MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. plasso obrazujem. maglovit. klinein naginjati. aerokarpija (grč. aerosoli (grč. aerostacija (nlat. aerotonometar (grč. aerostat (grč. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. asronavigacija (grč. aeg. aeg. aeromagnetometrija (grč. aerolog (grč. aerologija (grč. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aeg. eng. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeg. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. zbor. aeroterapija (grč. tćnos napon. aerostatika (grč. eng. aerobije. meteorski kamen.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aeg. aerotermodinamika (grč. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeroport (grč. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. terme toplota. aeg. aeg. aeg. eksploatacijom i istraživanjima). nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aeroza (grč. aeg. lat. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. npr. aeroskopija (grč. terror strah. aerotaksi (grč. karpos plod) v. aeg. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aerozoli v. zoon životinja) zool. aeg. kartograf. kamen koji pada iz vazduha. aeroskop (grč. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. naus. aeroidan (grč. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. izgaranje. emballo ubacim) stvaranje gasnih.). taxis ureñenje) zool. vazduholik.). aeg. v. aerokar (od grč. Magnes. aerotaksija (grč. pneumatika. aeg. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. lithos kamen) meteor. lat. us. aeg. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. navigatio) plovidba po vazduhu. planos koji luta. aerosoli. aeg vazduh. uvo) ned. aeroterorizam (grč. aeg. aeg. aeroeides) koji ima vid vazduha. aerotehnika (grč. aerokartograf (grč. aeromedicina (grč. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. eng. aeg. v. aeg.). u vidu magle ili dima. razvijanje vazduha u telu. aeg. istemi) nauka o ravnoteži gasova. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. vazduhoplovstvo. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. stručnjak u aerolo-giji. aeg. lat. aeg. aeroplan. portus luka) vazduš-na luka. avion. aeg) ned. aeroplast (grč. meeting. aerolit (grč. fr. aerokonvoj (grč. pomorski) vazduhoplovac. mechanike) fiz. aeg. skok padobranom itd. bakterija u vodi. naročito vazduha. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aeg. aeropauza (grč. aeg. lat. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. govor) onaj koji se bavi aerologijom. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeg. zagrejavanje letilica itd. therapefa lečenje) med. aerometrija (grč. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aerozoe (grč. aerootitis (grč. aeromiting (grč. aeg. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. koji stoji. od istemi postavim. Ićgos reč. aeg. aeromshanika (grč. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. asroklinoskop (grč. aerometar (grč. aeg. aeg. aeg. koja se drži potiskom. lat. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg. vazduhoplovstvo. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. helikopterom i dr. aeg. naus brod. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. kretanje organizama koji se slobodno kreću. asroklub (grč. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aeg. aeg. aeg. veliki aerodrom. aeronaut (grč. geokarpija. metrfa) merenje vazduha. aeroplan (grč. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. . aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. nautikos brodski. statćs stajaći. čvorište vazdušnih linija. aeromantija (grč.

onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. aeg. aeg. phoros koji nosi) donosač vazduha. aeg. praviti šupljike. entelehija i mnogi drugi. Aeroflot (grč. inače. pr. pa i kod tuberkuloznih. aerofotografija (grč. Azijat (lat. bombastičan. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. končastog sastava. filatelija.. zavese u pozorištima i dr. pun života. aeg. azbest (grč. Takvi su pojmovi npr. akcije. azgin (tur. ret. asbestos neugasan) mm. ažiotaža (fr. višak. phagem jesti) med. kao i pod vodom. neman. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. agio-conto) trg. aerofobija (grč. azgm besan) 1. a-. aždaja (tur. a-sylos neopljačkan. aerofagija (grč. flotta) „vazdušna flota". duvački instrumenti.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. aerofoni instrumenti (grč. azil (grč. za izolaciju. plahovit čovek. npr. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost.: bog. agiotage) špekulacija. aerofilatelija (grč. na utočište u nekoj stranoj državi. berzanske zelenap!enje. i 2. antički besednički stil. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. ital. aeg. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. agio) trg. stvoren u maloazijskoj Joniji. azigija (grč. phos svetlost. 2. neprikosno-ven. asbestos neugasan) med. nameštanje. deo-nicama i sl. ažio-kovto (fr. aerotropizam (grč. . asylum ignorantie utočište neznanja) fil. aeg. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. nezavidljivost. Asianus) stanovnik Azije. udešavanje mere. aeg. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. phos svetlost. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. . životna sila.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. azelia) neljubomornost. aerofor (grč. preterano kitnjast govornik. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). ajour) šupljikati. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. 2. vojnih begunaca i sl. besan (obično o konju). plašim se) strah od vazduha. tćpos mesto. azelija (grč. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. azeličai. doterivanje. azbestoza (grč. v. doplata. hartijama od vrednosti. nezauzetost. čudovište. utočište. sloboda. odnosno kiseonika. trgovanje novcem. profesionalni igrač na berzi. a jour) tačan i brz u poslu. aerofite (grč. ažuran (fr. osion. ažija (fr. baviti se ažiotažom. metrfa merenje) 1. takoñe: epifite. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. Asia. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. lat. hartije od vrednosti i sl. aeroturbina (grč. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. jedna vrsta nesagorljivog minerala. aeg. aerotunel (grč. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. igrati na berzi. veća vrednost jedne vrste novca. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. ala. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. gramma slovo. aeg. azijanizam ret. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. obaviti posao na vreme. silovit. aeg. phone glas) kuz. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. metafizičke. pribežište. ažioter (fr. naročito zemljišta (terena). jedne deonice.. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. aeg. igranje na berzi. tzv. hartija od vrednosti i sl. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. aerofotogrametrija (grč. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. gutanje vazduha. bujan. ažiotirati (fr. pomeranje. koji je pronašao Edison. pravac) bog. aeg. nem. a-. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. ejderha) zmaj. od nominalne vrednosti. služi kao rñav toplonoša. phytcn biljka) bog. geofite). grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. aerofon (grč. aeg. azilum ignorancije (lat. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. izbegavanje vazduha. phoneo zvučim) instru-ment. zygon jaram) neženjenost. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. aeg. magneziju-mov silikat. ažur (fr. aeg. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. aerofilter (grč. ažurirati (fr. ažistaža (fr. lat. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. neudatost. trćpos obrt. phobeo bojim se.

pl. egiologija. malaksavanje. usiljen. azur (fr. plav mineral. Platonova škola. nebesko plavetnilo. vent-en. ogrlina. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. spreman. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. dynamis snaga. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. ždrebac. a-. zyme kvasac. Otkriven 1954. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. dušik. aKademia od osobnog imena AKademos. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. uložak) muz. a ostali je deo pod vodom). aKademia.-tur. hemijski element. akademija. azurit (fr. ajnakter (nem. ajskastn (nem. azo-bojs (grč. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije).) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. Ayse živa) muslimansko žensko ime. azotemija (grč. obrazovan na visokoj školi. lat. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. neradnik. domaća životinja. ajnc (nem. praznik beskvasnog hleba. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. hazir ola) spremajte se. zadužbina. aylik) dohodak. Ajas (grč. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). nedostatak snage za život. eins jedan) v. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. azur (tur. visoka škola za nauku ili umetnost. gotov. gde su akademski držali kongres 1869. akademska rasprava strogo naučna raspra- . azoodinamija (grč. aitfa uzrok.) draga. stoka. sin Telamona. radnik koji stavlja drvo pod testeru. koji se tiče ove. Eisberg) ledeni breg. akademija (grč. te je. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). azimut (arap. akademski (grč.zoon. hajvan. ajsberg (nem. sila) med. ajvar (tur. ajgir (tur. ajman. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. azojski period (grč. hazir) 2. trovalentan. rednog broja 7. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. urem mokriti) med. GGlato-nova filozofija. hayir) sreća. logia nauka) v. velikoj školi (univerzitetu). svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. fig. v. akademik. azzurro) l. azuran. gfgnomai nestajem. air (tur. naima krv) med. čestit. azoogenija (grč. ili organskoga iz anorganskog. azotos. zb<zg toga. karbonat bakra. ajvan (tur. ajam (tur. dobro. azot (grč. ajnštajnij(um). metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. ein jedan. hajvar.19 azima (grč. ajnzac (nem. aitiologija (grč. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. element atom-ske mase 14. akademizam (grč. znak N. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. ajkuva (tur. a-. aKademikos) koji pripada visokoj.) vrsta plave boje. bitanga. pilu. plata. na noge! azurii (arap. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). krut. gotovan. marva. Lavoazijeov naziv za nitrogen. koji nije u stanju da održava život) hem. periodos) geol. zoon živo biće. 4. 3. einlegen staviti) štamp. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). ital. poludeo i ubio se od žalosti. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. hayirli) srećan.bez. pripravan. korist.) v. više-manje. tur. kralja salaminskog. zoon život) kol. grč. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. a-zoon. airli (tur.067. ua. plava boja neba. azoturija (grč. dobrotvorne ustanova. ajluk (tur. najstariji period Zemljine kore. akademičar (grč. Aias) kit. slabljenje. azoospermija (grč. azotos. 2. znak Es. Ajša (tur. dobar. 1. slojevi bez organskih ostataka. plavetnilo. ljubavnica. 3. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije.bez. azoik (grč. sperma seme) med. »sena ljubimica Muhamedova. budite pripravni. azotometar (grč. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. Eis led. dakle.. aKademikćs) v. a-zoon. radioaktivan. a. uplitanje. akademik (grč. koji se tiče akademije. azur. ajzenaši pristalice Karla Marksa. ajmana (tur. redni broj 99. ropsko podražavanje antičkih uzora. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. haydamak) batina. Einsatz umetak. ajnleger (nem. azurala (arap. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. motka. akademičar. nastavak ites) tin. skitnica. 2. as-samt strana) astr. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. a. koji pripada akademiji. azotos. 2. azur. haymana) 1. atomska masa 254. školski. arhaik. ajdamak (tur. aygir) pastuv. 5. zoo živim.) v. a. azotos.

neshvatljiv. a kvadro (ital. akatalepsija (grč. Kathfzo) ne sedeći. nestalan. fr. zakupac robe radi cphekulacije. grč. zbirka satiričnih. acqerellare) slikati vodenim bojama. akademski grañanin slušalac. akak!a) bog. aKairos nezgodan. a quadro) muz. aqua Binelli) farm. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). aqua. nečistoća krvi. četvoroglasno. koji se ne peva sedeći. akvagij(um) (lat. akaparisati (fr.ne. kamerama i dr. naročito protestant. reč akakJa znači nevinost). akataleptičan (grč. kao što su bradavice. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. destilacijom prečišćena voda. naročito na Veliku subotu. aqua) voda. akaša (ind. a capella) kuz. a-Katalektikos) poet. akva destilata (lat. neprikladan govor. od koga se dobija gumarabika. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. akvaplan (lat. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). aqua. omanje trnovito drvo koje raste u ist. a. aqua. a-. accarezzevole) muz. bez. ukrućenost udova. praćena hipertrofičnim promenama na koži. akvaped (lat. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). akampsija (grč. lat. akaparer (fr. potres mozga. v. pelvis karlica) med. ljupko. assarageg) zakupljivati radi dobiti. akvanautika (lat. akatagrafija (grč. akagrJa) neplodnost. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. u nezgodan čas. akaša je starija od svih njih. akarecevole (ital. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. nego stojeći ili u hodu. med.) fil. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. med. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. student univerziteta. aqua. a-. pravo odvoñenja vode. fig. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. akvarelist(a) (fr. pes. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. akapLja bodlja. agere voditi) prav. Africi. akantologija (grč. a kapričo (ital.akairologija 20 akvarelist(a) va. a. samovoljno. vrsta berila. nepravilan (za groznicu). akatističan (grč. nedostatak razumevanja. tj. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). a-Kaustos) nesagorljiv. akvamarin (lat. pravo isuši-vanja zemljišta. accarezzevolmente) tuz. aqua destillata) hen. akantoza (grč. graphfa pisanje) med. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. aqua. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. akatarzija (grč. malodušnost. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. accapareur) nakupovalac. u četiri glasa. akatapozis (grč. aqua. kao „prostorna supstancija". Etiopiji.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. a capriccio) nuz. v. akardija (grč. akvalung (lat. med. koja se peva. nezapaljiv. akaustičan (grč. akarecevolmente (ital. akatastatičan (grč. planus ravan) sp. axantha bodlja. po svom ćefu.. nepriličan. tj. Kataposis pijenje) med. bodljikava karlica. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. akarpija (grč. po učenju Upanišada: etar. akvarelirati (ital. nepojmljiv. akarecevole. podrugljivih pesama. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. aqua voda. logia govor) lit. eng. a-Katastatos) nepostojan. akatolik (grč. neuredan. nemogućnost pijenja ili gutanja. akantopelvis (grč. Hristu i svetiteljima. akvabatik (lat. marinus morski) min. snabdeveno reflektorima. a kapele (ital. nepoi-manje. pedis noga) podvodni bicikl. papilomi i dr. axantha bodlja) ned. nautika. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. akvadukt v. stojeći. akvedukt. akvatikum. umiljato. akva (lat. ned. akalkulija (grč. akairologija (grč. prekapnica. nemanje srca. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. Kata. akatalektičan stih (grč. akvarel (ital. aKataleptos) nedokučljiv. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. a-.ne. akacija (grč. Kardfa srce) fiziol. akvaplaning (eng. neshvatanje. calcul račun). logia govor) nezgodan. a-. akatist (grč. nena-klonost prema čistoći. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. . aKathars(a) nečistoća. aquaplaning) sp. zgrčenost. mekuštvo. axampsfa) negipkost. akva Bineli (nlat.

aklimatizacija. aquaticum) prav.akvarij(um) akvarij(um) (lat. poznavanje sredstava za lečenje rana. uzvikivanje. zadovoljiti. aklimatizirati (nlat. šiljak) med. naviknuti na neku tuñu klimu. ret. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. 2. v. akvozan (lat. uz platu ili proce-nat. akvizicija (lat. stari rimski vodovod. akvijescirati (lat. ime jednog sazvežña. bogat vodom. aklimatizacija. akijezis (grč. akviziter (lat. Akvarij(us) (lat. collum vrat. ergon delo) ned. akug£a) neprava upotreba jedne reči. acquit) plaćanje. aquarius) astr. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. kri-tično. aqua. akedija (grč. par aklamasjon (fr. god. ovlašćeno lice koje. slepilo za plavu boju. aqua. aKephalos bezglav) sanjalica. accollata. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. akpe) med. močvaran. 1. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. akezija (grč. pozdravljati klicanjem. akumetar. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. gnojnica. akefalos (grč. koji živi u vodi. acenonoet.adobivanje. orao. aklamacija (lat. akvatinta (lat. stečeno. barovit. arh. umirivanje. koji ne prelama. odomaćivanje. acquisitor sticalac) trg. acclimatatio) v. akvila (lat. a medved za žute kruške. ducere voditi) 1. oblik ruskog larpurlartizma. atiline (lat. akirija (grč. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. kanal. čovek koji ne trpi ničiju vlast. farm. kad se neko pravi da nešto ne mari. aquatilia) zool. aKesis) v. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aklastičan (grč. aquaticus) podvodan. priznanica. acquestus conjuga-lis) prav. uzetost živaca. vodovod. akvagijum. aquosus) pun vode. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). ili usvojiti kakav predlog. aquila) zool. npr. v. par acclamation) izvršiti izbor. ital. aquiscere) umiriti. akte vrhunac. nabavljanje. pokraj vode. vodeni. ake lečenje. akvatikum (lat. navikavanje na tuñu klimu.. nabavljene. kišovit. 3. a-. gnosis poznavanje) med. mesto u apoteci gde se drži voda. akik (tur. nauka o hirurškim operacijama. vodovodna cev. akvizitor (lat. aklimatacija (nlat. orlovi (orao suri i orao krstaš). a-. fortis jak) hen. snažna voda. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. zool. akmak (tur. tj.. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. akvafortis (lat. upotreba reči u prenesenom smislu. aidestos nezatvoren) Opt. prilagoñava™ podneblju. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. akenonoet v. fr. zarañuje. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akizam (grč. fig. acquisitum) nešto što je zadobiveno. anne (grč. bez pojedinačnog glasanja. aklamirati (lat. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. nesposobnost »sene da bude oploñena. aklimatiziranje. blepo vidim) ned. acezija. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. akvaterarij(um) (lat. aqua. akme (grč. nauka o lečenju sečenjem. aklimatacija. odomaćiti. aqua. z. 2. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. aKedeia) v. Kyesis trudnoća) ned. akvizitum (lat. aćtak) glupan. jednoglasno. ukočenost jednog uda ili više udova. akoemetar (grč. vodene biljke. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). acedija. ne lomi zrake. akinezija (grč. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. metron mera) med. zarada. acclimatio) v. akognozija (grč. bez pojedinačnog glasanja. aquila) pl. klicanje. aklimacija (nlat. akvatilije (lat. kuapbv zagasito-plav. akvatičan (lat. budala. akvadukt. acclimatisare) prila-goditi. aklimatizacija (nlat. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. aki (fr. 21 akolada akianoblepsija (grč. nabavlja ili zadobiva. 3. skupljač oglasa (za novine). sticanje. izmirenje nekog dugovanja. prelomio stanje u razvoju bolesti. aquositas) bogatstvo vodom. akov lek. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". vlažan. pristankom svih. akiurgija (grč. akvestus konjugalis (nlat. slatkovodne životinje. akvozitet (lat. akvedukt (lat. aKinesfa) nepokretljivost. ukras u obliku orla na zabatu kuće. akolada (lat. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). astr. acquisitor) čovek koji nešto stiče. . med. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. aklimacija. kišovitost. fig. bubuljica. aceridi. akvijescsncija (lat. acquisitio) tekovina. zajednička tekovina muža i žene. stečeno dobro. akio čujem. aquiescentia) umirenje. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. kad lisica kaže da je grožñe kiselo.

nlat. „štimer". zagrada. aKolastos) neumeren čovek. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). žderonja. bezdlačnost. bez istinske stvarnosti. akompanjist(a) (fr. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. accompagner) pratiti. udešavanje instrumenata i glasova. akologija (grč. akonitin (grč. a ne nadnicama. urediti. zglašavanje. . = 4840 kvadratnih jardi (4046. accordamento) muz. a-. kote kosa) ned. akordoar (fr. accorder) zglasiti. akrement (lat. assogrogage) prisajedi-niti. kotyledon udubljenje) il. akomija (grč. akrep) škorpija. akompli (fr. uroñena nakaznost glave. fet akompli (fr. tačkati. okončan. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. zglasilac. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. akolit (grč. a-. udešavanje muzičkih instrumenata.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. accordeur. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. samo modifikacije božanstva. Aconitum napellus) hem. slaganje. voj. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. terme. uopšte svaka otrovna životinja. akreditirati se steći ime. akolirati (fr. akontirati (ital. sporazumeti se. akorporacija (nlat. uvaženje. accord. kuz. koji je u punoj snazi. poverenje. accrementum) poraštaj. po svršenom parčetu. samo bog. namiriti se. unapred. akrescenzija (lat. pripojiti. akoz lek. svršen. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. voj. punomoćje. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. pogodba. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. accommodare. akotiledone (grč. a conto) trg. udešavajući. sprovoditi. akonto. staviti u za-grade. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. predujmiti. accommodatio) udešavanje. poverenje. a-. overenje. o plaćanju nekog duga. priseo jiti. o sredstvima za lečenje rana. otuda: dati neki posao u akord. akreditiranom. na račun. zglasilo. kćsmos uredan) neurednost. fait accompli) svršen čin. akosmija (grč. tj. akratija (grč. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. ckrku-larni akreditiv akreditivno. med. akr (eng. npr. kao jedino što doista živi. ćelavost. priraštaj. suma koja se uzima na račun. 'aqrab. nl. ne nadnicom. uzimanje unapred. akosmizam (grč. pripadanje. priznati. zagrliti. kranfon lubanja) fiziol. uzimanje predujma. akord (ital. akratoterme (grč. akranija (grč. assoglmoder) podesiti. akomodman (fr. accordando) kuz. akordirati (fr. bog. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. dati kredit. accommodement) udobno ureñivanje kuće. udesiti se. dopustiti. poravnanje. accordo. akordamento (ital. jakrep. izravnati. akompanjirati (fr.. akdniton jedić. namestiti se udobno. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. poravna™ se. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova.. spojiti. po dešavanje. sobe i dr. akolast (grč. god. akratos jak. akomodirati (lat. na ime. udešavanje. naročiti način plaćanja radnika. akomodirati se. a conto) uzimanje na račun. accreditivum) punomoćstvo. tur. porav-nati. proždrljiva!]. accorporatio) sjedinjenje. tip. nečistoća. bledilo. a ne nadnicom. saglasnost. udesiti (glasove. akorporirati (nlat. akontacija (ital. zglaša-vati. dovršen. utvrñenja i sl. izgladiti.crescere rasti) prira-štaj. sporazum. pridružiti. udesiti. ad. akreditiv (nlat. pa i sam svet. povećanje. suprotno: ateizam. dok su sve ostale stvari. plaćati taj posao po parčetu. akordando (ital. logia nauka) nauka o lekovima. na ime zarade ili primanja. na ime zarade ili primanja. odobriti. akrescenziJa akorder (fr. sloga. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. accompli) završen. predujam. vezati za ggritke. glas. unapred. složiti. bolestan izgled lica. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. zglašavajući. akomodacija (lat. accordoir) muz. aKĆluthos) pomoćnik. sprovodnik. žice). do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. fr. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. krateia nemoć. accreditare) ovlastiti.8 t2). aceordium) kuz. a kong» (ital. akordion (ital. združenje. akrep (arap. poravnati se. akreditirati (nlat. a-. fr. a-. viljuška za zglašavanje. opunomoćiti. a-. v. accompagner) pratilac.22 ramenu novoproizvedenog viteza. ital. zagraditi. ove-riti. asge) engleska mera za površinu. vansudsko poravnanje. accoler) obgrliti. u ime predujma. kuz. pronañena 1829. ugovor. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. slagati. accordatore) kuz. trg.

ruku i nogu. phagos žderač) skakavcojed. akrolein (lat. akritičan (grč. akros. brižlji-vost. akroazis (grč. gipko-sti i okretnosti. krajnji. akros. šiljat. predavanje. Akropolis (grč. otpornost. akribes. akrilna kiselina hen. kratkoća jednoga ili više udova. akromion. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. akros. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. acrimonia) oštrina. glavica) ark. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. nekritičan. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. lopatica. akroamatičan (grč. u obliku predavanja. akrije (lat. tj. akros. kao i ostalih perifer-nih delova tela.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. aseg oštar. akriminacija (nlat. bazipetalan. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). pelivan. akromfa) znat. znat. petalon list) bog. kephale glava) znat. sophia mudrost) najviša mudrost. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. ljuti. <upr. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. graphfa. karpos plod) bog. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike).: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akromegalija (grč. akroliti (grč. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. oleum ulje) hen. ahromatin. npr. krajnji udovi tela. akribes. akromatopsija v. okrivljavanje. neodreñenost stanja bolesti. akrobystfa) v. slemenu grañevina. akromonosilabike (grč. šiljatost glave. akros. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. čitanje. med. aseg ljut) farm. ruke i noge) od kamena. akronim (grč. akrćasis) slušanje. usmen. akrokefalija (grč. kiselina. naročito krajnjih. ahromazija. pisanju. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. optuživanje. odseca. opori lekovi. akrosofija (grč. akros. pisanje) tip. vrh zgrade. teško razumljiv. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akro.(grč. prevrtač. akribologija (grč. predavanje. akrisfa) nerasudnost. akros. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. avij. rasuñivanja. akribometar (grč. akrobistija (grč. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. stfchos niz. pleće. akridofag (grč. akrostih (grč. donje vilice. . kome je potrebno usmeno objašnjenje. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akrobatika (grč. akribometrija (grč. akribeia) tačnost. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akros. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. akrografija (grč. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. akropetalan (grč. akros. akros. nosa. gornji. koji se. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. postupak pri radu kiselinama. akrobata) (grč. akrokolije (grč. akrogrami (grč. akrobistija. akribija (grč. akroama (grč. akromatin v. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. uopšte. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akroterija (grč. temeljitost. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). akros. akros. akroterion vrh. akros. usnica. tačnost u govoru. mikrćs mali) med. odyne bol) ked. akros) fil istraživanje prauzroka. akromikrija (grč. pri obre-zanju. gorčina. ljutina. akropostija. metron) tačno merenje. onaj koji se hrani skakavcima. ahromatopsija. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). polis grad) gornji grad. akrimonija (lat. akrokarpičan (grč. akromion (grč. koji nosi plod na vrhu. akros. poslednjeg uzroka stvari. akrotizam (grč. akrfs skakavac. savesnost. akropatija (grč. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. redak) pesma kod koje početna. jezika. oporost. akrobacija (grč. akro. u životu. plećka. monos jedini. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. gornji deo. pathos bolest) med. neodlučnost. akrizija (grč. istraživanju i. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. megas velik) med. accriminatio) optužba. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akropostija (grč. kolon ud) št. akromazija v. akros.

