. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. antipapizam (grč. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. antipleuritičan.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. Semiti. aspirin. anti. septikos) med. . antipirin (grč. anti. para-lyo) pl. anomizam. antirojalizam (grč. antiplenisti (grč. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. sredstva protiv šuge. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. anti. rug) med. fr. anti. protivnožnik. antipiretičan (grč. antipleuritika (grč. antirepublikanac (grč. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. neslaganje sa trezvenim. anti. protivnik revolucije. antisepsa (grč. supr. teal. antiskepticizam (grč. antipatičan (grč. anti. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. lat. shvatanje da razum. groznice. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. sepsis) heš. anti. 2. anti. dvoumica) fil. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). med. antipiretike (grč. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. antireumatičan (grč. antiskabioza (grč. geogr. ratio razum) fil. nemio. lat. antiprotasis protivpred-log) ret. socialis društven) protivan društvenom poretku. npr. antiparagraf (grč. anpšlatonska ljubav čulna. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. antiparazitika (grč. med. antipus) sasvim suprotan. lat. pyr vatra) pl. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. replika. anti. lat. nije apsolutni izvor saznanja. teal. anti. anti. nemarenje. plenus pun) fil. parasitos gotovan) pl. anti. anti. pus. antipsihologizam (grč. protivnik. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antiracionalizam (grč. antisemit-ski. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. anti. antiprotaza (grč. nomos zakon) 1. antipi-rink dr. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. anti. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere.

anti. antihektičan. antispiritualizam (grč. / labudovi već bi poletjeli. antiunionist(a) (grč. up. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. typos) otisak. antitireoidin (grč. / nego šator age Hasan-age. antitipija (grč. anti. suprotno) 1. antispastika (grč. eng. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. fermentum) med. ili kontrarna. lat. up. loet. npr. ned. med. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. tome sečem) med. sredstva protiv sušice. antifebrilije (grč. ljudi sa suprotnim senkama. antitoksin (grč. ektikos jektičav) pl. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. jektike. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. toksine. anti. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. sredstva protiv sušice. protivgroznični. al' su labudovi? / Da je snijeg. . trzav) pl. febris) med. antispazmodika (grč. protivnik ujedinjenja. oprečna). ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. antipirin. anti. 4. anti. spiritus duh) fil. antitypia protivudar. anti. pl. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. hek. med. anti. suprotan. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antiftizika (grč. antihelmintika (grč. toxikon. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. nauka lat. med. antithetikos) protivan. anti. v. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. antispastos vući na drugu stranu) metr. antitip (grč. anti. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. antiscii (grč. anti. ned. 2. febris) farm. zajednice. antifebrin (grč.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. antifonnja (grč. haima krv. antifermenti (grč. antithesis suprotnost. anti. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. oprečnost dvaju karaktera. anti. antifebrilan (grč. antispastika. otrov) med. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. antistrofa (grč. tj. antiflogističari (grč. anti. progovara mudro". npr. v. anti. elmis elmintos glista) pl. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. antistrateg (grč. antifrizi (grč. takoñe: otpe-vanje. phone glas) logička protivrečnost. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. sredstva koja ublažuju grčeve. antiftizičan. antispast (grč. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. tuberkuloze. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. antiflebotomist (grč. teza. lat. anti. 57 antihemoragičan. antispazmodika. med. phleps žila. sredstvo protiv groznice. thermos topao) pl. antiflogističan hem. lat. anti.: „Ide ludo. skia senka) pl. logia.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. a drugi i treći dug: U ------. lat. pr. anti. teorija franc. antihektika (grč. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. odboj) fil. spectrum avet. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. flogiston. pr. freeze zamrzavati. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. prepis. regnymi probijam) med. koji je u suprotnostima. lekovi protiv zapaljenja. dveju težnji i sl.U. spastikos koji vuče. anti. antitetičan (grč. anthelmintika. phlox) pl. antiflogistika (grč. lekovi protiv groznice. protivotrov. phone glas) otpev. med. anti. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antifraza (grč. antiflogistika. up. 3. med. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. stanovnici na istom podnevku. 2. (Hasanaginica). febris groznica) med. npr. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. eidos izgled) farm.. besmislica. anti. antiflogistika 1. spasmos) pl. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. phlox. hem. antitermika (grč. komandant neprijateljske vojske. anti. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antispektrologija (grč. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. otpev. 5. anteci. u smislu „vrlo ludo". lat.: „To bi bilo vrlo pametno". phlogos plamen) 1. phthisis sušica) pl. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. med. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. sinteza. antifonarij(um) grč. anti. antiteza (grč. v. anti. antihemoragičan (grč. anti. prototip. geogr. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. protivrečne. anti. odabrao papa Grgur Veliki. thyreos štit. ret. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. pristalice antiflogistike. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. antifon(a) (grč. lat. već bi okopnio.

grapho pišem) pisanje pomoću cveća. antoliti. kol. med. anti. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). anticivičan (grč. Ifthos kamen) pl. starog kova. lit-hos kamen) pl. cvat. lithos kamen) min. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. anticipando) unapred. geol. u četiri oka. izmeñu. antonimi. sredstva protiv kolere. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. u poverenju. liig. sredstva protiv očnih bolesti. antihronizam (grč. kotlina. reči suprotne po značenju. avtiholerika (grč. anthologia) branje cveća. antoftalmika (grč. listovima. inter) meñu. anthos. u obliku predujma. npr. anti. med. odmor. antraks (grč. travnjak. antografija (grč. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. antikrist (grč. cvetnjak. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. koji služi kao lek protiv šuljeva. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. vrtača. ophthalmos oko) pl. hemoroida. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". starovremenski. naročito na licu. pre vremena. leto-zima. hresis upotreba) prav. be-drenica. anti. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. antonoar (fr. starinski. govorni ukras. čekati prijem. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. anthos cvet. antr-akt (fr. osip. starodrevni.. v. dobar-rñav. zlič. antihtoni (grč. po starinskom ukusu. anti. tle) pl. ophthalmćs oko) pl. anticipacija (lat. antologija (grč. geogr. sinotši. zbirka na j lepšega. koji potiče iz starog veka. antr lu (fr. anti. antonomazija (grč. entonner. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. predujmljivati. entre. predujam na robu. civis grañanin) negrañanski. avtihipnotika (grč. entr'acte) poz. anti. zool. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antocijanini (grč. ksanthos žut) hem. antiquus) stari. anthos. . orgazam. anticus. stanka. entre nous) meñu nama. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. antoalaža (fr. antrakonit (grč. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). med. ñavo. anti. npr. antrakolit (grč. preduj-miti. besnilo itd. entonnoir) levak. anticnklon (grč. antrakolit. anthos. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. anthrax ugalj. kyanos zatvorenoplav) hem. up. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. nepomenik. antihipnotičan. antotipoliti (grč. sredstva protiv zubobolje. crni prišt. antotipoliti. lažistina. npr. anticipirati (lat. antonimija (grč. paronimi. 58 antr-akt antoksantin (grč. fig. oputa) lkngv. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. v. antodoitalgika (grč. plodovima. anticipaido (lat. redak. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antišambrirati (fr. unapred primiti (ili: primati). anti. med. anti. kyklos krug. bezbožan čovek. metron mera) hem. fig. antozoe (grč. usred. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. ned. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. anti. hafma. sredstva protiv navale krvi. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. typos otisak. odus zub. kol. anthrax. antonimi (grč. anthos cvet. rheo curim) lged. preduzeti. antorgastična sredstva med. sotona. pr. odmor izmeñu činova. antišambr (fr. anthrax ugalj) med. samo na suprotnim stranama polutara. antichambre) zadržavati se u predsoblju. privremen prekid u nekom poslu. ned. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. levkasta rupa od eksplodirane mine. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. antonomasia drugi naziv) reg. up. preduzimati. korali. stablu itd. hypnos san) pl. živo biće) pl. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. antr (fr. antički (lat. zbirka odabranih. upotreba jednog vremena umesto drugog. antrakometar (grč. ned. lat. anti. anthrax. anthos) cvet. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. toile. tvrd-mek i dr.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. krečnjak obojen ugljenom. chthon zemlja. homonimi. zoon životinja. sredstva protiv očnih bolesti. cholas utroba) pl. antihreza (grč. krasta. prostrel. anti. fil. lithos kamen) min. antoliti (grč. fig. lat. antrakoza (grč. up. antos (grč. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. ret. počinka. naročito lirskih pesama. anti. algos bol) pl. cvetno žutilo. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. u. anthos cvet. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. oputa ime) pl. sprava za odreñivanje količine ugljenika. s tim da će se kasnije dokazati. protivgrañanski. kružno kretanje) meteor. antoftalmika (grč.

a duh zakonu reinkarnacije. antracen (grč. antropogeneza (grč. antropozojski period. antropizam (grč. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. anthropos. duša sudbini koju sama stvara. antropogenetika v. odstojanje izmeñu stubova. nauka o čovečjem telu. zemaljski. avtreozoid (grč. 1. arheološkog i dr. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". psihologije. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. anthropos) fil. o odnosima izmeñu čovečjih udova. anthropos. antropolog (grč. „prosvetljenje" i „posvećenje". predjele. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. anthropos. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. ulaženje. antrkot (entrecote) kup. počinje sa diluvijalnim periodom. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). gone rañanje) nauka o postanku čoveka. tj. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. latreia služba) obožavanje čoveka. ulazna cena. anthropos. anthropos. uvod. zoon životinja) geol. anthropinos) čovečji. filozofije. papagaj. po traje još i sad. antropologija (grč. predsoblje. upadanje jednog glasa. antropogonija (grč. kao podvrste su: istorijska. razmak. sophla mudrost) fil. fiziologije. psihološkog i filozofskog. antropareskija (grč. . istorije. antropometar (grč. ulazna soba. trgovačke i politička geografije. anthropos. uticaja okoline. plo-ñenja. antrpilastr.(grč. shvatanje da je čovek biće slično bogu. komad kojim počinje opera ili koncert. 2. predvorje. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. anthrax ugalj. opadanja itd. otprilike jedan milion godina. npr. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. anthropos. težnji i ideala. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. antracit (grč. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. muški gamet kod biljaka. anthropos. antropobiologija (grč. telo je podložno zakonu nasleña. antrkolon (fr. sličan čoveku (o majmunima). metron) merenje čovečjeg tela. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. istorijskog i sociološkog. anthropos.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. ukrpgganja. lat. kulturne. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. logismos) fil. avtr nu (fr. anthropos. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. supr. antropogenija. antre (fr. antropozofija (grč. prostor izmeñu dva stuba. ulazni-ca. S14N10. pojava glumca na pozornici.) vot. antropogsografija (grč. krmenadla. anthropos. entre nous) v. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. uvozna carina. antropomantija (grč. antropognost (grč. anthropos. ulaz. poznavanje čoveka. pod antr. pri-vredna. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. arheologije i nauke o jeziku. antropomorf (grč. nauka o merenju čoveka. antropogenija (grč. majmun sličan čoveku. ulaznina. saobraćajne. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. antropometrija (grč. želja. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. anthropos. antropozojski period geol. prvo jelo pri obedima. anthropos. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. anthropos. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. antropografija (grč. naročito svečanim. složen ugljenički vodonik.: teosebija. očoveča-vanje. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. oblik) čovekolik. entrecolonne) apx. muz. pristup. množenja. anthropos. bios život. antropinski (grč. koji se tiče ljudi. anthrax ugalj) hen. najstariji fosilni ugalj. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. socio-logije. eidos vid. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. antropoidan (grč. antropijatrika (grč. anthropos. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. antropologizam (grč. antricid (grč. antropolatrija (grč. anthrax. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". anthropos. najbolja vrsta uglja. anthropos. antropozoik (grč. anthropos. antropognozija (grč. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. nastavak ites) min. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. antropo. entree) ulazak. anthropos.

anthropos. entrechat. antropofag (grč. u bačen u redakcijski deo lista. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. kratak članak. anthropos. antropospeleologija (grč. izvoziti ili upućivati. anthropos. antropoteka (grč. antroposomatologija (grč. fiziognomika. antrfen (fr. onoma ime) lingv. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. razuñivanje. anthropos. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. sphaira kugla. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. anthropos. antroposfera (grč. anthropopatheia) fil. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. rañanje) biol. počovečenje boga. vrlinama. en entrepot) necarinjen. anthropos. anthropos. antrpa (fr. anthropos. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropofonika (grč. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. antropomorfozirati (grč. antropohistorija (grč. koja se može razvrstavati. antropotomija (grč. theke pričuvi-šte. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. antropoterapija (grč. antropohemija (grč. tj. stovarište. antropomorfoza. tj. obožavanje čoveka. antrpilastr (fr. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. antropomorfizam. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. anthropo-morphos) sličan čoveku. lat. antropomorfologija (grč. tome sečenje) med. počovečavati. lat. odstojanje izmeñu dva stuba . anthropos. bog. antropopatizam (grč. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. antropomorfizam (grč. up. phytefa sañenje. kanibalizam.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. talile. neocarinjen. istorija čovečanstva. entrepot. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. soma telo. anthropos. anthropos. rañanje čoveka. anthropos. da misli. antrpo (fr. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antrša (fr. entrepilastre) apx. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. interpositus metanje izmeñu. antropopeja (grč. antropopatija. anthropos. theos bog) obogočovečenje. tj. anthropos. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. anthropopathefa) fil. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. anthropos. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. antropopa tizam. entrefins) pl. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. antropohorija (grč. antropocentrizam (grč. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. dok leži u njemu. i odatle uvoziti. morphe) fil. nomos zakon) fil. antroponomija (grč. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. polukas. spe-laion pećina. biološki život. ljudožder. antropofiteja (grč. antropoplastika (grč. hod konja. choreo pasprostirem se) zool. anthropos. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. obično zvanično. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. koji ima čovečji oblik. saopštenje vlade. antroponimija (grč. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. — an antrpo (fr. nauka o spolnom životu čoveka. morphe oblik) fil. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. umetanje) trg. anthropophagia) ljudožderstvo. a ova se pruži napred. entrepas) poluravan. ital. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. koje oseća i »seli isto kao čovek. popravljati. dvornica slave. antropopatija (grč. morphe. smatranje onoga što je čovečje božanskim. anthropos.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. anthropos. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. . slabostima i dr. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. kanibal. oseća i radi kao čovek. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. deliti. antrtaj (fr. sa ljudskim osobinama. anthropos. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. antropoteizam (grč. v. anthropos. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. antropomorfoza (grč. u užem smislu. anthropos. an-tu-ka (fr. anthropo-poia) stvaranje čoveka. ponašanje životinja itd. anthropos. v. anthropos. ne plaća carinu). razmak izmeñu stubova. morphe uobličavam) počovečiti. tkanine osrednje finoće i kakvoće. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. anthropos. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. antropofobija (grč. antrkolon. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. antropofagija (grč. skladište. fizičke pojave. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. antroposkopija (grč.

filum konac. opovrgavati. završetak zadnjeg creva. a-oristos neograničen. anuncijacija (lat. apanage. annuarium) letopis. nesta-ško. udevati. annumeratio) pribrajanje. med. red soba u jednom pravcu. npr. annus communis) prosta. anfan (fr. dati više pri nadmetanju. izvoñenje i nabrajanje prigovora. hypnos san) pl. ñavolan. pr. ap-ago odvesti. anšantirati (fr. anfractuosus) krivudav. opovrći. posredan dokaz. zapodenuti razgovor. oča-ravati. naročito Devi Mariji da će roditi sina. otići. anceps (lat. anumeracija (lat. anthelmintika (grč. anulirati (nlat. anfan teribl(fr. poskupljenje. annus solaris) sunčana. annuus godišnji) godišnja otplata duga. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . mrtva straža. godišnji dohodak. annus currens) tekuća godina. po-ništavati. dvostran. anurija (grč. pol. godišnja renta. pr. annunciatio) nagovešta-vanje. Anschluss) priključenje. lat. da bi se posle jedan po jedan pobijali. pribrojavati. zapaljenje aorte. anhidrit (grč. januara do 31. anualni (lat. yper nad. annullatio) poništenje. džombast. s lica. anhidrid (grč. pripajanje. biser. kolebljiv. poskupl>ivati. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. prisajedinjenje. ali koje izloženo vodi apsorbuje. dahtanje. upija. suša. nanizati. napraviti ćupriju (u trik-traku). annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. ukidati. anšer (fr. ribarski prsten.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. anus solaris (lat. uračunavati. hydor) bezvodnost. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. ap. glavna srčana žila. vragolan. anus) anat. hydor voda) hem. godišnji prihod. s boka. zadiviti. koji se dogaña svake godine. poskuplji-vanje. prošlo trenutno vreme. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. enchanter) očarati. idi. anšlus (nem. anfilirati (lat. apanaža (fr. u opasnost. godi- šobran i kao suncobran. zadihanost. dvosmislen. annullare) poništiti. an fas (fr. opovrgavanje. tučenje topovima uzduž. god. ap. vodonik i postaje kiselinom. anti. uništiti. anhelatio) kratko. ushititi. anhidrija (grč. anfilada (fr. anus (lat. helmins. obična julijanska godina. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. ukinuće. anumerirati (lat. posredan dokaz. aorte med. hydor voda) hem. decembra. anthipofora (grč. osme miris) bezmirisan. anšerirati (fr. ap. anus (lat. aiulus magikus (lat. neodreñen) gram. godišnjak. iznad. kalendar. anidrija. kome je oduzeta voda. uništavati. anfraktuozan (nlat. enfant) dete. annuitas. potpun prestanak lučenja mokraće. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. tj. kroz čmar. aorta (grč. en face) spreda. oglašavanje nevažećim. hypo-phero snositi) ret. anus interkalaris (lat. čisti se! apagoga (grč. opčišavati. teško udisanje vazduha. žila srčanica. ubrajati. sredstva za isterivanje glista. anhelacija (lat. annulus) prsten. pravo u oči. uračunavanje. anus kurens (lat. v. iskrivudan. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. pridruženje. annulus magicus) čarobni prsten. anhidričan (grč. ap. apagoge) log. soli i oksidi. koji traje godinu dana. aosmičan (grč. podizanje cene. čmar. enfants perdus) na. anti. voj. encherir) trg. anthiperidrotikon (grč. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. annus) godina. enfilade) dug red. bolja ponuda na javnoj prodaji. a. an-šantiran. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. ap. enchere) trg. preko. spa-janje. aorist (grč. ukinuti. Petar u ribarskom čamcu. s boka. oči u oči. anthelmintičan. nlat. anulus palacii (lat. anulus (lat. antihipnotika. preñašnje svršeno vreme. anuitet (nlat. Š. neprestupna godina. annus ecclestiasticus) crkvena godina. nizati. opovrgnuće. annualis) godišnji. anulus pi-skatorijus (lat. dobrajanje. voj. od 1. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. anus eklezijastikus (lat. zadivljavati. anfan perdi (fr. anuarij(um) (lat. amrel za svako vreme. nestašica vode. anthipnotika (grč. helmintos glista) pl. appšpegage) pribrojiti. annus civilis) grañanska godina. uron mokraća) med. anti. slobodan od vode. Blagovesti. vijugast. apage! (grč. objavljivanje. opčiniti. anulacija (nlat. anus komunis (lat. zaobilazan. fig. aorte) znat. tući topovima po dužini. fr. enfiler) udenuta. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. anus civilne (lat. hydor voda) hem. med. nuditi više. annus intercalaris) prestupna godina. idros znoj) med. npr. metr. po dužini. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. zaplesti nekoga u neko preduzeće. nesiguran. apage) odlazi. ushićivati. dobrojavati. per anum) med. poništavanje. npr. neravan. apagogičan dokaz indirektan. per anum (lat. ogla-siti nevažećim. podizati cenu. aortitis (grč. anceps) dvostruk. dobrojiti. anti.

astr. nemaran.: antiapeks. prepušten. zaključak. posle nižih. npr. apelacio temerarija (lat. apedeuzija. pun draži. otimač. oruñe) sprava. pozivanje na viši sud. beznačajan i ništavan priziv. apantropija (grč. aparatura (lat. braće). nepromišljen priziv. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. jedinstven) naročit. apedeutičan (grč. apelacio inadmisibilis (lat. npr. imenovanje. a-. . apeirokalija (grč. supr. stroj. zaziranje (ili: strah) od ljudi. privid-nost. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. nesvakidašnji.). neobičan. očigledan. izdvojeno. znak. apaideysia) nevaspitanost. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. spoljašnjost. jasan. arasće) velegradski razbojnik. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. aparencija (lat. godišnji prihod. doziv. poslušnost kod pasa. neznanje usled slabog školovanja. gran. appel) poziv. mač. geom. beskrajan) fol. appassionato) kuz. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. lopov. izgled. višim sudovima i traži njihovu pomoć. npr. neke radionice. dražestan. odstojanje. pozorišta i dr. stan sa više odeljenja. apeiros neograničen. čovek. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. žalba višoj vlasti. pobijanje. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apatije (grč. apparens) vidljiv. zadocneo priziv. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. očevidan. appellatio inadmissibilis) prav. apelatorija (lat. ravnodušan. vrstu. kazivanje. appelare) viši. apatetičan (grč. apatao zavodim) št. apelacio dezerta (lat. sva oruña. a-. dopustljiv i prihvatljiv priziv. appellatio admissibilis) prav. appartement) stan. paideytikos vaspitni. apantesis) odgovor. apelacio frivola (lat. apeiron (grč. lažljiv) lažljiv. neprihvatljiv priziv. up. početak. a-. bioskopa. obezbeñen prihod. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. apartheid (eng. životinja. koji označava zajedničko ime. apelativ (lat. apanteza (grč. pri Zemljinom obrtanju. apelacio admisibilis (lat. nedostatak ukusa. neškolovan. apatheia) neosetljivost. ne odaziva se na poziv gospodara. sprava i sl. apatao. prevaran. za-pleten. apelativan (lat. tj. priziv višem sudu. apelant (lat. sva mehanička postrojenja (npr. sa puno osećanja. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. apatetikos prevaran. aparat (lat. neobrazovanost. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. zamršen. apel (fr. apelacija (lat. utrnu-lost osećanja. apatrid (grč. apanažirati (fr. apeiros neiskusan. odgojim) v. appellatio deserta) prav. utrnulih osećanja. apathes) neosetljiv. boje sive. appellatio temera-ria) prav. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). nemarnost. lažan. apelat (lat. apparentia) privid. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. prizivni sud za crkvene sporove. rod. ljubičaste ili zelenkaste. npr. veličina i sl. strasno. odgojni) neobrazovan. apatit (grč. naprava. reč koja označava rod ili vrstu. kalcijev fosfat s fluorom. soba. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. zajedničko ime. pozivanje. odvraćanje. areh vrh. nevaspitan. paideyo vaspitavam. zločinac. pomoćna sredstva i dr. appellativus) gram. ravnodupšost. spoljašnji izgled neke robe. apart naročit.: drvo. svirepost. poznavanje. apedeutizam (grč. vrh kupe. zbor. veoma rasprostrt. apasionato (ital. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. aparatorij(um) (nlat. appellare. ret. odeljenje. odvratnost meñu ljudima.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. lat. verovatnoće. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. apeks (lat. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. trg. apatičan (grč. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). appellatio frivola) prav. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. apartman (fr. odrediti stalan godišnji prihod. apartan (fr. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). neupućenost u ono što je lepo. voj. patria domovina) lice koje nema državljanstva. nedopustljiv priziv. neosnovan priziv. apedeugizam. taj pas nema apela. ceo pribor. vidan.). mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. apparatus sprema. prividan (npr. nomen appellativum) gran. apart odvojeno. appellans) prav. antropofobija. prav. apaš (fr. aparentan (lat. appellatus) prav.

slobodan od njihanja. otkloniti smetnje. dovesti u red. aplanir) poravnati. primamljiv. žudnja za nečim. a-. konstruisan 1866. varenje) med. letimičan pregled. aperiens) koji otvara volju za jelom. apiretičan (grč. požu-dan. odnosno mi-šljenja. uložiti (ili: ulagati) priziv. žudnja. apendicit (lat. sumnja. apeptičan (grč. apiarium) pčelanik. apepsija (grč. crvuljak. aperire otvoriti. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. bez visoke temperature. tj. čut udarac) sp. ad-percipere) zapaziti. stanje bez groznice. aperijentan (lat. zaključak. jasno shvatiti. slabo varenje u organizam unete hrane. apiričan (grč. odnosno mišljenja. aperkat (ept. aperitiv (nlat. a-. peira iskustvo) 2. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. a ne one koje počivaju na asocijacijama. aperiodičan (grč. a-. plašiš obrazovanje. rug vatra) med. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. sredstvo za čišćenje. . a-. perfodos) fiz. pozivati se na nešto. siguran od vatre. volja za jelom. apetitlih (lat. apersi (fr. bez lišća. živo odobravati. sveti bik. više veze duševnog života. a-. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. nem. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. uvideti. izdužen produžetak sa površine nekog organa. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. aplanirati (fr. appendicula mali pri-vezak) pl. appetitus) prohtev za jelom. a-petalos) bog. zool. tvorenje) anat. rug) med. opt. a. drugo. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. apendikularije (lat. tečan. da se jede. kratko i pregledno izlaganje. bez groznice. med. planao lutam) fotografski objektiv. appellare) v. a-. proveravanje računa. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apeiria) neiskusnost. apurement) trg. osećanje gladi. aperire otvoriti) med. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. pravničke dosetljivosti. težnja za čim. ješnost. težnja. simbol zemljoradnje. koji nema koštice (o plodu).ne. beskrunični. apetalan (grč. apercepcija (lat. aperantologia) preterana brbljivost. med. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. podozrevanje. koji pati od slabog varenja želuca. rugep kopggica) bog. apices juris (lat. naklonost. pohotan. aperfu kratak pregled. dopuna. appetitivus) željan. a-. neiskusan. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. otvor (izdubenog ogledala. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. apetencija (lat. koji nema sferne aberacije. areh. a-pyros. aperijencije. nezapaljiv. aperitivan (lat. Alis mit. aperientia) pl. apertura (lat. kao složene sočivo. appendix) dodatak. alat. uobličenje. apices juriš) pl. apistia) neverovanje. pljeskati u znak odobravanja. apirija (grč. appellare) moliti koga za pomoć. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. aperantologija (grč. appetentia) čežnja. apeticija (lat. apendiks (lat. sladak. planao) opt. appetitio) težnja za čim. applaudere) tapšati. pepsis probava. apikultura (lat. apelirati. nevičan. uložiti (ili: ulagati) protest. aplazija (grč. koji izaziva želju za jelom. apis) zool. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. otvor npr. načelo na kojem počivaju druge. zapažati. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. apistija (grč. da ga (ili: je) pojedeš. apis pčela. a-. rug vatra) 1. a-. aplaudira™ (lat. pčelinjak. loša probava. apetitivan (nlat. ap-echema) odjek. shvatanje. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. cultura gajenje) pčelarstvo. prohtev. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). aperijentan. zagladiti. želja. nlat.. apercipirati (lat. koji su bez latica. bez (sferne) aberacije. appendix) ned. appetere. apetit (lat. na prečaga. prilog knjizi ili delu. apireničan (grč. aperitivan. pomoću kojih se jedan predmet shvata. ad-perceptio) fil. v. irreg gornji. za-pažanje.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. sažetak. bez. apireksija (grč. linkejoskop. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. pčela. apeiros. zaklona na optičkim aparati-ma). apiričan (grč. apertura) anat. apirman (fr. požuda. apehema (grč. appetitlich) ukusan. suština. apijarij(um) (lat. saznaje i tumači. nagon. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). aperitivus) v. overavanje. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. pl. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. aperijens (lat. aplanat (grč. alelovati (lat. bujica praznih reči. suprotno dejstvo pada. aperijencije (lat. oni akti parenje. koji nema iskustva. aperijens. sklonost. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. neprobavljiv. apis (lat. aplanatičan (grč.

združiti) liši. starati se. aplikatorika (lat. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. modalitet. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). apodoza (grč. arb. nemanje nogu od samog roñenja. apodeixis) prikazivanje. pus noga) med. npr. applicare približiti. primeniti. applicatio) način izvoñenje.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. aplikant (lat. applicabilis) primenljiv. zagonetan. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. staviti. apoentirati (fr. appositivus) gran. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. kopija izvornog dokumenta. rat. 2. apodejktičan (grč. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. naročito inostrana. Apokalypsis) 1. apodeiktikos) koji dokazuje. tj. aplikabilan (nlat. obraća-ti jaku pažnju na nešto. a ne Sunce (up. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. tvoj mlañi brat. vrednoća. tajanstven. neoboriv. glad i smrt. ogledni govor. zavoj.. nameštanje. apnea (grč. gran. metnuti. beznožnost. ned. Jupitera. 18). apodan (grč. Jov-od Jupiter gei. npr. appositi-vum) gran. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. upotrebiti. apojovium. a-. primenjivanje. apodemia boravak u tuñini. apodikti-čan. menica. a-.-. apoda (grč. apozicija (lat. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. podćs. L0g. ordinata (kod kupinih preseka). lek. glasno odobravanje. applicans) v. prilepiti. upotreba spoljnih sredstava. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici.: . aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. sud koji izražava logičku nužnost. beznož-ni vodozemci. apunto. neminovan. a-. svaka. aplauz (nlat. pravilan položaj prstiju pri sviranju. kao apozicija. neopovrgljiv. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. Dušan. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. kada se još smatralo da je Zemlja središte. arb od. u nekim kavkaskim. uneti. završnica. gameo ženim se) zool. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. marljivost. apogamija (grč. apo. apodija (grč. dokazivanje. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. opet. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. plaćati. aplikativan (nlat. apozitiv (lat. raz-. apodiksis (grč. utiskivanje. pljesak. Jovis) astr. afelijum). apograf (grč. apoen (fr. aplikata (lat. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. priljubljiv. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. apojovijum (nlat. arb. pljeskanje u znak odobravanja. oblog. dodati. beznožan. apokaliptičan (grč. npr. appoint) fin. appoggiatura) muz. dati npr. 1—8): kuga. proble-matičan. a-. sitan novac za potkusurivanje. izlaganje. noga) zool. applicativus) v. metanje.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". applausus) tapšanje. npr. aplikatura (nlat. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. asertoran. Apokalipsa (grč. . koji stoji kao dodatak. mat. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. perigej. podesan. ucrtati. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. nedisanje. prišiti. apodiktičan (grč. mračan. appointer) odrediti platu. dokazan. grč. može da ga zameni (npr. itd. apodeiktikos) v. grapho pišem) prepis. apodosis) ret. apozitivan (nlat. poravnati se u nečemu. kandidat. drugi. ukrašavanje melodije sitnim notama. apo-gaion) acrp. koji se može lako namestiti na. stavljanje. aplikativan.: Dete bolesno mora da leži. poslednja knjiga Novog zaveta. supr. applicatura) kuz. rañanje bez nogu. aplicirati (lat. aplikacija (lat. apogej (grč. ukras na haljinu. neopovrgljiv dokaz. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. applicata) geoi. arropege priložiti. pohvala. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. prilježnost. afričkim i dr. appositio) gram. čita knjigu). rpeo dahćem) ned. brižljivo izučavati. Otkrovenje Jovana Bogoslova. za razliku od prvog dela (protaze). apodiktičan sud log. naročito u vojnim naukama. tačka na putanji Meseca. prio-nuti za neki posao. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. natrag. pus. bezuslovan. aplikativ (lat. applicare) namestiti. poslednji deo složene rečenice. odrediti ročište. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. prileplji-vanje. apoñatura (ital. apokaliptika (grč. pus) koji nema nogu. algos bol) bol ili tuga za zavičajem.(grč. up. dodavanje. aplikabilan. primena. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. predudar.

naročito rimskog. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. apologet (grč. arolambano zadržavam. arb. arb. sprečavam) med. malo po palo. rečitosti itd. ozdravljenje. apokspa (grč. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. skraći-vati. apolonion (grč. odgovor. sklon kaplji. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. kaplja. apo-krmo izlučujem) med. mračan s obzirom na svoje poreklo. prelom kosti. apologet. apokrino izlučujem. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. od IV veka titula biskupskog. spokojstvo. svojevoljna smrt od gladi. apokrifan (grč. takoñe: dela nepoznatih pisaca. koji luči. skratiti. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. branilac. živac) znat. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. apologija (grč. potpun prestanak neke bolesti. apoplesso udarcem oduzmem) ned. odrezivanje) gram. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. pretvaranje u kamen. otkrivene. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. koje nisu prave. ned. podmetnut. pronañen 1828. apolepsis zadržavanje. bila. lekarstva. sličan orguljama. prestanak. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apologetičan (grč. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. sumnjiv. apoplexia) ned. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). muzike. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. poreñenje u priči. aponeuroza (grč. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. disanja. apolonikon (grč. aro-Mab slomim. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. neuron žila. krvokapni. mixis mešanje. arb. Apollon) nit. apologeomai branim) v. vrsta fortepi-jana. obaveštenje. apolćgema) odbrana. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. apoklazma (grč. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. skrham) med. odgovorim) 2. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. apologeomai branim) teol. sparivanje) zool. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. a poko a poko (ital. apo-krinomai obavestim. apokartereza (grč. zdravlje. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. postepeno. sličan kaplji. izostanak) neke organske funkcije. apokrifi (grč. religiozni zanesenjaci. apokriza (grč. apoplektičan (grč. fil.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. vraćanje zdravlja. kod ljutića). apologfa) odbrana. pitagorejci). Aiolon (grč. apologizirati (grč. aponia) bezbolnost. poput navlake. postupno. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. aiokritičan (grč. apolitoza (grč. 5 Leksikon apolepsa (grč. grupe mišića i cele udove. apologeomai) odbramben govor i dr. koji ima karakter odbrane. . npr. rešenje. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. lažan. zauzimati se za. apokriza (grč. apo-krypto skrivam) nesiguran. povratak u isti prividni položaj. sufumigacija. apolog (grč. apologema (grč. apokatastaza (grč. u isto vreme. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apćlogos priča) poet. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. aponija (grč. med. spis. npr. poremećaj. apokarpija (grč. poučna pričina. bog sunca. odvajanje. izdvajam) 1. govora. nepravi. mišiće.sid (ili: smetnja. odbrambena tačka. apokapnizam (grč. kapnos dim) ned. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apo-kopte odsecanje. odluka. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). snošljivo stanje. apokopirati (grč. karpćs plod) bog. apolithyo skameniti) kol. poezije. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. naročito hrišćanske učenje. apolid (grč. apoliza (grč. apologetika (grč. babušina. nauka o tome kako treba braniti veru. Apollon) nuz. apopleksija (grč. arb. apologeomai) braniti. istraživači Otkrovenja. u Engleskoj. med. stojici. sin Zevsa i Lato-ne. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". astr. a roso a roso) nuz. kanoi-ske. apologist(a) (grč.. apokrizijar (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. skamenjavanje. apolis. pret . apo-krypto skrivam) pl. držati odbrambeni govor. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. pronañena u Darmštatu. Apollon) muzički instrumenat. apomiksija (grč.

popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. apostematozan (grč. aposiopeza (grč. prevrnuti verom. aporizma. ukoriti. grditi. npr. Julija Apostata. . ukor. apostolicizam (grč. apostrof (grč.: a priori. onaj koji je sklon kaplji. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. papski. naročito hrišćanske. skeptičar. apostolski (grč. apostrophos) gram.! apostazija (grč. zagnojavanje. preveriti. ideje i sl. apćrema. apostolsko dostojanstvo. aport! (fr. apostolicitas) teol. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. 4. prav. kolebati se. apostilirati (nlat. koji odgovara učenju apostola. apostematio) med. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. nejasnoća. aporem (grč. apo-psycho izdahnem) izdisanje. obamrlost. dodatak nekom pismu ili povel>i. zvanje propovednika vere. apporter) doneti. oštrijim tonom. arogeb) v. tj. okrenuti) gram. . a posteriori (lat. . ili nekoj stvari. apo-strepho odvratiti. a posteriori. fig. apostolat (nlat. apport prinos. apostolska stolica (lat. apostateo otpadam) otpa-sti. pribegavanje) ret. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. Hristov učenik. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. 2. nepokretnostima ili pokretno-stima. ispuštanje duše. papinska vlast. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostrophe odvraćanje. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. apostilator (nlat. otpadništvo. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. aporetičar (grč. sphragis pečat) lik urezan u prsten. otklanjanje. Bogom sestro. apostolicitet (nlat. bog. apostol (grč. načela. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. aporos neprohodan) fil. arogeb) zagonetan. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. a posteriori) fil. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. aporizma (grč. donositi. apostolos) koji potiče od apostola. bilo prisutno j ili odsutno]. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. učenja. naročito od hrišćanske vere ili crkve. neprolazan) pl. nejasan. apostematosus) koji ima oblik čira. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. pisma koje su napisali apostoli. aporia) zbunjenost. supr. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). apportare. Dela apostola. zavisan od iskustva. donesi! (kod obučenih pasa). aposterioran (lat. apostat (grč. da se nepojamno od pojamnog odvoji. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apostolos odaslan) poslanik.: Jao. odreći se vere. kao pečat. sumnjiva (ili: sporna) stvar. aportirati (lat. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. apostates. teškoća. aporija (grč. med. 3. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. apo-siopesis zanemljenje) ret. aporeta (grč. ua. apo-stema čir. tj. grdnja. aporem. ulog) trg. preporuka priložena uz pismo ili molbu. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. a-poreutos) zabranjen. čistim učenjem apostola. odmetnuti se. arogsb u zabuni sam) sumnja. apoetolikum (nlat. gnojav. koju je osnovao apostol Petar. bespomoćnost. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. apostil (nlat. duboka nesvestica. težak zadatak. odvojiti se od pravog učenja ili vere. aporetikos) onaj koji sumnja. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. apporte) daj ovamo. a posteriori) fil. težak za razumevanje. Dela apostola. a-poreutos neprohodan. aposfragizma (grč. goro i planino. logička teškoća. apopsihija (grč. apoplšsso udarcem oduzmem) med. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. roba zabranjena za izvoženje. nedopušten. apostrofirati (grč. arogeb biti u nedoumici. aporetika (grč.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. gnojenje. koji se gnoji. prećutkivanje. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. stvoren na osnovu iskustva. npr. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. onaj koji širi neko učenje. apostrofa (grč. fig. apostazirati (grč. fig. fr. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. na osnovu iskustva. nlat. apostemacija (nlat. aporematičan (grč. propovednik hrišćanstva. stvari zabranjene za izvoz. imanje doneto u brak. prinositi. sporno pitanje. naročito kod obučenih pasa. osloniti nekog življim. „Ja ću tebi" . logična teškoća. apostasia) odvajanje. apostata) otpadnik. aporetičan (grč. odmetanje. ali ne u gotovom novcu. aro. 1. lat. apor (fr.

pori-canje. kućna. strahovanje. aprobacija (lat. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke.). popis imetka. skinem. apraxia besposlenost) pskh. ar . apprehensio) fil. therapefa) ned. strah. sa košću spojen koštanom masom (up. pristanak. apoteza (grč. aro. metria) merenje odstojanja. podignutih na kvadrat itd. aprecijacija (nlat. razdaljine. stanicama. apofize pl. apotithemi odvojim. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. theos) uzdizati do božanstva. pohvala. apotropaion) amajlija. apofonija (grč. pro-cenjivanje. kao izmeñu ~U~2p 1. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). apotema (grč. koji izražava odobravanje. aprehenzija (lat. . sjajnost itd. apretura (fr. appoggiatura) kuz. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. poljo-privrednim dobrima. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. prav. apoterapija (grč. vina. apofaza (grč. kol. apre (fr. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. ablaut. a priori) fil. predstava. mladi-ca. apotropejon (grč. apopatura (ital. vrednosti nečemu. chroroa boja) opt. v. odobrenje. a prima vista) trg. apoteka (grč. apres) posle. zatvor. razlika izmeñu celog i narednog polutona. misao. usrdna molba. obožavanje. duhovit. koja je razli: . veličanje. u običnom životu: unapred. apretirati (fr. sredstvo za zaštitu od nesreće. apotithemi ostaviti na stranu. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. alodžato (ital. putnička apoteka. approbativus) odobravan. up. apraksija (grč. nlat. apophasis) davanje saveta. im. appretiatio) odreñivanje cene. ocena. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. apotheke. npr. aprioran (lat. phone glas. min. sliveno. apophonie) lingv. npr. mlečnih prerañevi-na i dr. potpuno izlečenje. inventar. aprobatoran. aprobatoran (nlat. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. aro. koža. kuz. a priori. dati mu glatkoću. fabrikama itd. pojam. zatim. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. izdanak) med. sentencija. produženje lečenja i posle bolesti. obožavati. prema tome. aro. vezano. bilo u teoriji saznanja. uzimanje u posed. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. aro. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. trgovac lekovima. nezavisno od iskustva (supr. hapšenje. apoftegma (grč. apriorizam (lat. approbatio) odobravanje. bilo u etici. potom. a prima nista (ital. apotoma (grč. fr. uroka i sl. apotemno odsecam) mat. approbatorius) v. poslovica. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. v. gubljenje glasa. skidanje. vezivanje. apophthegma) kratka i duhovita izreka. chroma) opt. apoche odstojanje. kutija u kojoj se drže lekovi. aprobator (lat. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. up. muz. aproba-g tivan. moj apre. razumevanje. hen. hartija. epi-fiza). aprekacija (lat. nesumnjiva smrt. ukinem) lipti. zabrinutost. ukidanje. thanatos smrt) potpun prestanak života. aprobativan (nlat. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. apoteoza (grč. tj. apophysis izraštaj. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. nezavisan od iskustva. procene. aro. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. a priori (lat. prevoj. aro. koštani izraštaj. ocenjivanje. a ne vremensku prethodnost (psihološku). skloniti. veličati. apoteozirati (grč. dopuštenje. slivanje tonova. prima nista. apohometrija (grč. apotekar (grč. apohromat (grč. predudar. ali tako da ne izgleda da se to hoće. appoggiato) nuz. apoftegmatičan (grč. u državinu. apothesis odvajanje. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. apofiza (grč. povoljan sud o nečemu. kratak a misaon. sjajnost). apprecari. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. (»sita. brašna. apprecatio) preklinjanje.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. npr. apo-tithemi) geom. a priori) fil. da se knjiga štampa.: a posteriori) te. označava lo-gičku prethodnost značenja.

u zgodan čas. apsidiola (nlat. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. apsolutan (lat. duž koja spaja obe apside. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. naročito u crkvama romanskog stila. supr. apsolutna vrednost mat. v. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. apsolutni broj. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. za vreme: sekunda. prokop. prilagoñavanje. appropriatio) prisva-janje. iako se u njemu podrazumeva. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. neprisustvo duha. absolvere razrešiti) gram. aproksimacija (nlat. završiti. afelijum i perihelijum za planetu. bez obzira na njegovu zapreminu. prvi osnovni uzrok svim pojavama. materijali-stički: materija). apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. up. kao poručeno. učiniti nešto apso-lutnim. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. approximare približava™ se) približiti. saobra-ziti. apsmthion) ned. kao poručen. povodom toga. apsidna linija astr. apsolutni alkohol hen. rakija sa pelenom. aprovizionirati (fr. savršeno. absens) odsutan. absolvere završiti. apsintizam (grč. neograničeno. fiz. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. ograničenja) nezavisan. alkohol čist od vode. mala horska kapela. profitant. aprobirati (lat. astr. samovolja. gram i sekundu. up. samovlašće. apsolutan (lat. indikativ. prilagoditi. abest. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. gorka rakija. samodržavlje. 2. apsolvent (lat. shvatati. svršiti. grč. priznati nekome sposobnost za nešto. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. tj. absens. apsenteri (eng. neograničen. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. prisvajati. relativno. polukružni delovi crkava. čist. razumeva™. appropriare) prisvojiti. pelen. absolutum) l. uslova. absenterS) pl. fkl. apsolutivirati (lat. savršen. neuslovl>en. voj. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apsolvirati (lat. baš kad treba. naprosto. pril. v. školu. aproš (fr. aprovizacija (lat. appropinquare) približiti. udaljen. dodirna tačka. approximativus) približan. povoljno oceniti. fiz. relativ. prosto. rov. približno iznalansenje korena. aproseksija (lat. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. approcher) približiti se. za vinograd i sl. potpun. imati pristup. approximatio) pri-bližnost. osloboditi od (greha ili krivice). aproprijacija (lat. udesiti. no samo za jednu. fkl. udešavanje. apsychfa) nesvestica. prosto-naprosto. a prope (fr. apsidos okruglina. npr. podesiti prema čemu. pelenjača.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. strašljivost. duh. approximativa) tačka zbliženja. absens) odsutan. približno izračunavanje. aprofiter (fr. aproprirati (lat. bezuslovan. apsmthion) bog. apsolut (lat. approximitas) približ-nost. apsentan (lat. aproksimirati (lat. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. apsihija (grč. aproširati (fr. vrednost bez obzira na znak + ili —. apopsihija. apsis) vrh. mat. praviti prokope. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. stvar po sebi. apsidiola. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. apsentizam (lat. aproksimativan (lat. supr. u ap-solutnom smislu. appropinquatio) približavanje. bezuslovno. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. u filozofiji religije: apsolutno biće. absolutum) činiti. svod) 1. ili predstavljati nešto kao apsolutno. aproksimitet (nlat. pohvaliti. naročito nekog trenutka ili dogañaja. rovove. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. neuslovljeno. 2. primicati se. ocenjivanje otprilike. aproksimativa (lat. pod apsenti-zam. dopustiti. velika oca eliptične putanje. nešto.. za masu: gram. apsida (grč. dakle. approfiter koristiti se) v. apsint (grč. absolvere) neograniče-nost. rasejanost. approche) voj. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. apsens (lat. apropinkvacija (lat. ab-solvere odrešiti) razrešiti. broj. tim povodom. neku . a propos) zgodno. eng. prisvojenje. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. bezodnosno. približavati. neprisebnost. npr. približna ocena. apropinkvirati (lat. apsis. agr. približavati. bog. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. apsolutizam (lat.

abscindere otrgnuti. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. nepodoban. apsorbirati (lat. grañenje pojmova. progresivne parali-ze itd. duvana. mesu. koji razrešava. med. trezvenjak. abscissa tj. besmislen. apsolutnost (lat. taman. usisa-vati. trošiti. apstrahovati (lat. zamišljen. pranje. odvojiti. in abstracto) u opštem. absumptio) trošenje. otići. npr. neuslovljenost. apstruzan (lat. abstrusus) skriven. trezven. potpuna zauzetost (poslom. abstergens) med.: relativnost. besmislenost. graditi misaone predstave. spolne ljubavi. absurditas) logička nemogućnost. težak za razumevanje. uvlačiti u se. ispirati. osloboñenje. mudrovanje. diplom-skog ispita. potrošiti. rela-tivitet. udaljiti se. apsurditet (lat. što biva usled piemije. potpuno zaposliti. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. apsolutorij(um) (lat. primanje u sebe (supr. apsorbirati. upojan. specijalno.: in konkreto). gnojnik. čist. fiziol. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. uzdržavanje od alkoholnih pića. gonoreje. gnojnica. apsorbovati (lat. abstractio) log. pomilovanje. duvanu. apstinirati (lat. apstraktan broj mat. koji čisti (ranu). zagnojavati se. savršenost. apsorpcija (lat. bezuslovnost. dubokomi-slen. in apstrak-to (lat. apsurdan (lat. absurdum nemoguće) v. sredstva za ispiranje rana. zagnoj. udubenost u misli. abstractivum) xex. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. mesa. napon. absolutum) v. apsurdnost (lat. glupost. ubrizgavanjem mleka i dr. udaljavati se. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. neograniče-nost. metron mera) fiz. čišćenje (rana). abs-trahere) odvojiti. apstraktne (nlat. absorbentia) pl. usisiavanje. spolnog opštenja itd. absorptio) fiz.mislima. upiti. ekstrakt nekog soka ili alkohola. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. misao- . apstrahirati. abstersio) med. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. abs-cedere) odlaziti. odvajanje. okaniti se toga. odvajanje. apsorbencija (lat. razrešni. otići ad apsurdum(lal. duvana. apscisa (lat. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. apstergirati (lat. čista misao. nerazložan. linea. viši. čist akt mišljenja. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. apstraktum (lat. zamišljenost. usisan. apsolutivira ti. nejasan. abstergentia) pl. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. razreš-nica. sasvim zauzeti poslom nekoga. absolutus) bezodnosnost. otpusni.). razrešio pismo. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. nerazložnost. misaonih predstava. apstergencije (lat. usov. rasejan. odvajati u .: konkretan). nepriličan. apscedirati (lat. abscessus) odlazak. izmučenost. čist pojam. absorptio. mis leno (supr. radi lečenja sepse. apstencija (nlat. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). abstinentia uzdržavanje) trezvenost. v. mislen. absolutorius) koji osloboñava. apsorpciometar (lat. ispolj. zatvoren. apstergevtan (lat. apsurd (lat. čista misao. ad absurdum) otići u besmislenost tj. apsurdi-te t. živeti trezveno. negledanje. apstinent (lat. obuzeti. odseći) geom. gnojno zapaljenje tkiva. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. neime-novani broj. abstersivus) med. samo u mislima. osloboñenje. abstentio uzdržavanje) prav. apstrakcija (lat. gram. pojmovno odvojeno. smešan. prelaziti u gnoj. supr. abstractum) log. besmislica. absolutorium) razre-šenje. apeterzija (nlat.apsolutizirati 69 apscisa ni. misaona imenica. abs-trahere) v. apsurditet. doći u sukob sa zdravim razumom. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. upijati. apstraktum pro konkreto (lat. mislima i sl. apstraktan (lat. abstractus) log. zamršen. progutati. med. koji postoji samo kao pojam (supr. istrošenost. abstinens) pristalica apsti-nencije. apstinencija (lat. teorijski. apstinentan (lat. čistiti (ranu). apsolucija (lat. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. neosvrtanje na. odustajanje od nasledstva. obuzimati. abstergere otrti) prati. absolvere. grč. mesa. hen.. opšte. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. apsterzivan. apsorptivan (nlat. apsumpcija (lat. ab-sorbere) v. ne obazirati se na to. sredstva za čišćenje spolja. absurdum nemoguće) v. upijanje. apstrahirati (lat. apsolutist(a) (lat. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apsolutoran (lat. ovladati. ispiranje. metastatič-ni apsces. apsces (lat. fig. spolnom opštenju. koji služi za ispiranje. absurdus) logički nemoguć. dubok. teško razumljiv. ab-sorbere) usisati. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. apsterzivan (nlat. ono pggo je u mislima.: emisija). abstinere) uzdržavati se od alkohola. fiksacioni apsces. med. raseja-nost. uzdržljivost.

arak (lat. gen. sudija u nekom sporu. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. lat. udešavač. ar (lat. logfa) zool. 2. agapea. naročito za »sene. paučinaste moždana opna. prireñivač. presuda izbornog suda. vrhom gudala. kol. menica za izmi-renje nekog duga. arahnologija. aranžirati (fr. apscisija (lat. a. araneologija. arapske književnosti i dr. arabesco) l. poravnati. arachne pauk) pl. srediti. logfa) zool. araba (tur. 4. arancini) pl. . udesiti. arka tabak (hartije). eidos vid. arahnitis. a punta d'arco) kuz. arabotedesko (ital. oblik) pl. paucima slične životinje. agapea pauk. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. aptijalizam (grč. arahnoide (grč. glavna. arranger) urediti. arachne. npr. zool. tip. ureñenje. opisujem) opisivanje pauka. arahnide. osušene i pošećerene naranče.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. udešavanje. najuticajnija. blju-vati. raspored. arabizirati udesiti po arapski. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). grč. arbitrari) fin. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. ureñi-vač. abscissio) odsecanje. pol. ten. arabeska (ital. posmatrač. eldos vid. arahnoditis. pokrajini u Španiji). zapaljenje paučinaste moždane opne. arachne) med. arapske književnosti i umetnosti. mode i dr. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. haram. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. a punta darko (ital. red. arahnoide. arahniti (grč. ugledati se na Arabljane. apterologija (grč. grč. pauci. šećera ili od soka kokosovog oraha. harač. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. oduzimati. otakati. suñenje izbornim sudom. male. appunto) trg. arancivi (ital. ptyalon pljuvačka) ned. arrangeur) upravljač.). arachne) med. nauka o paucima. aga) oltar. arachne. povraćati. v. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . napraviti sporazum. prireñivati. pretakati (vino). prisutni svedok. grč. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. izabrani sudija. buvama i dr. i poznavanje arapskog jezika. složiti. arahnodaktilija (grč. arabizam osobenost arapskog jezika. arrangement) ureñivanje. ara (lat. poravnanje. sreñivati. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. rasporediti. zool. otki-danje. arahnolog (grč. arahnitis (grč. apcigovati (nem. kuz. arbitrage. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. araneologija (lat. upotrebljavati u govoru arapske reči. u umetnosti. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. 3. arač v. arahnoida (grč. spremiti. slik. aram v. arbiter (lat. v. logfa) zool. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. agapea pauk. sporazum. despot. arachne. arahnoliti. eidos) pl. od plate na ime otplate duga). kamenje sa otiscima morskih zvezda. arbitražni posao (lat. izmirenje. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi.). lat. arahnologija (grč. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arbija (tur. karbonat kreča. verovnike zadovoljiti. ukusa. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. ukras u arapskom stilu. zraka vrsta jake rakije od pirinča. arak (arap. arcus luk) 1. arbiter) izborni sudija. arahnide (grč. aragonit poš. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. v. prirediti. fantastične linije u slikarstvu. arahnoliti (grč. ret.) 2. arachne. rum (od ove je postala reč rakija). odvajanje. aratura (lat. govoriti arapski. fig. odbijati (npr. daktylos prst) ned. arabist(a) znalac arapskog jezika. prekidanje. arabicitas) suština. arahniti. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. trg. neograničeni gospodar. aranžman (fr. zapravo slike iz biljnog sveta. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. reč uzeta iz arapskog jezika. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. arabicitet (nlat. obrada. apunto (ital. izravnati. araneografija (lat. arbitraža (fr. žrtvenik. ureñiva-ti. arahnoditis (grč. abziehen) l. araneolog. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arba. araba) orijentalska kola na dva točka. arachne. oblik) zool. arachne. v. a-pteros beskrilan. arachne. udešavati. grapho pišem. bezbojan ili žućkast mineral. 2. osobenost. lithos kamen) geol.

argentum (lat. arbitrator (lat. argentan. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. kao drvo. arbor drvo. argumentativan (lat. argentum folijatum (lat. krip-ton. argirizam (grč. argumentator) onaj koji navodi dokaze. argentum foliatum) lisnate srebro. argit) puškarnica. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). bubrega i jetre. pakvon. zbirke drveća. cinka i nikla. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). zaključivanja. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. arbitrirati (lat. argyrion srebro) ned. argentometar (lat. argentum srebro) legura bakra. argumentatio) dokazivanje. slobodan izbor. zemljodelstvo. Argo. elemenat. arbor vitae) aiat. izbornog sudije. približan. ksenon. lenj) hen. argon (grč. zaključivanje. argirokratija (grč. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. plemeniti (inertni) gas bez boje. arborescirati (lat. znak Ag. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. proizvoljan. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. neradan. govoriti jezikom koji svako ne razume. novac. arboretum (lat. neon. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. sadržaj ili izvod iz nekog dela. argiroza (grč. veština dokazivanje. argyrion) med. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. nautes brodar) zool. arbitrari) ceniti. mam'a pomama. bogatstvom. arbitracija (lat. argumentator (lat. argyrion. vrt (rasadnik) sa drvećem. argumentacija (lat. arborin (lat. samovolja.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. obrazlaganje. volja. živa. trg. izbornosudski. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. presuñivati kao izabrani sudija. nautes) kit. argentan (lat. argyrion. argonaut (grč. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. arbor vite (lat. metalna smesa slična srebru. argo (fr. sloboda opredeljivanja. dokaz. pretvaranje u drvo. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. arbitrimn liberum) slobodna volja.948. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. up. mangupski. argental. god. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. izborni sudija. odrvenjenje. samovoljan.. arbitralan (lat. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. koji zaključuje. slobodno opredeljivala. način dokazivan>a. razlog. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. Argo. arborizacija (nlat. ñuture procena. argentum) v. argos nedelatan. arbor genealogika (nlat. argentum vivum) živo srebro. raspravljen. arborescere) pretvarati se u drvo. argumen(a)t (lat. svojevoljan. argumentum) dokazno sredstvo. arboriforman (nlat. proizvoljna procena. zaključivanja. ocena. argirija (grč. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. argyrion. otkriven 1894. biljni otisak. suditi. arborist(a) (lat. odrvenjavanje. argyrion) dged. odrvenjavati. arbitrium) presuda. argonauti (grč. arvikultura (lat. „životno drvo". stari grčki junaci. vladavina novca. v. nazvani po svojoj lañi Argo. pakvon. porodično stablo. oblik) veštačko srebro. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. argotirati (fr. arbitrij(um) (lat. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. efdos vid. lopovski. pro-cenjivati. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. shvatanje. argonautika (grč. argentum. argentum) srebro. pakfong. obrazloženje. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. Argo. arbitrijum liberum (lat. arborescencija (nlat. izabrani sudija. argiroida (grč. arbor genealogica) rodoslovno stablo. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. cultura gajenje) poljoprivrede. šatrovački govor. argental (lat. argotizam (fr. koji obrazlaže. vrsta glavonožaca. arborikultura (lat. argirijaza. . arbitrarius) izbornosudski. tj. arboriformis) koji je u obliku drveta. argirijaza. argiromanija (grč. v. argyrion srebro) ned. arbitraran (lat. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. grč. atomska masa 39. mišljenje. dokazni. obrazloženje). mirisa i ukusa. ludilo) želja (ili: žeñ. strast) za novcem. sud. rodoslov. argirijaza (grč. redni broj 18. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argat (tur. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. arvus njiva.

argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. silan. Argos. Ares) mit. pažljive. dokazivati. lako razumljiv. argumentisati v. bog rata. areola (lat. obustaviti. Argus) mit. zapadno od Akropolisa. slobodno mesto. ardit (ital. argumentum e konsenzu gencijum (lat. aretirati (fr. arenant (lat. uhoda. peščano kupatilo. haps. tr-kalište u cirkusu. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. argumentum ad hominem (lat. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. npr. simbol surove hrabrosti. staviti zabranu na. Arej (grč. ardens) gorući. arendar (nlat. neplaćene zakupnina. argumentum bakulinum (lat. argumentosus) bogat grañom. velika teškoća. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. arzi-mahzar (tur. haps. deo etike. Ares. dugovi. špijun. tektoniki) voj. usijan. .: „Taj predlog nije dobar. veština. tj. aretirati. naoružan ruč-nom bombom i kamom. gradilište. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. bogat razlozima. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. ugovor o davanju zemljišta u zakup. muka. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). uhapsiti. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. zatvor.) rasprostranjena na Zemlji. sr-čano. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). argumentozan (lat. zadržavati. polje borbe. arestirati (nlat. nepla-ćena kamata. hidrome-tar. 3. arest (ital. areola) malo. argumentum e consensu gentium) log. nemajući drugih dokaza. strastan. arrenda) zakup zemljišta. logia) fil. ardus strm) strmost. Ares) mit. metria) fiz. gravimetar. žarki. arestatorij(um) (nlat. dolazak. arestat (nlat. fig. Areopag (grč. čije je sedište bilo na tome brežuljku. uzapti-ti. supr. sin Zevsov i Niobin. kolektivno javljanje. dolazak laña u pristanište. jer je predlagač rñav čovek".argumentirati argumentirati (lat. dovezena roba. argumentum ad veritatem (lat. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. arrestare) v. optuživanje. arena) borilište posuto peskom. fig. molba. 72 arivaža arenda (nlat. Ares (grč. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arrestans) uhapšenik. areometar (grč. zadrhtati. smelo. Areios Aresov. arrivage) pristajanje. rešt. zaključivati. kupanje u pesku. zaostala plaćanja. rvač. dovoz robe. arrestatus) prav.teza. agea) površina. argumentirati. dizanje glasa. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. arrestum) zatvor. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. fig. ardito) muz. zaustavljati. arsis) metr. lat. astr. ne biti isplaćen. sin Zevsa i Here. krug oko Meseca. agea. araios. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. up. areražirati (fr. zatvaranje. plah.. ardito) voj. arestacija (nlat. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. boga rata Aresa. nlat. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. arenatio) med. vatren. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. arz-mahzar) pismeno. aretologija (grč. areometrija (grč. arsa (lat. 2. crven krug oko zapaljenog mesta. mandatum) prav. Argus (grč. areotektonika (grč. Areios pagos) 1. arrestatorivun se. znat. med. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. arivaža (fr. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. arrestatio) hapšenje. u Ateni. arrerages) pl. revnostan. arena) borac na areni. arendator (nlat. zatvoriti. obustavljati. metron mera) fiz. rada i sl. tegoba. prav. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. popularan dokaz.. muz. ardito (ital. žustar. arena (lat. arreter) zaustaviti. rata i ratnih užasa. ubio Hermej. vrsta grube svile iz Smirne. arestant (nlat. arete vrlina. vrsta fine per-sijske svile. ardasa (fr. arenacija (nlat. araios redak. gumno. kažnjenik. fig. 2. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. arrendator) zakupac zemljišta. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. plaho. areal (nlat. ardasse) trg. v. zakupiti. areraže (fr. ardasina (fr. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. nauka (ili učenje) o vrlini. vreo. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. dokazima. argumentum ad hominem) 1. silom. ardassine) trg. obra-zlagati. ardentan (lat. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. Arej. dokazuje nešto batinom. prsten oko bradavice na sisi. veoma oprezan i revnosan čuvar. zažaren. arduitet (lat. argumentari) navoditi kao dokaz. arza (grč. Argusove oči vrlo budne. poprište. po Zevsovoj zapovesti. arendirati (nlat. naredba o hapšenju. arresto. zatočenik.