activus delatan) radan. raditi) pl. radan) 1. istina koja se ne može dokazati (npr. okretan. actor vršilac. aheša) negostoljubivost. trg. delovanje. radnje. aktivitet. pl. Achse osovina) „osovinaš". žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. imanje (novac. moruzge. activus delatan) onaj koji je delatan. javni spis. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. pretres. očevidna istina. 2. acta apostolorum) pl. radi u nekoj oblasti (npr. osovina. radno stanje (suprotno: pasiv). onda su i meñu sobom jednake). fil. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. akros. aksinomantija (grč. aktivirati (nlat. od kojih sopstvenik ima koristi. istinit. hem. aksijalni (lat. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. osovinski. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. mekanog tela. teorija vrednosti. delanje. radinost. koji vredi. actinaria) 3001. razjarenost. radnja. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. očevidan. naročito sudska radnja. hartije od vrednosti. zrakova da izazovu hemijske promene. cijanoza. negostoprimstvo. tj. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. ustalački. potraživanje (suprotno: pasiva). dela. radni. usta). axios vredan. v. odstraniti je. farm. activare) staviti u dejstvo. akt (lat. aksiologija (grč. axioma ugled. još u službi. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. Aktentasche) torba za spise. aktivan (lat. pospešiti. u dejstvu. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. agere delati. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. akta apostolorum (lat.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. akrofobija (grč. aktfs. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. politički aktivist). activi) pl. aktfs. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. bradva. aktivirati. aktivnost (lat. timologija. pojačavanje delatnosti. salo. aksonometrija (grč. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. aktivi (nlat. radni. državnim nad-leštvima itd. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. njegovim stalnim nastojanjem. koji se ne dokazuje. gram. javne radnje. aktiv-nost. pregalački. praktično. aktiva (lat. one koje se tiču države. uši. up. ne raditi po njoj ništa. akrocijanoza (grč. suprotno: inaktivi.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. radan. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. akta publika (lat. aksiomatičan (grč. aktivator (lat. acta od agere delati. zrak) fiz. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. imovina. pospešavati. stopala. koji označava delatnost) 1. čin. acteur. acta publica) pl. aksist (nem. actus. nedokažljiva istina. delatnost. morske životinje iz porodice anto-zoa. fr. aksenija (grč. . axis osovina. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. aksungija (lat. koji dejstvuje. raditi) fil. lat. ahbp oca. Kad su dve količine jednake trećoj. manteia proricanje) proricanje po sekirama. dela apostola. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. aksiom (grč. nekretnine). živ. poz. stavljanje u delovanje. akter (fr. okretnost. activa) trg. ubrzati. izvršilac) glumac. svojstvo sunčanih. rasprava. activus. logia nauka) fil. dejstvo. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. aktiv 2. pristalica aktivizma. activa) trg. svaka svečana javna radnja. 2. activus) v. aktinos) hek. marljivost. aktinizam (grč.) med. aktis. act. axis oca. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. akta (lat. razjaren) jarost. gram. ili su mu čak od štete. aktivizam (lat. activare) v. učenje o vrednostima. bez kostura. aktive (lat. acte) delo. za razliku od pasiva. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. akros. aktinidi (grč. axine sekira. 1. actum. os) osni. pogurnuti. aktivisati (nlat. nadljubiča-stih. axilla pazuho) pazušni. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. uvesti u aktivnu službu. eng. ubrza-vati. spisi koji se tiču nečega. tj. koji radi. v. activitas) živost. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte.. akroholija (grč. aksiomatika nauka o aksiomima. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. osovina. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. 2. activus delatan. akrćcholos jarostan. nlat. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivitet (nlat. vredan. activus delatan. akseničan. aksilarni (lat. aktivacija (lat. v. aktinos sunčani zrak. aksiom. revnost. šake. aktivist(a) (lat. „osovine Berlin—Rim—Tokio". mast. naročito u sudu. aktentašna (nem. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. aktinije (grč.

ispitivanje. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. aktinomikoza (grč. redni broj 89. nlat. današnja zanimljivost. zarazna bolest najpre opažena kod konja. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktuelnost (fr. mykes gljiva) ned. dat. atomska masa 227. sparivanje. akuitet (nlat. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktinogram (grč. nevidljivi. atomska masa 219. aktovka (lat. spol-no sjedinjavanje. skopeo gledam) med. med. acuitas) šiljatost. kinetička energija. actuatio) med. aktinomorfan (grč. akuzacija (lat. današnjica. aktinoskopija (grč. aktu (lat. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. supr. agere raditi. svečanost. stvarnost. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktualizacija (lat. actor) prav. zastupnik. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. jesu aktinski. aktinografija (grč. actualisatio) privoñenje u delo. hem. aktis. istinit. goveda i svinja. aktinidi. suprotno: akuzatus. fr. tužitelj. koji hemijski dejstvuje. savremen. zrači H-zrake. aktinometar (grč. aktuelaost. teorija aktualiteta psi*. optuže-nik. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. . actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. ostvarenje. ostvarivanje. aktrisa (fr. činjenički. graphia opis) nauka o zracima. današnji. aktis. actualiser) v. aktuacija (nlat. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. actus) radnja. energeia delo. savremenost. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. stvaran. ostvariti. aktinij(um) (grč. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci.. aktinimetar (grč. optužilac. što). naročito geologije i bio-logije. aktfs. accusare optužiti. aktis) hen. stvarno. accusatio) tuženje.92 sek. aktinon (grč. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. Actinomyces) biol. metron mera) fiz. actuel) v. izdavalac punomoćja. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. aktinoterapija (grč. metron metar) fiz. optuženje. akuzatorski (lat. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. koji hemijski razlaže. optuživanje. čin. akuzabilan (lat. aktinometrija (grč. poluvreme raspada 3. oštrina. dan. aktuelan (nlat. primorci. aktis. aktis. accusatorius) prav. tuži-lački. aktus (lat. prozračavanje rendgenom. koji je na dnevnom redu. aktis. aktualitet. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. actrice) glumica. akuzator. actualis) sadašnjost. accusatus) tuženik. aktis. a ne nešto supstancijalno. kažnjiv. dejstvo nekog leka na organizam. ascusa-bilis) tužljiv. odista. accusator) tužilac. accusativus) gram. akuleiforman (lat. radioaktivan element. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. redni broj 86. metron mera) 1. bodljikast. akuzatus (lat. aktis gen. optužni. privesti ili privoditi u delo. rentgenogram. aktor (lat. grapho pišem) fiz. aktuar (lat. aktualizirati (fr. aktinoidi v. aktinos zrak) fiz. ostvariva-ti. 2. aktualan (lat. actualis) fil. princip prirodne istorije. delo. svečan čin. aktinična energija (grč. therapeia lečenje) med. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. aktis. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. prenošljiva i na ljude. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. zrakast. optužljiv. znak As. aktis. aculeiformis) žaokast. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. školska svečanost.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. koji se odnosi neposredno na današnjicu. rad. advokat. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). ispoljava se na organima za va-renje. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktis. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. sadašnja važnost. aktualizo-vati. aktinoelektricitet (grč. aktinski (grč. morphe oblik) bog. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. actuel) sadašnji. akte strma obala) pl. aktis. aktuelan. actualis. aktualitet (lat. akuzativ (lat.). aktuelna energija živa sila. lečenje zracima. akuzator (lat. aktis. actualis) v. tužilac. naročito: oštrina tona. danost. aktis. actuarius) sudski pisar. znak Ap. oni koji stanuju na obali. actu) u istini. aktinomicete (lat. prouzrokovači aktino-mikoze (v. aktinograf (grč. gramma slovo) rendgenska slika. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktualizam (lat. aktualizovati (fr.

acceleratio) fiz. accoucher) babištvo. priznati. accelerare ubrzavati. accelerativus) ubrzavan. akuo čujem. akcept. akceptibilitet (nlat. akcentovati (lat. akceptant (lat. novac. akceptacija (nlat. accumulatio nagomilava-nje) 1. odobriti. akcelerirati (lat. primljen od Kineza i Japanaca. teški naglasak (u grč. akumetar (grč. skupljač. accentus) gram. poroditi se. akceptor (lat. acceptus primljen. akoemetar. grč. aparat za skupljanje električne energije. acceptare) v. primaljstvo. pri izgovoru. primljena menica. . podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. nlat. acupressura pritisak iglom) med. accoucheuse) babica. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. acutus accentus) gram. način lečenja nekih bolesti. akut (lat. accentus gravis) gram. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akcentus akutus (lat. stavljati ak-cente na reči. modernizacija (primitivne) kulture. paciscenata. akuo čujem. naglašavanje. logia nauka) gram. spa-riti. akceptilacija (lat. v. acceptabilis) primljiv. acupictura) vezenje. nagomilavač) fiz. akušersko odeljenje med. pozori1pte. savestan. akupunktura (lat. accuratus) brižljiv. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. dohoci. akcentuacija. akut. a druga akceptant— primalac). accepti latio) trg. prihvatiti. ret. acceptatio cambii) primanje menice.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. nauka o trudnoći. reč kojom se izražava primanje menice. akcen(a)t (lat. dvornice. akcentus cirkumfleksus (lat. akutangularan (lat. spojiti. vezivati dva po dva. akuplirati (fr. gram. prek. porañati se. akcelerometar (lat. 2. od dveju ugovoračkih strana. izvijeni naglasak (u grč. accentus acutus) gram. znak za obeležavanje naglaska. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). prihvaćen) primanje menice. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. accentus circumflexus). poroditi. isticanje. babičiti. prihodi. odobra-. acus igla. akulturacija (eng. vez. accoucher) pomoći ženi da rodi. acutus oštar. akupresura (lat. angularis ugaoni) kom. usvojljiv. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". slušam) fiz. accepta) pl. naglasak (sloga ili reči). akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akceptabilan (nlat. „sprejeta". akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. prihvatljivost. akustika (grč. accentus naglasak) gram. valac. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. punctura bod) med. prihvatljiv. jednog glasa. accumulator gomilač. sloga ili neke reči putem naglašavanja. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. accelerare) ubrzati. metron mera) v. 2. akumulator (lat. grč. akcentus gravis (lat. akupiktura (nlat. acceptare) primiti. kao u molra. accentus naglasak. cirkumfleks. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. staviti. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. akceptovati (lat. slog ili neku reč. acceptibilitas) pri-mljivost. oštri naglasak. akustikos. steći. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. acculturation) l. akumulacija (lat. akceleracija (lat. acutus) oštar. ubrzavajući. primalja. oštrougli. i fr. akceptirati. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. akcentuacija (fr. „prihvaćena". acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akcent. akušer (fr. akuširati (fr. oštri akcent. koji ubrzava. akušeza (fr. accumulare) nagomil(av)-ati. akumulirati (lat. tačan. akcepta (lat. akcentovanje (lat. spajati. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akceptirati (lat. akcept (lat. ubrzanje. akušerstvo (fr. nauka o akcentima. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akuratan (lat. uredan. up. akcentologija (lat. gravis. crkva). trasat. gramatici). gramatici. sticati. poroñaju i babinjama. koji prisiljava na brzo rešenje. primalac jedne na sebe vučene menice. jedna je promitent — ponu-ñač. nagomilavač. ubrzavanje. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. ubr-zavati. nagomilavanje (reči i izraza). nauka o zvuku. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. accentuation) gram. akutan (lat. akustičan (grč. a obično traje do 40 dana. acceptare) primalac. ispravan. accoupler) sparivati.

accidere dogañati se) prirez. tužilac. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). akcioiiradi-jus avij. po zalasku sunca. usvojene značenje neke reči. accidens. udeo. a la kart (fr. mnoštvo. prvi mrak.. po ugledu na nešto. pristup) početnik. raspusna. akcesija (lat. osetiti. accedere) pristup. izrada tablica. 3. accessorius) sporedan. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). slučajna zarada. svečana povorka. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). a 1a) kao. akcija (lat. halal. odn. halayik) 1. al-) arapski član. ružičast. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alal. akcidencijalan. delanje) radni. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. alabaster (grč. deonica. zalazak sunca. accidere) pl. priraštaj. deoničar. a la bonne heure) u dobri čas. akciza (fr. dejstvo. shvatiti. druga nagrada. čuti. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. alabastros. prihvatanje.akcepcija 27 privreñivanje. actio rad. Aladin. akcidentalan (nlat. po. accidentialis) nebitan. op-tužiti. accessus. često se upotrebljava i el i ul. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. sporednosti. akcizor (fr. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. gomila. 2. optuživati. alay) vojska. alabastrum) št. med. poput (čega). akcionator (nlat. fr. a la bon-er (fr. accessio) pristupanje. accidentalia) slučajnosti. alkohol. naučiti. naročita. koji se tiče dejstva. acctionnaire) trg. poluprovidno staklo. al. akcizant (fr. ono o čemu niko ne vodi računa. izbor jela po jelovniku. acceptio) primanje. fini. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. oporezovati. akcesoran (nlat. akcesist(a) (lat. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. alev. koji nema veze sa suštinom stvari. actio tužba) tužiti. slučajne osobine neke stvari. de-latni. hartija od vrednosti i sl. sporedna nagrada. senzal. alabandizam umetničko ošljarenje. akcesit (lat. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. (arap. accidere. svetina. trošarinu. obrazaca. lat. posrednik. poreznik. akcipirati (lat. trošarinu. alaj (tur. slučajan. akcidens (lat. pomoćni. akcidence (lat. akces (lat. usvajanje. pri-laz. gde je vladao rñav umetnički ukus). »sena opaka jezika. al (tur. sporedna. alajka (tur. trošarina. tip. razumeti. Aladinova lampa v. accipere) primiti. na probu. accise. a la carte) prema jelovniku. actionator) tužitelj. sluškinja. pokvarena. akcidencija (lat. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. koje nisu bitne. veoma tvrda vrsta gipsa. trg. accessus pristupanje. 2. accidentalis) v. al-kali. akcizirati (fr. action) radnja. opažati. napad groznice. što je promenljive ili slučajno u njoj. sreća. u vodi teško rastvorljiv. accise) trošarinac. alabastar. osećati. nlat. odeljenje konjanika. alaj-beg (tur. accise) onaj koji plaća prirez. tur. opaziti. accisia. nemoralna žena. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. akcionar (fr. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). ala breve takt (ital. alay bayragi) glavna vojnička zastava. akcidentalije (lat. delatnost. akcionirati (lat. Aladnnova lampa. lat. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. robinja. actio. akšam (tur. al) otvoreno crven. accidere dogoditi se. desiti se) nebitna. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. accise) odrediti prirez. ak§am) l. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. stupanje na vlast. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. pripravnik u službi ili zvanju. rumen. akcidencijalan (nlat. delanje. vreme četvrte molitve muhamedanaca. eng. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. jezičara. alabastersko staklo mutno. uzgredan.(ar. alajbegova slama ono što nema vlasnika. sporedan posao. preduzimlji-vost. akcioni (lat. član nekog akcionarskog društva. a la (fr. ono što još pripada glavnoj stvari. npr. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. accedere pristupiti. slučaj. Al-kuran itd. parada. prila-zak. sporedan. alaj-barjak (tur.

nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. toksikon otrov) hem. alarmantan (fr. pozdraviti se. afferre donositi) prav. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. albacija. botulizam. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. albifikacija. riba i gmizavaca). alafranka (ital. Albion (kelt. poštanskih karata sa slikama. usled čega koža i kosa izgledaju bele. od helal) l. nespokojstvo. „brdska zemlja") staro. alumen) stipsa. bez prethodnog gruntiranja. tur. allas. alla marcia) iuz. alba (lat. supr. nazvane po pronalazaču. ala marna (ital. nemir. albumen belance) hem. albuminat (lat. grč. zastrašiti. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. albumen) hem. albus beo) med. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. belančevina. grč. svetao. a-. odmah. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. albanolog stručnjak za albanologiju. alatio. danas samo pesničko ime Velike Britanije. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. allas. sjajanje metala. alatura (nlat. pokloniti. albatros (eng. alamanka (tur. vid. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). pigmenta u koži kod ljudi i životinja. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. albumen (lat. all'arme) voj. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. poziv ili znak ka oružju. alaliti. koju treba ispuniti slikama u boji. do zemlje duga. belančevina. lat. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. alla franca) na evropski način. allatratio) lajanje na.. pravi bog. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. alat (arap. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. strah. ribar. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. alaman (nem. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. najednom slikati. maraka itd. spomenar. alat) pribor. prćija. naročito ručni. metron mera) hem. albuminimetar (lat. zapadnjačkog). alas (mañ. albolit (lat. sve što je potrebno za rad. praviti uzbunu. albus beo) med. uzbuna. lat. po zapadnjački (za razliku od turskog.: alafrZnka. bela mrlja na rožnjači oka. albit (lat. allantos kobasica. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. alaturka (ital. . požurivanje. alarm (fr. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. tj. alacija (nlat. jer bi odbilo svu svetlost. alat. albino. Alba Greka (lat. alarmist (fr. spomen-knjiga.: alaturka. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. albifikacija (nlat. pozvati ka oružju. afferre doneti. albedo (lat.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. miraz. miraz. albertotipija tip. albumen) hem. al crven. obespokojavajući. knjiga za skupljanje fotografija. albus beo) min. album (lat. alantoida (grč. bela. alata (lat. onaj koji boluje od albinizma. crtežima i sl. knjiga sa belim listovima. alatracija (nlat. začednica.000 listova). sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. albus beo. albugo) med. alah (arap. albacija (nlat. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. albatio) beljenje. riñan. obespokojiti. koji uznemiruje. alantoidna tečnost zool. naročito bakra. oprostiti se. fig. alla prima) slik. alat (tur. eidos izgled. lalein brbljati) med. supr. alarme. neobuzdan čovek. začedna bešika. oblik) zool. albumin (lat. alarmer) uzbuniti. halas. posrebravanje metala. beli feldspat. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albification) v. at konj) alatast konj. alantotoksikon (grč. alarmirati (fr. albugo (lat. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. koračnice. albus beo. napad na nekog grdnjama. alaun (nem. lat. Alaun. alantijazis (grč. albinizam (lat. oprostiti se na rastanku. a-ilah) bbg. belančevinasta materija. allatus donesen) pl. allantos kobasica) med. albatross) zool. Alemanne) gladnica. uznemiriti. po evropski. album belo) belina. u zbunjivati. književnosti i kulture. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. halaliti (tur. ital. allatura. orijentalskog. alla turca) na turski način. albino (um. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. albumen. ala prima (ital. zabrinutost. a oči crvenkaste. na kome će se ostvariti neka radnja. islamskog). po turski (za razliku od evropskog. ubrzanje. alarmant) uznemiravan. 2. alativ (fr. nasledio odsustvo bojene materije. oboljenje usled trovanja kobasicom. donositi. oruñe. alatus krilat) davanje krila. pustahija. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. uznemirujući. materija koja u sebi sadrži belančevine. allas. gramežljivac. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja.

halva. albuminurija (lat. tj. belančevit.. algrafija (grč. algos bol. alvaluk (tur. ureo mokrim) med. lagneia obljuba) med. grč. allegatum) navedeno mesto. zvezda prve veličine. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. trnka. albumen. izmet. algolagnija (grč. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. aldehid (nlat. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. napojnica. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. bolešljiv. račun simbolima po odreñenim zakonima. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. u sazvežñu „Bika". dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. algema) med. voštane ćelije u pčelinjem saću. alge (lat. izvoñenje. god. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. aleatorni (lat. slastičar. alkohol lišen jednog dela vodonika. (boza). male duplje. algija (grč. konačno sam se odlučio na neko delo. okrecima. alvus (lat. aldum (tur. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. aleator (lat.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. alegata (lat. dakle. znalac algebre. albuminosus) koji sadrži belančevinu. pozivanje na neki zakon. allegata) pl. idi. graphfa) tip. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. aleator) igrač kockom. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. alvus) anat. alga. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. alva (tur. alvadžija (tur. phonos ubistvo) med. albuminoidi (lat. algofon (grč. kukuruznog brašna i dr.'. ćelijast. rythmcs) v. nastao usled bola. alegat (lat. algorizam (arap. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. grč. igrač na sreću. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). „volovsko oko". jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. algaritam. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. helva) v. algospazmus (grč. kao znak šećerne bolesti. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. trbuh. albumoze (lat. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. alveole (lat.. aleatorij(um) (lat. algama (grč. „sastavljanje razdvojenih delova". aldim) zlato. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka.. aldumaš (tur. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). bolesti bubrega i dr. ale! (fr. grč. požuda za bolom. grč mišića praćen bolom. aleatorium) igračnica. bol. bescvetnice. allez) hajdete. alea kocka. mesta navedena iz drugih dela. okreni. albus beo) fiziol. veština računanja. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. logia) bog. 2. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. aleatiko (ital. uputstva. bol živaca. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. ćelijski. algeo osećam bol) med. algoritam. algos bol. najčešće algi. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti.) crven. izlučivanje belančevine mokraćom. alvearium) košnica. algae) bot. Aldebaran (arap. algetičan (grč. kockar. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive.. jasno crvene svetlosti. algeo osećam bol) bolan. al-veolarni živci vilični živci. plamene boje. grč. 2. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. na-vod. albuminozan (nlat. koji odgovara litogra-fiji. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. med. algebra (arap. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. napred! alea jakta est (lat. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. grč. alea kocka. stolica. neuralgija. alcohol. alvearij(um) (lat. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . uživanje u bolu. rythmos) v. alea kocka) slučajan. aleatorika (lat. alea kocka) muz. spasmos grč) med. alveoli) l. udžbenik algebre. algoritam. nauka o algama. npr. kocka je bačena. anat. alveolaran (nlat. kriptogamne vodene biljke. nagrada. kockarnica. alev (pere.) astr. algaritam (arap. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. albus beo) ned. pče-lanik. alea jacta est) posl. algologija (lat. mat. ležišta za zube u vilicama. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. helvahk) napojnica. al-gebr) kat. algos bol. otuda i naziv. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. rythmos odnos) 1. algoritam (arap.

manje veselo. dvanaesterac. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. allegro con fuoco) muz. sa dostojanstvom. alegretino (ital. alegramente (ital. pesma). allegro assai) muz. umereno brzo. alegorist(a) (grč. aleksija (grč. v. alegrisimo (ital. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. što življe. alegro non tango (ital. navoñenje činjenica. živahno. štitim) hem. allegoria) poet. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). aleksipiretikon (grč. aleksit (grč. alem (arap. alejkum selam (tur. allegro pop tanto) muz. primamljivanje. protivotrov. allegro con moto) muz. u ponoći kao u po dana" (nar. alegro moderato (ital. vrlo veselo. aleksiterijum. alegro (ital. alegro kon spirito (ital. pat-hos doživljaj.) nauka o protivotro-vima. aleksandrinac poet. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. alegro kon brio. allegro furioso) muz. sa žarom. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. čist rad (u bakrorezu). 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. izazivanje draži. koji je osnovao 331. allegatio) navoñenje. alektriomahija (grč. allegramente) v. aliluja. ne mnogo brzo. allegro ma pop troppo) muz. koji potiče iz Aleksandrije. manje brzo nego u alegro. vrlo »sivo. u HUP veku. alexo branim. slikovito. vrlo veselo. alegro asai (ital. aleksandrijski gramati-čari. aleksifarmacija (grč. alegrisimo. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. veselo. alegro kon fuoko. manje živo. alegro kon mogo (ital. aleja (fr. allegorikos) iskazan slikom. tvrñenje. alegro vivace) muz. strasno i brzo. drukčije prikazujem) v. Septua-ginta. a-. aleksandrit (grč. delovanje. v. alexo pomažem. allelophthorfa) fil. hallal. hitro. rug vatra) med. alegorisati (grč. uzaja-mni.alegacija ZO alegacija (lat. pre n. allegretto) muz. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). brzo. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. pharmakon lek) med. u arapskom. lek protiv trovanja. alegro kon brio. aleluja (hebr. slikovit govor. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. alektryon petao. alektacija (lat. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. allee) drvored. alektriomantija (grč. suva učenost radi učenosti. iz HP veka. alegro di molto. allegrissimo) muz. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegro asai. vatreno. alegorisati. alegorizirati (grč. slikovit. aleksifarmakon (grč. a ne direktno. uzburkano. brzo. alegro. allelon meñusobni. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. po-morskog grada u Donjem Egiptu. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom.) min. i dr. up. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. slikovito objašnjenje pojma ili misli. v. u prirodi i životinjskom svetu. aleksin (grč. u slikama. aleloftorija (grč. allegro di molto) muz. alegro di molto (ital. alegreto (ital. alegro ma non tropo (ital. allegro con brio) muz. alegramente. »sivo. v. alexo branim) med. umereno veselo. allectatio) mamljenje. alegoričan (grč. . alegro kon fuoko (ital. alegro kon brio (ital. protivotrovni. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegrisimo. alegro furiozo (ital. allegro moderato) muz. alegro vivače (ital. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. allegrettino) muz. vrsta dragog kamena. alegorija (grč. alegro maestozo (ital. šetalište izmeñu dva reda drveća. pesma u slavu boga. klasičan stih Francuza. živo i brzo. phtefro unittavam. allegro maestoso) muz. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. bez ikakve veze sa stvarnim životom. odmereno hitro. allegro con spirito) muz. allelon naizmeničan. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. lexis govor) psih. uzan prolaz. izražavati misli zavijeno. pored ostalih mnogih značenja. zavijen. alam znak. kao npr. allegro) muz. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. ne odviše brzo. alektryon petao. pozivanje na spis. alelopatija (grč. alegro kon spirito. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. sredstvo za spasavanje i pomoć. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo.e. delo ili pisca. alexo branim. sredstvo protiv groznice. umereno alegreto. aleksiteričan (grč. allegoreo drukčije izražavam. naročito protivotrov.

ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. pathos) ned. aligacija (lat. alopat. aligirati (lat. opri-jateljiti. odstupanje od prirodnog stanja. alienatio mentis). supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. savez. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). šp. okruglasta i kristalizovana organska tvar. aletofil (grč. otu-ñenje. ua. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alienus tuñ. npr. primesak. alimentare) ishranjiva-ti. . v. alizari) bog. aligacija. alimentirati (nlat. logia) nauka (ili: učenje) o istini. legirati. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. udružiti. alibi) prav. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. ergon delo) ned. aleuron pšenično brašno) bog. ludilo. alentando. koren broća. svezati brakom. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. alliage) v. alienisme) med. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. alijaža (fr. Pruske i Austrije 1815. aleopat (grč. levantinske broć. alopatija. aligator (ital. bračna veza. aleurometar (grč. odbiti neki predlog. alienare) prav. drugim putem. alimentarna intoksikacija med. premamiti (mušterije). lyrnpha voda) med. sme-šati. alergičan (grč. koji pati od alergije. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. dok je ranije dobivana iz korena broća. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. aletheia istina. alet (arap. alizari. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. alizari) hen. allentato) muz. otu-ñivati. aleluja. slična zrncu. med. trovanje hranom. bez. belančevina koja se nalazi u pšenici. dodatak. odvratiti. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". alikvaitan (lat. el lagarto) zool. alijaža. alergeni (grč. allier) vezati savezom. alethes istinit. zalog. alentando (ital. Alemani (nem. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. alikvotan (lat. prodaja. usporavajući. razmena. aliment(a) (1. aleuron (grč. up. allos. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. v. savet i sl. zemlja u kojoj žive Alemani). onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. sem toga. alentato (ital. alijenist(a) (fr. vanbračne dece. alligatore. god. izdržavanje. tj. drukčije. američki krokodil. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. aleopatija (grč. oroñavanje. iste vrednosti kao i indigova modra boja. zadržavajući. alimfija (grč. duhovno ra-strojstvo (lat. ergon) med. drugde.alemanda 31 alimfija smesa. alijenirati (lat. odlučno (npr. aleuron pšenično brašno) bog. na drugom mestu. otuñiti. belle alliance). alergija (grč. alef (hebr. fr. sklopiti savez. aliirati (fr. gde je ta ista osoba. poludeti.ne. philos prijatelj) prijatelj istine. allos. nedostatak limfnih žlezda. prijateljstvo. alijenizam (lat. slitina. aleuronat (grč. alligare) sliti. 2. pathos bolest) lged. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. a. 6 su alikvote broja 12. Sveta alijansa (fr. alkkvotan. alias) inače. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. 4. Z. alijevacija (lat. duševno rastrojstvo. aleuron brašno. u biljnim ćelijama. popuštajući. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. izdržavati. aliquoties) mat. primesa. obično: aliirati se. prema tvrñenju neke druge osobe. alloios. allos drugi. aletiologija (grč. v. aliquantum) mat. npr. npr. alizarin (šp. umerenog tempa (nemačkog porekla). svečana. ergon) med. alijansa (fr. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. alimentarius) prav. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. alikante (šp. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. lat. filalet. onaj koji voli istinu. snabdeva™ hranom. alienatio) otuñivanje. legura. v. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. alimentar (lat. alimentacija (lat. s praga) odmah. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. alfa. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. aliluja. allentando) muz. alieniste) lekar za duševne bolesti. aleuron pšenično brašno. aleiteza (grč. udruživanje. koji se sadrži u većem broju. alloios drukčiji. alikvota (lat. alija (arap. supr. metanje) med.). allos drugi. allemande) muz. alibi (lat. thesis položaj. hhilat) odelo. smesta. alizari (šp. alen-tato. slivati. a limine. a limine (lat. u odreñeno vreme tobože bila. alijas (lat. fig. kajman. alimenta) pl. alliance) spajanje. alimentatio hranjenje) ishrana. aleuromantija (grč. ponudu. alemanda (fr.

trag divljači. ko-kain. vodokri-lac. alkoholizirati (arap. natrijum. koji je živeo 600. alineja (lat. amoni-jaka. nešto uvučenim redom. al korzo (ital. strihnin. otrovni i gorka ukusa. prečista™ do stepena najveće finoće. halkah. alkalimetrija (arap. halkali. alcalescere) hen. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. Alkalos) poet. halka) v. potaša. svrstati. nikotin. nauka o lečenju trljanjem. osloboñenje špirituse od vode.. linea red) nov red. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). poravnati po koncu. god. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. Alkuran (arap. iste slogove. novi pasus. pijanica.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. dvor. efdos) hem. up. hemijski najreak-tivniji. alkohol (arap. metron mera) hem. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. . alkalizirati (lat. 2. pre naše ere. halkah) hen. fig. alitura) hranje-nje. jedan deveterac i jedan deseterac. Al-qur' ap) v. aliteratio) poet. nego tek iz drugih odeljenja. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. način kretanja. atropin. vodonika i kiseonika. alinjirati (fr. Koran. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). alir(a) (fr. hidroksidi alkalnih metala. alkatifa (arap. teobromin i dr. kofein.) hem. od kore kina-. alkejska strofa strofa od četiri stiha. alkoholičar (arap. hem. an gro. alkalni metali hem. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. neki prah. kroz staklena vrata i prozore. alkalije (arap. palata. grč. Al-qur' ap) v. alkoholi (arap. alkaloidi (arap. alkazar (arap. razlažu vodu. alcalescentia) hem. aliptika (grč. metron mera) he». alka (tur. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. ka-lijum. po kursu. npr. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. od kojih su neki veoma lekoviti. rakije i dr. postrojiti. ponašanje. alkejski stih (grč. alkovn (arap.. Korav.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. grč. alitura (lat. al ingroso (ital. trljam) veština masiranje. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. po sadašnjoj vrednosti novca. grč. npr.: „Ona poji po putu putnike". alkalimetar (arap. allure) hod. sa osnovom od vune i svile. ali ingrosso) trg. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. alkoholatura (arap. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. ložnica. halka. cezijum i francijum. alkalij (arap. alkoholizacija (arap. hidrokrilac. npr. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. alifatična jedinjenja hem. način hoda i držanja nekog čoveka. ala krilo. al-qohhlu) l.) hem. najbolji. alkoholometrija (arap. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. skaphos laña) vozilo s krilima.). alcalisare) hen. potaša. od kojih dva jedanaester-ca.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. Alkoran (arap. alkalescirati (nlat. novi paragraf. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. piva. stih od pet stopa.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alere hraniti. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. rubidijum. aliterirati (lat. savršeno prečišćen prah. organska hemijska jedinjena ugljenika. alcalisatio) hem. iz Mitilene na Lezbosu. halkalf. pomešati sa alkoholom. osloboditi od vode. alkoholometar (arap. grč. šp. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. grč. prečišćavanje alkohola.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. halkah) hem. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. hem. ad littera slovo) praviti aliteraciju.. železa i dr.) dvorac. alkoholat (arap. urediti. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. aligner. alkalizacija (nlat. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. doterati pod konac.drveta. al corso) trg. ishrana. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. lat.. naročito rakije. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. aliskaf (lat. grč. odeljak koji počinje novim. a od. al-qubeh.) hem.) pl. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. morfin. udubljenje u sobi sa posteljom.) pl. alkoholizam (arap. pš. alefpho mažem. na veliko. vladanje. aliteracija (nlat. opojno piće. od kojih su prve tri i poslednja jambi. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. nauka o ispitivanju sode ili potaše.. alkalescencija (nlat. alkali (arap.

metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. megfste. alopekija (grč. alomorfizam (grč. alogičan (grč. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. ono koje nije dobiveno u leno. vepggačkih zuba. alomorfija (grč. alokucija.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. alokucija (lat. ćelavljenje. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. ćelavost. nered. allos. alodij(um) (stnem. almanah (arap. list koji se prila-že uz menicu. pogrešan govor. alloquium) v. alotrije (grč. logos um. alopatija (grč. alotriodontija (grč. heterodoksija. tj. alopat (grč. alopekia opadanje dlaka. ura! alonž (fr. Almagest (arap. nastavak (npr. aleopatija. nepri-stojnost. melos ud) zool. nelogičan. kratak govor. asamas. alotigen (grč. allos drugi. thesis postavljanje) lšlv. almada. allćtrios. glupost. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. alograf (grč. govorim) ned. allonge) trg. al marko (ital. bolest opadanja kose. plassein uobli-čiti. odobravanje nekog računa. verovatno. allos. godišnjak. alolalija (grč. phagein jesti) ned. aloniman (grč. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. kratka beseda. istočnjačke. almadet (arap. aloplastika (grč. po grofu Almavivi. al. alopekija. alotriofagija (grč. pathos) ned. tur. alogandromelin (grč. . alo. allotrios. alotigen. al-manakh) kalendar. odtis zub) nameštanje tuñih. al marco) trg. allotrios tuñ) pl. alogen (grč. allotrios. nego koje je potpuna sopstvenost. produžetak. naziv za univerzitet i veliku školu. aloe) vot. alloqui) osloniti. megale syntaxis. alotriologija (grč. prelaženje jednog glasa u drugi. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. alopateki metod lečenja. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. alogen. lekar koji leči pomoću alopatije. alogotrofija (grč. allons) hajdmo!. alon (fr. allocutio) oslovljavanje. allos. alma mater (lat. besmislica. zbornik koji izlazi godišnje. alogija (grč. up. pravljenje omašaka u govoru. grč. trg. almaz (grč. kose) ned. alogos protivan svrsi. prema čistoj težini zlata i srebra. prijatelj. al-. alma mater mati koja hrani) „časna majka". zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. a-. magna constructio veliki sklop.) astr. alodijalna dobra (stnem. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". morphe oblik) hen. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. up. gen-pab rañam) koji je postao drugde. grč. arap. apeg. aleopat. allos drugi. alopecija. oslovlja-vati. allos. grapho pišem) tuñ rukopis. alokvijum. aloin (grč. laleo brbljam. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. drukčiji. almoraham (arap. naročito afrička. nasleñeno dobro. allos. različit. produžak. dodatak. transplantacija. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. alopecija ned. allos drugi. ap-dros čovek. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. horizontom. almarada) bodež sa tri reza. nesmišlje-nost. pristalica alopatije. allocatio) dodavanje. almas) dijamant. krug na nebu para-lelan sa vidikom. alokvirati (lat. lat. alotropija. tuñ potpis. allos drugi. allodialis) slobodan od plaćanja danka. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. a na koji se stavljaju indosa-menti. allothi na drugom mestu.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. aloteza (grč. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alodijalan (nlat. tuñinac. almukantarat (arap. al-6t) slobodno dobro. od koga se spravljaju lekovi. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. almarada (tl. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). ili stavke docnije unesene u račun. genos rod) stranac. allos drugi. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. up. na nekom stolu). alokacija (nlat. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. uobličavati) med. elmas. allos drugi. alokvij(um) (lat. nerazuman. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. allos drugi. v. tuña zanimanja. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. napred!. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. pathos bolest) med.(grč. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. zadužiti ih. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. nazvanog. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. alodoksija (grč. v. sporedne (ili: tuñe) stvari.: homeopatija). alogfa) nerazumnost. npr. aloe) hen.

nem. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. altercatio) prepirka. alterativa) pl. galvanski posrebrena elitna. alpinizam. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. log. al piacere) muz. muz. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. zbuniti. alpini) voj. alta ottava) muz. užasavanje. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. u istočnoj i južnoj Evropi. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. oltar. alpijski (lat. novo srebro. Alpes) v. alterantia) pl. gnev. alteja (grč. Alpes. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. alternator (nlat. balkon. orao gledam. promena. alrauna (stnem. prema dopadanju. postali ti patuljci--proroci. životinjama. pogorp!anje. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. drugi glas. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. uplašiti. al piacimento) muz. alporama (lat. po starom verovanju. kordiljerska tkanina od alpakine vune. uzbuditi. alta otava (lat. alpinum (lat. planinar. althaea) vot. od 1872. med. izmena. strogo u taktu. alte-rativa. oštećenje. supstancije. alterativa (nlat. 2. lednja-ke. alterancije (nlat. koji se preliva. altan(a) (lat. iz koga su. alohton (grč. alotropija (grč. jednak. preobraćanje. npr. allos. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. alto) muz. od- . planinski sport. alruna. mezosopran. vodom. choreo idem. kako se hoće. svojstvo tvari. vrsta peruanske late. diskusija. lat. supr. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. allos. alternativni sudovi su 1. alternator) fiz. po tome nazvan koren mandragore. allos drugi. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. smena. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. altera pars drugi deo) druga strana. althaia. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. mali. raspravljanje. izmeniti na gore. altus. alpinus) koji pripada Alpima. gatalica. 2. izomerija. al segno) nuz. v. penjač na Alpe. Alpes. viši srednji glas. 2. koji je sličan čovečjem liku. altera pare (lat. alpacca) l. alteracija (nlat. alta aga visok žrtvenik) v. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. pogled na glečere. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. 3. al pjačimento (ital. uzbuñivanje. al rigore di tempo) muz. po volji. beli slez. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. savršeno tačno. al pjačere (ital. alpijska rasa. al rigore di tempo (ital. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. npr. trophe hrana) bkol. alotrofija (grč. altana) apx. alternativa) izbor izmeñu dvoga. altar (lat. npr. hen. smenjenost.pari (ital. alterare) menjati. alternativus) naizmeni-čan. alpinistika (lat.: „Galilej je otkrio zakone padanja". rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. koji postepeno poboljšavaju sokove. alpini (ital. koji ima jednaku vrednost. al punto) u tačku. protivna. apunto. zool. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. alohroizam (grč. iste vrednosti ili sadržine. tropos način) heh. alpijski lovci. promeniti. alterkacija (lat. allos drugi. alpinizam (lat. potpuno saglasno. zastupnik. alter ego drugi ja) 1. al pari) trg. zamenik. alter ego (lat. pokvariti. alt (lat altus visok. allos. alterirati (nlat. alternatio) smenjivanje. alternacija (lat. alpinist(a) proučavalac Alpa. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. pevač koji peva alt. up. al punto (ital. italijanske i francuske trupe. protivnička strana. rasrditi. ital. naročito: penjanje na Alpe. uzbuñenje. čarobnica. alteratio) menjanje na gore. planinarstvo. al seko (ital. istomišljenik. tropos) he*. alohroičav (grč. isggust. al pjačere. alohorija (grč. ra-spra. allaka (per. preina-čenje. kvariti. ned. al. allohroos) koji menja boje. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. grč. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". naročito kod novca. lekovi koji izazivaju promenu. koji ima oblik Alpa. nego im je potrebna organ-ska hrana. ulster. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. odmenjivanje. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. opredeljivanje za jednu od dve odluke. v. alomorfija. pogoršati. alternativan (nlat. raspro-stirem se) bkol. alster v. alternativa (lat. osobina ljudi.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". autotrofija. ital. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. odmena. svaña.

onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. zlato. beta) gram. aluvio (lat. al-hadat) re. u odreñenom redu. suglasnički). Al-hamrah) „crvena kuća". altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. metron me-rilo. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. Konta. 2. pr. ped. altiora. aluminari vaspitavati. grč. alfabetar (grč. dukat. fr. tiho zanimanje. alfa i omega (a. altiora (lat. altimetrija (lat. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. tegljiv i kovan. stip-sat. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. gram. govorka figura u kojoj se. altimetar (lat. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. a. ići od altiora (alciora) ići napred. alterum tantum (lat. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. menjenost. aluvionog prava. ako u jednom razredu ima više grupa. alteri huic ovom drugom) fil. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. allusio. sve i sva. spisak izrañen alfabetskim redom. početnik u čemu (u nekoj nauci. alciora (lat. tobožnja veština pravljenje zlata. više nauke. alumneum. pod alfa. alphiton ječmena pre-krupa. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. prevoj (kvali-tativni. . kamate koje su se popele do visine glavnice. aluzivan. alumin. svetlost (titula). alludere) smerati.alternirati 35 alciora alumen (lat. mera) visinomer. pa i celoga čovečanstva. mesto prave stvari. altiora) pl. med. više stvari. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. pevač koji peva alt. viša znanja. alfa (grč. element atomske mase 26. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. alternare) smenjivati se. naziv po pronalazaču. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. ciljanje na koga ili što. da nešto prepisuju. aluminat (lat. alhemija (arap. alumneum (nlat. aluvij(um) (lat. ciljati na koga ili što. nesebičnost. npr. altiora) v. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. alhidada (arap. onda dok se jednoj predaje. zanatu i dr. tj. termin potiče od O. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. odmenjivati se. ljubav prema bližnjima. bocka-ti. mavarske kraljevska palata u Granadi. hemičaru Al-fenu. up. alunirati (lat. aluminijum) (lat. tj. procesu alfaraspada. veštini. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. tj. aluminozan (lat. altostratusi (lat. docnije. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. čovekoljubac. altus visok. altesse) visočanstvo. naročito kod Arabljana. alumin (lat. alciora. ječmeno brašno. alting (dan. najgornji. početak. alhimija (arap. alluvium naplava. v. crtaju i sl. altus. aludirati (lat. aluzija (lat. alfa-zraci v. b. druge imaju tzv. stratus. 1. alhimist(a) (arap. altrui drugi. tuizam. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. ZO delova cinka i 10 delova nikla. alternirati (lat. pansion. alhimija. ruski bakreni novac. 3. trg. alluvio naplavljenje) prav. altus visok. beta b) 1. altin (tur. 2. alluvialis) nanosni. altum silentium) duboka tišina. altus. alumneum) v. sprava za merenje visina. fig. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km.v. altokumulusi (lat. alfitomantija (grč. alhemija. aluminijum.98. znak A1. grč. tvrñi od cinka a mekši od bakra. al-qimia) v. . altist(a) (ital. altruizam (od ital. alterum tantum) još jednom toliko. pokretni lenjir. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. početnik u čitanju i pisanju. pored vaspitavanja. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. alludere smerati) nišanjenje. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. 2. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. duboko ćutanje. alumen) min. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). . deo nonijusa. visost. osim ćirilskih i glagoljskih. metrfa) veština ili nauka merenja visina. naplavljeno) geol. i hrane. aluminosus) stipsast. al fresco po svežem) slik. alto) «uz. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. kolebati se. ići naviše.). Alhambra (arap. alfabet (prva dva grčka slova alpha. dvostruko. c. up. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. težiti za višim stvarima. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. početak i kraj nečega. fig. aluvijalan (nlat. samoglasnički. aluminium) min. redni broj 13.) islandski parlamenat. nišaniti. alterni-rajuća groznica povratna groznica. altes (fr. altin) l. turski zlatni novac. aluminat. alpha a. al fresko (ital. za merenje uglova. latinska ili koja druga slova. stipsa. alumen stipsa) hem. lat. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. altum silencijum (lat. kumulus. način osećanja. sleteti na Mesec. kvantitativni. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. d .. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom.

amalgamirati (arap. ambažura (fr. hamail. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. malassein) v. amaurosis zamračenje) med. a manco) trg. lat. predujam. budala je. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. manjak. v. bile su veoma ratoborne. ostava. smela jahačica. amballage) pakovanje. ambassade. pribor za pakovanje. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. gorka materija. združiti. lat. bezbednost. malassein smekšati) hem.ne.. amaurotičan (grč. tj. amasirati (fr. amalgamatio) hen. emmagasiner) smeštati u magazin. slitina. pun gorčine. poboljšavati. amabilmente amabile. fig. amarin (nlat. amalgam (arap. predmet koji se daje na čuvanje. fig. potraživanje. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amabile) kuz. okrilje. junak iz romana. nečistota. amari&a (etiop. gorki lekovi. nakupiti. junakinja. amateur. amarus gorak) bog. hamartija. pobolj-šanje. a manko (ital. crna mrena u očima. spajanje metala sa živom. a. npr. amazezis (grč. zavet. amarinum) hem. amatrice. svetinja. amaurozis (grč. Amazon) sp. a-. farž. ataha kola. amajlija (tur. lat. amazonke (grč. umetnošću. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. dug. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amarela (ital. legura žive sa drugim metalima. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. amorozo. „one koje nemaju dojki". nežno. poverenje. prepredenjak. v. amabile (ital. phobos) med. amarulentus) gorak. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. emmagasinage) smeštanje u magazin. taman) bolestan u očima. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amalgamirati. spoj. amasser) gomilati. Amharaca. amaksofobija (grč. zlatom. aldžamija (arap. diletant. amazon (grč. nagrada za pakovanje. amagazinaža (fr. popravka. sa kalijumom. krasuljak. amater (fr. ljubitelj. lopov. spojiti sa živom. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. stanište ambasadora. amans-amens (lat. amalgamisati (arap. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. sliti živu sa drugim metalima (v. amabilmente) muz. Amadis de Gaule) lit. emmanchement) slik. emanet) preporuka. amatrix) ljubiteljka. amorevole. varalica. npr. bakrom. amatija (grč. amartija (grč. nagomi-lati. naukom. amam (arap. fig. sa vladavi-nom majke i žene. nemogućnost žvakanja hrane. prijateljica umetnosti. ratobor-na žena. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. amarella. muškobanja. mazos dojka. Po priči. amans-amens) koji je zaljubl>en. hamajlija. ostaviti na čuvanje. fig. a-mauros mračan. grč. amalgam). junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. umilno. . grč.36 ambasad a alčak (tur. hrabro su branile svoju državu. amarant (grč. amagazinirati (fr. amartia) grepšost. amandman (fr. amalin (arap. veštinom itd. amanšman (fr. amender) poboljšati. amarulentan (lat. amalgamacija (nlat. čuvanje. Amadis (fr. slep. hamal) nosač tereta. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. prilagoñavanje delova celini. masaomai žvaćem) med. tur.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. tesno otopiti (u jedno). bez. hammam. žensko odelo za jahanje. ambactus sluga. slepilo. hamam) tursko kupatilo s parenjem. strah od vožnje. nagomilavati. amandine) bademov sapun. tur. upakivanje. lat. embouchure) muz. ambalaža (fr. hamayli) amulet. srebrom i dr. malassein smekšati) hem. gubitak. talisman. sargija. armagan. amazonsko odelo sp. stapanje. amara) pl. (ital. slepoća. amabilmente. amara (lat. amarantos neuvenljiv) bog. amanet (tur. amaterka. iz ljubavi. krivica tragičnih junaka. amatrisa (fr. amandin (fr. traženje preduj-ma. a ne profesionalno. zamračavanje vida. kletvenik) poslanstvo. Amazon) mit. malagma olakšavne sredstvo. amazon. natrijumom. ambasada (fr. popraviti. neobrazovanost. gorka sredstva. hammal. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. ljupko. armagan grč. amandirati (fr. alcak niskog rasta) nikakav čovek. amathia) neznanje. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amazonsko odelo. junak žena. pakovarina.

ambivalentan (lat. dvostruka privlačnost. ambusta (lat. med. amvon (grč. ambo oboje. težiti za čim. dvosmislica. ušće (reke). opkoljava-ti) sredina. opekotine. grč. amblozis. slavoljublje. ambideksteritet (nlat. voj. pokretna ili poljska bolnica. simbol. ambo oboje. celivati. amoibe promena) zool. ići za čim. ambrasirati (fr. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambulare hodati. ambulans) trg. ambulatoria) ned. ambicija (lat. divan. na sve četiri strane. ambijenat (lat. izvrsno jelo. težnja za nečim. stremljenje čemu. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. ambulantni (lat. v. znamenje. ambonoklast (grč. emblema. molilac. 6p6s vid. ambidekster (nlat. ambrotipi pl. arće pipanje) med. ambulant (lat. neosetllvost. ambloma. med. ambara mirisna smola. tur. fig. ambiciozan (lat. ambrel(a) v. putem podmićivanja i sl. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. amebv (grč. ambijent (lat. amblys tup. ambire) tražiti službu. božanski. ambis (grč. kuću namestiti potrebnim stvarima. licemerstvo. čaršije.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. embleme) znak. oba. grč. embouchement) utok. ambulanta (lat. slabost čula pipanja. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambo (lat. na soleji. natprirodan. up. otvor klanca ili tesnaca. loqui govoriti) dvosmislen govor. fr. slab. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). amblozis (grč. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. pisak na rogu. usta topovske ili puščane cevi. ambulantia) med. amblosis pobačaj) med. ameblirati (fr. Ambulanz) v. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. predikaonica. ambrinirati (fr. obeležje. pokretni. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambulanca. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. naročito nedozvoljenim načinom. muz. nek-tar. ambulancija (ital. ambi. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik.(lat. ambloma pobačaj) med. traženje čega. ambrosis) bogovski. ambigvitet (lat. oko) med. dovesti izmeñu dve vatre. opticaj. svirali itd. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. sredstva za izazivanje pobačaja. provalija. amblosko pobaciti) pl. amrel. nem. ambire obilaziti. propovedi i pomeni. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. od pet. ambyssos) bezdan. ambiskada (fr. obilaziti nekoga i moliti za mesto. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. kružna putovanja. jelo koje daje besmrtnost. fig. abortus. ambivalencija (lat. ambilokvija (lat. amber. amblem (grč. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. ops. 'anbar. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambusta. molitve. propast. ambulans. obadvo-jica. dvosmislica. amblijafija (grč. dulac. emblem. jelo koje okrepljuje. ambiguitas) dvosmislenost. ambo oba. fig. pobacivanje. ambloma (grč. ambrosfa) kit. poljubiti. ambrozijski (grč. ambitiosus) častoljubiv. ponor. slabovidost. abortiva. embrasser) zagrliti. ambulanza. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambulatorija (lat. 'anbar. ambon katedra. amburere ogoreti. nego dolazi lekaru na lečenje. ambulare hodati. amblys. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. embuscade) zaseda. ambirati (lat. amble) jax. bolesnička stanica. okolina. embrunir) slik. oboje. u istom redu jedne tombolske karte. valere vredeti) pst. pokriven hodnik oko crkve. fig. . voj. ambliopija (grč. ravan hod konja. ambiologija (lat. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. ambušman (fr. slavoljubiv. eldos izgled) presovan ćilibar. koji pripada bogovima. ambroid (arap. ambulanta. sskr. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. amb. ići) putujući. sskr. ambulanta pošta putujuća. opaliti) pl. železnička pošta. ambl (fr. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ambrozija (grč. ambitio) častoljublje. hrana višnjih bogova. ambidexter) dešnjak u obe ruke. prevući tamnom bojom. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. amblotika (grč. busija. pobačaj. potamniti. ambitus) obilaženje. ambitus (lat. obgr-liti. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. licemer. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambra (arap. nestalan.. logia) dvosmislen izraz. društvo u kome neko živi i radi.

poboljšavati. americaniser) poame-ričiti. a-. amylon) hen. amylon skrob) hen. amentia occulta) med. razonoda. amencija okulta (nlat. naročito slezine. insekti koji nisu podložni metamorfozi. v. završiti. amikalan (lat. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. preobražaj) koji se ne menja. ili mnogogubo toga. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. vrsta lakog poljskog topa. nepromenljiv. amen (hebr. men mesec) ned. ametista (grč. amidin (nlat. amoibe promena) koji potiče od amebe. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. atomska masa 243. amilacea (nlat. americaine) otvorena kola na četiri točka. lekovi koji sadrže u sebi skrob. amencija (lat. zemljišta. amencija parcialis (nlat. skrobno brašno. amusant) zabavan. amizantan (fr. imanja. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. oko) med.ne. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. . amerikav (fr. amimija (grč. amencija aktiva (nlat. ludilo. a-methystos) pl. naglo ludilo. amikabilis kompozicio (lat. vrsta košnice američkog tipa. manfa) ned. hemijski elemenat. a-. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. mana oka u prelamanju svetlosti. v. ametodist (grč. vepggački napravljen 1946. americij(um) hem. aminokiseline hen. metabole ) biol. amenorea (grč. amicus prijatelj. vrsta vinove loze. a-. amygdalon badem) bademova gorčina. amen) v. organsko jedinjenje SvN10O5. a-metrfa) neravnomeran. god. štirak. melior bolji. amentia senilis) med. amid (nlat. ametabolija (grč. ameliorirati (lat. ops vid. redni broj 95. ametabolan (grč. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. opšta duševne slabost. skriveno ludilo. a-. zanimati. nepromenljiv. prouzrokovan amebama. amebni (grč. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. ameliorer) poboljšati. ametist (grč. ametričan (grč. a-metrfa) neravnomernost. amivi hem. 3. vrsta platna. potajno. nepravilnost. curim) med. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. jetre. znak At. ametropija (grč. voj. amiloidna degeneracija. amimetičan (grč. pripada grupi trans-urana. amiloza (grč. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. bez. prijateljski sporazum.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amenorea. amencija simpleks (lat. zanimljiv. a. nesrazmeran. razonoñavati. men. poameričavati. amentes cit. otrovan. amerikanizmi pl. amentia) med. amenija. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. bresaka. amilum (lat. farn. glikozid u gorkom bedemu. staračka slaboumnost. prijateljska nagodba. igračka. vrsta lubenice. koji nije podložan metamorfozi. amerikanizirati (fr. amenija (grč. amicalis) prijateljski. nesrazmernost. ošljar. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. nejednak. amida) hen. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). uveseljavati. nenaučan. amentia partialis) ned. mfmesis podražavanje) med. amin. a-. amerikanka agr. a-. amicabilis compositio) prav. grč. amygdale badem) med. na lep način. amylum. amentia simplex) med. amylacea) pl. amiloidva degeneracija med. ameboidno kretanje zool. trešanja. metabole promena. amikabili mode (lat. otuda: reći amin privesti kraju. koji je bez reda i načela. men. amencija senilis (nlat. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. tuha sluz) ned. amelioratio) pobolj-šanje. amizeta (fr. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. razonodan. zapaljenje krajnika. rheo tečem. popravljanje. fr. med. amen. jezgru šljiva. amicabili modo) na prijateljski način. a-. amelioracija (nlat. kajsija. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. nepravilan. planu. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. ametabolni insekti zool. amizirati (fr. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amuser) zabavljati. amigdalin (grč. a-. bubrega i creva. a-metron. poboljšavanje. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. izostajanje ženskog mesečnog pranja. skrob. npr. prijatan. amusette) zabavica. ametrija (grč. doterivanje. amiksija (grč. a-mfmetos) nepodražljiv. popraviti (zemljište). amigdalitis (grč. amin (hebr. 2. ned. drugarski. nejednakost. ametaboličan (grč. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amida) hen. delimično ludilo. amenomanija (grč. amentia activa) med. jednostavna. 1. metabole) biol. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja.

amnionova voda. vodenjača. amonijak (grč. amortisatio) l. trovanje krvi amonijakom. amnestika (grč. predati zaboravu krivicu. amnikolist(a) (lat. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. ukras na vrhu grañevine. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. zaštitna sredstva. 2. amoriti. amortizacija (nlat. . moriš običaj) koji je bez morala. amnos) med. trophe ishrana) med. a-. ljubav. kap-sla za paljenje mina. glavno božanstvo starih Egipćana. koji ne zna za moral. amissio) gubitak. 4. vabiti. amirante (tl. mnesis sećanje) med. lat. nakaznost. amortisare) 1. amor ljubav) v. bog ljubavi. zaljubljeni. atupb branim. razdirem) biol. amica. amytto param. amnitis (grč. slikanje debelim slojem boja. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. a-. ammoniakon amonijak. Amon (hebr. amnestia zaboravljanje) prav. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). zapaljenje vodenja-če. nlat. nekristalisan. mamiti. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. amytto param. nastavak -ites. lekovi koji služe za predohranu. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. dugotrajan ili stalan. jedinjenje azota i vodonika. amortisare) v. koju odvaja od začetka tzv.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. složenih jedinjenja. amortizman. amnion (grč. amortirati. fig. morphe oblik) bezobličan. Amon. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. grč. 2. med. ammoniakćn. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. koja je dobila ime po eg. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amnos jagnje) med. bezbojan gas. v. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. min. oprostiti kaznu. Amor (lat. Ammon) kit. a-. simbol stvaralačke snage i rañanja. ljubavnik. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. kod koga postoji amitoza. barut za poprašivanje. salammoniacus) hem. amortisare) tehn. starac. amor cer) metnuti mamac. Amon. staviti kapelu. amortizovati (nlat. amiotrofija (grč. amoralizam (lat. amortizman (fr. kristalnost. amniona. mys mišić. empatement) slik. amonij(um) (lat. morphe) bezobličnost. deda. mos. amoniti (hebr. amoreti (ital. amitotičan (grč. otplaći-vati. zupčasta ivica zida. amor vincit omnia) posl. a-mos. amore (fr. potpraši-vati (pušku). haima krv) med. cornu Ammonis Amonov rog) geol. a-morphos) bezobličnost. oblast u Libiji. amoralan (lat. postepeno. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amortissement) l. ljubav sve pobeñuje. vraćati neki dug postepeno. amnestija (grč. supr. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. kristalan. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. nakaznost. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). bezobličan. amca) stric. koje odbacuje dotadanji moral). amnezija (grč. gubljenje. nakazan. 3. amorce) mamac. Atog) mit. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amortizer. 3. vrh. amorozo (ital. amortizirati. supr. amorfija (grč. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). grañ. kao sastavni deo nišadora i dr. amorfan (grč. amabile. moriš) fil. amoroso) l. Amon. amorfizam (grč. razdirem) biol.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. bezmora-lan. amortirati (fr. amenesteo zaboraviti) pomilovati. a-. amortizirati (nlat. amok (mal. 2. v. amortir) v. potprašiti. a-. amorevole (ital. up. min. amonium) hem. amor vincit omnija (lat. amidža (tur. amoretti) št. emisija (lat. odbranjujem. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amitoza (grč. amorevole) muz. bogu Amon-u). kratkotrajan. amynteria) pl. ljubav je jača od svega. v. amorsirati (fr. nlat. amabile. amortizirati. fig. nekristalnost. amoniemija (grč. bezobličnost. amnicola) stanovnik pokraj reke. amoreti. naročito državnih zajmo-va. amortizacija. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). poprašljač. amnestirati (grč. amoriti (lat. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. jedinjenje azota i vodonika. amortizator (lat. vab (za divljač). grč. ampatman (fr. muz. 2.

amphibios.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. šira obrada. iscrpio govorničko izlaganje. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. bombaste reči. unaokolo. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. amplifikovati (lat. ampirans (fr. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. a-. ampliare proširiti) širenje. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. ri-srditi se. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. vinograd. grč. amplitudo obimna veličina. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. amulet (lat. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. ampulla bočica) ispupčena. Ampere. amfiblestroida (grč. oteti. ampelurnfa) vinogradar-stvo. amundizam (grč. anportirati se. ampullae) pl. pojačavanje. amputare odsedati) med. amuzičan (grč. zool. amfibije. amureta (fr. ampule (lat. amfibijski (grč. amputirati (lat. amphibios. neobrazovan. amfiblestroditis (grč. zauzeti. osvojiti. npr. amfibija (grč. . amploaje (fr. najveća razlika u vazdušnom pritisku. staklo električne sijalice. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. tj. nazvana po slavnom franc. amplektivan (vlat. kalfa. fig. amplificatio) proširi-vanje. ret. žustriti se. ampelos čokot. lat. oko. osvajanje. amrela (ital. matematičaru i fizičaru A. amper fiz. amusfa) nenaklonost muza. emporter) voj. amuzija (grč. prostranost. suncobran. ampli-ficirati.. uveličati. amphibios) vodozemski. amfibiologija (grč. ampelurgija (grč. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. mrežnjača oka. logos) zool. razmrskanih. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. ombrello) računi štit od kiše i sunca. Hthos kamen) pl. odvojiti. prolazna ljubav. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). fig. u složenicama: s obe strane. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amplitude (lat. amplifikativan (nlat. bog je apsolutni duh. employe) službenik. najvišeg stepena. shvatanje po kome samo bog postoji. razviti. obuhvatan. potpuno odvajanje. ambrel. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. neobrazovanost. planuti. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. meteor. ampule (lat. nameštenih. na jednoj skali. amuletum) amajlija. proširenje. niži činovnik. nadute. up. širina) geogr. ampir (fr. odseći. okolo. opširno izlagati. belilo. koji proširuje. otcepiti. amourette) mala. ampliare povećati. amfi (grč. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. ljubav bez strasti. razgranavati. teh. nepesnički. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. koji uveličava. ampermetar (fr. amplijacija (lat. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. empire) carstvo. emporter) voj. kišobran. amphibios. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. fiz. amplificare) proširiti. amphiblestron mreža) ned. odsecanje ranjenih. zauzimanje. razvijanje. dvojak. ampliativus. razgranja-vanje. zapaljenje mrežnjače oka. razmetanje. razgranato. amportirati (fr. za razliku od superlativa. jedinica za merenje jačine električne struje. amplectivus) koji obuhvata. uveličavanje. amputacija (lat. uveličavajući. način izražavanja nadugačko i naširoko. avion snabdeven i točkovima i čamcima. bios život) aaij. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amfibioliti (grč. igra toga duha. a svet ne postoji. empirance) trg. amphiblestreides mre-žast) anat. amplifikacija (lat. otimanje. razrada. amphi. amplificirati (lat. amplificativus) proširivan. a svet je samo treperenje. šteta na brodu. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. uvećati. inat. amrel. izložiti. amplijativ (lat. logfa) nauka o amfibijama. nasilno odvojiti. ambrela. sa svih strana. mundus svet) fil. proširiva™. amphi) predl. obično na vratu. amputatio odsecanje) med. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. prevrtljiv. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. razvijati. amfibiolog (grč. vodozemci. carevina. metron mera) fiz. na oba načina. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. amportiranje (fr. amplificare) v. ulje. bokasta bočica za mast. prav. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. proširivano. amusia) koji ne uživa ljubav muza. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. fig. pomoćnik. amfibije (grč.

amfiguričan. amphi. oxys oštar) zool. ops oko) med. skia senka) pl. anaglipti (grč. anaglipti. apa. polureljef-ni umetnički radovi.. anaba-tična groznica med. amphideum) ned. amfigurija (grč. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amfigeneza. amfiboličan (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amphflogos) sporan. amfimacer.. amfimetori (grč. meignymi mešam) biol. uspon) biol. dvostruko gledanje. anabioza (grč. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. kretikus. stalna groznica. amphoteros) hem. srca ni pravog mozga. naročito za anatomsku upotrebu. astma. amfora (grč. amphibrachys) poet. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. amfo-terne tvorevina kol. anabole uzlazak. diploos dvostruk. amfitropičan (grč. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. smetenjak. ribolika morska životinja. amphi. anaglypta) pl. groznica koja hvata svakog dana. fig. ap) u grčkim složenicama. slika i sl.(grč. amfibolija (grč. pr. v. spajanje rasplodnih ćelija.itd. sinovi dveju matera a jednog oca. uzlaženje) iz nižih predela u viši. apa) predl. a U Drugo prema jugu. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . teško disanje. sumnjiv. amfilogičan (grč. najprostiji kičmenjak. nemačkom il.) šesti mesec u turskom kalendaru. penjanje. amphilogia) spor. amfibrah (grč. amphi-theatron) polukružna pozornica. ana baptistički. amfimakros (grč. amphi. v. amfoterodiplopija (grč. amfigurist(a) (grč. amphi. po. besmisleno brbljanje. dvojak. sa dva reza (nož). stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. amphitomos) dvorez. um. koje su. anabolizam (grč. anabafno uzlazim) koji se penje. amfikarpičan (grč. genesis rañanje) zool. amphi. razvijanje i jačanje bolesti. amphfbolos) dvosmislen. bog. amfimiksis (grč. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. amphibolfa) dvosmislenost. protivrečnost. amphfbolos dvosmislen. diploos. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. ops) med. bog. dakle. latinskom in-. trućalo. anabatičan (grč. gledaoci. deca dvaju očeva a jedne majke. amphi. amphi. ana-basis penjanje. amfioks (grč. duž. anaglifi (grč. anaglifi. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. anagnosma) štivo. amfibol (grč. odgovara našem ne-. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). amfismila (grč. kroz. i lužni i kiseo. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. spolno množenje. anabaza (grč. pneuma dah. amfigonija. amphi. sipnja. amphi. na. amfideum (nlat. razvoju i obnavljanju tkiva. anabaptizam (grč. anagnozma (grč. amphi-gignomai) zool. dvostruko gledanje na oba oka. prepirka. amphi. zbrka reči i pojmova. amphi. anaglypha) v. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. amfoteran (grč. koji raste. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. amfimacer (grč. an. amfiteatralan (grč.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. oko. amfitomičan (grč. amfimakros. baljezgalo. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. vrsta minerala iz reda složenih silikata. anagliptika (grč. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. med. geogr. disanje) med. istovremeno i neptunskek pluton-ske. amšir (tur. do. amfipatori (grč. otvor (ili: usta) materine. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. ispred samoglasnika. amphoteros. amfidiplopija (grč. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. meter mati) pl. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. ali svakim okom drukčije. anabaptist(a) (grč. amfipneuma (grč. amphi. amfigeneza (grč. dvosmislica. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. karpos plod) bog. uz.) poet. uzvišeno mesto prema pozornici. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. veoma važna za nauku. amphimakros) poet. velika nekoliko santimetara. amfisciji (grč. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). ana (grč. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. pater otac) pl. amfilogija (grč. amfiteatar (grč. sumnjiv) min. amphi. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amfigonija (grč. daje reči odrično značenje. koji napreduje.

anaklastos prelomljen) ot. anakatartika (grč. ana-kampto savijam. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. recept. ned. bai'no idem. propis leka. poluležeći položaj bolesnika. kratko ponavljanje nečega. bezbolnost. prethodna istraga. po ugledu na Anakreonta. anagogija). anakamptika (grč. anakalipterija (grč. anakoluthos) nepravilan. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. anakreontika (grč. kašljanje krvlju. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. oduševljenje. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. ana-kampto) o d bojni. an-ago) uzdizanje. anakolutija. anakampterija (grč. alegorično značenje. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anakamptičan (grč. najveća zmija tropske Amerike. anaerobionti (grč. anakatarzis (grč. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. ret. avaklaza (grč. anakolutičan (grč. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. v. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. apa. anakolutija (grč. okrepljenje. bfos život) pl. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anaktesis) med. anakliza (grč. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. med. obično pored crkava i manastira. v. anakruza (grč. anadema (grč. zvuk). skrećem) sklonište za sirotinju. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. zool. koji odbija (svetlost. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. akuo čujem) med. udva-janje napada grozničnih bolesti. ap-. ap-. ana-kollao nalepiti) med. aeg. an-ago uzvodim) tajni smisao. bfos život) pl. čišćenje grudi od sluzi. anagnostici (grč. čmarni. anakrusis) četr. nauka o dobijanju svetlosti. anaklastika (grč. iskašljavanje. anakolut (grč. pevali ljupke. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anakefaleoza (grč. aeg vazduh. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. ahust. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. kata odozgo dole. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. nemanje veze) gram. anaerobe. anakuza (grč. inat. bacanje krvi. naglašavanje. ana-kathafro očistim) med. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl.) koji se odnosi na anu s. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anagoga (grč. rekapitulacija. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. pri duvanju jakog vetra. anagogija (grč. analgetik (grč. naslanjanje leñima. ana-klfno nasloniti se) med. anaka-tartična sredstva. anaerobe (grč. alegorično tumačenje Biblije (up. udvostručiti) udvajanje. apa. ana-grapho) med. ana-kampto) ont.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. probava. piše obratno. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. anakolut. nauka o odbijanju zvuka. radi ponovnog otiska i umnožavanja. anakolema (grč. anakovda zool. anakriza (grč. prelamanje svetlosnih zrakova. udaranje glasom na slog. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. analgezija (grč. čitali pojedine glave iz Sv. katkada i frivolne pesmice. neosetljivo«1. ponavljanje reči. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. anakojnoza (grč. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. anadiploza (grč. anakuphisma dizanje. analni otvor zadnji otvor creva. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. varenje. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. med. bez veze. sporazumevanje. katoptrika. dijadema. analgija. ana-grapho napišem) sprava koja. ana-kathafro) pl. anakoluthia nedostatak u vezi. mast za zarašćivanje rana. algos bol) med. ana-klasis prelamanje) ont. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. npr. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. dolazim) meteor. anakteza (grč. anagraf (grč. anakatabat (grč. apa. ozdravljenje. ana-gnostes) pl. zool. ana-dosis) fiziol. anakrisis) ispitivanje. rob je anagram od bor. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. analgesia) med. a ne za prikazivanje. avadoza (grč. anakreontičari pl. anakoluthon) gram. v. koje se onda moraju po smislu dopuniti. anagrafa (grč. ili usled izostavljanja reči. . anagvosti (grč. diopgrika. mir od Rim. ana-dipldo udvojiti. analan (lat. za vreme službe. ana-gnostes) pl. avagram (grč. anakufizma (grč. pisma.

tipom. ned. reč jednog jezika koja. slično (ili: odgovarajuće) stanje. analogos) sličan. letopisi. analeptikos) osvežavan. v. an-amartetos) bezgrešan. sravnjivati. prikaz. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. kvalitativna analiza hek. analogija (grč. istovrsan. analysator) fiz. ned. koji raščlanjava. zaključak po analogiji log. analytikos) filozof. analekta) pl. srpskohrv. koji odgovara nekom zakonu. tj. odabrana štiva. razglabanje. hemi-čar i dr. rasta-vljati. analysis) raščlanjavanje. analizirati (grč. letopisac. polari-zator. elementarna logika koja se bavi pojmovima. ana-lambano) l. jačam) med. koji se osniva na analizi. analeptika (grč. avali (lat. raščlanjavati. uspostavljam) ned. analitičar. što je u skladu sa razumom. mat. obrascem. analepsis. prestanak rastenja i razvijanja. koji razgla-ba. raš- . srodan. razlaganje celine na njene delove. analist(a). analou rapgčlanjavam. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). ap-. nepogrešan. annales. tj. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. analogon sličan. ra-zložiti. morfološki itd. pl. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). podoban. beta) onaj koji ne zna azbuku. analogija jurio (nlat. analitičkim oblicima. oporavljanje. ap-. analitičan (grč. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. v. analgezija. aldafno potpomažem. algos bol. avalhtika (grč. ocena. odgovarajući. analogisti (grč. saglasnost sa pravnim načelima. koji se odnosi na analitiku. analist(a) (lat. analambano podižem. avalist(a) (grč. podoban. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. Nikolova prizma). npr. sravniti. analfabet (grč. analogon racionis (nlat. saglasan. analepsija (grč. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. tj. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analogia juriš) sličnost pravna. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. razglaban. mit dem Messer — analitički oblik). letopisima. uporeñivati. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). odgovarajući. nožem — sintetički oblik i nem. koji je postao putem analize. analize (grč. analitički (grč. sinteza. annales) l. analfabetizam (grč. analitički jezici IKKð. sličan. odgovarajući) lingv. analistika (fr. anamnesis sećanje) fil. anamneza (grč.) ned. ozdravljenje. annus godina) pl.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. apa-Gub) 2. zakržljavanje. kvanti-tativna analiza hek. analytikos) raščlanjavan. ana-lyo) rastaviti. ana-logizomai) uporedi-ti. analeptičan (grč. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. odreñivanje sastojaka nekog tela. nepogrešnost. anamartezija (grč. godišnjaci. sudovima i zaključcima. 2. analogismos) fil. suda u njegove delove. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. koji se bavi razglabanjem. sva su tela rasprostrta. pravilu. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. oblicima sastavljenim od više reči (npr. okrepan. osvežavajući.). analytike) teorija analize. tipu ili obrascu. etimološki. analogičan (grč. analistique) rad na analima. analitičar (grč. jačanje. analizirati. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analogon (grč. analogizam (grč. hranim. ocenjivanje. supr. podaci koje bole- analgija (grč. pisac godišnjaka. semantički.) nepismenost. med. analogan (grč. nauka o popravljanju zdravlja. okrepljujući. koji ne zna ni čitati ni pisati. analisati (grč. ispitati. ispitivati potanko. ap-. odgovara reči drugog jezika. istovr-snost. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. supr. sintetičan. rapgčlaniti. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. nepismen. up. analizator (lat. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. neznalica. razlagati. sa njime je identično vezan. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. anamartetičan (grč. an-amartesfa) bezgrešnost. avalekta (grč. sredstva za jačanje i okrepljenje. analogfa) sličnost. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. alpha. analogizirati (grč. ana-lyo) v. analdija (grč. analog (grč. tela itd..

anapnoična sredstva. lekovi za jačanje pamćenja. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. bez cveta. zbog čega se zove i anti-daktilos. anamnesis sećanje) fil. rastenje mesa.). nepriznavanje autoriteta. apa. odmor. anantapodoton (grč. npr. ana-plasso preobrazim. unazad. anaprozelit (grč. disharmonija. ap-. arche) koji se odnosi na anarhiju. anamnestična sredstva med. anamorfoza (grč. charmom'a) kuz. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. anarhističan. marksizmu neprijateljska. anapleroza (grč. anaplerotičan (grč. ananeozija (grč. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. anaplastika (grč. nesre-ñen. nameštanje slomljenih kostiju. apa. ana-ptyo ispljujem) med. prema gornjim delovima tela. anarroia) med. anapest (grč. anarhički anavlerotika (grč. plastična hirurgija. obrnut daktil. plašljiv. anarmonija (grč. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anamorfotičan v. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anarhistički v. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. izbacivanje sluzi. anapneusis) med. en arriere) nazad. anamorfotičan. ana-pler66 ispunim) pl. fig. anarhičan. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. plašljivost. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. ananas (nlat. med. samovolja. aiantičan (grč. organizovane političke borbe. otvoren) ned. progresivne i bulbarne paralize). bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. ananassa sativa) vot. ispljuvanje. potpun nered. anaptiza (grč. bog. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. . phagein jesti) med. iza leña. fiz. an-apto obesim) utučenost. anaplerosis) dopunjavanje. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. povećane disartrija. up. anapnoika (grč. anartrija (grč. anapneuzija (grč. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. an arijer (fr. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. apa. nemuževnost. anaptyksis razvitak. v. anartros (grč. apa. ana-morphosis preobražaj. ananke nužnost. anaplastična sredstva med. anartrija (grč. neorganizovan. — videćeš šta će ti biti. arche vlast) bezvlaće. nedisciplinovan. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. koji dopunjuje. Bakunjin i Stirner. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. nakazan. lica kao posledica moždane kaplje. u odsustvu. kukavičluk. anandričan (grč. iske-žen. jačanje pamćenja. iskašljavanje. koji je ponovo zadobijen za nešto. grla. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. nedostatak (ili: nemanje) udova. prećutkivanje završne rečenice. ap. naročito krvi. penjanje sokova. anamnestika (grč. 1. anapetes raširen. veština sećanja i pamćenja. anarhija (grč. anaptiksis (grč. pogruženost. naopak. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). koji ne cveta. preobražavanje. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. bezvlašće. anamorfičan. odušak. ždrela. izopačena oblika. sredstva koja pomažu disanje. ap-. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. arthron ud) med. ap-. haotičan. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. koji nema prašnič-kih niti. arthron) 2. anaplazis (grč. an-andros) koji je bez muškosti. osnivači su Prudon. zamenjuje. anapetija (grč. reda. usana. an-archos bez poglavara. pamćenju. ostrag. anarchia) bezvlašće. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. anarhičan. anarhista) (grč. anaptoza (grč. bog. anandrija (grč. anarhički (grč. arthron) bezudnik. an-andria) nemuškost. an-anthes) bog. razvoj) lingv. po dijeti. anamnestičan (grč. bez ikakvih obzira. med. uzimanje hrane po propisu. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. uobličim) med. morphe oblik) izokrenut. ana-neosis) podmlañivanje. anarhizam (grč.anamnestika 44 anarhičan. preinačenje) preobražaj. anamorfičan (grč. i rukovo-deće uloge proleterske partije. ana-plasso preobrazim) med. discipline. proširenost krvnih sudova. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. plastična hirurgija. koji pripada sećanju. apa-rpeb) pl. anarea (grč. duboko disanje. anankofagija (grč. ned. anarhičan.: Ako li ne učiniš. natrag.