a rijega (ital. fr. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. bog i praizvor svega zla. zaštitnica. v. Persije i ist. arithmos broj. e arithmetike tj. večni protivnik Ormuzda. poglavica zlih duhova. arkada (fr. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. ariozo (ital. logla) nauka o brojevima. arijanci. jalovost. aristos najbolji. laktaš. karijerist. gurgurstvo. aritmetike (grč. mršavost. aria. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. mala arija. aritmetičar (grč. kratos moć. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. arithmetikćc) koji spada u računanje. dragocenosti. Arijadna (grč. veštak u računanju. iz IV veka. v. arriver postići. 2. Ahriman) ion-. poslednja odbrana. naročito čišćenje porodilje.). arioso) muz. aritmomantija (grč. sušnost. v. ariditas) suvoća. suvoparnost. koji je tvrdio da Hristos nije bog. i njegovih pristalica. de-mos narod.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. plemstvo. vladavine plemića. agsa kovčeg. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. arijski jezici svi indoevropski jezici. techne) mat. aritmetički (grč. aritmogrif (grč. arithmos. vlast) vladavina plemstva i naroda. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. arriere-ban) voj. nego običan čovek. Arijci (sskr. Arijevci. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. arijevci pl. arivist(a) (fr. na-pev. arijergarda (fr. aritmomanija (grč. suvoparan. aritmometar (grč. pošto je ubio Minotaura. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. neplodan. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. Irana sami sebe nazivali. agua) pretvaranje u Arijce. fig. mania ludilo) med. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. sušenje. fig. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. aritmus (grč. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. aristotelizam (grč. Arijci. a-. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. arithmos. suša. lutrije i dr. niz lukova na stubovima. aristolohika (grč. pere. pristalice i pobornici arija-nizma. pomogla Tezeju. love zvanja i položaje. relikvije i dr. arijevci. učenika Platonova. geometrijska sredina. veština računanja. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. med. aritmije (grč. agua. pesmica. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. sušan. bez ikakvih obzira. Ariman (pere. u novije doba. Ariadne) mit. ariditet (lat. aristos najbolji. prijatelj i član aristokratije. Arijevci (sskr. agua) pl. arhit. arithmos. aridus) suv. pevajući. aristokratija (grč. aristokratia) vladavina plemstva. laktaštvo. arija (ital. mit. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. sredstva koja pomažu porañanje. gurgur. arijanci pl. aridan (lat. nepravilno kretanje. aridura (nlat. nauka o brojevima. aritmologija (grč. . aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. locheia porañanje) pl. otuda: Arijadnin konac. fig. Aristoteles) fil. računski. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. progresija. anat. arithmos. mršavost. aridura) med. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. mršavljenje. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. aristarhski. rythmos takt) med. naročito kucanja bila. osiguranje života. arcade) l. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. ih. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. računaljka. arivizam (fr. arija) pl. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. arriere-garde) voj. neplodnost. arizacija (sskr. arriver postići) osobina onih koji. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). mršav. 2. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. način pevanja. zaštitno odeljenje. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. odstupnica. pr. aristodemokratija (grč. arijer-ban (fr. arithmos broj. ned. aristokratizam (grč. arythmia) nedostatak ravnomernosti. up. u vidu arije. nesklad-nost. pulsa. Aristarh (grč. deo čeone kosti (očna). slabost. sanduk) 1. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. jalov. arietta) muz. pre naše ere). plemićki stalež. spržen. melodija. arka (lat. nepravilnost.

nadutost. usiniti. najedanje. uraslost nokata u meso. aroma) miris. fig. 2. kol' arko (ital. 3. bezobzirnost. Arkadla. arlequinade) šala. npr. arrosement) zalivanje. gord. artiljeriju i dr. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. arktički (grč. seoski. u Španiji: oružana sila. razmetljiv. naduven. arrogantia) nadmenost. tajno sredstvo. armorale) knjiga sa grbovima. podmlañivanje itd. armadilja (šp. voj. osvežavanje. armija (lat. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. fig. bombama. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. agtee) 1. arma (lat. agta oružje. sever. pooštrena zapovest (ili naredba). arkapija (tur. trg. nadmen. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. nlat. arctius mandatum) prav. sopstvenik gusarske lañe. arktikos severni) Severno Ledeno More. podlivanje ulica. lat. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. gusar. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. zaobilazan. mali naoružan brod. fiz. kako se prave sredstva za ulepšavanje. arkosolij(um) (lat. fig. vrdalama. pozadi kuće. nao-ružati. arkcijus jus (lat. navodnjavati. arrodere. arogirati (lat. jela i dr. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. fig. Armida lit. arkeo izdržavaš) geol. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. armirati (lat. uzeti pod svoje. pesnici pastirske poezije. arkato (ital. naknadno plaćanje. „armija nezaposle-nih". nego iz avlije. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. doplatiti. armateur) mor. vojska. obasipanje vatrom. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. armare) voj. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. nepropisan put. arlecchino) lakrdijaš. arroser) zalivati. opre-miti. jačati. arrosage) zalivanje. prevrtljivost. doplaćivanje. nagrizanje kostiju. ohol. snažiti. aroma (grč. prevrtljivac. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. arrogare) usuditi se. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. muz. oružje. arctior citatio) prav. arogantan (lat. npr. arozman (fr. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. tenkove. trg. naročito carinski. bliže (ili: preče) pravo. grañ. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. arctura) med. arozaža (fr. e arktos Veliki Medved. bezobrazan. arcuatio) med. arkanist(a) (lat. armalis. »sena sposobna da zavede. gudalo. granatama. armater (fr. arkoza (grč. poza. stub podupirač. so!G agso) gudalom. god. fig. vrdanje. naoružanje. . potporni poluluk. metodski bombardovati. voj. oružati. arkadikćs) koji je iz Arkadije. arktura (lat. metodič-no bombardovanje. vazduhoplovstvo. ovlažavanje. arogancija (lat. nlat. arctius jus) prav. Arkañani (grč. arozija (lat. veliko mnoštvo. onaj koji se razume u grbove. sužavanje. prisvajati. poslao protiv Engleske). arktacija (nlat. armadilla) kor. armorist(a) (nlat. morski razbojnik. šaljivčina. arcanus tajanstven. arlekinada (fr. mor. arctatio) ned. agta) pl. arkanum (lat. lučni stub. nego su »siveli samo od službe u vojsci. polivanje. arrogans) nadut. „armija beskućnika" itd. drzak. agta oružje) pl. od srednjeg veka: porodični grb. armorial. armada) oprema. oholost. grañ. armorijal (fr. vinski cvet. arkcijus mandatum (lat. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. naoružan trgovački brod. fiz. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". stezanje nekog dela tela zavojem. muz. drskost. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. stanovnici Arkadije. armatura) voj. navodnjavanje njiva. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. krivl>enje kostiju u obliku luka. Arkadoi) pl. nepravilan. arcanus) tajni lek. armorale) poznavalac grbova. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. uobražen. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. lakrdi-ja. arkcior citacio (lat. armatura (lat. prevlačeći guda-lom. prisvojiti. lat. drznuti se. tj. snabdeti ratnom spremom. arrosio) med. arkuacija (lat. arozirati (fr. naknadno platiti. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. čovek koji često menja mišljenje. Velika Kola) astr. arcato) muz. oru-žana sila. polivati. armada (šp. fr. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. tj. sočna materija kod biljaka. potez gudalom. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. gusarska laña. mala ratna flota. povećanje nosivosti zida gvožñem. ratna sprema. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda).arkadski arkadski (grč. arkbutan (fr. arko (ital. arcus luk) nuz. naivan. arc-boutant) arh. pastirski. agso.. aromatizacija (grč. arlekin (ital. obasuti (ili: obasipati) vatrom. pravo prvenstva. prav. arktos (grč. idiličai. Pola. Arktik (grč. arcus luk.

arterijalitet. oksidisana krv. ars antiqua) stara umetnost. posle kojih dolaze kapi-lari. v. mirišljave materije. arsenik. arsevofagizam (grč. artefactum) veštački proiz-vod. aromatica) al. damar. zapaljenje arterija. lomljenje tona kao na harfi. arpeggiare) muz. ars. chorde žica prevara. arteriektazis. arseniti (grč. podrugljivo: tandrkati. arsentrioksid (As2O3). arterfa žila. u razlomljenim akordima. zaokruženje. jak) hen. bilo iz srca u ostale delove tela). nlat. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. arteriolae) pl. mirisan. nlat. arteriologija (grč. arterioekleroza (grč. arteria) med. arpihord. graphia) anat. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. gde je veoma rano bilo takvih bunara). harfica. artelj (rus. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). sklerćs krt. arsenikćn. agra. arterfa žila) koji se tiče arterije. naročito u morskim pristaništima. za-činjavati. artefakt (lat. v. premeravanje (ili: merenje) zemlje. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. prskanje) med. krvna žila. are silogistika (lat. bogatstvo u arterijama. spinet. začini. veština. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arterijalizacija (nlat. arostema (grč. nauka o arterijama. zaokrugljenje. arsenikćn) hem. ars mnemonica) veština pamćenja. svirati na harfu. arterijski (grč. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arpeñatura (ital. arteriografija (grč. aroma) namirisati. izražavanja . logfa) anat. ars) umetnost. grč. are angina (lat. slobodne umetnosti. arpaneta (itzl. up. arpeñirati (ital. artis umetnost) način umetničkog. ars longa. začiniti. arterfa. operativne otvaranje arterija. srez. struka) muz. proširenje. arteriostenoza (grč. muški porod. naročito knlževnog. arostija (grč. opis (ili: opisivanje) arterija. a život kratak. arsenijati (grč. arterfa. trovanja akutna i hronična. arpeggio) muz. arpeñato (ital. tvrd) med. posao. zaokruživanje. arostema.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. arsen muški. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. mala harfa. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. are mnemonika (nlat. arterijalitet (nlat. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arterialitas) fiziol. ludilo. artizam (lat. arrondissement) zaokrugljivanje. are longa. arterfa žila) anat. ono što je veštački napravljeno. sičan. aromatičan (grč. arpadžik (tur. sužavanje (ili: suženost) arterija. are (lat. sa začinom. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. tome sečenje) med. darsonvalizacija. kvart. arterfa. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. soli arse-nikove kiseline. eurys širok) med. arpikord (ital. arpanetta) muz. arsonvalisatio) v. proširenje arterija. najsitnije arterije. žeš. ars nova) nova umetnost. uvećanje. aromatika (grč. arterfa. arsenikćn) pl. arondismav (fr. kao na harfi. arsonvalizacija (nlat. niz razlomljenih akorada. vita brevis (lat. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. magacin za smeštaj ratne spreme. znak As. arpantaža (fr. prskanje arterije. artelB) radna zadruge. arostija. arterfa. slabost uma. are vova (lat. jak otrov. zaokrugljenost. arteriozitet. stenćs tesan) med. arrostema slabost) med. aroma. aroma) mirišljav. arpeño (ital. fiziol. v. arsenal. artes liberales (lat.9216. arteria. rexis kidanje. arteriozitet (nlat. jedinjenja su mu jako otrovna. arterialisatio) fiziol. arpeggiato) muz. v. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. tj. zanatlij-ska radna zajednica. artes liberales) pl. ektasis pomeranje) med. arterfa. arsena. arsenal (fr. arsenik (grč. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. zanat. arteritis (grč. lepe veštine. arteriotomija (grč. fig. redni broj 33. koji prijatno miriše. deo grada. arsen (grč. arpeggiatura) muz. arrostia) med. elemenat atomske mase 74. arsen muški. arterijska krv otvoreno crve na. arpihord (ital. arsenikćn) pl. arteriole (nlat. gone rañanje) rañanje muške dece. arterieurizma (grč. arpikord. arterija (grč. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. metnuti mirisa u nešto. vita brevis) umetnost je duga. arteriektazis (grč. arteriositas) fiziol. muz. arsenale) oružnika. ital. hem. bilo. muzički stil u XIV i XV v. arterioreksis (grč. arsenogonija (grč. arpentage) zemljomerstvo. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. phagein jesti) med.

artilleur) vojnik koji rukuje topom. glavočika sa cevastim cvetovima. zastarela reč. arch-egetes) voña. naročito antičku umetnost i nauku. glumac. vinovnik. lek). logos reč. zglobni. arthron. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. bog. izveštačen. artos. articulus zglob. odyne bol) med. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. artisan) zanatlija. zoon životinja) zool. artrokarcinom (grč. up. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. bog. krilo) zool. artralgija (grč. neuralgiji. zastareo. arun v.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. arheget (grč. arhaističan v. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. ruop gnoj) med. artikularni (lat.). pauke rakove i crve. azojski period. arhelogija (grč. tačka ugovora. up. anat. reči i slogove jasno. artropatija (grč. artizan (fr. artillerie. drevan. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. gnojenje zglobnih kostiju. artista. artiljerija (fr. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artificiozan (lat. artolatrija (grč. algos bol) med. archaios star. roba u trgovini. tj. artokarpi (grč. bol zgloba. opšte ime za kukce (insekte). iznositi nešto član po član. zglobobolja. tobdžija. umetnički. arthron. tome sečenje) med. arthron. arhaizirati (grč. čvor. veštak.(grč. emballo ubaciti. starinski. grapho pišem) opisivanje starina.ke. izgovarati. arundinosus) trskovit. prevremenoj arterio-sklerozi. arhaizam (grč. artos hleb. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. arheolog (grč. prepreden. arthron. veštački. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. prastari) star. liigv. trg. artrotomija (grč. artropoda (grč. paragraf. giht. gran. phagos) hlebojed. artikulirati (lat. zool. karkfnos rak) med. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). životinje sa zglobovima. poznavalac umetnosti. fosilni kič- . bol u zglobu. logia) početna nauka. arthros. priključenije (doživljaj) itd. arthron. archaios star. gonos) pl. arhejski (grč. igrač na konopcu (u cirkusu). preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. docnije: topovi. arheopteriks (grč. archakos) starinski. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. artropioza (grč. arhaičan. archaios star. zglobobolja. trganje u zglobovima. arhegonije (grč. kolence. uzglobljavati. da(va)ti arhaičan oblik. „igra reči". kompozicijom i dr. pro-či (drugi). harun. polza (korist). zapal>enje zglobova. artikulisati v. neprirodan. artroze (grč. bol zgloba. bogat trskom. artikulirati. osnovi nauke o čoveku. arthron. jedan po jedan. arthron) med. umetnuti) kec. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. artiste) umetnik. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. mekani otok zgloba. arundinozan (lat. archaios stari. veštak u jahanju. nameštanje iščašenih zglobova. artikulisati. drevan. poglavar. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. članak) članak. artilerac (fr. arthron zglob. arche početak. bol (ili: trganje) u zglobu. zglavkari. sastavni deo jednog spisa. topništvo. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. zglob. vot. artificijelan (lat. fig. nlat. artišoka (ital. glumac. archaios star. stvar. arche početak. archaios star. arthron. predmet. drevni. koji odista potiče iz starog vremena. artrozoa (grč. slik. articulare) uzglobiti. artrofima (grč. arheologija (grč. artofag (grč. trganje u zglobovima. odsek. arheopteriks. stilom. artos. arhajski period v. prastari) gram. arheografija (grč. artistički (fr. artificiosus) umetnički. šećernoj bolesti. artik(a)l (lat. artificialis) veštački. articiocco. napis. LIŠð. karpos plod) pl. veštački. fr. arhaičan. zglavak. arheornis v. otok) med. izneti. prastari. artro. archaios star. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. artritis (grč. artikulacija (lat. artrodinija (grč. hlebno drveće i hlebne bil. artichaut) vot. phyo stvaram) med. artremboleza (grč. jestastvo (priroda). artritizam (grč. articularis) zglobni. arthron) med. arthron zglob) med. lukav. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. poglavlje. pregib. kostobolji. član. obrastao trskom. pokretač. sastav tela koji je sklon gojaznosti. podćs noga) pl. artist(a) (ital. rak u zglobu. osnivač. operativno otvaranje zgloba. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. latreia poštovanje) služba za hleb. phima izraštaj. astmi i dr. artiljerac. pus. npr. arthon zglob. logos reč. pathos bol) med. arthron zglob. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. arhaičan (grč. gaji se kao veoma cenjeno povrće. zagnojavanje zglobova. artrofioza (grč. rod vojske naoružan topovima. oblik ili izraz. fr. pterix pero. zglavak. artistique) umetnički. articulatio) anat.

archi-pelagos more) ostrvlje. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. renesansnoj i barokno j arhitekturi). veština izrañivanja jednog naučnog sistema. setva) bog. neimarstvo. 4. pra-. arhiv(a) (lat. arhivist. veličine goluba.(grč. grañevinski stil. veoma. assis) 1. počinjem. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. arhivalije (nlat. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. neoštećeno (na tovarnim listovima). archo prednjačim. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. up. abiogeneza. lični lekar. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. arhimandrit (grč. rif. dokumenti. prvi služitelj jedne crkve. 3. prodor zadnjeg creva. prvak. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. spora sejanje. as. zametak) zool. u početku od pola kg bakra. archos čmar. način zidanja. arhimagija (grč. trešnja (plod i stablo). arhivar. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. arhitekt (grč. lat. prvosveštenik. episkopos) prvi vladika. spontano postanje života. podrugl>iv u govoru ili pisanju. archos. v. spisi ili akta. prazametak. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. 2. kod starih Rimljana: novac. archivolto glavni luk) vrh. archo početak. archetypon) v. arhitip. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. vrhovni sveštenik kod Jevreja. assez) kuz. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. assai. arhocela (grč. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. žučan. arhitrav. arhitrav (grč. službenik arhiva ili arhive. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. visoko sveštenstvo. archo. vrsta crnog luka. nadbiskup. arhihijerarhija (grč. archetypon prauzorak) prasli-ka. lat. arhivar (lat. a salve (ital. arhiblast (grč. archos voña. grč. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. e. alhimija. arhivolt (ital. architekton) grañevin-ska umetnost. archos čmar. spadnutost zadnjeg creva. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. zajedl>iv. archivista) v. 5. metričkim me-renjem. arhitekture (grč. vrlo. koji radi u arhivu. as (lat. gfgnomai stvaram) biol. arhijerej (grč. nauka o sistemu. arslama) bog. arche početak. archo. naročito u avijatici i raznim granama sporta. architektonikos) grañevinski. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. grañevinar-stvo. archivum) koji se tiče arhiva. školovan grañevinar. neimarstvo. arhitip (grč. arhitrab (grč. viši lekar. fig. arhidijeceza (grč.). archimandrites) starešina manastira. koji se tiče jednog naučnog sistema. arhiepiskopija (grč. archivum. mitropolit. prapismo. kele prosutost) med. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. arhoragija (grč. arhivist(a) (nlat. architekton.arhesporIJum 77 menjak. a salvo) trg. povel>e. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. arhetip. najjača karta. architec-tura) grañevinarska umetnost. sada potisnuta tzv. iatros lekar) prvi lekar. archos. poglavar. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. arhihijerarh (grč. arhiñakon (grč. arhont (grč. dvorski lekar. archos. najbolji u nekoj struci. archos. koji pripada arhivu. archon) vladalac. prauzor. koji se nalazi u arhivu. arhesporijum (grč. dobro očuvano. raspored i grañenje jedne grañevine. arhiepiskop (grč. arhi. prvi nad. arhitektonski (grč. rimskoj. grañevinarski. archeion vladino nadleštvo. pre n. prastvaranje. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. prosutost. archo prednjačim. a po drugim opet ptici. up. arhetip (grč. arhivski (lat. prapočetak. arhoptoza (grč. anorgakske materije. nadbiskupa. trabs greda) ar*. blastos klica. lat. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. tj. ptosis pad) med. aršin (tur. naročito: prvi otisak. . asai (ital. koji su često ukrašeni kipovima. i 640. arch-iereus) vladika. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. potiče iz preistorijskog doba. aršlama (tur.) arh. po izvesnim delovima sličan reptilijama. arhigonija (grč. arhilohijski (grč. dioikesis gazdin-stvo. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. prvosveštenik. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. Archilochos) poet. najmanja jedinica za merenje zlata. nauka o grañevinarstvu. original. fr. neimar. arhitrab. „kec" na francuskim kartama. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. arhitektonika (grč. izmeñu Grčke i Male Azije. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. episkop. arhipelag (grč. arsin) stara mera za dužinu: lakat. arhijater (grč.

assertio) tvrñenje. uspinjača. . u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. potvrdan. dakle. asebeia) bezbožnost. nasilje. površina pečenja i dr. fr. aservirati (lat. razvrat. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. tj. koji nema spola. prav.) ned. bolesnikove kože i dr. assertivus) v. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). assignans) onaj koji šalje novac. pri vršenju operacije. postojati sam sobom) samostalnost. sepsis trulež. asebija (grč. lat. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. dokazni. npr. amarus gorak) hen. asibilacija (nlat. sepsis) hem. primalac novca po uputnici ili nalogu. sudsko pomoćništvo.). asekurancija (nlat. assassinator) prav. aseverativan (lat. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. asekuracija (nlat. fil. a. asertorna zakletva prav. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. a-. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. assecurare) osigurati. assertorius) kojim se tvrdi. pristajanje uz koga. bez obeležja. mučko ubistvo. kora od hleba. aseitas. nlat. fil.bez. assecurantia) osiguranje. npr. aselgija (grč. aselgeia) razvratnost. pomoćnik sudijin. aseitet (nlat. a. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. asanzer (fr. čišćenje od zaraze. antiseptičan. sepsis trulež:. asertivan (nlat. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. u pohranu. doznaka. sačuvati. asignat (lat. asanirati (lat. asemičan (grč. assibilatio) gram. securus bezbedan. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. u nekom gradu. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. zvanično tvrñenje da je neko slobodan.asamar 78 asignatar asamar (lat. kraju (ili državi). ad-. asemija (grč.ne. assecuratio) v. assessoratum) prisuditelj-stvo. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). a-. aseptičan (grč. ostavljanje u pohranu. a se esse biti tj. nesposobnost razumevanja znakova. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. zeta znak) ned. sanus zdrav. asekurancija. assibilare) gram. asasinator (nlat. pohotljivost. aservacija (lat. tvrdnja. aseksualizacija (grč. udva-ranje. oleum ulje) hen. isušivanja podvodnih mesta itd. asentacija (lat. up. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. a-septikos) koji nije sklon truljenju. primanje nečega kao istinitog. nalog. pohrana. fr. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. asseverare dokazivati) potvrdan.bez. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. nlat. pomoćnik starešine nadleštva. smrti i sl. protiv požara. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. aseksualan (grč. one koja se polaže pre davanja iskaza). assentatio) laskanje. asekurant (nlat. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. dokazivanje. asepsija (grč. assensio) odobravanje. asekurirati (lat. asacija (nlat. sanus. asservare) čuvati. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". isušenje moč-varnih mesta itd. aservat (lat. pohraniti. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. koji je bez oznake. assignatus) lice na koje glasi uputnica. nepriznavanje bogova. asignatar (nlat. bez ikakvog podsticaja spolja. sexualisa-tio) uništenje. koji nema zaraznih klica. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asanacija (lat. aseptol (grč. aseptin (grč. bez pratioca. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. aseveracija (lat. asertoran (lat.. assecurans) osiguravač. up. assassinatum) prav. asesorat (nlat. aseleničan (grč. up. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. zvanje pomoćnog sudije. obezbediti. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asertoran. a-. kraju. assus pečen. asemos) koji nema znaka. doznačilac. asasinat (nlat. sexus spol) bespolan. a. npr. umorstvo. asenzija (lat. bezverstvo. asservare) čuvanje. asesor (lat. assecuratus) osiguranik. za-klinjanje u nešto. ascenseur) dizalica. npr. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. lift. kastracija. asibilirati (lat. problematičan. asekurat (nlat. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. asignant (lat. bez trabanta. pozdravl>avanje naselja. a-selenos) bez Meseca. asercija (lat. ulagivačko odobravanje. apodiktičan). asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. unutarnjem nagonu. asesura. ascenzor. lat.

asimetričan koji nema simetrije. licemerstvo. i sa jambom na završetku. iz koga se ne može izvesti zaključak. sympatheia) nenaklonjenost. assimilatio) izjednačenje. asistolija (grč. . pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. uputni-ca. zaista. asket(a) (grč. bogougodnih spisa. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). napad. psih. a-. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. bubine. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. nedostatak veze u rečenicama. asistent (lat. nejednovremen. prisustvovati čemu. vrednoća. asimpatija (grč. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. jednačiti. fiziol. isti. asyndesia) nevezanost. asimulacija (lat. ital. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. asitia nejedenje. pritvorstvo. prisustvo glista u stolici. a-. primiti u se. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. asketika (grč. tur. assignatura) v. asimilirati (lat. gladovanje) post. asindetičan (grč. assignatio) d oznaka. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. pomagač uopšte. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. prilagoditi. ua. jednačenje glasova (po zvučnosti. isposništvo. revnost. a-. asignirati (lat. čeličenje. — (ali) Slušale je momče čobanine. asketski (grč. istrajnost. nestezanje srca. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. systole skupljanje. neskladnost. askeo) učenje o askezi. syllogismos posredni zaključak) log. nesrazme-ran. ili izmeñu članova jedne rečenice. asimfoničan. asjeraža (fr. nejednak. asiduitet (lat. asli. neskladan. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. assalto) napad. ali se nikad ne dodiruju. assistentia) pomaganje. asklepijadski stih četr. zood. gram. pokajnik. asimfonija (grč. asjeracija (fr. nespojenost) ret. potpora. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. gran. moguće. a-. bez svezica. assiduitas) tačnost. primati u se. preobratiti hranu u organ-sku materiju. nalog za isplatu. u početku sa trohejom ili spondejom. askaride (grč. asignatura (nlat. asketos) isposnički. pokajniš-tvo. symptotos koji se ne poklapa) mat. asimptotičan (grč. nejedna-kost.: „Misli mlada. chronos vreme) neistovremen. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. pomoćnik. trudoljubivost. izjednačavati. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. asketizam (grč. neješnost. asindet(on). asignacija (lat. pomoć. a-. npr. askaris) pl.asignatura 79 asinhroaičan (grč. asistencija (nlat. asistirati (lat. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. nedostatak hrane. mestu ili načinu tvorbe). ash) pravi. asignacija. juriš. symphonia) nesklad. asimilirati. a. asketičar (grč. vrsta klasičnog stiha. detinje gliste. postojanost. doista. asilogističan (grč. asklepijadska strofe četr. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. a-. a-. nedostatak volje za jelom. neravnomernost. udarac u dvoboju. prilagoñava-ti. asimilovati v. bez sveza. nedovoljno saosećanje. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. (da) niko je ne čuje. marljivost. syn sa. asker (tur. verovatno. asli (arap. npr. assistere) pomagati nekome u poslu. pr. nemanje saučešća prema kome ili čemu. asimetrija (grč. nepoklopljiv. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. asindet(on) (grč. supši. asitija (grč. jezik. asketes) isposnik.ne. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". askariodoza (grč. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). acieration) pretvaranje u čelik. neskladnost. nevezanost. a-. askeza (grč. upravo. stezanje) ned. dela. asimptota (grč. assimulatio) pretvaranje. askeo) pisac pobožnih. asimilacija (lat. a-syndeton) pong. pokajnički. bogougodan. neistodo-ban. prisustvo. vojnik. fiziol. vrsta vežbe u mačevanju. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). aso (fr. askaris) med. asker) vojska. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. izjednačavanje. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). assimilare) izjednačiti. assaut. asilabija (grč. asindezija (grč. askesis) isposništvo. pratiti nekoga. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. vaspitni.

aspiracija (lat. knjiga). fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). aspermija (grč. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. asomnija (grč. težiti za nečim. aspirata (lat. surovost. nepotpun slik. asocijalnost (grč. usisavanje. assonantia) post. grubost. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. hladetina. gasa ili tečnosti. asparagus) bog. asperitet (lat. samoglasničko podudaranje. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. med. assonantia) v. aspic) kup. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. neotesa-nost. asotija (grč. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. oštrokonña. nazeba i sl. a-. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. kada se pojavi. zla i opaka žena. gram. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. aspi's. pojava. astatičan (grč. rod biljaka iz fam. nepostojan) koji nema pravca. usisaljka. para. associare združiti. lat. izgovaranje s hukom. aspida (grč. s dahom. a-. asocijacija (nlat. bacakanje teškog bolesnika. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. špargla. aspirin farm. a. somnus san) med. aspik (fr. associe) drug (ili: ortak) u poslu. bog. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. nesanica. usisač. slično zvučati. aspirare) tražiti nešto. vezivanje. čežnja. žel>a za nečim. lat. Convallariaceae. koji ne može da izlučuje seme. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). člana. aspermatizam. neravnina. fig. asosje (fr. v. činovnički pripravnik. onaj koji teži za nečim (položajem. astatos nestalan. asperitas) hrapavost. ventilator. biranje. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . izazove u svesti i neku drugu. uortačiti se. odabiranje. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. strana nečega. guja otrovni-ca. aspermizam. suglasnici s dahom. zbirka razne robe iste vrste (npr. sisanje. asocijalan (grč. astr. asoti'a) razvratnost. fig. aspergiloza med. u organizmu ljudi i životinja. koji izaziva gañenje. odabrati stvari jedne prema drugima. asocijativan (nlat. aspermizam (grč. spojiti. associare) pridružiti. tajni ortak. udi-sanje. asparagus (lat. zvanjem). asodična groznica groznica sa povraćanjem. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. associatio) udruživanje. aspermatizam (grč. egipatska naočarka. krutost. koji nema semena. asonavca (nlat. aspermičan (grč. zadrugara. fil. aspek(a)t (lat. opre-miti. lat. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. associe en commandite) trg. asortiman (fr.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. koji nadovezuje na nešto. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. asocirati (lat. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. aspra (grč. aspiratio) gram. usisavati. as-6des koji oseća gañenje.) ned. udružiti. biljka sa hrapavim lišćem. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. a-.) v. astateo. pust život. \ asonancija (nlat. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. sperma seme) med. socialis) nedruževan. aspirator (lat. razvrat. muz. astakos rak. reumatizma. nepostojanost. dobro znamenje. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. astasia) nemir. aspirata se. vezati. up.ne. udisati. aspergioloza (lat. asortisaža (fr. društvo. aspermos) med. assortissage) trg. primiti za ortaka. ase prezasićenost) med. astazija (grč. v. aspermičan. bunilo. uvlačiti u sebe. nedruštven. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. bez odreñene orijentacije. spajanje. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. aspirans) kandidat. asolirati (fr. rospija. gram. asperifolia) pl. aspermatičan (grč. tvrdoća. izgovarati iz grla. aspermizam. aspirirati (lat. pihtije. aspectus) izgled. asosje an komandit (fr. muz. astatične igle fiz. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. asocirati se združiti se. aspirant (lat. aspidos) zool. s hakom. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. a-somatos) bestelesan. asonanca. littera) pl. raskalašnost. gledište. asperifolmja (nlat. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. aspergillus) med.) med. asonirati (lat. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. asortirati (fr. oporost. ima ih više vrsta. up. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. asomatičan (grč. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. vid. astakolit (grč. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. težnja. udruženje. uvlačenje u sebe. sa dahom.

a. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. drugo. grapho pišem) opisivanje gradova. slabost vida. zadevanje. grč. sipnja. asteroidan (grč. asthenes. aster zvezda) fiz. ipak kaže. oronu-lost. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. stigma. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. astrobolismćs. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. nauka o asteničnim bolestima. astrafobija (grč. astragalos) kocka. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. sunčanica. zvezdano nebo. astrum zvezda. oronuo. a.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. astenologija (grč. astralna svetlost. tuga. teško i kratko disanje u nastupima. asteričan (grč. asteroidi (grč. asty grad. npr. tj. slabost. up. sjajan. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. asteismos utančan. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). ned. med. aster zvezda. astralis) koji se tiče zvezda. asteriskus (grč. astr. slab. up. astron sazvežñe. astigmatizam (grč. ret. astenija (grč. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju.ne. zvezdast. u obliku zvezde. grupa zvezda. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). nauka o uzrocima u lečenju slabosti. u srednjem veku: pali anñeli. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. astralni (lat. astmatičan. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. astragalizam (grč. zvezdana svetlost. asthenes. oblika zvezde. npr. aster. eidos oblik. astinomi)a (grč. obruč. stigma bocka. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. eterično telo čoveka. phobos strah) med. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. asty grad. telo bez zemaljskih. Palas. 6 Leksikon . koji potiče od zvezda. nadzor nad kućama. astenopija (grč. astro. astilon (grč. služi za pravljenje raznih ukrasa. kockanje. alat. asteizam (grč. grč. npr. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. zadirki-vanje. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. astenomakrobiotika (grč. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. lako zama-ranje očiju. vrh. želudačnog). grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. zvezdan. slabija no na ostalom nebu. uprava grada. asterizma (grč. gledam) med. fini ton u ophoñenju. uglañene radnja. makros dug. a. steničan afekt. telesnih osobina. izbegavanje vojne obaveze.ne. a-. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. astralit (lat. Astrea. asterizam (lat. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. nemoć. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma.(grč. zemlje i pakla. zaptivanje. orao vidim. astrogeodezija (grč. asteroeis) zvezdast. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. zvezda. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. Ceres. astheneia nemoć.) geol. po učenju okultizma. grañevina bez stubova. astigrafija (grč. astralni svet. posle svakog bacanja kocaka. asthma) sipljivac. asty grad) velikovaroško ponašanje. astragalos kocka. uticaji. udar sunčanice. skočna kost. asteroeides) zvezdolik. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. vid) pl. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. astragal (grč. asteničan (grč. svet zvezda. tačka) fiz. astratija (grč. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. slab vid. zvezdani. usled interferencija svetlosti. duhovit govor.). astrobolizam (grč. psih. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. stylos stub) vrh. zvezdani. aetigmatičai (grč. pun zvezda. astralno telo. koji potiče od zvezda. preterano velik strah od groma ili grmljavine. Vesta i dr. astmatičar (grč. srčanog. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba.) igra kockom. osobina nekih vrsta liskuna koje. asterismus. astheneia slabost) med. astma (grč. gležnjača. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. geodezija. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. astralni duhovi. astragal omanti ja (grč. logia nauka) ned. plane-toidi. nomos zakon) upravljanje gradom. male. piljak. Juno. dosetljiv govor. astron. astenična groznica živčane groznica. asthenes) nemoćan. koji potiče od slabosti. smrt ili obamrlost od udara munje.. supr. aster) sazvežñe. v. asthma) med. npr. duše umrlih. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu.ne.

phos. photćs svetlost. astrolog (grč. npr. astron. phytcn) zool. photćs. druga (minor) premisa u silogizmu. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. slomiti (volju. assumere) preuzeti. astrum (lat. slik. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. glas). karakter) ukrotiti. astron. surdus gluv) zaglušiti. astrolabijum (grč. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. primanje duše na nebo. okretnim. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. nćmos. astrograf (grč. rasrditi se. gnosis spoznaja. asumpsit (lat. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. zvezdočatac. obaviti kakav posao i sl. azota i sumpora. astron. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. assumptio. razumeti. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. Ifthos kamen) zvezdast kamen. ret. asura (tur. up. asfalt (grč. lat. astronom (grč. položaja planeta. asumirati (lat. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. astrodiktikum (grč. okamenotina u obliku zvezde. astronautika (grč. astrometrija (grč. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. astron. a-. astrum. paklina. astron. prav. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. načiniti popustljivim. astron. astro. itd. astron.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. zvezdozna-nac. tj. astroteologija (grč. morska zvezda slična biljni. uzeti k sebi. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. assumpsit) primio je na sebe. hasir) prostirač od rogoza. astro. thećs bog. asphaltos) hem. astrofičan (grč. metron mera) zvezdomer. upotrebljava se za astrognozija (grč. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astron) zvezda. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. Sunčanih pega itd. astrolit (grč. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. vrlo velik. podelu na sazvežñe i nazive. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. astrofotografija (grč. hasimak) žestiti se. astrofit (grč. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astron. podneblje. astrolatrija (grč. naročito astrofotografijom. tj. labi's držak. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. primiti odgovornost. astron. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. astrografija (grč. grč. grapho) opisivanje zvezda. astrosofija (grč. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. onaj koji se bavi astrotozijom. astronomia. astron. astrologija (grč. fig.500. pomešan sa krečnjakom. ogroman. assourdir. aetronomija. meteorolo-gia. sik itur ad astra (lat. phos. asurdirati (fr. 149. astroskopija (grč. aetronomija (grč. uzimanje. astroskop (grč. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. uzeti na sebe. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. neku misao.) veština posmatranja zvezda. dan smrti nekog svetitelja. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astro. astron. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. up. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astron. astrofizika (grč. nemein upravljati. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda.000 km.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. assumtio) primanje. asuplirati (fr. zakon) nauka o kretanjima. služba zvezdama. astronomski (grč. astromavtija (grč. kometa. fil. astrometeorologija (grč. poznavanje) poznavanje zvezda. astron. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. zeml>ina smola. srditi se. asumiti (tur. do časti. astron. asumcija (lat. astrometar (grč. shvatiti. astrofizika. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astrognost (grč. astron. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astron. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. v.) v kosmonautika. astro. veličini nebeskih tela. astrofotometrija (grč. umeriti. dati blaži karakter. fil. assouplir) učiniti gipkim. tj. ublažiti (svetlost. slave (Vergil). glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje.

dodeliti na rad. nem. fig. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. ataraksija (grč. attelage) zaprega. odan čovek. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. udariti na nekoga. a tempera (ital. naviknuti se na nešto. boginja rata. zaprežni pribor. kozački harambaša. navaliti. mat. prema prilikama. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. udar. umeravati. ataširati (fr. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). u novije doba i kao naslov književnih časopisa. uzlazak. neizmerno bogatstvo koje je. koji je u dubokoj nesvestici. atemporirati se (lat. attemptare napasti. nemanje dece. a-. atanatizam. juriš. asfiksija (grč. up. utišati. atelje (fr. asciji (grč. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). Vaznesenje Hristovo. ateknija (grč. atalsko blago ogromno. atanazija (grč. astr. attentatum od attentare. pre naše ere. prav. spopasti. ra-stenje. uzlazna linija srodstva. ataraxia) fil. ateizam (grč. po legendi nikla iz njegove glave. napadati. viša škola. tj. ataše (fr. athanasfa) besmrtnost. zločinački napadaj. athanasfa besmrtnost) v. uzlaženje nebeskog tela. primamiti. atanatologija (grč. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. polet. Ateneum (lat. otuda: učeno društvo. spopadati. neuredan. zavoleti nešto. neurednost u toku bolesti. atavus napredak) sličnost sa precima. trbušna vodena bolest. ataman-v. naročito konjice. atavistički (lat. kod vojske. atentat (lat. obično u činu pukovnika. atanizam. skia senka) št. nagrizati. 133. ataxia) med. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. astr. lekara i dr. napasti. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke.sphyktos) ned. attaccare. kći Zevsova. necelishodnost. u pravi čas. suprotno: des-cendenti. ataksija (grč. ataumazija (grč. geogr. asanzer. atemperirati (lat. uzilaže-nje. ateist(a) (grč. neumrlost. . a tempo). ravnodušnost. vajara. fiz. najviši stepen nesvestice. nosos. atelaža (fr. Athena) mit. onaj koji ne veruje u postojanje boga. duševni mir. utišavati. nekog poslanstva. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. najedati. uzlazak. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. fig. a-. drhtanje. pradedovi. ascendentia) prava. naročito ženskih. sphyxis bilo) med. prilagoñavati se duhu vremena. neposredno veži. imanje ili čast nekoga. brak bez poroda. asfaltirati (grč. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). ataktična groznica. ascenzija (lat. askos koža) ned. atavistika (lat. a-thanatos besmrtan. attemperare) umeriti. vreñati. topovski pribor. atakirati (fr. atheos bezbožan) bezbožnik. pokušati) protivpravan napad na život. atanizam (grč. osloboñenje od poreza i državnih nameta. preci kao rodi-tell. atelier) umetnikova soba za rad. attache) na rad dodeljeni službe-nik. obamro. a. penjanje. po staroitalijanskom načinu. „besenča-ni". zaštitnica umetnosti i veština. napad neke bolesti. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. atanatizam (grč. nasleñe. tačno po taktu. duševno spokojstvo. osobina predaka. ascensio) penjanje. privrženik. voj. zločin. muz. ataka (ital. med. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. attacher) pridati. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. npr. ustati otvoreno protiv koga. npr. ascendenti (lat. radionica slikara. obamrlost.asfaltirati 83 ataman (rus. penjanje igrača na konopac. attacca) kuz. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. a-taktos) neureñen. up. napredovanje. ascendentes) pl. ateleia) besvrhnost. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. napadati. uzdizanje. Atena (grč. zaštitnica junaka i gradova. thaumazo čudim se. napadanje. a tempera) slikati vodenom bojom. a-. ascendencija (nlat. nepravilnost. ascenzor (lat. a tempore) upravljati se prema vremenu. a tempo (ital. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. atheos bezbožan) bezbožnost. naročito grada Atene (Atine). med. navala. ascensor) v. (kod Rimljana: Minerva). polumrtav. bezbožništvo. ascites (grč. atambija (grč. atavizam (lat. nadmoćnost. athambfa) neplašljivost. divim se) nečuñenje ničemu. atelija (grč. besciljnost. ublažavati. penjanje. stanje bez strasti. boginja. pretežnost. nepravilan. hetman. attaquer) napasti. at) konj. ublažiti. ataktičan (grč. amovi. dedovi. askites tj. srodnici po uzlaznoj liniji. (fr. attaque) voj. neiznenañenje. neustrašivost. atak. asfiktičan (grč. napad. at (tur. Spasovdan.

koji pripada planini Atlasu. atlas (grč. overi-ti. neumešan. a-theoretes) koji ne zna. plivanje. neve-štost. skakanje i dr. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. proglašenje nevažećim. atest. veoma snažan. titan koji. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. atentator (nlat. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. svedodžba. trg. duša sveta. potvrñivanje. Atlas) ark. a gesta t. nepravilan. atehnikos) neiskusan. lišiti koga grañanskih prava. atimirati (grč. stva. attentata crimina) pl. pravo ja. attitudine). po verovanju starih Grka. u indijskoj fil. princip sveta. po Platonu. Africi. aeroplanom ili balonom na zemlju. pristati. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". attestatum) v. Atlas) mit. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. velik i snažan. Atlas) geogr. napadati. atletske igreboračke igre. aterisaža (fr. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. pršljen-nosač. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. prvi vrat-ni pršljen. atehnija (grč. atmijatrija. atlanticus) gorostasan. mesto pristajanja. nespretnost (npr. mor. laka atletika trčanje. nevešt. hodanje. aticizam (grč. u baletu: stav na jednoj nozi. v. duhovit. atman (ind. divov-ski. ležalo u Atlantskom okeanu. atlotet (grč. atmidijatrika (grč. tanan. attestari) potvrditi. atterrissage) avij. thermaino) fiz. atestirati (lat. a-. attique) ark. atterir) avij. Atlantik ' (eng. atmidijatrija (grč. atest (lat. fr. veoma jak i lepo razvijen čovek. atticus) svojstven atičkom duhu. atimija (grč. obali. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. položaj. ateraža (fr. atehnfa) neumešnost. priploviti obali. v. »tipičan (grč. ne popggovati. nespretan. atentata krimina (lat. planina u severozapadnoj Africi. posvedočiti.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atestat (nlat. atmis. potvrdu. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. nevičan čemu. ital. . pristanište. nazvan po džinu Atlasu koji. uverenje. ponašanje. naročito na olimpijskim i drugim igrama. atterage) mor. neupućen. pristajanje. aterirati (fr. Atlantic) Atlantski okean. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. atipija (grč. attica. tj. uverenje. svedodžba. atentirati (lat. atlantski (lat. fig. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. Atlas. atehničan (grč. ia-treia lečenje) med. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta.) neuredan. v. teramnos tvrd) med. uzor) med. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. nasrnuti na tuñe pravo. sime. spuštanje avionom. zapadnoafrički. attestari posvedočiti) pismena potvrda. adijater-man.: duša. uverenje. jednog lekara). sletanje. pa potonulo u more. teška atletika rvanje. dosetljiv. poništavanje. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. držanje tela. attestatio) overavanje. pesničenje. koje su mnogo negovali još i stari Grci. sjajna svilena tkanina. ukidanje. bacanje. atički (lat. Atlant (grč. atička so duhovit i fini način izražavanja. životni dah. koji odstupa od utvrñenog obrasca. poništaj. čovek koji se bavi atle-tikom. atlanti (grč. prav. borac. izdati svedodžbu. attikismos) atički način govora. napasti. pismena potvrda. stav. mor. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. čast ili imovinu nekoga. a-. prezirati. oko 9000 godina pre njega. otuda koji pripada Zap. lepo i pravilno razvijen. duša. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). atika (nlat. spustiti se avionom. pokušani ali neizvršeni zločini. atička duhovitost i dosetljivost. izvršiti zločinački pokušaj. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). atletika (grč. athetesis) odbacivanje. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. atmijatrija. geogr. svedočanstvo. aeroplanom ili balonom na zemlju. atman) dah. atletski (grč. pristan. atlete (grč. typos oblik. teško varenje hrane. v. uglañen. znat. priterati zemlji. attitude. a-. priteri-vanje obali. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. Atlas) mit. atmidometar (grč. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. aterman (grč. Atlas (grč. Atlantida (grč. po grčkoj mitologiji.) med. rñava probava. dizanje tereta i natezanje konopca. atestacija (lat. ateoretičan (grč. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. koji ima osobine jednog atlete. nepravilnost u razvoju neke bolesti. rvač. athletike) skup viteških narodnih igara. ateramnija (grč. ateteza (grč. atmidos para. atmis.

atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). pristalica atomizma. atmosferografija (grč. atomvolum (grč. atmosphaerilia) pl. atmidijatrija.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atocija. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. tj.) fil. ato di kaden-ca (ital. attractivus) privlačan. atmosferilije (nlat.) kol. atomistika (grč. atopos) koji nije na pravom mestu. atraktoran (nlat. neotrovan.) bezglasan. atmosfera (grč. mlitavost. v. sphaira. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. pojava. med. hevisajd. nauka o atomima. čin. at-mijatrika. niska ostrvca. nlat. slab. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atonija (grč. primamljiv. atomski (grč. uspavlji-vanje. atraktibilan (nlat. atomos. atomos.000 km debljine. logia) nauka o atmosferskim pojavama. odnos atomske težine prema gustoći. atmometar (grč. atonifikacija (grč. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. atoksičan (grč. atom (grč. atomistika. slabost tela. atmis. jezgro ima isto tako složen sistem. lečenje pomoću pare. atmidometar. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. kukavičluk.) koji se tiče atoma. malaksao. iatreia lečenje) ned. atocija (grč. atmos.) filozof. ono se sastoji iz progona i neutrona. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. attractorius) privlačan. o pretvaranju vode u paru. troposfera. gram. atmos. volumen zapremine) fiz. up. fig. sneg. fenilhinolin-karbonska kiselina. fig. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). najsitniji delić nečega. atra tamna. bojažljivost. atmis. neobičan. koja su postala usled naslojavanja korala. mlitav. lečenje inhalacijom. attractibilis) privlačljiv. atokija. atopičan (grč. logia) fiz. sphaira lopta) vazdušni omotač. a-. parnih kupatila. najmanji delić hem. crna. malaksalost. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atofai hedg. što iznosi oko 1. klonuo. nenaglašenost. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova.) fig. atom. atonos olabavljen. rasparčava™. privlačnost. veoma sitan. atopia) nepristojnost. atomologija. metron mera) v.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. naročito komada za pevanje. atmos. v. elektricitet. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. deutrona. atmologija (grč. padavine: kiša. klonulost. žutica. skopeo gledam) v. gram. atocije (nlat. sphaira. prstenastog oblika. ato (ital. fiz. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). attractibilitas) privlačljivost. elementa za koji se. fig. čep. atomologija (grč. jalov) med. supr. atonia) bezglasnost. atmosferski elektricitet v. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atraktivan (nlat. up. a u praksi te dve atmosfera znače isto. 2. agonija (grč. atmosferski (grč. atrabilitas) med. atmos. lat. sve do početka XX veka. nenaglašena reč.) fig. atmidoskop (grč. atomos nedeljiv) 1. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. stratosfera. atrabilitet (lat. up. a-tokos koji ne raña. atoli (mal. lat. atraktibilitet (nlat. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. omlitavljenje. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. up. nedeljiv. protivrečnost. fiz. atonon (grč. logia) nauka o isparavanju.: repulzivan. umoran. atocia) pl. atmos. atokos) ned. atomizam (grč. mislilo da je nedeljiv. atoničan (grč. atmijatrija (grč. grad itd. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. veoma sićušna stvar. žućkasti kristali gorka ukusa. alfa-čestica. nepriličnost. atom. atto) poz. primamljivost. atomizirati (grč. facere činiti) med. reumatizma i dr. primamljiv. atmosferologija (grč. atonon) gram. atolmia) strašljivost. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. neplodnost. atomističar (grč. neutrona i dr. kadencom. razdvajanje u sitne delove. neplodan. agonija (grč. nepriličan. razdvajati u sitne delove.033 kg na 1 st .) fiz. up. atomska masa fiz. atto di cadenza) muz. atmidometar. nenaglašen. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. nesposobnost rañanja. završetak muzičkog komada. atolmija (grč. atmos. atomizacija (grč. bilis žuč. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. rasparčavanje.

tumač znamenja. privlačan predmet. atrotomija (grč. umnožavanje. atribucija (lat. avgust. augirati. kralj u Elidi. n. u kojoj je bilo 3. surovost. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. attributivus) koji se odnosi na atribut. augmentare) umnožiti. koji se ne koleba. pogañač. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. augnt (grč. umnožavanje. augmentacija (lat. auguralan (lat. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. arthron zglob. kurjača. auguralan. strogost. pogoršanje bolesti. očnih i spazmodičnih oboljenja). attrahere) privlačiti. dodatak. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. sastoji se iz silicija. nedostatak kose. augere) v. melemi (npr. augur. atributivan (nlat. dodavati. bitna. kopnjenje. neustrašivost) mirnoća. atribut (lat. pre n. predskazi-vanje. gatar. čvrstina. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. uzajamno privlačenje. prorok. ne uzrujavam se. augirati (lat. ojedenost kože. umnožavati. atrij(-um) (nlat. med. Her-kulo očistio za jedan dan. čiju je štalu. piroksen. gvožña i kreča. vinika (veoma otrovna biljka). atrezija (grč. pojačavati. fig. predskazivački. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. predmetak pomoću koga se. srčano pret-komorje. pojačanje. otok) med. a-. auge sjaj. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. nepomičan. med. pravo. atrahirati (lat.) koji nema kose.ne. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. nedostatak prirodnog otvora. npr. fr. mršavost) usled slabe ishrane. dlaka. zove se i tirkiz. kataralnih. atremeo ne dršćem. tresis bušenje) med. suv. e. primamljivati. Augije (grč. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. mesec žetve. predznaci (ili: vesnici) smrti. augmentativ (nlat. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. sasušivanje. pod adh-. kućetina. (za razliku od deminutiva. bledozelen dragi kamen. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. augmentum) povećanje. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. počasno ime rimskih careva. trenje. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. auguriozan (nlat. predsrñe. bezdlačan. nepokretan. gram. cacynieH. dodatak. prividno kajanje. atrofima (grč. a-. attrahentia) med. oznaka. kod grčkih i staroindijskih glagola. kosa) med. Augeias) mit. a-. augmentatio) umnoženje. augmentirati (lat. dvorana za primanje posetilaca. a. prednji deo hrama. broju i graji ptica. — 14. zabava. thrix dlaka. dodavanje. mršav. predznak. znamenje. bezdlačnost. . up. stvar koja privlači. velebilje. odlučnost. attritio) med. 31. cenu. attribuere pridava-ti. mir. dlaka. tome sečenje) med. naslućivati. atro-fija kod odojčadi. 2.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. mekani otok zgloba. atropos neotklonjiv. augment (lat. trepho hranim) med.). strahota. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. atremia nepokretnost. predskazivač. predskazivati. slutiti. prirapggaj. neumitan) vot. konjić). augur (lat.: repulzija. nemilost. med. povećava™. atrihičan (grč. augurij(-um) (lat. ojedanje. atremograf (grč. atropa (grč. augmentirati. tih. up. povećanje. atremes koji ne dršće. auguriozan. up. trajna osobina nečega. mir. loviti ca. auguralis. atrium mortis) predsoblje smrti. augmentativum) gram. kakvo ća. atropos) hem.: kontricija). augural) proročki. atrofija. volina itd. koja izvlače gnoj). supr. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. magne-zija. attributum. atrepsija (grč. ath. atrocitas) grozota. pojačavanje. obrazuju prošla vremena. sredstva za izvlačenje. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. up. po Spinozi). atronin (grč. svire-post. zrak) min. augurirati (lat. operativne otvaranje zgloba. atremija (grč. astmatič-nih. auguriosus) v. atremičan (grč. trophe hrana) zakržljao. augustus uzvišen) 1. uvećanje. phyma izraštaj. slab. miran) miran. povećati. fil. privlačna sila. pouzdanost. atrahencije (lat. povišavati. užas. atrocitet (lat. atrijum mortis (lat. arthron zglob. kolovoz. sušenje. beladona. e. atrofičav (grč. npr. zanimljivost. attractio privlačenje) privlačnost. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. paskvica. uvećavanje. dodati. znamenitost. obeležje. osmi mesec u godini. atrihija (grč.v. pripisivati) svojstvo. npr. august (lat. nadležnost. gram.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. znak. atrofija (grč. pojačati. atricija (lat. koji vrši službu atributa.

aura popularis) naklonost svetine (nestalna). slušati. auxiliaris) pomoćni. carski. smelo. auratura) pozlata. velika slušaonica. auctor delicti) prav. slušni. unca. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. učenje o milosti sledbenika sv. auletika (grč. auletes) svirač u frulu. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. grč. autor. zborio mesto. ounce) v. auditivni tip psih. vojni sudija. smelost.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. javnim nadmetanjem. frulaš. prav. hrabro. audire čuti. kad čovek normalno čuje. auktoritate kuratoris (lat. auraran (lat. grč. predvorje. auktoritativan (nlat. augustinijanizam teol. augustus) svet. aurum zlato. audijencija (lat. auditio) čuvenje. mutus nem) ned.) muz. tj. aula dvor. aulet (grč. opernog pevača. aula) dvorište. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. auditor slušalac. govorničko preuveličavanje i preterivanje. aura vitalis) životna snaga. auditus (lat. nuz. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. auxsesis) ret. augustus (lat. audacem forturia juvat) poet. laskanje. audire čuti. auctor) v. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. proba glumca. auditus sluh) slušno čulo. audiometar (lat. ročište. auxano umnožavam. dvorski život i običaji. pregalaštvo. auleum) prostirka. aukcija (lat. množenje) biol. aukseza (grč. auctionis lege) putem javne prodaje. metron mera) med. audijatur et altera pare (lat. dvornice) dvorjan-stvo. veličanstven (pridev rimskih cezara). auns (eng. aulodija (grč. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. licitacija. aukcionirati (lat. auctio) trg. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. naročito pozorišta. a uso) trg. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). autoritativan. auksin (grč. slušalica za gluve. slušaoci. pomažući. protivna strana. ko sme taj i uspeva. aukcionator (nlat. audion (lat. uzvišen. auditorium) slušaonica. svirača i dr. probio sviranje. sudnica. auktor (lat. hrabrome pomaže sreća. up. slušalac. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. nauka o pevanju uz pratnju frule. redovnom roku. audacem fortuna juvat (lat. životni dah. audiometrija (lat. porast (ili: napredovanje) bolesti. pozlaći-vanje. auleo sviram u frulu. čulo sluha. auctoritate curatoris) prav. prestupa. med. aulizam (lat. auksanomstar (grč. aulos frula. audientia) zvaničan prijem. nebo. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). audire čuti. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. ćilim. javno prodavati. probio pevanje. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). grč. naročito biljaka. sudska sednica. zlatni. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. audicija (lat. držati licitaciju. aukcionis lege (lat. aura vitalis (lat. sonometar. auditorij(-um) (lat. po običaju. up. zasedanje. osvećen. tj. sudija koji saslušava) vojni islednik. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). audifon (lat. pepevanje) čuz. auksilijaran (lat. aulodika (grč. auctionari) trg. čuvenje. saslušanje. plaćanje menice o normalnom. javna prodaja. auxesis rast. . audire čuti. auletike) veština sviranja u frulu. aihapb uvećavam. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. auksometar (grč.) kec. slušanje. javno nadmetanje. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). vinovnik krivičnog dela. mirisan. auratura (lat. aura) prijatan vazduh. pevanje uz pratnju frule. nlat. baldahin. a ne može da govori. audimutizam (lat. auctoritativus) v. aurarius) koji se tiče zlata. metron mera) opt. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. pregaocu bog daje mahove. vrsta nemosti. audacitas) srčanost. auditivan (lat. audače (ital. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. auditor (lat.. saslušavanje. prijatan povetarac. prostrana dvorana. audace) «uz. auksilijarne trupe pomoćne trupe. aule lat. auleum (lat. zavesa. srčane. aura (grč. ulagivanje. svečana dvorana univerziteta. audacitet (nlat. ode pesma. aula (grč. čujni. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). hrabrost. aura popularne (lat. učionice. phone glas) med. auktor delikti (lat. Augustina. prodavati nad-metanjem. de auditu (lat.

koji prolazi još istog dana. deo uva za vešanje obodaca. despot. austromantija (lat. ispitivati šum pluća slušanjem. autarh (grč. aigšp zlato) hen. auskultator. ušna školjka. australis južni. fig. auskultant. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana.) ned. aurozan (lat. kraj reči. autevtikum (nlat. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. nezavisnost od spoljašnjih stvari. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. aurikularan (nlat. prav. auscultator) v. authadia) samodopadanje. auri sakra fames (lat. namestiti (stan). istok. pigmentum) mm. lat. pokrovitelj. autentificirati (grč. pomoću stetoskopa. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. auscultatio) ned. aurora) zora. krug oko glave svetaca. aurin (lat. auris) lekar za uši. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". aut — aut) ili — ili. početnik. sub auspiciis) pod okriljem. iskititi. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. musis amica) zora je prijateljica muza. australopitek (lat. Auslaut) lingv. aurora (lat. završni glas. uživanje u samom sebi. up. aus iz. auspeks (lat. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. ausštafirati (nem. ubod u bubnu. sudski pripravnik. spoljašnje uvo. aurum) zlatovit. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. prvobitni. out) sp. auriscalpium) med. pod zaštitom. auriformis) uvast. veka do 1938. steto-skopa. srećan početak. okrilje. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auscultare) slušati. zadovoljstvo samim sobom. pomoćni sudija bez prava glasa. sreća. med. zadovoljstvo samim sobom. vrhovna uprava i zapovedništvo. autos sam. aureola (lat. auspicij(um) (lat. sjaj. autarhija (grč. „ko rano rani dve sreće grabi". odvratna žudnja za zlatom. authentikos pouzdan. auriskop (lat. aurora muzis amika (lat. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. skopeo) med. zlatan. Australazija Indijski Arhipelag. auripigment (lat. fil. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. authentica) pl. slava. auriga) kočijaš. auskultirati (lat. autadija (grč. jutarnje rumenilo. autemeran (grč. astr. auricula) uvence. živeo u pliocenu. autevtike (nlat. facere) potvrditi. bubanjsku opnu. auris uho. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. auspicirati (lat. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). pod pokroviteljstvom. prisluškivati. aurikula (lat. autemeron (grč. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. austrijacizam (nlat. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. autarkija (grč. phobos) mržnja na Austriju. aureola tj. authenticum) izvorno delo. kao uvo. aureatus) zlatan. ušni. Aurora (lat. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. u obliku uva. apsolutist. auripunctura) ned. fig. original. ital. auskultator (lat. apsolutizam. minñuša. znat. Austria. autentikum. trg. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu).. . auspicium. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. kašiči-ca za uvo. god. autos sam. odličan. sub austt-cčjus (lat. „Vozar" (sazvežñe). austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. aurora. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. austrofobija (nlat. velik ugled. auskultacija (lat. bez uvoza sa strane. authadeia. auskultant (lat. Aurora) mit. žut ili crven mineral arsenov sulfid. sogopa) svetli venac. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. znak. o. auslaut (nem. emera dan) med. grč. auster južni vetar. samostalnost. zaštitnik. archo vladam) samovladar. aurum) zlato. koji sadrži u sebi zlata. aurum. vlast. znamenje.) samovlada. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi.aureatan aureatav (lat. samodržac. proricati. autarkeia) dovoljnost samom sebi. prav. osluškivanje. auriskalpijum (1. grč. auripunktura (nlat. augur. australopitek (lat. samodrštvo. udesiti. australis južni. aut (eng. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. aurum (lat. aurist(a) (lat. zaštita. auriga (lat. auriforman (nlat. stoffa materija) opremiti. grč. originalni spis ili dokumenat. auscultans) slušalac. aut — aut (lat. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. up. moć. up. up. uvce. tj. overiti. istodnevni. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom.

vežbalište (ili: put) za automobile. autos. autos. učim. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. umnožavati. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. naročito u crkvenom pogledu. auto-dres (grč. bezbožnika. autos. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. istinit. kephale glava) samostalan. razmekšavanje organskog tkiva. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. lat. autos. učenje o samodeterminaciji. auto-de-fe) v. autos. autografski (grč. omnibus. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. dress) odelo za automobiliste. autentikos) istinitost. lat. autodefe (šp. autos. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. didakso. actus fidei) jeretički sud. (grč. autokar (grč. autokefalnost (grč.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. svojeručan potpis. samooprašivanje. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. odrediti) fil. autos sam) psih. jak) koji dejstvuje sam od sebe.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. umnožiti. v. nezavisnost od drugih. autointoksikacija (grč. dynamikos moćan. fr. ital. lat. infectio zaraženje) med.: alogen. autoinfekcija (grč. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. graphikos) svojeručan. samovarenje. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. izvršenje inkvizicijske presude. lat. ličnosti i ideje. pravovažnost. autodidakt (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. gamia) bog. verodostojan. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autogram (grč. izvestan. autos. autos. auto-garaža (grč. autos. autos sam. autos. putem razumne volje. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . poznavanje samog sebe. dromos put) automobilske trkalište. autos. autos. din. autoklav (grč. svečano spaljivanje jereti-ka. authentikćs) zakonit. tj. autodefe. autos. gnosis) samoispitivanje. ili da. bilo da priča samo svoje doživljaje. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autos. autentičnost (grč. nlat. sag. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). stena). eng. autobus (grč. autobaza (grč. autoerotizam (grč. autodinamičan (grč. verodostojnost. sam svoj.) samostalnost. autogamija (grč. autodrom (grč. autodigestija (grč. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autografomanija (grč. gignomai rañam) biol. autentičan (grč. autizam (grč. grapho pišem) samoživotopisac. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autćs. graphia) veština umnožavanja rukopisa. determi-nare opredeliti. svojeručno napisan. bios život. autovakcina (grč.) samoživotopis. autodidaksija (grč. autografija (grč autos. izrañen putem autodafe (port. autos. eros ljubav) psih. posle smrti. autografskog mastila. autos. autograf (grč. lat. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. auto-da-fe. autogonija (grč. nezavisan. pod uticajem želudačnog soka. pisac autobio-grafije. autodikija (grč. kata-luo drešim. autos. autos. pravovažan. eng. autos. autognozija (grč. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. samooploñivanje kod biljaka.) uobičajena skraćenica za automobil. autobiograf (grč. autogramma) v. digestio va-renje) fkziol. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). lat. samo-. autodafe. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. supr. autodeterminizam (grč. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. autobiografija (grč. sam sobom. izvorni. autos. mašina za umnoža-vanje rukopisa. fr. pravi. auto. grapho. autos. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi.(grč. eng. auto (grč. autos-didaktos) samouk. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. lat. nepatvorenost. autožir (grč. omnibus svima) automobil-omnibus. autćs. autogram. up. gyros krug. autografirati (grč. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autogol (grč. nepatvoren. autos. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. izvornost. autos. in) med. autogen. autograf. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. toxikon. basis) prostor za smeštaj automobila. autokataliza (grč. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autokefalan (grč. računa se u korist protivnika. proučavam) samouštvo. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autos. koji je postao tame gde je i nañen (kamen.

automatizam. sopstvenim očima. lično posmatranje. kritike) samokritika. autoliza (grč. fil. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. lično iskustvo. automat (grč. puška. automobil (grč. samostalnost. mehanički. med. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. automatograf (grč. morfogeneza. autokratija (grč. autokrat(a) (grč. već čisto fiziološkim uzrocima. automatiser) pretvoriti u mašinu. autokritika (grč. vegetativni živčani sistem. automahija (grč. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. autopsija). autonomfa. automatija v. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. lišiti samoradnje.). odobrenje. nyktos noć. fr. autos. auctor tvorac. automobilist(a) (grč. up. automatizacija v. mobilis pokretan. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autolitotom (grč. zvekan. politička nezavisnost. autos.) u gospodarstvu neograni-čen. pristalica samozakonodavstva. pri čemu ne dolazi do truljenja. koji se bavi automobilom kao sportom.) v. kišobran. autoportret (grč. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. autos. odobravanje. automatos) nauka o samokretanju. med. h'thos kamen. auto-strada. autopt (grč. automatizirati (grč.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. logia) ret. naučenjaka. koji sam od sebe radi. tvorevina. koji radi automobile. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. autonomos) samoupravni. besvesnik. Rembrant. autos. fr. automatija. fr. maomai tražiti žudeti) fiz. samostalnost. nomos zakon) samozakonodavstvo. autos sam. bezvoljnik. mišljenju i pisanju). automobilizam (grč. samokretanje. autos. hirurških instrumenata i dr. fil. automatos) samokretan. puh. mahinalan. autorizacija (lat. autonomija (grč. v. auktor. auctor tvorac. samo gledanje. odnos prema samom sebi. autor (lat. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. za razliku od slikovitog. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. 2. Tintoreto i dr. lat. vutomorfoza (grč. tj. 90 autorizirati automacija (grč. tako reći. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). samostalan. fr.. autokratizam (grč. auto. viñenje) 1. grapho) pskh. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). up.) pril. lat. automatski (grč. automobilski sport. autos sam. ovlašćivanje. aparat za sterilizaciju lekova. autonomni nervni sistem v. umetnika. pregled. autoptički (grč. autos. pronalazač. autorizovati. (Najpoznatiji: Rafael. stvarni govor. glu-pak. autos. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti.) pristalica samouprave. slobodan. vaga.. životinja (kod Dekarta). samovladar. motorni čamac. npr. maomai. autokratizam. naučnog ili umetničkog dela. postupaka.) neograničena vladavina. fig. go-spodarenje razuma nad čulima. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). biće koje nema duše. auto-put v. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima.) onaj koji tera automobil. tj. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. teranje automobila. učiniti da neko radi kao automat. slika. pascho iskusim. autoptes) očevidac. na osnovu ličnog posmatranja. hem. autorizirati (lat. baino idem) med. neograničeni vladalac ili gospodar. autopatija (grč. autokratski (grč. putovanje automobilom. automatizam (grč. za čoveka: onaj koji liči na stvar. auto-riser) v. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. putem otvaranja i pregleda leša (ua. autos. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. sistem apsolutističke vladavine. samokret. autonomist(a) (grč. tvorac nekog književ-nog. autos. automatos koji se kreće sam od sebe. začetnik. vladanje samim sobom. fr. samouprava. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. autos. autos sam. autorisation) ovlašćenje. morphe oblik) biol. med. up. autopadeia) sopstveno osećanje. moć) samodržac. nafta ili elektricitet. automatika (grč. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. auteur) pisac. ocenjivanje samoga sebe. auctor. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. up. sprava koja. augere. . automacija. portrait slika ličnosti) um. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. samokretljivost. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. autos sam. Tici-jan. nož. lat. autos.. autorsko pravo isključivo pravo književnika. autos. autonoman (grč. Papinov lonac. autologaja (grč. vladanje sobom. samodrštvo. opsis gledanje. samodržački. kratos vlast. autosomnambulizam. autoniktobatija (grč. temno sečem) med. autopsija (grč. 1ub rastvaram) samorastvaranje.

autopsija. choreo idem. autoritš) 1. autosomnambulizam (grč. autos sam. autofonija (grč. ital. hipnoza. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autostabilnost (grč. smatranje sebe samoga bogom. lat. up. skopeo gledam) v. npr. autćs sam. merodavan. 2. nadmoćnost (duhovna. physis priroda. epha) „on. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. jedenje samog sebe. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autohemoterapija (grč.. ugled. autos. autos. autofonija (grč. autohipnoza (grč. zakon koji je na snazi. up. therapeia lečenje) med. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. je to rekao". zakonita vlast. novija fak-similna izdanja. autćs sam. autorizovan prevod. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. samolečenje. suggerere uli-ti kome što u glavu. autoniktobatija. v. autotrofne biljke bog. kod akrobatskog leta „kovit". therapeia) med. alotro-fija. autćs. nepomičan) fiz. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. fr. autos. autos sam. samoubećivanje. opunomoćiti. autćs. improvizirano. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. autćs. auto-teles nezavisan) samostalnost. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autćs. prvi otisak.) ovlastiti. na brzu ruku. pod heterotrofai. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. npr. lat. autohirija. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka.. thećs bog) obožavanje samoga sebe. autorotacija (grč. trophe hrana) koji sam sebe hrani. autoseroterapija (grč. tome seći. autotelija (grč. zaljubljenost u samog sebe. npr. tvorac. ljubav) samoljublje. autotip (grč. hemigrafija. tj. haima krv. autohorija (grč. v. autos. phone glas) 2. sticanje pogrešnog. pozvan. autć-chthon) prastanovnik. autoterapija (grč. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. autoshedijastički (grč. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. takve su. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. heterotrofija. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. autosugestija (grč. psih. autoskopija (grč. stabilis čvrst. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. therapeia lečenje) ned. odobri-ti. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autćs.) biol. priznata veličina (u nekoj struci). autoteizam (grč. autofizioterapija (grč. therapefa. pravna). vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. ambulare hodam) med. obrtanje krila oko vertikalne ose. supr. starosedelac uroćenik. autos. ugledan. priznat stručnjak. samoobrtanje. fr. od vrha prstiju. kad gušter žrtvuje svoj rep. ljubav prema samom sebi. autotransfuzija (grč. i njihovo umnožavanje. autofnlija (grč. tj. serum) ned. autćs. lat. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. autohirija (grč. npr. neuslovljenost. autohton (grč. autos. pozivajući se na autoritet učitelja. mršavljenje usled šećerne bolesti. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. phagefn jesti) ned. rotatio okretanje) samookretanje. automatsko održavanje stabilnosti. rasprostirem se) bog. ned. samoubistvo. autotipija (grč. lat. auctoritas ugled. transfusio pretek) ned. autos efa (grč. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. uticaj. autotrofan (grč. autotrofija (grč. kod zapaljenja plućne maramice itd. nadležan. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. autos. up. čak kad su i pogrešna. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. philia naklonost. auctor. moralna. autos. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. auto-strada (grč. autos. uticanje na samoga sebe. autofagija (grč. Pitagora. neograničenost. autotomija (grč. phonos ubistvo) 1. lat. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. somnus san. pa se. autoritet (lat. lat. omotaju elastičnim vrpcama. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. he-mitipija. autoritativan (lat. autćs sam.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autorotacija krila aaij. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autos. autćs. .

tužno. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. afamirati (fr. aphe dodirivanje. helios sunce) astr. na koga zbog toga niko ne računa. a-. autsajder (eng. autohtonija (grč. up. spor. afemija (grč. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. mlatiti se. plašljivo. bolestan strah od dodira. prijatno. aut Cezar. odanost. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. affaire d'honneur) stvar časti. aphe dodirivanje) lingv. kla-dilac koji se kladi nasumce. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. phobos strah) med. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. arb od. phagem jesti) med. samobitnost. affectivus) uzbudljiv. prirodnost (u govoru). antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. afeleja (grč. v. nešto veliko. samobitan.) onaj koji ima ili pravi afe-re. nemogućnost gutanja hrane. afidat (lat. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. prenemagati se. affettuosissimo) muz. med. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom.. affectare) biti izveštačen. afefobija (grč. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. auto-chthonos) uroñen. afiksacija (lat. afektivan (nlat. affectus. afijun (stgrč. afamiran. onaj koji je daleko od čega. neupućen čovek. duševni pokret. affec-tueux) usrdan. stanje raspoloženja. stanje razjare-nosti. a-. ganutljivo. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. fr. mlaćenje. outsider) onaj koji je izvan čega. strasno. svaki utisak na telo. ili ne biti ništa. umiljato. iznenadno. posao. strasnost. aut nihil (lat. affectuosus. naročito na račun države. zanemelost od užasa. auf) predl.) čovek koji boluje od afazi-je. a-. uroñenički. dodatak korenu. afagija (grč.) v. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. aut nihil) ili biti Cezar. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. toplo. afektuozan (nlat. nedostatak očnog sočiva: up. up. afakija (grč. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. koji se bavi prljavim poslovima. aphesis) lii™. arap. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. bolno. i afilijacija (nlat. afanija (grč. phflos prijateljski. afilantropija (grč. auf (nem. med. affabile) muz. lingv. afekcija (lat. ljubav. samonikao. afanato (ital. afektirati (lat. affixum) gram. poklon i sl. afera (fr. pretvarati se. velika naklonjenost. afakičan. afetuozo (ital. a-. affectio delovanje) izveštačenost. težak položaj. praviti se. koji je po strani. afetuozisimo. neprirodnost. ačiti se. osetljiv. affidavit) mor. afetuozisimo (ital. zamršena stvar. affidatus) klevetnik. pretvaranje. supr perihel(ijum). prenemaganje. aphairesis oduzimanje. vrlo osećajno. dirljivo. afektacija (lat. affaire) stvar. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. osnovi ili reči. affectio uticanje) naklonost. afereza (grč. affettuosissamente) muz. mržnja na ljude. osećaj. bolest. afer d-oner (fr. aphaneia) glupost. na. uzbuñenje. npr. prikovati. razjarenost. afeza (eng. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. starosedelaštvo.). nežnost. aferaš (fr.. fig. ljubazan. srdačnost. affectio delovanje) osećaj-nost. skidanje) gram. apheleia) ret. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. nego i ce svojim putem. affanato) muz. usiJ njenje. afion. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. afidavit (lat. prostota. oboljenje. prvo slovo. afine (lat. veoma strasno. vazal. auto-chthon) prastanovništvo. prvi slog. up. obolelost. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. afel(ijum) grč. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. sukob. afazičar (grč. affiliatio) usvojenje. nemoć (ili: nemogućnost) govora. osećajan. koještarije. affigere pričvrstiti. konj trkač nepoznatog porekla. čuvstven. uzbudljivo. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). starosedelački.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. phasko govorim) med. primanje u neki red . aut Caesar. veoma naklonjen. parnica. jednostavnost. afektivnost (lat. afetuozisamente (ital. ljubazno. affettuoso) muz. aficiranje. dvoboj. usiljenost. tj. tur. oset. phakos sočivo) med. psih. affectuositas) usrdnost. afek(a)t (lat. usinovljenje. skraćivanje početka. kon afeto. ačenje. afazija (grč. sporna stvar. uroñenipggvo. afektuozitet (nlat. samoniklost.

afekcija. afrikata (lat. uobličiti. . odlučan. aforija (grč. aflito (ital. sve brže. up. doj-miti se. affirmativus) potvrdan. afflitto) nuz. v. afretando. afitirati (fr. up. aflogističan (grč. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. ganuti. afrodizija (grč. aforistički (grč. pripremanje topova za pucanje. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. aphobia) neosećanje straha. doterivanje. afinitet (lat. napraviti utisak. nameštanje topa na lafet. npr. lat. aficirati (lat. nagomilavanje. rastužiti. fig. up afrodizijazam. affinis) roñak po ženi. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. log. affinage) profinjavaže. afobija (grč.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afitirati (fr. afluksija (lat. affluxio) v. afinirati (fr. potvrda. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). ta rafinerija. afirmativa (nlat. afirmati-van sud. afluks (lat. aforizam (grč. pokazni. afretiranje (fr. rodan) ned. afirmativav (nlat. ad forma-ge obrazovati. umnožavanje. očistiti. zakuplji-vanje lañe. v. iskaz dat pod zakletvom. afinerija (fr. afluksija. afficere) v. primiti nekoga u neki red. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. Aphrodite. u obliku izreke. npr. afresko v. bol. affiner) prefiniti. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona.) uticati. afyon) mak.) ljubavni. navala čega. dremak. afion (stgrč. jad. rastrubiti. odsečan. udariti na sva zvona. ljubavno ludilo. tast. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. affinerie) prečišćavaonica. nujno. aformacija (nlat. zlato je skupoceno. ucveljenost. oplon. phlogizo zapalim. obilje. plemenitih ruda. afirmacija (lat. affinitas) srodstvo. tur. bez listova. tvrñenja. potvrdan sud (S je R). zet. affirmatio) potvrñivanje. afitaža (fr. affretando) muz. zbratimiti. afficher. phyllon list) bog. afiniranje (fr. nebojažljivost. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. preterano razvijen spolni nagon. afrodizija. fig srodnost. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. združiti. a-. affluentia) priticanje. obilje. bratstvo. č. afroditografski (grč. šurak. napraviti lepšim. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. hol. aficiranje (lat. affigere priku-cati. npr. biti afitiran biti u pripravno-sti. pridružiti. stanji-ti. muka. potvrñivati. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. jalovost. afinis (lat. mudra. oštrenje alata. oglas. pre-čistiti. afretozo. afluks. srodnost. afrodizijazam (grč. priliv. phone glas) ned. bez čašičnog listića. afonija (grč. nešto putem oglasa objaviti. afilirati (lat. hen. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. obilnost. astr koji opisuje planetu Veneru. prijateljstvo (suprotno: kognacija). puške na kundak. aflikcija (lat. gram. sveza. Aphrodite) mit. doterati. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). društvo. affirmare) tvrditi. affuter) voj. dirnuti. up. oroñavanje. radionica gde se prave žice. affirmativa) potvrdno mišljenje. glačanje. izo-bilje. fig. prijatelj. aphyllos. afretando (ital. a-. ljubavno uživanje. ubrzavajući. c. affricare natrl>ati) pl. opijum. sagorim) koji gori bez plamena. alfresko. afirmirati (lat. sličnost. a-. afformatio. bolno.) med. tajno udruženje. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. afluencija (lat. lat. arap. afyun. afiš (fr. aphorismos) kratko i jezgrovito. potvrñivanje. parenje. afroditski (grč. javna objava. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. afirmirati se uspeti održati se kao takav. pre^ čišćavanje. ožalošćenost. stanjivanje. neplašljivost. top ili pušku pripremiti za paljbu. žalost. npr. affiche) oglas. morska gusenica. tuga. družba. složeni suglasnici. afrodizijaka (grč. affretement) kor. draž. affiliare) usiniti. afinaža (fr. obljuba. afoničan. ljupkost. a-. afflictio) utučenost. profi-niti. spolna ljubav. uzbuditi. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. afiličan (grč. Afrodita (grč. kon aflicione. affutage) voj. imati pri ruci. bratstvo ili društvo. affluxus) priticanje. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. bezglasnost. uveriti. phoros plodan. neplodnost. potvrditi. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. zakupnina. prečišćavati. aflogistična lampa.. potvrda. prikovati.afilirati 93 afroditski ili društvo. poučna izreka. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. ljubavni bes. nedaća. pri-livanje. afretozo (ital. nesreća. tužno. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. affretoso) nuz.

oboljenje na sluzokoži usne duplje. akedeia) duhovna tromost. dobar i mudar saveto-davac. bezobrazna i drska prevara.). akesis) lečenje. karneola i dr. nlat. aharistia) nezahvalnost. reka žalosti u donjem. up. mesnatog dela gnjata (lista). ahemav (grč. v. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. cheo sipam. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. afrosinija (grč. afte (grč. ahromatizam. aserra) kutija s tamjanom. acerbacija (nlat. strogost. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. aphthosus) mehurast. podzemnom svetu. magličaste mrlja na rožnjači oka. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. aftezan (grč. chylcs sok) ned.) ime mudrog savetnika kralja Davida. acezija (grč. acera turarija (lat. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. acerbatio) zagorčanje. surov. grub. ahronija (fr. acenonoet (grč. afront (fr. uvreda. phthongos zvuk. aphthai. mana jednog čoveka. bežučnost.) biol. affront) otvoren napad. bezvodnost. bezvučni suglasnik. turban. potpuno slepilo za boje. farm. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. ahroničan (grč. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. chroma boja) opt. ahromatičan (grč. oskudica u žuči. buncanje u groznici. aftong (grč. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. aphtha. ahmadiyya. strog. vrsta dragog kamena. chemeia) pr. ahromatin (grč. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. a-. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. Ahitofel (hebr. chros koža. melemi u masti u kojima nema voska. aphtae) pl. pogoršanje. slaba strana. ton) gram. do pete. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. tako da mogu upijati boje. med. a-. akenonoet. after-diner (eng. a-. med. ahmedija (arap. gorčina. acervatio) nagomilavanje. nesavremen. acerbitas) oporost. chypnos san) med. tj. Keros vosak) pl. Aheron) kit. nesposobnost razlikovanja boja. ahromatopsija (grč. fiz. akedija. ahatizirati (grč. akeridi. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. up. ntis. opor. grubost. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. acera historika (nlat. a-. bledilo. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. glas. up.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. ahlis (grč. zatupelost. aholija (grč. ogorčen. Ahilova žila inat. achlys) tama. bezbojnost.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa.) opt. izraditi da izgleda kao ahat. acera (lat. affunde) fari. besanica. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. up. fig. a-. achates) št. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. acedija (grč. acerbus) gorak. ahromazija (grč. ahipnija (grč. Aherov (grč. a-. a-. afuzija (lat. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. achronie) liti. čalma. ogorčenje. večernji. boja kože) med. a-. ahat (grč. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. chroma boja. a-. Ahil (grč. med. sramota. aphrosyne) bezumlje. služi za nakit. afronterija (fr. ahromazija. aphros pena. up. surovost. up. orao vidim) med. affundere doliti. a-. ahidrija (grč. hydor voda) nedostatak vode. opt. ahilija (grč. afunde (lat. acerban (lat. podzemni. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. acervacija (lat. . gomilanje. dolivanje. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. ahromatizam (grč. ravnodušnost prema nekom dobru. oskudica u vodi. a-. nemanje sna. affronterie) javna pogrda. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. akezija. i to na peti. chemeia) fiz. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. aceridi (grč. acerbitet (lat. up. kadionica. a-. otuda: slabost. malokrvnost. koinos zajednički. achromatos) bezbojan. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. ahipničan. ned. otklanjanje boja. besmislenost. prema životu. acholos) med. ahemanzija (grč. pomračenje vida. sin Peleja i božice Tetide. ahrea (grč. bledilo. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. acera filologkka (nlat. donji svet. Achilleus) mit. sprava za merenje vrenja. akromatin. koji nije u svoje vreme. noos razum. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). tur. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. dosuti) dosi-panje. Ahasfer (hebr. lat. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. nego mora večito lutati. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. affundere.

kiseljak. acetum. acetate-star celuloze. acidacija (nlat. metrfa) hem. acciaccatura) nuz. kiselina. tronuto. acetum. naročito kod šećerne bolesti. acsscencija (nlat. acescencije (lat. žlezde. kon adžitacione. acetoiurija (lat. pretvoriti u kiselinu. acinozan. adžustamente (ital. acidofilan (lat. aseg. acijanoblepsija (grč. acidificatio) hem. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. metron mera) hem. kiselost. grč. acinosus) pupast. hrane u želucu. naročito kod šećerne bolesti. potpuno. uskišnjavanje. bezbojan i otrovan. grč. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acephalus. acidum) hem. acetum) sirće. Uron mokraća) med. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. agi ta to) muz. grč. a. prisustvo acetona u krvi. 2. acidum. aciditet (nlat.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. koji sadrži sirće. hen. bog. acescere. acidoza (nlat. acescentia) hen. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acetilen (lat. haima krv) med. gasovit ugljovodo-nik S2N2. acetabulum (nlat. kisela voda. acefalan (lat. acetometar (lat. acetičan (lat. acetum) hem. npr. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl.) 1. acidum. asik) voditi ljubav. tačno. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton).ne. soli sirćetne. acetoza (lat. merenje jačine sirćeta. ocat. ačakatura (ital. dirll-vo. acetum) farm. acetum sirće. acetati (lat. aciniformav (nlat. ukiseliti. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. sasvim tačno. acetum) hem. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. sprava za merenje kiseline sirćeta. okaliti. fr. ocat) pl. sklonost prokišnjavanju. sirćetno kiseo. acidatio) hem. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. acetum (lat. npr. acstometrija (lat. aciditas) hen. anat. stvaranje kiseline. ocatne kiseline. acetum) hen. upotrebljava se za osvetljenje. koji ima oblik zrna grožña. uzburkano. proki-šljivost. aceton (lat. mineralna. jela i lekovi koji lako prokisnu. acidifikacija (nlat. acetum. acetaldehid hen. stapanje. grč. acetilceluloza (lat. aceterin (lat. acidere) hem. asegeg) čeličiti. lek protiv žuljeva i bradavica. acidimetrijv (lat. prisustvo acetona u mokraći.) sirćetovit. acescentia) pl. grč. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acetil (lat. grč. acidimetar (lat. acefalija (lat. kyanos plav.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. ljutina. acidirati (nlat. acid (lat. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acetum. očeličiti. pretvaranje u kiselinu. adžitato (ital. . metrfa) merenje jačine kiselina.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acidosis) med. acetonemija (lat. ašikovati (tur. blepein gledati) slepoća za plavu boju. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. aggiustamente) muz. acetum) hem. sredstvo. aciniformis) v. acinozan (lat. zglobna čaša. nastaje destilacijom etil-alko-hola. grč.

) besposlkčiti. bagavata (ind. po čemu je i na zvana. basis) osnova. badem) bog. huz. . lenstvo-vati. pere. b). bavocher) praviti nečiste otiske. prava linija duga više kilometara koja se. ba so. beatus. baždar) naplaćivač carine trošarinac. kipa ili svoda. nečista izrada. kontrolor mera. bacdar od pere. slične bagdadskim šalovima. koještarija. V=predikat (dok A označava subjekat). babiola (fr. radi isušivanja zemljišta. bagatelisati (fr. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. carinik. bedava) besplatno. baždarina (tur. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. bangav. Vg=bor. nečisto izrañen bakrorez. razvrat. ćopav. bavella. bagatela (fr. bagage. bavoš (fr. babiole) dečja igračka. v. Btto= bruto. bagmak) hrom. bagdar. Vso= banko. uzimati koga ili što suviše olako. Bavijus (lat. kanala i sl. fiz. badminton v. grad. uzaman. bavoširati (fr. bagasse) isceñena šećerna trska. ološ. geom. osnova stepena. baborok) omiljena češka narodna igra. nevaljalstvo. ne obzirati se na . uče-na gospa. temelj. bagerovati (hol. V=sniženi ton N. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. taksa baždaru. traćiti vreme uludo. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. jevtina cena: mali i lak muzički komad. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. . zbrka. potencije ili loga-ritma. zabuna. ða=barijum. baždar) l.) indijska titula: gospodar. ð=bor. kantardžija. baba otac. bagata) u taroku: prvi od 22. carina.) kraljev otac. šljiva. nlat. baza (grč. Bk= berklčjum. nipodaštavati. meraču. Babilon. baget (fr. pagat (ital. igračka. baba-kan (pere. fig. Ve= beril. bab (pere. geod. baborak (češ. Bi= bizmut. vaditi pesak iz reke. bacdar od pere. tričarija. podnožje stuba. ba-ble (fr. bagaža (fr. sit-narija. badem (tur. log. bagatella) sitnica. Bavijus. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. . mat. sitnica.) ne mariti za nekoga ili nešto. merač. malenkost. podloga jedne stvari. Bav (lat. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. bavela (ital. ba-breton (fr. babu (ind. izopačenost. bagger) jaružar. bagav (tur. nečisto štampati. knez. kapija. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. čistiti rečno korito od peska. stvari.= vaso kontinuo. mulja. bager (hol. pomoću motaka za merenje. uzalud. S. bavoche) nečist štamparski otisak. ne radeći ništa. baba otac. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bedminton. ital. hen. badavadisati (tur. češka brza mazurka. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. manguparija. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. bagatelle. babel) nered. potcenjiva-ti. babel (hebr. bagat. Vavilon. Bavius) v. kom od grožña. detinjarija. baždar (tur. 2.) jaružariti. maslin-ki i dr. taroka ili aduta.) vrata. baggagium) prtljag. kao skraćenica: b= bene. fig. bonus. deda) otac. bas-bleu) plava čarapa. baguette štap. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. moreuz. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. badava (tur. babo (tur. bezbožnost. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. pančaratra. V. otpaci od svile. bagasa (fr. arh. vrlo jevtino. vajna spisateljka. bava) trg. fig. bhagavata) v.B B.

basane) učinjena ili obojena jagnjeće. stari. teleću) za kori-čenje knjiga. kraljevski zmaj. fil. saborna. bazar (pere. kol. basis) pl. basis) hen. bazrñan-baša (pere. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). tripsis trljanje) ned. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. vrsta finog i jakog porheta. tvar (materija. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. potom. bazergan) starešina trgovaca. god. voj. hramovima (ind. bazalt (lat. Bazilike (grč. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. pokrivena čaršija na Istoku. tobože. bazilikalan (grč. dućan sa svakovrsnom robom. igračice na službi u ind. baze (grč. utemeljiti. bazeitet. bazen (fr. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. baja™ (tur. bazni (grč. vašarište. aiat. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. basin. bajagi (tur. drhtanje prstiju. bazuka voj. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). i javne ženske. baziotriptor. ubrzan rad srca. baziotrib (grč. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. osnovno učenje. Moje. objavljen 887. glavna crkva (takoñe: vasilika). bazitst (grč. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. proliv. odreñen put na zemlji (npr. v. u isto vreme. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. bazilisk (grč. nebesno kamenje. vrsta malih marama. mršavljenje i dr. koje su. ustajao. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. basen. obojiti crno. baitylia. modni list sa mustrama za haljine. mit. basis) ži. bajadere (port. bazeologija (grč. kod Grka i 7 Leksikon . Bazedovu.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. počivati. brzine automobila ili drugog motornog vozila. baze. bailadeira) pl. varati.-tur. javne igračice i pevačice u Indiji. 1799—1854. znojenje. hen. ovčiju. baziti (grč. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. kefalo-trib. konta na konjičkim čakširama. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. bassin) v. v. ovčija. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. bazar) pijaca. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. koji se upotrebljava naročito na Istoku. jedne za publiku. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". v. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. a druge za sudije (tribunal). predstavnik trgovaca. up. pouzda-vati se u. prisustvo jedne hemijske baze. augita. zasnovati. baymak) vračati. baitilije (grč. krupne buljave oči. bayagl) tobože. v. odličan materijal za grañevine bazana (fr. basis. bazalni. bazirati (grč. baziotriptor (grč. sem. četr. tribe trljanje) med. logia) nauka o osnovi-ma tela. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bazanirati (fr. bazeitet. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. koji „čine privrednu strukturu društva. dolerita itd. basis) pr. supstanca. bazirgan od pere. legendarni kraljevski zmaj koji je. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. up. osnivati. bethel) pl. 19). glavna vena na pakoru-čici. bazilika (grč. oslanja-ti se na koga ili što. kupa itd. basis. baza. osloniti se. tribo trljam) med. basis) osnovati. basis) hen. pouzdati se. hen. bombasin) trg. baziotrib. tip prvih hrišćanskih crkava. bazeitet (grč. bazicitet (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. basis) pl. basilike) u obliku bazili-ke. bazanit (grč. basis. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. koji ju je prvi utvrdio i opisao). basis. bazno kamenje. Bazedovljeva bolest ned. i magnetita. baziotripsija (grč. I. opsenariti (u svrhu lečenja). ručni reaktivni bacač. bazen (fr. betilije. basiliskos) zool. pojačana probava materija. uvodna stihovna stopa. bazrñan (tur. basaltes. bazarn (fr. 28. va triangulacije.. Basileus) pl. kefalotripzor. lekaru K. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. realnu bazu. (nazvana po nem. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. bayat) koji više nije svež.. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. sličan bazilici. bajat (tur. svojim pogledom zadavao smrt. javlja se u obliku slivova.

bajdara (rus. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bakalaureat (nlat. mokrenje zaraznim klicama. Bakhus (grč. pristaništa. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. god. bobičast. bal (fr. baksuz (tur. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. bakterfa. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. lysis rastvaranje) hem. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. bakalaureus (nlat. bakrač (tur. bakterioze (grč. lešnika i dr. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bacciformis) u obliku bobice. mlevenih oraha. lat. boja. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. krčma. ital. bakraclz) stremen. bakulus (lat. bakteriocidi (grč. bakteriocidnost (grč. 2. bakteriurija (grč. bakana (ital. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bakulacija (nlat. Bake) znak (obično komad drveta.. zlosrećan čovek. bacca laureus lovorova bobica) na nem. baculus) štap. bahtsiz) nesrećan. metra) merenje pomoću štapa. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. baka (nem. koji rodi bobicama. bakalin (tur. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. baclage) mor. . backwoodsmen) pl. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. hol. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. uron mokraća) med. i eng. uništači zaraz-nih klica. pripadaju biljnom carstvu. bacleur) zatvarač luke. bakara (fr. lat. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bacca) bog. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. štapom. bakvuds. šiparica. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). jednoćelična živa bića. bakračlije (tur. fr. v. up. backwoods) pl. najmanja. up. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. ispit koji prethodi licencijatu. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. bakteriocidnost. haima krv) med. rakidžinica. bakler (fr. bakteria. bakciferan (lat. batina. poklon. bakteria. nlat. bajlbrif (hol. luženje. baionnette) voj. fero donosim) bog. bajaccio) lakrdijaš. bakteriolog (grč. baklaža (fr. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. bacca bobica. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. baculum štap. bah$i§) dar. bakciforman (nlat. dem. veoma sitna. Bakchos) kit. klicožderi. univerzitetima: najniži akademski stepen. klicomori. od bakterfa batina) pl. grč. bakterfa. bakbord (engl. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. močenje. šaljivčina. bakvuds (engl. palica. bayrak) v. čovek koji drugome donosi nesreću. bakterije (grč. Backfisch pržena riba). nevolja.bajaco 98 bal bajaco (ital. ispit zrelosti. bajdaki (rus. Barjam. bakteria) biol. baklava. bal. Bajram (pere. bakterfa.) pl. nagrada za učinjenu uslugu. prisustvo bakterija u mokraći. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bakterioterapija (grč. 1. baklave (tur. hem. caedere) biol. baccarat) francuska hazardna igra karata. zabava sa igrankom. backboard) mor. bejram) v. baccana) obična vinarnica. bakterfa. bakteriemija (grč.. motke. kažnjavanje batinom.) bajrak (tur. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bakalaureirati (nlat. močilo. Dnjestru i Bugu. uzengija. Beize) hem. phagos) pl. bakfiš (nem. bakterioliza (grč. mlada devojka. bobica.-med. bakterion štapić. Vasso Bahus. bakteriocidi. arap. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. gorštaci. bakulometrija (lat. caedere ubiti) biol. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. ballare igrati) igranka. barjak. fig. balio. bakreni kotao (i uopšte kotao). dug nož sa dva reza ili više rezova. bakterfa. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. baidaki) pl. jagoda. prevučen kožama. ma-gistriranju i doktoratu. bakterfa. baccalaureus. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. bakvudsmeni (engl. bakteriofagi (grč. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. bal en masque) igranka pod maskama. bajc (nem. napojnica. bakteriologija (grč. up. prašume. arlekin. bakšiš (tur. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). baculatio) batinanje. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. baka (lat. up. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bakteria palica. pajac. jagodičast. bal an mask (fr. bakkai) trgovac namirnicama. osobina nekih živih bića. bajonet (fr. bakteriolizini (grč. baksuzluk. Bahus. nesreća. prut. biol.

takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. proučavanje kita i njegovih osobina. balzamski lekovi. bal champetre) igranka u polju. posthion kapi-ca) med. baletska igračica. ballet. ballerina) umetnica u igra-nju. bala (fr. žirolik. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. balet (fr. balbucijes (nlat. Terazija u Zodijaku. logfa) zool. u kojoj je naročito poznat tzv. zapaljenje glavića i kapice. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. balancier) šetalica. balada (fr. balio. ital. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). lat. umetnik u igranju. nem. balata (ital. dečko koji. glumac. trg. balsamon. Tanzer igrač) igrač u baletu. balanos. treperenje. balancer) uravnotežavati. ljuljanje. balanopostitis (grč. muz. ballata) 2. balanos žir) med. bilans. konačni račun. balance. baleine. figura u plesu (u lansu i kadrilu). drhtanje. baleteza (fr. biti neodlučan. baletski igrač. baletski igrač. izrañivač terazija. balzam-ska sredstva. balzam (grč. balata) l. igra na pozornici. sa trou-glastom kutijom. vrsta hljerodula. nem. ballet. nauka o kitovima. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. služavke u azijskim hramovima. baraka. balsamica) pl. nlat. kole-bati se. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. balšažgetr(fr. zamuckivanje. balansje (fr. svežanj. balave (fr. pere. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. ruski narodni instrumenat. klatno. up. balata (nlat. ili u vezi sa pantomimom. ballare) pl. ballata pesma uz igru) džoet. pesma uz igranje. upotrebljava se za električne izolatore. balagan (rus. balansiranje (fr. zamuckivati. baladine (grč. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. bilo kao umetak u operi. kor. onaj koji se hrani žirom. ali elastičnija od ovih. grč. a delom i aromatičnim kiselinama. balenologija (lat. ballade. ballet. balanos. balbutire) med. balanoblenorea (grč. vaga. preplitanje jezikom. balbuties) ned. nedoumica. mucanje. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). balzaminke (nlat. balanofag (grč. balaena. muz. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. kantara. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). držati u ravnoteži. žirožder. balazor trg. phagos) zool. balander (hol. baladen (fr. grč. bal-boj (eng. kolebanje. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. bilanx) ravnoteža. bajadere. naročito cirkuska. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). up. bal u svečanom ruhu. bilans. bal pare (fr. ustezati se. uravnotežiti. mašinske kaiše. balena (fr. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balet-majster (fr. balancement) kolebanje. baletski igrač. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. zool. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. koja. lat. Meister majstor) voña balega. balerina (ital. balanse (fr. jaka i većinom prijatna mirisa. neodlučnost. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balet-tencer (fr. fig. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. opis. njihanje. bog. Baldacco. šatra. ital. balzamirati (grč. balzamika (nlat. otmena igranka. balleteuse) pozorišna. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. balalajka (rus. ejdos) koji ima oblik žira. mucati. balerine (ital. pterćn) pl. blenna sluz. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). slik. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. trg. pesnička pripovetke. balle) denjak. kupi lopte i donosi igračima. ball-boy) ot. balast (kelt. baladin) šaljivčina. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. prvi igrač u baletu. stvar za odbacivanje. balaena. balansirate (fr. ravnoteža. kit. balletto) umetnički ples. ballerino) učitelj igranja.bala 99 balzamirati krabuljii ples. podaci mornara o robi koju su natovari li. balagan. balanitis (grč. baldahin (ital. nejasno izgovarati. far«. koje se posetiocima hramova nude za novac. balbutirati (lat. balanos. sličan gitari. bal pesak. lakrdijaš. kod tenisa. balanos. balabane) daščara. svaki nepotreban i suvišan teret. bilj-na vrsta. bal rage). baleioptera (lat. baletska igračica. up. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). tepati. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). astr. služeći se i dijaloškom formom. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. balanoidan (grč. balaena) zool. balalaika) muz. balsaminaceae) pl. preplitati jezikom. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. geb curim) zagnojavanje glavića. balsamon) xex. balerina. igranka pod obrazinama.

nepokriven. ballista. balio bacam. drhtanje. balkon (ital. geogr. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. Grčke.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. grčenje. igranka. teorija bacanja. ćuvik. balneoterapija (lat. balio) koji se tiče balistike. balneotehnika (lat. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balzamum oftalmikum (nlat. balio bacam) voj. godine u ðenovi. sojica. balistogram (grč. po običaju starih Egi-pćana. baluster (fr. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. ballon captif) vezani balon. logfa) proučavanje banja. sargija od vune. balzamum kordijale (nlat. balkanologija nauka o Balkanu. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. ballotte) kuglica za glasanje. balneum vaporis (lat. grapho) opisivanje banja. bacakanje. balzamirati. glavica. zbog čega se mora ponovo glasati. lged. mor. svežanj.. za olakšanje poroñaja. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balsamum ophtalmicum) fark. balneum. balo (ital. ballizo. kupanje u toplom pepelu. balkanijada sp. med. bokasta boca za tečnosti. balle. grč. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). produženje prve i druge galerije do pozornice. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balneum arene (lat. balzamum anodinum (nlat. utišavanje bolova. pod pritiskom barutnih gasova. balon kaptif (fr. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. ples. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balio) l. kosije pada nego što se penje. okruglo telo. balistike (grč. grč. ballon) šuplje. denjak. grč. balneologija (lat. balistkčka kriva (linija) fiz. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. grč. kupanjem i dr. kupatilo. balio bacam. balistički (grč. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. lepo izrañen stubić. Jugoslavije. balzam za jačanje srca. belina (fr. balneum (lat. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". balneum arenae) peščano kupatilo. ista-knut deo na spratu neke grañevine. ballismos „igranje") bolesna. balizam (grč. hitam) bacačica. balsamum cordi-ale) far«. Rumunije i Turske). muzički komad za ples. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). usled dejstva vazdušnog otpora. balon d'ese (fr. balneum laconicum) znojno kupatilo. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. banjsko grañevinarstvo. balneum cineris (lat. glasati kugli-cama. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balon (fr. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balcone) apx. balle. balnot) vrsta burgundskog vina. književnosti. koji spada u balistiku. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. nazvana po dečaku Ba l ili. balzamovati v. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. baline) vunena materija za pakovanje. balotirati (fr. balio (fr. trzanje. balsamum anodynum) far«. doksat. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balota (fr. glasačka kuglica. balneum) banja. poz. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. god. balistoskop (grč. baliotade) skok konja ispruženim nogama. Balila (ital. ital. kupališta. balkanistika v. bal. balneum. balaustion cvet divljeg nara) vrh. okrugla. zadnji deo velikog parobroda. banjsko lečenje. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. balneografija (lat. kupanje znojenjem. balzam za oči. grč. kupanje u pari. balzam za uminjavanje. grč. balkanologija. balio bacam. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. revolvera) i ispaljenog zrna. balneum. Bugarske. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balneum lakonikum (lat.). koji je 1746. . balista (lat. balo (fr. balustra. balneum kupatilo. fol-kloru. fig. naročito. bala trgovačke robe. balotada (fr. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balotaža (fr. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. balustre. održavaju se od 1929. gañenja. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. ballot) 2.

neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. postaviti balustradu. bandage) med. bandola (ital. bandit (ital. mambu. Bankier) v. svakodnevni. bandolin mast za kosu. tablica sa cenom neke robe. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. glumaca. bambu. banknota (ital. stepenicama. veza. balustrirati (fr. bambino) detence. zaviti. bambino (ital. banderole) kita ili gajtan na trubi. banda) četa. bankar (fr. eng. upotrebljava se naročito u Sev. putujuće društvo svirača. bandleta (fr. banalna fraza otrcana. banauzija (grč. gozba. filistarstvo. remnik na pušci. nem. strani novac itd. fr. bandola. bank. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. bandonion. up. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. opšti. naročito zavoja. izveštao. čovek koji se upravlja prema vetru. metnuti obruč na naplatak. tračica. banana) bog. gitari sličan muz. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. svakidašnjost. banco. up. okov na točak. obično. bambus (malaj. zavijanje. hajdučija. banalnost. menjač. drumski razbojnik. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. fr. previjati. gomila. filistarski. banderilja (iš. baikir (fr. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . prinudno pravo (različito od jus kogens). bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. pljosnata mala šipka. zastava na ka- tarci. a po ukusu dinji. ograda na altanima. banderilla) koplje sa zastavicom. sopstvenik banke. igrač koji drži bank. balhornizirati (nem. bandito) razbojnik. banausos) zanatski. pustahija. banditisme) razbojniko-vanje. hajdukovanje. bandažirati (fr. da bi bila glatka i sjajna. mala traka. v. seljačke igranke i sl. banketa (fr. grañ. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. nem. banka. saraf. lutka. zavojić. banalizirati (fr. banquet. balkonima. mandora. banale) običan. previ j anje. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. bandager) ned. bandoneon. bankvaluta (ital. bank (ital. oproštajna gozba. banalite) otrcanost. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. malo dete. up. banco. balčak) drška od sablje ili mača. suviše ponavljana rečenica. redenik. bambocciade) pl. šp. banket (fr. fr. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu.balustrada 101 banknota balustrada (grč. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. plaćeni ubica. lazaroni. Bank) novčani zavod. balaustion. bandaža (fr. sp.. pruga u boji. samo sa više žica (8^24). banaliser) načiniti otrcanim. propalica.. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. banalitet. štedionica. nevaljalac. naslon. banchieri) pl. štampa-ru. ustanova koja radi s novcem. družina (lopovske). bavalitet (fr. prosto. banquier) lice koje se bavi novčanim. ital. bandonion muz. banalnost (fr. svakidašnjim. bannarium) pravo prisiljavanja. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. prodavac hirurških aparata. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. banque. balčak (tur. el bandola) muz. banauzijski (grč. bavana (šp. banco. kreditnim i efektnim poslovima. reklamna traka na omotu knjige. bamboo) vrsta trske. raste u Indiji. zavoj. prima novac na štednju. posreduje u kreditnim poslovima. bandažist (fr. banderiljero (šp. banarij (nlat. priručje. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. otr-can. bandagiste) proizvoñač. sličan gitari i balalajci. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. banka (ital. unutrašnji naslon na prozoru. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. balustrade) arh. banalan (fr. spojnica. bandu ra (rus. up. mandola. vetrokaz. bandoneon muz. banditizam (fr. banquette) voj. pustahij-stvo. banco. konjička zastavica. bandist(a) (ital. trg. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe.utega (kod mačevalaca i boksera). banquier. obruč na naplatku. utega i sl. vašare. staviti utege (u mačevanju i boksu). često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. pre-viti. balustrer) ograditi stu-bićima. vojna muzika. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. 1531— 1599). Americi i Meksiku. v. rñave. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. Hajnrihu Bandu). nevaljalstvo. banalite) v. banda. daje zajmove uz kamatu. skitnica. opasač na kome stoji fišeklija. bankar. bambočade (ital. okov na točku. banderola (fr. bankijeri (ital. kod nas i novčanica od 10 dinara. odred. banda (ital. bandeletette) uzan zavoj.

u brk. straćara. baraterija (ital. varvarizam.. ital. fr. nm. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. Band-sage) zan. bankokrat (ital. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. motka. bankrotstvo. surov. grč. berkan. veoma gusta i teška. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. baražist(a) (fr. potpuna propast. baraquer) smestiti u barake. trgovati razmenom. novčanica. barakan. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. gruba jezička greška. stražarske kula. bar) 2. pritisak. podvala. rampe. rampa. baranda (tl. danas: neobrazovan. barbarizam (grč. raste u žarkim krajevima Afrike. banko-konto (ital. var. postradalost. govoriti u kovanicama. keltski i . baptiser) krstiti. grč. trampa. pogrešno upotrebljene reč. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. barbarismos) gran. možda poreklom sa Jave).' varizirati. barbaros) v. potkradanje. mostarina. trgovina kod koje se daje roba za robu. naročito uobičajena u knjižarstvu. imate li što za jesti.75 i 53. divlji. sprud naslaga. barat) trgovanje. baratto. barbacane.. čiča (u Dalmaciji). barrage) brana. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. nečovečan. baptisterion) krstioni-ca. bancarotta. in barbam (lat. nazvati telefonom itd. fig. baratirati (ital. dućan od dasaka. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. tj. barbar (grč. banco. sa osvežavajućim plodovima. krštava ti. bantam (eng. baraque) daščara. barragiste) čuvar brane. barre) poluga. nlat. obustava plaćanja. bar (eng. in barbam) u bradu. propust za vodu. fr. baros težina. bankokrat (ital. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. lišće i kora služe i kao lek. pola tri. varvarin. baratto) razmena. naročito protiv groznice (nlat. barracano. barattare) trgovati davanjem robe za robu. Adansonia digitata). gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. krštavanje. npr. krateo vladam. barakirati (fr. barbakana (fr. trošna kućica. taksa za prelazak preko mosta. traže da se krštavaju samo odrasli.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. krštenje. pregrada.: šnajder. kaldrmarina. surov čovek. stranac. barbar. visoko do 20 m i debelo do 9 t. daščarama. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. voj. bez da sam znao. nadenuta ime. šipka. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. stanovati u logorskim kolibama. barbarski ornament gotski. tj. nepravilno. na štetu jasnosti i čistote jezika. divljak. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. baobab (amh. greda kojom se zaprečava put. barakan (arap. baraka (fr. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. pobarbariti. bansek (nem. bantam petlić) sp. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. baptisma) crkvena tajna krštenja.. grub. barato-trgovina (ital. baptfzo. kri-jumčarenje. tuñinski. rumpere slomiti) slom banke. bancus klupa. široka arabljanska haljina od te tkanine. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. krčma. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. baptisti (grč. razmena. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. iskvareno. baptizma (grč. plod. protivan duhu i pravilima jezika. bantam kategorija bokser. baražna vatra zaprečna vatra. mašinska testera tračara. teret) 1. pregrada izmeñu konja u konjušnici. u kojoj se pije i jede stojeći. grč. šuster. džinovsko hlebno drvo. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. bandžo (eng. grešiti se o previla i čistotu jezika. barba brada) čika.) bog. baraž (fr. trampa. prevara. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki.. banjo) kuz. barbarizirati (grč. banco-conto) trg. livnica. varvarin. ustava. baptizo) pl. barat (ital. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. stradanje. dakle tuñinac. baptizirati (grč. slična platnu. baratteria) kor. v. barbacana) voj. baptisterij(um) (grč. brana u sudnici. bankrot (ital. bar (grč. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. bankokratija (ital. pregrada. bonsek. kovanica. banco. barbarikos) prvobitno: strani. u lice. grub. barba (lat. fr.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. barbarin (grč. ital. bara (fr. trampiti. preprečna vatra. za svetlost. nlat. ital. bendžo. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. barba. papirni novac. barbarski (grč. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. up.

varoška kapija. kakvu nose na službi sudije. bas. barriere) pregrada. v. Bajram. barys težak. ital. bardit (nlat. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. otežano govorenje. barys jak. uz pratnju harfe. tj. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. grañanski rat. ital. pevač koji peva bariton.98 1 u SAD) bareljef (fr. u slavu junaka i bogova. fr. praznik žrtve. nikla. prepreka. barys. barñelo (ital. barisfera (grč. bardot. neraspoloženje. barys težak. barjak (tur. divljaš-tvo. barifon (grč. barbarstvo (grč. prošarati. bardak (tur. ñeram. mostove) u cilju odbrane. bari. bariolage) šarenilo. barij(um) (nlat. barilalija. barys. bayrak) zastava. teškoća govorenja kao bolesno stanje. dubok. barys težak. varvarska. barys. barister (eng. skidati krljušt sa ribe. naročito poslednji slog reči. barrel bure. pevač koji peva dubok glas. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. sveštenici itd. ulična borba. duboki tenor ili visoki bas. gojaznost. ugojenost. bardiljo (ital. našara-ti. baritimija (grč. bardak) zemljani sud za vodu. redni broj 56. baritonist(a) (grč. basist. prepreka. berretta. barda. naša-ranost. pevati bariton. smetnja. barricade) brana. jedan slog. barilla) hen. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. tćnos) muz. četa vojnika. seta. barikadirati se ograditi se. sphaira lopta) geol. barkarola (ital. barricader) pregraditi. barytonon) gram. barilalija (grč. polihord. pepeljuga. barka (ital. barež (fr. barilja (um. meña. barythymfa) zlovolja. Zemljine jezgro. guslarska pesma. barbaros) neobrazovanost.(grč. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. ulaz gde se plaća troša-rina. fig. ostaviti nenaglašen. soma telo) med. sada: sve slično tkane materije od vune. kćntron) fiz. težište. steg. bas. drveni. bariglosija (grč. brana. muz. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. muzički instrument sa žicama. barikadirati (fr. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. grč. smetnja. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana.34. prepona. bariton (grč. od teških elemenata. crnih medveda u Sev. zatvoriti uzane prolaze . Barjam (pere. mali čamac. barrette. bariolaža (fr. granica. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. up. suviše šareno slikarstvo. barys. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. teško izgo-varanje reči. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. med. reljef. usamiti se. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. barioler) šarati. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. branik. izdvojiti se. barel (eng. pesnik. Americi. bajra«. bereta (fr. baritonon (grč. element. neukusno. barys težak) hem. zaklon. barys težak. bariolirati (fr. barijera (fr. fig. gvožña i dr. i to za: nukleone i hiperone.barbarstvo 103 barkarola (ulice. baryum. dubok glas. sličan liri. fig. 158. barifonija (grč. laleo govorim) med. šp. pregrada uzanih mesta (ulica. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. grubost. nlat. ua. baricentrum (grč.55 1 u Engleskoj. barbe. bard (eng. barbiton (grč. tonos ton) muz. mostova) u cilju odbrane. barque) čun. svile i pamuka. phone glas) muz. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. arap. sastoji se. dizati (ili: praviti) barikade. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. barometrija. baritonirati (grč. velika trgovačka laña sa tri katarke. Japanu i dr. barbifier) brijati. zatvoriti se dobro. barditus) ubojna pesma barda. baribal zool. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. barca. barytoneo naglasim gravisom) gram. pregrada od rešetaka. barioni fiz. bas-relief) plići.. barretum) kapa uopšte. vrsta malih.) muz. bard. koji je pevao. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". znak Va. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. barikada (fr. kelt. protkati šarenilom. drugi. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barimetrija (grč. eufonijum (u vojnoj muzici). kuv. lañica. neuljuñenost. barbirati (fr. albarda) tovarna životinja. verovatno. fig. tuga. preprečiti. pogranične utvrñenje. ši-šati. muški glas izmeñu basa i tenora. kurban bar jam. glossa jezik) med. odbrana. mlada mazga. teško. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. varvarstva. surovost. tromost. barisomatija (grč. atomska masa 137. bardo (fr. metria) v.

baset (ital. baronet (eng. pravac) bog. barografsku krivulju. v. up. makros visok. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. baros. zapaljenje bartolinijskih. barograf (grč. čudan. mandole i dr. najviše stanje barome-tra. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. fr. duboki tenor. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. barimetrija. batino) rečno korito.(grč. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. barokna poezija učena. basson) muz. ital. baros. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. barokan (port. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. tanka šarena pamučna tkanina. svirač koji svira bas. baronessa) baronova kći. barkasa (tl. čuz. barometrija (grč. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. barne (nem. barogram (grč. pritisak. trćpos obrt.). jak. baros.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. mali čamac. fr. barketa (ital. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. bšros. ital. barrocco. takoñe: barkerola. grč. dvorske. barokni stil (port. basso obbligato) mu?. bastaj. grč. vitez. svaka učvršćena na dva stuba. thermos topao. barotropizam (grč. basamak) prečaga na lestvama. gondola. smešan. baros. barres) al. bason (fr. baronese (ital. bassetto) kuz. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. bariton. najniže stanje barome-tra. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. Vaggep. bas (ital. instrument koji proizvodi bastonove. bassetto) kuz. barotermometar (grč. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. gimnastičke sprava: dve okrugle. nastran. sprava za merenje vazdušne težine. fig. barometarski (grč. baronat (nlat. fagot. bas-lis (fr. basket-ball) sp. . barman) vlasnik ili poslovoña bara. up. titula drugog arhonta u staroj Ateni. materije i forme. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. baron. basileus) kralj. usminskih žlezda. vazdušnog pritiska. basamak (tur. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. barrocco) apx. košarka. barofon (grč. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. basa otava (ital. barcaza) hor. barokni stil. noć od 24. veština rukovanja barometrima. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. baronnie) v. avgusta 1572. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. bassin. dazimetar. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. barchetta) čun. gramma slovo. mesto u pristaništu gde stoje lañe. barok (port. stepenica na stepeništu. metron. 2. baronat. paralelne (i vodoravne) motke. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. bartolinitis med. baro. baromakrometar (grč. metron) vaga za decu. Bartolomeja. najdublji muški glas. kotlina. basma (tur. v. barkica. barogram. hrabar čovek. baskitbol (eng. lañica. razboj. kelner u baru. mali kontrabas sa tri žice. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. najveći čamac na ratnim brodovima. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. bassa ottava) pl. baros. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića.) koji se tiče barometri-je. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. barmen (eng. barone) plemićka titula. baso obligato (ital. cic. barcherolla) šetni čamac bez katarke. barok. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. baros težina. na dan sv. pismo). barometar (grč. baros. baseto (ital. basist(a) (fr. basen (fr. up. geotropizam. osnova harmonije. basileus (grč. barkarola. grapho) četeor. štampana knjiga. baronija. sa katarkama. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. barkerola (ital. barut) prah za vatreno oružje. glas basa koji vodi melodiju. član nižeg plemstva. voda veštački ograñena (u parkovima i sl.). up. baronija (fr. bassiste) pevač koji peva bas. barut (tur. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. basson. baros. skopeo) stariji naziv barometra. up. bazen. baroskop (grč. hipsotermo-metar. štampa. up. basma) l. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. baro. metron) fiz. barograf. jedrima i malim topovima. basso. barometrograf (grč. izmeñu barona i viteza. baros. junak.) nepravilan. v. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco).

tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. phone) muz. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. nasip od kamena. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. bastardna menice lažna menica. batelaža (fr. morski omotač Zemlje. basso profondo) «ta dubok glas. brodski saobraćaj. basta! (ital. bathos dubina. bastardirati (ital. bathys. sa potpunom opremom i priborom. koji donosi sreću. lupiti) mač. batterie) voj. batiskaf (grč. dvostruki udar. konja i magarca. kula. battologia) nepotreban govor. batman (fr. bastardo) vanbračno dete. baton.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. basso ripieno) kuz. kremen. batoar (fr. bastardna vuna. glas izmeñu bari-tona i basa. batimetrija. morska dubina. batibij(us) (grč. takoñe: ba-reljef. fig. batometrija.). odred vojske koji predstavlja. bastion) voj. zamisao i sl. battarizo mucam) med. fr. mucanje. nuz. battuere udariti. mač. električna baterija više lajdenskih boca koje se.. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. bios život) biol. 3. tip. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. bathys. izbiti protivniku mač iz ruke. bataljon (lat. sa potpisom lica koje ne postoji. bataillon) voj. kugla) 1. batli (pere. batifon (grč. bastardo) bog. palica. bastonada (fr. basto) štap. brzoplet govor. udar po protivnikovom maču. batist (fr. baterija (fr. batardeau) voj. kopile. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. radi većeg električnog punjenja. jula 1789. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. pljosnata maška. voj. basso ostinato) muz. sphalra lopta. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. batard (fr. skaphos brod. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. tučak za loptu. . borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. stalno ponavljanje jedne teme u basu. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. obično sa 800—1000 vojnika. batimetrija (grč. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). federima. ime dobila po gradu Bata-viji. geol. napustiti (neku nameru. batomstar (grč. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. bahth) srećan. metron) sprava za merenje morske dubine. zamuckivanje. bathys dubok. ognjilo na starim puškama. zamajni udar klatna na časovniku. bastion (fr. 2. prakljača. baso ripijeno (ital. battoir) mlat. baso profondo (ital. battuere biti se. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. muz. bathos dubina. brodarina. batinanje po tabanima u Turskoj. baton (fr. naročito po tabanima. naročito maršalska palica. batologija (grč. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. hor. batirati (fr. prevoznina. tući. podignuti utvrñenje (ili grudobran). privremen zaklon. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. nlat. onaj koji živi u dubini. batelage) opsenarstvo. bastilja (fr. prevara. bathos. batardo (fr. bastonnade) batinanje. više topova (4—8) iste vrste. utvrñenje. bataliti (tur. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). lupanje srca. bastard (ital. lupetanje. bastion) fort. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. battre. vrsta fine i guste pamučne tkanine. zool. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. bastonare) batinati. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). bathys dubok. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. trućanje. batometrija (grč. poremetiti. vuka i psa). bastovirati (ital. prut. lat. batisfera (grč. vrsta starih topova. bassetaille) muz. laña) „dubinski brod". ponajvip!e grani-toidnih. bastille) tvrñava. naklapanje. za vreme Luja XVI. battalmak) pokvariti nešto. okaniti se čega. utvrditi. u Berlinu). podeljenih u 4 čete. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. bas koji prati. prema formaciji. metrfa) v. lithos kamen) pl. trg. dubok bariton. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. grudo-bran. mañioničarstvo. vot. batoliti (grč.-tur. battere. najslabija vuna na ovčijem krznu. bathys dubok. bastionirati (fr. ital. batarizam (grč. nm. metron) merenje dubine.

bec-jaune. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. odvojeno. baštovav (tur. bahant (grč. hirurška postel>a. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). bahanti (grč. bogomoljka. batrum (grč. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. bacchans) pl. beata) blažena. povrtar. beatizam (lat. iza-zivači tifusa. batrijum. škola je raspupggena i 1937. fr. bahio) zaliv. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. bog vina. Bah (grč. bdella. v. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. najstariji: baš-knez. u polu slože nicama: glavni. v. grč. tetanusa. prednji kraj lañe. batrij(um) (grč. sin Zevsa i Semele. udarac za takt. basa) starešina. Po dolasku na-cista na vlast 1933. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. baš-čaršija i dr. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. srdobolje. fig. bahanalije (lat. bacillum prutić. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. bacilarije (nlat. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. bašča. bage) dimnjak. Bahus (lat. u Vajmaru osnovao arhitekta V. vrat i ramena. bdelotomija (grč. beata (lat. baska) napose. baca (tur. dobar vinopije. phćbos strah) med. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). beanus (nlat. lat. up. bahce) v. pričest samrtnika kod katolika. obično belih katunskih tkanina. bakchos. Bakchos)' mit. bašča (tur. ba§car§z) glavni trg. god.. fig. bašta (tur. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). beanizam (nlat. bahija (šp. vrtar. batos (grč. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. bdelometar (grč. bdella pijavica. žutokljunac. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. beatae memoriae) blažene. v. zasebno. baš-čaršija (tur. bašlik (tur. bathron postolje. batrahijum. Bauhaus (nem. znak za mirovanje. Batrahomiomahija (grč. dodiru nekog predmeta. prišt ispod jezika. . v. bathos dubina) niskost. pijanke. Bakchos. svete uspomene (pokojnik). skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. staklena sprava za isisavanje krvi. bacili (lat. Bauer seljak) u šahu: pešak. baft) trg. sprava za nameštanje iščašenih udova. beata virgo (lat. koji se pogrešno pripisuje Homeru. tobožnje svetost. početnik. batuta (ital. bathron) med. bathos. burno veselje. obično praćen vrtoglavicom. štapić) med. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. bašmalik (tur. ba§hk) marama koja pokriva glavu. klupa. majka božja. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). posebno. nastavila rad u Čikagu. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. radi ispražnjavanja i održanja životinje. batrahus (grč. bahur (hebr. vojnici neredovne turske vojske. bašiboz(l)uk (tur. obično pokriven. srećna. lat. Bakchos) kit. batrahij(um) (grč. terevenke. beata virgo) blažena devi-ca.) narednik u turskoj vojsci. poznavalac hebrejskih zakona. batrachos žaba) med. strah od dubine ili visine. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. vrsta istočnoindijskih. beatus blažen) pravljenje svecem. gradina. nedisciplinova-na vojska.). vino. batofobija (grč. baš (tur. batuta. battuta) muz. klupa. beatikum (lat. sedište) med. basibozuk) ist. licemerstvo. bejaune) novajlija. bacilarije. baša (tur. metron) med. grč. batrahus. batrachos žaba) med. pijanica. 2. bacilofobija (lat. Bacchus. basmaklik) „novac za papuče". bacillum štapić. pere. phćbos strah) med. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. beaticum) poslednja pomast. brucoš. baft (pere. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). baška (tus. pion. čuveni grčki komični junački ep. student prve godine. prostota u govoru i pisanju. vrenja buterne kiseline i dr. bašta. bahijus (grč. bacili. saltomortale napravljen preko konja. poglavar. bogorodice. mač. bas) l. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. Bacchanalia) pl. Bahus. a naročito arhitekture. puškarnica. bakterije koje imaju oblik štapića. parodija Ilijade. bauer (nem. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. beanus. glup i neotesan čovek. bacillaria) pl. baš-čauš (tur. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". batovda (ital. bahaizam napredni pravac u babizmu. tj. beate memorije (lat. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. im. baca. bahce) vrt.