biljka iz porodice štitara. radi mirisa. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. ana-tribo trljam. stigma tačka) ont. anatocizam (grč. anisum) bog. bakroreza. anatomirati (grč. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. stćma usta) sastaviti otvore. med. npr. 1. anatema esto (lat. u Makedoniji. mesto „neki drugi čovek". koji zasušuje ranu. telegrafska. ana-triptica pl. okretanje. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. anastigmatičan (grč. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. prevrtanje želuca. osušen plod ana-sona. kletva. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anatropa (grč. kao začin za hleb i opojna pića. anastaza (grč. naplaćivanje interesa na interes. lat. anathema esto). archos. anatomirati. životinja i biljaka. anatematizirati. ozdravljenje. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. koji podmlañuje. nlat. prenosim. trljanjem. umnožavanje. ana-thymfasis) isparavanje. zelenašim) prav. apa. ana-stello) koji zaustavlja krv. anasarka (grč. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. dimljenje. v. anaspazmija. prevrtanje. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anasonlija (nlat. anatocistički. anastaltika (grč. anatripsologija (grč. anathema) prokletstvo. anatriptika (grč. anatriptična sredstva. podrigivanje. anarchla bezvlašće. . stoma) med. anatrepsis (grč. med. raščlanjavati. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. med. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. a-. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. apa. anastrofa (grč. anatemisati v. ana-spao izvlačiti) med. ana-spao) med. uskrsnuće. ana-stello suzbijam) pl. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. naročito rakiju (anasonlija). njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. apa. kožna vodena bolest. do sitnica.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatomizirati. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva.isključenje iz crkve. oporavljenje (rekonvalescencija). pr. stezanje želuca. anastomoza (grč. ned. apa. fig. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). oštrovid. anarhosindikalizam (grč. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). anfstemi. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. fig. anatomizirati (grč. anastomizirati (grč. otvaranje bušenjem. anastaltičan (grč. med. ana-trepho) med. ustajanje iz bolesničke postelje. uglavničenje interesa. apa. ana-tribo trljam) med. istočnjački. npr. proučavati u tančine. isključiti iz crkve. anatimijaza (grč. ujediniti. anason (nlat. tip. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. prenop!enje. 2. stoma) pl. med. izvrtanje materice i mokraćne bešike. sarx meso) ned. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. zemljotres) geol. baciti prokletstvo na koga ili što. anatomija (grč. anastigmat (grč. anaspazis. koji obnavlja. anathematizo) prokleti. anisum) rakija u koju je pomešan. jako povraćanje. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. anastatičan (grč. anatresis) med. anarhoidan (grč. grč želuca. rastavlja-ti na sastavne delove. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). anaspazmija (grč. ana-temno rasecam) para-ti. češanje kože." ana-temno rasecam) v. apa. anatripsis (grč. sredstva za zaustavljanje krvi. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. seismos trus. arche. stigma) opt. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. izvrtanje reči. anaspazis (grč. anaseizam (grč. anatolijski (grč. neka je proklet! anatematizirati (grč. lečenje trljanjem. menjanje mesta rečima. anastasis ustajanje) uskrsavanje. obrt) ret. anastrophe) ret. spojiti. trepanacija. „drugi neki čovek". ana-trope preokret. ana-tribo) med. anatom (grč. koji daje punu oštrinu slike. sredstva za trljanje. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. trljanje udova. up. apa. preklinjanje. anatole istok) istočni. . anatreza (grč. tokizo dajem pod kamatu. koji je bez poremećaja u oštrini vida. razuñivati. prenosan. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. med. tj. anarhoindividualizam (grč. anatema (grč. a-. ušća.

usamljenik. čarka. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. angioteničan (grč. anahoret(a) (grč. angažovan (fr. poremećaj u čulu pipanja. anaphora) poet. angeion. angiospasmus (grč. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. najmljivanje. uzan) med. ektasis pastezanje) med. sudar. najmiti. ned. pustinjak. zalaganje. topovi u Kosovskoj bici. davanje u zalog. phylaxis čuvanje. apa. zapaljenje krvnih sudova. anaforeza v. kola. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. anvoaje (fr. krvni sud) med. anafrodit (grč. brodova i dr. angere suziti. neispunjene. sarx meso) med. za ples. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. navesti. sukob. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. angejologija. an blok (fr. opasan rak krvnih sudova. angiospermije (grč. obećati. pojavljivanje znakova na nebu. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. datuma. vremenska poremećenost. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. služba. anvelopa (fr. Kosu reže ostarela majka. angina pektoris (lat. Cezar na automobilu itd. angažirati se zauzeti se. anahoretski. ap-. anvsr (fr. pektoralna angina. pr. omot. stenos tesan. otpravnik poslova. otvoreno. uplesti se u borbu. anahronizam (grč. antiektazija (grč. angažovati v. lat. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). angiografija. en blanc) trg. zalagati se (za kota ili što). neko plaćanje itd. nisko utvrñeno. angiopatija (grč. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. onaj koji nije sposoban da oplodi. an-aphroditos) med. jedno na drugo. grapho pišem) fiziol. obvezati na besplatan rad za državu. anversen (fr. . jaki bolovi u oblasti srca. angelika (grč. ap-. mag. ono što je u protivnosti sa hronologijom. oboljenje živaca krvnih sudova. za ratne svrhe. uzeti u službu. angina pectoris) med. angeion. engagement) obvezivanje. angarijapija (nlat. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. angeion. uzano spoljno utvrñenje. angioneuroza (grč. an blan (fr.: Kulu gradi crni Arapine. voj. angažirati (fr. envoye) izaslanik. pr. angažirati. npr. anafora (grč. angiom (grč. angeion. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. pogoditi. angina (lat. angarirati (lat. engager) obavezati.. ap-. poslanik drugog reda. kulučenje. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. anahronističan. instrumeng sličan gitari. zauzimati se. . angaria) kuluk. pathos bol) med. stesniti) med. gušobolje. inversus) naličje. en bloc) naveliko. enversins) trg. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova.anafija 46 angioteničan anafija (grč. pogodba. angaria) uzeti u kuluk. redovna dužnost. angeion. nagovoriti.angelos anñeo) bot. angeion. a l'envers) naopako. blanko žiro. voj. angeion sud. vrsta ženskog ogrtača. a l'anver (fr. brod i dr. enveloppe) zavoj. grč krvnih sudova. anafrodizijaka (grč. angiokarp (grč. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. zapleten u borbu. angiitis (grč. anñeoski koren. — Kosu reže pa vinograd veže (up. — Kulu gradi od dvadest tavana. isposnik. karp6s plod) bot. engleski muz. stezanje grudi. angeion) med. zaštićavanje) ned. angarija (lat. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. uzeti u kuluk. angiosarkom (grč. engager) obavezan. npr. boj. npr. zaostalost. astr. elektroforeza. akgiostenoza (grč. dogañaja. po-buditi. epifora). za ples. spasmos grč) med. koji je uzet u službu. angažovati. ucelo. stupanje u službu.. anafoneza (grč. antologija (grč. zapaljenje vrata. med. angeion. „iznošenje spreda". vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. ćutu-re.) protiv volje sopstvenika u službu državi. neuron živac) med. jedan registar na orguljama. naročito krajnika. opis krvnih sudova. odsekom. praćeni smrtnim strahom. obavezati obećanjem. npr. v. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. proširenje krvnih sudova. anachronismos) pogreška u računanju vremena. grub vuneni serž. angeion sud. anafilaksija (grč. na naličje. koji se obećao. angeion. sperma seme) bot. angeion. logia nauka) fiziol. skloniti koga našto. angitis. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. natraške. pogañati. voj. arće pipanje) ned. pustiti se. obaveza. angeion sud. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. založiti se. angažman (fr. zastarelost. kuz. angiografija (grč. nesavremenost. pl. obaveznost. upustiti se u nepggo. skrivenosemenjače. anafrodizija (grč. anaphonesis) med. envers.

nlat. v. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. apeg. an gro (fr. vrag. angiitis. iscrpio. androgin (grč. naviše. andros čovek. anglicizirati (fr. grč. androginija (grč. dvospolac. ancrogenija (grč. andrek tuga. anglomavija (nlat. eidos) sličan čoveku. andana (ital. drangulije. onaj koji mrzi Engleze. muz. jedan registar na orguljama. anglaiser) potkusiti konju rep. Anglia. angitis (grč. andamento) hod. malo laganije. andramolje (grč.angiotomija angiotomija (grč. podrobno. vrlina. endosser) trg. en groš) trg. andante (ital. uglavnom (ispričati nešto). apeg. dronjci. endossement) trg. Anglia. nevolja. androkefaloid (grč. angularan (lat. androliti (grč. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. android (grč. andrologija (grč. angošjozo. apeg. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. anglicizam (nlat. protestanske crkve. angularis) uglast. andro-gynos) dvospolnik. apeg. umereno. angustacija (lat. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. adrogenija. gyne žena) dvospol-nost. do tančina. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). grč. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). rogljast. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . andosman (fr. jad) ñavo. avgusta (lat. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. phćbos strah. kao imenica: komad u laganom tempu. kephale glava) min. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. angošjozo (ital. andarini) pl. apeg. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. brižno. angeion. andamento (ital. androgonija (grč. poengležavati. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. gone rañanje) stvaranje čoveka. anglofobija (lat. andro. prnje. osobenost engleskog jezika. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. nazvane po gradu Angostura. en ñetail) potanko. androgonija. Anglia. uškopljenik. andare ići. grč. rasploñavanje ljudskog roda. hrabrost. anglofob (lat. ćoškast. bolno. andros) pl. apeg. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. temno režim) med. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. potpis menice na poleñini. nesreća. fil. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. eidos lik) veštački napravljen. andana) niz brodova povezanih u luci. stanište) bog. Anglia. kut. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa.(grč. Anglia. naveliko. andantino) muz. jezika itd. andosirati (fr. do sitnica. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. androgamija (grč. okamenjene ljudske kosti. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. anglofil (nlat. angostura-kora. angoscioso) ran. hermafrodit. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. andezit min. naročito prvog čoveka. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. tj. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. namalo (supr. šonja. slabić. pečalno. angeion) med. kao u hodu. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. andrak (pere. geol. logi'a nauka) med. angošjozamente (ital. kulture. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. angulus. angostura-kora v. an detaj (fr. andragatija (grč. gde je pronañen). prenos menice. lagano. apeg. opširno. andros. lithos kamen) pl. hermafroditizam. anguistara. čestitost. andristi (grč. androidan (grč. na kvantum. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. andantino (ital. v. anglist (lat. an gro). sečenje. muž. engleza (fr. gamos brak) biol. angustura-kora. apeg. angliciser) poengleziti. anglizirati (fr. grč. zlo. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. angusta) muz. grč. apeg. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. angulus (lat. apeg. trg. pokretan čovečji lik. andreceum (grč. angloman (nlat. skup svih prašnike u cvetu. deo jedne fuge. andaluzit min. apeg. oikion kuća. ženskonja. angulus) ugao. episkopalna crkva. anglikanac pripadnik anglikan-ske. andragathia) muževnost. apeg. operacija krvnih sudova. oploñenje muškoga gameta ženskim. nesreća. angosciosamente) muz. andante) muz. anglikan. genos roñenje) v. ugao. andarini (ital. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. angster (ital. napravljen u čovečjem obliku.

nesposoban za život. anemobat (grč. ma iz kog razloga. anemogamne biljke. metron) merenje.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). priča o kakvom zanimljivom dogañaju. od muškaraca. anemostat (grč. anemogaman (grč. annexus) zavisan. anektirati (lat. astr.) muški spolni hormon. anemija (grč. slab. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. npr. anemofilija (grč. anemometrograf (grč. lenjost. nova i kratka priča. anemologija (grč. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. .(grč. androfobija (grč. pridodan. phonos ubistvo. ili je namerno zadržan od štampanja. popuštanje. anemos. anemobarometar (grč. anemoskop (grč. a-. skopeo gledam. jačinu vetra. naljutivši bogove. a-. annexio) prisajedinjenje. vezan za. spasao je Persej. pustinje. oskudica u snazi. annexus) prilog. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. metron mera) sprava koja pokazuje. a-. anematurgija (grč. aneks (lat. up. phobos) strah od ljudi. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. aneksije (lat. anemidrija (grč. anegdota (grč. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. anekdotos neizdan) 1. lit. mama strast) med. anemos. upaljenost »sene za muškarcima. elektron ćilibar) fiz. dodatak. anemos. ergon delo) med. anemos. kod kolere. andromanija (grč. polubožansko biće. pripremni. temno sečem) znat. bog. prinadležnost. Tragedije od Euripida i Rasina. anemičan (grč. a-. a-. pripajanje. beskrvnost. apeg. phobos strah. Andromeda (grč. koji se plaši ljudi. vetromer. metali). biljke kod kojih vetar. haima) beskrvan. šaljiva ili duhovita pričice. a-. ap-. malokrvan. npr.) mit. 2. pridruženje. andramolje. utelo-vljavati. pripojiti. sečenje čoveka. anesis) med. andromolje v. žrtvovana je morskom čudovištu. nastavak. anemos. apeg. grapho) v. haima krv) med. mati Astijanaksova. baino idem) igrač na konopcu. lečenje vazduhom. močvari itd. angelos vesnik) teol. anemo. oploñavanje). strujanja vazduha. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. anemofilan (grč. npr. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. slabljenje. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. androfonomanija (grč. malokrvnost.ne. haima) med. anemos. olakšavanje. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. tj. androfag (grč. anemos. anemopatija (grč. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. anemos. tj. nauka o beskrvnim operacijama. bled. odnosno meri. anemos. anemos. još nije objavljen. nimfomanija. anelektričan (grč. apeg. antropofag. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. fig. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. anemograf. veština merenja brzine i jačine vetra. anemos. anemograf (grč. apeg. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. ap. tromost. andro-phagos) ljudožder. pridružiti. sve što je dodano ili vezano za nešto. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. proučavanje vetrova. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. uteloviti. gamos) pl. pathos bol) med. pri-svojiti. prevrtač. aneklogist(a) (grč. Andromache) mit. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. sporedan. anenergija (grč. anemometrija (grč. aneza (grč. ukrasti. bolesti. anekumena (grč. odnosno vetra. gamos brak) bog. aneksan (lat. aneksionist(a) (lat. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. anegertika (grč. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). Andromaha (grč. hydor voda) med. anemos. anemos. vidim) vetrokaz. oprašivanje biljaka posredstvom vetra.). anemos. božji glasnik. šaljivo: krasti. anemografija (grč. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. muškaraca. anemogame (grč. utelovljenje. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. logfa nauka) nauka o vetrovima. androsteron (grč. metron. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. an-energeia) neradnost. spis koji. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. anematoza (grč. anemometar (grč. haima. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. anemos. haima. androfob (grč. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. annectere) prisajediniti. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. phflos) biol. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. androtomija (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. phflos prijatelj) bog. anñeo (grč. barys težak.

supr. chroma boja) med. ap-. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. anisette) rakija začinjena ani-som. jaja itd. a-. anidroza (grč. od koga se spravljaju razne lepe boje. jela od mesa. en espece) trg. animalizirati (nlat. animal) živo biće. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. benzidam. epos reč) med. enjeu. anilis) bapski. slabost. isos. neosetljivost prema bolu. opiti. anilan (lat. uzetost. i'sos jednak. animal (lat.TeKyhe. godišnja proslava. anizometričan (grč. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. anilinske boje. anestezirati (grč. ap. anaisthesia. isos. aneretizija (grč. indigo biljka u Indiji. ove godine. anesteziolog (grč. u organima za varenje hrane. aerobni. an-nil) med. koji je bez bola. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. animalisare) zool. ap-. an-nil. uzbuñenost. tzv. anima mundi (lat. anil) bog. anervičan. tromost žila. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. ops vid) med. a-. . med. a-. šp. a-.aienkefalija avenkefalija (grč. u zvečećem novcu. anizurija (grč. nejednako lučenje mokraće. logos. nakaza roñena bez mozga. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. mleko. isos. animalis) životinjski. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. isos. anima-rum dijes (lat. kore zenica) med. anydria) v. anizometropija (grč. duša sveta. metron. trovanje anili-nom. brz oko) med. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. anima (lat. koji »sivi u sredini bez kiseonika. enkephalos mozak) ned. animalizacija (nlat. ap-. anilin (arap. isos. an-aisthesfa) med. bezbojno. apa na. aneurija (grč. an espes (fr. metron mera) neravnomeran. govor) med. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anenkefalos (grč. a-. anepitimija (grč. ano kurente. ne jednakost zenica. nejednaka veličina listova na istoj grani. ani-malna hrana meso. anestezacija (grč. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. anžambman (fr. med. bapsko ponašanje. anizokorija (grč. anestezije (grč. obično. nemoća. a-. pomen i dr. ergon delo) med. enkephalos) med. anaistheteo) pl. anizofilija (grč. prelaženje. općenito. od koje se dobiva anilin. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. anhidrija. neuron živac) med. ap-. anima) duša. slabost (ili: malaksalost) živaca. kao islandski kristal). supr. animalije (lat. v. poživotinjenje. aneorobni (grč. kristalni. animalan (lat. neosetljiv. životinjska tela. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. grañu. ap-. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. fig. poži-votinjiti. anni currentis). phyllon list) bog. grapho pišem) spis koji nema naslova. bapska starost. kijanol. fig. isos. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. reč. aeg vazduh. anil (arap.ne. enjambement) poet. ravnodušnost. a. med. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. blos život) bial. poživotinjivati. ani kurentis (lat.ne. an-nil) hem. jeu) ulog u igri. liker od anisa (onajsaž). epi na. anspija (grč. animalia) pl. svisveti. životinja. uroñeni nedostatak mozga. uron mokraća) med. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. an ženeral (fr. uzbuñenje. zadušnice. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. anestetičan (grč. u materije živog tela. tupoglav. erethfzo) 2.: vegetabilije. animalis) životinjska priroda. najčešće. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. anestetika (grč. anaistheteo ne osećam) med. erythros crven. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. en general) uopšte. duh. aiereza (grč. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). epithymia požuda) psih. način ishranjivanja tela. energija (grč. ansrvija (nlat. anepigraf (grč. anizohromija (grč. anniversarium) godišnjica. aneroid (grč. ap-. učiniti neosetljivim. ap-. anilizam (arap. anizeta (fr. fig. neros tečan) fiz. anaerobni. idros znoj) med. anže (fr. aromatič-no ulje. a-. u gotovu. dobiva se od indigo-biljke (anil). rasejan. aneretizija (grč. bezbolan. uzrujanost. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. nemaran. živi stvor. tupoglavost. aneritropsija (grč. ap-. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. erethfzo dražim) 1. anilitas) bapskost. anilitet (lat. a-. anima mundi) fil. anairesis) ret. aniverzarija (lat. nepažljiv. anaistheteo ne osećam) med. anervia) ned. a-. anizotropan (grč. animalizam (lat. nesposobnost govorenja.

ogorčen. opovrgavanje. animosite) v. animoso) muz. av>on (grč. 2. animoznost (lat. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. 50 anlaser ani precedentis (lat. anketirati (fr. uno animo (lat. glossa jezik) med. pimpinella anisum) bog. živahno. ukočenost i sraslost zglobova. animalkulisti (nlat. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. animalkula (nlat. animozan (lat. animalitas) životinjstvo. ankylos kriv. animosus) strastvenost. anis (lat. oduševiti. duša) prav. fr. fr. ankrije (fr. davanje duše. anni praesentis) ove godine. pustiti u rad. inquestia. animus injurandi) prav. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. ljutina. encrier) divit. složno. animo (lat. mržnja. animoznost. mišići opružači ruke. anlaser (nem. povesti sudsku istragu. ankvirirati (lat. avimato (ital. osećanje. duša) fil. animosus. ankon lakat) pl. neprijateljski. ukinuti. životinjska priroda. metron mera) sprava za merenje krivine. animus) duh. podstaknuti. razdražen. supr. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . animus ivjurandi (lat. animacija (lat. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. 3. nakana. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. živost. animus nocendi (lat. da je živo (kod primitivnih naroda). fiz. ankiloglosa (grč. žestina. animus duh. apsoga) muz. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. ankiloza (grč. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). ipo animo) jednodušno. srce. odvažnost. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. izvršiti anketu. animalculum) zool. namera nanošenja uvrede. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. srdit. animare) dati dušu ili duh. animalkulizam (lat. oduševljeno. nedostatak dužice u oku. ispitivati činjenice o nečemu. opovrgavanje. oživljenje. tj. animalcula životinjice) pl. grč. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. pristalica ani-mizma. anihilacija (nlat. ljutnja. animozo (ital. tip. anni praeteriti) v. oživljeno. sanduče za boje. predlaganje kazne. animalitet (nlat. pobudi-ti.: katjon. 1. ani prezentis (lat. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. obodriti. ap-. srdžba. anima to) muz. samopouzdan^. ispitati. animatizam (lat. avkora (ital. znat. kotva. naredne godine. vlada ili neka ustanova. istraživati. animozitet (lat. anquisitio) prav. ani futuri (lat. nazor. anklav(a) (fr. svest. anihilirati (lat. aniridija (grč. anketa (lat. još jednom. raz-draženost. ankylos kriv) med. životna svežina. anquirere) prav. anni futuri) iduće. duša. animus (lat. opovrći. animist(a) (lat. zagrejati. animus nocendi) prav. ani precedentis. animosus strastan) ozlojeñen. ukidanje. delimična ili potpuna sraslost jezika. o živiti. lenger. podbadati. iris dužica) med. rezervoar na mašini za štamparsku boju. annihilatio) poništa-vanje. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. kod crtanog filma oživljavanje slika. s predumišljajem. animalculum životinjice) pl. odluka i sl. tražiti (ili: predlagati) kaznu. namera pričinjavanja štete. zool. anni praecedentis) prošle godine. žestina. karakter. vera u duhove. anlassen puštati u rad. u nameri. animirati (lat. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. anker (lat. ankilometar (grč. encaisseur) sp. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. ankylos kriv. ponovo. anima duh. enclave) prav. apsoga. annihilare) poništiti. hrabro. ankvizicija (lat. ani preteriti (lat. ankeser (fr. onajs. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. mikroskopske životinjice. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. srčano. enqueter) vršiti. veoma čvrst i otporan bokser. animizam (lat. vatrenost. Anlasser) teh. animatio) oživljavanje. anienai peti se. namera. anima) fil. mastionica. poruge. ankyra) brod. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. ankoneji (grč. podstrekavati. mišljenje. ogorčenost.animalist(a) animalist(a) (lat. živahno.