besoin. bez (tur. bedak tur. besplatan rad raje na begovom imanju. fig. nužda. titula. bogomoljke. bedaf) glupak. odobrava™. v. bezoar (fr. bedak (pere. Be-dur (ital. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. badminton) sp. bezemšon (hol. begluk (tur. negovanju bolesnih itd. beguine (eng. begoglija (tur. bek (eng. tj. luda. baby) malo dete. begine (nlat. naravno. beba. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. beatificatio) posveći-vanje. proglasiti svecem. veliki posednik i vlastelin. siromaštvo. bedinerka. au besoin) u slučaju potrebe. pokrivena čaršija. beduina (arap. begum (tur. bezette) crvena šminka. 3. bezeta (fr. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. naročito kod neprerañenog šećera. begine. ital. obično arapske. baisemain) celivanje ruke. beggar) pl. prirodne boje. o bezoan (fr. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. pomešano s vodom (u Dalmaciji). beging (eng. beg (tur. naročito u Carigradu. badawiyyun) kod. 2. 2. tržište. predstavlja jedan . kad bude nužno. begine. detence. Baedecker-a). vazalsko. lopta za tu igru. blago onima koji imaju. baiser) poljubac. beze (fr. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. gospodar. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. uvrstiti u red svetitelja. Bć-dur) kuz. padzehr) fark. bedlemit (eng. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. kuv. bez (hebr. beglerbet (tur. bisogno) potreba. budala. izabrati. bezbeli (tur. beth-din) l. beylik) 1. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. tursko državno imanje. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. uvršćenje u red blaženih od strane pape. ritska šljuka. proglašenje za sveca. bedast. rukoljub. naročito crno. beduivi (arap. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. begute (eng. begov posed (dobiven od sultana). bedlamite) ludak. bedeker putni vodič. svideti se. ako bi trasat odbio primanje. beatifikacija (lat. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. upravnik jedne oblasti. 3. bedine-. bekasina (fr.) begov sin. bezistan) v. beatificirati. Bedlam. potrebnost. koja se stavlja obično iza imena. bezoan (fr. bejzbol (eng. beggar) pl. beige) koji je bledosmeñe boje. 4. one koje se prave sveticama. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. bey) 1. bezoardika (nlat. bedevija (arap. bedinerka (nem. bediverica v. deo trga pod krovom. betuine. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). jevrejska sudnica. bevanda) vino. titula jedne indijske kneginje. fino tanko platno. odobriti. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. suprotno: Be-mol. baga. bezisten (pere. platno. bezisten. pokrajine u staroj Turskoj.. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bedminton (eng. igra slična tenisu. eng. rica. levog i desnog). bez) 2. upućivanje menice na treće lice. begute. tur. bezoardica) pl. barska šljuka. Bq) fiz. oskudica. oda-brati nešto po svom ukusu. pere. zapovednik. back) sp. dopasti se. bezmen (fr. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. bezistan) trg. skitalačka arapska plemena u arabijskim. knjiga. dopadati se. begging) platno za pakovanje. koja su živela od stočarstva i pljačke. badawiyyun) pl.) udova-carica. besbelli) dabome. adres-se au besoin). plemić u staroj Turskoj.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. beatifikovati v. trg. beggar) hi. fil. bebi (eng. četvoroutlasto „V". beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. 3. pr. bekerel (skr. zaista. Be-kvadrat muz. begenmek) l. preko mreže razapete 155 st od zemlje. beatificare) posvetiti. beatitudo vestra (lat. beatificirati (lat. knez. starešina neke oblasti. bež (fr. becassine) zool. bezoard. far«. posle čega dolazi akt kanalizacije. bezistan. udovica velikog gospodina. na menicama: adresa po potrebi. bezistan (pere. stočni trg. sirijskim i severoafričkim pustinjama. stanovnici pustinje. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. neobojen. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. 2. bezemschoon) trg. badawiyy. begevisati (tur. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. biti saglasan s nečim. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. bevanda (ital. najstariji red posvećen bogougodnom radu. protivotrovi. gospodin. adres o bezoan (fr. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). v.

bengali (eng.—A. zabavni pisac. npr. riba jesetra-mo-runa. bekrija (arap. izumitel>u telefona). od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). belomantija (grč. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. Be-moll) «uz. vinika. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. lepo pevanje. fig. bekri) pijanica. bengalo (beng. belos strela. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. vojske koja se. pavta. up. osušena polovina (strana) svinje. belum internecinum (lat. bengal) polusvilena tkanina. ni naučnim. verovatno. belčite (šp. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. (Atropa Belladonna) velebilje. estetska i književna kritika. . nazvane po gradu Belčite. naročito vladičin sto. beledin trg. tj. Bengalija (eng. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). zlo. belum omnijum kontra omnes (lat. ñavo. za vreme grañanskog rata u Rusiji. beluga (rus. ludača. belmontin hen. bellevue) v. belandre) mor. bel-espri (fr. belelaks trg. kao sredstvo za ulepšavanje. belles lettres. bungalow) jednospratna kuća. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. glavni sastojak atropina. bala tur. borila protiv boljševike. narukvica. belćim (tur. »sena Marsova. kičme. lisice. bematin-sveće pl. belegija (tur. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. okovi na nogama. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. beluga) zool. belogvardeec) „beli gar-dist". Davidov sin. beladona (ital. bema (grč. bangla. Vrangelove i dr. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). Bengal) pl. belt (skand. butne kosti i lopatice. Be-mol (ital. belanda (ital. bela) l. karika. fr. belenzuka (tur. belvedere (ital. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. bel canto) kuz. s krovom od slame ili crepa. belaj (arap. balan. 3. strela) geol. čist parafin koji se dobija od petroleuma. naziv po francuskom naučniku A. božanstvo starih Filistinaca. zabavna književnost svake vrste. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. belanda. bon) budala. fil. ratnički. fig. valjda. bena (tur. bala. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. bel kanto (ital. backwardation) trg. belchite) vrsta španske vune. belemnon oružje za hitanje. bekon (eng. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. benares (ind. bella donna „lepa žena") bog. Bekerelu (1852—1908). belvedere lep izgled) kula. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. pametan i duhovit čovek. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. ñavolski poglavica. bengal (eng. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. izvesno. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. up. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. Belt) tesnac. Bembaša (tur. suprotno: Be-dur. belegi) brus za oštrenje kose. na Dalekom istoku. belvedere. ranija jedinica kiri. oznaka b. belogardejac (rus. feljton. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. zvučanje sa osnovnim tonom b. beladonin (ital. patnja. čardak na kući. bilezik) 1. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. tur. al. služi za turiste. ni praktičnim ciljevima. glupan. bellicosus) ratoboran. eng. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. boginja rata kod Rimljana.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. bez glave. bel-esprit) lep duh. belikozan (lat. Bellona) mit. brokat. bun. bekuordejšn (eng. bacon) kora slanine. beli (arap. muka. 2. moreuz. lola. deport. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). Baal-Sebub) mit. Belona (lat. tur. lovce itd. jasno. bellum internecinum) rat do istrage. jad. belli) poznato. bella donna) hen. paskviza. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. 2. nesreća. beletristika (fr. bukraiyy. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. belemniti (grč. grivna. Solomon ben David=Solomon. ben (hebr. vrag. nevolja. upotrebljava se. decibel. bez sumnje. beletrist(a) (fr. luda. mus-lin sa prugama u više boja. Belzebub (hebr. opšti rat. radi povećanje zenica. slične taftu. belki) možda. kurjača. nazvala po gradu Benaresu. belvi (fr. dakle pesnipggvo u stihu i prozi.

benedicere) blagosloviti. nem. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. v. bergami (ital.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. beraha (hebr. gori lagano crvenim. bentonit (po Fort Benton-. sadrži više od 50% montmorilonita. čini. glupaci. benedictin. bergonizacija med. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. benignitet (lat. 2. tromo. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. berat (arap. dobija se iz katrana kamenog uglja. beneficiatus) v. beneficijar. S6N6. bendi (eng. benevole lektor (lat. benefic (lat. mañije. glupo. benefice) predstava u korist nekog glumca. benevrek) uske suknene čakšire. benevolencija (lat. naklonjen. tečan. spreda uzane. tj. opojna trava (napitak). benñeluk (pers. nespretno. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. bene (lat. rastvara se u alkoholu. prihod. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. povlastica. bengal strajp (eng. beignet) kuv. beneficijat. beneficijalni (nlat. bezoe) hen. aromatičan ugljovodonik. baignoire) l. belje (fr. Bene-dikta (480—543). benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. beneficijar (nlat. dobija se iz nafte. benefaktor (vlat. 2. zagrevalo vodom. bezopasnost. med. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. a onda i po celoj južnoj Italiji. benediktinci al. bergamotto) carska kruška. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. benedikpija (lat. berberis (nlat. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). bensficija (lat.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. od neke predstave korisnice. kada za kupanje. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. kupalište. žutika. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. a pozadi široke. blagosiljanje. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. instrument sa 5—7 crevnih žica. benzin (nlat. zelenim ili belim plamenom. beneficium) v. krofna. banja. upotrebljava se pri vañenju nafte. blagoslov. blagodejanac. iz Beotije. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. blagosiljati. beneficium) dobit. korisnica. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. napr. korist. dobročinilac. industriji. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. muslin sa prugama u više boja. beneficijant (nlat. benediktiner (fr. takoñe: ñak koji prima stipendiju. igra se u Skandinaviji i SSSR. beneficians) dobročini-lac. bergamota (ital. priganica. bergamo) pl. benefactio) dobročinstvo. poz. benedicirati (lat. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. kaluñerski red sv. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benefis (fr. bene va lete! (lat. prolaznost bolesti. dobrodušnost. dobrotvorstvo. benefic. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. benedikpija apostolika (lat. lako isparljiv i za-paljiv. naklonjenost. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. blagosiljanje.) dobit. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. bain-marie) kuv. zarada. benjovr (fr. tj. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. lože u parteru grañene u obliku kade. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. uštipak. bezbojan. benevolens) blagonaklon. benevolentia) blagonaklonost. bencilik) 1. ben-mari (fr. benevreci. kupatilo. prvenstvo. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. lepo. beneficij(um) (lat. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. elektrogimnastika. berberis vulgaris) bog. bandy) sp. darežljivost. SAD) vrsta gline. dobrotvor. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora.-tur. bene) dobro. . predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. beneficancija. otuda: ne-spretšakovići. primalac prihoda crkve. berberiva (nlat. beotski (grč. beneficijat (nlet. bentos (grč. bengilik. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. val>ano. bendžo (eng. . povlastica. benedicite (lat. benemerit (lat. žutim. bentlos dubina) biol. benzol hem. blagodejanje. Beoćani (grč. benevreke (alb. Boiotćs) pril. benefactor) dobrotvor. milostivost. čeličane i dr. izradi kalupa za livnice. up. praveći znak krsta. preteča hokeja. bengal stripe) trg. benignitas) dobrota. benefakcija (lat. odan.

fig. bersaglieri) pl. koji trguju na ber-zi. bernardinci pl. berretta) v. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). ber-serkr) tig. beurt) pl. berkan (ital. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . deran. bernijeskan. berlina (fr. bernesco) v.). pelinkovac. bersaljeri (ital. berylliumj hem. otuda i naziv. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. znak Ve. bereta (ital. beržerija (fr. berlingot) polu-berlina. pod berza. osnovanog 1098. kada pobesne. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. bere. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. napredak.805 kg. bernardinac (nem. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. Indiji. na taj način. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. firmare) krizma. up. bernesco) ćudljiv. up. koji nema u sebi vitamina „be". bernijeskan (ital. up. bergere) pastir ka. Australiji i ist. novčanik. berlengo (fr. bereket) l. nlat. beril (grč. neprovidan. crvene i bele. bergerie) tor za ovce. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. hem. berza (fr. Africi. ovčar-stvo. beryllos. berkovec) mor. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). berit savez. zavet. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. obrezanje. postavljena naslonjača. bourse. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. ugljem i sl. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. Berni. berzanski uzvisi trg. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. bermet (nem. beri) med. berlingoca (ital. sreća. besni. redni broj 4. zatim sa robom: žitom. atomska masa 9. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). bursa koža. = beli skorbut. znak Bk. berilistika (grč. bela braća. berlinska kola. beret) plitka i okrugla francuska kapa. nlat. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. uspavanka. berićet (arap. dragana. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. berseza (fr. mangup. pastirska pesma i igra. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. beržerak (fr. beo metal koji ulazi u sastav berila. ital. zavet obre-zanja. i odlikova-li se u borbi divljim besom. transuranski element. široka. berneskan (ital. berkelijum v. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. lake karuce sa dva sedišta. berklijum hen. ljudi koji. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. mutnozelene boje. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze.veoma raširena krvna bolest u Sev. bere (fr. beavitamknoza. element. beretka. strelci (vrsta pešadije u ital. Bersianer) pl. berna (fr. berkšir (eng. bourse. up. nem. burza. borsa. utiče na suzbijanje besposlice. novčana pijaca. kitajske i napolitanske rase. krzno. heksagonalni mine-ral. baraka. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). rod. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. u Francuskoj. plahovita ljudi i ratnici. berzijanci (fr. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". brelengo. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. berne) kor. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. berlingozza) italijanski narodni ples. berklijum. letina. birichino) raspušten dečak. god. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). osnovana 1836. samo u medveñoj koži. beryllos) gatanje. beryllos) min. fig. berlingare. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. berit-mila (hebr. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. ljubavnica. redni br. berma (lat. tur. berzerkeri (nord. berilij(um) (grč. ukras za glavu. (produktna berza). berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. duge dlake. berkovec (rus. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). proizve-denih ukrštanjem sijamske. pesnika Bernija. beržera (fr. 97. birma. berkshire) po eng. vojsci. 2. bez prednjeg sedišta.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. ili zelenkastoplave (akva-marii). Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. bertijonaža (fr. Berdan) puška ostraguša. berceuse) kuz. plod. v. bert-brodovi (hol. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. beriberi (ind. vermut. nastran (po načinu pisanja ital. berekin (ital.02.

behika (grč. biblion. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. trg. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. besje. bi-kar bez posla. grubo. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. zver-čovek. mehur. aner. severnoamerička narodna igra loptom. to biblion u značenju knjižica. padanje cena i kurseva državnih papira. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. dehaizam napredni pravac u babizmu. radi pojačanja. bibere (lat. bibere greko stope (lat. angularis uglovni. bexos kašalj) pl. surov. vindžija. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. up. besje (fr. kvart. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. v. sisaljka. bes-bol (eng. med. besa (fr. sredstva. base-ball) sp. besli) l. bibi) ženski šešir sa malim štitom. životinj-ski. greška. neženja. baisse) l. bex. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. nedostatak. skotološtvo. beseže (po fr. procesu beta-raspada. kutni) dvougli. tur. kod Albanaca: tvrda vera. nadničar. Bezirk) srez. bestijalnost (lat. grub. Biblija (grč.od grč. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. nepomirljiv. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. vrsta radioaktivnih zraka.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). compromissum) koji ne pravi kompromise. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). časopis. tanjiri i ubrus. biberon) pijanac. fr. bibi (fr. knjiga. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. bekrija. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. nečovek. bećar (pere. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). beta-zraci fiz. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bi. beskompromisan (lat. prednapregiuti beton ar- . bitumen. boca sa cuclom. grč. bi-. besa) mana. bis. neoženjen čovek. annus godina. bianuelan (lat. alfa-zraci. bestia) zver. ist. diarhija. bibere) piti. behar (tur. umetnost i sl. beton (lat. lekovi protiv kašlja. zver-stvo. divlje. skrać. kao i robe koja se kotara na berzi. bis. bestseler (eng. biangularan (lat. list i cvet voćke) cvet. baissier) trg. 2.najamni vojnik. skotsko ponašanje. najamni radnik. bkblio. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. 2. stražar. 1813—1898). bestia) životinjstvo. biarda mašina za tkanje. behar proleće. bibere ad numerum(lat. nepopustllv. bi-. biandrija. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. onih naroda koji se u Bibliji pominju. kašika. životinja.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. biberon (fr. beša (tur. bestijalan (lat. sklonost piću. običaje. tvrda reč. nečovečnost. nečovečan. biarhija (lat. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). npr. viljuška.) 2. a sastavlje-ni su od beta-čestica. best najbolji. gama-zraci. nem. razumevanje u knjige. fr. dvozgloban. besik) detinja kolevka. biandrija (lat. momak. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bešika (tur. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. besa (alb. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). akcija i drugih hartija od vrednosti. bestija (lat. npr. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. naročito cvet ia voćkama. 1853—1914). bega (grč. bibliognozija (grč. 4. besar. baisser) trg. i sa dva tima sa po devet igrača. besar (fr. pripadnik plaćene konjice. v. bi-. biartikularan (lat. Besteck) pribor za jelo: nož. bekar) l. knjiga. grč. bibHon knjižica. bešlija (tur. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. lola. zverska priroda. muški šešir sa uzanim obodom. bilupa itd. arhe vlada) dvovla-šće. up. razboj (naziv po pronalazaču). articulus zglob) koji ima dva zgloba. pošto se ovlaži. bestijarij(um) (nlat. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. odeljak. divlji. seli prodavati. mangup. cirkus. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. bestialis) zverski. Besemerov čelik. skotstvo. becirk (lat. bibacitet (nlat. biblia knjižice. beštek (nem. 3.(lat. bestijarijus (lat. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. knjige) Sveto pismo.

raskršća. grapho pišem) poznavalac knjiga. biblioman (grč. Ifthos kamen) pl. spisateljstvo. biblioliti (grč. naročito slavuji). bivijum (lat. bigamija (lat. japanski narodni instrumenat. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. nauka o ureñenju biblioteka. bibliotheke. bakar. biberon) v. bibliopol (grč. bigeneričan (lat. sa 4 žice. biver (eng. izvi-jati melodiju (ptice. biblioteka (grč. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. taphos grob) . bogomoljac. licemeriti. biglisati (grč. bigotan (fr. grč. biblfon. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. grub vuneni porhet. pretvarati se. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. beaverteen) trg. biblfon. biblicitet (grč. kao npr. retkosti. bigot (fr. sro-dan lauti. njihove sudbine itd.. bigarrer. dvoženstvo. biblion. licemer. poljski logor. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. bogomoljstvo. ona može biti azbučna. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. bibliotekografija (grč. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. biberon. valens koji vredi. bez obzira na predanje. bibliofilija (grč. bibliotekar (grč. up. bis. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma.) koji preteruje u pobožnosti. bigotirati (fr. genus rod. knjigoljublje. bibliograf (grč. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. rukovalac bibliotekom. biblioteka (grč. bivium) mesto gde se stiču dva puta. bigamistki&a (lat. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. pravljenje (ili: izrada) knjiga. preterana pobožnost. bogomoljstvo. bigoterija (fr. otisci lišća na kamenu.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. zbirka knjiga. biblicizam (grč. dvomužištvo. grč. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bivertin (eng. geol. bigot) onaj koji slepo veruje. bigener). nauka o Svetom pismu. nauka o Svetom pismu. bigotisme) tobožnja svetost. biblion. biglao. dvospolan. bigotizam (fr. tj. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. hronološka ili sistemat-ska. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. bibliomanija (grč. objašnjavač Biblije. biglizo) pevati. tehničke opreme. dvoženac. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. bigot) praviti se svecem. npr. bibliotheke. rasprava o raznim izdanjima Biblije.) poznavanje knjiga. licemerstvo. od dve vrednosti. železo i dr. bivalentan (nlat. . bibliotekonomija (grč. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). okamenotine lišća. hermafroditski. onaj koji se razume u knjige. bibliolatrija (grč. bigamist(a) (lat. ukrasiti šarama. bi-. bivak (fr. biblist(a) (nlat. biti u okolu. upravnik. a reñe donosi i kritičke napomene. nasumce otvori. engleska pamučna materija. bibliopoles) knjižar. dvomužica. bivariare) šarati. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. stanovanje vojske pod malim šatorima. prodavac knjiga. verski zatucan. starosti. biblion. valere vredeti) he*. sumpor. naročito Sveto pismo. bivouaquer) okolovati. bibliotaf (grč. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. pa su dobili mineralan izgled. radi origi-nalnosti štampe. biblfon. licemerstvo. beaver) trg. dvovredan. bibliolater (grč. išarati. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. biva Jiuz. bivouac) voj. cink. biblfon.) čovek koji ima dve žene. ili celokupne književnosti jednog naroda. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). raskrsnice. licemeran. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. bibliofil (grč.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. gamos brak) dvobračnost. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. biblista) poznavalac Biblije. onaj koji se pravi da je strogo religiozan.) knjižničar. bigoterie) verska zatucanost. kiseonik. koji ima dva spola. koji ima dve vrednosti. bibliologija (grč. nlat. bigarirati (fr. bibliomantija (grč. bivakirati (fr. onaj koji se drži samo Biblije. grč. biblion.) žena koja ima dva muža. logorovati u polju. poznavanje Svetog pisma (Biblije). stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke.sahranjivač knjiga". bibron (fr. olovo.) poznavalac knjiga. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. bibliopeja (grč. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. biblion. bis. biblion. bibliografija (grč. po kojima se udara drvenim maljićem.

puzavački. bi-concavus) om. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. čudnovat.) pl. bfson) zool. nastran. bi-convexus) om. retori-ci i poeziji. bizarnost (fr. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bisamum. vi-zantolog. bižugje (fr. koji se ulaguje starijima od sebe. dragi kamen. bikarbonat sode. biznis (eng. i radili na istoriji. udvorički. billon) legura od srebra i bakra. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. dragocenost. bikonjugiran (lat. bikvadrat (lat. trgovački posao. bismutum) hen. bizarnost. bizarerija (fr. od koje je ranije pravljen sitan novac. bijoner (fr. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). pri lečenju od sifilisa i dr. ar-heologiji. bizam (nlat. u slučaju potrebe (na menicama). bicolor) bog. bilet. grč. dvozube rogulje. proturanje lažnog novca. bikonveksan (nlat. američki divlji bivo. redni broj 83. bizmut (lat. s obe strane izdubljen. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. bikonkavno sočivo. divlji bivo. bis. bizoialan (lat.) v. bijenalav (lat. ulagivački. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bijon (fr. bižuterija (fr. vizantologija. I bizaran (fr. biduum) vreme od dva dana. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. kephale glava) dvoglav. fig. analistici. geografiji. dvobojan. dragulj. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. besoin) nužda. oblast) koji je podeljen na dve zone. koji se sastoji od dve zone. bijouterie) trgovina dragocenostima. Byzantion. up. osobenost. bijou) nakit. tj. dvogubo spregnut. bije d' bank (billet de banque) banknota. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. al bisogno) trg. bizar (fr. bijenale (lat. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. dvogubo izdubljen. npr. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. neobičnost. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. Bizantinizam. bizon (grč. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. bizantijski (grč. zuber (u Evropi). atomska masa 208. bizarrerie) čudnost. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. vizantinci. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. rok od dva dana. nakit. konjče. bižu (fr. bikefalan (lat. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. bi-. bikoloran (lat. na kome su 1946. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. teologiji. pl. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bizantijska umetnost. billet) trg. do propasti Bizantijskog Carstva. bijenij(um) (lat. hebr. novčanica. bijenalije (lat. fr. zlatar. zlatnici grčkih careva. bigotizam. čudesan. mošus. element. i kao lek za jačanje živaca). intra biduum) u roku od dva dana. dvogodišnje biljke. 2. neobičan.dine. juvelir.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bizantologija (grč. npr. bidens (lat. vizantijske bizantinizam (grč. dvogubo ispupčen. bisogno. osoben. up. bijonaža (fr.) v. ukras. bizonjo (ital. bakarni novac sa nešto srebra. mali konj. ali sa znatno više bakra.). bizarre) čudak. business) posao. bufalo. bicarbonas) hen. zlatarske radnja. krivotvo-renje novca. bicefalan. 2. osobenjak. up. Byzantion) 1. kada u kojoj se kupa sedeći. koji kadi. bidet. bizantinci (grč. nastran čovek. bikonveksno sočivo. biduum (lat. grč. bikarbonat (nlat. bi-conjugatus) dvostruko sparen. vizmut. bog. . bije (fr. filozofiji. potreba. intra biduum (lat. v. bijonirati (fr. npr. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. juvelirska radnja. bikonkavan (nlat.980. bi-dens) dvozubac. bizarerija. dragulji. zone pojas. naročito u moškavca. ispupčen s obe strane. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. srebrni novac bez propisne količine srebra. biennis) dvogodišnji. bizantolog (grč. Byzantion. al bizonjo (ital. juvelirska roba. biennium) vreme od dve godine. bide (fr. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. ital. u dve boje. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. bi-quadratus) kat.) ćudljiv. fig. bikamerizam (lat. dragocenost.) 1. bi-. dvozube vile. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. 3.

bimester. bilardirati (fr. bildž (eng. bimembris) koji ima dva uda. bimemsis) dvomesečni. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. i oboje . lat. ital. biljur (ar.). fr. žučni. prepredenost. bilis žuč. bilboke (fr. knjigama. fig. izdavalac karata (želez-ničkih itd. na-| prasit. bilansirati (lat. dvaput. pritvoran. dvoličnost. železnička (ili: tramvajske) karta. lingua jezik) dvojezičnost. rubinus) he«. bilten (fr. bilinguis dvojezičan) v. cedulja. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. prepreden. tako da uvek stoji uspravno. bis. bilan. bileter (fr. izvesti zaključak o svršenom poslu. Bilanjz) v. bilis) žučan. bilijarda (fr. dvočlan. cedulja. trg. bilin (lat. bimenzis (lat.). nlat. crvena bojena materija žuči. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. billiarde) hiljadu biliona. bilans (fr. žustar. lat. bi-. bilingvitet. grč. posetnice i sl. labium usna) gran. billetier) poz. ulaznica. nlat. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. o konju: izbacivati prednje noge napolje. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). zelena bojena materija žuči. biksin (nlat. bilijariti (fr. igra na bilijaru. up. četvrtasta i zarubljena. razdražljiv. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. mesto gde se izdaju karte.000. bilge) mor. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. sitni štamparski poslovi (karte. bis. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. bimetalizam (lat. ravno dno u sredini lañe. priznanice. bileta (fr. bulla) predlog. biliosus. dvousneni suglasnik (b. bilans. ballur kristal. fr. bulletin. izvesti završni račun. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. biliaire) koji se tiče žuči.). biliozan (lat. se. biliverdin (lat. zaključiti neki posao. krajnji ishod nečega. fr. beryllos beril) gorski kristal. bilifulvin (lat. takoñe: pisamce. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. žuč. bis. prevučena zelenom čojom. saldiranje. upravljen na suprotne strane. jednim udarcem udariti dve lopte. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. izdavati ulaznice. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. jed. bilabialis) gram. bis.000). fig. gnev. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. prodavac ulaznica za predstave. žučno žutilo. bilet. billion) milion miliona j (1. priznanice. tip. bixa) ham. saldo. ital. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. bis. nlat. ljutina. bimestris) dvomesečni. biletar. bilis) hen. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . o stanju zdravlja. biletirati (fr. koji se. bilateralis) dvostran. bilateralan (lat. billetier) v. tempus) v.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bilingvizam (lat. bilis (lat. nlat. priznanica. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. bimestran (lat. p. dvorog. žutozelen. ulaznice. bilet (fr. fig. m). listak. sa dva roga. ulvus. bilingvitet (lat. obostran. bilokacija (lat. bileter. crvenožuta bojena materija žuči. bimester (lat. orlean. up.) v. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. manus. kristalno staklo. bilis. fig. vert zelen) hen. etiketa. bilupa (lat. billa. bilinguis) dvojezičan.000. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu.000. biletarnica (fr. bilancio. bi-cornis) zool. bilingvičan (lat. o sednici ministarskog saveta. bi-lanx sa dva tasa) trg. bimanus) dvobimbaša (tur. bili. bilis. I bilion (fr. bilirubin (lat. o stanju na frontu. bilis) med. bilaroc) trg. billet) blagajna. bille. železničke karte i dr. bilabijal (lat. mrzovoljan. donji deo lañe. bilis. cedulja. beryllus.koji se izgovara uz učešće obeju usana. zvaničan dnevni izveštaj (npr. bimenzis. lupa sa dva sočiva. bilabijalan (lat. loupe) opt. žučno crvenilo. železničkih karata itd. bilijar (fr. bullettino) dnevno saopštenje. biletar (fr. pun žuči. billet) izdavanje ulaznica. billet) pisamce. železničkih karata. up. latus strana. lat. bimenzan (lat. izborni listić. major.) vreme od dva meseca. zakonski predlog (u Engleskoj). dvomesečje. dvoličan. bilanca (nem. bimembričan (lat. fr. dvousneni (suglasnik). koji govori dva jezika. bimestre. prodavnica ulaznica. menica. bil (eng. kratak. glavni sastojak žuči. podnosi kralju. služe kao podloga papirnom novcu. bilieran (lat. mrkožut) hen. fig. biman (lat. žučno zelenilo. pritvornost. sa dva člana. upotreba dvaju jezika u govoru. prek. billard) igrati na bilijaru. bi-. v. biletura (fr. obično krajem svakog meseca i svake godine. potvrda. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap.

up. biobibliografija (grč. koji je udešen za oba oka u isto vreme. genos) koji se tiče razvitka života. dvočlani izraz. bivomizam (lat. zavoj za oba oka. bfos. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bios. engineering) v. vrpca.) fil. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. nlat. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. životne jedinice manje od ćelija živih bića. biodinamički. na klimu. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. bfos. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. petlja. Bijhne) pozornica. med. grč). pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. klfma. eng. binerav (lat. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. grč. padinom od dva člana. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. binjektaš (tur. zbivanja. energefa) fil. bin v. pozorište. a+ br. biologfa) nauka o životu. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). sophfa) v. bfos.. grapho) veština opisivanja života. bfos. bioenergetika (grč. ibn. koji se sastoji od dve jedinice. dvojedinični. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. bi-. bfos. biogeneza. biofori. binomski (lat. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). binen-regulator (nem. kao sredstvo u borbi za opstanak. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. bfos. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. veština pisanja biografija. bioblasti (grč. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. ge zemlja. bioaritmetika (grč. pr. biograf (grč.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. graphfa).(grč. suprotno: monometalizam. po učenju Altmana. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. poreklo. nosila ga je poglavito turska konjica. binokularan (lat. . fr. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. binda (nem. bfos. binaran. up. pisac biografije. bini. bineran. binom (lat. okovratnik. (grč. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. bio. dogled za oba oka. zavoj. biozofija (grč. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). veličina koja se sastoji iz dva dela. oculus oko) sa oba oka. bfos. bioliti (grč. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). na kojima se osnivaju prirodne pojave. binokl (fr. bfos. svih životnih procesa. biosofija. opt. životopisac. biblion knjiga. grč. genesis postanak. bioklimatologija (grč. biolog (grč. bfos život. pojas. bfos. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. pristalica biologizma. dvočlani. bina (nem. regulator) poz. bfos.. od dva dela. biogenija (grč. blaste klica) pl. biogeografija (grč. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. koji se tiče binoma. biografija (grč. bfos. kao i uticaj živih bića. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. logos) fil. genos poreklo) biol. biologist(a) (grč. binocle) cviker. energetika svega živoga. a i Srbi'. biogenetičan (grč. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biodinamika (grč. binub (lat. bioklimatika (grč. bioinžinjering (grč. logos) fil.) istorija razvitka života. biogen (grč. biologizam (grč.). npr. Biinne. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). povoj. bfos. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. rañanje) razvitak života. binarius koji sadrži dva. bini po dva. biokibernetika (grč. posebno biocenoza i vegetacije. od dva) dvojki. sa dva člana. bfos. biografika (grč. Binde) veza. naočari. životni. životopis. to klima nagib. nomos zakon) mat. vladaoca i dr. binaran (lat. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. biol. mat. kibernao upra-vljam. genetički inžinjering. binubus) čovek koji se dvaput ženi. Ifthos kamen) kol. binjiš (tur. binaire) v. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. bfos. bfos. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. biologija (grč. bini. filozofa. kolo-nija bioblasta). bios.

države itd. bios. člana društvene zajednice. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. grč. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. sarkom). njegovih fizičkih i psihičkih osobina. bios. bios. i u vodi). biotip (grč. bios. praktične eugenike i medicine. bios. psyche. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. sophfa) životna mudrost. logia) nauka o živim bićima. . delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak.. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. bios. bioskop (grč. ontos. psyche duša) fil. manteia proricanje) 1. osnovni oblik je fotosinteza. biosociologija (grč. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. prilagoñavanja. bios. bios. biotehnika (grč. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. pr. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. bios. up. npr. bios. lumines-centia hladno svetljenje) biol. kao animalno biće. god. on. nlat. lat. biosfera (grč. biosofija (grč. bionomija (grč. svitci) sveta. biotika (grč. bioluminescencija (grč. ovako je nazvao 1866. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. a čoveka. bios. organizama koji izazivaju vre-nje itd. bfos. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. bionegativan (grč. čista rasa. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. bios. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. logia) fil. bios. psihobiologija. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). nastala u XX veku. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. biorizator (grč. operativnim putem. bionti (grč. biopsija (grč. biomehavika (grč. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. biosinteza (grč. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). biorizacija. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bios. 2. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. tj. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. biozofija. bios. bios. typos) čist tip. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. bioontologija (grč. stanovnika nekog grada. biometrija (grč. v. biol. i u zemlji. up. npr. mehanike razvitka. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. biostatika (grč. biorizatora. naročito pojave nasleña. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. biomagnetizam (grč. pribora. jer živih bića ima i u vazduhu. biomagnetski. bios) 1912. socius drug. bioskopija (grč. tu ontos postojeće biće) pl. aparata. bios. prema izvesnim znacima na telu. bionika (skrać. biorizacija (grč. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. npr. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. bios. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). biomatematika (grč. nem. bios. bios) praktično učenje o životu. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. litosferu i hi-drosferu. techne. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. panpsihizam. bios. razmnožavanja itd. crta na dlanu i drugih nekih simptome. neke oblasti. biomantija (grč. to on. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. bios.) v. biotit min. poremećaji u razvitku. životni prostor (obuhvata: atmosferu. biopsihologija (grč. biotehnologija (grč. lat. tj. orao vidim) med. sudskolekarsko utvrñivanje. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike.

koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. Burger-Meister) gradonačelnik. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. vajati. planum ravan. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. veština) skup metoda. polovina. biotop (grč. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. . letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. koinos zajednički) životna zajednica. polovljenje.) mat. ital. biped (lat. bios. bi-pes. od kojih je jedna iznad druge. bakrorez. predsednik opštine. polovljenje. purger. utensilia) pl. grč. phoros koji nosi) pl. bios. deo ekologije. sexus. burino) bakrorezačka rezaljka. bircaus (nem. naročito u analitičkoj hemiji). bios. bipolarav (lat. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. bakrorezac. Wirtshaus) v. burail) trg. biofenomenologija (grč. biocenoza (grč. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. kancelarijske potrebe. dleto. bis) dvaput. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. Karlu Birago (1792—1845). bis pes noga. bios. dvostruka torba (u Lici). vajalica. pretežno formalističkom duhu. krut i nadmen. techne umetnost. birokratija (fr. biocenologija (grč. vrsta polusvilene. birenirati (fr. slikovito pričati. životni. biotomija (grč. logia) nauka o životnim pojavama. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. birotehnika (fr. bisegmentabilan (lat. kancelarija. biratina (fr. biol. kancelarijske osoblje. tj. pisarnica. biofori (grč. bios. grč. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. odeljenje. bisegmentacija (lat. lat. vrsta lakih poljskih mostova. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. davnina. austrijskom inžinjerijskom oficiru. grč. birema (lat.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. biplan (lat. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. bios. birato voj. bis. burette) hem. polu-vunene tkanine. kao odsečak jedne linije ili površine. polus stožer) dvopolan. biparticija (nlat. ravna površina) avij. bis. razuñivanju živih tela. birtija. kancelarijski pribor. dvonožac. mania) želja (ili: težnja. biocenotika. bi-pes) dvonožna životinja.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. polovljiv. pravila. dvonog. bis. chemeia) deo fiziologije. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). birokratizam. biromanija (fr. muz. birokratija. dvostopni. Wirtshaus) krčma. nosioci života. bios) koji se tiče života. predsednik mesnog odbora. bis. burin. praviti grbove.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. bigeneri-čan. biroutenzilije (fr. biremis) čamac sa dva vesla. birokratski koji se tiče birokratije. segmentum odsečak) mat. biseksan (lat. bir-zeman) staro vreme. ukočenost. bureau. buratine) trg. bisage (fr. torba na sedlu. biocevotika (grč. burato) pisaći sto. bipsdan (lat. fig. koji se može podeliti na dvoje. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka.. birtija (nem. bureau. još jedanput. biocentrično posmatranje (grč. nazvala po pronalazaču. vrsta puplina od fine svile i vune. grč. segmentum) mat. biro (fr. vunom ili kostreti. bis. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. centrum središte) fil. bipedis) koji ima dve noge. bioblasti. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. bureau. koinos zajednički. bircaus. bureau. birokrat(a) (fr. biraj (fr. krateo jak sam) v. logia nauka) v. biohemija (grč. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. bfos. bipedalan (lat. bipartitio) deljenje na pola. lat. gostionica. po drugi put. ital. birokratizam (fr. birgermajster (nem. buriner) rezati rezaljkom. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. biofon (grč. bureau. birger v. staklena cev sa lestvicom. razdvojenje. ponovo. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). spol) v. bireta (fr. burat) trg. bira (fr. birzeman (tur. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. sa dva suprotna pola. ta phainomena pojave. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. bios. biofizika (grč. bios. bissac) pl. bisegment (lat. bipedalis) dug ili širok dve stope. biren (fr. bis (lat. nadlepggvo. bios.

biskup (grč. bit (eng. bifoličan (lat. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). Brust) poprsje. deljenje na dva kraka. trideset drugi deo jedne note. dvosložan. okrugao kolačić. bit) l. ital. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . posle 28. flos. bisolit (grč. Bit je uvek pa-ran. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. The Beatles) nuz. naf-ta. npr. ital. domeće. bista (fr. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. grananje ili cepanje na dvoje. byssos pamuk. bistoke (fr. dvoni-zan. bit-muzika (eng. bitumivozav (lat. bitumen (lat. biferan (lat. bisekcija (lat. bit (eng. dvaput pečen porculan bez glazure. u debljini od 4 st. bituminirati (lat. biflorav (lat. buffetto) tezga u krčmi. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. biskupije (grč. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. bitta) brod. Bitlsi (eng. bis. polovljenje. obično dug 7—8 st. grč. dvaput kuvan) dvopek. biftek (eng. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. bisilabičav (lat. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. episkopfa) v. bis coctus dvaput pečen. Ginzberg. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). radnjica sa jelom i pićem bez stolova. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. bistrer) slikati (ili: boji-ti. syllabe slog) gram. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. epfskopos nadzornik.) prevući (ili: pokriti. bythcs dubina. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. dvoboštvo. bifurkacija (nlat. u dva niza. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. buste. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). biformitet (nlat. beatnik) l. asfalt i sl. bi-. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bifurcatio) račvanje. sto po železničkim stanicama. lat. koji ima dva cveta. biskoten (fr. 2.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. series red. busto. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. bistouri. biformis) sa dva oblika. biscroma) kuz. bifepija (fr. mladići s dugom i neurednom kosom. biseksualav (lat. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. (bitlsi) čupavci. bisus (grč. biserijalan (lat. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bitnih (eng. reke. bisekstus (lat. fig. filum nit. u teoriji informacija.) pretvaranje u zemljanu smolu. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). premazati) zemljanom smolom. biskvit (fr. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. orman za stono posuće. dvoličnost. asfalti-rati. beefsteak) kuv. sa dva cveta. ital. biscuit. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). sexus spol) koji ima oba spola. bifluere) račvanje reke. bis. metrička jedinica takta. peksimit. thećs bog) verovanje u dva boga.) 3. bifilaran (lat. bifti (eng. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. onaj dan koji se svake četvrte godine. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. okrugao dvopek. bis. biscottino) mali. februara. floris cvet) bog. buffet. up. biscotto. Dž. biheviorizam (eng. bitometrija (grč. konac) dvoni-tan. nem. petrolej. u asfalt. dvospolan. bisturi (fr. ital. biteizam (lat. Keruak). buffet) sopstvenik bifea. beat udarac) 2. hermafroditski. pod biskup. bisextilis) prestupni. behaviour vladanje. biskroma (ital. dvorodan. bit (eng. od dva sloga. bitva (ital. bis. dvoredan. Ifthos kamen) min. bis. bifluevcija (lat. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. dvoobličan. sa jednim prestupnim danom. naročito Egipćana. ital. biformitas) dvoobličnost. dvolist. bis. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. folium list) bog. krčmica. biscotin. grč. orman sa srebrninom. bistori) hir. niz) koji ima dva reda. prženo upola na jakoj vatri. bistrirati (fr. šećerni dvopek. npr. ponašanje) psih. bistoquet) bilijarski štap. biformai (lat. u džez muzici bit označava stalno. bisextus) prestupni dan tj. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. bifer) vot. pravac u psihologiji. bituminizacija (lat. a izvode ga udaraljke. bisekstus. u engleskoj muzičkoj terminologiji. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bife (fr. bis.

belina. blanc.-fr. bicinij(um) (lat. tobožnje trgovanje. lat. blanche) beo. blastem (grč. rheo curim) med. bišof (nem. eteb povraćam) med. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). blanko-kre-dit otvoren kredit. bicintum. udubljenje u zidu sa svodom. bis. kystis mehur) fiziol. blena (grč. blenna. sluzna srdobolja. izneti na rñav glas. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. neograničeno punomoćstvo. blasfemist(a) (grč. kožica zametao g mehura. španski zid. blenoragija (grč. beo. alat. min. blenometritis (grč. bicarija (ital. grditi. bicikl (eng. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. blastos. blaser. opt. 6t6s uho. od dve boje. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blenna sluz. bicefalan (lat. izdanak. čist. bi-. bicyclist) onaj koji tera točak. neosetljivost. black (fr. obesvetilački. bjanko menica čista. potpuna sloboda rada. canere pevati) huz. fiziol. zametni mehur.). zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. kart blanš (fr. korita. karta bjanka. blasphemos) bogohulan. tj. blenengerija (grč. eidos vid. bikefalan. huljenje na boga. chroma boja) dvobojan. prema potrebi. blenna. nlat. blastomikoza (grč. blastemia) vot. blasphemfa) pogrda. huljenje. zapaljenje sluzokožnih žlezda. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. pupl>enjem). blastos. kuditi. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). prekor. obesvećivanje. blenoftalmija (grč. blastos klica. velosiped. heraldika. blekvud (eng. blastema (grč. blamaža (fr. blenna) kec. blenadenitis (grč. blenemeza (grč. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blamirati (fr. povraćanje sluzi. bianco belo. blejzer (eng. bela boja. curenje iz ušiju. biciklist(a) (eng. točkaš. grč. blanš (fr. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. metra materica) med. blasphemćs) bogohulnik. slepa vrata. cimeta. blanko (ital. blason) grb. tj. grč. kephale glava) v. enteron utroba) med. radi špekulacije razlikom u cenama. obrukati. mladica. blanco) v. neosetljiv. biceps) koji ima dve glave. zametni mehurić. blastula (grč. pokuditi. grdnja. lučenje sluzave tečnosti. rheo tečem) med. karanfilića i šećera. svetlosti sa strane. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. bjanko (ital. hartija. belilo. biceps (lat. sluzni proliv. belina) trg. zapaljenje veznice očnih kapaka. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. cyclus krug) točak. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. klica. blenotorea (grč. belo. čist formular. blastos. vrsta šampanjca. blastula) fiziol. dvoglavi ručni mišić. mykes gljiva) ned. Bucherschrank) orman za knjige. zasićen i presićen. blastozoid (grč. očiju. bis. preživeo. regnymi izbijam. blenorea (grč. v. kompozicija za dva glasa. preživelost. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blastos. bjanko. blaziran (fr. blastema) biol. meros deo) biol. sluz. spolnih organa i dr. blenna. Blende) apx.) otupelost. prazno. carte blanche) čista bela neispisana karta. blastule. potpuno odrešene ruke. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. čist. blenna. kapavica. blamer) osramotiti. rñav glas. blašpe (fr. blanche) pr. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. bruka. kapavac. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. bogohuljenje. velosipedist. us. i blastocistis (grč. zasićenost. slepi prozor. oblik) biol. pogrdan. blase) otupelih osećanja. beloća. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. blasfeman (grč. kuñenje. blenna.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. obesvetilac. blasfemija (grč. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). bihromatičav (lat. neispisan. bicycle. blaziranost (fr. gei. blastoderm (grč. ñerma koža) fiziol. sulfid cinka. im. blanket (fr. procurim) med. punomoć samo sa potpisom. radi odstranjenja. blazon (fr. blanko-trgovanje prividno. neispisan. blastos. ukor. pomorandžine kore i soka. psovka. . bizzarria) muz. bis. sukno za filtriranje. blenda (nem. blastomere (grč. aden žlezda) med. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. ophthalmos oko) ked. blamage) sramota. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. kredit bez pokrića. blenna. blenna. nauka o grbovima. biher-šrank (nem. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. Bischof biskup) piće od crnog vina.

phimosis suženje) med. zastrašivanje. plavojka. fig. blouse) laka gornja haljina kod žena. Blume cvet. blondinka (fr. nazvala zbog žućkastog sjaja. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. suženost očnih otvora. fleš. blefirati (eng. slični palačinkama. spasmos grč) med. blond (fr. biondo) plav. blumistika (nem. obmanjivati. grañ. ñuture. prevrtanje. blista (fr. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blefarizam (grč. hrpimice. blefaroptoza (grč. bleh (nem. blombirati (fr. dobro. opsada. blondin (fr. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. opsada. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. spadnutost očnih kapaka. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. pretvarati se. ucelo. oklop (na ratnoj lañi. zajednica. grč očnih kapaka. up. blondine) devojka ili žena plave kose. podizanje cveća. duhovita sitnica. svetao. blond. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. bacam tamo-amo) med. bloquer) v. ophtalmos oko) med. blonde) čipka od sirove svile. blokaža (fr. blickrig (nem. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blepharon. automobil. an blok (fr. ruski kolači. blef (eng. ojačavanje rova. uron mokraća) med. blesura (fr. avionu). povreda. blondina. oblaganje čeličnim pločama. munjeviti rat tj. hapsana. blokiranje (fr. obmanjivanje. blondina (fr. Blockflote) nuz. tome sečenje. blefarospazmus (grč. Blockhaus) voj. blepharon. šanca gredama. zatvoriti skretnicu. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. blondin) plavušan.) med. čamac. blefaroftalmija (grč. čamcu. Blume) poznavanje cveća. sveska za pisanje ili crtanje. plavuša. sluzave mokrenje. zbunjivati razmetljivom reklamom. up. blefaradenitis (grč. blepharon. blokflauta (nem. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. blokada (fr.). klada. zapaljenje očnih kapaka. bloccata) voj. blondine) v. gomila (knjiga).) voj. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. Blu buk (eng. bloki-ranje. praviti se. varati. zatvaranje železničke skretnice. zaplašiti. bluza (fr. Blitzkrieg) voj. blooming condition) sp. blepharon očni kapak) med. zatvaranje sa svih strana grada. osigurati od zrna. blessure) ozleda. panj. hvalisati se. bacanje prašine u oči. dosetčica. od finog pšeničnog brašna. šanac gredama. mustrama od cveća. blindaža (fr. blefarotomija (grč. zapaljenje žlezda očnih kapaka. blomba (fr. treba: plombirate. zaštićivanje od zrna (projektila). okloplji-vanje. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. blocus. ptosis pad) med. ojačati rov. udvarač ženama. nemir kod teških bolesnika. vojnički koporan. avion). žućkast. tip. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. otvorene boje. tvrñave. aden žlezda) ked. zavara. blokirati (fr. Blue Book) „Plava knjiga1'. prevari. ital. blokada. blepharon. blindirati (fr. blumirati (nem. blinji (rus. mermera). kicoš. mali pozorišni komad pun desetaka. blonda (fr. rezanje) med. veliki odlomak stene. ital. sličan svirali. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. fig. blepharon. blokhauz (nem. cvećarstvo. hvatati na zbunjivanje. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. blepharon očni kapak. blefaritis (grč. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. mladić plave kose. blindage) fort. blefarofimoza (grč. blinder) fort. treba: plomba. celina. treptanje. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. gomila. tip. zatvor. plomber) pogrešno. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. en bloc) naveliko. mnoštvo. kulica. blestrizo bacakam. bloc) veliki komad (npr. farsa. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blok (fr. kol. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. zavaravati. bluming kondišn (eng. karaula. blestrizam (grč. Blitz munja) v. poza. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). bacakanje. . obmane. bluff) plašiti. trupac. blenna. iskra. žmirkanje. pivo. vojske. automobilu. npr.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. plomb) pogrešno. municije i sl. obmana. osobito u sportu. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). velika količina (robe).) pl. iskrica duha. bluette) varnica.

god. boemi (fr. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. fr. boiler v. dečak. udav (najveća zmija u Africi i ist. boa constrictor) zool. Dalmaciji. momče. bojer (hol. bojkotovati (eng. proizvodi se u predelima severno od Liona. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. književnici. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. boit-tout) čaša bez postolja. moreuz. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze.Bob je. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). fiz. bogaz grlo) grlo. raste na Kosovu. rakije. Hrvatskoj. ispičutura. boei) v. bobby) pl. po nače-lu: dok traje nek laje. v. boetetika (grč. up. Bodriti pl. sluga. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. fr. umetnici. v. Makedoniji.) bog. bobadiljizam nepravedno. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). guša. induk-cioni kalem. boabab (amh. naročito plemić veleposednik. ili na oboje ujedno. po pravilu neuredno. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. deminutiv imena Robert). duhovni poglavar u Tibetu koji. planinski tesnac. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. bogdo-lama (mont. kalem od namotaja bakarne žice. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. bogaz (tur. bob (eng. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bobine) kalem (za konac). baobab. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). bodmeraj (nem. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. boiler kazan) kazan. bojkot (eng. . studenti i dr. kosovski božur divlji božur. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. kod bojkota strane robe u nekoj državi). bogus) irsko narodno piće od vode. kotao. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. bohemes) pl. Bugarskoj. magazin s robom u luci. bobina (fr. fig. Džemsa Bojkota. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. skraćeno: bob. boatu (fr. boj (eng. bodega) podrum. prirodnim životom. bojler (eng. Bodmerei. eng. + 1502. kablova. život od danas do sutra. bojar (rus. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. npr. koji »sive svojim naročitim. božole (fr. u Rumuniji: plemić. boa. bova (ital. bogus (ir. v. bodul. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. bodolo) ostrvljanin. ždrelo. bobslej (eng. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . bojler. bottomry) trg. Bosni. blue-stocking) „plava čarapa". nadimak londonskih policajaca. bogatiri (tur. bonrin) plemić koji je i ratnik. neuredan život. bahader) pl. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. čergari. pere. boza (pere. beaujolais) vrsta francuskog vina. zmijski car. boemerija (fr. zajedno sa dalaj-lamom. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. šećera i drugih dodataka. boheme) način življenja boe-ma. bodega (šp. baka.. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. lažno optuži-vanje (po šp. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. bobbinet. od danas do sutra. bogomili pl. božur (arap. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. boja (hol. buza. boa (nlat.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. vinara. bobinet (eng. crven kao krv. kor. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). pamučni til. fig. iznos berbe grožña. to bob) v. fig. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. upravlja zemljom. bobslej. bogumili pl. klanac. kod anglosaksonskih naroda. bobi (eng. drevna pijanica. boduo (ital. kajmaka i šećera. boy) dečko. boi-najf (eng. Obotriti. engleski til. bu za. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. busur) bog. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). prekid svakog op-štenja s nekim. Indiji). bogumili. krčma. tur. patareni.

kutija. loža u pozorištu.000001 * °S). bolites pečurka za jelo) kol. v. rudnjača. fr. up. ngrč. bosco. bokskaf. grč. balon. sp. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bolis. boksati(se) v. šumica. bokal (fr. tzv. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. pesničar. 1555—1619). box) 1. bokser (eng. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. boks. ital. buldogu slična rasa nemačkih pasa. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). bolstit (lat. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. boksovati se.800 kg). bolas (šp. moreuz.boka 122 bomba boka (ital. bocal. bolus. bollo. bolus. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. bok-sovanje. bokser (nem. bucca) usta. otvor. astr. ital. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. bouche. pristalice boljševizma. boksit min. veća čaša s poklopcem. boks (eng. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. Bokseri (kin. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. srednje veličine. v. šećera. bolus. bocca. hidrat čiste gline. bolvševiki „članovi većine". koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. bokaža (fr. bulengren. grč. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. sp. bolero (šp. guranje i udaranje nogama. priznanice. bolus (lat. osnovana oko 1890. metron) fiz. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. gitarom ili tamburinom. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bulletta) cedulja. boljševici (rus. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. bolometar (grč. naziv po mestu Bo (Les Baux. up. ital. živa i okretna. bokasin (ital. vrč. bolos) v. ušće. bombe. grč. zatvor za potkivanje nemirnih konja. koja je 1900. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. okamenjena gljiva. . ručna granata. bombos potmuo. bascagium) šumarak. box) pesničati se. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). ulaz. razreñene od strane Lenjina. većina. staklene bočice kru-škasta oblika. jedan od glavnih izvora aluminijuma. box) sp. bomba. boksovanje (eng. velika bokasta boca. železna ili čelična lopta. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. nlat. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. up.. boxer) 1. boletus pečurka. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša.. dubok ton) voj. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bolidi (grč. boling-grin (eng. do struka. zaliv. „plemenitoj veštini". Voheg) 2. lat. bolonjska škola slikarska škola koju je. kineska tajna organizacije. šp. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. bolos) hem. atomska bomba. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). bolivijano (šp. praćen pesmom. bola (eng. bomba (fr. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. lug. box) 3. boccale. fr. boks-meč (eng. boxcalf) 2. svaka runda 2—3 minute. ma-njina. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. boks (eng. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. zračni termometar. bocassino. oružje za bacanje. bole zrak. kratak. potkraj XVI veka. tući se pesnicama u rukavicama. pesničanje u rukavicama razne težine. strela) pl. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. boksovati se (eng. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. boljševizam (rus. bolletta. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. lemnoska zemlja. kastanjetima. zbog čega se mogu i danju videti. boks (eng. boleta (ital. pod. do tetke kategorije (preko 79. bol (lat. bocage. glavom i leñima. boks. Francuska). Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine".378 kg). bolldos hitnuto. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. grč. bokseri se dele s obzirom na težinu. bolonjske bočice fiz. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. bol.

bombast) lit. ostavština. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bombardovati. bonomija (fr. popust u ceni. boneta (fr. sviloprelja. bona adventicia (lat. bombardirati. bombarder (fr. odštetiti. preterano kitnjast. prostosrdačan čovek. poslastica od istopljenog. bonvivant) veseli brat. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). u kojoj se drže bombone. bonette) voj. poboljšavanje. bono modo) dobrim načinom. bonificatio) naknada. poboljšati. bona hereditaria) pl. bonbon) šećerlema. veseljak. bonaca (ital. imanja. bonton (fr.. poboljšanje. Americi. preteran. bombyx pamuk. bombarder. . . bon) trg. . devojka za decu. vata za ispunjavanje haljina i sl. pl..). fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bona mente) u dobroj nameri. bondirati (fr. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bcmbyx) 1. popravka.) pl. delovi imanja koji nisu ostali od oca. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. brašna. bona fide (lat. često sa dodatkom želatina. u dobroj nameri (učiniti. odšteta. naknadno pridošle dobra. poverljivost. v. lat. prirodna obdarenost. bona hereditaria (lat. dobra (ili: imanje) maloletnika. obaveza. bombast (eng. bonbon. bacač bombi. bonitas) dobrota.. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. izražavanja). bons a vue) pl. bo-nifier) naknaditi. po viñenju. vrsta keplovane svilene tkanine. bonne) 2. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. važi za . bonificirati (lat. bonom (fr. izvrsnost (u smislu izrade). zatucane popeskare. bombe (eng. priznanice. bona dobra) 1. fig. otmeno držanje. tobdžija. bona adventitia) pl. bonhommie) prostosrdačnost. naivnost. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bombyx svilena buba. čičica. ljubavnim izjavama. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. fig.. bond) pismeno jemstvo. bombo) vrsta rakije od ruma. bombastičan (eng. menica. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bombardje (fr. nalozi koji se isplaćuju odmah. bona (lat. nalog za plaćanje. bombonjera (fr. bonhomme) dobričina. prav. bon-sans (fr. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bonz a vi (fr. bombardeur) voj. dosañivati kome (molbama. bond (eng. imetak. vrsta pamučne tkanine za podstavu. bonum. veritet). 2. fig. obično ukusno i luksuzno izrañena. nlat. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. ukusno nameštena soba. svila. bono modo (lat. dobronamerno. muskata i šećera u Sev. trg. propinjati se. proneti se. facere. dobra. popraviti. sujeverni popovi. bonsek. Wandriegel. pamuk. visoko-paran. bondir) skakati. bombasin. bona mente (lat. bombardirati (fr. dadilja. bombe) v. bombazen (fr. vrsta ženske kape. valjanost. dobrodušnost. slada (malcbombona) ili voća. bon pur (fr. onaj koji vrši bombardovanje. aromatiziranog i oboje-nog šećera. nasledna dobra. platna sposobnost. Kini i istočnoindijskim zemljama. bona fide) dobronamernost. služavka. priznanice. svi-lasta materija. podskakivati (na konju). bombycinus. prav. bombardovati v. grč. grč. up. popravljati. bansek. bombardare) voj. konfetama). bonifikacija (nlat. istoč-noindijski kaluñeri. svojim pesmama i sl. bona minorum (lat. nalog za izdavanje neke robe. fr. bombiks (grč. bonbona v. lat. bondruk (nem. ukusno namešten stan i sl. naduven (način pisanja. bombona. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bonze (jap. imanje. sveštenici Budini u Japanu. bombardje. nadmen. bombaš. bombast. bombyx pamuk) zool. vojnik bombaškog odeljenja. bona (fr. bujica reči.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bonaparte™ pl. prav. kazati). sigurnost nekog potraživanja (supr. preterana prostota. bonitet (lat. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. osoliti koga. bombona (fr. mirnim putem. unutarnja vrednost. bombikometar (grč. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. na lep način. nego potiču od neke druge strane. bonvivan (fr. nasleñena dobra. potvrda prijema. bon pour) dobar za . bonum dobro. bon ton) dobar ton. bombyx. svilena buba. dit. bon (fr. bombaš (fr. bombardier) voj. bacati avionske bombe. svila) pamučna svila. krupnorečiv. bona minorum) pl. naivčina.

borgis (nem. mrke boje. manja laña u Ist. tj. kvrga. bor-mašina (nem. borner) ograničiti. u grupi). okvir. boršč (rus. boraks (nlat. o biljkama i rastinju. board) l. pervaz. umeravati. knjiga u kojoj su računi. bortna (nem. ograni-čavati. bosko napasam. a manja od garmonda. dar. redni broj 5. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. borax. igra karata slična vistu. nerazumljivo. burani) zelen mlad pasulj.) v. ograničen. moru. soli borne kiseline.) pl. preimućstvo.811. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. fig. boreas. jedna vrsta plesa. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. sprovodio pismo. bordo-vino (fr. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. bosse. board of trade) trgovačke komora. državna korist. okrajak. širit. botanike) nauka o biljnom svetu. bostan) lubenice i dinje. bordeaux) boja crnog vina. bosokteriti (od nem. javna kuhinja. bonum publicum) dobro države. gajtan za opšivanje. Borussia Prusija. baviti se biljkama. bord (nem. pl. rub. bord) 2. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. opšte dobro. buraniyya. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. brežuljkastim. bord (eng. botanizirati (grč. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. izvod. up. odbor. pervaženje. opus rusticum). borati (nlat. glup. nešto uprošćenija vrsta valcera). grč. bordižati (ital. bordura (fr. bordat. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. borealis) severni. nevažno. boselaža (fr.(grč. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. grč. borani. bordaža (fr. border) ogoliti. kor. element atomske mase 10. bozza) grba. botanika (grč. boston) l. tamnocrvene. botanikos travni. phobos strah) strah od Prusa. kamene meña-še. neiskusne. sever. tur. veća od pešta. vrlina. sudnica. bording (dan. borne) ograničen. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. javna radnja. borax) hen. bonum publikum (lat. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. Aziji i Kaliforniji. laña. up. kost. igre (američka. bordereau) trg. 2. omeñiti. buraq) hen. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. burdelj. opšivanje. novac za hranu. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. ulublji-vati. bording-haus (eng. ivica lañe. novčanik vrednosti. ograničiti se. Muhamedov ogrtač. boreiaios. znak V. gostionica. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. bordel (fr. nešto sitno. bord ov tred (eng. mali. ital. sreća. skučen. sud. borde) l. porubiti. voska. mržnja na Pruse i sve što je prusko. up. materijal za oblaganje lañe. umeriti želje. bu ši lica. Americi. pervaz. nemetalno čvrsto telo. porub. lat. bonum) dobro. borer (nem. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. bordello) javna kuća. mahune. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). bortna. bordel. boreas (grč. bosirati (lat. bordo-boja (fr. bostan (tur. porubljivanje.) 2. bordure) ivica. bona. Bohrmaschine) naprava za bušenje. fig. borda (fr. bordage) oblaganje lañe daskama. Borussia. boranija (arap. hrana. bore] v. Bohrer) burgija. krstariti. boselirati (fr. bosseler) ulubiti. šarama. ivica. bosa (fr. botaničar (grč. bordro (fr. venac. zeleno. bornirati (fr. boreas) severac. vrt. fig. borda 2. borniran (fr. opšivati. . boston (eng. jedinjenje bora. bor (nlat. fig. talasastim figurama. daska. nazvan po gradu Bostonu u Sev. botane trava) skupljati biljke. biljni) poznavalac bilja i rastinja. bordirati (fr. trava. porubljivati. fr. Borgis) vrsta štamparskih slova. bašta. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. bosselage) rad na ispupčenim. botano. tj. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. sto za kojim se drže sednice. sa četiri igrača. severni vetar. me- nica. šare. kozmetiku i medicinu. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). Borte) v. nadleštvo. oivičiti.bonum 124 botano- bonum (lat. borda (arap. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. talasaste figure. borealan (grč. važan za industriju. borusomanija (nlat. gipsa. raditi ispupčene. bording) kor. lista. čvrga. bosaža (fr. grundirati. bora (ital. način otesavanja kamena. tačka topljenja 2030°. borda 1. hen. bordat (arap. Bord. oblo-žiti lañu daskama. arap. savetovanja. borusofobija (nlat. korist. sred. sto. bossage) arh. postaviti granične belege. ital. spisak računa. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu.

bravur-arija (fr. bradys. hrabrost. bragr) pesnička umetnost. junak. botelar (nlat. botarga (nm. bradisurija (grč. nauka o biljkama. pepsis kuvanje. botriomikoza (grč. sjajno. botellarius) šef kuhinje. kardfa srce) med. platno kojim muslimanke skrivaju lice. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. up. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. phagos) zool. valjan i vredan čovek. bradys. hvastanje. Bafel) trg. težak. mala trgovina. rñava. masaomai žvakati) med. botella. od usoljene ikre morskog lipena. bottega. čuvar životnih namirnice na brodovima.) 2. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. botroilit (grč. povezača. čamaca i dr. „Marseljeza" belgijske revolucije. botane. uron mokraća) med. u obliku grozda. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. varenje) med. nem. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. botriokefalus (grč. bravour. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. roba za odbaci-vanje. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. botane. bradilogija med. boča (ital. bradifazija (grč. pokvarena roba. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. pesništvo. botriitičan (grč. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. bradilogija. botane. bošerija. geol. vrsta duvana. onaj koji voli da se bavi botanikom. botriitičan. v. philos) ljubitelj bilja. živi u tankom crevu čoveka. junaštvo. čarape) uvijen u bošču. sperma seme) med. naročito u HP veku. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. botrys) grozdast. v. teško. sluga. okamenjene biljke. bravoure. bogće. marama.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. botane. bravo) l. bragura (stnord. u južnoj Evropi i na Levantu. usklik u znak odobravanja. ital. bradys. vrlo lepo. gluvoća. akuein slušati) med. sporo prokuvavanje hrane. lat. tunjevine i dr. botanomantija (grč. kamen grozdasta oblika. bothrion jamica. odlično! bravo (ital. boš (fr. phemi kažem. botrys grozd. crven izraštaj na ruci ili nozi. Brabansona (fr. junačko delo. botanika. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. brabanta (fr. brabancons) pl. teško žvakanje. 2. bravisimo (ital. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. bolesna usporena delatnost srca. boščaluk (pere. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). lithos kamen) pl. botanolog (grč. apotheca) dućančić. bohca) l. gaće. bravura) valjanost. 4. botriotičan v. botrys grozd. bošerija (fr. botriotičan. bradispermatizam (grč. Mthos kamen) min. boche) v. kelner. bradys. bradilalija. balota. brabantski vojnici koji su. tako je! bravo (ital. botega (ital. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja.-tur. psa i dr. bottarga) jelo slično kavijaru. . a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. teško. mykes gljiva) med. bavella. šamija. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. grapho) opisivač bilja i rastinja. bradys. bragerdizam (eng. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. up. botane. botane. ital. pr. botrys grozd. braggard) razmetljivost. botanofag (grč. furda. teško slušanje. govorim) med. botanofil (grč. okamenotine grozdasta oblika. bošča (pere. vinara. širokočlana trakulja. najmljeni ubica. bradipepsija (grč. botriiti (grč. kepha-1e glava) zool. odlično. pri mucanju). up. bradimaseza (grč. 3. pregača. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. botane. geol. fr. botanologija (grč. boutique. botanoliti (grč. brabansoni (fr. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). krčma. bili u engleskoj ili francuskoj službi. lak ribarski brod sa dva jarbola. botanografija (grč. neustrašivost. bošonerija (fr. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. stranturija. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. valjano. rñava probava. botane. bocherie) Nemci. brabante) trg.. otpaci. bragoc (ital. tur. tro-vanje pokvarenom hranom. lalia govor) med. aria) »uz. bradys. biljojeda životinja. botarga.). botulus kobasica) ned. biljožder. bradys spor. spor i težak govor usled mane u govornom organu. delija. bofl (ital. botel (od nem. bradilalija (grč. bradys spor. bota larga. botulizam (lat. -ites) pl. bragozzo) pop. vrsta holandskog platna. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. 5. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bravura (fr. bradikardija (grč. ital. hvalisavost. botanološki. bradiekoja (grč.

brahibiotičan (grč. brahikatalektičan (grč. sila. brendi. bramanizam (sskr. lat. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille).) hvalisati se. Amerikancu Dž. brahmanizam. uroñena kratkoća prstiju. brahi. brachys. nekog posla). obično 6 do 7. branchion) pl. me tron. čovek koji ima kratku lubanju. brachys. . brachfon) mišica. brazilin. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. brancard. 1735—1788). brahigraf (grč. braunijanizam. nejednake veličine. brachys.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. nizak. branža. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brahijum (lat. lokalne izumiranje jednog dela tela. nepotpun. kestenjast. u sisara. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. brahijalan (grč. M. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. moć. poziv. strana broda. Brand) med. koji je smešten u kundaku. bramani (sskr. šalitra i sl. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. Brand požar) brod na jedra. brachlon mišica. ruka. brahmanac. prema tome. suprotno: makrobiotika. npr. bramaizam (sskr. biti junak na jeziku. bradifrazija (grč. nekroza. braun) otvoreno mrk. ručni. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. v. brahma) v. odćntos zub) zool. paljba iz topova sa jedne strane broda. brandy) v. koji je kratke staze. tj. deo. zool. morbus Brightii) med. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis).(grč. brahimetropija (grč. grivna. brahmanizam. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. brahiodonti (grč. Brajtova bolest (nlat. brachys. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. od prstiju do lakta.) kratkovek. Bramahova brava. zapaljenje krajnika. ali se krije u samom smislu rečenice. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. brazilejin v. rukunice (na kolima). brankar-kola teretna kola bez lotri. Brauningu). brander (nem. bramarbasirati (šp. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. fig. engleskom mehaničaru Bramah-y. brachys. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. Brahma) v. poreklo bolesti je. brahikefal (grč. ret. brahilogija (grč. v. branca) grana. brahidaktilija (grč. branchos) med. braon v. brazletna (fr. 1789—1858). brachys. v. nasilnički. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. 1749—1814). škrge. kephale glava) ampon. junak na jeziku. naročito donji deo ruke. grč. nasilan. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. bractea list) bog. sitan. brazilejin. brakadabra fbracadabra) v. brahmana) pl. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. brahilog (grč. branche) nosila. braunijanci pl. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. up. bradys. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. Bramarbas (šp. gangrena. brachy-katalekti-kćs) četr. odsek. Brahma) v. brachiale) narukvica. ručni) mišićni. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brankar (fr. daktylos prst) ampon. branža (fr. pristalice učenja Džona Brauna. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. struka. bracelet. uža oblast zanimanja. smeñ. priperak. broad-side) kor. stenograf. up. barut. koji živi malo vremena. phrasis govorenje) med. brakteja (lat. brašna (fr. tj. braunijanizam med. abrakadabra. braun.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. orao vidim) med. odus. med. bramar) hvalisavac. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. ruka. ital. promuklost. brachys. brand (nem. brauning (eng. branche. brahidromičan (grč. Brama (sskr. branche) v. brašna. brandi (eng. branhus (grč. brachys. brahigrafija (grč. brahibiotika (grč. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. Brahma. mali. lat. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). brachialis mišični. ogranak (jedne nauke. kratkovidnost. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. brad-sajd (eng. brachium. naročita. brachys. branhije (grč. koji ju je prvi objavio.

bremzati. brachfon. skia senka) geogr. brevijatura (nlat. brahipteran (grč. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. teme. skraćen naziv za brahiteleskop. brevijar. patent. kratkih latica. otprilike osam vekova pre naše ere. brachys. brevipedan (lat. sa patentom. bregma) anat. insekti koji imaju kratka krila. loqui govoriti) kratak. patentiran. brahma) indijska religija. imaju dva kapka. brahistohrona (grč. . kratkih krila. odmah. brevis kratak. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brahmaizam (sskr. breve) svaki zvanični pismeni akt. brahiscijan (grč. (fr. brendi (eng. izdati dekret. brachys. podos noga) zool. osnovana. komanda za prekid borbe u boksu. brevis. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. skopeo gledam) opt. temno sečem) hir. breviarium) kratak pregled. diplomu. brachys. naročito papino pismo državama. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. sa poveljom. koji ima kratke metričke stope. brekfest (eng. koji ima kratke cvetne listiće. sipnja. podos noga) kratkonog. ruke. breve (ital. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. tj. nauč-nike i političare. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. uzetost grudi. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). neku vrstu komentara Vedama. Brahmana (sskr. zool. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. srednji deo lubanje. break) otvorena kola na 4 točka. breviotipija (lat. d'. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. brahipodav (grč. brahiopode (grč. patent. a izvode je obično trubači i saksofonisti. Bremse) teh. up. a'. cikloida. brač (ital. brachys. brsvi manu (lat. uspravno). pods. nota koja vredi za dva cela takta. lovačka kola sa 3-6 sedišta. linija pada za najkraće vreme. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. tele daleko. chronikos vremenski) kratkotrajan. astma. brachfon. štampanje nota. v. odsecanje ruke. Brahman) ind. grč. brevijatura. kratak izveštaj. životinje kratkih krila. bremsen) v. brachys. koji su. bregma (grč. pteron krilo) pl. pus. brahipneja (grč. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. dajući oduvek sveštenike. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. brachys. breviatio) skraćivanje. štimuju u s. brevijarij(um) (lat. pismo. brevilokvij(um) (lat. viola di braccio) muz. sp. brahikefal. brandy) rakija prepečenica. kraća improvizirana fraza u džezu. brek (eng. kratak izvod. kratkih nogu. breviatura) v. kratkovremen. sa diplomom. 1795—1860). kratkih nogu. brevijacija (nlat. brevete) pr. bremza™ (nem. zakočiti. kočiti. breda vrsta mašinske puške. četr. pes noga) kratkonog. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. petalon list) bog. brachys. breakfast) doručak. brevet d'invention) pronalazačka povelja. metron) med. molitvenik. i po tome liče na školske. brachistos najkraći. kočnica. na razdaljini. brevijar (lat. točkanica. pesnike. brachys.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. veoma rasprostranjene morske životinje. ukočiti. brevi manu) otvoreno. = hipnotizam. kratke latice. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. dekret. bez uvijanja. patent. brahiteleskop (grč. povlastica. brahipetalan (grč. brevis. brahit opt. brahihroničan (grč. brachys. chronos vreme) kat. brahmanizam (sskr. rpeb dišem) med. brahipneuma (grč. brahicefal antrop. kratak dah. kratkim putem. kratak spisak. sprava za merenje mišice. bredizam med. brachy-pneuma) med. bremzovati (nem. g. brevis (lat. up. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). brachfon ruka. skraćenje. bremza (nem. bremsen) teh. brandi. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). brahmani (sskr. typos otisak) ouz. Brahman (sskr. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. breveter) dati. sažet i jezgrovit govor. brevijacija. brahiptera (grč. vrsta tambure za pratnju. brahiotomija (grč. brevis kratak) muz. Brahma) starije učenje o Brahmi. brahisilabus (grč. fil. brevet) diploma. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. povelju. breve d'envansjon (fr. brevijarij. up. muz. brev(e)tirati (fr. vladaocima i dr. viola. kratkokrilan. brev(e)te (fr. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. Brahma (sskr. breviarium) v. povelja.

blistav. naročito brilij aktima. ital. fr. rasprsan. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. . telalnica. bretagne) stari francuski ples udvoje. bricoler) odbiti. ital. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. remen. up. odličan. brikolirati (fr. konjički podoficir u francuskoj vojsci. bretele naramnice. fig. breša (fr. briljantina (fr. 2. brigadir (fr. naročito starinske. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. velelepnost. sijati. 3. brigant (ital. odska-kati od ostalih. bricola. ne raditi časno. brig) mor. odličnost. brigata) l. briket (fr. plahovito. brigg) mor. briše. starinarnica. starež. briqueter) popločati ciglama. vo. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brig (eng. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. brillant) sjaj. lukavo. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. veoma vatreno. brigma (grč. brygmos) med. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. živahno. brigg. briquette) nešto u obliku cigle. ital. brigma. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brigade. pokrajini u severnoj Francuskoj). brillare) sjati. zarezivati nekoga. briser. prednji valjak na spravi za predanje. tropheus hranilac) nastojnik. fugovanje. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. briljirati (fr. brigmos. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. voj komandant brigade. breccia) voj. brimada (fr. briljantin (fr. utvrñenju). briseur) lomilac. odskoči. brig. brigante) drumski razbojnik. brefotrof (grč. jajeta i sl. sa strane. pljačkaš. raditi zaobilazno. veličanstven. krasan. briljantnost (fr. cigle. razornost. — št. ital. šteta. brigadist. bric-a-brac) starudija. par bricole) posredno. kod bilijara: odskok. briller sjati. brycho škrgućem. 2. vidno se isticati. razbijač. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). brikabrak (fr. breskva (pere. briketirati (fr. povetarac. otuda fig. briser) rasprsnost. brilijant. brilaite (ital. brigantina (eng.. lopte ili jajeta. oramenice za držanje čakšira. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. prekoramnik. brephos. brigadist (fr. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. brezza) blag morski vetar. bradu i brkove. mala jedrilica sa dve katarke. v. učiniti da se nešto odbije. brigada (fr. voj. up. brizantan (fr. breche. brenovati (nem. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. bedemu. zaobilazno. Brigantine) tor. obzirati se na nekoga. brizo. odskočiti. brizo spavam. bretelle) uprta. brigadier) l. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). brilijant (fr. brizantnost (fr. cigle sitan. svetleti se. rukovodilac radne brigade. fig. breča (ital. hozntregeri. brisant) koji lomi. presovati u obliku opeke. fig. sposobnost rasprskavanja. zavod za ishranu i podizanje dece. up. razne umetničke stvarčice. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. brefotrofij(um) (grč. raskoš. brillantine) kozi. brigmos (grč. kaiš za nošenje tereta. brefotrofeum. nem. divan. fig. razorna snaga. divota. razara. u prah pretvoren materijal. fig. brizomantija (grč. briljant v. brigade) član radne brigade. veličan-stvenost. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brefotrofij. brigantine. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen.) bog. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. vrsta mirišljave masti za kosu. brephos. brennen) l. uštrb. vetrić. bretela (fr. briljantan (fr. brillant. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. briljantirati (fr. brillante) iuz. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. 2. brik (eng. brephos novoroñenče. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. brizer (fr. briza (fr. brizomant (grč. koji razmrskana. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. blistati. svetao. par brikol (fr. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. prolom. odboj lopte od ograde. brig. briketaža (fr.brener 128 brimada brener (nem. voditi računa o nekome. v. hajduk. brikola (nlat. blistati) sjajan. breccia) kol. tropheus) zavod za nahočad. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. tropheus) v. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. rasprskava. prelivati se u svetlosti. buntovnik. lopte. rasprska-van. fr. vrdati. za sto naoružanih ljudi. sabijen u obliku opeke. briller. bretanja (fr. brefotrofeum (grč. blistavost. upravnik bre-fotrofeuma. bretona (fr. prodor (u zidu. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova.

magleni mesec (18. brodirati (fr. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. broderie) vez. brokeraža (eng. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. nauka o mahovina ma. ginestra) bog. brokantirati (fr. vezenje. brunir) metalne predmete mrko uglačati. brimera UŠ god. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. lat. up. senzarija. briozo (ital. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. broajon (fr. — 9. nemetal atomske mase 79. brunette) garavuša. bronzana bolest med. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). nlat. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. utisnutim u zlatu i srebru. bronzo. trovanje bromom. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. bromatometar (grč. ital. sa utkanim krupnim cvetovima. bromos) fark. oseći se na nekoga. brodet (ital. krasiti. ili samo od pamuka. plameno. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. upotrebl>ava se. e. brioidan (grč. nauka o sredstvima za ishranu. bromos) ned. bromural (grč. velikom nem. bučno. logia nauka) bog. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. bromov preparat. pocrniti. teška. brojler (eng. bromizam (grč. logia) nauka o jelima. svilom.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. osnovanom 1805. briskirati (fr. bromoformium) farm. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . živahno. brusquer) brecati se. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bromoform (nlat. telalin. up. fig. naročito slikama. mesto srebra. oktobra do 24. broma jelo. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. nlat. prenagliti čime. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. Brodway) „široka ulica". bromium) xex. god. brunet) crncurast. cinka i gvožña. bridge) igra karata. makler. briozoe (grč. srebrom. bojiti (ili obojiti) mrko. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. garavko. obrec-nuti se.. bronzium) tuč. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. morske. brion (fr. izvesti zlatom. vladu u svoje ruke). tečnost veoma slična hloroformu. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. kulturno središte. bele. briologija (grč. brinirati (fr. bromatika (grč. Brokhaus (nem.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. znak Vg. brodsrija (fr. bryon mahovina. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. trljanje boja. legura (slitina) bakra. zoon životinja) zool. brom (grč. crnomanjast muškarac. figurama i sl. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. brumaire. šumno. broker) trg. crvenkastomrka teška tečnost. trgovina vezivom. bromatografija (grč. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. brinete (fr. vrsta žutog. naročito slikama. up. bromatologija (grč. brnistra (ital. novembra. bridž (eng. bryon. poznati lek za živce. element. bryon. brokat (ital.909 redni broj 35. vezivo. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. tela-liti. starinar. makleraža. pre n. hteti nešto brzo sprovesti. ulepšavanje. bronza (fr. za izradu stonog pribora. Britiš mjuzeum (eng. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. broker (eng. srebrnaste boje. prebiti preko kolena. od svile i pamuka. bromos smrad) hem. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. brioso) muz. broyon) tučak za mrvljenje. ulep-šavati izmišljenim dodacima. od 23. eidos oblik) bog. broder) vesti. kićenje. brokule (ital. reñe slatkovodne. broccato) zlatotkanica. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. obično industrijske proizvodnje. brokatel (ital. broker) trgovački posrednik. slična vistu. sličan mahovini. brinet (fr. seizal. broiler) vrsta pileta za pečenje. crnka. broma jelo. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. brokanter (fr. životinje iz porodice „pamekušaca". bromos smrad. jako nadražajnog mirisa. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. mahovinast. Brodvej (eng. osnovan 1753. broma jelo. god. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. fig. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. nazvan po izdavaču. so bromovodonične kiseline. bronze. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. srebrotkanica. kon brio. bromid (grč.

bronhus (grč. životinjsko ponašanje prema kome. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. brumalis) zimski. brontoterij(um) (nlat. štraca u koju se unose. brontofobija (grč. brošurist(a) (fr. prošiva-ti (knjigu). briinieren) davati nečemu (metalu. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. grubost. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). broširati (fr. bronhoskopija (grč. bronho. mine-ral. bront (nem.). bronholitija (grč. brujar. operativne otvaranje dušnica. grub. brcnchia) med. tj. bez odbitka troškova. suprotno: nego. aparat za pregled sluznice bronhija. bronchos. rheo tečem) med. logi'a) nauka o grmljavini. brutalnost v. krvarenje dušnica. blenna. bronhijalni katar. brćnchia) pl. lithos kamen) med. bruderšaft (nem. drvetu. bronchos. brocher) prošiti. brujar (fr. bronc. bronze. piskutavost glasa (kod promuklosti). brošura (fr. brošira (fr. divljački. dušnik. bronhomikoza (grč. brutalan (nlat. bronchos dušnik. učiniti da podivlja. temno sečem) med. tako da tkivo truli i raspada se. brontosaurus) kol. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. protkivati tkaninu (zlatom. protkati. bronte grmljavina. bronhitis (grč. gips. brošura. gnojavo zapaljenje dušnica. bronchos. bronhoskop (grč. brochure) sveska. brćnchos. fr. leva i desna. nacrt. pneuma dah) med. crnom. sluz. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana.(grč. surov. spasmćs grč) med. grč u dušnicama. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. broche) zapinjača. neotesan. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). uraditi nešto na brzu ruku. prvi sastav. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. životinjska požuda. bronce (ital. dušnice. bruto (ital. dug preko 18 t. cedefastog sjaja. posutost dušnika. kožu i dr. skopeo gledam) med. brustbild (nem. brutto) trg. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brćnchos. brochure) v. bronhotomija (grč. brochurier) pisac brošura. Bruch lomljenje) med. bronhoragija (grč. fig. iz perioda krede. stvaranje kamena u dušnicama. mykes gljiva) med. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. brutalizirati (fr. broš (fr. brutaliser) zlostavljati. brutal) živo-tinjski. npr. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. bronchos. hernija. regnymi skrham. anat. brćnchos. v. brumalan (lat. grkljan. bronzer) obojiti bronzanom. brutalitet (nlat. bronhospazmus (grč. up. dnevnik pazara. brćnchos. phone glas) med. brum (eng. bronhofonija (grč. potpuno zanemari™. dve cevi. bronhopneumovija (grč. ogromni kičmenjak. brćnchos. Brand) med. Brust-bild) poprsje. knjiga dnevnog troška. brutalitet. brunirati (nem.). bronzo) v. divljaštvo. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). bronteum (grč. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. bronhije (grč. kele posutost) med. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. . brouillard) v. brutalis. bronhoblenorea (grč. bronhocela (grč. brutalitas) surovost. brćnchos. brćnchos. grubijanski. bruh (nem. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. brutificere) napraviti nekoga stokom. tuberkuloze pluća. srebrom. klinasto pismo i dr. zverski. brujon. meko povezana knjižica. brontologija (grč. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. rheo tečem) med. koji se tiče dušnika ili dušnica. bronhoplegija (grč. bronhorea (grč. povezati knjigu u mek povez. bronhije. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. trgovačke beleške. bronchos. svilom). bronhijalni katar = bronhitis. bakarnom bojom (drvo. brust-halter (nem.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. zapaljenje bronhija. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. skopeo gledam) med. bronhostenoza (grč. uzetost (ili: paraliza) dušnica. plesso udarim) med. nameštaju) mrku boju. bronte. obojiti modrikastim prelivima na vatri. skotski. brćnchos) alat. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. polomim) med. poživotinjiti. bronzirati (fr. Bruderschaft) bratstvo. bronchos. o nepogodama uopšte. guša. brutoprihod celokupan prihod. bronhijalni (grč. brujon (fr. brovtosaurus (nlat. brutificirati (nlat. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. brontotherium) kol. osuroviti. brouillon) koncept. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. bista. bratimstvo. mrkom. up. na brzu ruku i privremeno. brćnchos dušnik) dušnički. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala.

bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. bolest prepona. buket (fr. vrsta tkanine. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom.bubonulus (grč. glupak. budizam (sskr. budhisti. bukmeker (eng. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. za razliku od totalizatora. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. Buddha) pl. bukinist(a) (fr. žeñ za životom. antikvarnica. stanju blaženog mira. buljon. Buddha) „probuñeni. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). Americi. . gume. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. melitensis. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. bukolikos) poet. . bubonocela (grč. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. hipertrofija srca. buyurmak zapovedati. book) knjiga. bukagi) pl. običan način klañenja na konjskim trkama. bujirati (fr. buñ (tur. Buddha) v. Budha (sskr. v. bus govedo. lista. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. tj. bus. spisak. „sveti mudrac". bukolike) post. bujon (fr. bouillon) kup. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). nicine. Buddha). afrički jelen. kila. bukolika (grč. Bukefal (grč. religija koju je osnovao Budha. Buda (sskr. bouquiniste) prodavac starih knjiga. Bruchgold) izlomljeno. bubonalgija (grč. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. bubikopf (nem. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. bubalis (grč. bez strasti i patnje. bukinerija (fr. up. ned. bouquinerie) trgovina starim knjigama. onaj koji voli da rije po starim knjigama. budala (tur. Buddha) pl. narediti) izvolite. Br. biibalos) zool. miris od vina. prosveće-ni". pastirska pesma. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). valjkasta šipka od voska. suis i Vg. boucanier) lovac na bivole. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. bubonulus) med. bubreg (tur. Buddha) v. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. budhizam. fig. pastirski. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. pena na pivu. up. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. biige) plesan. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). budoar (fr. bougie. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bukolikos) poet. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. pamučna tkanina za postavu. bukolski (grč. bukanirati (ind. bukanir POJI. bub-njice. Budha. Budhizam (sskr. budisti (sskr. bukardija (grč. book-making) sastavljanje knjiga. zatim zadnjeg creva i jednjaka. zapovedajte! buk (eng. kaučuka i sl. volja za život). brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bukmeking (eng. književno delo. bukanje (fr. budhisti (sskr.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. zverokradica u Sev. aden žlezda) med. buksiren) mor. govedo. antilopa.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. bubon. kao posledica jačanja srčane muskulature. bukiner (fr. bužija (fr. figura u vatrometu. bukagije (tur. Budhizam. budizam. posrednik pri klañenju. okovi na nogama zatvorenika. zapaljenje žlezda u preponama. prosutost prepona. glupak. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. tj. bubon. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). uvećanje. bukoliasmos) pastirska pesma. budala) ludak. bukolska cezura četr. bubon) pl. Život je patnja. morski razbojnik. bujom. cvet. bubon preponske žlez-de. seoski. pisac pa-stirskih pesama. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. uzroci patnje su strasti (tj. bukasen (fr. bujatrika (grč.. u Indiji poštovan kao bog. micine. bouquineur. algos bol) med. gusar. limfatični triper (kapavac). kardia srce) med. bubonadenitis (grč. bugia sveća) med. pastirske pevanje. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. bus. bozdogan) vrsta starinskog oružja. topuz. buboni (grč. bukoliazmos (grč. nm. vući lañu pomoću parnog broda. buña. električna svećica. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. lečenje goveda. ind. buj (fr. pristalice religije i filozofije budhizma. buzdovan (tur. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). bugzirati (hol. buvoličar (grč. fiz. kephale glava. bouille. bogurek) bubreg. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. bujrum (tur. antikvar. ital. v. um. nlat. bubon. kele) med. neprerañeno zlato. profesio-nalni kladilac.

sabornica. (nem. hladnokrvnosti i dr. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). bik. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). buleuterion) većnica. Bundesver (nem. bus. BulbulderSlavujev do. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. verski obrazovana muslimanka. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. nazvan po francuskom rezbaru A. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. odličan lovac na miševe i pacove. bumerang (austral. buljen (eng. bulla) pisac papskih bula. naročito na dorskom frizu. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. bularij(um) (nlat. buljuk-baša (tur. . lopta. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. Služi kao oružje. (nem. buccinator) trubač. bulengrev (fr. nlat. gomila ljudi. Džon Bul. bulbus lukovica. books) pl. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. ako ne pogodi u cilj. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). mora da projuri. bujon. buljuk (tur. pločama ili grudvama. hartijice. bul (eng. bulicija (lat. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. neotesanost. luk. bulbul) slavuj. na povelji. muslimanska žena. krasti. bulist(a) (lat. buliran (lat. pečat od voska ili metala na povelji. bunda (mañ. bulbiforman (lat. izdao nemački car Karlo IV. velika gomila. boulingrin) v. jagnjeća koža". bulumenta (ital. bola strina. bedem. buljubaša. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. talasanje. plik. bul-finč (eng. bula (lat. kugla. boling-grin. obrazni mišić. tetka) 3. f ero donosim) bog. velika. glavičast. lat. čvornovat. životinjska glad. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulimfa) med. buljon (fr. der Bund) savez. npr. mera za konac. nepošteno trgovati. potvrñen pečatom. bouliner) mor. voj. snabdeven bulom. bouillon) kup. mnoštvo (obično stoke). Boule (1642—1732). bulbiferan (lat. onaj koji nije u opticaju. tj. bukskin (eng. bulbozan (lat. tvrñava. bulbus okuli (nlat. vraća onome koji ju je bacio. gomila. bulla aurea) zakon koji je 1356. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. krvava ili gnojna tečnost. metež. buldog (eng. daš Bund) svežanj. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. zimski kaput postavljen krznom. papirići. društvo. uzana. bund 1. sitan papirni novac u Rusiji. zbijeno) 1. mutna. bull-finch) sp. bulbul (arap. ukrasi. bulla) 2. rulja. na trkama s preponama. oličenje engleskog naroda kao celine. bulbosus) lukovičast. bulbus oculi) anat. urnebes. bulla) 2. široka i lepa ulica zasañena drvećem. gusta trnovita živica kroz koju konj. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. 2. foltamente gusto. bullterier) vrsta engleskih pasa. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. izbacivanje mehu-rova. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. velika količina (nečega). bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bula (lat. forma) koji ima oblik lukovice. boliik) l. bulimija (grč. očna jabučica.) pl. tuñi. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. kranion lubanja) arh. skupštinska zgrada. vrenje. bukcinator (lat. bulevar (fr. čorba. liga. krompirast. vreva. bungur (tur. 2. anat. bulbus. četrdesete deo rijala. bul (fr. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. buckskin) „jelenska. Ch. bullitio) klju-čanje. smotak. bumaški (rus. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. up. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. bum (eng. kratke i duboko usečene njuške. buke (eng. rad od drveta sa metalnim umecima. bulla. pljačkaš. bungalov (eng. glavna ulica. bulbus) lukovica. glupost. mera za staklo. fig. kapetan. bulla) l. zapovednik jednog buljuka. bulterijer (eng.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. bunda kaput) krzneni kaput. udata žena. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. jelo od nje. bula (tur. bullatus) zapečaćen. buleuterion (grč. fig. boulevard) šetalište. bullire. neodoll-va. glavica. povelja sa takvim pečatom. bulbus (lat. 2. zlatna bula (lat. god. bula. ned. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. tako da mu se vide prednji zubi. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. 2. veliki engleski pas širokih grudi. a odlikuje se naročito time što se. stran novac. boltikbasi) četovoña. buli) l. zavežljaj. bulinirati (fr. mišić duvač. boule. bul dog) 1. napomena ili kratka priča. glavičast. bulom zove šegrt majstorovu ženu.

čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. bura 1. mala burleska. med. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. stanovnici Juhe. bunting (eng. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. boer) „seljaci". s jedne strane kapitalista. Bundestag. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. duboki bas na orgulji. Bundesrat. burleskni (fr. up. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. mala tvrñava. burma od burmak zavrteti. buret (fr. iznenadna nepogoda. izostavljanje reči pri sla-ganju. burdon (fr. dvorac. burlesco. varošanka. betonsko sklonište (kućno. buržoazija (fr. birader) brat. kor. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. kapitalističku. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. buržoa. fr. burleska (nlat. bordel. ćiftinica. imućna žena. burla.) savezno veće. cement. burza (fr. malograñanin. byrsa) v. 3. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. burazer (pere. šala. burka (rus. burgus. buraš. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. Buridanov magarac fil. predstavnički dom parlamenta. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. berza. birader. bourrasque) bura. šaljiv. ljutine.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. burze muskoze (nlat. prema tome. bordižati. tip. besmislica. voj. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). bursae muscosae) pl. Bundestag (nem. bu-rime (fr. bourdon) ouz. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. usukati) 1. borek) vrsta pite sa sirom. seljaka i plemića. v. buržoa) 1. bunt (nem. fig. buricu pupak) želudac životinje. burleta (ital. burletta) mala vesela igra. gajtan na šeširu sa kopnom. (ital. lakrdijaški. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). veseo i nestašan muzički komad za ples. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. dlaka za punjenje stvari. burlak (rus. fig. nagao vihor. ital. 2. pripadnik buržoaske klase (v. Bunker) l. ulično) od napada iz vazduha. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. pere. 2. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. Afrike holandskog porekla." buržuj v. Bunt savez) buna. buranj (rus. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. burag (rum. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. burda) Muhamedov ogrtač. bura 2. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. muzički komad humorističkog karaktera. bourgeoisie. burek (tur. bouts-rimes) pl. naročito kao lañarski radnik na Volgi. buraska (ital. pečalbar. bourdalou) traka. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. burg) 1. izmišljotina. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). grč. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. buntdruk (nem. Burg) zamak. zamka. i s druge strane proletera. jabukama. bourgeois. burrasca. 4. borra) otpaci od dlake. vrsta šarenog francuskog platna. sluzne kesice. burdelj (fr. nakaradan. burdalu (fr. burdižati v. bourre. Buntdruck) štampanje u više boja. buržoa (fr. up. pošto se. gazdaška žena. nlat. ital. podvala. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. (fr. buržoa- . pesak i dr. buržujka grañanka. bordel) v. vune. 2. lakr-dija. bourg. burg (nem. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. a tek posle stihovi. mesom. burda (arap. bunker (nem.Bundesrat 133 burma zija 2). bourrette) tkanina od otpadaka svile. burgija (tur. up. tur. burka.) savezna skupština SR Nemačke. nezadovoljstvo. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). izliv zlovolje. burlesque) smešan. Buri (hol. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. burra. tvrñave. 3. burma (tur. fr. prostor. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. bourse.. nemački Burg. burlesque) poet.

buffer) odbojnik (na vagonu). buffone) šaljivčina. buljook. upotreblja-va se za obloge kod rana. 36. butyrum. budget) l. opera bufa komična opera. boutiquage) torbarenje. strophe okret. bufo karikato (ital.. 134 buš-tru burnetirati v. butrola (fr. = kapričo. nlat. buton (fr. lat. minñuši. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. muz. ital. posilni. buczo) zool. budget. veseo. otoka i dr. nem. bufoverija (fr. temnjak. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. sastavljati budžet. butonomantija (fr. up. burova voda farm. busija (tur. 2. obično od bele vunene tkanine. najmiliji konj Aleksandra Velikog. računska godina. boutique) prodavnica. bufo (ital. momak.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. šraf. ophthalmos oko) ned. kiselina putera. čep. bursitis (fr. pusu) zaseda.239 1). omnibus svima) v. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. sa volovskim očima. nem. bussola kutijica. trgovanje na malo. Bucefalus (grč. butiin) sav. burunotu) sitan duvan i dr. biityron. buton (fr. burnus. mappš. butirometar (grč. lakrdi-ja. flaša. buter (grč. boutade) duhovita šala. budžetirati (eng. . butyron. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). med. čireva. 2. venčani prsten. zatvarač. bulga kožna kesa.burmut snog kamenja. buš-tru (fr. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. a drugi — obrnuto. trgovina na malo. bushel) engleska mera za žito. lakrdijaš. butik (fr. kut. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. bus. budžak (tur. bus (eng. dućan. bubuljica. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. bursa. bušerizirati (fr. brzi soloples bez pripreme. sladunjava i opora ukusa. bucak) ugao. bouchon) zapušač. bucov (mañ. futrola za karabin. burmut (tur. mornarski kompas. vrsta rečne košljoribe. rastvor baznog aluminijevog silikata. bufov (ital. bradavica. lat. buftalmičan (grč. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. butelja (fr. za ušmrkivanje. vitica. puxis kutija od šimširovine) fiz. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. puce. buda (ital. ital. butsel (fr. kao što idu volovi pri oranju. butada (fr. sastaviti. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). bezbojna tečnost. neobuzdan. trubni znak za sedlanje (kod konjice). neravnina (na svili). stvarčica slična dugmetu. bottone) dugme. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. potpun. bouffette) kićanka. butirin (lat. bivol. omnibus. komičar. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. bottiglia) boca. hirurgu Burovu (1809— 1874). lakrdijanje. kurir. sirćetna mirisa. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. lat. predračun prihoda i rashoda uopšte. par boutades) prema ćefu. merov. bustrofedon (grč. up. bouton. bourse) med. butyrum) hai. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). bouton. pun života student ili mladić uopšte. bufalo (eng. buffalo) zool. radi uspomene. par butad (fr. neke ustanove i dr. sluga. bufa (ital. up. butun (tur. nazvana po nem. bolgia. u Indiji). kojem je. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. butiga (ital. buter) hen. butan (grč. bouteselle) voj. sa kapom. puter. Aspina gaga i Alburnus mento. fr. staklo. ćošak. Bukefalos. Bu-kephalas) „volovska glava". bouteille. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. budžet (eng. dvorska budala. . boutonniere) rupica za dugme. but (eng. ital. biis vo. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. puxis kutija. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital.. bursa (ital. borsa) kesa. bufon. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. (krupan) brilijant u obocu. zasićeni ugljovodonik (S4N10). akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. laka komedija. merica. buxula. maslac. busola (ital. burnus (arap. bik. burnetizirati (eng. detić. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. volook. lakrdije. Butter) maslo. maslena kiselina. biis govedo. vrsta gasa. lat. butyron maslo. burnetizirati. grč. bufer (eng. fr. butonjera (fr. bournous) ogrtač bez rukava. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. doset-ka.349 1 (u SAD 35. bufeta (fr. ceo. bottega) prodavnica. burš (nlat. grč. butum. butikaža (fr. pupoljak. bouffonnerie) šala. na mahove. bušel (eng. dućan. komične opere. buffa) šala. finansirati po budžetu. zavrtanj.

po Bibliji. vagina) med. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. stidnični. jemčevina. ro-dulja. kantar. vadimonii desercio (lat. Babel. Wade) list noge. vagon-li (fr. fr. pre n. vagiva (lat. \=aanadijum. leventa. I.— valuta. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. vagas) l. pre ne. vade mecum) „hajde sa mnom". terazije. vagina) alat. trgovačkih i političkih centara. jemčenje. mali vagon. vaga (nem.A E I L O RU 147/ V V. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola.. vavilonsko ropstvo 1. protuva.= vide vidi. vadiš jemac) prav. tj. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). lutalica. fig. hem. tumači. važi. vagon-salon (fr. Vavilon (hebr. zbirka priča (ili: anegdota). jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). može. zidana s namerom da dopre do neba. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. vadimonium) prav. haos. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. rodnica. fr. vaginoskopija (lat. grč. vagon (eng. novac koji se polaže na ime jemstva. vaginizam (lat. vagaš (mañ. za odreñivanje težine tela. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. god. vadimonij(um) (lat. 2. e. Mojsije kn>. dvadeset osmo naše latinice (V. va) vredi. zigurat. podsetnik. vagabund(a) (lat. vadla (nem. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. salonska železnička kola. vadium. nered. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. \=volt. vol. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vademekum (lat. e. igrati va bank staviti sve na kocku. podanik. vagati (nem. kolovoz. UP> = veber. vagon restoran (fr. vassal) klevetnik. metež. fiz. lutalice. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. dolazak na sud. skitnice. verne prevr-ni. vadij(um) (nlat. za ukras. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. posuda. vaganti (lat.. sveto sasuñe. wagon-salon) salonski vagon. . tzv. \. waggon. klevetnička zakletva. vaza (lat. vazalagijum (nlat. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). \Č=vat. jaža. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. naročito kod mladih žena. vagari skitati se. vaša sacra) pl. beskućnik. prestonica Vavilonije. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. rov. eng. v). pometnja. jarak. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. va bank (fr.= volumen. zbrka. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. v. bitanga. v. probisvet. ili ostati ili propasti. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. skopeo gledam) med. vaza sakra (lat. = vi-ce versa. kao skraćenica: V= votum. vazal (nlat. 2. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vas. jedan od najstarijih kulturnih. čisto živčana pojava koja dolazi. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. zapaljenje vagine. v treće slovo naše ćirilice. vaše) uzan sud za cveće. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. stidnica. vagabundus) skitnica. sveti sudovi. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. vasallus. vagina.. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. tumarale. va! (fr. vazna. god. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). val. vaginitis (lat. uputstva. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". rok dolaska na sud. va banque) „važi za ceo bank". tj. lat. vagina) ned. meriti na kantar. vaginalni (nlat. vagonet (eng. fr. fig. \9=volfram. vas sud. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378.

tehni-ci itd. živci što sužavaju krvne sudove. Vajl-Feliksova reakcija . sama molitva. čas. opadanjem temperature). upotrebljava se mnogo u farmaciji. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vajtbojs (eng. vajtbet (eng. nedostaje. vazokonstrikcija (nlat. slobodan) imanje bez vlasnika. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. pojačanim krvotokom. praznina. vazodilatatori (nlat. vacuitas) praznoća. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vaccus nezauzet. noge žute. nezauzeto je. vreme muslimanske molitve — namaza. vasodilatatores) pl. imanje bez zakonitog gospodara. vakuitet (lat. grč. upražnjenost (npr. vaiz (arap. neštampana strana (iza naslovne). osloboñe-nost od neke obaveze. Vajt star lajn (eng. vaseline) he«. nezauzet. oboljenje živaca krvnih sudova. vas sud. vaktiyle) u staro vreme. vajda (arap. omanja. hayat. vakat (arap. vaiz) propovednik. Vaisya) treća indijska kasta. vas posuda. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. ispražnjavati. vacare) 1. Wyandotte) vrsta kokoši. vakatura (nlat. vacuolae) pl. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. tur. znat. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. nosi 140—160 jaja godišnje. vacare biti prazan. ništavost. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vajzbratna (nem. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. kao ii. neuron živac) med. i kao takvi prezreni. vajandotka (eng.. fa'ida. fr. evakuirati. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. Vajtčepel (eng. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. vikont. teoriji kli-cine plazme. teška do 3 kg. od 1760. dobit. up. beli momci. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vajkaunt (eng. vakantan (lat. vasoconstrictio) med. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vasodilatatio) med. viscount) v. zemljoradnici i zanatlije. vakit) 2. vacatio) osloboñenje. vaza. raspust.-tur. vazodilatacija (nlat. 2. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. poreklom iz Amerike. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. waqt. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. upražnjenost. up. u koju spadaju trgovci. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). trem. vaše) v.. tur. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. vacuare) isprazniti. hayat) 1. fa j da. tur. iz kojih se stvaraju nove ćelije. fayda) korist. prazno je. White Star Line) „Linija bela zvezda". whiteboys) pl. srednje veličine. vakant (lat. znat. vreme. vazomotori (nlat. činovnike i dr. vakuist(a) (lat. nekada. sudski odmor. vakantno imanje prav. Vajnbergova reakcija med. npr. usporenjem krvotoka. vajat (arap. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vakacija (lat. znat. vasoconstrictores) pl. vaišja (ind. sada: široka ulica u zal. pastiri. doksat (u seoskoj kući). upražnjen. nekog mesta). vas.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. sujeta. vakancija (nlat. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). vazektomija (lat. slobodno je. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. vaktile (arap. zool.) pl. vazna (lat. vazomotorna neuroza ned. vakat (lat vacat. vakeri (šp. mineralna mast bez mirisa i boje. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. nema. taština. vaišnave (ind. poreza. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. vakuole (nlat. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. grč. vaqueros) pl. povišenom temperaturom).vazektomija 136 vakuole smann. vazoneuroza (lat. višnujit. nezapremljen. školski odmor. prazno mesto (naročito parohijsko). interes. po nekima Mavara. upražnjenje. voća i sl. vajsmanizam biol. <•«. vacantia) upražnjenost. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). vacatura) upražnjavanje. vazokonstriktori (nlat. kresta ružičasta. ektome isecanje) kec. Bazedova bolest i dr. nepopunjenost. kod knjiga: čista. vacans) prazan. nepopunjen. vazelin (fr. bog. tur. Vajthol (eng. vasomotores) pl. poznavalac verske literature (kod muslimana). učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . naslednika. vakuirati (lat. nameta i dr. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). potomci rimskih robova. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv.

vodene boginje. zdrav. čarobnica. punovažan. valenciennes) pl. vaccina. valansjen (fr. biti jak) zdrav bio. e baš. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. valacija (nlat. vala) l. pelcovanje. valva) krilo vrata. vrednost koja se očekuje. bog. vakcinisati= vakcinirati. vale! (lat. hartija od vrednosti. valetudinarij(um) (lat. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. podizanje bedema. ošančavanje. odista. valencije. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. lažne. voile) l. živeo! valedikcija (nlat. valvulae intesti-nales) pl. lečenje vakcinama. kravlja maja protiv velikih boginja. valer (fr. validan (lat. en recouvrement) trg. valanske čipke različite vrste. velidus. dugačka uska dolina. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). odrediti vrednost. valencije (nlat. vacuum prazan prostor. cepiti. valetudinarium) bolnica. validare) overiti. mati. ljuštura (u školjke). tur. valable. trajanje note. valiža v. pelcovati. valiza. tatara. prevna važnost. valere biti zdrav. valui-rati. valutirati. potvrditi. prevna vrednost. javne biblioteke. sirotišta. vala (ital. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. zaklopac. važnost. validatio) potvrda. grč. thera-peie lečenje) med. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. valere) jak. valah (arap. 2. u obliku monograma. vredan. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . valere vredeti) valjan. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. mati bivšeg turskog sultana. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. wa-llah. potvrñivanje. valida (arap. do sedam atoma jednovalentnog elementa. u Lionu Petru s Valdus. vakuum (lat. up. nlat. junaštvo. punovažan. variola kravlja boginja) ned. vaccina. koji važi. valeur. providan pokrivač za lice. valeur en attente. valentia) vrednost. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . validitas) prav. ostajte zdravo! bene valete! (lat. overa. valvula) znat. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valvaciona tabele fin. zaliv. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. npr. zatva-rač. utvrditi cenu nečemu. v. leonisti. grč. vakuum. snažan. vakcina (lat. nlat. muz. valle) 2.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. valenca hen. izvršiti pravnu formu overevenje. lat. valete) budite zdravo. vacca krava. validacija (nlat.mleka u prahu". validet) roditeljka. valensija (šp. vakuum-metar (lat. valiza (fr. cena. zalistak (na srcu. koju je osnovao 1176. v. ljuska. valvere) ocepiti. podizanje nasipa. prav. valvula (lat. hrabrost. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. vale. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. vidovita žena. crevni zalisci. eidos vid. priznanje pravne važnosti nekog akta. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). sa dva atoma. vakcinoida (nlat. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. nazvanih po šp. hen. jedna lekovita biljka. overevenje. biti previo voljen. stavljaju ispod svojih bula). bezvazdušni prostor. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. vacuum) prazan prostor. kalemiti. valvatio) fin. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. oblik) med. vodovode i dr. mahuna. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. waqf. utvrñivanje u polju. pravio valjan. škole. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valabilan (fr. v. cepivo. validirati (nlat. neprave kravlje boginje. vallatio) voj. vakcinoterapija (nlat. prav. pravio važan. uvala. bolesnička sobe. crevima). vakuf (arap. venama. odeljen. gradu Valensiji. val (fr. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. valise) putnička ručne kožna torba. vala (stnord. biti punovažan. vale-dictio) pozdrav na rastanku. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. eventualne buduća vrednost. vallahi) bogme. valor. vaccinatio) med. zaista. bolnice.. valerijana (nlat. praznina. vakcinirati (nlat. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. košuljice. valvule intestinales (lat. vaccina sc. valva (lat. valeriane officinalis) bog. valdenzeri pl. važeći. valore) vrednost. cepljenje. krepak. reformatorska sekta. vaccina) med. tur. sabatati. ital. va lete! (lat. validitet (nlat. baš. oproštajni govor. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. kalemljenje boginja. valvacija (nlat. grč. vakcinacija (nlat. valvirati (nlat. u propisnom obliku.

valor intrinsekus (nlat. valvirati. valenki) čizme od sukna. otuda fig. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula.žena-demon". s druge strane. dumping) devalvacija novca. pronañen 1830. odreñivanje vrednosti. valorizirati (nem. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. izvršavati valorizaciju. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. valor) vrednost. vapila. vindemia) „mesec berbe". boginje bitaka i suña je boraca. dovode mu one koji hrabro poginu i. procenjivati veću vrednost. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. valija (arap. Valhala (stnord. umrla oko 780. vile. po njegovoj zapovesti. napada sisare. up. vale (fr. H. divljaštvo. fin. nem. one su. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. kao zamena prirodne vanile. Valpurga (nem. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. tj. ital. ratovalo s Rimljanima na Rajni. valse) v. vanadium) hen. pesma vandrovaca. vrednost od danas. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. valorizacija (lat. u nedostatku hrane. valovvica (mañ. vandemijer (fr. metal. tj. prekomerno puštanje krvi. zbog čega im je kurs nestalan. vampirizam med. vandrovati (nem. up. (nlat. divlji i surovi varvari. fr.valija 138 valcer (nem. e. vanadin (lat. valuer) v. vanilizam (fr. skitnja. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. u V veku pusto-šilo Galiju. vandalismo) vandalska ćud. zanata i sl. Vandali (lat.. znak V. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. povraćanja i sl. valutni damping (eng. valutirati (ital. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. valkyrja. vanille) hen. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). šp. . od Š veka n. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. u Valhali. maja. cena. zanata i sl.. Vandali) pl. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. pesma o vandrovanju. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. redni broj 23. skitnica. carev namesnik. i sisa im krv. valkover (eng. wandern) čovek koji putuje. vandrovkaš (nem. vami (eng.. u rudama gvožña i olova. valuta per dato) trg. atomska masa 50. vavdrokaš v. vandrovka (nem. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. valkire. valutni papiri fin. muzički komad za ovu igru. valor (nlat. donose pobedu. skitati. vampiro. valkire (stnord. vallomas iskaz) poreska prijava. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. Španiju i Italiju. v. valuta (ital. vampir. Walkuren) pl. gde je kao opatkinja jednog manastira. up. naročito u jelu. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). pri dnu uži. grčeva. valor ekstrinsekus (nlat. Vandali. valutare) v. vali) guverner. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. aromatična materija vanilinog ploda. . proceniti. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. usled toga što je protivnik postao nesposoban. novac. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. kao vesnice. vanille) med. vanadijum. valuta per dato (ital. novac koji je. trovanje vani-lom. za pranje posuña. ad valorem (nlat. hartija od vrednosti. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. wali. vanadin. zaštitnica od vradžbina i veštica. vanilin (fr. u službi boga Odana i. nem. Valholl. vandla (nem. probisvet. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. pa i čoveka pri spavanju. Vandali. germanskogotsko pleme koje je. otisnuti se na vandrovku. Gete. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. wandern putovati) lutati. valuta) „vrednost". takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija).. Walhalla) u nord. up. čovek sklon divljačkom uništavanju. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. od 22. valuirati (fr. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. vanilija (fr. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. dobiva se i veštačkim putem. Vanadis) hen. sedište bogova i junaka. vainilla) bog. vale. valjenke (rus. lat. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. ptice. valvirati. valor vrednost) trg. vendemiaire. element. ital. Valhala. vampir (slov. valcer. a 455. „Faust").942. vrsta novca. u svom sastavu i obliku. Grka i Rumuna. vapdalizam (lat. vanadij(um) (nlat. po tome zool.. ad valorem) prema vrednosti. walorisieren) izvršiti. Wanne kada. vanille. vandal(in) fig. procena. sa pojavom proliva. kaca) širok kuhinjski limeni sud. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. up. luta po svetu radi trgovine. tur. vandrovkaš. zavodnica.. IX do 21.

u stanju barometra. ili britva. varijante (lat. oduška. guardare) pokr. varietas) različnost. vaporirati (lat.84 t. evaporacija. vari jete (fr. up. varijato (ital. kvrgav. podvrsta. razreñivanjem vazduha u njoj. zarijetet (lat. bolesno oticanje vena. svaštice. vaniloquentia) hvalisanje. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. vaporare) pušiti se. vantoz (fr. varix) med. P do 20. vaporimetar (lat. vaporizacija (nlat. vanitas) taština. nepoetojan. vaporatio) isparavanje. punomoć. ništavno. naredba. otečenih vena. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varijante). varikozan (lat. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. proširenih vena. bog. lit. ventose) „mesec vetra". varak) list. vaporozan (nlat. jedna vara iznosi 0. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. vetrenje. promena je prijatna. grč. vanstep (eng. probisvet. vaporosus) parovit. kele) med. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. raznolikost. 2. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. variatio delectat) posl. barbaros) v. raznovrsnosti. vanitet (lat. parni. propalica. koja se razlikuju jedna od drugih. promenljive količina. hvalisavost. 1. varijabilnost (nlat. kupica. sujeta. varijacija (lat. raspršivačem. vanjkušnica (mañ. variable) promenljive vrednost. variks (lat. poprskati prskalicom. warrant) trg. step korak) v. čuvati se. kolebanje. svaštarije. varikozitet (nlat. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). promenljive. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. naduve-nost. lit. vanitas vanitatum (lat.. up. vaporisatio) isparavanje. pretvarati u paru. parna laña. stara. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. grč. biol. menjanje. varia (lat. gimnastičke produkcije. . uobraženost. Španiji i Južnoj Americi). krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). vapor. prskalica. vaporizirati (fr. vaporizater (fr. pisamce. variabilis) promenljiv. omphalgos pupak) med. varvarin (grč. v. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. varijabl (fr. razmetljivost. paziti. varak (arap. varietates) pl. varijacioni kompas fiz. prazno. varanted (eng. pretvarati se u paru. vankos) jastučnica. vanjkuš (mañ. varzilo (prema zemlji Brazilu. nož. variatio) promena. brbljanje. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vanilokvencija v. espapna založnica. listić. varikocela (lat. variabilitas) promenlji-vost. vancaga (nem. muz. varijanta (lat. tj. varaq. ventouse) ned. štrcaljka. npr. od 19. arh. mutan. svaštine. varicosus) med. varia. varvarin. nalog za hapšenje. žonglerske veštine i sl. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. isparavati. nejednakost. pesmu. hulja. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. proppfenje pup-čanih vena. varicositas) med. vaporiser) ispariti. vapore para) parobrod. tupa sekira. ital. razbiti u kapljice. raznovrsnost. variae lectiones. različitosti. varvarizam (grč. varijabilitet. oticanje vena. prolaznost. vara (port. 2. svakovrsno-sti. vanilokvencija. ispa-ravati. Bandsage) l. barbaros) v. tur. varix. maglovit. variantes) pl. astr.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. uan-step. v. praznina. nejasan. vantuza (fr. nevaljalac. prividno. razne stvari. varijabilnost. napor (lat. varix proširenje vena. variato) muz. varant (eng. slavoljubivost. raspr-šivač. 2. vapor. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. delimično odstupanje od jedne teme. promena veseli. odlika. vardati (ital. varijabilan (nlat. vrebati. varius različit) pl. proširenost vena. sve je tašto. prividnost. deklinatorijum. pome-šane stvari. vaporacija (lat. pretvaranje u paru. pismo. grč. proširenje vena. različit tekst (v. nestalan. vanilokventnost. preinačeno. varikomfalus (lat. verijeteti (lat. sklon menjanju. one jedan. fiz. raznolikosti.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. ništavnost. pun pare. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. ples. prazan govor. varius) l. pretvoriti u paru. vankos) jastuk. barbarizam. Š. zool. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis.

vata (nem Watte) higijenski pamuk. variolae. prostranost. razlikovati se. sudov-ni. wattieren) podmetnuti vatu. vas sud. čovek s takvom glavom. engleski nužnik. papska politika. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. boginjav. variolae vaccinae) pl ned. velike boginje. varicellae) pl. Wasserwage) zan. fig. varices (lat varix. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. pustogl. glupak. mali sud. ned. vasa sp. nlat. vas. eidos vid. grč. vodotisak. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. koji se tiče krvnih sudova. vaserdruk (nem. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. vodene boginje. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. donnijeg švedskog kralja. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. šp. velike boginje. vascularis) alat. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. bolestan od boginja. imati promenljiv uspeh. kišni ogrtač od takve materije. vaskularizacija (lat. proširenje vena. blaži oblik velikih boginja. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vasculosus) zool. vastitas) praznina. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. vaskuloza (nlat. waterproof) materija koja ne propušta vodu. sastavljen od sudova ili kanala. water polo) igrač vater-pola. varinas) najfiniji američki duvan. kravlje boginje. vater-klozet (eng. variolatio) med. variolis (nlat. water-polo) sp. razilaziti se u mišljenju. bog. vater-mašina (eng. vaterpolist(a) (eng. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. avij. naročito podmornice. postaviti vatom. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). vaserkopf (nem. proširene vene. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. 1000 W čini 1 kilovat (kW). vasculosa) bog. održan u Vatikanu. prave boginje. vaskularan (lat. bazilika. water. W) fiz. rošav. tako da sada ima 11. sudić) ned. varirati (lat. variole vakcive (nlat. libela (ravnjača). UP 1870). ne slagati se. vaterpolo (eng. grč. vaskulum (lat. variolisatio) med. vatelin (nem. variare) biti različit. male boginje. oblik) pl. variole (nlat. fatelin. žilica. grč. flebektazija. najduža skijaška trka na svetu (86 km). vaterpruf (eng. vaskulozan (nlat.000 soba.. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). vasculum) alat-. menjati se. varioloide (nlat. nuz. pun krvnih sudova. vastitet (lat. variolis) ned. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. HP 1869 — 18. županijski ured. ned. mćtron) fiz. varmegye) župani-ja. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). vater-tvist (engl. Vasilike (grč. v. variolozav (lat. unositi izmene u što. water-ballast) odeljenje lañe. stvaranje krvnih sudova. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). ned. belim robl>em. varmeñija (mañ. papska vlada. vasculari-satio) biol. varmeñe. zgrada u kojoj se on nalazio. varices) pl. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. variolacija (nlat. vater-linija (eng. v. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. vaterman (eng. Vatikan (ital. zapaljenje krvnih sudova. delimično odstupati od čega. prot-kanost krvnim sudovima. water-closet) moderni higijenski nužnik. vat (skr. variolizacija. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. vasilika v. . svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. viruela) pl. neizmernost. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. bogat sudovima. sudić. oboljenje od velikih boginja. * vater-balast (eng. med. Vasermanova reakcija ned. biti raznog ili drugog mišljenja. vaservaga (nem. vatirati (nem.varivas 140 vatirati varinas (tl. glavni sasto-jak biljnih sudova. variometar (lat. promeniti se. varius različit. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. bog. variolizacija (nlat. up. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. vaskulitis (lat. up. početa u VI veku i stalno proširivana. fig. sudovit. variolacija. vasculum mali sud. variolosus) ned. variola. varicele (nlat.

U upotrebi i danas = 82. životna snaga biljaka. watt. E. biljke. živeti koliko da se živi. naziv po nemačkom fiRig-. mokraćni mehur. organa. Veda. vedska religija najstarija faza indijski* religija. sredstva za biljem. sve vegetacija (nlat. Veberu (1804—1891). veduta) izgled. zovi. izviñač biljnom carstvu. u zičaru V. 4. vacillante) muz. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. vesicatorium) farm. vezikator (nlat. svete veber (skr. rastinje. u sav novac lozice i sednice). ve (eng. život i rastenje rizikujem. životariti. biljke. živeti životom načeto (ital. bešič-nik. pseto. filozofije. vegetabilna pozorišta „zvezda". imaju četiri dela: magnetnog fluksa. vačilante (ital. najpopularniji u vadžibi (arap. u vezi sa rastenjem. videre) voj. vegetalan (lat. vrsta melema u obliku šipke. npr. (pri kartanju). vegetirati (lat. mehur. istucanih zelenih bubaka (špan- . spomenici sanskrtske književnosti. starešina biljka. koji čini te bilje raste. med. velikih filozofskih sistema Indije. watt) el. grč. jastučići. Wb) fiz. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas.veduta (ital. a obično i ne pije i ne mehura. slavan glumac ili čuvena glumica. mćtron) fiz.) „kraj Beda". vegetabilis) biljni. naročito je sposoban da raste. izazivanje plikova na koži radi odjaja.141 vezikator vatmen (eng. vaccetto) muz. va tu (fr. vegetatio) bog. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. ali manje obavezne nego farbića. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. fig. trepereći. vedette. osobito električne. umereni vegetarijanac jede i mleko. bešika. umerenom biljke. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. pristaništa. vegetabilitas) biljna priroda. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. ibn Abd el-Vahaba. ned.) pl. vedantizam učenje Vedante (Bede). pelce-ra. stavljam sve na kocku. koji unamerenje efekta električne struje. vesica) aiat. jedan od vaška (tur. Sama-. znak 1 Wh. puši. bez duha. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. puter i sir. ital. . vegetalis) biljni. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vid) „znanje". ljuljajući se. 2. koji vezika (lat. autonomni nervni sistem. narednik. na Rig-vedu. neprijatna mlekom. bujnost. tj. wey. sekunda. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. vesica urinaria). propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. vesicantia) pl. zemlja vrtova i njiva. pristalice religioznog pokreta bilje. konjanik stražar. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. bujanje. biljaka. Wachtmeister) voj. pergament-papir. stroge verske dužnosti Indiji. povrće. ostati ne radeći ništa. up. poz. hrana biljna hrana. koji se tiče vatmetar (eng. vegetarijanac (nlat. sposoban (ratna lañica). koji raste. vahabiti (arap. predstavi.554 kg. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. fig. slačica i sl. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. tj. tj. vehabiti. koji pripada vedeta (fr. watt. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. vegetus) l. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. živeti o biljnoj hrani. užem smislu. Watte) pl. simpatikusnogcela. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr.i Atharva-veda. va tout) igram u sve. deo nerv-nog vatsat (eng. va§ak ris) pas. napravljen od bilja. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. vae victis) jao si ga pobeñenima. vegetarijanizam. vegetabilitet • (nlat. nespolno rasznak Ws. umereno. mlečnim prerañevina-ma i jajima. jedan od šest kolebljive. rastinje. fig. vegetabilije (lat. rasti kao vahtmajstor (nem. lat. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. vegetabilki život život biljaka. prospekt. čio) tela. reproduktivnom sistemu). straže. vegetare oživeti) živeti. koji životari. u Arabiji koji su.) jedinica za suprotno. za popunjavanje oblika tela. fig. vedetta. vegetabilia) pl. sistema ind. merenje rada i energije. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. konjička izvidnica. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. vedanta (sskr. slika grada ili osobenost biljaka. (nlat. vegetativni živčani sistem znat. sposobnost ra-stenja. mali torpiljer za stražu oko da raste.) pl. jednostavnosti. vegetativno rasploñavanje bog. vegetus živahan. najstariji vunu. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. Yajur. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. sprava za rastenja. biljni svet. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. 3. umeci od vate tla). stražar na bedemu tvrñave. mirisa i crnkast. v.

) gram. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. sila. velar (fr. up. tur. venatoran (lat. skalar. wazer. vesicularis) mehurast. veloce) nuz. vector) kat. supr. velter (eng. hitrina. velur (fr. velvet (eng. plućna vena. lovački. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. vin brule) kuvano vino. uzne-miravati. peckanje. fr. sport) v. vendeta (ital. venalitet (nlat. h).) anat. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. upravljena veličina. grč. velleite) tih. velo (fr. vekna (nem. velours de coton) pamučni somot. kupllvost. ubrzanje. velosiped (fr. Wechsel) menica. zadnjonepčani glas (g. metron) sprava za merenje brzine aviona. vekio koito (ital. vena poetika (lat. velveret (eng. tako postoji i veksir-doza. velament (lat. zadnje. vena arterioza (lat. prohtev. brzo. velosport (lat. Wecke) hleb duguljastog oblika. velaire) gram. zadirkivanje. slaba i nejasna težnja. kadifa. veksirogledalo. velociped. velementum) pokrivalo. pesnička snaga.) kinjiti. nlat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). veloče (ital. welter velika težina) sp. veloutoire) slik. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velarij(um) (lat. vexatio) zlostavljanje. dosañivanje. staza za velosipedske trke. koji se tiče lova. .. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. velarizacija (fr.) fon. u obliku mehurića. honorar koji prima umetnik za svoje delo. velocitas) brzina. vendetta. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. vrlo brzo. venatorius) lovni. vena cava) anat. velox brz. vezir (arap. meko nepce. mastiksa. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). velours satine) atlasni somot. velar. dosañivati. velocipede) točak. kinje-nje. velociped (lat. električna struja itd. lat. ili lovca. dati tkanini izgled somota. žutog voska. ven brile (fr. vena kava (lat. velluetum) trg. velodrom (lat. veker (nem. izgovor. šećera. pes. velutina (fr. venalitas) potkupljenost. hitro. somota-sta pamučna tkanina. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. razastrto radi zaštite od sunca. veloutine) kozi. velur satane (fr. fina alansonska čipka. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. somot. veksir-pehar i DRveksirati (lat. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. vena) anat. brzino-metar. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. izmišljen razlog. štruca.vezikularan 142 vendeta skih buba). velur de koton (fr. podmitljivost. uznemiravanje. pesnički dar. velin. brzina. pedis noga) v. všloce brz. Wecker) budilnik (časovnik). otkati) u vidu somota. eng. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. veksla (nem. velox brz. k. velveret) trg. vrsta nekeplovanog mančestra. vezirat (arap. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. velvet. veksir (lat. kore muškatnjaka. terpentina. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. vrsta štofa sa dugom dlakom. smole. mučitelj. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. grč. tkati. zlostavljati.) zvanje i vlast vezira. biciklizam. vektor (lat. velaran (fr. velen (fr. točkaš. veksacija (lat. velleitas. vena porta (lat. teška. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. stari račun. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. vena porta) anat. velocitet (lat. vena arteriosa) anat. veo. veleitet (nlat. velveteen) trg. velox brz. vena (lat. mučenje. vecchio conto) trg. mešavina od crnog ili crvenog vina. prodajnost.5 do 67 kg. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. lat. vitulus) pergament od teleće kože. velter kategorija boksera tetkina 63. velosiped. velosimetar (fr. šuplja vena. velvetin (eng. velarije pl. velutirati (fr. nad kojom se zapali kašika ruma. arterija. velosipedist(a) (fr. dovodnica. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. cimeta i paprice (korijandra). kadifa.. velouter) raditi (ili: izraditi. up. supr. veksir--kocka. pergamentu slična hartija. velvetin. velveret. v. velutoar (fr. volja koja još nije prešla u akciju. velours) somot. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. veločisimo (ital. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velum (lat. bicikl. fina i glatka. zadnjonepčani. vena poetica) pesnička žica. rudi-mentarno htenje. reumatizma i DRvezikularan (lat. npr. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. velocissimo) kuz. želja na čijem se ostvarenju ne radi.

venerologija (lat. mehana. tj. sit venija verbo (lat. vendita prodaja) mesto gde se trguje. pobedih!". ventile) oduška. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. sit venia). ventralis) aiat. ventilacija. vingt-et-un) „dvadeset jedan". lovačka kuća. prethodno pretresanje. sprava za obnavljanje. ventozan (lat. objašnjavati u tančine. lekar za venerične bolesti. venija (lat. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. med. predavanje. Vendi. loža. vetrenje. vendicija (lat. venijat (lat. sa dopuštenjem. fina vrsta tkanine grodetur. zborio mesto. precenjivanje imanja koje treba deliti. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. venevozan (lat. boginja l>ubavi) 1. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. videh. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). venski. veni. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. vena. prečasni. venski (lat. veniat neka doñe) prav. ventilirati (lat. tj. boginja lju-bavi. ventrikulus (lat. dopuštanje. načiniti odušku na čemu.. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. naredba. vici) „Doñoh. venedjena (fr. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. veneracija (lat. Venedik. veneratio) duboko poštovanje. veledostojni. ventilacija (lat. venerabile (lat. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. spravljač otrova. bona venia. komore srca (desna i leva). Venus Venera. ventiliranje. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. častan. naročito sifilis. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. ventriculus) anat. venefik (lat. venedienne) trg. vent-en (fr. lovl>enje. venditio) prodaja. venski. ventrilokvija. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. venia legendi) v. bogat venama. ledenica. obožavanje. ventiliranje v. venija legendi (lat. koji se nalazi na trbušnoj strani. poziv pred sud. venedički mletački. zgrušavanje krvi u venama. logos govor. venija docendi. koji pripada trbuhu. nadimanje. grč. venerolog (lat. alta vendita (ital. venenum otrov. gasove. provetravati. fig. venozan (lat. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. obično od metala. vici (lgt. grč ep. Venus. venerija (fr. one koje se najčešće prenose snošajem. Venedik. vetriti. rpaij. lat. provetravanje. veni. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. Vindi). kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. ventrilokvenciJa (lat. Venus Venera. vidi. odobrenjem. grudva) med. venter trbuh. rezanje) med. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. veneficus) onaj koji spravlja otrove. vena) znat. venia) odobrenje. vendere prodavati. zalistak. polio bolestan. svestrano razma-trati. vetrokaz. trg. thrombos grumen. grč. fig. ventil (lat. pare i dr. venetromboza (lat. nem. triper i meki šankr. polio zaražen. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. venari loviti) 2. venija legendi. tj. veneričan (lat. tečnosti. časni. venenum facere otrov spravljati. pun vetra: med. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). v. ventilator) vetrilo. Venus. Venedik (tur. trbuh. reč) med. venerabilan (lat. koji nadima. koji se tiče vena. venenum) otrov. ventilare) obnavljati vazduh. ventosus) vetrovit. vena. venija docendi (lat. venenum (lat. venerija (lat. neko pitanje pretresati. venire doći. Venus) mit. venozan. lov. fig. ventarola. hajka. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. lat. vendita (ital. neka je dopušteno reći. strahopoštovanje. ventilogij(um) (lat. bona venija ili kum bona venija (lat. ventralan (lat. venesekcija (lat. venosus) alat. venter) znat. grč. nlat. zadak. ventilator (lat. vidi. ventositas) med. koji se tiče trbuha. želudac. alta vendita) visoka loža karbonara. ventriculi cordis) pl. koji pripada venama. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. dozvola. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). ventozitet (lat. nagomilanost vetrova u želucu. vetrokaz. vetrovi-tost. ventus vetar. sectio sečenje. ventus vetar. uopšte svaka šupljina na telu. otuñenje putem prodaje. venter (lat. venereus) med.u. Venera (lat. trbušni. naziv za polne bolesti. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). koji truje. ventarola (ital. vetropirstvo. lat.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. venia aetatis) prav. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. v. nlat. ventrkku-li kordis (lat. venerie. venerabilis) veoma pošto-van. venenosus) otrovan. kum venija (lat. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. ajni. Venedi v. . pijaca. venta. dostojan poštovanja. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. v. venija etatis (lat. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. snabdeti ventilom. fig. mehanička naprava. puštanje krvi iz vene. venta (šp.

stihovi bez slika. u obliku masti. v. bukvalnost. veranda. fig. vere. bujica reči. tj. verbum. opširnost u izlaganju. pronañen . verbum deponens (lat. verbum activum) gram. verbalna injurija prav. razvratnica. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. doslovan bukvalan. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). prijatno. šamaranje. Venera. verba (lat. tući. iš. versus) poet. baranda. opširan (u pričanju ili izlaganju). nakla-pati. sastavljanje protokola. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. 3. Venus. bukvalno. verbalitet (nlat. verbalisatio) prav. Venus. venusto (ital. Venus uranija (lat. od reči do reči. odredba reči. verbalna egzegeza objašnjenje reči. umilno. verbi kau za. veo (ital. ventouse) ned. glagolska reč. verbalan (lat. veran liberi. doslovno. verbum) pričalo. verbosus) rečit. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. verbalnost v. veratrin (lat. fig. sskr. usmeno raspravljati. verbum anomalum (lat. verbigeratio) med. kazati i sl. pan-demos) v. astr. poet. Zornica. Veneris) mit. gei. parenje. govoriti. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. verbum aktivum (lat. poduži komad bele tkanine koji. venica. oblju-ba. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. grč. verberare) šibati. koja se vidi i po danu. sastavljati protokol. ljubavnica. od reči do reči. lepotica. govoriti u vetar. neveste nose na venčanju. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha.. tumačenje reči. šibanje. nečed-nost. venula) znat. verbatim) pril. Venus pandemos (lat. odložim glagol. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. up. verba) pl. verbozitet (nlat. pismeno saslušanje. klekinja (drvo i plod). omotač oko nečega.). realna injurija. kleka. verbum. nlat. fenyii) bog. oblaka. fig. fiz. polna ljubav. trošenje reči uludo. prebačen preko glave i niz pleća. verbum anomalum) gram. verberatio) batinanje. Večernjače (Hespe-rus). ispravnost. verax koji istinu govori.1820. Venus. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. doslovno. . verbi causa) na primer. koji se tiče reči. radni glagol. verbi gracija (lat. besmisleno ponavljanje reči. veras (lat. verodostojnost. zvezda Danica. verbalis) koji se sastoji od reči. mali krvni sud. usmeno. ver blan (fr. ljubav prema istini. pun reči. uranios nebeski) visoka. verbi gracija. čista. gram. na ostrvu Milosu. Venus vulgivaga) obična pohota. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). verbum reč. Venus (lat. vers blancs) pl. Venus pandemos. pomoćni glagol. prekla-palo. zastor (od magle. razvučenost (stila). venusto) muz. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. ventrilokvist(a) (lat. potresati. nepravilan glagol. verbaliter) pril. verbalizam (lat. verbatim (lat. otvoren trem na kući. verberacija (nlat. v. gram. verbalist(a) (lat. pričati utaman. veka (mañ. supr. ulična ljubav. vantuza. što ometa da se nešto sazna. mraka i sl. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. verbi kauza (lat. venter. kao plašt. verbum) gram. verbalizam. Zornjača (Fosforus). verbalizacija (lat. verbigeracija (nlat. naklapanje. glagol. verbum (lat. nlat. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. tanji sloj nečega. verbali-sare) prav. verbositas) prekomerna rečitost. Venus vulgivaga. verbalna definicija objašnjenje reči. verbalitas) doslovnost. batina-ti. verbozan (lat. nepohotna ljubav. uzvišena. verbi gratia) v. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. rañen u P veku pre naše ere. pismeno saslušavati.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. veracitet (lat. istinoljubi-vost. mlaćenje gloginja. radi primera. veracitas) istinitost. veranda (eng. uvreda nanesena rečima. v. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. grč. sada u pariskom Luvru. svačija »sena. venula (lat. ventrilokvencija. nešto što prikriva stvarnost. nlat. trućanje. 2. uzvišena Venera. »sena Vulkanova. požuda. kao znak žalosti. usmeni. verbum auxiliare) gram. pričanje utaman. fenyo. blagoglagoljivost. služi. ventuza (fr. pohotljivost. veratrum) hem. verbalna nota pol. nota jedne vlade drugoj. od reči do reči. ljupko. varanda) doksat. verberirati (lat. verbum auksilijare (lat. velo) l. trućalo. verbalizirati (lat. mala vena. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. Venus vulgivaga (lat. verbaliter (lat. mati Kupidonova. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. ljubav koja se svuda skita. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. fig. glagolski.

presuda. veritas (lat. prevod na maternji jezik. fermati. gliste. versali. veretizav (arap. primitivum. zazirati. vermej (fr. verikl (fr. overilac. verem) l. tj. lat. mešanje poverioca. vere. pa onda potvrditi ispravnost. glistav. verbum impersonale (lat. v. veritas juridica) prav. v. porotska odluka. verificare) proveriti. zanimati se čim. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. koji boluje od glista. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. vešt. verv (fr. verifikator (nlat. vertere obrnuti. verbum primitivum) gram. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. verist(a) (fr. raditi na čemu. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. vericle. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. . okrenuti) inačica jedne pripovetke. verite) istina. prodaja na kredit. crvolik. verzio in rem (nlat. tur. na obratno j strani (lista). verbum pasivum (lat. verbum intransitivum) gram. stvarnost. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. verz (lat. eng. verzali (lat. verve) polet. overiti. obrt. odluka. verminatio) med.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. versari) dolaziti u dodir. veritet (lat. trpni glagol. plaćanje duga zajmom. veritas) istina. prelazni glagol. verdikt (lat. tuberkuloza. sušica. hipoteze. istine. vergija (tur. polni organi. vergi) porez. ver-librist(a) (fr. zool. versatio) okretanje. vitrum staklo) lažan dragi kamen. verminacija (lat. pesnik koji piše slobodnim stihovima. tuga. pregledati (račune. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. u vatri pozlaćeno srebro. verziran» (lat. verzikolorav (lat. glisna bolest. vičan čemu. pozlaćen bakar. verbum defectivum) gram. vatrenocrven dragi kamen. baviti se. punomoći i dr. ver-librizam (fr. veresija (tur. slikarstvu. verminozan (lat. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. versus istinit. veriste) umetnik pristalica verizma. verbum imperso-nale) gram. versus) pl. versura) vršiti promet robe. verbum transiti-vum) gram. versicolor) raznobojan. jad. istinitost. med. Vermaht (nem. versifikacija. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. verificator) utvrñivač istine. obraze). iskusan. tip. ili. verzo folio (lat. verizam (lat. veredictum. versio in utilitatem) prav. vitriculum. (nlat. ital. vermes) pl. verzurirati (lat. utvrñivanje pravog stanja. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. 2. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. putem iskustva. fil. verbum tranzitivum (lat. waram. promena. šaren. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. žar. danak. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. vermikularan (nlat. obrtati robom. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. obrtanje. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. versatus) upućen u nešto. harač. verbum intranzitivum (lat. onaj koji nema svih oblika. izvež-ban. rumenica). versura) trg. up. verkštat (nem. veresi) kupovina ili prodaja na veru. versio. vero.). dokumente. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. veritet nekog potraživanja. fr. verbum primitivum (lat. verbum passivum) gram. lat. promet. pravna istina. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. verzio in rem. vermes (lat. zool. obrnutost materice. verminosus) med. Werkstatt) radionica. overavanje. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. sprava za ispitivanje jačine metala. književnosti i muzici moderne Italije. obavešten. verificirati (nlat. vergl (ital. versio uteri) obrt deteta u materici. vermicularis) crvast. vermeil. verdict) prav. pun glista. verzija (nlat. verzio in utilitatem (nlat. versus) poet.) poštovati. vermijon (fr. v. veritas juridika (lat. bolest od glista. veritet. prevod. verzifikacija v. verzacija (lat. vergula) kuz. npr. verziran (lat. grč. versio in rem) prav. 10 Leksikon verzura (lat. da zahteva naknadu vrednosti). ital. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. verso folio) na drugoj strani. versi liberi. rumenilo (za usne. verificatio) proverava-nje. verzo šolto (ital. V. waram. zamah. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. bojati se. proña robe. zanos. nepotpun glagol. neprelazni glagol. verbum inhoativum (lat. vermati (tur. verem (arap. verso sciolto) v. verifikacija (nlat. menjanje. verenda (lat. verbum inchoativum) gran. družiti se. verenda) pl. veritas. vermis. bezličan glagol. proveravati. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke.

ulagivanje. bradavičavost. grč. kičmenjaci. verseto (ital. tj. lekovi za isterivanje glista. verzija. vertere. npr. prava linija. okretan. vrtoglav. užina. stavljanje u stihove. versta (rus. asonancije ili aliteraiije. sifilis. verte) okreni. crvolik. . praviti (ili: pisati) stihove. 1672—1789. šuga. versifex) nadripesnik. crvići. vertebrata) pl. verticitet (nlat. pretposlednji kanonski . moć opredeljivala. glazirati. kolebljivost. vertikalan položaj. 1871—79. versiculus) mali stih. matematičaru Vernier-y (1580—1637). vernirati (fr. verfen geol. verole. verofon (fr. uspravna. vermicelli) pl. predstavljaju celinu. okret-ljivost. nazvan po pronalazaču. verthajmovača. versetto. velika početna slova. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. versificator) stihotvorac. zool. premazati firnajzom. vešt. obrni (list). promenljivost. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. vernier) geom. presvlačenje nekih životinja. vrsta nonijusa. grč. verte (lat. verol (fr. versi liberi (lat. račji stih = palindromos. početak geološkog perioda tri-jasa. kovitlav. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. obrtati) prevrtljiv. skidanje svlaka. vernilitas) ropsko ponašanje. versus) poeg. versija v. veronal fark. neka se obrne (list). veras. vertatur (lat. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vrh. verre staklo. dovitljivost. vertiginozan (lat. vernisaž (fr.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. vsrsali (lat. stihoklepac. pun bradavica. verthajmica. rtenjačni.čas. berlinskom stolaru Vertikou. nlat. versus memoriales) pl. versificare) staviti u stihove. pomoću rimovanja. pisac stihova. verz. slobodni stihovi. vesnjanka (rus. upravljanja (npr. breg. vermifuga. nesvestica. versikul (lat. koji izaziva vrtoglavicu. vernir) lakovati. vernije (fr. versare okretati. teme. 2. vsrnilitet (lat. stihovi bez slika. se. dati (ili: davati) sjajan izgled. koga je uhvatila vrtoglavica. VI 1919 (Ver-sajski mir). vertebralan (nlat. vesper (lat. crvast. vertebralis) zool. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. zmija. vertikalan (nlat. prestonice francuskih kraljeva. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. pršljenski. stožer na nebu. nem. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. pesnik. typos oblik. zvezda Večernjača. verticite) fiz. remedia) pl. versifikacija (lat. verukozan (lat. verruca) med. verteks (lat. verset) kitica. promenljiv. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). stih. versatilitet (nlat. vermiforman (nlat. versatilan (lat. ned. verticitas. sedište republikan-ske vlade. verotipija (fr. odvesan. neotesanost. up. vertex) vrtlog. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. verrucosus) med. verre staklo. tj. vrtoglavica. versus kankrinus (lat. vrsta. vemalis. vir. versificatio) stihotvor-stvo. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. prolećni. vermifuga (nlat. pravljenje stihova. variola) tec. fr. vertiginosus) l. vis. vertiko (nem. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. vrsta finih talijanskih rezanaca. fr. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. versus memorijales (lat. bradavičav.) v. versatilis. versatilitas) prevrtll-vost. okomit. strofa. fig. pravl>enje glupih šala. verticalis) uspravan. . vermiformis) u obliku crva. 2. vermoute. nazvana po svom pronalazaču. nauka o stihovima. versus) št. vsrnacija (lat. vertigo (lat. svrab. vere (lat. vertebrata (nlat. versus cancrinus) post. vernalan (lat. versifeks (nlat. prostota. vertigo) ned. bradavica. verticalis) kat. vertikale (nlat. vermug (fr. kičme-ni. brava. veruka (lat. verukozitet (nlat. Versaj (fr. tip. lik) prenošenje fotografija na staklo. koji pati od vrtoglavice. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. glava. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. vernatio) podmlañivanje. izbijanje mladica u proleće. obnavl>anje. u pravcu dejstva Zemljine teže. versifikator (lat. ver) pr. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. perpendikularan. niz metrički sreñenih ritmova koji. magnetne igle). verrucositas) med. vertatur) neka se okrene. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. naročito na oku. izreka iz Biblije. versi liberi) pl. versificirati (lat. astr.

čednosti. njihati.. sprovodnik. veterina) nauka o marvenim bolestima. vestigia) pl. vetus star) stari vojnik. prenosilac. zabran-ski način. predvorje. vehementnost v. isluženi vojnik. Vesta). vibrator (lat. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. odbacujem. njihav. vibralitet (nlat. . vecozamente. v. fiziol. dremljivost. veteranus. astr. dršćući. iznositi prljav veš. 2. ne primam. haljinar. stanje jednog veterane. veterinarski fakultet. vibratorius) treperav. vibrato) muz. fajansa. revolveraši. vestitura (nlat. vestalinke. vestalke. vibrafon (lat. Vedžvudu (1730—1795). drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. 2. da se njihaju. vestitura) oblačenje. zaveta. vestales) pl. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. vibrant) ustreptao. Waschblau) plavilo za rublje. veterinarius) marveni lekar. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. liberum veto (lat. ako se koja ogrešila o nevinost. vehemencija. med. vecozamente (ital. tragovi nogu. glas r. takav je. nlat. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se.. marveno lekarstvo. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. via) v. spisi St. nazvana po pronalazaču Dž. vibrare tresti. vehter (nem. meko. odeća) trgovac haljinama. vetativ (lat. (Ceres 1801. veternus dremljivost) med. Vetus testamentum (lat. tre-pereti. Wasche) rublje. stražar. treptav. Indijanci. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. vehementnost. veterancija. vestibul. vestiarius. rimska boginja ognjišta. vestibule) trem. vibrater (lat. vedžvud (eng. ili odbijanje. vibrare. vestibil. bila je živa zakopana. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. ode-vanje. bolesna želja za spavanjem. vestibil (fr. vestigije (lat. vehemencija (lat. nekad turski ministar. šerifi. Juno 1804. Vetus Testamentum) Stari zavet. vibrare trepereti. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. letargija. silovi-tost. sredstvo za prenošenje. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. ulaz u kuću. neobuzdanost. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. vahabiti. škola za marvene lekare. predsoblje. živinar. vehiculum) kola. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. srpskohrv. preobuka. vehikl (lat. plahovitost. žustrine. plah. bušenje betona i dr. vešplav (nem. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. mrtvilo. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. Palas 1802. njihavost. planetoid otkriven 1807. vibrantan (fr. njihati se) 1. koji se sastoji u trepe-renju. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. vehementia) žestina. vibrato (ital. čovek ostareo u službi. zastupnik. vod. vatren. fig. veto (lat. način zabrane. vestibulum. vestalinks (lat. treptaj™. npr. obično destilovana voda. g. provodnik. blago. drhtav. vestigium. vezzoso) muz. grč. vibrare) l. vibratoran (lat. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. vehabiti (arap. stope. vibralitas) fiz. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. stari ratnik. farm. vestiarium) soba gde stoje haljine. vatrenost. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). pustolovi. zakalućerivanje. većil (arap. veteranstvo v. vibrant (lat. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . phone glas) muz. via (lat. veto zabranjujem) lipti. teh. nežno. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. oblačionica i svlačionice. haljinarnica. Vesta) mit. veterina (lat. vestern (eng. veternus (lat. domaće sloge.divlji zapad". wakil tur. u ustavnim državama vladaoci imaju. vezzosamente) muz. vestijarij(um) (lat. vehementan (lat. veš (nem. neobuzdan. vekil) punomoćnik. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. mlitavost. garderoba. vibrare vitlati. prevozio ili prenosio sredstvo.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vestales) pl. žustar. iaizmenična napetost i labavost delova tela. Vahabi) up. vehemens) žestok. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. strastan. tragovi. fiz. veterancija (nlat. fig. oblik i dr. vestibul (lat. kauboji. fig. vestis odelo. njihanju. veto) zabranjujem. veteranstvo. vestibule) v. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. veterinar (lat. veteran (lat. vija. vestijar (lat. trepereći. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. Wachter) čuvar. vestalke (lat. vecozo. vecozo (ital. fr. treperavost.

podrhtavanje. silina. vide (lat. vivandjerka (fr. nauka o treperenju zvučnih tela. viva voks docet (lat. viviparizam zool. da- . mortuos plango. sve»s. oživljenje. viviparija. Vidalova reakcija med. vigorozo. vivus živ. pun »sivotne snage. v. kon vi-gore. žar. fina. bdenije. smotren. oviparan. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. u opasnim vremenima. jak. fonautogram. vibrograf (lat. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. vivat. vivus živ. što življe. vivo) kuz. treba da ga budno čuva. treptaj. zavojite bakterije. vigilantan (lat. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). noćno straža-renje. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. viviparija (lat. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. v. vivisekcija (lat. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). živahno. vigogne) peruanska ovca. obazriv. v. pukovska krčmarica.vibracija 148 videant konzules. vivus živ. vigilancija (lat. up. sector koji seče) naučnik koji para. svilaste vuna ove ovce. vibriones) pl. npr. vigizam (eng. nastojnik. drhtanje. vigonja (fr. živahnost. videre) vidi. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. obično od bivolskih koža. vibrioni (lat. vibrare) drhtati. dan uoči praznika. sravni. vigoroso) muz. kolere. vibrare. vivant! (lat. vivo (ital. nlat. grapho) fiz. usmeno poučavanje. slobodnjaci. pogledaj. vigorozo (ital. nadzornik. vi vat) živeo! vivat. sakagije i dr. fulgura frango) „Žive dozivam. floreat) živeo. naročito medicinskog ispitivanja. silan. vigilia) bdenje.) budan.. grč. vivos voco mortuos plango. vivisektor (lat. viva vox docet) živi glas poučava. marketenderka. usmeno. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. graphia) fiz. kon viveca. vivifikacija (nlat. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. floreat (lat. čuvar. vivipar) hol. navečerje. vivacissimo) kuz. up. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). bonvivan. krepko. vibrare. vivace) ouz. munje lomim". da cveta. fulgura frango (lat. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. up. vigilantia) budnost. živa reč ima poučnu snagu. vigorosamente) kuz. vibratio) fiz. vigere. up. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigilija (lat. fonautograf. vigorozamente. vivandje (fr. viva vox) živi glas. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. vivipar (lat. whigs) pl. sprava za posmatranje treperenja. vivače (ital. da živi. vibroskop (lat. ragege rañati) zool. up. prijatelji slobode. protivnici torijevaca. vivus živ. grč. grč. viva (ital. opreznost. vigovci (eng. vigor (lat. mrtve oplakujem. viva čitaš) životna snaga. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). kratke. vigilans) stra»sar. veoma brzo. bri»sljivost. vivos voko. up. viva) živeo! viva voks (lat. živost. up. brižljiv. vigilant (lat. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. žestina. vivat (lat. tj. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vigorozamente (ital. trepereti. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. whiggism) načela i program vigovaca. živa reč. vivus »siv. pažlji-vost. oscilacija. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. rastao. oprezan. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. zoološka bašta. viva voce (lat. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. članovi engleske liberalne stranke. krepak. marketender. skopeo gledam) fiz. zverinjak. vibrare. klaćenje. vrlo živo. živahnost.. vivisecirati (lat. tj. sa žarom. vivacitet (lat. vibrare. živom rečju. da raste. ovipar. vibrografija (lat. fig.). eupr. njihati se. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). njihanje (šetalice). živahno. vigorozan (nlat. vivificatio) oživlja-vanje. uporedi. vive r (fr. vibrare trepereti. tj. viviparan (lat. mahati. vitlati. lama. vibrogram (lat. vivače. treperenje. vatreno. izazivači kolere. vibrirati (lat. viviparizam. kreskat. grč. srdobolje. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. krepkost. vivačisimo (ital. silno. vigorosus) snažan. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. pukovski krčmar. paratifusa. jačina. vigor) »sivotna snaga. vide. vibracija (nlat. viva voće) živim glasom. vivo. gramma crta) fiz. videant konzules . vivandiere) vojnička. snažno. klatiti se. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. pažljiv. (lat.

udovičko stanje. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. predstava. visitatio) posećivaše. pohañati. videatur) neka se vidi. staviti vizu na pasoš i dr. visum viñeno. vizualan. zvanična overa. fr. vide infra) vidi dole. via. fr. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. fig. kao im. videlicet (lat. priviñenja. 3. visere gledati. vija Beograd preko Beograda. težiti za nečim. Byzantion) v. halucinacija čula vida. via gratiae) prav. vidimus) videli smo. zakonskim sredstvima. vidi) video sam. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. slika uobrazilje. prikaza. vizibilitet (nlat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. primetan. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. prizor. vidualicij(um) (lat. očigledan. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. prijavnica. kopija vidimata (lat. udovištvo. vidi niže. 5. kao kh. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. visitator) posetilac. vidua udova. slika. vizionoskop (lat. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. pregled. zagledati. pr. vidualitium) prav. vide supra (lat. vizuelan. 3. psih. okrenute jedna drugoj.. utvara. fr. pesnik. naspram. poha-ñanje. naročito potvrda da je prepis veran originalu. visum) ono što je viñeno. nlat. gledanje. pohoda. videre) viñenje. videlicet =videre licet) pril. posećivati. sanjalica. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). takoñe: viza. očiglednost. visio gledanje. visualis) ont. razumljivo. očevidno. vizibilan (lat. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). 4. karta sa imenom. poseta. pregledanje. sravnili smo. imati u vidu što. vidi docnije (u knjigama). 2. gañati. visibilis. za overu. udovički deo. vidimirati (lat. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. primetnost. visio.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. zvanjem i mestom stanovanja. vizionar (nlat. uzeti na nišan. overavanje. putem pomilovanje. preko puta od druge osobe. onaj koji može duhom da vidi. vizis aktis (lat. fr. fr. tj. voj. visis actis) prav. čini se. polaznik. odrediti zapreminu posude. vizitira™ (lat. smotra. kad sede. sproću čega. vide supra) vidi gore. obudovelost. vidimiran. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. pregled. zanesenjak. videtur) izgleda. poho-diti. vis-a-vis) lice u lice. overa jednog akta. putem milosti. visiter) pregledati. pregledač. vidimer) staviti na nepggo vidi. spram čega. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vizualan (lat. moralne beda. vidi (lat. pošto su viñena. nišan. viza (lat. videre videti) vidljiv. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vidimus (lat. prema potrebi. koji se tiče vida. pregledava akta. predstava koju smatramo. poho-dilac. vija gracije (lat. vidovit čovek. viduitet (lat. vizir (ital. 2. videatur (lat. pojava. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. videtur (lat. via put) sredstvo. visuel) v. overen prepis. mišljenje. treba videti. jasno. in via juriš) putem prava. in vija jurio (lat. vide infra (lat. vizum (lat. vidni. grč. vizitator (nlat. npr. očevidan. videre videti. lekarska poseta. izvršiti pregled. pregledane. način. posetiti. opsena. vizirati (lat. visum) opt. viduitas) udovanje. bizantini-zam. vizitkarta (nem. . visitare. pri-državač listova. viser) l. prema čemu. rgo vidimatione) taksa za pregled. npr. sravnio. dići i spustiti. kratak ženski ogrtač za posete. fig. vidit (lat. pretresa™. nalaženje. uzana kočija sa dva sedišta. vija (lat. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. uobraženja. pro vidimacione (lat. shvatanje. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. visionaire) vidovnjak. pričina. vidit) video je. smerati nešto. vizavi (fr. osamljenost. nadzornik imanja. video. prekoputa. visionarius. vizantinizam (grč. vizorij(um) (nlat. nišanska gajka. Visit-karte) posetnica. overiti putne isprave. vizitacija (lat. visite) poseta. sanjarija. vidimacija (lat. kao što se lako može videti. vidimus. visorium) tip. očevidnost. up. tenakl. vizura (lat. visibilitas) vidljivost. praznim. malo kanabe za dve osobe tako da su. copia vidimata) overen prepis. nišaniti. na adre-sama: preko. visiera) l. prezimenom. izvršiti pretres. vizuelan (fr. vizita (fr. carinsko). pregledanje (lekarske. vidi napred. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. pasoše). preko puta jedno od drugog. naravno. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. vizija (lat. za stvaran opaža]. vidi ranije (u knjigama).

vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". vila (lat. bez vrednosti. villa. vileñatura (ital. vikend (eng. vikarija. poputnina. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. villeggiatura) letnje vreme koje se. vitalijanci. vi mandati (lat. viklifiti pl. viking (stnord. vilajet (arap. vilajetlija (arap. junak. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). od UŠ—XI veka. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. na osnovu naredbe. wilaya.-tur. život na selu radi razonode. vikont (nlat. rñav. sredstvo za život. silom. vicarus) zastupnik. delokrug namesni-kov. up. viktualijanci (nlat.) muz. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. korpus vile (lat. victualia) pl. eng. izdržavanje. vilioris conditionis) slabijeg sastava. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. vindikativan (nlat. puta. vina medicata) pl. bili na zlu glasu kao gusari. naročito junak na moru. po zapovesti. vikontesa (fr. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. zaštićivanje. vicariatus) v. imalin. letnja svežina. zamenik. od-mazdni. villanelle. hrana. vikarna krvarenja med. podgrof. IV u čast Jupitera. kapelanstvo. životne namirnice. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. vivere živeti) pl. astr. Victoria) nit. biljna) vina. medicinska (ili: lekovita. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom).. patrijarha) u jednoj oblasti. vilio-ris kondicionis (lat. samovlasno. Viktorije (lat. smanjivanje vrednosti. engleska teleća imi-cla. hodometar. fr. victualia. vikler (nem. u Engleskoj: niži sveštenik. namesnik (pape. Vindi v. viksati (nem. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vikingr) borac. vina medikata (lat. kazneni. posednik vlastelinstva u Francuskoj. odmenjujući. vijatikum (lat. viktorije (lat. vicarius) namesni. za bojenje vune i svile. gusar. ratnik. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. dijecezi itd. vikarijat (nlat. victoriosus. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vilstek (eng. viatorium) putomer. pokrajina. up. vindikacija (lat. god. vikarijus apostolikus (nlat. viktus (lat. vinalia) pl. prav.) zool. vija fakti (lat. samovoljno. IX u čast Venere i 22. slon. vi mandati) prav. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. provodi na selu. poslednja pomast. via facti) prav. vicomte. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). neznatnije vrednosti. kuća izrañena u obliku letnjikovca. vinalije (lat. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. vikar (lat. . vikendica kuća za odmor. victus et amietus) hrana i odelo. a obično se provodi van mesta stanovanja. nasilno. vigonja. barovitog mesta i sl. vilayet) mesto roñenja. vilj (tur. vilifikacija (nlat. zavičaj. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. namesnički. kapelan. sličan mandolini. vikarni (lat. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. Vendi. provincija. vilayetli) zemljak. victorieux) pobedonosan. po naredbi svog vojvode (hercoga). male vrednosti. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vivere živeti) način života. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. viaticum) putni trošak. seoska igra. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vreñanje. pesma uz koju se igra. week-end) nedeljni odmor. ville) letnjikovac. vikarija (nlat. vicuna) v. viktorijaorandž hen. wickeln omotavati. Wichse) mast za obuću. radi razonode i odmora. papijota. neznatan. vina (ind. unižavanje. savijati) svitak za kovrčanje kose. victus. namesništvo. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vilavela (fr. zastupajući.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. fr. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. željan osvete. biskupiji. viktus et amiktus (lat. viae-ductus) most iznad doline. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. pobednički. viktualije (nlat. farm. prethodnika reformacije u XIV veku. vicecomes. vike (nem. asteroid otkriven 1850. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. fr. vikend. viktoriozan (lat. vindicativus) osvetolju-biv. osetljiv. vijatorij(um) (lat. vikarijat. tur. vilis (lat. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. ital. vilis jevtin) prost. vikunja (šp.

prekomeran. osramoćenje. povreda prava. tužba za zaštitu svojine. mržnja na vino. veza. bog. opijanje. brač-violina. preteranost. vino seko (ital. vinkulum (lat. braniti. vindjak(n)a (nem. ital. viola di braccio) muz. viola d'amore (ital. vindicta) osveta. vinkulacija (lat. up. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. v. violet (ital. vinctura. nasilje. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. viola) l. ljubavna violina. vindicare) osvetiti. mala violina. vinolentia) pijanstvo. vinum vino. sklonost piću. u širini štampanog retka. phobeo bojim se) strah od vina. viola di bračo (ital. na pismima. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. vinkulirati (lat. violentus) silan. vinometar (lat. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. slaže slova). silovana devojka. gšja-nost. uže. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. vindikta (lat. spona. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. veština spravljanje vina. prav. desnom rukom. poljska kuća. violica. viole. prav. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. žestok. violette) koji je boje ljubičice. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. violencija (lat. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. prouzrokovač. sekt. grč. violentia) v. muz. doznačiti sudski. . nlat. u početku ili na kraju knjige. svezati. violencija. vrpca. primiti obaveze. vitula) 2. žustrina. vinomer. vinovnik) krivac. kažnjavanje. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. neobuzdanost. ljubičica. mešavina plave ili crvene boje. viola di gamba) muz. prestup zakona. grč. vinczeller od nem. spa janje. vinculum conjugale) bračna veza. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. viola alta. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. sila. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. pre no što je isplatio. violentan (lat. dosuditi. vint (nem. viola (lat. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. prinudan. plahovit. nasilan. vinolencija (lat. vinculum) konopac. vincilir (mañ. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. veza. viola di gamba (ital. ranije sa 12—14 žica. združiti. tinto. ital. vindicirati (lat. sla-galjka (mala metalna pregrada. postao insolventan. up. brano. letnjikovac. kažnjavati. tužba zbog nanesene štete. violentnost (lat. slagačica. violatio) prav. gañenje od vina. višega (fr. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). naprasit. od kojih su neke bile metalne. koji se opija. ljubičica. vinolentus) pijan od vina. združivanje. vinja (fr.. alt-violina.. štititi. vigna) vinova loza. viola d'amore) muz. violinum) hem. violata) obeščašćena. vinktura (lat. vinkulum konjugale (lat. bog. vincula okovi) vezivanje. viiolentan (lat. vinovnik (rus. žigicama). violetto. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. fin. takoñe: vindikta. preteran. vincire) vrpca. vinum. viola alta (ital. Vindobona) starorimsko ime za Beč. violata (lat. up. fr. naprasitost. nlat. viola di vindikaciona tužba prav. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. vinkl (nem. Winzer) stručan vinogradar. vinum misale (lat. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. docnije samo sa sedam drevnih žica. vincire. maramica-ma). vinkulum matrimonii (lat. Winkelhaken) tip. violetan (fr. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. žestina. izazivač. goropadan. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. vinificator) proizvoñač vina. etiketa. šp. violeta (tal. vrstač. sudskim putem tražiti svoje natrag. obesvećenje. ljubičast. izmešan s vinom. vinifikator (nlat. violacija (lat. sklon piću. vino tinto) v. papiru. viola. vindikaciono pravo prav. fr. vinculare) spojiti. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. metron) sprava za merenje jačine vina. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. brak. gvint. petlja. čuvar vinograda. violare jus teritorijale (lat. violin (nlat. viola alta) muz. vinograd. obavezati se. pu-dar. vinklag (nem. violončelo. violetta) nuz. plahovitost. vinifikacija (nlat. viola (ital. violare jus territoriale) prav. naročito zanatlijskih. vino tinte (šp. vigne. Vindobone (lat. violentia) silina. prisiljavanje. oskrvnjenje.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. violet) ljubičast.

virtualitet (nlat. whip) toplo piće od belog vina. muškost. po zapovesti. oskrna-viti. violino) muz. violone) muz. devojka. virginitet (lat. odvažnost. fig. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. devojačka bolest. noć delovanja. v. virgo) med. obepgčastiti. virilescentia) zool. zelena bojena materija u biljaka. virtuelan lik virgo (lat. prividan. viraginitet (nlat. čedan. bledilo. . druga violina. virilis. virilist(a) (lat. virman (fr. prva violina. violirati (lat. čelični kalup za kovanje novca. virilis) pol. viridin (lat. pogaziti ugovor. gradila. virilna porcija (lat. violino primo) muz. virgimtas) med. violina. d. virtualis) v. virgineus morbus (lat. pol. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. a. promene u karakteru. virilni glas v. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. vi reskript (lat. sa prikrivenom snagom. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. virtuel. viripotencija (lat. instrument sličan klaviru.152 violina (ital. virus otrov) med. logos reč. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). naročito kod ptica. muškarača. violončelist(a) (ital. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. mogućan. vir muž. virga grančica) muz. fig. violino secondo) muz. poremećaj u polnom razvitku kod žena. violončelo (ital. čelo. fiz. fig. vir muze) muški. ali se tom sposobnošću ne koristi. prebacivati (ili: prebaciti. koji je sposoban za rad. virement) fin. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. jaja. virilis portio) prav. viraž (fr. Č>JGvršiti obračun. virola (fr. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. violon (fr. virgineus morbus) med. virago) muškobanja. obesvetiti. »seneka sposobnost za stupanje u brak. viribus unitis) sjedinje-nim silama. vi rescripti) prav. viraginitet. viri potentia) muška snaga. violoncello) muz. violine pikolo (ital. viper-in (eng. uzajamno obračunavanje. snaga) snažan. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. nagao zaokret. spolna nevinost. vii (eng. violare) povrediti. kružno spuštanje aviona. violonist(a) (ital. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. ćemane. virilitet (lat. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. po ital. viraginitas) fiziol. isplata koja se vrši bez gotovine. trg. narušiti. virtuelan lik ont. dubok glas. virilescencija (nlat. deo nasledstva koji pripada pojedincu. virilan (lat. devojapggvo. violinista) muz. lat. vi presidii (lat. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. nastrojen za delovanje. čist. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. obrtanje (ili: okretanje) lañe. violiiist(a) (ital. virtualan (nlat. bašta. viribus unitis (lat. spinet. realan. svirač u violinu. četvrtina violine. virtualis) sposobnost za rad. muže-van. uobražen. virilis) v. violine sekondo (ital. virtus sposobnost. bradatost. šećera i začina. viridis zelen) bog. malokrvnost. viridarij(um) (lat. celokupnom snagom. na osnovu naredbe. mor. devičanstvo. obavezu. mor. hlorofilin. e). violine primo (ital. virole) spiralni svitak u satu. čistota. virtuelan. zrelo doba. violino piccolo) muz. virilizam (lat. violon) muz. današnji kontrabas. violoncello) muz. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). limunova soka. odvažan. virus otrov. supr. virpinija vrsta duvana i cigara. viroze (lat. mužev-nost. virginalis) devojački. virtuelan (fr. govor) nauka o virusima. čednost. virago (lat. prestu-piti zakon. up. ginandrija. zrelost. up. okretati lañu. viola di gamba. najmanja violina. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. virilizam. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. sposobnost. prostim knjiženjem. svirač u violon. valjanost. bitna ili pojamna važnost. mirujuća ili drema-juća snaga. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. svirač u violončelo. virement) fin. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. virginalan (lat. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. silovati. virmanisati (fr. zarazne bolesti izazvane virusima. preneti. virilitas) muškost. virage) ani j. virginal (lat. virologija (lat. devica. votum virile. sposoban za dejstvo. virgo intakta nevina devojka. devičanski.

vis viva) fiz živa sila. vita brevis. vitalnost (lat. da luče otrovne produkte i da. oživljavajući. verovatnoće življenja. virus otrov. drob. 2. kurikulum vite. fig. vitalitas) životna snaga. piće od čaja. vis (lat. tegljivost. viscacha) zool. velika umetnica. uzvišen. vita brevis. limuna i crnog vina. virus (lat. izazivaju oboljenja. ulja i dr. virtuozan (nlat. menice. vita (lat. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). sa životnom snagom. virtus (lat. lepljiv. gust. vitalni osećaj psih. zecu slična južnoamerička životinja. viscera) pl. krepost. viscera (lat. odličan. virtus) muška snaga. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. fig. sila zakona. vis atraktiva (lat. vitalitas) v. izazivač bolesti. tj. vitalitet (lat. vista (ital. živahan. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. duhovit. snaga dokaza. vis vitalis (lat. životnost. vis legne (lat. svojstvo viskoznog tela. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. a vista) odmah po viñenju. jedak. virus otrov) med. veoma važan. vitalan (lat. muškost. gnojav. vrlina. vis maior) viša sila. vis legis) prav. naročito u muzici. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. tvrdoglav. viskozitst (nlat. nutrica. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. viskozitet. vis inertiae) fiz. vitalizam (lat. onda je zbir virtuelnih. zarazna klica. zagrižljivost. vir. savršen. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). vist (eng. koje predstavlja važan trg. artikl. privlačna sila. vis major (lat. virulentus otrovan) med. virulentia) med. virtuoskinja (ital. neophodan. vis viva (lat. viscum lepak) te-gljiv. vitalis) životni. dro-ban. viršla (nem. . pokazi-vanje menice. viskoznost fiz. vis probandi) dokazna snaga. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. lepljivost. sposoban za život. vis probandi (lat. onaj u kome se ogleda. naročito u muzici. koji pomaže život. koji se tiče života. vis apsoluta (lat. poglavito u tehničkom pogledu. u našoj svesti. vis armata (lat. mogućnih. utroba. vitalijanci (lat. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. vi-skoznost. zagrižljiv. snalažljiv. are longa (lat. sposobnost za život. bitan. viskozan (lat. virtuoznost (nlat.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. viskača (šp. vitalitet. viñenje. vitalist(a) fil. virulencija (nlat. vis vitalis) životna snaga. tj. viscidus) židak. vis absoluta) prav. hrabrost. vlast. creva. naročito lakova. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. virtuositas) savršena veština. jetkost. zakonska sila. viski (eng. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). vis attractiva) fiz. viscosus. virtuoz (nlat. ars longa) život je kratak. jetra itd. otporan. vis inercije (lat. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. živ organizam. Wurstel) vrsta male kobasice. valjanost. celokupne zdravstveno stanje. virtuosis) valjak. viscum. vita) v. viskoza (lat viscum lepak) hem. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). virulentan (lat. uvid. vista) trg. snaga. otrov. viskozimetar (lat. pristalica vitalizma. tj. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. virtuosis. vispren (rus. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. naročito srce. virtuelna žiža ot. fig. dostigao savršenstvo. moć. pluća. opšte stanje našeg organizma. vojska. up. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. na taj način. tok života. ital. viscidan (nlat. kinetička energija. oštrouman. vešt. otrovan. otrovnost. lenivosna sila. med. pome-ranja napadnih tačaka. unutrašnji or-gani životinjskog tela. a vista (ital. fig. plemenit. viršafterica (nem. viktualijanci. pun ljutih i opakih sokova. tj. whisky) engleska rakija od žita. grč. snaga koja dejstvuje. mogućna. vita život) životopis. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. prosečne trajanje života (npr. visceralan (nlat. šećera. gnojenje rane. vis armata) oružana sila. opšti osećaj života. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. visceralis) utrobni. sila lenivosti. pun žestine.) 1. viscositas) fiz. kod jednog naroda). vis) sila. fore mažer. v.

metron) ont. zamenik vladara. onaj koji vezuje samo susedna sela. eiter (nem. vicesimare) dvadesetko-vati. prvobitno bog Sunca. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. pretvaranje u staklo. vitrotipija (lat. vi testamenti (lat. viciozitet. vice (lat. vicennium) vreme od dvadeset godina. porok. vitraj (fr. gvožña (zvani zeleni vitriol. vice-direktor. vitriolo) hen. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. mana srca. rñavost. staklena pregrada. vicijum nature (lat. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). wischen brisati) brisač. nedostatak. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. vicioznost (lat. vitrezan (lat. vitrificatio) postakla-vanje. vitelus (lat. vitrifikacija (nlat. vitrine (fr. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitriolizacija (nlat. kristal. vitrometar (lat. pogreška. med. putem prenošenja ili ustupanja. osuditi. vitrum) staklo. vicezimirati (nlat. Witz) desetka. razne hranljive materije. vitium) mana. gresi mladosti. vicenij(um) (lat. promašaj. zabluda. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. oti-rač. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. pl. omaška. mane. vi cessionis) prav. obrnuto. obično uzanog koloseka. vicinalan (lat. dosetljivost. analis godišnji) dvadesetogodišnji. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. prozori. vitium naturae) med. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. seoski. viciozan posed prav. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vitraž(a) (fr. krivica. Višnu (ind. na osnovu poslednje volje. bakra (zvani plavi vitriol. upravnik crkvenih dobara. vicesimatio) dvadesetkovanje. duhovita šala. vicedom (lat. sporedna železnica. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. pretvarati se u vitriol. Vitleju.) v. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vicezimacija (nlat.) „Tvorac vasione". tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. machen činiti) šaljivdžija. fil. vitriol. vicenalan (lat. plava galica). tj. Witz. biol. vitiosus) pogrešan. vic (nem.). nalaze se u većini namirnice. vitriolisatio) hem. vitiositas) pokvarenost. vitriolescere) hen. vitrum (lat. sjajan. cinka itd. želez-nica. pokvaren. silom oporuke. rahitis. prozor. vicies dvadeset puta. postakljenje. vitreus staklen. bez mane. vitium cordis) med. vitrescibilitet (nlat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. . vicijum kordis (lat. npr. u protivnom slučaju. poročnost. svežim plodovima i semenju. H. vitreolus dei. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. vita život) pl. naročito u zelenim delovima biljaka. vitulus) žumance. kristalast. vitiligo lišaj) med. izdvojiti. greh. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. šp. koji ima manu. vitrage) staklena vrata. pretvaranje u vitriol. vicinalni put opštinski. seoski put. još neispitane dovoljno. posed koji nije bez zamerke. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vicedominus) namesnik. prozorske zavese.). vicioznost. vi cesionis (lat. nevaljao. i radnici u srazmernom delu dobiti. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. silom. providan. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. duhovit čovek. zelena galica). vitrificirati (nlat. viciozan (lat. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vitrum staklo. pela-gru itd. u svežem mesu. vitrescibilan (lat. oštroumnost. vicinalne železnica. zamenjivanje. pretvorljiv u staklo. vi testamenti) prav. grč. vice verza (lat. vitreux) staklast. žumancetu. fr. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. grč. vicijum kanonikum (nlat. Višva-karman (ind. fr. sulfat (tj. vitriol (lat. vicemaher (nem. zastupanje nekoga. vitrificare) postakli-ti. viče) u složenim rečima znači: pod-. vicijum (lat. pored poslodavaca. dućanski izlog. poročan. vicia. vicia etatis (lat. viciozitet (lat. vitellus. vitriolescirati (nlat. mleku i dr. vitia aetatis) pl. vicinalis susedski) opštinski. testamenta. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. nestajanje pigmenata u koži. gresi (mladićkog) doba. od vitreus staklen. koja vezuje samo obližnja mesta. vitrum staklo. viče versa) obratno. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vice-kon-zul. vitiligo (lat. beriberi. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. najpopularniji bog u brahmanizmu. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. kazniti smrću (u pobunama i sl. koji je sa ned ostatkom.

konsonant. visok (ili: oštar) glas. ot vole (fr. volant) koji leti. promenljivost. mrtvih. vox humana) muz. glas narodni je glas božji. vodviljist(a) (fr.) vera u učenje višnujita. točak zamajac. vodvilj (fr. samogla-snik (kod nas glasovi: a. naziv. vocalisatio) gram. sub hak voce (lat. ime. naročito za veo. vox hybrida) melez-reč. vokalna harmonija (lat. pevajući. teorija samoglasnika. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. vokabulist(a) (lat. mali poz. glas istine koji nema dejstva. u SAD. grč. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. rang. volantai (lat. vokalan (lat. volatilan (lat. vocabularium) rečnik. svetski jezik. Wodan) mit. vokalizacija (nlat. Vokalize. koji je u letu. reč. izraz. vokale (ital. pozivanje na neki položaj. volatilitet (nlat. (solmiza-cija). vocatio) poziv. vocalizzo) muz. vocalizze) muz. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. isparava™. volva) bog. zavezanost (ili: zapletenost) creva. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). mi. e. isparljiv. volatilis) hem. višnujiti (ind. world svet. vocalis) gram. voal (fr. vox Dei) posl. volatilizacija (nlat. vocale) muz. volan (fr. vocalis. volabilitas) povrpšost.) pl. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. nestalnost. dozivni padež. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). volva (lat. što narod hoće. voks klamantis in dezerto (lat. volabilitet (nlat.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. zastor. vokabular (nlat. vocalisme) gram. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vocalis. vocabulum) lingv. tj. voks virginea (lat. obešenjak. zvuk. isparavanje. točak za upravljanje automobilom. pri toj reči (pade mi na pamet). koprena. volant) pernata lopta. volat (ital. vokali-ziranje. sklonost (nekom zanimanju. samoglasnički. veo. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. pronalazak nemačkog sveštenika J. udariti loptu u letu. ad vocem (lat. vox) glas. vežbe u pevanju sa slogovima ut. pobede. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. tj. volvulus) med. s obzirom na boju zvuka. uzaludno opominjanje. u ovom pogledu. prethodnik esperanta. walkie talkie) prenosni radiotelefon. god. ad voćem) uz reč. fig. vocativus) gram. volatilisatio) hem.višnuizam 155 nestašno. čovečji glas (na orgulji). koji se tiče glasa. voks (lat. voile) prevez. dobre žetve i lekarstva. volatilizirati (nlat. ital. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). konstruisan 1933. fiz. ge. vokabula (lat. vokalna muzika pevanje. pretvaranje u paru. vokativ (lat. voks populi. samoglasnički. voks dei (lat. Vodai (nem. fig. Vuogan. voks humana (lat. zasvoñena prostorija. voks akuta (lat. speak govoriti) meñunarodni. tj. volatilitas) isparljivost. vole (fr. o. tj. vokaliza (nem. fa itd. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). i. bez pratnje nekog instrumenta. glasni. fig. voks hibrida (lat. višnuizam (ind. vox virginea) muz. u smeni (dokaz). danas: veseo. zanatu. nestalnost. vocabulum reč) pisac rečnika. Jovana Krstitelja. volans. supr. u). volapik (volapuk = eng. volatilisare) hem. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. izgovaran. ton. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). 1831— 1912). npr. vox glas) gram. bog vetra. lepršav. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. fr. dar. volee) let. M Šlajera (Schleyer. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. leteći. koji može da se pretvori u gas ili u paru. vox populi. vocalis) gram. volvulus (lat. peti padež. vaudevilliste) pisac vod-vilja. . vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. opna na mladim pečurkama. krilo vetrenjače. vrsta tanke materije za ženske haljine. komad sa kupleti-ma. vox acuta) muz. vokalizam (fr. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). spadalo. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. voki-toki (eng. muz. za-interesovati. letenje (ptica). to je svetinja. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. karner na ženskoj haljini. asa vode (lat. assa voće) samim glasom. pucati iz voleja u fudbalu. vokalski (lat. reč. vokacija (lat. volta) zidni svod. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. položaj. ispa-riti. stariji naziv za Rumuniju. vokal (lat. vokalize (ital. struci). pretvaranje suglasnika u samoglasnike. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal.

spis ovijen oko štapića. strelac (u francuskoj vojsci). Volta. zvuka). . napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. voltigeur) veštak u skakanju. Ampere) fiz. voltaizam (A. volvere okretati. volo hoću) sik volo. v. volja. volumen (lat. volubilitet (lat. lat. napon struje merene u vo l tima. frivolan. vrlo vešt konjanik. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. volte-face. igrati na konopcu. naglo promeniti mišljenje. volte. dobrovoljac (vojnik). sic volo. svitak. sveska. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. Voltin stub fiz. A. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. volvere okretati. savitljivost. konj obučen jahačkom vežbanju. ko hoće da mu tako bude. vol-au-vent) kup. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). volicija (lat. volubilan (lat. izraz volje. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. obrtati) gibak. inductio) fiz. volumen. volti subito (ital. metron) fiz. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. volterijanizam. laki pešak. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. voltamper (A. savitljiv. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. promenljiv. volitivan (lat. volonter (fr. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. jačina. brzo okreni (na notama). okretan. volti subito) muz. volumen. gran. Volta. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). volt (skr. volenti non fit injurija (lat. vitak. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. tj. volitio) l. tečnost u govoru. kao kod Voltera. volubilis. volutus valjan. metron) fiz. volterijanizam (fr. pojedinačni akt volje. tome je pravo. lisnate testo punjeno ribom. tako zapove-dam. pokretljivost.. volta. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. lat. dopusni. volumetar (lat. voltižirati (fr. Volta.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. voltmetar (A. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. volontaire. knjiga. muz. V) fiz. gljivama i dr. tečan. nagla promena mišljenja. naponske razlike. Volta. lat. tj. sikjubeo(. voljni. Volta. poluobrt. Volta. električni napon. grč. fr. brzo prelaziti s predmeta na predmet. voltmetar. volens-nolens (lat. volley) sp. fig. bakra i sumporne kiseline. voltametar. volterizam. grč. nepostojan. voltižer (fr. voltfas (fr. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. volta-indukcija (A. slatkorečivost. nestalnost. mesom. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. fiz. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. volej (eng. promenljivost. jahač vešt u skakanju na konja. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. slatkorečiv. nestalan. facies lice) voj. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. igrač na konopcu. galvanski elektricitet. up. voltiger. M. koji potiče od (ili iz) volje. volta-elektrometar (A. vol-o-van (fr. metron) fiz. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. željni. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. sic jubeo) tako hoću. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. epikurejski način mišljenja. zapremine. voltera (fr. volubilitas) gipkost. voltaisme) fiz. instrumenat za merenje potencijalne razlike. ital. ital. volta (fr. punoća (glasa. Voltin elemenat fiz. htenje. volumen. prostor što ga zauzima jedno telo. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. lisnata pasteta. grč. fig. volens-nolens) „hteo-ne hteo". pre nego što dodirne tle. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera.: at. okretnost. volumenometar (lat. voltairianisme) fil. obim. volvere) rukopis. poluokret. udarac lopte (u tenisu reketom. govorljiv. elektron. bez obzira na lično raspoloženje. teranje konja u krug. 2. voltage) napetost. tj. najugledniji ljudi nekog mesta. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. dakle. galvanski elemenat sastavljen od cinka. volitio) psih. volo (lat. praviti veštačke skokove. voltametar. voltametar (A. grč. lat. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. v. galvanizam. voltaža (fr. up.

meo voto (lat. votum curiatum) ukupan. vomera) med. odreñivanje količine rastvorene materije. volutatio) valjanje. kurijski glas. votivum) etn. svaña. obećanje. koji je sastavljen iz više svezaka. atomska masa 183. volumen zapremina. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. zavada. votirati (lat. votum. voluntas volja) fčl. voće di testa) muz. volum-teorija (lat. testamenat. votiranje. uvojnica. znak W. vomitus (lat. vomica) kec. sredstvo koje izaziva povraćanje. v. votka (rus. gnojav. fr. sinonim za mineral boksit. ukras na stubovima u obliku zavojice. glas iz grla. voluminozitet (nlat. votum. skupljanje glasova. pohotljiv. votum decisivum) prav. voluntativ (lat. votivus) zavetovan. pevački glas. glasanje. sub voto remisionis (lat. voluminoznost v. intelektualistička psihologija. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. opsežnost.85. pl. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. voluntas volja) liigv. votiranje (lat. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. spirale. dakle. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. a voče sola (ital. nazvan po mestu Bohinja (nem. naročito: čir u plućima. zavetna žrtva ili dar božanstvima.) čarobnjak. 2. debeo. voluntas. voće) kuz. hem. u mnogo knjiga. vo-litiv. voracitas. vovere) zavet. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). prijatan. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. gde ima ležišta boksita. glas koji se daje za nešto. vomikozan (lat. izglasavanje. . Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. vražda) 1. ital. a ne intelekat. votacija. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. fig. povraćati. vomitus) ned. volfram (nlat. savetodavni glas. poslednja volja. krvno kolo). topi se na 3400°. fizkol. voluta) apx. teo voto) po mojoj želji. mañioničar. metria) veština merenja zapremine. volutacija (lat. tungstem. sit voto) s pravom glasa. glas iz grudi. sulr. zlata. voluntarizam (lat. voluntas ultima (lat. votant (lat. redni broj 74. zavetni. plemenski mirovni sud (tzv. Bunt). votatio) glasanje.. theoria) hek. zajednički glas. voluptuosus. glomaznost. voluptas pohota) sladostrasan. volo hoću) volja. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. sve-cima. 3. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. glasati za. pun čireva. za razliku od kurijalnog glasa. vomirati. po mom nahoñenju. vomicosus) ned. votum konzultativum (lat. stat pro racione voluntas (lat. što se mene tiče. wolframium) hem. votatio) v. vomitirati.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. vomitare) med. izgla-sati. koji. nepostojanost. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. volšebnik (rus. vorax proždrljiv) proždrljivost. votum consultativum) prav. volšeban (rus. voluntas ultima) prav. protiv nečega. voluntas volja) fil.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. pun glas. mañijski. vovere zavetovati. zool. krvnika. voluntaristi (lat. obi-man. vomitivurn) med. votum kurijatum (lat. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. voluptuozan (lat. voluminozitet. pun veselja. votum virile (lat. kum vot (lat. vražda (rus. voluntas (lat. čir. voće di petto) muz. izglasavanje. up. pristalice voluntarizma. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. bljuvati. povraćanje. Wochein) min. v. predata. vomirati (lat. votum (lat. grč. vota. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. kabast. veoma tvrd i otporan metal. velik. a voće sola) samo za jedan glas. prišt. uvijeni puž. srebra ili voska. strasan. voluta (lat. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. čudotvoran. voče di peto (ital. nezajažljivost. Wochein) u Sloveniji. vomitirati (lat. vostro konto (ital. bljuvanje. votivan (lat. vodka) popularne ruska rakija. votans. odlučujući glas. vohajnit (nem. votare. voracitet (lat. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu.) natprirodan. vostro conto) trg. glomazan. vomika (lat. opsežan. voluminozan (nlat. nestalnost. Votergejt afera (eng. voče di testa (ital. voter) dati svoj glas za nešto. crkvama i dr. vomitiv (nlat. voluminositas) obi-mnost. neprijateljstvo. šara u obliku puža. fig. vovere) glasač. glasanjem odobriti. gramžljivost. votum decizivum (lat. volumen. nego prema zapremini. votiv (lat. votacija (lat. zabavan. na vaš račun. voče (ital. kum vogo ilimitato (lat.

gomila. vulkanolog (lat. pr. kol. vulvo-uterinski (lat. vulgus) narod. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. vulcanus. vulvula (nlat. . vulgare učiniti opštim. vulnus letale(lat. činjenje opštim. med. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. logia) kol. vulcanus. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. kaučuka i gutaperke. Wuotan) mit. puk. versta) ruska mera za dužinu (1. vulgarizacija (nlat. vulkanizacija (lat. vulcanus. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. postaju. vulgaritas) običnost. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). terpentinu i dr. vulkanologija (lat. up. u narodu. obranljivost. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulnerabilitas) ranlji-vost. neotpornost. usled visoke temperature. vulgarnost v. slab. vulneraria (lat. vulvus. vulgaritet (nlat. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. vulkan (lat. vulkanizer onaj koji vulkanizira. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. lat. sklonost bolestima. sredstva za lečenje rana. vulva) inat. vulgarizirati (lat. stidnično-materični.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. grč. ruševina. Vulkan (lat. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulkanitet (nlat. vulva (lat. vulgaran (lat. neotporan. na temperaturi od 130—140°S. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. čudo od deteta. vulgirati. jezikom prostog sveta. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulnus (lat. vruć pepeo. vulgaris običan. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. benzolu. vulgaritet. fig. vulkanistički. preterano uprošćava naučne pojmove.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vultispex. pulkanizam (lat. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. Vulgata (nlat. Vuotan (stnem. materica kod životinja.066. vunderkind (nem. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulvula) zool. fizio-gnom. koji bljuje vatru. vulnerabilai (nlat. grč. ozledllv. obnarodovati. vulkanski (lat. ieptu-nisti). vulcanus. vulcanitas) kol. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. stidvdšd. vulgo (lat. objaviti. sin Jupitera i Junone. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. uopšte. prostački način izražavanja. neupotrebl>iva stvar. nlat. prostakluk. vulcanus) kol. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulcanus) kol. v. pomešanih sa sumporom. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. sa radionicom u vulkanu Etni. naročito za čakšire. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulkanisti (lat. vrsta (rus. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. činjenje da bude svima razumljivo. vulnus letale) smrtonosna rana. vulnerabilitet (nlat. uprošćenje. usijano kamenje i rastopljene stene. versta. vulgo) pril. vulgarnost. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulkanizirati (lat. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. Na taj način ove materije. ozle-dljivost. vulcanus) kol. prostaštvo. Vodai. sra-mnica. svakidašnji) nizak. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulnerabilis) ranljiv. vulnus) rana. olupina. vulgarizam (lat. koji se može raniti. kao obično. Wunder čudo. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). u etru. vulkanizator v. vulgarizator (lat. vulneraria) pl. vulkanizer. vulkord (eng. nepristojan izraz. vulkani-™ (lat. opšte poznatim. svetina. postanak (ili: poreklo) vulkana. prosto rečeno. koji potiče od vulkana. shvatanje da . koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. vultispeks (nlat. niskost. vulva) med. elastične i ne rastvaraju se. kod naroda. nlat. obično. vulcanus) pl. učiniti nešto opštim. nlat. povre-dljiv. nepristoj-nost. fig. vulgaris opšti svakidašnji) prost.78 km). zajedničkim. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vulvitis (lat. uterus) ašt. god. vulgaris opšti. u običnom životu. lice. prostakluk. vultus izraz lica. povredljivost. logos reč. Vulcanus) kit. prostački. zajedničkim. vulgarisare) uprostiti nešto. obranljiv. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. dete bludnice. neptunizam). narodski. vulgus (lat.

borac za veru. gabarit) kalup. odela i ženske tkanine. plata. gayda) nuz. junak. geman. gaggio) zaloga. gaytan. muz. gabro (ital. g= skraćenica za gravitaciju. gagat (grč. tvrdica). skriveno. ključa izmeñu 70—80°S. stalna nagrada. gayret) revnost. gabion (fr. gazzetta. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana.25. onaj koji drži zalogu. rešetkast sanduk za prenošenje voća. gavota (fr. narnik. kao smola crn i voštanog sjaja. hen. primalac zaloge. pripada grupi retkih zemalja. živi. slična srni. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. gabion) voj. vrsta crnog ćilibara. redni broj 64. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. poglavi-to ljubavne. kavez. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gaip (arap. metal. gazal) 2. tur. Ga = galijum.A V E ILN D 166/ G G. gazela (arap. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. veselo. gavun (ital. gazal. fiz. tur. kavaz. čilo. 2. gaža (fr. mrki ugalj. za kišne ogrtače. ga'ib. tajno. torokuša. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. osobito česta u književnosti istočnih naroda. gazela. gage. prav. Atherina hepsetus. gazal. krupnozrna erup-tivna stena. naročito se odlikuje velikom brzinom. kao skraćenica: g=ipaia. gavone) zool. staklenih boca i druge robe. stanovnik pustinje. kaytan) 1. hemijski element. g). gagiste) plaćenik. g četvrto slovo naše ćirilice. Gd=gadolinijum. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gayp) ono što je nevidljivo. gazette) dnevni list. gaeta (ital. pobednik. jedanaesto naše latinice (G. gadlje. gabionnade) voj. dve ili više izolovanih žica za . alapača. atomska masa 157. gaio) muz. gavialis) zool. gazal. gajtan (grč. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. duhovna stvar. gajba (ital. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). znak Gd. gayb. gabionada (fr. novine. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gavijal (nlat. gabarit (fr. grudobran od koševa punjenih zemljom. dged. tamnozelene boje. gabbro) mm. ital. gazel (arap. gaza (fr. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. tajo (ital. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. a pamučne za lake haljine i. gavaz v. gazirati (fr. živahno. qai'da. plemenitost. najamnik. gazi) ratnik. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. G—peti ton u dijatonskoj skali. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. fig. sastoji se iz kožnog meha. gazi (arap. prema kome se nešto oblikuje. hem. gažiranje (fr. gazeta (ital. afrička antilopa. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). gaietanćn tur. ital. tečni deo sirovog petroleuma. tur. vrsta morske ribe. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gaibba) l. gazolin hen. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. up.. krt. službenik. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. lignita. šp. lan-tanida. veo. Ge= germanijum. vrsta lirske ljubavne pesme. gadolinij(um) hem. drveta) u gas za gorivo. gazzella) 1. fr. gazela (arap. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. vojnik musliman. stalna zarada. natopljena gumom. gayra. zool. gagathos) min. služi za grejanje i osvetljenje. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. up. stvarajući zvuk. krletka. uviti (ili: uvijate) gazom. srčanost. gajb. gajret (arap. model u prirodnoj veličini ili umanjen. tur. gabarden (fr. jemstvo. 2. gajde (arap. narodni muzički duvački instrument. gažist(a) (fr.

uglañen. prijatan. gala. gala. šp. em gala) ili in gala (ital. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. fig. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. gala. čovek koji se hrani poglavito mlekom. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. galant. galalit (grč. gala. galaktostaza (grč. 3. galaktakratija (grč. izdašan. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. logia) nauka o mlečnim sokovima. sredstva za izazivanje mleka.) pr. upotreba galvanske struje. la-skanje.. elastična i sjajna. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. fig. galanterie) trgovac galanterijskom robom. trošiti ne štedeći. šp. dvorska. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. galaktagoga (grč. gala (ital. uglañenost. glikozidi. galanterije (fr. fino ponašanje. galantnost (fr. fin. lithos kamen) mlečni kamen. galaktogen (grč. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). učtiv. mlečni jaspis. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. mlečni kamen. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). koji je lake ruke. sistema zvezda. spletenih slično vrpci. galantizam (fr. ljubaznost. gala. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. gala) svečani ukras. prijatna ukusa. ital.) astr. npr. svečan obed itd.160 sprovoñenje električne struje. galanterist(a) (fr.. galaktocela (grč. Arapa i dr. galvanisati 2. izdašan. svečana nošnja. galaktofora (grč. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. bakra i cinka sa kiselinom). gala. galvanizam fiz. učtivost. galaktozidi v. Galaksije (grč. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. rukavice. doteran. gala mleko.(grč. kosmičke prašine i dr. maglina. galaktofag (grč. u paradnom odelu. utvrñivanje valjanosti mleka. galantan (fr. mlečna groznica (kod porodilja). mlečni. galvanisati v. fig. veštački oživeti. an gala (fr. galaktopiometar (grč. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. galaxias) astr. gala. galvanizirati. gala. maramice itd. skopem gledati) 1. radnja sa tzv. češljeva. lepeze. dopadljiv. . može se bojadisati. metria) merenje mleka. otmenost. od galaksije ili talak-tike. zastoj mleka kod dojilja. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za .). prekomerno gubl>enje mleka. častan. galante) uslužan. jata. galaKtos mleko. galante) izdašnost. in gala) u svečanom odelu. galaktologija (grč. Kumova Slama. galaktopira (grč. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. veštačko oživljavanje. gala. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galabija (arap. gala-večera i sl. galantna bolest venerična bolest. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798).) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. galaktit (grč. Galaktika (grč. gala. trg. gala. galanterie) predusretlji-vost. galaktometar (grč. „kratkom robom" (bižuterija. pion mastan. ukusan. galaktoskop (grč. lithos kamen) hem. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. med. kele) med. gala-predstava. gala. udvaranje ženama. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. galantirati se (fr. naročito prema ženskom polu. fr. gala.). galaktometrija (grč. phoreo nosim) pl. klavirskih dirki itd. tanak mlaz. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu.. svečanost. galaktoza (grč.pocinkovati gvožñe"). galante) nadriobrazovanje. pomoću usijane žice. pristojan. galante) pokazivati se darežljiv. galakturija (grč. gala. gala. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. galakto. phagem jesti) mleko-jed. Galaksije. ljubazan. tj. stasis zastoj) med. gala. galaktorea (grč.) beli ogrtač kod Egipćana. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. rug vatra) med. uron mokraća) med. gala mleko. galanterija. svidljiv. galantan stil muz. gala. v. gala. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. lepo odeven. ašikovanje. kao sredstvo za nagrizanje. prividna učenost. tvrda. Mlečni Put. uslužnost. galaktički (grč. v. tapše. galaktografija (grč.. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". metron) instrument za merenje masnoće mleka. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. akratia neumerenost) med. ago proizvedem) med. rheo curim) med.

predmeta (od drveta. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. elektromagnetizam. galvanotehnika (Galvani. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). grč. skopeo posmatram) fiz. zbog svojih dugih zidova. parlamentu i dr. galenica) pl. v. galenski lekovi. tropos obrt) bog. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galvanoplastika. pozlaćivanje srebra. galeonist(a) (ital. sagorevanje) hir. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). farm. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . koji ga je otkrio). načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. slika) v. galvanometalurgija (Galvani. električne. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvanografija (Galvani. robijaška laña. Voltin stub. punctura bodenje. grč. up. galvaiska baterija fiz. galgnhumor (nem. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. grč. galvanotipija (Galvani. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. plassein obrazovati. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. pokriven balkon (u pozorištu. spoj više galvan-skih elemenata. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. galvanoskop (Galvani. galerija (nlat. galenit (grč. up. galera (fr. šp. magnetes)B. u rudnicima: prokop. grč. galijaš. galizirati galvanohromija (Galvani. galvanoskop. galvanostegija (Galvani.). pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. parlamentu). primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. grč. u utvrñenjima: pokriven hodnik. grč. ital. naročito slika. gledaoci. galenika (nlat. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. galvanoplastika (Galvani. galenski lekovi farm. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galvanska struja (po L. fig. struje. Faraday) med. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. grč.161 galvano (ital.). galletta) l. typos lik. up. pobakri galvanokaustika (Galvani. indukcionom strujom. galeote. kori-dor. kausis gorenje. grč. grč. 2. medalja. usiljena šala. therapeia lečenje) med. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. koji su bili keltskog porekla. galvanometar. čahura svilene bube. galeot (šp. posrebravanje bakra. da bi se dobila jača struja ili viši napon. galvanoglifija (Galvani. grč. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. grč. galenizam med.). galvanopunktura (Galvani. poniklavanje gvožña itd. slušaoci. galeota (ital. galvanski elektricitet fiz. grč. instrument koji pokazuje postojanje struje.). grč. ital. Galvaniju) istosmer-na električna struja. up. galvanografizirati (Galvani. galeta (ital. galenisti pl. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. naročito takav kliše. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. grč. galvanski elemenat fiz. mornarski dvopek. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. dug hodnik. galvanoterapija (Galvani. galvanskim putem. nlat. grč. voska i dr. plaketa i dr. glyphis zarez. galere. metron) fiz. up. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. Gali (lat. galvano-faradizacija (Galvani. lat. galeria. galera. Galli) pl. šp. galvanomagnetizam (Galvani. bod) med. ital. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. zbirka umetničkih dela. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. publika (u pozorištu. e. galvanometar (Galvani. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. gipsa. Galvaniju. galeotta. tj. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. da bi na taj način postali bolji i trajniji. veoma brza ratna laña srednje veličine.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. zatim se pospe grafitom i onda. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. med. galiota. galvanotropizam (Galvani. galvanoplastičkim putem. fig.

galina (lat.). nlat. grč. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. gallicistes) pl. gallon. galoman (lat. raditi nešto vrlo brzo. galicisti (fr. Imaju ogromnu prodirnost. kammaros. šp. niz od osam tonova. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. galeone) lom. katalektični anaklastični tetrametar. phobos) preteran strah od Francuske. muz. U Engleskoj = 4. galikus morbus (lat. galera. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galski (lat. up. galimatijas (lat. Gallia. fr. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). robi-jaš. ital. arap. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galeota. grč.. logia) zool. galikanski (lat. razvijati se vrlo brzo. iambos) megr. lestvica. galomanija (lat. ordonansoficir. nauka o ljuskarima (rakovima). Gallus Mathiae. galeot. galiot (ital. galon (eng. galea. galijambus (lat.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galikomanija (lat. mania) v. Gallia) Francuska. grč. galoper) jahati u galopu (ili: trku). u odnosu prema papi. grč. galski. ital. gama-zraci (grč. nejasan i nerazuml>iv govor. igrati polku. gamar (arap. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. nlat. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galicizam (lat. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. trčati u skokovima. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galia. Galileju. galimatias) zbrka od reči. 1791—1863). jezika itd. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galoni (fr. spoljni konj u „trojci". Gallio. grč. Gallus. kammaros rakušac obični. ali mnogo kraće talasne dužine. vrlo su prodorni. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galop. halijak) v. galikanizam (fr. gajtani. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. tj. sifilis. u SAD=3. Gallus. galop (fr. galeotta) v. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galijaš. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. skala. v. mania pomama.785 1. gamma) fiz. galopen (fr. galijun v. galion. ital. Gallia. Gallus. galionizam. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). grč. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. vrsta starinske morske lañe. jahanje u trku. lat. gallina) kokoš. gammarus) zool. galop. tama (grč. Gallus. galeot. fr. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. voj. . galikomanija. galofob (lat.. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galski petao petao kao simbol Francuske. galons. galoscia. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galochia) kaljače. golijat (ital. galošne (fr. gamarografija (grč. dijal. galilej (po G. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. francuski. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galiota (ital. fiz. gallicus.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. galoni) pl. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galiot. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. med. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galo-romansko (l&~. ital. galera. galopin) slušče za trčkaranje. graphia. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galija (ital. Galija (lat. galofobija (lat. galopira™ (fr. galopada (fr. Gallus. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. grč. galoppo) l. fig. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. nlat. vrenga. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. galofil (lat. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galoche. up. 2. galea) veslač na galiji. gamarologija (grč. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g").546 1. l gal=l cm/s2. igranje polke. galomanija. galli. mržnja na Francuze i sve što je francusko. širiti. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista).) v. Gallus. galion (ital. reči bez smisla. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. s funkcijom antitela. fr. rojte.

vučac. npr. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. gametogeneza (grč. gamba (ital. obešenjak. gargarizam med. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. gargija (tur. guarento jemstvo) jemac. mor. graino gloñem. rskavičav izraštaj. preparat izvañen iz korena broća. koji sadrži čistu bojenu materiju. gnjilež. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gamin) slušče u kuhinji. garbo (ital. gargarizo) med. obilje. skitnica. genesis) biol. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. fr.. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. štitonoša. gargarizirati (grč. gangrene. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. pokvariti. ganoidi (nlat. a time i prenošenje malarije. gargarismos) med. gangrenescencija. prelaziti u truljenje. odane i pouzdane pristalice. gargarizma (grč.gamašne 163 garda gamašne (fr. gamelan (mal. . deran. med. dokolenice. gambusija (nlat.. naročito odabrana. garda (fr. guardia) straža. garantir) jamčiti za koga ili što. izazivati vučac na nekom delu tela. gnjiležan. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. sigurnost. šp. čamci. zigot. mrtva kost. garantol (fr. garancija.). garantie) jemstvo. ital. gard (eng. gamba) v. gargarizacija (grč. gametes) biol. gangraenescere) med. uvi-jači. koji boluje od vučca. jamac. rasprava o braku. garansin (fr. sprečavaju razvitak komaraca. gavgreiirati v. ganglijski sistem zool. kon garbo (ital. razvijanje vučca. gangrenozan (nlat. ganglionitis med.-tur. gangraenescentia) med. ganglija (grč. gagglion) med. odbrambeni stav u boksu. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. u Meksiku. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. sudska prodaja zbog prezaduženosti. primati odgovornost za nekoga ili nešto. ganglionitis. garantirati (fr. nomos) em. v. encant. kamašne. bambusovih svirala i dr. logia nauka) nauka o braku. grgljati. gargujada (fr. gargouillade) cifrast. gamos brak. grgotanje. garantija v. gang) razbojnička družina. živa rana. garantno pismo bank. izuvi-jan korak u plesu. bronzanih ploča. gargalizam (grč. prema trećem licu. gangraina. voñe i sl. fig. vrsta izumiranja tkiva ili organa. učtivost. gamen (fr. jer. up. v. garaža (fr. kargi) koplje. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. ganoin (grč. svrab. garant. imaju srebr-nast sjaj. gavgrevizovanje v. za izvršenje izvesnog posla. gangster. zapaljenje živ-čanih čvorova. prelaženje u trulež. viola da gamba. garantovati v. golicavost. banda. gang (eng. incanto) trg. gangrenescirati. koji je u truljenju. pristojno. garbin (ital.) javanski narodni orkestar. garant. garant (fr. nekog političkog prvaka. gangrena (grč. gant (nem. ganilik) bogatstvo. gangrenescirati. gone rañanje) biol. up. zool. uništavajući larve. gangrenira ti. šegrt. gargarismos) med. oleum ulje) hek. truljenje mekanih delova tela. licitacija. garde) sp. ganglitis (grč. Gant. gargouran) trg. osiguranje. garancija (fr. gambusino (šp. con garbo) muz. biljaka. gamologija (grč. garguran (fr. gamonomija (grč. gamache) pl. garbo) pristojnost. čapkun. ispirati usta i gušu grgljanjem. bespri-zorni. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. garantirati. spolna ćelica. gambit (ital. gamos brak. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. telesna straža jednog vladaoca. gargarizam. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. garance) broćni ugalj. grgljanje. gangraenosus) med. agamogonija. gargalismos) med. stečaj. vagoni. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. nadraženost kože. ganiluk (arap. gangster (eng. ganoidei) pl. ital.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. gangrenescencija (nlat. gangrenizovati se v. grgotati. ital. gargarizacija. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. ulični mangup. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. jedem) med. mačevanju i sl. gamet (grč. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi .. fr. gamogonija (grč. guard. ganglion mrtva kost) zool. gurguran. garde. gambusia) zool. rañanje putem spolnog oploñavanja. fig. lat. zaraziti. da bi se propustio drugi brod. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. gažgrenescirati (nlat. gamos brak. koji trune. supr. ispiranje guše i usta grgljanjem. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. štitonoše (vrsta riba). ganglitis.

garrotte. garter-orden (eng. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. Rubiaceae. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. razvijanje vazduha. guarnire) snab-deti. upli-njenje. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garter) čuveni engleski orden „podvezice". courtine. pomoću zamke bačene na vrat. teh. garde-cote) obalski brod. pribor. biti muškobanja. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. (u pozorištu. garmond) tip. gas-koks (grč. garrotteurs. garota (šp. eng. fr. gasificatio) fiz. biti u gar-nizonu. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. lat. garrotters) pl. gasmotor (grč. naročito u Londonu. gas fiz. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. varoš u kojoj boravi vojska. garnet (eng. smrtna kazna davljenjem. eng.. motor) teh. fr. up. chaos. garniture) oprema. garcio) mladić. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). gasohemija (grč. zbog stanja svojih molekula. + 1644. prema grčkoj reči chaos nered). prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. čuvanje i ispuštanje gasova. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. upotrebljava se za gorivo. garsonirati (fr. gradini.). garderobar v. karanfil. garson (fr. garrotte. garconner) ponašati se kao muško. garnijerit min. gardina (nlat. garrotter) udaviti pomoću garote. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. začiniti. pratilac. plin. neženja. nužnik. garofan. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. sprava za merenje količine gasa koji struji. uplinjavanje. gard-kot (fr. sprema. garnir. cortina. ukrasiti. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. garnir (fr. garderobiere) čuvarica garderobe. vazduša-sto telo. nlat. posada. svečanost koja se proslavlja u bašti. svi kostimi pozorišta. garofal v. koncertnoj dvorani itd. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. krompir. opljačkati žrtvu koja se. garrocha. konobar. chaos. vojska koja boravi u jednoj varoši. garnirati (fr. chaos. kelner. Americi). momački stan. gasometar (grč. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. momačka soba.). koja se gaji zbog mirisnog cveta. garnison) voj. garden-party) sastanak društva u bašti. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. garderoba. chaos. garder čuvati. pomoćnik. gasifikacija (nlat. razmetljivost. momak. chaos. telesni stražar. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. vrsta opasnih uličnih razbojnika. . sve odelo i sve rublje jedne osobe. chemeia) hemija o gasovima. salata. dugmeta i dr. razmetanje. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. garofan (ital. raznim povrćem i sl. garderobarka (fr. zahod. garnirung (nem. garnitura (fr. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. garmond til. ital. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). bećar. chaos. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. dečko. garnizonirati (fr. gasconnade) hvalisavost. biti odan pederastiji. obično bez kuhinje. garnet) mor. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. nakit. garde la ren (fr. 1499— 1561). ital. garderoba (fr.). garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. gaskonada (fr. kalfa. dečak. gasara. gas-generator (grč. muškobanja. nem. pirinač i dr. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. ho-landski hemičar i fizičar J.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. garočon (iš. garretto) zavrtanj za davljenje. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. dodatak. v. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garcx>n. chaos. metron) fiz. gas-dinamo (grč. i hem. garnizon (fr. ruda nikla. Garnierung) ukrašavanje jela. gas-automat (grč. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. garmon. ukras. telo koje. naročito mesa. garnirati. garsonjera (fr. nameštaj. gardist(a) (fr. čuvar obale. garoteri (fr. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. garmon (fr. sprava za primanje. nlat. naročito gasa za osvetljenje.. dame) pra-tilja. dynamis sila) fiz. B. garofano) bog. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. gornje kapute i dr. garnison) voj. Helmont. gardn-parti (eng. garotirati (fr. ital. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa.

malakia mekoća) med. gaster. gastrologija. gaster. odyne bol) bol u želucu. gastrolater. gastropoda. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gaster. želudačni. gurman. stenos uzan) med. gastrepatitis (grč. suženost želuca. takoñe: gurmanluk. logi'a) veština govorenja iz želuca. enteron crevo) med. gastralgiJa. gaster. latreia) služenje želucu. gaster. gaster.) med. gasteropoda pl. gaster. zool. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. gastrorafija (grč. zapaljenje želudačnih žlezda. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gastrospazmus (grč. v. gaster. grč u želucu. gaster. proširenje želuca. gastronom (grč. varanje. gastrenteritis. apah gospodar) med. gastralgija (grč. bol u želucu. gastroskopija med. gasteropoda. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gastralan (grč. progrizenost) želuca. gastritis (grč. gastrologija (grč. razmekšavanje želudačnog zida. gastrozofija. tj. regnymi prsnem. opšti naziv za sve bolesti želuca. aden žlezda) med. gasteranaks med. gaster. gastrenteritis (grč. gaster. bolesno stanje želuca. gastroskop (grč. gastromalacija (grč. životinje koje se kreću na trbuhu. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. epar jetra) med. sladokustvo. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gastrimargija (grč. lithos. gastrorea (grč. gaster. gastroplikacija (grč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja.) koji se tiče želuca i jetre. grč u želucu. ektasis proširenje) med. krvarenje iz želuca. . logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. pathos bolest) med. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa.(grč. gaster. pretrpavanje želuca hranom. up. puževi. enteron crevo. ptosis pad) med. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gaster. puknem) med. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gaster. onaj koji voli dobra jela. logos reč. gastroptoza (grč. prekomerno lučenje želudačnih sokova. gastroman v. koji može. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. v. gastromanija. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastrodijafanija (grč. stomačni. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gastrepatičan (grč. želudačna groznica. gaster) med. pokvarenost želuca. gastropatija (grč. gastrostomija (grč. rñavo varenje. napad bolova u želucu. piis noga) pl. gastrilogija (grč. koji živi da jede i pije. nomos zakon) sladokusac. gaster. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. ne pokrećući usta. gastricizam (grč. gastroadenitis (grč. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. grč želuca. gaster. gastrokriza (grč. gaster. gastrilog (grč. gaster trbuh. koji pripada trbušnoj duplji. stoma usta) med. gastromanija (grč. probava hrane u želucu. gastropoda (grč. gastrektazija (grč. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gastrolatrija (grč. trbušni. v. gaster. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gaster. skopeo gledam) med. gastrorafija. gaster. algos bol) med. tj. curim) med. takoñe: gurman-luk. sladokustvo. gaster) med. plicatio) med. v. gastralis) anat. gastromantija (grč. gaster. gaster. gaster. nervozno oboljenje želuca. gaster želudac.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. logos) onaj koji može da govori iz želuca. koji se tiče varenja. gasteralgija. gastrenteričan (grč. gaster. veštak u spremanju finih jela. gaster. nlat. gaster. v. brosis razjedanje) med. gaster) med. gaster. krisis) med. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. naročito želuca. gastroenterolog (grč. spad želuca. entera creva) koji se tiče želuca i creva. diaphaneia providnost) med. probavna delatnost želuca. gastranaks. gastroza (grč. gastronomija v. gastroman. želudačni. rheo tečem. raphe šav) med. gastroragija (grč. razjedenost (ili: probušenost. gastrodinija (grč. gaster. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). želudac. gastričan (grč. lat. zapaljenje želuca i jetre. otvaranje rupice na želucu. gastrosofija v. spasmos grč) med. gastroenteritis med. gaster. gastranaks (grč. gastrimargia) proždrlji-vost. prekomerna ješnost. zapaljenje želuca. gaster. utroba. gastrolit (grč. rñava probava. gastrozofija (grč. gastrikos) stomačni. gastroplikacija. gastrostenoza (grč. zapaljenje želuca i creva. mania) preterano uživanje u jelu i piću. gaster. gastrobrozis (grč. koji se zove „stopalo". gastro. gaster. gastrolater (grč. gastrizam (grč. zool. spa-lost (ili: spuštenost) želuca.

a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. veselje. seljaci jahači u lampama. gabr) pl. Gau župa. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. gater (nem. geg (eng. gaster. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). Gatter) teh. guanaco) zool. upropastiti nešto rñavim radom. u navrtnju). gein (grč. gatmetje (fr. guarana) farm. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gatre (nem. uživanje. magi. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. giter. gvaš (ital. guazzo. 2. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. gvako (šp. visoko do 15 t. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. goauche) slik. catus mačka. gvajak (šp. smicalica.) lju-bitelj želuca = gastrolater. gauči. phobos strah) bolestan strah od mačaka. nlat. gvanako (šp. gaudeamus) budimo veseli. tuzno. . koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. gvano (šp. gaster. kele) med. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. upravnik) pokrajinski voña. huano. smola toga drveta. gate-metier) trg. Gibelini. nlat. gastrula) visa. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. gatirati (nem. gaučo (iš. alkaloid koji se nalazi u gvarani. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . dati u bescenje. žutosmeña i zemljasta masa. philos prijatelj. neobičnim. guardiano. slično kafi i čaju. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gaus fiz. majstor-kva-riš. laž. kao trgovački artikl. stražar. gedal (tur. vrsta pamučne indijske tkanine. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. uvojak. gastrocela (grč. obožavaoci vatre uopšte. gvaraia (šp. gvajakol (šp. od 1840. fr. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. guarana) h«i. loza (na zavrtnju. gatten. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora.) gastrofil (grč. gaffe) l. pre topljenja. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). po matematičaru i astronomu K. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. prevara. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. raka i dr. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. gaudeamus (lat. sanctum) bot. ge zemlja) agr. kosmološko božanstvo starih Grka. s neočekivanim. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. biljka u Novoj Granadi. ge) mit. guardianus) čuvar. up. kila) želuca. drugi stepen u razvitku blastoderma. lek protiv tuberkuloze pluća. . 2. materija koja se dobiva od smole gvajaka. gavarapo (šp. gaster. „sveti rat" muhamedanaca. Gvelfi (ital. poz. Fr. guarapo) prevreo sok šećerne trske. nesmotrenost. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. sveštenici obožavao-ci vatre. gvardijan (ital. guayaco. fig. žutoj groznici. larslukod muhamedanaca: nevernici. Gewinde) meh. guano) izmet od morskih ptica. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. prodati (ili: prodavati) ispod cene. . gaudijum (lat. gebri (pere. ptičje ñubrivo. gaširati (fr. sman-drljati. gacher) praviti malter. prodor (ili: prosutost. ošljar. gatofobija (lat. zbog čega se."). Gea (grč.) rat protiv nevernika. guardinfante) „čuvar deteta". rñav zanatlija. pivo Južnoamerikanaca. guayaco. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. lat. šala u slici. gattieren) razne vrste ruda. gastrula (lat. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. glupost. gvardinfante (ital. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. vozi u Evropu i Sev. greška. gaucho) pl. gvint (nem. med. gvaranin (šp. podvala. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. gvineja (eng. paradrksalnim. gaulajter (nem. gasiti kreč. guaco) bot. drljati. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. Leiter voña. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. rñav radnik. kafeni. Gueffi) v. fig. gaf (fr. grč. naročito su poznati kao odlični jahači. gag) l. oblast. krivoverci. najvažniji sastojak kreozota. „Zemlja". temno sečem) med. rñavo slikati. gaudium) radost. živi još i sad u divljem stanju. oleum ulje) farm. Guaiacum officina-le. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika).

velika kao koza. generalisatio) uopšta-vanje. javnost. generalizirati. od gemma pupoljak) zool. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. generalisti (lat. nasledne supsten-ce. geloskopija (grč. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. generalitet (lat. rodo-slovni. geminare) udvojiti. nem.gek. generalni (lat. generalisare. generalis. u nemačkom: kommen. npr. gemeli (lat. generalisim (nlat. zbir poena u igri tenisa. uopštenost. geminata (lat. genera) pl. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. skopeo gledam) psih. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. postanak. gemogliptika (lat. geminacija (lat. prav. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. zbliženost. dobiva nasleñem. generalissimus) voj. gelsonimo (ital. geminare udvostručiti) lingv. ñeneral. živi u Alpima. gejzir (isl. generalne punomoć prav. udvostručavati. doba pupljenja. naročito omiljen ukras u staro vreme. generalis. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). po Darvinu. gem) zool. generalisati.. nesit. gelsonimo) kicoš. po dva. grč. gemmula pupoljčić. gelatio) mržnjenje. zbližavanje. gek"). fr. generalis. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. generalat (nlat. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. dem. gemma. blizanci. prime-niti (ili: primenjivati). poreklo. udvojeni suglasnik. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. geysir) geol. gevealogija (grč. postojanje udvoje. generali ja (lat. geneelogie) rodoslov. klica koja pomaže razmnožavanje. u Sev. gelao smejem se. generalisati v. gelazmus (grč. generalne proba (lat. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. gsnealoški (grč. genea pokolenje. geminirati (lat. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. udvojenost. divokoza. svi generali jedne vojske. . udvaja-ti. gemza (nem. vrsta tkanine od kamilje dlake. vrhovni. glavna proba. v. glavnokomandujući vojske. više zapovedništvo. promatranje (ili: proučavanje) smeha.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. smejanje. geneza (grč. rodni. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. generalatus) generalski čin. game) sp. geminatio) udvajanje. voj. gangster. udvostručavanje. generalni guverner (lat. guinguet) trg. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). gemischt) ono pggo je pomešano. general koji za vreme rata. generalis) opšti. glavni. tema (lat. generalis) opštost. gen (gr. pl. Gemse) zool. gemelli) pl. ledi. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. mischen. praistorija. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. naročito grčevit smeh. francuskom: immence. probare) poz. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. geier. fićfi-rić. udvostručiti. uopštiti. gemula (lat. gem (mañ. poreklu i razvitku porodica. gtypho režem. generalizirati (nlat. gelacija (lat. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. teška 40-45 kg. genealog (grč. nauka o postanku. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. Gelander) ograda na stepenicama. rod. genesis roñenje. logos) rodoslovac. gem (eng. gemišt (nem. smesa. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). gelao smejem se) smeh. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. genealog. stezanje. generalizacija (nlat. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. gušteri koji proizvode zvuk (. generalis) pl. deo odigrane igre u tenisu. genus. opšti podaci. gšhtijanje. gemacija (nlat.. isterivanje pupoljke. fr. up. fig. mostu i sl. genealogist(a) v. gemmatio) bog. Americi i Novom Zelandu. genea. genesis) roñenje. voj.. gekoni zool. Knjiga postanja. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. gelender (nem. generalni vikar (lat.at. genge (fr. na Islandu. geng (eng. pelikan. generalia) pl. vrhovni zapovednik. smržnja-vanje. pupljenje. ñeneralat. gemma.šat. gang) razbojničke družina. gejša (jap. vrsta antilope. poreklo. generaliser) uopštavati. general . postanak. uopštenje. rodoslovlje. stvaranje. dvojnost. gevezimantija (grč. u svim vojskama ima više stepena i rodova. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje.

karakter. otadžbine. generificatio) log. genikulacija (lat. generosus) plemenit. rañanje bez semena. v. genus rod. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). proizvodan. stvaranjem. sa (za razliku od deskriptivne metode. komandantima. rodni. kretanjem proizvodi liniju. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. genethlios dan roñenja. genetikos od genesis postanak. (anorganskih) tvari. pesma za uspavljivanje dece. eng. genijalnost. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. darežljivost. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. generalni sekretar (lat. gsneracionizam (lat. proizvoñač. rodim se) kolena. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. onakvu dodeljeni. generički (lat. postajanje. prastvaranje. kolenast. u grčkoj i generacio spontanea (lat. proizvoñenje. generator) rañan. genetivus) gram. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. kao pomoćnici i savetnici. fr. duhovna osobenost. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. koja potpunom stručnom spremom. pramajka. stvoriteljka. roñenja. tj. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. tvorački. doba.genijus seku li (lat. oznaka. genius) genije. generique) v. velik duhom. nauka o nasleñu. velikodušnost. genus. genetiv (lat. koristeći generator (lat. fr. generique) koji njegov duh zaštitnik. genius patriae) dobri duh generičan. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. podatljivost. koleno. genitiv. izdčšan. genetički inžinjering (grč. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. gsnerifikacija (nlat. generativan (nlat. naraštaj. koji se odnosi na postanak (genezu). engineering) rodilački. generacio ekvivoka. ñanjem. stvaralica. generalis. Štab) voj. fkz. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. čvornovat. procu. površinu ili telo. genijalan (lat. božanstva (anñeli). generozan (lat. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. mesta.genetičan (grč. genijalitet. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. generatriks (lat. genikuliran (lat. v. dečju i rañanju. tačka. generatrix) roditel>ica. geniculatio) klečanje. postanak živih bića iz mrtvih darovit. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. genius. generalis. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. rezultate molekularne ge-netike. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. genius saeculi) duh vremena dušan. generički. izdašnost. koji se Francuskoj. blagorodnost. biohemije. rodilac. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. višim kakva je sad). darežljiv.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. sprava za biofizike i citologi-je. mat. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. izražavanje poštovanja klečanjem. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. rañanje) stručnjak za genetiku. generalis. oblast primenjene biologije koja. su godina. stvaranju. genialitas) v. generatio) rañanje. izvanredna darovitost. genije. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). moelektrični generator mašina za bioinžinjering. up. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. generositas) plemenitost. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. uspavanka. obeležje. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. bios. . koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. nem. genethlios dan roñenja. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. stvaralac. genijus (lat. zajedničko ime za životinjsku. genetičar (grč. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genijus patrije (lat. pokolenje. gignomai rañam se. veliko. fr. genetička metoda fil. genetikos) fil. jak. logia) proricanje dana i časa roñenja. stvaralački izvanredno samozačeće. ili veka. genetlijakon (grč. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. višeg suda. genijus loci (lat. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat.

vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. genius. genitalije (lat.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. gignomai postajem) postanak Zemlje. ge. ge. neponovljivi i specifični genotip. veličini. gentis) neznaboštvo. geografski (grč. genitalan (lat. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. narod. stvaranja i menjanja Zemljine kore. geognozija. kretanju. ge. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. grč. geogenija. ge. genualni (lat. plasso obrazujem. stvarnost. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). učenje o duhovima božan-stvima. obliku i životu Zemlje i njene površine. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). geognost (grč. operacija koja se sastoji u krpljenju. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. poklon pred kim. genitivus) gram. oblik) istinski oblik Zemlje. graphia) zemljopis. ili u pravcu juga (južna širina). geoizoterme (grč. gena obraz. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. genos) biol. geobotanika (grč. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. porodica. genuflexio) klečanje. geniologija (lat. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. uobličujem) med. klanjanje. lincura. up. geograf (grč. proizvoñenje. geodezija (grč. geoid (grč. rañanje. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. genus (lat. spolni. ge zemlja. logia) nauka o životu Zemlje. tačnost. kolenski. tj. vrsta.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. eidos vid. deo nečega ili poticanje od nečega. thermos topao) linije ili površine koje . ge. gens. geodet (grč. stvaranje. nauka o postanku. genioplastija (grč. ge. biol. ponizno odavanje poštovanja. mnogoboštvo. ge. gignere rañati) pl. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. geogenija (grč. ge. geogonija (grč. genuinus. ge. Svaka individua ima jedan jedini. gignomai) v. bi'os život. dinamička geologija. organi koji služe rasploñavanju. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. ge. zemaljski. daiein deliti. bot.(grč. gens (lat. gentilizam (lat. vernost. koji spada u geografiju. poniznost. koleno. same po sebi i s obzirom na čoveka. uobličujem) med. gens) rod. rod. genufleksija (nlat. spolni organi. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. oplodio seme.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. genitura) roñenje. grč. genuinitet (lat. graphia) opisivanje duhova. geogonist(a) (grč. jednak. geografija (grč. obrazovanju i razvitku zemlje. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. geognostika v. genos vrsta) lingv. genom (grč. gentiana) hem. nauka o položaju. plasso obrazujem. gram. ge. genualis) koji se tiče kolena. narod. zemljomer. geobiologija (grč. logi'a) nauka o velikim. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. lat. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. zemljomerstvo. pleme. geo. genotip (grč. dynamis sila) geol. genuinitas) istinitost. genius. genus) rod. nativitet. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. genocid (grč. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. izdanak) pl. pr. genitet (grč. geognostički. geneion brada. genos pleme. botanike) biljna geografija. geogonija. geognozija (grč. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genitiv (lat. genu koleno. rod. genitura (lat. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. genos. genoplastika (lat. gencijanin (lat. geognostika. typos) biol. ge. blassios klica. nepatvorenost. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genitalia. geodinamika (grč. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geoblasti (grč. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. geographikos) zemljopisni. nlat. caedere ubijati. i'sos isti.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degrader) zapostaviti. pun poštovanja. u znak pokajanja. izroñenost. puzavičav. dabl). povratiti. devolucija (lat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). skruše-nost. lišavanje čina i zvanja. pogoršan. degnek) batina. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). smirenost. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. izmetnu™ se. neusiljen. sp. degluticija (nlat. . preneti nešto na koga drugog. ako umre jedan supružnik. degeneratio) izroñavanje. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. izbaci(vati) loptu u polje. devirginare) razdeviči-ti. osloboñenje od neke obaveze. degage) slobodan. žrtvovanje života. smiren. degagement) sloboda. opadanje.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. proždiranje. izmetanje. pobožan. degager) osloboditi. opadati. ponizan. vitrum staklo. degoržirati (fr. propadanje. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degarnir) ogoliti. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. degredior) v. žderanje. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). uniziti. degarnirati (fr. devolvirati (lat. izopačenost. degeneracija (nlat. pročisti™. devomere) med. propadati. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. fr. u igru (obično o golmanu). deflorisa ti. devoluciono pravo (lat. god. poniznost (devotizam). devits (eng. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. lakoća. mač. izopačiti se. devoracija (lat. lišen čina i zvanja. karbonske. danas: pobožnost. devitalizacija (lat. degažman (fr. puza-vost. rešiti. degresirati. devolutio svaljivanje) prav. izopačavati se. udarac batinom po tabanima. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. devonski period geol. potcenjen. bljuvati. devovere) v. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). davits) mor. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. kvarenje. degenerare) izroñen. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. izopačenje. devotan (lat. degarnirati tvrñavu voj. otvoren. izbljuvati. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). de. devocija (lat. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. degomirati (fr. vita život) lišavanje života. koji se nalazi u stanju opadanja. skinuti gumu sa nečega. izopačavanje. devotizam (lat. de. degradiran (nlat. naročito: ostaviti u nasledstvo. degradacija (nlat. sporedan tajni izlaz. odvojiti. digresija. svoñenje na niže stanje razvoja. degumirati. degradare. degradare) zapostavljen. devoratio) gutanje. osloboditi mač od protivniko-vog mača. otpustiti iz vojske. izvući iz neprilike. degažiran (fr. lišiti nekog čina i zvanja. devonski period. izroñavati se. degrasirati v. degažirati (fr. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. vulkanski rad bio veoma snažan. devocija. degoržiran (fr. licemerstvo. degradatio) poniženje. pokoran. neusiljenost. u stanu napraviti tajni izlaz. ponizan. izmet-nut. devotus) bogu posvećen ili odan. devirginacija (lat. deflorisanje. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). degenerisati (lat. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. devitalizacija zuba med. licemeran. v. fiz. prezrivo: pritvorio pobožan. spretnost. pogoršavati se. vitrum. pritvorna pobožnost. razrešiti. umrtvljivanje. devitrificirati (lat. degenerisan (lat. degorger) očistiti od mulja. 1900. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. privrženost de Golu. celokupne imanje pripada deci. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. izroñenje. veliko poštovanje. devitrifikacija (lat. degommer) osloboditi od lepljive materije. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. degresija (lat. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. žderanje. podzemnim bogovima. izopačen. degradirati (nlat. železne dizalice za izvlačenje kotve. skrušen. porculanu slično telo (Reomirov porculan). deglutitio) gutanje. potceniti. izmeta™ se. mač. degenerare) izroditi se. devovere. potpuna odanost. de. devirginirati (lat. okretan. skinuti ukras s nečega. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. degenek (tur. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. izbaciti. devomirati (lat.

sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. pravni dokaz izvesti iz drugih. dezavuirati (fr. raspakivanje. degrosirati (fr. nevoljenje izvesnih jela. deduktivnost (lat. samo površno dodirnuti. mirisa i vida. šaren. deditirati. 2. dedomažirati (fr. obeštećivati. potcenjivanje. udvostručavanje svoga bića. Daidalos) fil. dezapoantirati (fr.) slabljenje uloge države. zootrop. degustirati (lat. dedicator) zaveštač. dedit. ugladi-ti. deduplovanje (fr. kaljanje. brisati neki dug. dezabije (fr. dezanbalirati (fr. 1919). odbijanje od neke sume. tj. nezadovoljstvo. degustacija vina odreñivanje ukusa. degouter) l. ispaki-vanje. degustare) okusiti. izložiti. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. čelik). masnih mrlja (vunu). dao je. izvoditi. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. des-. kakvoća postojanja kao deduktivan. deetatizacija (fr. deditirati (lat. probanje. . Dedal (grč. deductis impensis) po odbitku troškova. dežurati (fr. dedikator (lat. dedekoracija (nlat. nipodaštavanje. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. neraspoloženje. objasniti. degu (fr. okrnjiti. dezavuisanje (fr. zaključivanje iz opštega o posebnom. degomirati. desavouer) poricati. dedicatio) posveta. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. dare dati) trg. utanjiti (srebro. „živi točak". gnušanje. deducirati (lat. desemballer) ispakovati. dedit (lat. pošto se dokaže ono što treba dokazati. odricati. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. degrossir) doterati. opozivanje. desaccorder) izazvati neslogu. okušati. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. dedicirati (lat. odvratiti nekoga od nečega. otklanjanje. desavantager) oštetiti. zakidati. ded hit (eng. kapitulacija. dedommager) obešteti-ti. dezakordirati (fr. mirisa. sprečavanje (npr. graditelj lavirinta na Kritu. pa da ih posmatra i analizira. dedignatio) preziranje. trg. raspakovati (npr.mrtva trka". lat. dedukovati (lat. lat. degustatio) kušanje. dez. lepo izrañen. dedoublement) psih. npr. po-svećivati. osporavati nešto. pokvariti skladnost. posvećivanje. dedi) trg. poremetiti zglašenost. deduktis deducendis (lat. dedukcija. deducere) v. v. dedecoratio) sramoćenje. dead heat) sl. vešt vajar i neimar. dezodoracija). dedicija (lat. dati otštetu. jelo. dedikacija (lat. dezaneksija (fr. nepriznavanje. dokazati. degout) odvratnost. dedukcija (lat. de jour) koji je na službi. pokloniti (npr. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. nlat. skinuti penu. kitnjast. ne priznavati. otac Ikarov. uneti razdor. supr. muz. dežurati. detrasirati. pokvariti nekome volju za nešto. brisati .). oprobati. degutirati (fr. pokazati. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. deshabille) noćna haljina. dedicare posvetiti. izmirio je. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. nemanje volje za jelo. kućnoj haljini. jedan odred vojske smanjiti na pola. gañenje. dare dati. posvetilac. ogaditi (nekome nešto). dezavantažirati (fr. dedirati (lat. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). dedoubler) voj. degustator (lat. odreći se aneksije. dezavuisati v. deduktis impenzis (lat.(fr. dezanbalaža (fr. openiti. deducere) izvesti. dedalski (grč. en deshabille) u -domaćoj. zaveštavanje. platu. zakinuti. nekome neku knjigu) zaveštati. etati-zacija. desavouer) odricanje. poklanjanje. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. udvajanje. desemballage) trg.) lice koje proba pića. an dezabije (fr. des-. dezanektirati (fr. deduktivna metoda v. zavaditi. (fr. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. nerešene trka. poreći. deductio) log. dedicare) posvetiti. poricanje. iskorenji-vanje. degumirati v. dedignacija (lat. dare) trg. izvoñenje. degustacija (nlat. dežurni (fr. deditio) predaja. nameniti. deducirati. kuv. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. daidaleos) umetnički. odreći. dedirati. dezavuirati. dedublirati (fr. beščašćenje. dezin-sekcija. dedaleum (grč. degraisser) očistiti od masti. robu).degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. naročito »seneka. de jour) biti na službi. lekare itd. već dokazanih činjenica. deductivus) log. koji vrši službu. v. domaća haljina. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. platio je.. kad oba konja stignu na metu istovremeno. vršiti službu (naročito za oficire. uneti nešto u knjige kao plaćeno. naknaditi štetu.

nenaseljen. dezoksidirati (fr. dezodorizacija (fr. oxys) hem. oxys oštar. dezertirati (fr. odeur. uneti rasulo. des. u čovečjem telu. dezmopatija (grč. designolles) voj. reducirati. rñave stolice. dezodorizirati (fr. napuštanje vojske. rastroj-stvo. lat. utamanjivanje zaraznih klica. zbrku. dezen v. dezerter (fr. med. razdvajanje. pathem patiti. dezinformacija (fr. des-. dezinflacija (fr. deserteur) begunac iz vojske. razdružiti. lat. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. stan. obstruere zapušiti. des-. lat. logfa) nauka o spletovima. logia) med. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. desequiper) raspremiti brod. dezaproprijacija (fr. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). propu-štanje da se učini neka pravna radnja. odricanje (ili: napuštanje) svojine. des-. dezertor maliciozus (lat. dezekipirati (fr. insectum buba. up. vojni begunac. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. npr. dosadan. zbuniti. hig. v. osloboditi od kiseonika. dezarmirati (fr. des-. lat. dezorganizovati v. vrlo žalostan. desarmer) razoružavanje. odela. dezertan (lat. kad novac traži robu. npr. dezinjolni barut (fr. pretrpeti) ned. desmos veza. inflatio nadimanje) fin. des-. dezmografija (grč. tome sečenje) med. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. sindezmologija. pomesti. obnova) uništavanje veze. nesnosan. dezmologija (grč. otkužiti. pathos patnja. nepristrastan. prebeglica. svojine. magnetiziranja.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. napraviti nered. dezodoransi (fr. integratio uspostava. prav. dovesti u nered. dezinficirati (fr. dezintegracija (fr. lat. vazduh. grapho) zool. raskinuti. desmos. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. gubl>enje ljubavi. tj. lat. bol u žilama zglobova. desolant) vrlo tužan. deserter) napustiti vojsku. neutešan. npr. dezorganizirati. lat. dezmotomija (grč. algos bol) med. rastaviti ono što treba da bude zajedno. stana i dr. dezorganizirati (fr. reflacija. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. desoler) opustošen. des-. bol. desmos. lat. bol žila i spletove. nesebičan. zapaljenje zglob-nih »sila. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. opisivanje žila i spletove.) od zaraznih isparavanja i materija. jadan. des-. desertor malitio-sus) prav. ruke itd. lat. dezolatan (fr. dezinfekcija (fr. dezolantan (fr. vrlo bedan. desmos. deflacija. prostodušan. sečenje žila i spletove. smesti. dezorganiza-cija. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. dezercija (lat. a ne roba novac). odeur miris. u rastrojstvu. dezintegrator (fr. odelo. desorganiser) rastroji-ti. naročito ženu. organske veze meñu sastavili delovima. desmos žila. dezmopatologija (grč. dezorganizacija (fr. desaffection) nenaklonost. nauka o bolestima žila i spletena. des-. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. osloboćavanje od kiseonika. desinteresse) nekoristoljubiv. iskren. vezama itd. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. ispod zastave. dezinsekcija (fr. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. opusteo. otkuživati. rasturiti. dezmitis (grč. lat. grč. raspuštanje vojske. nered. grč. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. dezasortirati (fr. integrare uspostaviti. des-. smanjiti stalni kadar. des-. desen... prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. dozmalgija (grč. bekstvo ispod zastave. inflaci-ja. dezopstruktiva (fr. rastrojavanje. lat. dezafekdija (fr. dezinfektor (fr. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. dezarmiranje (fr. raspariti. pust. raspustiti vojsku. hig. ljut) hen. narušavanje neke celine. rastrojavati. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. dezoksidacija (fr. 13 Leksikon . dezintegracija a toma fkz. žila. obstructum) pl. rasulo. lice koje taj posao vrši. des-. desarmer) razoružati. žilama. up. desmos. razočarati. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. otkuži-vanje. desertio) voj. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. razbijanje atoma. smanjivanje stalnog kadra. nemilost. des-. desmos) med. dezodorizirati. des-. sredstva protiv zatvora. desertus) nenastanjen. pobeći iz vojske. desassortir) razdvojiti. dezinteresiran (fr. položiti oružje.

). gubitak u težini neke robe usled sušenja. zaveden s pravoga puta. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem.. dezorijentirati. de-cadere opadati. deka (nem. dekados desetina) desetorica. fr. 26. orijaška pretpotop-na životinja.. propast. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. smeten. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. med. . dekalog (grč. navesti na pogrešan put. dekas. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. decadenza) opadanje. pomesti u nekoj prilici. deka. izmet. hemera dan) deset dana. v. preneti crtež na providnu hartiju. ispražnjavanje stolice. propadanje. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. strast) veština da se slike u bojama. dejizam (lat. pod decimalan. dekagram (grč. izgubiti u težini usled sušenja. v. zavoñenje sa pravog puta. deizam. dekametar (grč. ceniti više svega. period od deset godina. zver) zool. dekaed. dejizam. kožu. up. Ruso. Dekameron (ital. decalo) trg. na dokazima. s pravnog gledišta. dekabristi (rus. deiectio) prav. titulama itd. dekadni sistem mat. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. deka. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. decembra 1825. deiectorium) med. dezorijentiran. sa bakra ili kamena na drvo itd. grč. dekagon (grč. deus bog) fil. decimalni sistem. dei gracija (lat. sedalo. izveden na pogrešan put. dekados desetina) mat. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. deintegrirati (lat. dekalogos) deset božjih zapovesti. deka. zbirka ili delo od deset knjiga. dekalo (ital. dezorijentisati v. preuveličavanje. preteri-vanje. ćebe. bez orijentacije. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. zbunjivanje. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi.. dezorijentirati (fr. bog. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. decalvatio) oćelavljava-nje. oćelavljenje. u izvesnim prilikama. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. dekalkirati (fr. dezorijentisan v. pometen. osnova) geom. npr. u upotrebi od Karla Velikog). sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. decalquer) prenositi otiske. zabuniti. deificatio) obožavanje. deizam (lat. grč. hedra. 'grč. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. lučenje. deus. deka deset) 2. dekalitar (grč. pometnja. litra) mera od 10 litara. pristalica deizma. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. dekalvacija (nlat. dekametar — 10 m i dr. ukazivati čast kao bogu. skr. sisar. tucati. teizam. deist(a) (lat. deka. ital. telo od deset uglova. curenja itd.. mat lecimalni sistem. pesnika Bokača). ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. deus) fil. dekadent (nem. u nekoj prilici. dejektorij(um) (nlat. suziti. dezorijentiran (fr. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. Dečke) l. deificirati (lat. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. glavni predstavnici: Volter.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. up. poliedar sa deset površina. facere učiniti) obožavati. deset. pogoršavanje. izdvajanje. du odi itd. pokrivač. metahroma-tipija. deintegrare) oduzeti od celine.) pristalica dekadencije. deifikacija (nlat. da. Livijeva „Rimska istorija". deinoza (grč. de jure (lat. desetni sistem.-. porculan. deka (grč. v. up. deiktikos) koji se osniva na primerima. deka. therion divlja životinja. de fakto. Lesing. mera od deset grama. tekst. deka. pomesti. dekalkomanija (lat. deka. de-calare) trg. dejekpija (lat. deinos. deitas) božanstvo. staklo. de-calcare ugaziti. udaljivanje s položaja ili poseda. gonia ugao) geom. dekadika (grč. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. broj deset. v. dekada (grč. guber. dekadencije (lat.. u nekom mestu. dekas. Mendelson i dr. u nekom mestu. desetougaonik. metron) mera za dužinu od 10 metara. metal. Decamerone. deset komada. raspad. gyne žena) sa deset žena. strana. odavanje božanske počasti. smanjiti.. deitet (nlat. deiktičan (grč. nañena u okamenotin-skim ostacima. do dekadi). deus) fil. pod decimalan. oterivanje. pokrov. de jure) po pravu. dekaginičan (grč. dekalirati (ital. curenja itd. deinos strašan) ret. npr. deinoterij(um) (grč. lim i dr. zbunjen. mania pomama.

fr. de-charta. skreće. reda. dekarbonizirati (lat. declinare) koji odstupa. prome-nljiv (po padežima). declinare okretati) fiz. razbi-striti. izjavljivati. decarburer) v. sa puno izražaja. rečito. promenljivost. deka. deca-piter) odseći glavu. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. 3. izjašnjenje. deklamator (lat. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. objava engleskog parlamenta 1689. više svešteno lice. vežbanje u govoru u školi. izlaganje. dekartirati (lat. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. decanus) l. npr. up. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. dekatirati. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. aner čovek. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. predsednik fa-kultetskog saveta. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. declamare) besednički. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. caput glava. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). deka. lat. dekandrija (grč. deklina torijum. udaljiti. izjava. otočiti. deklinator (lat. pronañen 1822. deset etera. npr. deklasirati (lat. čitanju. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. deklarirati (lat. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. de-. fr. ocediti. dekatirati (fr. dekarbirirati. odstupanja. dekapirati (fr. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. deklarativan (nlat. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. sposobnost skretanja. govorenje sa puno izrazitosti. dekarbonizirati. stylos) apx. deka. razreda. deklinatoran (lat. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. izjaviti. visokoparno. objavljivane. grañevina na deset stubova ili svodova. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. deka. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. dekaster (fr. trg. dekapod (grč. obznaniti svoju odluku. isključite) iz jednog društvenog staleža. skretljivost. dekanski jezici (ind. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. declarare) objaviti. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. veoma izrazito. declinabilitas) gran. veridbe. deklinabilan (nlat. u Lineovom sistemu deseta klasa. decantare. deklamira™ (lat. declamatio) veština usme-nog izlaganja. zvanje i položaj dekana. declasser) brisati (ili: izbrisati. dekapitacija (fr. fr. declamando) muz. capsula) med. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. deklamatorika (lat. deklamatorij(um) (nlat. deklinabilitet (lat. dekatisaža (fr. strofa od deset stihova. poniziti. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. kuvanjem u sodi. de-classis. declaratio) objava.: Mislim da ćeš poslati. ili o veštini lepog beseñenja. deklamando (ital. odstupanje. carte) pošt. dekapsulacija (lat. kardinala itd. dekarbirirati (fr. što odgovara deklamatorskoj veštini. declamator) umetnik u govorenju (stihova). decaper) površinu metala — zagrevanjem. dekar (grč. decanatus) dekanstvo. declinabilis) gram. dekantirati (lat. odstraniti. u Parizu. umetničko govorenje neke pesme. muž) bat. izraziti se. Dekham) v. deklamovati v. deklamacija (lat. declaration of rights) izlaganje prava. dekastih (grč. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. stichos) lit. deklarešn ov rajts (eng. decastere) deset kubnih metara. odbija. deklaracija (lat. decapitation) odsecanje glave. v. npr. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. odmah posle biskupa. 4. decanter) hem. obezglavljenje. dekapitirati (lat. decatissage) postupak pri dekatiranju. . declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). objavljivati. 2. decantation) hem. koji osporava. dravidski jezici. dekanat (nlat. mesto službovanja dekana. deka. klase. dekastilon (grč. obezglaviti.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. trg. fr. deklamatorski (lat. izjavni. agea površina) mera za zemljište od deset ara. sposoban za skretanje. skretl>iv. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. deklamirati. dekantacija (fr. o osnovnim načelima engleskog ustava.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). iskazni. objavni. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu.

odstupati. radnje i dr. bleñenje. declinare. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. nag. uzletanje. dekoltirati (nem. orden. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. odvarak. med. obezbojenja izvesnih tvari. kusur. pozadine i dr. koji resi. ne priznavati. dekoktor dolozus (lat. odbijati. dekoracija. decken) pokriti. otpis. naročito u keramici. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. ukrasi™. popuštanje neke bolesti. dekoktor (lat. dekompozicija (lat. gran. dekorater (fr. koji služi za ukrašavanje. uresiti. raščiniti. declinare okretati) gram. 2. trg. grč. kontrolni račun. decolleter) izrez na haljinama. decorare) ukrasiti. umetnički izrañenim nameštajem itd. završavanje uzletanja aviona. decoquere) fark. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. dekorirati (nem. naročito ženskim. decoctor dolosus) prav. dekor (lat..deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. decorativus) ukrasan. dekoktor bonorum (lat. dekorisanje v. oslabeti u boji. otpisati. bezbojnost. decor.. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. polet.). razgolititi vrat i grudi. dekomponovati v. de-combinare) rastaviti. decolorare obezbojiti. prideve. ukrasni. raščlanjavanje. med. pozorišni slikar. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. declinare. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. ukuvava. sprava za merenje magnetne deklinacije. dekorieren) 1. takoñe: opadanje. dekoloracija (lat. odlikovati ordenom. hem. dekorisati (lat. koji krasi. ukras u boji. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). dekoltiran (fr. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. izgubiti draž. ukuvavanje. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. grč. popuštanje u boji. fig. odvajanje aviona od zemlje. prav. decoloratio) obezbojenje. nameštanje pozornice pomoću kulisa. polazak aviona. biti de-korisan dobiti orden. ulepšati. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. obezbojiti. išča-šenje. dekorativni (lat. uzajamni. sve dekoracije jedne pozornice. savijati.>ačuna. naročito koji ukrašava draperijama. koji je izgubio draž. ostatak. dekontirati (fr. tako da se vide grudi. ukrašavati. izbledeti. dekolirati (lat. poletanje. dekolorirati (lat. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. gubljenje boje. poz. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). dekoloriran (lat. grapho pišem) astr. dekont (fr. decoctor) onaj koji prekuvava. decompter) trg. dekombinirati (nlat. imenska (lli: padežna) promena. deklinirati (lat. ures. fig. urešavati. nakititi. lepota. zamenice i brojeve). prekriti. izbledeo. fig. slik. ures. deklinograf (lat. dekolaža (fr. odvojiti. kićenje. ukras. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. fiz. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. decompte) trg. pokriti. declinare) fiz. ure-san. astr. bez udubljivanja u formu i značaj. prav. kome je oduzeta boja. dekokcija (lat. decoctio) iskuvavanje. odlikovati ordenom. up. prokuvavanje. deklinacija (lat. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta.. izgubiti boju. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. dekolte (fr. decor) ukras. . dekoltieren) obnažiti. delovati (nem. poklopiti. počasni znak. odbitak od duga ili računa. dekomponirati (lat. skretati. dekokt (lat. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. vrat. raspadanje. ark. poz. zastrti. decollete) sa izrezom na haljini. deklinometar (lat. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. odličje. rasipnik. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. ramena. astr.) rastaviti. decolleter) obnažiti vrat. dekomponirati. fr. obnaženost. sastavne delove. decollage odlepljivanje) avkj. grč. reč sastavljena od više reči. dekolacija (lat. dekokt-infuzum fark. postaviti sto. dekoltovati (fr. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. dekoracije (nlat. metron mera) fiz. decolorare) obezbojiti se. dekompozitum (lat. sastavne delove. ekvatora. uresni. dekolorimetar (lat. oduzeti boju. menjati po padežima (imenice. izmiriti dugove. obnažen. declinatio) gram. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. odbiti od duga ili . decoloratus) obezbojen. dekolte. ukrašavati. truljenje. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). de. oduzimanje boje. ukuvak. koji je izgubio boju. v. dekolonizacija (lat. imati na sebi orden. kombinirati. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. obezbojenje.

decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. prodavati robu koje nema. obeshrabljiveti. neza-štićen. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). supr. decourter) trg. nlat. ital. kardia srce) med. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. delegant (lat. postepeno tiše. koji je s desne strane. suze u očima. vodnik (u vojsci starih Rimljana). deleatur) neke se briše. de-corto) trg. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. dostavljanje. grožñani šećer. suženje. dela gor (let. mala veličina za koju se promenljive smanji. ocrnjivanje. decretorius) odlučujući. . decouvert) otkriven. taloženje sokova na nekom mestu. delacio hereditatis (lat. decourager) obeshrabriti. potajni tužilac. kao panonski zakonik. dekrešendo (ital. potkazivanje. decrescendo) muz. ugled. deksiografija (grč. grapho) pisano sleva nadesno. smanjiti. nametanje zakletve. odeljak. up. decuria) klese. svaka viša naredba uopšte. stoji na desnoj strani. manjek. način (ili: položaj) ležanja. deletio hereditetis) prav. de-court) trg. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. januar 1624. dekuver (fr. decernere. usled zagrevanje. opadanjem. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. decurrere. puckaranje. dekret (lat. decubitus) med. dekrement (ital. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. odbitak od računa za neku robu. u Vestfalskom miru. deksios. decutere. glikoza. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. dekstrin. e decouvert) berz. dekstroza (lat. dekurija (lat. decursus) tok. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. dekstrin (lat. poverenje. npr. popleši-ti. za sekularizacije. delatio iuramenti) prav. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke).dekort 197 delegant dekort (lat. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. decretare) odlučiti. uplešiti. decurio) starešina nad deset ljudi. klevetanje. npr. de-. grapho) pisanje s leve strane na desnu. delatoran (lat. dexter desni) hem. dekretali (lat. izdejnički. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. bez pokrića. dekrepitacija (ital. inkrement. a dekuver (fr. mesto koje se tako svira. dekuražirati (fr. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. hem. naredba vlasti. prštanje. decrediter) lišiti poverenja. optuženik. dekstroza. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). neke bolesti. dekort. učitelja i pisaca rimskog prava. rešiti. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. delat (let. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. decussorium) med. delatura (klet. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. desetar. decrescere) pl. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. delature) potkazivanje. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. čast. v. dekusorij(um) (lat. rešenje. deksiokardija (grč. berz. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. dekurzus (lat. de cujus od koga) prav. decrementum) smanjitak. odeljenje od deset članova. narediti. de. izdati naredbu. im. skratiti. dele (lat. za razliku od legista. naročito u korekturi). pr-skanje kristala. opadak. deficit. delere uništiti. zaključiti. dekre goran (lat. dekretisti (lat. delabijalizacija (lat. deksios desni. delacija (lat. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. rešavajući. labium usna) lingv. 1. desetina (u vojsci starih Rimljana). mesto na levoj. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. nemvnje. deferre. delatio) dostavljanje. delator) dostavljač. odrediti. ležanje. sve slabije. mat. kuhinjske so. dekurt (fr. projed od ležanje. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. dextralis) desni. opadanje bolesti. dekstralan (lat. dekujus (lat. dele) briši. de-curtus. dekretirati (lat. dekreditirati (fr. deksiografski (grč. koje su toga dana već stupile na snagu. klevet-nički. potkazivač. prav. praskanje. dekurion (lat. delacio juramenti (let. izbacuj! deleatur (lat. delaktacija (lat. decrepitatio) hen. dostavlječki. delatum) potkazivač-ki. deksios. da se izbaci (slovo ili reči. odbiti. de.v. dekurtirati (fr. decretum) odluka. lacrima suza) med. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. deletus) prav. delakrimacija (lat. dekubitus (nlat.

delibaša (tur. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. skica. smisao za lepo. d. deleomai uništavam. delineirati (lat. previjanje. delibasi) starešina delija. mio. trg. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. veoma obazriv. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. škakljiv. prestupnik. izaslanstvo. delenimentum. otrovna materija. predstavlja ukupnost odnosa. per deliquium) ili skraćeno: r. nežno. deliberatio) savetovanje. deliberacija (lat. ovlastiti. delinkventkinja prestupnica. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. izabrati. većajući. delikatamente. razmišljanje. delikvescentan (lat. delinkvent. delineacija (lat. predaja. sa nežnošću. obeležavanje ili postavljanje granice. samoupravne i politički organizovanim. delimitirati (lat. delikvescirati (lat. delikvescencija (nlat. limitis) granigraničenje. obeležavati ili postavljati granicu. predstavnik. delegare) odrediti. delivrezon (fr. delegacija (lat. delicato) muz. prav. delictum) prav. materija koja truje i uništava život. u umetnosti: prefinjen ukus. ograničavanje. deliratio) med. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. poslati. nacrt. odlučno. delivrance) osloboñenje. zavijanje. god. de. dogovaranje. delivrer) osloboditi. trg. izaslati. izdavanje robe. kao predmet za uživanje: poslastica. deligatio) med. deleterion otrov) med. med. pijaničko ludilo. hrabar. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. previjanje rane. delikvent (lat. prikraćivanje. kitnjastost. maženja. delikatan (lat. delirium tremens) med. osetljivost. delectum) biranje. deliracija (lat. opunomoćiti. osetljiv. rastopljiv. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. limitis) grani-čiti. delinquere. mahnit. koji treba pažljivo raditi. delikanh) mlad momak.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delegatar (nlat. per delik-vijum(lat. v. delinquens) optuženi. položaj. delikvij(um) (lat. deliquescens) topljiv. poslanik. deliberato) muz. član delegacije. gubiti se. rastvaranjem na vazduhu. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. predati. im. delikvijum animi (lat. isporuči-vanje. delinkvent (lat. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. deli (tur. rešavajući. prav. delija. delibatio) smanjivanje. deliberativus) koji savetuje. preneti na koga (pravo. delivrirati (fr. delinquere. delikatese (fr. delegatarius) trg. laskave reči. delenire ublažiti) pl. deligatura) med. pažljivost. delirij(um) (lat. delegirati (lat. utečnjavanje. delivrans (fr. delirans) onaj koji bunca. poslati. deligatura (lat. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). delikato (ital. tugaljiv. delikato. delinquere) v. zločin. zavijanje rane.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. deliquium animi) nesvestica. deligere odabrati. onaj koji boluje od delirijuma. deleterij(um) (grč. pojavljuje se sa delegat (lat. topiti se. delibacio hereditatis (lat. po Ustavu SFRJ od 1974. limes. med. delibal (tur. izbaviti. delicatus) nežan. da se na vazduhu rastvori. isporučiti. izdati robu. dug itd. srčan. obazrivost. utečniti se. delivraison) trg. neprijatan (npr. omeñiti. smeo. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. predaja. fin. delikatamente (ital. težak. ukusan. pažljiv. 2. prestup. junak) 1. delineatio) crtanje. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. deliberativan (lat. bunilo. umirivanje). izdavanje. ludak. deligacija (lat. junak. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. isporuka. deli. prislačak. omeñavanje. Ae. trabunja. istup protiv zakona. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delimitirati (lat. delicatamente) «uz. deli) lud. mladić plahe krvi. delirium) med. omeñavati. izbor. delegatio) poslanstvo. premišljanje. delekcija (lat. ljubak. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. ograničiti. limes. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. ludilo. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. zavoj. v. skici-rati. delegatus) izaslanik. delikanlija (tur. delirijum. delibacija (lat. deliberato (ital. deliracija. delikt (lat. delineavit (lat. deliquescentia) topljenje. delineare) crtati. delirant (lat. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. . delenimenti (lat. stvar). turski konjanik. zlikovac. lep. delirijum tremens (lat.).

recimo. morska svinja. tembel) lenština. fr. potiskivanje neprijatelja. uti-canje na narod govorom. demeblirati (fr. otkriti. de-. deltoideus (grč. trabunja-ti. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. delta. povući graničnu liniju. postupati po nekoj stvari. voj. logora ili trupa. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. agein) koji rovari. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. neradnik. Delfi. deliciosus) divan. omeñavanje. odricati. što bi se reklo . demos. kao zavodnik naroda. bajan. demarš (fr. sa položaja. demencija (lat. postupak. demembrare) raskomadati. graničari. rečitošću itd. pliskavica. delphinus) morska životinja. snop. vlasti. zapravo: zavoñenje naroda. delkredere-provizion trg. podbada. up. dembelija (pere. tur. i sa dijagonalama koje se upravio seku. odlazak. četvrto slovo grčke azbuke D . fig. agein voditi. izići. eidos oblik) kom. delta (grč. dernek) dakle. odseliti se. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana.. demarkacija (fr. dementia paralyti- . demagog (grč. delta) l. rasparčati. tj. obeležiti granicu. demen-cija paralitika (nlat. zanositi se. u narodnoj skupštini. na primer. demaj (eng. odricanje. demy) vrsta hartije maloga formata. deloger) izbaciti. onako kako jest. agoreyo govorim) javni govor. demos. prikazati u pravoj boji. v. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. demaskirati (fr. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. delitescere) med. izneti) namešta]. poricati. agein) voñenje naroda. 1% gvožñe. ispraviti neistinu ili netačnost. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. tj. 3. mašinske delove i oruña. poricanje. besneti. delfijsko proročište v. delkredere (ital. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. trougaon. brodske zavrtnje. luere prati) geol. izuditi. maloumnik. demagogija (grč. pokret. raskriti. danas se upotre- dembelisati (pere. med. demanti (fr. deliciozan (nlat. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. Marke. dembel (pere. delta-zraci fiz. deltoeiaes) u obliku delte. dementia) med. demek (tur. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. ušće reke oblika delte). isterati iz stana. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. ludilo. delogement) izlazak. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. ra-skrinkati. demantovati (fr. 2. 41% cink. demens) ludak. d. 5= D. delfin (lat. delphys) med. radioaktivni zraci. biti lud. poreći. demarche) korak. deložirati (fr. demarkacioni kordon granični lanac. demati. Delfi (grč. . u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. mio. demet) naramak. demagogizam (grč. voj.) provoditi vreme u neradu. mor. materica. delitescencija (lat. dementi) opovrgavanje. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. demegoria. govor pred narodom. delirirati (lat. demens (lat. deluvij(um) (lat. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. tenbel. dome (grč. bljava u prekornom smislu. demarquer) ograničavanje. tur. delta. slična kitu. delkredere. iznositi. eidos oblik) med. demos narod. . sladak. umilan. delfis (grč. odreći. rastrgati. demembrirati (lat. vršili velik uticaj na narodne skušptine. delcredere) trg. delirare) buncati. ukusan. lenstvovati. demarkacione trupe pogranične trupe. demagoški (grč. deložiranje (fr. demarkirati (nem. deltoid (grč. tembelhane) zemlja dembela. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. razgoliti™. demegorija (grč. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. demagog. 1% olovo. rastaviti na delove. demagogos) voña naroda. demos. obeležavanje granične linije. preduzeti korake. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. završava se obično smrću. deložman. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. demos narod. na podnožju Par-nasa. razgolićavati. demarkaciona linija granična linija. npr. buškara. demarquer) ograničiti. dementir) opovrgnuti. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. tur. deltoidan (grč. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti.

poreklo itd. demeškinja v. zagnjurivanje. demiparalela (fr. kao posledica starosti. tj. demergere. de-. demiskija v. mephitis kužio isparenje) med. demos.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demen-cija prekoks (lat. demir)) gvožñe. demodoksologija (grč. demobilizirati. demobilizacija (fr. demografija (grč. demobilisan« v. demiurgos) fil. demimonde) polusvet. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. de. logos reč. fr. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. tvorac (ili: neimar) sveta. demos. demivolt (fr. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . militarizirati. demos narod. razoružavanje vojske. devojka. demimond (fr. demisija (lat. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. koja je u nekim zemljama utvrñena. demobilizirati (fr. demos. demilitarizirati. deminutiv (lat. krateo) v. demokratizam (grč. otpustiti. fr. dimije. zgrešiti. demos. demograf (grč. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. senatori u današnjoj Grčkoj. u običnom govoru slobodoljubivost. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. militaris) voj. demo. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. službenik u ostavci. mephitos. položaj. demokratizirati (grč. nauku. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. narodni. demobiliser) voj. klonulost. poluobrt (nalevo ili nadesno). demos. demefitizacija (lat. demilitarizovati v. poluoptok. demi-john. polušanac. bez obzira na imovno stanje. demokratija (grč. demir (tur. nekoj oblasti ili državi. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demi-bastillon) voj. demi-parallele) voj. demimontkinja (fr. demokratija. demeritirati (fr. demograf (grč. supr. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. za razliku od najvišeg boga. od zagušljivog vazduha. razoružavanje. demidžon (eng. diminucija. čovek slobodoljubivih. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. polurov. demos. demefitizirati (lat. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. detektor. demokratizovati v. krateo moćan sam. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demoazel (fr. demerzija (lat. kratos vladavina. demir-kapija gvozdena kapija. razo-ružati. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. čistiti. deminucija (lat. militariza-cija. demitour) polukrug. demos narod. demersio) potapanje. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. v. demimondaine) dama iz polusveta. razoružavati. demodulator v. demobilisation) voj. demiurg (grč.pišem) onaj koji se bavi demografijom. imanja. demoiselle) gospoñica. krateo vladam. državnim poslovima. deminutio) v. širokih pogleda. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demireljef (fr. ogrešiti se o nešto. supr. željezo. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demirelief) poluispupčen rad.(grč. razne veličine (do 60 1). demephitiser) provetriti. demisionar (fr. sirće itd. diminutiv. dimiskija. javna žena. demilitarizacija (lat. malo utvrñenje. raspuštanje. ja-hanje u polukrugu. demissi-onner) dati ostavku. polureljefni rad. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demokratizirati. utuče-nost. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. zahvaliti se na službu ili zvanje. kao tvorca sveta. Ovako naziva Platon boga. deminuere umanjivati) gram. dimisija. demeriter) skriviti. dimije v. demokrat(a) (grč. demisionirati (lat. militaris) voj. poluutvrñenja. de-. demencija senilis (lat. dimiskija. dementia praecox) mladalačko ludilo. Dime-Sina). demitur (fr. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. dimittere. doksa mišljenje. razoružati.. fr. de. grapho . demissio) skrušenost. razoružanje. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. demikoton (fr. demibastion (fr. domilitarizirati (lat. demobilisati. up. demivolte) jax. čišćenje od škodljivih isparavanja. npr. nekoj oblasti ili državi. ostavka. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. očistiti od škodljivih isparavanja. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. vlast. svesti vojsku na mirnodopsko stanje.

demping (eng. latreia obožavanje) poštovanje duhova. dumping) trg. živo. očigledno prikazivanje. ovaj. prikazivač. demoralizirati. demon (grč. naklonjen narodu. demonomanija (grč. naročito fabričkih proizvoda. demofil (grč. demonomelanholija (grč. de. naročito zao duh. izlagač. demonima. demoliran. demonstrira™ (lat. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. uništavanje. pokazivač. demontaža (fr. demoralisation) kvarenje. vidno ispoljavati raspoloženje. slobodno. daimon. demonetizirati (lat. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. objašnjivač. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. daimon. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demonetiser. pojedinaca ili gomile. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. dokazivati. demoralisati v. . demonomantija (grč. preturiti. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). upropašćavanje. logia) učenje o duhovima. razvaljivan>e. sotona. demonstrativum (lat. pokvarenost morala (ili: naravi). daimon. dokazivanje. demolitio) v. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. onaj. predavanje robe. duh. demonstratio) dokaz. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demonstrare) javno. demoralizacija (fr. demonski (grč. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. demolir) rušenje. demoliri. demotičan (grč. verovanje u aveti. voj. demonolatrija (grč. odsek jedne file. pr. demonologija (grč. demos. demoliranje (fr. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demoliranje. izrazito. demonstrator) dokazivač. demotikos) koji pripada narodu. demonstracije. demonstrativan (lat. ala. uterati joj strah. demoraliser) napraviti razvratnim. demoralizovati v. javno ispoljavanje. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. onaj. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. most itd. fr. demonstrant (lat. soton-ski. demoliran. demonizam (grč. izlagati. demonstrator (lat.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. ovaj. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. v. demolirati (lat. taj. razvratnost. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. moneta. up. demontage) rastavljanje na sastavne delove. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. svog raspoloženja. Demosten (grč. očigledno. demontirati. daimon. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. lat. ubedljiva i silna rečitost. upropastiti. voj. mania pomama. prodavati po niskoj ceni. pokvariti. narodoljubac. daimon. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. demonstrativum) gram. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. taj i dr. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. demontirna baterija voj.i moneta novac) fin. demonetizacija (fr. demolir) rušiti. daimonios) ñavolski. razvaliti. npr. to dump frljiti. pokazna zamenica. akcija. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. demonstrans) tumač. demos narod. izla-gač. malodušnost. kad ih neprijatelj zauzme. ućutkati top. natprirodan. oboriti s konja. demonetiser) fin. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. demonstrare) pokazivati. demolicioni sistem fort. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. demontirati (fr. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. uništiti. demonomagaja (grč. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demolicija (lat. demos (grč. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). daimon) natprirodno biće. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. gubljenje hrabrosti. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. obaranje. demoralizirati (fr. lišiti MOJ. zla kob. daimon. otuda: demostenska rečitost izvanredna. koji nešto pokazuje. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. i dr. pokvariti neku spravu. demoralizirati. philos prijatelj) onaj koji voli narod. porušiti. onaj koji tumači. narediti da se sjaše. demonstracije (lat. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. otvoreno. gram. voj. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. pored razliko-vanja formalnih oblika. upropastiti nekoga. u demokratskoj Atini: opština. de. demos) narod. up. npr. tumačiti.mologija (grč. demoralizirati. povlačenje novca iz opticaja. narodni. fr. mogu odmah razoriti minama.

denatura-liser) otpustiti iz podanstva. denarijus (lat. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. dandy) kicoš. min. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. dendron. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). demulencija (lat. denominator ra-cionis (nlat. denazalizacija (lat. denominativ(um) (nlat. dendrografija (grč. dendroliti (grč. odnaroditi. naimenovanje. pri izgovaranju. javlja se povremeno u toplim krajevima. dentalis) zubni. logos) poznavalac drveća. grč. uskraćivanje saslušanja. učiniti neupotrebljivom za ljude. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. de nihilo nihil) v. denegacija (lat. densus gust. obe-ležiti. denominatio) imenovanje. zbijen. . so. uskraćivanje. samo leti. kao i za odreñivanje njegove zapremine. lat. smanjivanje broja stanovništva. natio narod. denegacio debiti konjugalis (nlat. ščepam) med. natio narod. Dampfer) prigušivač. trg. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. dendron. dati podatke. dendroidan (grč. metron) fiz. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila.) med. dempfer (nem. pomodarstvo. de-. eko nihilo nihil. u vezi s tim. denotirati (lat. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. imenovati. lik) v. po svršetku drugog svetskog rata. kaćiper-stvo. denegirati (lat. denegatio debiti coniugalis) prav. dentalni (lat. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. objavljivanje. nlat. špiritus i dr. dendi (eng. imenilac (u razlomku). natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. sličan drvetu. denikotinizirati (lat. natura. dendron. odroditi. eidos oblik. dentarpag (lat. dendrologija (grč. dendizam (eng. fr. prirodu neke stvari promeniti. docnije 16 asa ili 4 sesterca. prijava. vrlo zarazna bolest. denaro (ital. dentritičan. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dentali (lat. denegatio audientiae) prav. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. davanje podataka. zavičajnosti. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. odbijanje. nasalisatio) lingv. dendron. mera za svilu i zlato. dandy) kicoštvo. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. muzički češalj. denar. tj. cenominator (lat.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. vrsta areo-metra. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. dentales) gram. lithos kamen) pl. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. odnaroñavanje. grč. državi itd. de non prejudikando (lat. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. z. gubljenje nosne artikulacije. denaturalizirati (lat. dendrografički. denacionaliziranje (fr. logi'a) poznavanje drveća. denegacio audijencije (nlat. dendrolog (grč. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. pomo-dar. d. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. de-. zubni glasovi. gpaphia) opisivanje drveta. damping. denzimetar (lat. fr. npr. obeležavanje. dens zub. dendrometar (grč. de-. kao drvo. količnik. denominativum) gram. denationalisation) odroñavanje. bez štete po prava nekog drugog. denaturalizacija (fr. denationaliser) oduzeti narodni karakter. zejtina). lišavanje podanstva. denotatio) označavanje. up. instrumenat za vañenje zuba. „ribati" od „riba". naimenovati. dendron. denacifikacija (fr.) dodavanjem drugih materija (gasa. dendron drvo) u obliku drveta. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. denatalitet (lat. denominare) nazvati. denominirati (lat. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. imenitelj. denacionalizirati (lat. de pop praejudicando) prav. metron) veština merenja drveća. kvocijent. dendrometrija (grč. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. denaturer) svoju prirodu izmeniti. kao nagao nastup groznice. med. fr. fićfirić. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. neizvršavanje bračne dužnosti. s. denotare) naznačiti. arpazo zgrabim. denotacija (lat. denarius) stari rimski srebrn novac. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denegare) odlučno poricati. c). izopačiti. ne nanoseći štetu. denaturisati (fr. odbijati. uskraćivati. denpi-valjak (eng. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. onaj koji proučava drveta. dendron. denominacija (lat. de. koji je najpre sadržavao 10. demulentia) pl. njihovo podizanje i praktičnu primenu. dendrometar. dendron. denominare) kat. de nihilo nihil (lat. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. oni kod kojih vrh jezika. pr.) i. denga (arap.

nazvan još i moralnim dokazom. depedikulirati (lat. deontos dužnost. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. deontološki doka z za postojanje boga. npr. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. promeniti mesto. dentura) zubi. depletio) pražnjenje. denuntiator) v. sa svog mesta. zvanično pismo. prokazati. pri čemu neza-sićeni ili manje . de. depenirati (lat. potkazivač. magacin za robu. depo (fr. optuženi. palatum) lingv.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. deplacer) premestiti. deplacement) premecJtanje. zubar. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. učenje o lekarskoj etici. raz-dela. denunpijacija (lat. deplasiran (fr. depedikulacija (lat. voj. deplecija (lat. dependencije (lat. farm. reppa pero. prinadležnosti. (etra). usled odnošenja zemlje. smeniti nekoga sa njegovog položaja. deploiement) voj. vojska koja služi za . deploajiranje (fr. depilirati (lat. v. fil. depot) stovarište. zapremina dela broda pod vodom. de. sredstvo za skidanje kose i dlaka. pertinencije. denticuli zubići) pl. grč. dentis zub) zool. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). depandans (fr. deplere isprazniti. prokazivač. arh.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. srez. razvašljivati. deploratio) oplakivanje. razvijanje. tužitelj. rñav položaj. razvašljivanje. kol. lišiti kose. zubalo. npr. mor. dens. telegra-fisati. postrojavati se za borbu. optužiti. depalatalizacija (lat. dipennare) trg. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. okrug. zajednička delatnost erozije i raspadanja. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. brzojav. jednostavno. depilacija (nlat. v. dentist(a) (lat. dsntiekaliij(um) (lat. dentifricij(um) (lat. depilatorium) med. sklonište. denudacija (lat. depauperacija (lat. depilatorij(um) (nlat. deontologija (gr. dentitio) med. de. ital. paralyein klonuti) med. logia) teol. voj. žaljenje. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. dens. denticija (lat. denudatio) otkrivanje. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. de-. povući nalog. deplantacija (nlat. denuncijant (alt. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. denuncijant. pogrešno ili rñavo postavljen. tužitelj. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. ogolićenje. raširiti. dens) zubni tehničar. deploajirati (fr. deplasman (fr. depilatio) opadanje kose. dolazi do snižavanja tla. ukratko. denunpijator (lat. denuntiare) dostaviti sudu. deplorirati (lat. depeša (fr. delokrug. 2. po naročitim kuririma. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. osirotiti. postrojavanje za borbu. tj. gubljenje palatalne artikulacije. prav. koje se obično šalje najhitnijim putem. otkloniti uzetost. deplantirati (lat. ispražnjavanje. zbog koje. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. zub. »saliti. denuntiatus) dostavljenik. pediculus vaš) hig. departicija (nlat. potiskivanje. iogia nauka) 1. zubni lekar. denuntians) dostavljač. izlečiti od paralize. rasprostirati. lat. optužba. depauperirati (lat. deparalizirati (lat. deplorare) oplakivati. glavna masa iz koje se sastoji zub. planta bil>ka. potkazanik. odeljenje. dependere) pl. brzo dostaviti. smenjivanje. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. rasaditi. denuncijant (lat. de plano) prav. brzojavi™. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. departitio) podela. rasañivanje (bilja drveća). pediculus) hig. bežični brzo-jav. potkazivanje. deon dužnost. zubna kost. deploracija (lat. dependances) pl. soba. denlasirati (fr. departman (fr. de plavo (lat. pertinecije. prosto. depecher. sažaljevanje. deplantatio) presañi-vanje. dentura (nlat. dis. razvijati se. deplace) neumestan. prinadležnosti. denuntians) dostavljač. fig. deontološki (grč. depeširati (fr. koji nije na svom mestu. potkazati. skidanje dlaka. osiromašenje. odelenje (stana). ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. lišiti nekoga imanja. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. potkazivač. denuvcijat (lat. dentin (lat. deployer) razvijati. deon. pauper) osiromaši-ti. sažaljevati. de. odvajanje kostiju od mesa. pauper siromah) osiromašavanje. prav. zapremina istisnuća. ukloniti. denuncirati (lat. prokazivanje. de. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. deplanta-ge) presaditi. prokazivač. bez okolišenja.

opadanje stanovništva. ulog. deportacija (lat. polus. depozitorij(um) (nlat. spuštanje. deprecatio) molba za koga ili za što. dati. depolirati (fr. deport (ital. vojni materijal koji služi za dopunu. poglavito osetljivosti. položiti. deposter) voj. u ostavu. kad vanka prima na čuvanje. vojsci itd. de polus. vojsku itd. izgnati. depozit (lat. ulegnuće. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. depolarizacija (lat. polos stožer) fiz. preklinjanje. grč. nizak pritisak vazduha. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. depresirati (lat. depo-posao bank. deponens) polagač. depositeur) čuvar. deponent. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. depositorium) odelje-nje za čuvanje. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. deponens) gram. u sefovima. prav. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. an depo (fr. deportatus) prognan. lišiti polarizacije galvanski elemenat. depozit. službenicima. deponere) v. depozitar (lat. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. depositum) povereno dobro. depresija (lat. prisilno upući-van>e u logore. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. oblast koja leži niže od morske površine. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. za šta naplaćuje od deponenta nagradu.). poslati po kazni u koloniju. da bi ga davao drugima uz veći. proterivanje. iskvarenost. nanos. nlat. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. fiz. pro-teran. fr. deponere) v. lišiti nekoga narodne naklonosti. službe-nike. pogoršanje. depopulirati (lat. de-posedirani npr. in deposito) na čuvanju. npr. svedok pred sudom. izvaditi iz prese. nešto. trg. upućivanje po kazni u neku koloniju. deponirati (lat. potisnuti sa položaja. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. deprimere. u pohrani. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. meteor. arhiv. izgnanje. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. fr. deponentni glagol. depozicija. depreverbacija (fr. padanje cena. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. depoviranje (lat. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). deprekacija (lat. iskaz pred sudom. zalog. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. hartije od vrednosti i dr. fr. oterati. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. kol. oterati sa mesta. poslati u zatočen>e. dakle. depostirati (fr. glatkoću. depolarizirati (lat. deprefiksacija. bank. pred sudom iskazati. en depot) na čuvanje. deponirati. deportatio) progonstvo. depositarius. polos) fiz. deponere) odložiti. dspolitizapija (nlat. deponent (lat. depresivna oblast meteor. depressio) psih. depolir) oduzeti sjajnost. topovsku cev upraviti niže. vladalac koji je zbačen s prestola. deponovati (lat. knjigu. depopulari opustošiti. depono-vati. prognati. deportiran (lat. talog. depositor) v. činovništvo. deposedirati (lat. de poius. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. med. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. izopačenost. depozicija (lat. depozitor (lat. dati na čuvanje. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. depozitum v. pokvarenost. npr. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. deposse-der) prav. primiti ad cepozitum (lat. npr. in depozito (lat. depopulatio) raseljavanje. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. depressio) voj. zauzimanje za nekoga.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. depolarizator (lat. deportirati (lat. depolitizirati (lat. grč. uložiti. deportare) prognati. depreverbation) lingv. v. raseliti (stanovništvo). Engleza u Tasmaniju. Francuza u Novu Kaledoniju itd. baciti u bedu. či-novništvu. de. npr. de-possidere. opljačkati) raseljavati. deponens (lat. potištenost. razvrat-nost. grč. izgnan. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. . lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. de. depopulacija (lat. depravatio) moralno kvarenje. utučenost. depoiularizirati (lat. opadanje cena. de. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. ono što je dato na čuvanje. astr. depravacija (lat. polos stožer) fiz. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. klonulost psihičke energije. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje.) i melanholijom. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. posredovanje. ulagač. proterati. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. ulaganje. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje.

depuratorius) v. napuštanje. koji znači oslabelost. potiskivani moždane opne. po značenju i obliku. deputirac (lat. očistiti. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. poremetiti. depurgacija (lat. prema tome. v. pored plate. depurer) čistiti. derivare. derviš (pere. derivati (lat. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. depressorium) med. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derivatus) izveden. derivometar predstavništvo. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. npr. izabrati. derivirati (lat. derivatio) gram. derelikcija (lat. depurgatio) čišćenje. izvoditi. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. klasična trka u Engleskoj. drva. predstavnik.. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. pasti u dug. de. u ime neke veće organizacije. dere vrat. derivatum (lat. zadržavati (koga). pobrkati. deprimere) pritiskivati. oduzimanjem predmetka za-. naročito lekovi koji čiste krv. koji je postao izvoñenjem. derivatum) gram. derivativum gram. v. postati od. depurgatorius) v. iz nečega. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. grč. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). deranger) uznemiravati. prav. smetati kome. otrebiti. prefixe predmetak) lingv. deprimirana kapi-larnost fiz. derelictio) prav. stvari bez gospodara. uznemiriti. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. derivare izvoditi) dolaziti. koji ju je osnovao 1779). vrednost) koji izaziva prezir. izvesti. nov glagol patiti. izvedenica. sredstva za čišćenje. diferenci-jacija. derivacija (lat. derivata) pl. de. napuštene stvari. depurgare) čistiti. oduzimati snagu. pretium. depurgirati (lat. metron mera) avij. derivan-tia) pl. depurgatoran (nlat. kod katarakta. oneraspoložiti. derivancija (lat. depurantia) pl. oslabiti. izazvane njihovim obrtanjem. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. poslanici. stanovati — stanovnik. depuratif) koji čisti. derviš) pripad-nik derviškog reda. pročišćavanje. derivare. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. izvedena reč. derangement) smetanje. zadužiti se. deputirati (lat. deprecijativan (lat. pokvariti. de-primiran puls pritisnut. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. ostavljanje. tj. uputiti. deputare) odrediti. nerv povući naniže. lica koja. odstupanje od pravog puta. zapaljenje vratnih žlezda. depurirati (fr. derelikta (lat. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. utući. voditi poreklo od. nered. deputatus) zastupnik. aden žlezda) med. proizlaziti. de profundis) „iz dubina" (početak 130. ko- dsradenitis (grč. sekte (tarika). deputat (lat. derivirajuća sredstva. depurgativan. deputacija (lat. derivometar (lat. mat. izvoñenje. deprefiksacija (fr. depuracija (nlat. derivat (lat. deranžirati (fr. tur. derivare izvoditi. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. Npr. tlačiti. ugnjetavati. poslanstvo. depuratoran (nlat. depurgativan (lat. depresorij(um) (nlat. pročisti-ti. očistiti krv. lor-du Derbiju. depurancija (lat. de profundis (lat. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. derwis. kao jedan deo svojih prinadležnosti. u sredu posle Trojice. voj. uznemiravanje u poslu. derivatum. derby) sl. deratizacija (fr. depurativan (fr. omalovažavadeprimirati (lat. avij. psalma. hem. npr. žito. koja se održava. stan i dr. depuratio) čišćenje krvi. derelicta) pl.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. deputatist (lat. poremećenost. jugozapadno od Londona. deputatum) onaj koji prima deputat. depresorii nervi biol. trebiti. derbi-krek (eng. izvod. nov prost glagol. derivatum. u naturi. jedne reči iz druge. koji odvodi na drugu stranu. nlat. naročito koji pomaže čišćenje krvi. med. pomeriti. derivare odvoditi. pritisnuti. derivatum) gram. izvoñenje. derivativan (lat. iznuravati. vrši popravku kursa. trebljenje. cena. reč koja je postala od neke druge reči. npr. med. remetiti. instrumenat za svlačenje. med. de-. dereglija (mañ. sla-biti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. prima godišnje u stvarima. tj. derivare. slab puls. derivare. nazna-čiti. poremećaj. ona koja odvode sokove. derbi (eng. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). rivus potok. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. pogružiti. poremetiti svoje imovno stanje. deputatio) izaslanstvo. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. deranžman (fr. miševa. depurativan. .

gotovani koji žive na koži. nćsos bolest) med. bora. derogativus) koji krnji. briga. patheln patiti) med. dert (pere. (fr. ñerma) med. dermatopatija (grč. odstupanje (npr. rasturi!??. deses muz. derma. npr. derogativan (nlat. otok kože. dernek (tur. ñerma koža. •zapaljenje kože. šara. šteti. ñerma) ned. u vezi sa kožom. dermatozoe (grč. zbuniti. dessin) trg. v. ñerma. dermo. derd. površine ili dubljih slojeva kože. svadba. staviti van snage. gljive gotovanke. eldos vid. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. osoba (nastaju trljanjem. voj. ukidanje neke naredbe. smanjiti. spasmos grč) med. disegno. povrediti. vojska dovedena vodenim. deroute) nered. ñerma. dermotilus med. ñerma. od ugovora). dermatoliza (grč. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive.(grč. veština ggunjenja životinja. dermatotilus. dernek.pojave na koži kod nekih. nauka o kožnim bolestima. ñerma. koje ostavljaju trajan i jasan trag. dermatologija (grč. bežanje u neredu razbijene vojske. kožni. dermatolog (grč. stavljanje van snage. opozivanje. ital. zavesti. logia) nauka o kožnim bolestima. svaka pora. ñerma) kožni. dermotomija (grč. derma talšja. ñerma. fort. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dermatitms (grč. žućkast. uzoraka. neki zakon. ñerma. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). dlačica i dr. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože.derma 206 desenater derma (grč. dermatologija. pathos bol. zakona. nacrt. ñerma. derospazmus (grč. oduzimanje. zakinuti. oduzimati. naročito nervoznih. med opšti naziv za bolesti kože. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. lat. desenater (fr. odyne bol) med. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. grč u vratu. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. derma. dermatonoza. zahidanje. zakidati. dermatomikoza (grč. derma. logia) nauka o koži. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. skopeo gledam) med. padina. pomoću koga se može videti svaka. ñerma. koji se tiče kože. derutirati (fr. veselje. silazak. descente) silaženje. raditi na uštrb. ñerma. dermatodinija (grč. v. plastike veština uobličavanja) 1. udarom. zakinuće. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. dermatodčlija. derogatio) krnjenje. dermatopatologija (grč. desig-nare obeležiti) namera. bol. koji ukida. ono što je najnovije u modi. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. algos bol) ned. dernier eri) poslednji krik. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. koji pripada koži. dere vrat. derogacija (lat. dermatoid (grč. dermijatrija med. koji je u vezi s kožom. tur. pobrkati nečije namere. dermatonoza (grč. derut (fr. opozivan. naročito u modi. ñerma. radi na uštrb. razbiti. v. derogirati (lat. rasulo. spuštanje. ñerma. ukinuti. dermoplastika (grč. 2. ñerma) kožni. derma. dermaskop (grč. tovar jednog broda. stavlja van snage. vašar. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. desen (fr. ograničavanje. dermoskopija (grč. opozvati. osnova jedne kompozicije. dermatotilus (grč. iatrela lečenje) med. dermatopatija. rasecanje kože. dsrmologija v. ñerma. ñerma. ñerma. dermalni (grč. okrnjiva-ti. dermatografija (grč. u obliku naročitog ogledala. v. lekar za kožne bolesti. dermatoze (grč. dermatoplastika (grč. dermatom (grč. jad. plan. dermatijatrija. koji opoziva. skopeo gledam) aparat. ñerma) v. bol kože. poslednja novost. grapho pišem) opisivanje kože. činiti krivo. tome sečenje) med. osujetiti. propast. dessein. uzorak. des. ñerma. voj. dermografizam (grč. tj. zoon životinja) pl. lat. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. ñerma. dessinateur) crtač mustara. ñerma. dermatijatrija (grč. za pola stepena sniženi ton de. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. mykes gljiva) med. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. okrnjivanje. ukidan. neprijateljski upad u neku zemlju. dermatalgija (grč. nagib. bolest kože. plastike veština uobličavanja) med. dermatol (grč. kožni para-ziti. smanjenje. ñerma. dermatičan (grč. dirnek) sabor. lečenje kožnih bolesti. muz. cilj. dernije kri ((fr. vrsta. grapho pišem) med. . smesti. tylos žulj) med. dert) tuga. žalost. pa i najmanja promena na koži. derma. oleum ulje) farm. kožni žulj. desantni brod (fr. derogare) krnjiti.

desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. bezutešan. desinencija (lat. kraj. desiderij(um) (lat. desperado (šp. deskripcija (lat. desiderija pija (lat. gubljenje ljuske. opu-stošiti. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. nedostajanje. bez nade. čeznuti (za čim). naz-načiti. desiderium) želja. desinere završiti se. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. poruga. decimetre) v. desquamatio) ljušćenje. desoliran (lat. verba desiderativa) gram. nešto što nedostaje. disegnare) crtati. koje su poželjne. nacrtao. omalovažavati. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). med. fr. despekt. neu-tešnost. neograničena vladavina. očajan. desperare) čovek bez nade. očajanje. despectare) potcenjivati. duboka tuga. imenovanje. desinirati (fr. desperatan člat. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. prikazivanje. deskriptiva (lat. tiranin. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. desolare) opustophen. uništiti. desimetar (fr. desperado očajnik) razbojnik. fot. dessert) prislačni. deskvamirati (lat. dessert) v. obeležava. desperare) očajavati. imenovati. samodržac. desideratum) nešto što je poželjno. baciti u očajanje. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. ucveliti. desigvirati (lat. molba. desiderata) pl. desolirati (lat. despectio) v. obeležavan. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. gubiti svaku nadu. despicere prezirati. verba desiderati-va (nlat. desolare) pustošiti. odreñivanje. rušenje. i koja mustru. krajnje ogorčenje. ime. voće. honorar. desperatio) očajanje. ocrtavanje. grdnja. naimenovanje. praznina koju bi trebalo popuniti. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. desnog (grč. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). potreba. desperatist(a) (lat. titula grčkopravoslavnih vladika. desiderativus) koji izražava želju. pasti u očajanje. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. decigram. desigram v. koji prikazuje. razoriti. puste želje. skromne. siccus. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. prezir. desiderativan (nlat. nedostatak. dessiner. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desquamare) oljuštiti. crtao. npr. potreba. suv. designativus) označavan. despotizam (grč. dessine) crtano. okaniti se nečega. desert (fr. prezirati. tanjir za voće i poslastice. samovoljan gospodar. nai-menovati (nekoga za nešto). označenje. designatus (lat. nlat. krajnje ogorčen čovek. samovolja. desikacija (lat. ostrugati l>uske. desperatus) očajan. desideracija (lat.). opis. rastvorenih u vodi. naznačenje. čežnja. desolatio) pustošenje. neograničeni vladalac. ocrtava. ocrtavan. describere. razoren. a koji još nije uveden u dužnost.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. stvari kojih nema. dssignacija (lat. zahtev. krajnje ogorčen. završetak reči. despektirati (lat. klonuo duhom. slatka i jaka vina). deskvamacija (lat. designare) označiti. desertni tanjir. despectus) preziranje. nestale stvari. designator (nlat. očajnik. nacrtano. dakle. describere opisivati) mat. koji opisuje. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. desinence) gran. desiderata (lat.). despekt (lat. desiderirati (lat. uništen. designativan (nlat. klonuti duhom. desine (fr. gubiti ljusku. desiderare) želeti. potrebu. odrediti (nekoga). desistirati (lat. poslastice). isušivanje. tiranstvo despotizam. žudnja. desideratio) nemanje. deser. želja. neograničeni gospodar. deservit (lat. designatio) označavanje. pod desenzi-bilizacija. descriptif) opisan. čega nema. prikazan. desolacija (lat. osećanje bezizlaznosti. Podanici . decimetar. desiccatio) sušenje. žude-ti. deser (fr. desiderat (lat. desideria pia) pl. re-dar. deskriptivan (lat. desperacije (lat. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. teško ožalostiti. desperirati (lat. koji označava. nacrtna geometrija. odredan. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). descriptio) opisivanje. designaciona presuda prav. stvari koje su potrebne. za popunja-van>e zbirki. desenzibilizacija (nlat. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. odreñuje. prestati s čime. razo-renje. despotes) neograničeno gospodarstvo. bezglavost. designator) razvodnik. despekcija (lat. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. poslednji deo obeda (sir. skicirati. fr. ital. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega.

rušilački. do deliti. pridodato. name-niti. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. javni dug. isparavanje. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. destinatio) odreñenje. de. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. izlapiti. scendere) silaziti. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. desublimacija (lat. nasilnički. taksacija. opisivanju). destilirati. detaxatio) v. dodeljen. detašman (fr. despotes) neograničeno gospodarstvo. isparavanjem prekapa-ti. a potom ovu. sitnica. despotes) samovoljno. an detaj (fr. unipggavanje. unuk. poboljšava. podrobnost. Darvin (v. potanko. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . a. det publik(fr. do sitnica pričati (ili: izlagati. destinatarius. detail) pojedinost. despotija (grč. ako se ohlade do odreñene temperature. naročito Lamark (v. opisivanju). trg. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. destrukcija (lat. padež cilja u najopštijem značenju. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. izdanak (dete. pridodat.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. otcepljen od celine.i stilla kap) ispariti. destilirati (lat. desugestija (lat. voditi poreklo. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. poreklo. rashlañivanjem. izlaganje) nabrajanje do sitnica. lamarkizam). despotizirati (grč. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. destruktibilan (lat. destinacija (lat. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. det (fr. osamljen. opisivati). destillare kapati. neograničeno. destinater (nlat. na komad. usitnjavati. neku tečnost. detaširati (fr. detalj (fr. prevrat. prodavati namalo (ili: nasitno. primalac. prečistiti. detacher) odvojen od celine. prekapnica. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. adresat. posvetiti. destruktor (nlat. dette publique) državni. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. dette) podužica.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. prevratnik. destructio) rušenje. detailler) opširan. destina-taire) trg. fr. detache) muz. destilat (lat. detachement) voj. descendentna teorija bkol. fabrikant likera. detaše (fr. pretvoriti u paru. konsig-nator. voj. spuštati se. detailleur) trgovac namalo. detant (fr. dette flottante) leteći dug. descendent (lat. nasitno. sudor znoj. i o uzrocima toga i takvog razvitka. namena. detaksacija (nlat. detaljiranje (fr. detailler) rasparčavati. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. razrušljiv. descendencija (nlat. destructor) rušilac. colla destra) kuz. prekapavati. destructibilitas) razorljivost. hem. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. preznojavanje. tečni proizvod destilacije. destinare odrediti) lingv. destillare) destilacijom do-bijen. poticati. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. neograničena i samovoljna vladavina. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. opredeliti. kostiju i dr. u novije vreme. krčmiti. de-. sići. nasitno. descendirati (lat. destillateur) onaj koji preči-šćava. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. skidati se.). uništljiv. detaljisati v. izdvaja. destinativ (lat. despotski (grč. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. detaljirati (fr. desudacija (lat. dosti dovati v. dsstruktivan (lat. descendentia) potomstvo. destruktivnost (lat. ponovo napraviti tečnom. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. destructibilis) razor-ljiv. posvete. učenje o postanku. sitničar. na parče). desnom rukom. destructivus) razoran. vršiti nasilje. opširno pričanje (ili: opisivanje. naročito državni dug. razrušljivost. en detail) trg. onaj koji peče rakiju. opredeljenje. det flotant (fr. rasparčan. detaljiran (fr. de-struere) razornost. destruktibilitet (lat. tiranski. popravljen. opuštenost. praunuk itd. bez veze sa ostalim delovima. destilater (fr. destinare) odrediti. desudatio) znojenje. destinirati (lat. uništljivost. na parče. detaširan (fr. krajnji cilj. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. destra (ital. detaljist(a) (fr. razo-rilac. destillatio) hen. raza-ranje. descendens) potomak. unipggilac. komada ti. kazan za pečenje rakije. otkomandovati. darvi-nizam) i Hekl. de-. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. otcepljen. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. destillatus) hen. opširno. koleno. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. proces prikazan pod destilirati. postupati nasil-nički. dug. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. prodaja namalo. destra desnica) kola destra (ital. pečenje rakije. prečišćen. detaljirati. otcepiti.). dsstiliran (lat. destilacija (lat.

zakup-ca.detektiv 209 detranp determinativ (lat. fr. pristalica determinizma. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. determinatus) odreñen. tresnuti. pogrešno pevati. prav. klevetanje. determinist(a) (lat. potajno motri rad pojedinih ličnosti. rešljivost. determinare) ograniči-ti. determiniran (lat. determinabilan (nlat. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. detoksinizacija (lat. presudan faktor. supr. detektor (lat. determinisati. detergere) obrisati. detonacije (lat. eng. toga istog. indetermini-zam. privatan detektiv lice koje. determinato (ital. a detto) istoga dana. obelodanjivanje. ograničljiv. ograničen. odlučljivost. detoner) muz. 6 kg brašna 9 kg deto. ispadanje iz tona. napred imenovano. pulsa. supr. determinabilitas) odredljivost. pejora-tivan. tečnost i dr. eksplozija. detergere čistiti) med. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. odreñenost. odreñivati. detericija (nlat. muz. detractio) odbijanje. detegere otkriti. znojenja itd. deterziv. iznošenje na videlo. oduzimanje. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. determinare odrediti) fkl. eng. čistiti. inde-terminist. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. dictum) rečeno. praviti snimci. detectio) otkrivanje. determinabilis) odre-dljiv. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. tobožnje sopstvenik. detencija (lat. determinanta (lat. detevtor (lat.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. opredeljivati. panjkalo. pritežalac. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. detersio) čišćenje. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. ograničl>ivost. . pobudama. odlučno. tajni policajac. deteriinirati v. determinizam (lat. determinabilitet (nlat. opredeljenost. detekcija (nlat. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. pomenuto. deterrere) zastrašiti. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. disanja. tj. odlučiti. ldg. deterior gori) v. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. detonator (lat. opredeljenje. koji odreñuje. determinare) fil. nezakonito zadržavanje. npr. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. činilac koji odreñuje pravac i cilj. deterdžent (lat.grč. sredstvo za čišćenje. deto (ital. detraktor (lat. odreñenje. determinativus) gram. prasak. detranp (fr. deterzija (nlat. odrednica. odlučnost. odlučljiv. krvi otvaranjem vene. detegere otkriti. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. determinato) muz. opredelji-vanje. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. a deto (ital. detentio) zadržavanje. deterirati (lat. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. determinativ. obustava. klevetnik. prasnuti. detrakcija (lat. detektiv (lat. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). opredeliti. up. za razliku od sopstvenosti. otirati. eks-plodirati. npr. (fr. distonirati. determinacija (lat. odluka. detonatio) pucanj.). smenjivanje. eng. opredeljen. za-plašiti. detonirati 1. odredbeni. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. detective) potajnik. sasvim neprimetno. (lat. determinativan (nlat. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. oštro naglašeno. detergere. rešljiv. onaj koji raspolaže nekom stvari. to isto. otrti. deterzorij(um) (lat. tresak. determinante (lat. determinare odrediti) fkl. detersorium) med. organizma i dr. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. deterritio) zastrašivanje. detractor) opadač. po porudžbini i za nagradu. deteriorativan (lat. detto. rešenost. jus detrakcio-nis (let. detoner) puknuti. odvraćanje od zla pretnjom kazne. detonator) upaljač. 2. stvarno raspolaganje nekom stvari. sinteza opštih pojmova u posebne. deterziv (lat. v. panjkenje. odredba. odrediti. detentor) prav. pogrešno pevanje. grmljavina. očistiti. determinatio) odreñivanje. de. npr. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. utvrditi. gram. posuña i dr. determinare odrediti) mat. detergirati (lat. materije. determinisati (lat. lat. trg. detonare. determinativus) odre-dan.

iznenadna pomoć. tj. detricija (lat. grč. deus eks mahina (lat. ukloniti. daff. grč. fiz. imenica doba. defanzivni položaj voj. oklevetati. topovskoj ili puščanoj. deus. detransportirati (lat. fig. de. rana napravljena trljanjem. v. deuteropatičan (grč. na motoru. izmešane strane ponovo dovesti u red. npr. oduzimati. onaj na kojem se očekuje napad. med. manjak. detranspozicija. odbrambeni rat. pisma. detur) neka se da. bogovi. deuteros. istrošen kamen. defectivitas) krnjost. podnositi) med. de-transponere) tip. grč. skopeo) drugi vid. tur. tj. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). drugog ranga. zaštitni. ozloglasiti. šljunak. thronos presto) lišavanje prestola. splašnjavanje. defanzivni ugao voj. npr. dewa. pathos bol) med. deuteros. ofanziva. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. grč. deuteros. detumescirati (lat. de-transportare) tip. odbrambeni položaj. daire. deuterogonist(a) (grč. oni koji nemaju svih oblika. defekt (lat. prav. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). deuteros. detransponirati (lat. deuteros. sskr. dii) pl. defectus) krnj. obediti. detritio) trljanje. deuteronomijum. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. defanzivno oružje voj. . hem. deuteros. dewas) bog. reč koja nema svih oblika svoje promene. teški vodonik. thronos. deuteros drugi po redu) hem. tef) v. drugi brak. prestati da otiče. nepotpun. u kasi. fiz. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. protocolli) prav. defectivus) nepotpun. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. manjkav. oxys) hem. def. de. znak D. diffamare) izneti na rñav glas. nepotpunost. defakto (lat. defaecatio) čišćenje od šljama. detur copia se. vatri. up. detur (lat. mana. detrusorium) med. defensus. koji je za odbranu. manjkavost. deuteroksid (grč. de-transportatio) tip. detransportacija (lat. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. de-transpositio) til. defektivitet (nlat. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). v. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. fr. deugeronomion (grč. defanzivan (lat. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. opanjkati. skopeo gledam) vidovit čovek. deuteroni (grč. deuterij(um) (grč. deuterijuma. oduzeti. deuteros. naročito šećernog soka pomoću kreča. de. detransponirati. detumescencija (lat. detronizirati. deuteroza (grč. glagol jesam itd. defalcirati (lat. deuteroskopija (grč. npr. svrgnuti s prestola. detur kopija (lat. detumescere) med. izbacivanje izmeta. theos. defanzivno sredstvo (lat. deus (lat. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. vidovnjak. ukloniti. praznina. defensif) odbrambeni. koji je. detrahere) odbiti. faix srp) požnjeti srpom. nepotpuni glagoli.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). fr. proizvodi raspadanja. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. kvar. uskratiti. spoljašnje zaštitno sredstvo. oštećen. rušenja. oksid drugog stepena. u antičkoj tragediji. detronirati (lat. prilaže se prepis rasprave. defectus) nedostatak. sa prazninama. deuterogamija (grč. potonji. defamirati (lat. da se da. def (arap. biol. detranspozicija (nlat. radi zaštite od škodljivih uticaja. defektiv (lat.. jedan deo nasledstva. detronizacija (lat. greška. jezgra teškog vodonika. dni (lat. deuteros) ponavljanje. slika raće-na vodenim bojama. defensiva) odbrana. defektivan (lat. defanziva (fr. deuteroskop. detroner) v. de. pod fakat. odbiti. pathein patiti. prečišćavanje. defektan (lat. deuteronomija (grč. thronos) lišiti prestola. detumescere) med. difamirati. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. detronizirati (lat. mesto izloženo unakr-snoj. deuteros) hem. verba defectiva) gram. defensivum) med. rat koji se vodi samo radi odbrane. koji nema svih delova i oblika. deuteroskop (grč. detrahirati (lat. taloga. popustiti (otok). iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. mešanjem. defectivum) gram. defekacija (lat. tj. uzeti napred. ponovo rasporediti. supr. nepotpunost.(grč. detritus) oblutak. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. deutero. splašnjavati. defanzivni rat voj. ispravljanje izmešanih strana. odbijati. npr. koje su tek docnije primljene u kanon. defektivni glagoli (lat. „bog iz mašine". detritus (lat. detruzorij(um) (nlat. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. deuteropatija (grč. de facto) v. deuteros. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). deus eh machina) lit.

defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. defekcija (lat. svečano prolaziti. pojam objasniti drugim pojmovima. v. defendendus) optuženi koga treba braniti. defilement) voj. svečan prolazak. zastupnik. defiguratio) kvarenje. defectivum) gram. defensor) branilac. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defenziva v. skopeo gledam) tehn. odreñen pojam. deficitaire) koji ima deficit. bez vere u uspeh ili pobedu. definicija (lat. manjak u kasi. de-figurare) pokvariti. nepotpun. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. definitivum (lat. klonulim. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. deficit nema. grč. ispitivanje. nedostaje. definisati (lat. odrediti) log. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. definitivno. dopunjavali. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. slabouman. manjkav. defeminatio) pete. mentalno (duševno) slab. iznu-renje. dopunjavanje. praktični učiteljski ispit. definitivus) odlučan. generička. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. grč. defilman (fr. efeminacija. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. definitfo) log. defectuositas) v. deficitan (fr. klanac. defile (fr. u pošti: javiti da je nešto nestalo. defiguracija (lat. defetirati (fr. definitiva sen-tentia) konačni sud. supr. prolaziti paradnim maršem. defendend (lat. dril. definitivan (lat. pre-sudan. defemivacija (nlat. defectus. defectio) otpadanje. tj. naružiti. defectus. popuštanje u snazi. manji iznos u jednom računu. nagrñivanje. defendens) v. definitum) nešto odreñeno. odreñenje (ili: odredba) pojma. pravobranilac. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. odreñen.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). deficiens) l. defanziva. završne redakcija ugovora. klonulost. tj. definitor) odredilac. ispunjavanje laboratoriju ma. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. deficit (lat. malodušnost. konačan. defektologija (lat. definicija. odme-tanje. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu.. up. zaštitnik. defek-tivitet. npr. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. ureñivanje. definitum (lat. suma za koju su prihodi manji od izdataka. zaključenja mira pre pobede. defenzor (lat. deficijentan (lat. tačno. iznurenost. defendent (lat. fig. unakaživanje. dužnik. defectus. definitiva) završni ispit. pojam odrediti. defigurirati (lat. manjkav u nečemu. izričan. nejak. dostavljač. definitiva seitencija (lat. koji nekome drugom nudi zakletvu. deficiens) otpadnik. defensio) odbrana. nedovoljan. štićenik.). kasi itd. defaitiste) pristalica defe-tizma. genetička definicija. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. defici-taran. snabdevanje. ma-nisati nečemu. definitivum) konačno objašnjenje. neverovanje u uspeh ili pobedu. defaite poraz. zameravati. defetistički. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. defetist(a) (fr. ponovo naručivati. provizorijum). onaj koji odreñuje. onaj koji ima manjak u računu. defenzor. defektuozitet (nlat. definitiva (lat. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. pr. voj. viši član jednog kaluñer-skog reda. fig. defetizam (fr. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. paradni marš. defile) tesnac. defectura) fark. klijent. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. defektura (nlat. defektoskopija (lat. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). malaksalost. . ćuprija. konačna presuda. odmetnik. deferent (lat. deficere nedostajati. nije tu) manjak. deferens) onaj koji traži zakletvu. grč. To je rodna. čovek malodušan. kec. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. klanac. starešina manastira. unakaziti. kapija itd. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. defektirati (lat. deficijent (lat. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica).defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. slabljenje. definitor (nlat. nagrditi. slab. konačno ureñenje (supr. dsfenzija (lat. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. zaklju-čen. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. defaire) praviti maloduš-nim. defilirati (fr. 2. popunjavati. proneveriti. definicija. definire ograničiti..

inflacionisti. defungere) prestanak života. defraudator (nlat. decemviralan (lat. naročito u državnoj upravi. carinu itd. „Zakon na deset tablica". decembra 1851. de-. med. defraudator) v. skretati. grč. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. izostanak sa ročišta. nešto više od 3 t. defraudant. nakaznost. deflektor (lat. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. deforman (lat. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. kao posledica i cilj toga. deformacija (lat. pokvarenost. nagrñiva-nje. unaka-ženost. defraudatio) pronevera. unakaziti. defloratio) obeščašćenje. dehiscentia) bog. prista-lost. defluksija (lat. narušen. decens) pristao. de-. defterdar v. gubljenje. decentralizirati. izgoreti. dehidrogenacija (lat. deformitet (lat. dehiscirati (lat. deflacionisti (lat. deflegmacija (lat. kidanje lišća sa drveća i dr. proneveravati. čestit. prikladnost. smrt. deformisati (lat. uzdržljiv (u umetničkom smislu). decemviralis) koji se sastoji od deset članova. od 10 stopa. decere. deflektirati (lat. decem) deset. prevariti. decempeda (lat. odstupanje. koji podvaljuje. skrenuti. de. deflegmirati. nagrñenje. dehidratacija. . unakažena oblika. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. hydor voda. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. varalica. decenij(um) (lat. iskvariti oblik. decemvir) član kolegija od 10 članova. decembar (nlat. naročito u državnoj upravi. obeščašćena. ned. defraudans) proneverilac. savi-janje. pošten. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. decemvirat (lat. najpoznatiji su. vatrom očistiti. grč. od vode. de. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. pes stopa) motka za merenje. defter v. dehortatio) odvraćanje. brojeći od marta. deflorata (lat. opadanje. deflegmirati (lat. obgoreti. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. defoliatio) opadanje lišća. deflorare) oduzeti devojci nevinost. defraudacija (lat. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). katar. državnog štrajka 2. phlegma) han. oduzimanje nevinosti devojačke. skladnost. unakaživanje. up. deflacija (lat. nedostatak. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). defraudant (lat. defraudirati (lat. prevara. tekućina. obeščastiti. pokvarenost oblika. deforman. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. god.) dvanaesti mesec u godini. phlegma sluz) hem. supr. listopad. decencija (lat. unakaženje. nagrditi. deformatio) kvarenje oblika. dimovuk. decentia) pristojnost. decem. deformitas) unakaženost. decentralisati v. decemviratus) vladavina desetorice. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. decsntralizacija (lat. grč. dehiscere) raspući se. naročito: prikriti porez. deformis) v. deflatio) fin. deformisan. osloboditi od vode. deflatio) fin. deceptivan (lat. nagrñenost. krijumčarenje. deflagrirati (lat. prav. utajiti. krijumčar. tefterdar. deformis) pokvarena oblika. oblika. zjap-ljenje. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. lažljiv. defleksija (lat. neopravdan izostanak. defo (fr. veća samostalnost pojedinih delova. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. zjapiti. prikladan. defolijacija (nlat. decentan (lat. decem (lat. iz stare rimske istorije. fr. naružiti. defluxio) oticanje. deflagratio) hen. dehiscentan (lat. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. pristojan. tefter. inflacija.. centrum središte. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. nedolazak na suñenje. pogreška. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. decemvir (lat. decemvirata. mana. deflectere) savijati. deformisan (lat. dehidracija. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. savetovanje da se nešto ne učini. dehidratacija (lat. deflorator (lat. tj. deflorisati (lat. utaja. dehidracija v. defraudare) proneveriti. defloracija (lat. obmanljiv. defunkcija (lat. saviti. de. grč. de centra lizirati (fr. dehortacija (lat. utajivač. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. otvoriti se. podigne kupovnu moć novca. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. deflagrare) sagoreti. decipere varati) varljiv. deflexio) skretanje. prosinac. def aut) oskudica. dehiscencija (nlat. genesis postanak) han.

decidere svršiti. decertare) boriti se odsudno.. grč. decimus) desetni. decernatus) delokrug. oštar. decimalan (lat. decessor) onaj koji odlazi. decernens) prav. dati razrešnicu. laganje. deci-dendi raciones (lat. v.