koji ne ulazi u sastav organskih tela. anoblirati (fr. anomalija (grč. ap-. anomalologija (grč. bezbol-nost. mrtav. anonimnost. nepravilan. genesis postanak) smanjenje. anotirati (lat. anonaran (lat. nlat. annotare) v. neobičan. škodljiv) med. organon) neživ. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anonimno društvo trg. u gomili. ano ante Hristum (lat. anorganogenija (grč. ap-. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). običaja. opisivanje kamenja.bez. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. naročito uživanje u jelu. anomalon. anodija (grč. ap-. anonsirati (fr. nlat. ñuture. an mas (fr. orchis mudo) bezmudost. adnotacija. anomfa) bezakonje. anovimus (nlat. anomalistički (grč. nepoznat. anodia) nevezan. odyne bol) ned.: katoda. po-zitivni pol. bez potpisa. anvarija (grč. a-. zool. a-. anonimitet. anoblir. zločinački. neredovnost. organon. organon. anodonti (grč. anomeomerija (grč. tj. anonymitas) v. anonarni zakoni. oglašavati. annuntiare) oglasiti. obla-godariti. koji odstupa od pravila. obznana. nepravilnost u kretanju planete. anlevaža (fr. elektroda. antinomizam. zakona. norma pravilo) nepravilan. oštar. obznaniti. radi prenošenja na novo platno. lat. anonymos) bezimen. anomalan (grč. anonymos) bezimenost. u godini. annonce) oglas. anonsa (fr. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. ophthalmos oko) med. nezakonitost. nastao bez dejstva životnih sila. anopheles beskoristan. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anodinija (grč. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. naročito minerala. anomalos) nepravilan. apodinum) med. žitni. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. starter. adnotirati. slepilo. nemanje poroñajnih bolova. anomija (grč. anodinum (grč. odyne bol. paronoma-zija. anorganizam (grč. organon) neživa ili mrtva priroda. up. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. žudnja) nemanje apetita. anoniman (grč. ćrganon. protivan pravilu. odus) pl. anorgavologija (grč. ap-. avosmija (grč. organon. primedba. ovarium jajnik) med. en miniature) u malom. an-odos uzlaz. anonimnost (grč. anomalos) neredovan. nauka o nepravilnostima u jeziku. avotacija (lat. npr. anomalos nepravilan. koji odstupa od pravila. objava. ap-. supr. plemićku titulu.: katgen. ap. uroñeni nedostatak jajnika. hen. namerno izjednačavanje reči. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. u maloj srazmeri. nemanje očiju. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. ap-. neobičnost. npr. anonimitet (nlat. ap-. ennoblir) dati plem-stvo. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. supr. lat. omos sličan. anomalia) (nepravilnost. nepoznatost. ariomos) nezakonit. nepotpisan. gignomai postati) ar. ap-. anomizam (grč. anormalan (grč. neslikovan način govora. grapho pišem) nauka o kamenju. anoftalmija (grč. tal. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. an minijatir (fr. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). anorgavografija (grč. svi zajedno. anomaloi (grč. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. oreksis želja. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. agšo) godine. annominatio) ret. nćmos zakon) v. izuzet-nost. skupa. obznanjivati. a. mrtve prirode. ap-. up. protivan pravilu. sisari koji nemaju zuba. istovr-san. anomičan (grč. anoreksija (grč. nedostatak volje za jelo. put naviše) fiz. annotatio) napomena.: Tišina je postala još tiša. oplemeniti. akcionarsko. tj. . anoksija (grč. nepotpisati. appopseg. u kapitalizmu bezimeno. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. avofeles (grč. popis zaplenjenih stvari. en masse) u masi. objašnjenje. anorganognozija (grč. apo naviše. pre Hristova roñenja. objavljivati. deoničarsko društvo. neuredan. ap-. anogev (grč. neobuzdanost. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. anno ante Christum) godine pre Hrista. ap bez oksys kiseo. nepravilni glagol. anorganski (grč. koji je bez života. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. beleška. ano (lat. ap-. anomalon) gran. anosmi'a) med. anoda (grč. anorhija (grč. objaviti. smanjen. logia) gram. odstupanje od pravila ili zakona. a imaju različito značenje. astr. koji odstupa od pravila. anogena metamorfoza kol. ap. anonymus) nepoznati. eruptivne stene.

logos govor) pred. pretpotopni ljudi. anti. antediluvijumski (lat. ned. antanagota (grč. antenagium) prav. npr. antenupciJalni (lat. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). arktos sever. suprotnost. boriti se protiv koga ili čega. antablman (fr. antapodoza (grč. raniji čin. ansent (fr. cvetanje. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. sredstva protiv zglobobolje. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. anthemion) cvet. an profil (fr. antagonismos opreka) oprečnost. en passant) u prolasku. antatrofičan (grč. antl. ante. predak. antedatirati (lat. sklad. antalgičan (grč. antl. napred. kao pipci. anti. enceinte) voj. antartritika (grč. antartritičan (grč. loquor govorim) predgovor. ante dijem (lat. ked. pradeda. antenatalni (lat. sloga. ante. gledan sa strane. suparništvo. natus roñen) prvoroñeni. enceindre. npr. pre. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. arthron zglob) pl. antagonizirati (grč. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. anthe cvet) bog. lov. grč. ante. algos) koji ublažuje. diluvium potop) pretpotopni. ante (lat. bojene materije. doba cvetanja. spoljašnji delovi jedne tvrñave. antacida (grč. antediluvijumci (lat. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. pipak kod insekata. antapoplektičan (grč. južni. med. pred. sporazum. naravoučenija. antena™ ju m (lat. protivnost. pravo nekoga da prvi govori. savez (izmeñu država). antenat (lat. ponovan napad groznice. anti. antena (lat. antenna motka za koju se vezuju jedra. anaklasis uzvijanje) ret. anti. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. ante) predl. ante. opkoljavanje divljači. izneti. anti. ant-. ensemble) celina. ansambl (fr. entablement) apx. antagonistes) protivnik. koji leži na Južnom polu. 2. an pasan (fr. dodavanje pouke. taj čovek je nikakav čovek. anteactum) ranije delo. radi čuvanja. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. opšivnica pod krovom.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. supr. pojas nekog utvrñenja. antapoplektika (grč. raditi u suprotnom pravcu. antalgika (grč. an-ago uzvodim) ret. an pat (fr. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. antafroditičan (grč. ante. antenuptialis) predsvadbeni. mimogred. sredstva za ublažavanje bola. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. antelogijum (lat. utrapljavanje voća i povrća. koji leči zglobobolju. lat acidum kiselina) pl. oblast Zemlje oko Južnoga pola. ante-ludium) predigra. koji se nalazi u toku trudnoće. entente) sloga. anteakt (lat. koji leži nasuprot Severnom polu. atrophos nehranjen) ked. up. predbračni. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. algos bol) pl. ned. sredstva protiv kiseline. antastmatičan (grč. antanaklaza (grč. umanjuje bol. anti. pretporoñajni. takmac. slaganje. ansilaža (fr. borba. antagonizam (grč. uzgredno. skup. silo. antelokvijum (lat. apo-didomi predati. pužast zavijutak na jonskim stubovima. naročito protiv kiseline u želucu. nasip. anteniforman (nlat. antemeridlanus) prepodnevni. pre suñenog dana. anti. anti. natalis koji se tiče roñenja) ked. delanje u suprotnom smislu. ansambl-partija kuz. pervaz na vrhu stuba. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. antemeridijanski (lat. asthma) med. antagonist(a) (grč. ante diem) pre vremena. antarktičan (grč. ranije. uzgred.• govor. anteludij(um) (lat. suprotna težnja. anti. antemion (grč. anti. antarktikos južni) geogr. bedem. sredstva protiv srčane kapi. ante. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. suparnik.(grč. u profilu. stubovi sa obe strane vrata) 1. koji služi kao lek protiv sipnje. trve-nje. Čehoslovačke i Rumunije. ispred. en profil) sa strane. Velika antanta savez Rusije. u silose. arh. izložiti) poet. antarktikos) geogr. en pate) u obliku testa ili kate. anti. anteza (grč. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. entendre. . zajednica. antagonizam). sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. antanta (fr. obim. diluvium potop) pl. ant-angomzomai boriti se protiv. priči. antidatirati. antf. plesso udaram) pl. apo. med.: postdiluvijumski. neprijateljstvo. apo. ante. tj. antennif ormis) u obliku pipaka. ant. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV.

ante-cessor) prethodnik. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). anteriora (lat. barba-rizme ili varvarizme. antibiotički (grč. antestirati (lat. antiborejski (grč. antiasteničan (grč. Venus boginja ljubavi. v. dati (ili: davati) prvenstvo. prethodni slog. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. naročito: aureomicin. antepenultima (lat. antepositio) stavljanje ispred. trezvenjak. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antestari. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. naročito ropstva. geotr. materice. antepozicija (nlat. učitelj. antere (grč. antivarvarus. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antf. subjekt — predikat. prethodnost. anterioritet (nlat. sthenos ]anina.: apeks. apa. antecedentia) ono što prethodi. bat. bfos život) koji je protiv života. antibarbarus (grč. treći slog od kraja. supr. antivarvarus (grč. antf. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. antecedentia) pl. arap. antiaditis (grč. streptomicin. prvenstvo u vremenu. prioritet. anteoccupatio) rat. ante-ponere) staviti ispred. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. up. spolna ljubav) pl. mesto. sredstva protiv ljubavi. adijaforist. antianfilaksija (grč. neosetljivost prema anafilaksiji. antf. raniji život. antf. anti. pozivanje za svedoka. a na suprotnim poluloptama Zemlje. snaga) med. pored ostalih. zapaljenje krajnika. npr. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. veneričnih bolesti. ant-erotikćs) pl. antf. U antibioti-ke spadaju. koji služi protiv zapaljenja zglobova. antestatio) prav. antera (grč. anteflexio) med. anti. prema. ante Hristum natum (lat. pretpostav-ljanje. davanje prvenstva. antf. hloromicetin i dr. fil. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. prethodnici. antiadijaforist(a) (grč. preticati. barbaros) v. muški spolni delovi cveta. prethoñenje. putovoña. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. anterotična sredstva ned. sredstva protiv spolnih. anteriora) št. antibahijus (grč. ante-testari) prav. antiaristokrat (fč. prostitucije itd. antepenultima) gram. areh) astr. anti i lat.anteokupacija anteokupacija (Lat. supr. antf. anthera) bat. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. čistunac u pogledu jezika. antecedere) prethoditi. anti. antefleksija (lat. Bakchios) poet. antheros) pl. aristokratos) protivnik plemstva. nadmašivati. lat. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. prašnici. penicilin. preteći. anteriores (lat. protivnik upotrebe stranih reči. koji pomaže protiv padavice. antibarbarus. anteriores) pl. ant-. lat. nea. antias krajnik) med. iza. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. anteci (grč. asthma sipnja) med. antestacija (lat. gram. antf. koji ubija. anteponirati (lat. pretpostavljati. anti. a-. anterioritas) prethod-nost. entari. ići napred. raniji život. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. antiastmatičan (grč. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). koji služi protiv slabosti. a-. annexio) protivnik aneksije. antibiotik (grč. preci. anti. oikos kuća) pl. antiabolicionist(a) (grč. raniji dogañaji ili odnosi. antecedencije (lat. antiapeks (nlat. med. anteridija (grč. antiartritičan (grč. . prašnica. koji uništava život. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. antialkoholičar (grč. anti. itd. anterotika (grč. antf. antecedens (lat. savijenost napred. nadmašiti. v. barbaros negrčki. boreios severni) okrenut prema severu. antheros) bog. antianeksionist(a) (grč. antivenerea (grč. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antiastmatičan. preteča. lat. antf. antimaterija (grč. palimbahijus. v. ranije stvari. raniji dogañaji. neprijatelj aristokra-tije. arthron zglob) med. umesto. koji povećava životnu snagu. branim) ned. dopretposlednji slog neke reči. prošlost. antecedirati (lat. antf. tzv. anterija (tur. raniji odnos u nekoj stvari. anterotika. antepileptičan (grč. antestat (lat. epileptikos).(grč. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. anti. arap.: posteriores. raniji dogañaj. antecedencija (nlat. pretpostaviti. 53 antivenerea antecesor (lat. antecedens) prethodnik. muški spolni organ u bescvetnica. antf. antestatus) prav. phylatto čuvam. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. med.

anti. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. protiv demokra tije. anti-kategoreo) prav. anti dynastes vladar. anti. stari vek. antikatoda (grč. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. Grka i Rimljana. katarroos stakanje) pl. antički. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. anti. antidiegeza (grč. daktylos prst) četr. truo) med. anti. antidinika (grč. poznavalac starina i starih spomenika. antikvarnica (lat. starodrevnost. pravac koji polazi od date reči. proglasiti za zastarelo. stanje) med. stari svet. ante-datirati. med. anti. antikahektičan (grč. sredstva protiv nesvestice. antiemetici (grč. cariosus kvaran. anti. doron dar) uzdarje. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. lat. antidinična sredstva. antikataralije (grč. med. datum) v. antikvizirati (lat. sredstvo koje sprečava vrenje. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. starinar. up. antidaktilos (grč. antidatirati (grč. zakon. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. antikvaran (lat. anteme-tika. čime se dobivaju snažnija dejstva. stara ili zastarela ureñenja i sl. sapseg rak) pl. antimentalisme) lingv. antiquus) stari. anti. katholikos) koji je protiv katoličke vere. polovan. odbaciti. antikvar (lat. med. fig. antiquarius) stari. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. sredstva protiv povraćanja. antidoron (grč. vrsta tamnozelenog serpentina. antidijabetikum (grč.54 avtigal (grč. anti. v. antikvus (lat. kulture. eksis svojstvo. antiemetika (grč. antiquare) zastareti. starinski. zyme kiselo testo. antiepileptika (grč. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. neprijatelj Francuza (jezika. stare. antimentalizam (fr. kurziv). protivtužba. tip. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. kod nas ga ima u Fruškoj gori. anti. anti. anti. med. avtigen (grč. antiquitas) starina. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antidotarij(um) (grč. anti. dolor bol) med. anti. epilepsija. antiquus) ugledati se na stare. antikvus antieutanazist(a) (grč. diexeimi prikazivati. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. politike itd. lekovi koji služe protiv proliva. anti. lat. fig. anti. dine. sredstvo. emeo) med. platinski lim kod Rendgenovog aparata. antidoton (grč. okretanje) pl. npr. vrtlog. latini-ca. antiqua) staro pismo. antidemokratski (grč.). dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. diegeza. kakos rñav. med. jezičko ostvarenje. raditi prema antičkim uzorima. sredstvo protiv bola. anapest. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. nastaje metamorfozom ampfibola. proglasiti nešto zastarelim. kathodos put na niže) fiz. antikvirati (lat. angina (lat. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. podražavati ukus starih. lat. sredstva protiv padavice. antidoton) ned. lat. lat. antiepileptičan. sredstva protiv kašlja. lat. anti. ne vodeći računa o mentalnim. antiquus stari) trgovina starim knjigama. protivotrov. utuk. antikva (lat. anti. uspravna latinska slova (supr. Gallus) protivnik. antiinokulist(a) (grč. anti. starovremenski. lat. kupac i prodavac starina. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. antikankroza (grč. diabetes šećerna bolest. diabaino prolazim) med. sredstva protiv bolesti raka. predmet stare umetnosti. antidolorozum (grč. antikariozan (grč. pelco-vanja. dysenterikos srdoboljan) pl. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. antikatolički (grč. anti. antikategorija (grč. anti. sredstvo protiv povraćanja. lek protiv čega. nagrada. up. anti. anti. kvasac) hem. up. izneti) ret. anti. emeo povraćam) pl. anti. farmakopeja. antiemetičan (grč. med. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. anti. pr. lek protiv šećerne bolesti. antidramatičan (grč. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antikvitet (lat. antidinastičan (grč. antiinkrustator (grč. starinski. upotrebljavao antikvarijat (lat. odnosno zastarele stvari ili ustanove. anti. eu. umetnička retkost. antizimotikum (grč. . protivsred-stvo. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. epilepsfa) pl. antiseptikum. antidizenterika (grč.

med. protivan moralu. lat. anti. znak Sb (stibium). nephrćs bubreg) pl. klimax stepenice. anti. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. teol. anti. pisma čija se. tj. constitutio) protivnik ustava. originalnost osporava ili u koju se sumnja." antiklinala (grč. pozitivizam u lingvistici. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. kresis mešanje) prav. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. a padaju u suprotnim pravcima. antikritičar (grč.: „Jedemo da živimo. atomska masa 121. antinarkotika (grč. anti. anti. antimonium) mineral. ned. moralis) koji je u opreci sa moralom. anti. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). mentalizam) lingv. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. antilopa (grč. nlat. anti. antimetabola. krino) koji odgovara na kritiku." antimilitarizam (grč. na prestolu. consti-tutio ustav) protivustavan. antilegomena (grč. suar. antimetateza (grč. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. npr. anti. lyssa pseće besnilo) pl. antiiefritika (grč. anti. u kolibi. metalepsis zamenjivanje. lat. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. anti. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. pisac odbrane od napada. militarisme) protivnost militarizmu. protiv obamrlosti. lat. krino sudim) odgovor na kritiku. anti. žida u stadima po toplijim kopnima. npr. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. elemenat. sredstva protiv psećeg besnila. redni broj 51. bolest spavanja) med. povijam) pl. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". ali u protivnom smislu. anti.-. prigovor. moriš običaj) fil. antimentalizam (grč. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti.: „Ako smo veliki. npr. lethargfa dremež-nica. a ne živimo da jedemo".antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. loimos kuga) med. antimetalepsija (grč. anti. anti. anti. nenarodni. anti. odgovor na napade. supr. pobijanje. antimoralizam (grč. a ne živi da jedeš. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze.: „Jedi da živiš. homolotumena. metal srebrnobele boje. antimetalepsija. antikontagioza (grč. narke ukočenost. kolike trbobolja) pl med. anti. anti. ali drugim redom. protivkužni. upotreba osobnog imena mesto vrste. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. protivnarodni. med. umesto interesa na dug. anti. klinč naginjem se. napad itd. antilisa (grč. lat. anti. meros deo) ret. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. lat. anti. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. antinomazija (grč. antimelanholičan (grč. antikonstitucionalan (grč. u padati. „Demosten" mesto „govornik". anti. koji služi protiv kuge. fr. sinklinala. sredstva. lekovi protiv trbobol>e. antikonvulzivan (grč. koji služi protiv trzaja i grčeva. važna njegova ruda. anti. lat. antimerija (grč. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). antimon (nlat. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. antilogičan (grč. protuslovan. antimetabola (grč. convulsivus grčevit) med. protivkritika. anti. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. anti.: „Otkrovenje Jovanovo". antimaterija (grč. anti. nlat. antilogikćs) nedosledan. dntinacionalan (grč. antimovid (lat. antikreza (grč. onoma ime) zamenjivanje imena. antikonvulzivan (grč. koji razvedrava raspoloženje. mos. npr. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). anthćlops) 3007. zaravan) pl. veliki smo svuda. antilego protivim se.75. . prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. lat. postupnost u izrazu) ret. antologija (grč. sa logikom. contagiosus prilepčiv. antimoralan (grč. npr. antikosmetičan (grč. med. sul-fid antimona. antiletargičan (grč. antikonstitucionist(a) (grč. anti.. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. zamenjivanje jednog dela govora drugim. delovi Sv. pokret protiv rata i pripremanje za rat. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). razmena) ret. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. antikritičan (grč. antilemičan (grč. antimonarhičan (grč. antimonium) hem. odbrana. spuštam se) kol. med. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. krino) pisac odgovora na kritiku. odbrana pred sudom. koji sprečava nastup krize (uticaj). ukočenje) pl. melancholikćs) koji razbija tugu. anti. anti. v. anti. antilogia) protivrečnost. antikritika (grč. nationalis). antikolika (grč. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti.

antirepublikanski. ratio razum) fil. antiprotasis protivpred-log) ret. reuma) med. pleuron bok. rebro) pl. nomos zakon) 1. anti. nije apsolutni izvor saznanja. antiracionalizam (grč. groznicu. anti. suparnik. antisocijalan (grč. antiseptikum (grč. glavobolje. protivjevrejski pokret. nlat. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. anti. anti. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. antipapizam (grč. lat. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. antiparazitika (grč. antipleuritičan. lat. anti. antipatija (grč. koji služi protiv reumatizma. antiskepticizam (grč. replika. antiplenisti (grč. plenus pun) fil. fr. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). fil. koji služi protiv zapaljenja pluća. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. nemio. med lekovi protiv vatre. patriotes) neprijatelj domovine. supr. sredstva protiv uzetosti (paralize). anti-paragraphos) odgovor na kritiku. političkom i duhovnom životu. antiparalelogram (grč. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. anti. pus. anti. med. antisepsa (grč. neslaganje sa trezvenim. anti. psyche duša) fil. neslaganje sa trezvenim. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. 2. protivnožnik. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. anti. sepsis) heš. antipsihologizam (grč. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antipiretičan (grč. lat. anti. protivnik revolucije. utuk. odnosno čovečje mišljenje. anti. antipatičan (grč. odnosno čovečje mišljenje. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. anti. parallelos. antiseptika. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). pyr) ned. antireumatičan (grč. sredstva protiv šuge. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. lat. ravnokraki trapez. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. koje se obično izražava jednim pitanjem. spolna ljubav. teal. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. teal. nije apsolutni izvor saznanja. anti. anti. skepsis nedoumica. antirepublikanac (grč. anti. aatipneumoničan (grč. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. med. anti. antiparalelan (grč. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. antiskabioza (grč. vatre. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). antiracionalizam (grč. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. aspirin. groznice. scabies šuga) pl. nerodoljub. anti. anti. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. sredstvo protiv groznice. pr. pneumon pluće) med. oprečan. teal. anti. lat. antiseptičan (grč.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. septikos) med. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. antiparagraf (grč. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. anpšlatonska ljubav čulna. lat. anti. antipirin (grč. Semiti. antipleuritika (grč. anti. protivrečnost. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. socialis društven) protivan društvenom poretku. anti. npr. protivnik. antisemit-ski. parasitos gotovan) pl. antiparalitika (grč. dvoumica) fil. anti. antipi-rink dr. antiprotaza (grč. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. para-lyo) pl. pl. anti. nemarenje. anti. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. rug) med. antiperistaza (grč. koji sprečava truljenje. anti. antirojalizam (grč. nesimpatičan. koji suzbija vatru. geogr. antipatriot (grč. gramma) geom. anti.: „Svet ima svoj početak u vremenu.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. lat. npr. med. shvatanje da razum. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. antirevolucionar (grč. sepsis trulež) med.: simpatija. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. shvatanje da razum. antinomija (grč. royalisme). pyr vatra) pl. anomizam. antipodan (grč. pr. . sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. antipiretike (grč. anti. ratio razum) fil. antipus) sasvim suprotan.

lat. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. phone glas) logička protivrečnost. anti. anti. antithetikos) protivan. pr. v.. 5. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. antistrofa (grč. protivnik ujedinjenja. phlox. geogr. 4. antispiritualizam (grč. skia senka) pl. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. antiflogistika 1. otrov) med. antifebrilan (grč. med. anti. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. spectrum avet. teorija franc. ljudi sa suprotnim senkama. febris) farm. npr. 3. antispast (grč. već bi okopnio. antihelmintika (grč. med. npr. anti. antitipija (grč. phthisis sušica) pl. anti. anti. antitoksin (grč. antifonarij(um) grč. v. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. antiunionist(a) (grč. antispastos vući na drugu stranu) metr. suprotan. anti. sredstva protiv sušice. up. sredstva koja ublažuju grčeve. tome sečem) med. med. med. . lekovi protiv zapaljenja. antifraza (grč. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. odabrao papa Grgur Veliki. sredstvo protiv groznice. phone glas) otpev. tuberkuloze. spasmos) pl. oprečna). stanovnici na istom podnevku. progovara mudro".: „To bi bilo vrlo pametno". antihektika (grč. antihektičan. anti. teza. sinteza. antispazmodika. antiflogističari (grč. spiritus duh) fil. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde.: „Ide ludo. antifrizi (grč. antiflogistika. u smislu „vrlo ludo". up. lat. zajednice. otpev. al' su labudovi? / Da je snijeg. anti. antiscii (grč. komandant neprijateljske vojske. antiflogističan hem. sredstva protiv sušice. anti. koji je u suprotnostima. up. eidos izgled) farm. toxikon. febris) med. antispazmodika (grč. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. med. antitermika (grč. trzav) pl. freeze zamrzavati. anti. antitip (grč. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antitireoidin (grč. thyreos štit. anti. anti. thermos topao) pl. anti. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. prototip. anteci. anti. antifebrin (grč. ektikos jektičav) pl. haima krv. flogiston. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. oprečnost dvaju karaktera. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. antiflogistika (grč. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. phlogos plamen) 1. lekovi protiv groznice. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. lat. besmislica. antispastika (grč. fermentum) med. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. logia. protivgroznični. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. hek. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. anti. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antipirin. / nego šator age Hasan-age. anti. regnymi probijam) med. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. a drugi i treći dug: U ------. elmis elmintos glista) pl. antifermenti (grč. pristalice antiflogistike.U. antifonnja (grč. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. antithesis suprotnost. hem. anti. 57 antihemoragičan. anti. takoñe: otpe-vanje. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. 2. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. prepis. anti. antistrateg (grč. antitypia protivudar. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. ned. lat. antiflebotomist (grč. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. 2. antifebrilije (grč. antispastika. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. protivrečne. phlox) pl. suprotno) 1. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. spastikos koji vuče. phleps žila. lat. pr. ili kontrarna. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antitetičan (grč. anthelmintika. eng. antispektrologija (grč. pl. ret. typos) otisak. antifon(a) (grč. anti. dveju težnji i sl. npr. med. antiftizičan. loet. antiftizika (grč. nauka lat. anti. antihemoragičan (grč. tj. / labudovi već bi poletjeli. anti. odboj) fil. lat. (Hasanaginica). jektike. v. toksine.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. ned. protivotrov. anti. med. febris groznica) med. anti. antiteza (grč.

ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. kyanos zatvorenoplav) hem. antišambr (fr. sredstva protiv navale krvi. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. antrakonit (grč. sotona. antihtoni (grč. ned. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). anticipando) unapred. preduj-miti. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". predujam na robu. s tim da će se kasnije dokazati. lažistina. up. antodoitalgika (grč. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. pre vremena. lithos kamen) min. anticipacija (lat. avtihipnotika (grč. starinski. geogr. cvetnjak. up. antotipoliti (grč. korali. koji služi kao lek protiv šuljeva. oputa) lkngv. med. . ned. hafma. travnjak. odmor izmeñu činova. algos bol) pl. antički (lat. antrakometar (grč. pr.. fig. počinka. antonimi. npr. antonomasia drugi naziv) reg. anthrax. liig. anti. antozoe (grč. orgazam. predujmljivati. anthrax ugalj. kol. antrakoza (grč. hresis upotreba) prav. govorni ukras. stablu itd. kyklos krug. besnilo itd. nepomenik. npr. zool. typos otisak. ñavo. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. homonimi. up. antoliti (grč. lat. starog kova. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. antrakolit (grč. anticipirati (lat. anthrax ugalj) med. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. sredstva protiv očnih bolesti. civis grañanin) negrañanski. rheo curim) lged. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. usred. redak. anthos. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. anthos. osip. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. antihipnotičan. anti. listovima. antr (fr. samo na suprotnim stranama polutara. v. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. lat. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. antotipoliti. čekati prijem. levkasta rupa od eksplodirane mine. crni prišt. antiquus) stari. anthologia) branje cveća. ret. inter) meñu. metron mera) hem. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. kol. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. antonimi (grč. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. entre nous) meñu nama. anti. ned. cvetno žutilo. tvrd-mek i dr. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. anti. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. tle) pl. entonnoir) levak. fig. antihreza (grč. anti. antos (grč. antichambre) zadržavati se u predsoblju. oputa ime) pl. u obliku predujma. privremen prekid u nekom poslu. naročito na licu. anthos cvet. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antologija (grč. cvat. u poverenju. antr lu (fr. antoftalmika (grč. paronimi. hypnos san) pl. antonoar (fr. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. ksanthos žut) hem. anti. anthos) cvet. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. anthos cvet. zlič. protivgrañanski. anticipaido (lat. antonomazija (grč. preduzeti. anticus. med.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. hemoroida. fil. unapred primiti (ili: primati). antoalaža (fr. entonner. ophthalmćs oko) pl. anti. zoon životinja. anti. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). sprava za odreñivanje količine ugljenika. anti. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. anti. koji potiče iz starog veka. starodrevni. be-drenica. reči suprotne po značenju. krečnjak obojen ugljenom. anticivičan (grč. starovremenski. antrakolit. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. leto-zima. ophthalmos oko) pl. zbirka na j lepšega. u. kružno kretanje) meteor. sredstva protiv kolere. sredstva protiv zubobolje. v. preduzimati. avtiholerika (grč. entr'acte) poz. Ifthos kamen) pl. bezbožan čovek. anthos. sinotši. antografija (grč. krasta. antonimija (grč. kotlina. anti. lithos kamen) min. prostrel. antišambrirati (fr. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. antoliti. npr. anticnklon (grč. anti. fig. upotreba jednog vremena umesto drugog. antikrist (grč. antr-akt (fr. toile. med. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. antraks (grč. plodovima. antocijanini (grč. dobar-rñav. 58 antr-akt antoksantin (grč. vrtača. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. antorgastična sredstva med. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. anti. cholas utroba) pl. sredstva protiv očnih bolesti. izmeñu. antihronizam (grč. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. geol. stanka. anthrax. chthon zemlja. med. zbirka odabranih. živo biće) pl. odus zub. odmor. anthos cvet. u četiri oka. antoftalmika (grč. lit-hos kamen) pl. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. po starinskom ukusu. naročito lirskih pesama. entre.

težnji i ideala. anthropos. složen ugljenički vodonik. tj. muški gamet kod biljaka. papagaj. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. 1. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. komad kojim počinje opera ili koncert. antrpilastr. istorije. filozofije. bios život. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. antre (fr. anthropos. anthropos. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. razmak. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. antropografija (grč. antropometar (grč. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. otprilike jedan milion godina. uvod. antropometrija (grč. antropomorf (grč. anthropos. metron) merenje čovečjeg tela. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. uvozna carina. antropozoik (grč. antropogenija (grč. ulaz. avtr nu (fr. supr. anthropos. antropologizam (grč. anthrax ugalj. antropomantija (grč. npr. muz. anthropos. ulazna cena. trgovačke i politička geografije. a duh zakonu reinkarnacije. anthropos. najstariji fosilni ugalj. istorijskog i sociološkog. entree) ulazak. ulaženje. anthropos. počinje sa diluvijalnim periodom. anthropos. antropogeneza (grč. antropolog (grč. anthropinos) čovečji. saobraćajne. opadanja itd. eidos vid. antropijatrika (grč. zemaljski. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. arheološkog i dr. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. . antropolatrija (grč. krmenadla. predjele. sličan čoveku (o majmunima). Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. pojava glumca na pozornici. prvo jelo pri obedima. ulaznina. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. želja. antropozojski period geol. telo je podložno zakonu nasleña. kulturne. predvorje. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. antropognost (grč. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. poznavanje čoveka. uticaja okoline. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. antropinski (grč. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. plo-ñenja. antropologija (grč. logismos) fil. antropobiologija (grč. antropareskija (grč. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. socio-logije. anthropos. anthropos. anthropos. antrkot (entrecote) kup. majmun sličan čoveku.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. očoveča-vanje. anthropos. sophla mudrost) fil. nauka o merenju čoveka. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". zoon životinja) geol. kao podvrste su: istorijska. antropizam (grč. entre nous) v. pristup. ukrpgganja. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. anthropos. nastavak ites) min. antracit (grč. pri-vredna. anthrax. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). množenja. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antricid (grč. antropogenetika v. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. latreia služba) obožavanje čoveka. arheologije i nauke o jeziku. prostor izmeñu dva stuba. lat. anthropos. anthropos. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. anthropos. predsoblje. antropo. nauka o čovečjem telu. po traje još i sad. koji se tiče ljudi. psihološkog i filozofskog. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". pod antr. antropogonija (grč. antracen (grč. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". ulazni-ca. antropozojski period. anthropos. duša sudbini koju sama stvara. antropogsografija (grč. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. upadanje jednog glasa. psihologije. antropoidan (grč. naročito svečanim. anthropos. odstojanje izmeñu stubova. oblik) čovekolik. entrecolonne) apx. antrkolon (fr. anthropos. fiziologije.) vot. „prosvetljenje" i „posvećenje". anthrax ugalj) hen. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. antropozofija (grč. anthropos. ulazna soba. avtreozoid (grč. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. 2. S14N10.: teosebija. najbolja vrsta uglja. antropognozija (grč. anthropos) fil.(grč. antropogenija. shvatanje da je čovek biće slično bogu. o odnosima izmeñu čovečjih udova.

anthropos. antropopatija (grč. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. počovečavati. entrepot. v. oseća i radi kao čovek. antropomorfozirati (grč. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. antropocentrizam (grč. ital. antropohistorija (grč. antropospeleologija (grč. fizičke pojave. anthropophagia) ljudožderstvo. anthropos. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. skladište. antrkolon. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. da misli. antropomorfizam (grč. antroponomija (grč. dvornica slave. u užem smislu. anthropos. lat. antrša (fr. onoma ime) lingv. smatranje onoga što je čovečje božanskim. popravljati. anthropos. anthropos. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. talile. morphe oblik) fil. anthropos. phytefa sañenje. antroponimija (grč. theke pričuvi-šte. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. entrepas) poluravan. an-tu-ka (fr. u bačen u redakcijski deo lista. istorija čovečanstva. koja se može razvrstavati. en entrepot) necarinjen. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. antropofagija (grč. anthropos. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. antropofobija (grč. sphaira kugla. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. anthropopathefa) fil. choreo pasprostirem se) zool. vrlinama. — an antrpo (fr. antropohorija (grč. rañanje) biol. počovečenje boga. anthropos. koje oseća i »seli isto kao čovek. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. anthropos. kanibalizam. antropoplastika (grč. soma telo. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. morphe uobličavam) počovečiti. umetanje) trg. saopštenje vlade. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropotomija (grč. nauka o spolnom životu čoveka. antroposkopija (grč. tj. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. lat. ponašanje životinja itd. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. anthropopatheia) fil. antropomorfizam. morphe) fil. izvoziti ili upućivati. . tj. entrechat. antroposomatologija (grč. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. dok leži u njemu. antropomorfoza (grč. antrpa (fr. tj. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. antropoterapija (grč. antropopa tizam.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. tkanine osrednje finoće i kakvoće. anthropos. interpositus metanje izmeñu. anthropos. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. antrtaj (fr. antropofiteja (grč. obično zvanično. anthropos. neocarinjen. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. slabostima i dr. sa ljudskim osobinama. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. antropohemija (grč. polukas. anthropo-poia) stvaranje čoveka. anthropos. anthropos. hod konja. stovarište. antrpilastr (fr. anthropos. ljudožder. antroposfera (grč. obožavanje čoveka. v. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. anthropos. kanibal. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. antropoteka (grč. entrefins) pl. up. anthropos. anthropos. morphe. fiziognomika. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. antrfen (fr. deliti. antropomorfoza. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. antropoteizam (grč. biološki život. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. odstojanje izmeñu dva stuba . svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. rañanje čoveka. i odatle uvoziti. entrepilastre) apx. antropopatizam (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. anthropos. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. anthropos. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. antrpo (fr. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. bog. nomos zakon) fil. razmak izmeñu stubova. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. antropopeja (grč. anthropos. razuñivanje. tome sečenje) med. anthropo-morphos) sličan čoveku. antropomorfologija (grč. anthropos. anthropos. theos bog) obogočovečenje. antropofonika (grč. antropopatija. anthropos. antropofag (grč. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. kratak članak. a ova se pruži napred. koji ima čovečji oblik. spe-laion pećina. ne plaća carinu). rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka.

ribarski prsten. annus intercalaris) prestupna godina. poskuplji-vanje. enfiler) udenuta. encherir) trg. ukidati. apage! (grč. annus communis) prosta. annulus) prsten. u opasnost. npr. posredan dokaz. džombast. appšpegage) pribrojiti. anthipnotika (grč. preko. anumerirati (lat. dobrojiti. aorist (grč. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. hypnos san) pl. opovrgavati. per anum (lat. amrel za svako vreme. idi. dahtanje. en face) spreda. annus ecclestiasticus) crkvena godina. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. dati više pri nadmetanju. ap. anhidričan (grč. anceps) dvostruk. iznad. sredstva za isterivanje glista. annualis) godišnji. vijugast. anulacija (nlat. aiulus magikus (lat. annullare) poništiti. annuus godišnji) godišnja otplata duga. uron mokraća) med. nanizati. an fas (fr. antihipnotika. annuarium) letopis. aorte med. poništavanje. dvosmislen. anus komunis (lat. npr. zadivljavati. fig. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. anualni (lat. voj. Anschluss) priključenje. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. lat. tj. dobrajanje. aorta (grč. čisti se! apagoga (grč. prošlo trenutno vreme. iskrivudan. ukinuti. anthipofora (grč. preñašnje svršeno vreme. čmar. anti. anfan perdi (fr. pol. med. hydor) bezvodnost. podizati cenu. a. anšerirati (fr. ñavolan. anhelatio) kratko. uništiti. bolja ponuda na javnoj prodaji. v. annulus magicus) čarobni prsten. anhidrit (grč. januara do 31. god. opovrgavanje. annus) godina. spa-janje. anus kurens (lat. vodonik i postaje kiselinom. enfant) dete. med. da bi se posle jedan po jedan pobijali. nestašica vode. anfraktuozan (nlat. dvostran. zadihanost. slobodan od vode. anceps (lat. opčišavati. napraviti ćupriju (u trik-traku). biser. enfants perdus) na. dobrojavati. voj. apagoge) log. anus (lat. naročito Devi Mariji da će roditi sina. anfan (fr. godišnja renta. godišnji prihod. annumeratio) pribrajanje. pr. anfilada (fr. anšantirati (fr. uračunavanje. žila srčanica. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. ogla-siti nevažećim. npr. hypo-phero snositi) ret. koji se dogaña svake godine. apagogičan dokaz indirektan. hydor voda) hem. nesta-ško. fr. anus civilne (lat. s boka. anulus (lat. zaplesti nekoga u neko preduzeće.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. podizanje cene. an-šantiran. osme miris) bezmirisan. s boka. godi- šobran i kao suncobran. prisajedinjenje. anus (lat. opovrći. poskupl>ivati. anšer (fr. suša. annus solaris) sunčana. anfractuosus) krivudav. red soba u jednom pravcu. annullatio) poništenje. nesiguran. ukinuće. anšlus (nem. apage) odlazi. mrtva straža. helmins. tući topovima po dužini. annus civilis) grañanska godina. uništavati. tučenje topovima uzduž. posredan dokaz. enchanter) očarati. zapodenuti razgovor. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. otići. anus solaris (lat. metr. ap-ago odvesti. soli i oksidi. objavljivanje. anurija (grč. pravo u oči. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. apanaža (fr. oči u oči. annunciatio) nagovešta-vanje. vragolan. anus) anat. hydor voda) hem. od 1. Š. obična julijanska godina. ushititi. uračunavati. nuditi više. anthelmintičan. anulus pi-skatorijus (lat. pr. annuitas. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . anus eklezijastikus (lat. teško udisanje vazduha. potpun prestanak lučenja mokraće. helmintos glista) pl. ap. ap. neodreñen) gram. opovrgnuće. anthelmintika (grč. nizati. kalendar. a-oristos neograničen. završetak zadnjeg creva. oča-ravati. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. enfilade) dug red. anuncijacija (lat. ap. ali koje izloženo vodi apsorbuje. zaobilazan. aortitis (grč. po-ništavati. nlat. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. yper nad. anulirati (nlat. anfilirati (lat. s lica. ap. zapaljenje aorte. idros znoj) med. kroz čmar. pribrojavati. izvoñenje i nabrajanje prigovora. anumeracija (lat. anus interkalaris (lat. anidrija. anthiperidrotikon (grč. koji traje godinu dana. oglašavanje nevažećim. Blagovesti. zadiviti. neravan. upija. godišnjak. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. anti. aosmičan (grč. po dužini. anhelacija (lat. pripajanje. neprestupna godina. glavna srčana žila. anhidrija (grč. anuitet (nlat. per anum) med. pridruženje. ubrajati. apanage. anti. hydor voda) hem. kome je oduzeta voda. anti. filum konac. godišnji dohodak. anuarij(um) (lat. aorte) znat. ushićivati. anulus palacii (lat. decembra. poskupljenje. anhidrid (grč. Petar u ribarskom čamcu. annus currens) tekuća godina. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. kolebljiv. udevati. enchere) trg. anfan teribl(fr. opčiniti.

nepromišljen priziv. očigledan. beznačajan i ništavan priziv. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. vidan. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. neke radionice. početak. nemarnost. zajedničko ime. npr. apathes) neosetljiv. apedeutizam (grč. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. apeirokalija (grč. svirepost. apeiros neograničen. rod. veoma rasprostrt. apatheia) neosetljivost. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander).apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. appellativus) gram. apelacio admisibilis (lat. appellatio frivola) prav. koji označava zajedničko ime. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. izdvojeno. apantesis) odgovor. apatrid (grč. aparatorij(um) (nlat. lažljiv) lažljiv. apart naročit. appassionato) kuz. čovek. tj. lažan. apatičan (grč. apelacio temerarija (lat. ravnodušan. spoljašnjost. odeljenje. neobrazovanost. višim sudovima i traži njihovu pomoć. appellare. životinja. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. supr. utrnu-lost osećanja. stroj. apelacio dezerta (lat.: drvo. zadocneo priziv. naprava. odgojim) v. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. prepušten. apartman (fr. paideyo vaspitavam. kalcijev fosfat s fluorom. apartan (fr. appel) poziv. astr. antropofobija. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. pozivanje na viši sud. veličina i sl. zaključak. a-. apeks (lat. npr. odgojni) neobrazovan. apatit (grč. pomoćna sredstva i dr. bioskopa. apedeuzija. utrnulih osećanja. apelacio inadmisibilis (lat. ljubičaste ili zelenkaste. mač. apelativan (lat. doziv. za-pleten. obezbeñen prihod. npr. apparentia) privid. neprihvatljiv priziv. apelativ (lat. appellans) prav. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. godišnji prihod. apasionato (ital. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). appellatio deserta) prav. nemaran. apaideysia) nevaspitanost. pobijanje.: antiapeks. zločinac. apart odvojeno. prizivni sud za crkvene sporove. apatetičan (grč. apedeutičan (grč. apel (fr. sva mehanička postrojenja (npr. appellatio admissibilis) prav. appellatus) prav. gran. arasće) velegradski razbojnik. npr.). priziv višem sudu. privid-nost. lopov. aparat (lat. spoljašnji izgled neke robe. očevidan. ravnodupšost. pozivanje. nevaspitan. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. appartement) stan. appellatio temera-ria) prav. neobičan. žalba višoj vlasti. sva oruña. poslušnost kod pasa. poznavanje. pun draži. apartheid (eng. neosnovan priziv. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. apatao zavodim) št. aparatura (lat. zbor. neznanje usled slabog školovanja. stan sa više odeljenja. neškolovan. apparens) vidljiv. zamršen. apeiros neiskusan. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). izgled. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. appellatio inadmissibilis) prav. verovatnoće. kazivanje. geom. paideytikos vaspitni. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. apelacio frivola (lat. oruñe) sprava. imenovanje.). šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. apparatus sprema. apatetikos prevaran. dražestan. taj pas nema apela. areh vrh. apelat (lat. soba. nomen appellativum) gran. posle nižih. jedinstven) naročit. lat. nedostatak ukusa. dopustljiv i prihvatljiv priziv. up. a-. apaš (fr. ceo pribor. apatije (grč. strasno. . kratak i oštar udar napred isturenom nogom. boje sive. aparencija (lat. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. ne odaziva se na poziv gospodara. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. apelant (lat. braće). priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. appelare) viši. nesvakidašnji. patria domovina) lice koje nema državljanstva. apelacija (lat. jasan. trg. apantropija (grč. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). zaziranje (ili: strah) od ljudi. odstojanje. vrh kupe. vrstu. prav. apanteza (grč. pri Zemljinom obrtanju. prevaran. neupućenost u ono što je lepo. apedeugizam. nedopustljiv priziv. voj. a-. apelatorija (lat. sprava i sl. reč koja označava rod ili vrstu. prividan (npr. znak. odvraćanje. apatao. apanažirati (fr. odvratnost meñu ljudima. pozorišta i dr. ret. apeiron (grč. beskrajan) fol. odrediti stalan godišnji prihod. aparentan (lat. sa puno osećanja. otimač.

nagon. zaklona na optičkim aparati-ma). zool. primamljiv. nem. načelo na kojem počivaju druge. želja. apis pčela. požuda. a-. aperire otvoriti) med. slobodan od njihanja. tj. težnja za čim. shvatanje. a-. planao lutam) fotografski objektiv. appetitus) prohtev za jelom. kratko i pregledno izlaganje. cultura gajenje) pčelarstvo. sveti bik. uvideti. uobličenje. apis (lat.ne. apikultura (lat. koji izaziva želju za jelom. nezapaljiv. apeptičan (grč. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. više veze duševnog života. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. apelirati. koji nema sferne aberacije. jasno shvatiti. zagladiti. neprobavljiv. pozivati se na nešto. pravničke dosetljivosti. peira iskustvo) 2. plašiš obrazovanje. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apertura) anat. sklonost. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. pljeskati u znak odobravanja. ap-echema) odjek. na prečaga. ad-perceptio) fil. stanje bez groznice. ad-percipere) zapaziti. aperiens) koji otvara volju za jelom. aperire otvoriti. odnosno mi-šljenja. apistija (grč. tvorenje) anat. bez. linkejoskop. saznaje i tumači. appetere. applaudere) tapšati. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. . požu-dan. apireničan (grč. sladak. apeiros. apepsija (grč. aplazija (grč. konstruisan 1866. letimičan pregled. pohotan. apiričan (grč. apurement) trg. oni akti parenje. varenje) med. bez groznice. apersi (fr. alelovati (lat. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. tečan. apijarij(um) (lat. aplanat (grč. apetitivan (nlat. apireksija (grč. apirman (fr. a-. irreg gornji. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. proveravanje računa.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. suprotno dejstvo pada. appetitivus) željan. aperijens. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. apices juriš) pl. aplanir) poravnati. a-. prohtev. pčela. appendix) dodatak. v. appetentia) čežnja. ješnost. otkloniti smetnje. izdužen produžetak sa površine nekog organa. čut udarac) sp. appendix) ned. siguran od vatre. aperijentan (lat. aperijens (lat. rug) med. bez lišća. volja za jelom. rugep kopggica) bog. apendiks (lat. a-. osećanje gladi. apiretičan (grč. aplanatičan (grč. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. neiskusan. a-. apiričan (grč. aperantologija (grč. apehema (grč. prilog knjizi ili delu. nlat. aperfu kratak pregled. apeiria) neiskusnost. rug vatra) 1. koji nema iskustva. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. dopuna. aplanirati (fr. appellare) v. aperijencije (lat. a-. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. apeticija (lat. Alis mit. simbol zemljoradnje. apetit (lat. zapažati. da se jede. suština. aplaudira™ (lat. sažetak. appetitlich) ukusan. pl. žudnja. aperijentan. uložiti (ili: ulagati) protest. crvuljak. aperitivan. a. apendikularije (lat. med. apices juris (lat. naklonost. dovesti u red. areh. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. a-. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). sredstvo za čišćenje. apirija (grč. koji nema koštice (o plodu). a-pyros. perfodos) fiz. rug vatra) med. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. appendicula mali pri-vezak) pl. žudnja za nečim. bez (sferne) aberacije. koji su bez latica. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. appellare) moliti koga za pomoć. apiarium) pčelanik. aperkat (ept. apendicit (lat. beskrunični. težnja. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. odnosno mišljenja. drugo. aperiodičan (grč. loša probava. a-petalos) bog. bujica praznih reči. aperientia) pl. aperitivus) v. da ga (ili: je) pojedeš. nevičan. med. appetitio) težnja za čim. apetitlih (lat. overavanje. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. otvor (izdubenog ogledala. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. zaključak.. živo odobravati. aperitivan (lat. apercipirati (lat. apis) zool. apetalan (grč. alat. sumnja. otvor npr. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apistia) neverovanje. bez visoke temperature. apercepcija (lat. a-. opt. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). apertura (lat. slabo varenje u organizam unete hrane. pčelinjak. a ne one koje počivaju na asocijacijama. kao složene sočivo. aperijencije. podozrevanje. koji pati od slabog varenja želuca. pepsis probava. planao) opt. apetencija (lat. uložiti (ili: ulagati) priziv. pomoću kojih se jedan predmet shvata. aperitiv (nlat. aperantologia) preterana brbljivost. za-pažanje.

ukrasa od druge materije na neku tkaninu. 2. pljesak. apnea (grč. glad i smrt. rpeo dahćem) ned. svaka. u nekim kavkaskim. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. metanje. prišiti. apodeiktikos) koji dokazuje. grč. drugi. npr. poslednji deo složene rečenice. aplauz (nlat. priljubljiv. neopovrgljiv dokaz. aplikatorika (lat. združiti) liši. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. applicata) geoi. Apokalypsis) 1. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. 1—8): kuga. starati se. upotreba spoljnih sredstava. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. a-. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. može da ga zameni (npr. pus. apozicija (lat. a ne Sunce (up. apokaliptika (grč. apozitiv (lat.(grč. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. upotrebiti. apograf (grč. aplicirati (lat. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. L0g. arb. arropege priložiti. asertoran.: . appositio) gram. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. apozitivan (nlat. tj. raz-. izlaganje. metnuti. applicatura) kuz. utiskivanje. Jov-od Jupiter gei. apodan (grč. lek. 18). applicativus) v. dodati. nedisanje. itd. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. kopija izvornog dokumenta. applicans) v. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. afelijum). dokazan. primena. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. neoboriv. applicatio) način izvoñenje. dodavanje. npr. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. apojovijum (nlat. odrediti ročište. glasno odobravanje. koji se može lako namestiti na. tačka na putanji Meseca. apoen (fr. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. aplikativ (lat. apodikti-čan. obraća-ti jaku pažnju na nešto. aplikativan. vrednoća. aplikant (lat. poravnati se u nečemu. apodejktičan (grč. modalitet. aplikacija (lat. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. pus) koji nema nogu. . npr. apodiktičan sud log. apo. ukrašavanje melodije sitnim notama. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. npr. dati npr. perigej. Čovek pošten ne bi to nikad uradio.: Dete bolesno mora da leži. gameo ženim se) zool. applicare približiti. apodeiktikos) v. ukras na haljinu. Dušan. gran. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. brižljivo izučavati. ordinata (kod kupinih preseka). nameštanje. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. apoda (grč. grapho pišem) prepis. koji stoji kao dodatak. a-. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. prio-nuti za neki posao. zavoj. apodija (grč. sud koji izražava logičku nužnost. aplikativan (nlat. apoentirati (fr. ogledni govor. beznož-ni vodozemci. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. poslednja knjiga Novog zaveta. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". arb od. oblog. plaćati. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. apogamija (grč. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. up. apodemia boravak u tuñini. apodoza (grč. pohvala. menica. ucrtati. apunto. applicare) namestiti. beznožnost. neopovrgljiv. a-. appointer) odrediti platu. aplikatura (nlat. predudar. Otkrovenje Jovana Bogoslova. naročito u vojnim naukama. mat. primeniti. natrag. appoint) fin. tajanstven. primenjivanje. podćs. Jupitera. pravilan položaj prstiju pri sviranju. appositivus) gran. pljeskanje u znak odobravanja. aplikata (lat. uneti. applausus) tapšanje. za razliku od prvog dela (protaze). zagonetan. applicabilis) primenljiv. opet.-. apodosis) ret. kao apozicija. mračan. ned. kada se još smatralo da je Zemlja središte. appositi-vum) gran. bezuslovan. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. aplikabilan (nlat.. kandidat. prileplji-vanje. apoñatura (ital. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. appoggiatura) muz. afričkim i dr. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. apodiktičan (grč. apodeixis) prikazivanje. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. beznožan. prilepiti. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). staviti. završnica. tvoj mlañi brat. proble-matičan. arb. čita knjigu). apogej (grč. neminovan. rañanje bez nogu. stavljanje. apokaliptičan (grč. apojovium. nemanje nogu od samog roñenja. a-.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. rat. prilježnost. naročito inostrana. sitan novac za potkusurivanje. supr. pus noga) med. Jovis) astr. dokazivanje. noga) zool. podesan. Apokalipsa (grč. apo-gaion) acrp. aplikabilan. apodiksis (grč. marljivost.

apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. zauzimati se za. apologfa) odbrana. poučna pričina. apokrifi (grč. astr. sin Zevsa i Lato-ne. sparivanje) zool. a poko a poko (ital. svojevoljna smrt od gladi. apokriza (grč. odluka. med. govora. takoñe: dela nepoznatih pisaca. apolepsis zadržavanje. u isto vreme. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. apo-kopte odsecanje. obaveštenje. koji luči. ozdravljenje. ned. odbrambena tačka. sufumigacija. zdravlje. malo po palo. 5 Leksikon apolepsa (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. sumnjiv. podmetnut. apoliza (grč. poezije. postepeno. spis. lažan. izdvajam) 1. muzike. apokopirati (grč. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apologet (grč. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. disanja. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. bila. apoplesso udarcem oduzmem) ned.. mišiće. aponija (grč. apokspa (grč. kaplja. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. kapnos dim) ned. apolonikon (grč. apćlogos priča) poet. u Engleskoj. Aiolon (grč. apologema (grč. vrsta fortepi-jana. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apologist(a) (grč. nauka o tome kako treba braniti veru. apolithyo skameniti) kol. fil. apokriza (grč. apokarpija (grč. Apollon) muzički instrumenat. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. odgovorim) 2. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. sklon kaplji. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. istraživači Otkrovenja. arb. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). nepravi. pretvaranje u kamen. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. prelom kosti. odgovor. apokrizijar (grč. bog sunca. arb. apopleksija (grč. odvajanje. apokrifan (grč. neuron žila. a roso a roso) nuz. apologetika (grč. Apollon) nuz. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. arb. skrham) med. apolog (grč. skratiti. apo-krypto skrivam) nesiguran. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. aponia) bezbolnost. od IV veka titula biskupskog. snošljivo stanje. skamenjavanje. poremećaj. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. sprečavam) med. religiozni zanesenjaci. poreñenje u priči. kod ljutića). u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. rešenje. vraćanje zdravlja. potpun prestanak neke bolesti. apo-krmo izlučujem) med. apokrino izlučujem. pronañen 1828. arb. npr. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. branilac. apologeomai) odbramben govor i dr. pret . koje nisu prave. aponeuroza (grč. odrezivanje) gram. spokojstvo. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". otkrivene. apomiksija (grč. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. povratak u isti prividni položaj. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apolid (grč. naročito rimskog. živac) znat. sličan orguljama. držati odbrambeni govor. mračan s obzirom na svoje poreklo. pitagorejci). stojici.sid (ili: smetnja. apolitoza (grč. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. sličan kaplji. babušina. lekarstva. karpćs plod) bog. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. krvokapni. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. arolambano zadržavam. rečitosti itd. apo-krypto skrivam) pl. izostanak) neke organske funkcije. apokapnizam (grč. apologet. apoklazma (grč. apologeomai branim) teol. apoplektičan (grč. naročito hrišćanske učenje. aiokritičan (grč. med. apolonion (grč. apolis. mixis mešanje. apoplexia) ned. apologetičan (grč. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apologija (grč. apologizirati (grč. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. apokartereza (grč. skraći-vati. aro-Mab slomim. apo-krinomai obavestim. postupno. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. npr. poput navlake. apokatastaza (grč. koji ima karakter odbrane. apologeomai branim) v. grupe mišića i cele udove. pronañena u Darmštatu. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. prestanak. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. Apollon) nit. apologeomai) braniti. kanoi-ske. . razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. apolćgema) odbrana.

figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. imanje doneto u brak. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. odreći se vere. apostilirati (nlat. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. a posteriori. apostasia) odvajanje. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. apostematozan (grč. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten (').apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. apostolicitet (nlat. težak za razumevanje. apporte) daj ovamo.: Jao. ukor. aporetičar (grč. skeptičar. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. donesi! (kod obučenih pasa). koju je osnovao apostol Petar. gnojenje. ideje i sl. apostolicizam (grč. preveriti. osloniti nekog življim. supr. pribegavanje) ret. logična teškoća. tj. aposfragizma (grč. apport prinos. prećutkivanje. nejasnoća. apostol (grč. a-poreutos) zabranjen. apostolicitas) teol. logička teškoća.! apostazija (grč. čistim učenjem apostola. gnojav. Dela apostola. donositi. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. aporematičan (grč. apostata) otpadnik. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. a posteriori) fil. duboka nesvestica. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. aposiopeza (grč. apostolski (grč. fr. apostematio) med. učenja. apostates. Julija Apostata. arogsb u zabuni sam) sumnja. apportare. koji odgovara učenju apostola. načela. aposterioran (lat. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. zagnojavanje. apostemacija (nlat. apoetolikum (nlat. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. da se nepojamno od pojamnog odvoji. nlat. ua. onaj koji širi neko učenje. odmetnuti se. apostil (nlat. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. oštrijim tonom. koji se gnoji. pisma koje su napisali apostoli. stvari zabranjene za izvoz. grditi. med. apostolos odaslan) poslanik. fig. apor (fr. onaj koji je sklon kaplji. a posteriori) fil. na osnovu iskustva. apo-siopesis zanemljenje) ret. aporeta (grč. apostrophe odvraćanje. ispuštanje duše. težak zadatak. apostateo otpadam) otpa-sti. apostrof (grč. 3. nejasan. apostat (grč. . aro. apostazirati (grč. tj. kao pečat. goro i planino. . fig. apostematosus) koji ima oblik čira. Dela apostola. prav. zvanje propovednika vere. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. dodatak nekom pismu ili povel>i. apoplšsso udarcem oduzmem) med. papski. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. aporetikos) onaj koji sumnja. Bogom sestro. bespomoćnost. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. zavisan od iskustva. ukoriti. bog. naročito hrišćanske. otklanjanje. neprolazan) pl. prevrnuti verom. fig. aporia) zbunjenost. teškoća.: a priori. sporno pitanje. aporija (grč. apostrophos) gram. apćrema. apostolat (nlat. apostolsko dostojanstvo. aporem. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. grdnja. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. apo-stema čir. nedopušten. ali ne u gotovom novcu. aportirati (lat. apostilator (nlat. 4. aporem (grč. propovednik hrišćanstva. aporetičan (grč. apopsihija (grč. odvojiti se od pravog učenja ili vere. naročito kod obučenih pasa. arogeb) v. arogeb biti u nedoumici. naročito od hrišćanske vere ili crkve. ulog) trg. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. okrenuti) gram. apostolos) koji potiče od apostola. arogeb) zagonetan. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. npr. apo-strepho odvratiti. apostrofirati (grč. stvoren na osnovu iskustva. a-poreutos neprohodan. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. Hristov učenik. a posteriori (lat. roba zabranjena za izvoženje. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. sphragis pečat) lik urezan u prsten. preporuka priložena uz pismo ili molbu. obamrlost. aporizma (grč. aporizma. odmetanje. kolebati se. 2. apostrofa (grč. npr. lat. otpadništvo. ili nekoj stvari. . sumnjiva (ili: sporna) stvar. 1. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. aporetika (grč. apostolska stolica (lat. nepokretnostima ili pokretno-stima. „Ja ću tebi" . apo-psycho izdahnem) izdisanje. aporos neprohodan) fil. prinositi. papinska vlast. bilo prisutno j ili odsutno]. apporter) doneti. aport! (fr.

aprobativan (nlat. apprecatio) preklinjanje. apotropejon (grč. tj. veličati. aprobatoran (nlat. u državinu. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. ar . ukidanje. bilo u teoriji saznanja. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. aprobator (lat. povoljan sud o nečemu.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. brašna. apretirati (fr. kratak a misaon. moj apre. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. ocenjivanje. . aprecijacija (nlat. vezivanje. aprehenzija (lat. izdanak) med. aro. predudar. apotemno odsecam) mat. uzimanje u posed. apoteza (grč. aprekacija (lat. apophthegma) kratka i duhovita izreka. sa košću spojen koštanom masom (up. apofaza (grč. zabrinutost. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. apotropaion) amajlija. aro. kol. up. vrednosti nečemu. min. zatim. sredstvo za zaštitu od nesreće. apotithemi ostaviti na stranu. misao. usrdna molba. kućna. aprobatoran. trgovac lekovima. pojam. approbatorius) v. fabrikama itd. muz. aro. prevoj. appoggiato) nuz. skidanje. sjajnost itd. apofonija (grč. npr. appretiatio) odreñivanje cene. odobrenje. nezavisan od iskustva.: a posteriori) te. predstava. apoterapija (grč. apoftegmatičan (grč. apoteoza (grč.). kao izmeñu ~U~2p 1. mladi-ca. strahovanje. apofize pl. apoche odstojanje. da se knjiga štampa. podignutih na kvadrat itd. apprecari. apophonie) lingv. metria) merenje odstojanja. a priori) fil. vina. a priori) fil. potom. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. bilo u etici. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. apophysis izraštaj. approbatio) odobravanje. apothesis odvajanje. pristanak. produženje lečenja i posle bolesti. npr. ukinem) lipti. apotema (grč. skloniti. hartija. dati mu glatkoću.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. razlika izmeñu celog i narednog polutona. prima nista. označava lo-gičku prethodnost značenja. chroroa boja) opt. apophasis) davanje saveta. sentencija. procene. apraxia besposlenost) pskh. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. sliveno. skinem. a prima nista (ital. apriorizam (lat. theos) uzdizati do božanstva. gubljenje glasa. apopatura (ital. (»sita. appoggiatura) kuz. obožavati. koja je razli: . sjajnost). kutija u kojoj se drže lekovi. apofiza (grč. potpuno izlečenje. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. prav. apretura (fr. nesumnjiva smrt. apohometrija (grč. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. koža. hen. apraksija (grč. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. dopuštenje. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. stanicama. inventar. apotoma (grč. apoteka (grč. pro-cenjivanje. ali tako da ne izgleda da se to hoće. hapšenje. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. fr. uroka i sl. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. aprioran (lat. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. apres) posle. veličanje. nezavisno od iskustva (supr. phone glas. pohvala. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). epi-fiza). zatvor. a priori. aro. up. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. popis imetka. koštani izraštaj. apotithemi odvojim. apo-tithemi) geom. putnička apoteka. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. mlečnih prerañevi-na i dr. poslovica. poljo-privrednim dobrima. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. aproba-g tivan. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. thanatos smrt) potpun prestanak života. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. vezano. pori-canje. kuz. approbativus) odobravan. apotekar (grč. apoftegma (grč. apprehensio) fil. v. v. aro. obožavanje. apre (fr. slivanje tonova. alodžato (ital. razumevanje. u običnom životu: unapred. im. a ne vremensku prethodnost (psihološku). chroma) opt. razdaljine. ablaut. aro. nlat. a priori (lat. therapefa) ned. apoteozirati (grč. ocena. koji izražava odobravanje. apotheke. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. npr. prema tome. a prima vista) trg. duhovit. apohromat (grč. aprobacija (lat. strah.

absolvere završiti. absenterS) pl. approximare približava™ se) približiti. podesiti prema čemu. supr. mat. svršiti. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. rov. aproseksija (lat. apsolutni broj. apsihija (grč. voj. apsychfa) nesvestica. razumeva™. rovove. 2. up. neuslovljeno. stvar po sebi. približno izračunavanje. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. apsida (grč. bezuslovan. absolutum) činiti. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. appropinquare) približiti. approcher) približiti se. eng. povoljno oceniti. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. abest. ab-solvere odrešiti) razrešiti. broj. imati pristup. fiz. saobra-ziti. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. apsenteri (eng. tj. apsolutna vrednost mat. apsens (lat. udesiti. približavati. absolvere razrešiti) gram. profitant. svod) 1. supr. naprosto. za masu: gram. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. aprovizacija (lat. u zgodan čas. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. iako se u njemu podrazumeva. grč. udešavanje. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. prilagoñavanje. neprisustvo duha. aproksimitet (nlat. rasejanost. ocenjivanje otprilike. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. relativ. učiniti nešto apso-lutnim. apsolutivirati (lat. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. tim povodom. apsis. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. apropinkvirati (lat. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). approximitas) približ-nost. vrednost bez obzira na znak + ili —. apsolutan (lat. primicati se. bez obzira na njegovu zapreminu. a prope (fr. pelenjača. za vinograd i sl. astr. udaljen. strašljivost. aproksimativa (lat. materijali-stički: materija). no samo za jednu. približno iznalansenje korena. fkl. apsmthion) ned. uslova. aproksimirati (lat. prisvojenje. prokop. u ap-solutnom smislu. priznati nekome sposobnost za nešto. približna ocena. apsolvirati (lat. apsolut (lat. fiz. pohvaliti. relativno. apsolutan (lat. apsolutizam (lat. fkl. appropinquatio) približavanje. up. aprofiter (fr. agr. 2. approximativus) približan. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. približavati. apsmthion) bog. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. aproš (fr. dakle. aproprirati (lat. v. savršeno. bezuslovno. pril. dodirna tačka. neprisebnost. pod apsenti-zam. praviti prokope. neograničeno. aprovizionirati (fr. osloboditi od (greha ili krivice). apropinkvacija (lat. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. appropriatio) prisva-janje. prosto-naprosto. završiti. velika oca eliptične putanje. aproksimativan (lat. npr. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. čist. shvatati. alkohol čist od vode. naročito u crkvama romanskog stila. approfiter koristiti se) v. npr. approche) voj. samovlašće. aprobirati (lat. kao poručeno. approximativa) tačka zbliženja. za vreme: sekunda. povodom toga. savršen. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. ograničenja) nezavisan. apsolvent (lat. absens) odsutan. aproksimacija (nlat. indikativ. potpun. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. neograničen. školu. mala horska kapela. apsintizam (grč. u filozofiji religije: apsolutno biće. gram i sekundu.. rakija sa pelenom. neku . samovolja. nešto. ili predstavljati nešto kao apsolutno. a propos) zgodno. apsentizam (lat. apsidiola (nlat.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. duž koja spaja obe apside. appropriare) prisvojiti. polukružni delovi crkava. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. apsidna linija astr. bog. aproprijacija (lat. prosto. prvi osnovni uzrok svim pojavama. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. approximatio) pri-bližnost. prisvajati. naročito nekog trenutka ili dogañaja. samodržavlje. absolvere) neograniče-nost. neuslovl>en. apsint (grč. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apsis) vrh. kao poručen. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. aproširati (fr. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. absens. apsidiola. v. absolutum) l. afelijum i perihelijum za planetu. gorka rakija. apopsihija. duh. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. absens) odsutan. prilagoditi. apsolutni alkohol hen. dopustiti. apsidos okruglina. baš kad treba. apsentan (lat. bezodnosno. pelen.

apstinencija (lat. apscisa (lat. ovladati. smešan. usisa-vati. zamišljenost. hen. koji služi za ispiranje. absumptio) trošenje. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. abstersivus) med. otići. osloboñenje. izmučenost. ne obazirati se na to. apsorptivan (nlat. neosvrtanje na.mislima. pomilovanje. supr. napon. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apstencija (nlat. upijanje. odustajanje od nasledstva.: konkretan). sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. odvajanje. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. apstrahirati. apstrahovati (lat. odseći) geom. upijati. apsolutivira ti. čist akt mišljenja. apstinentan (lat. trezven. udubenost u misli. uzdržljivost. abs-cedere) odlaziti. duvana. apstraktne (nlat. apstinent (lat. gnojno zapaljenje tkiva. progresivne parali-ze itd. abstinens) pristalica apsti-nencije. pojmovno odvojeno. samo u mislima. apscedirati (lat. prelaziti u gnoj. koji postoji samo kao pojam (supr. absolutio) oproštenje grehova ili krivice..: in konkreto). spolnom opštenju. apsurd (lat. apsterzivan. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. živeti trezveno. potpuno zaposliti. abstergere otrti) prati. apsurdan (lat. apsolutnost (lat. otići ad apsurdum(lal. razrešio pismo. odvojiti. trezvenjak. ad absurdum) otići u besmislenost tj. mudrovanje. sredstva za ispiranje rana. što biva usled piemije. zagnoj. absurdum nemoguće) v. absolutorius) koji osloboñava. apsorpcija (lat. absurdus) logički nemoguć. abstergentia) pl. potrošiti. abstinere) uzdržavati se od alkohola. absolutorium) razre-šenje. absolutus) bezodnosnost. linea. gram. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. bezuslovnost. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. čišćenje (rana). istrošenost. abs-trahere) odvojiti. duvana. abscessus) odlazak. teško razumljiv. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. apstrakcija (lat. apsolutorij(um) (lat. grañenje pojmova. fiziol. apstinirati (lat. savršenost. npr. apstergencije (lat. progutati. apsumpcija (lat. absolutum) v. zamišljen. spolnog opštenja itd. abstergens) med. uvlačiti u se. misao- . rela-tivitet. abstractum) log. mesu. pranje. absorptio) fiz. odvajanje. in apstrak-to (lat. obuzeti. besmislica. besmislen. uzdržavanje od alkoholnih pića. usisiavanje. čist. med. apsurdi-te t. abscindere otrgnuti. usisan. čist pojam. apeterzija (nlat. fig. med. apsurditet (lat. apstraktum (lat. apstraktum pro konkreto (lat.: relativnost. ekstrakt nekog soka ili alkohola. apsces (lat. neime-novani broj. absurditas) logička nemogućnost. apsorbencija (lat. odvajati u . taman. v. trošiti. udaljiti se. upojan. apsterzivan (nlat. abscissa tj. nerazložan.: emisija). misaonih predstava. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. fiksacioni apsces. apsurdnost (lat. zagnojavati se. apstergevtan (lat. ono pggo je u mislima. otpusni. negledanje. osloboñenje. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). abstractivum) xex. absorbentia) pl. nejasan. med. metron mera) fiz. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. čistiti (ranu). abs-trahere) v. obuzimati. opšte. gonoreje. apsorbovati (lat. mesa. zatvoren. absolvere. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. ispiranje. usov. mislima i sl. primanje u sebe (supr. koji razrešava. mislen. ab-sorbere) usisati. nepodoban. razreš-nica. absorptio. udaljavati se. graditi misaone predstave. doći u sukob sa zdravim razumom. zamršen. grč. ab-sorbere) v. gnojnik. abstrusus) skriven. mis leno (supr. abstractus) log.apsolutizirati 69 apscisa ni. gnojnica. čista misao. sredstva za čišćenje spolja. ubrizgavanjem mleka i dr. misaona imenica. apstruzan (lat. apsorpciometar (lat. teorijski. absurdum nemoguće) v. nepriličan. nerazložnost. čista misao. dubokomi-slen. neograniče-nost. viši. težak za razumevanje. radi lečenja sepse. raseja-nost. apsorbirati (lat. abstentio uzdržavanje) prav. abstersio) med. apstergirati (lat. in abstracto) u opštem. besmislenost. apsurditet. apsorbirati. razrešni. dubok. spolne ljubavi. apstraktan broj mat. koji čisti (ranu). ispolj. mesa. glupost. diplom-skog ispita. ispirati. apsolutoran (lat. abstractio) log. apstraktan (lat. specijalno. rasejan. neuslovljenost. apsolutist(a) (lat. duvanu. okaniti se toga. absorptivus) sposoban da upije ili usisa.). upiti. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. apstrahirati (lat. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. potpuna zauzetost (poslom. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. metastatič-ni apsces. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. sasvim zauzeti poslom nekoga. apsolucija (lat.

slik. arcus luk) 1. prekidanje. otakati. arachne. 3. ureñiva-ti. arachne. arranger) urediti. blju-vati. despot. zapaljenje paučinaste moždane opne. izmirenje. abscissio) odsecanje. agapea. paucima slične životinje. zraka vrsta jake rakije od pirinča. šećera ili od soka kokosovog oraha. agapea pauk. verovnike zadovoljiti. . tip. arachne. prireñivač. arahnolog (grč. grapho pišem. lat. arabicitas) suština. najuticajnija. araneologija. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. fig. arabotedesko (ital. pokrajini u Španiji). apunto (ital. oblik) zool. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. arbitraža (fr. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. v. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. arabizam osobenost arapskog jezika. naročito za »sene. reč uzeta iz arapskog jezika. arahnologija (grč. arbija (tur. arachne) med. oblik) pl. arahnoide.) 2. aptijalizam (grč. agapea pauk. arahnide (grč. araba (tur. sporazum. oduzimati. arachne. arabicitet (nlat. ptyalon pljuvačka) ned. arač v. arahnoliti. araneolog. odbijati (npr. srediti. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. apterologija (grč. arabizirati udesiti po arapski. presuda izbornog suda. arachne pauk) pl. opisujem) opisivanje pauka. ara (lat. rum (od ove je postala reč rakija). agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . arachne. arbitrage. logfa) zool. arrangement) ureñivanje. arapske književnosti i umetnosti. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. arancini) pl. v. suñenje izbornim sudom. lithos kamen) geol. a-pteros beskrilan. posmatrač. a punta d'arco) kuz. arabist(a) znalac arapskog jezika. ugledati se na Arabljane. udesiti. bezbojan ili žućkast mineral. a. gen. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. pretakati (vino). red. eidos) pl. grč. 2. sudija u nekom sporu. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). araneografija (lat. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. povraćati. haram. pol. poravnati. paučinaste moždana opna. glavna. kol. aram v. arbiter) izborni sudija. arahnoide (grč. prisutni svedok. 2. zool. arapske književnosti i dr. izravnati. appunto) trg. arahniti. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arahnoida (grč. lat. harač. pauci. arahnoliti (grč. fantastične linije u slikarstvu. kamenje sa otiscima morskih zvezda. aranžman (fr. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). sreñivati. abziehen) l. v. arka tabak (hartije). logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. prirediti. rasporediti. ten. arachne. upotrebljavati u govoru arapske reči. kuz. složiti. menica za izmi-renje nekog duga. buvama i dr. ret.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. grč. arahnoditis (grč. aragonit poš. zool. arahnoditis. male. arba. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. aranžirati (fr. arancivi (ital. osobenost. od plate na ime otplate duga). arahnologija. arahnitis (grč. a punta darko (ital. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. ureñi-vač. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. u umetnosti. trg. ukras u arapskom stilu. arbiter (lat. spremiti. apcigovati (nem. žrtvenik. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. ar (lat. prireñivati. arahnide. grč. arabesco) l. logfa) zool. arak (lat. arahniti (grč. neograničeni gospodar.). vrhom gudala. ukusa. daktylos prst) ned. v. eidos vid. udešavač. eldos vid. nauka o paucima. arbitražni posao (lat. otki-danje. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. araba) orijentalska kola na dva točka. arahnitis. arabeska (ital. arachne. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. mode i dr.). aga) oltar. 4. osušene i pošećerene naranče. obrada. poravnanje. aratura (lat. arachne) med. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. arrangeur) upravljač. arahnodaktilija (grč. arak (arap. zapravo slike iz biljnog sveta. karbonat kreča. npr. logfa) zool. napraviti sporazum. udešavati. govoriti arapski. izabrani sudija. araneologija (lat. ureñenje. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. odvajanje. i poznavanje arapskog jezika. udešavanje. apscisija (lat. arbitrari) fin. raspored.

argyrion. neradan. suditi. zemljodelstvo. znak Ag. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. samovolja. razlog. argentum srebro) legura bakra. shvatanje. arbitrij(um) (lat. ksenon. argon (grč. arbitrium) presuda. argos nedelatan. argo (fr. zaključivanje. neon. cultura gajenje) poljoprivrede. mangupski. rodoslov. ocena. argonaut (grč. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argyrion srebro) ned. arbor drvo. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. presuñivati kao izabrani sudija. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu.. pro-cenjivati. živa. sloboda opredeljivanja. arbitracija (lat. „životno drvo". arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. argental (lat. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. arboretum (lat. Argo. mišljenje. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argirijaza. argentum folijatum (lat. krip-ton. cinka i nikla. arborescere) pretvarati se u drvo. argentum (lat. up. argirija (grč. izbornosudski. lenj) hen. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. argumentator (lat. argirijaza. slobodno opredeljivala. vladavina novca. koji obrazlaže. argit) puškarnica. argat (tur. strast) za novcem. arbitrari) ceniti. arborescencija (nlat. sadržaj ili izvod iz nekog dela. zaključivanja. veština dokazivanje. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argumentacija (lat. arbitrimn liberum) slobodna volja. grč. stari grčki junaci. izbornog sudije. lopovski. tj. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. arbor genealogica) rodoslovno stablo. argumentum) dokazno sredstvo. arbitralan (lat. sud. odrvenjenje. ñuture procena. arbor genealogika (nlat. nautes brodar) zool. bogatstvom. vrsta glavonožaca. proizvoljna procena. . argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. slobodan izbor. obrazlaganje. argyrion srebro) ned. samovoljan. izabrani sudija. izborni sudija. dokazni. arborin (lat. argyrion) med. zaključivanja. približan. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. argentum. arborescirati (lat. pakvon. argonauti (grč. način dokazivan>a. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. mam'a pomama. argyrion. odrvenjavati. novac. argiroza (grč. govoriti jezikom koji svako ne razume. argental. plemeniti (inertni) gas bez boje. vrt (rasadnik) sa drvećem. arbitraran (lat. god. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. arvus njiva. zbirke drveća. mirisa i ukusa. pretvaranje u drvo. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. obrazloženje). Argo. obrazloženje. efdos vid. argumentativan (lat. arborikultura (lat. otkriven 1894. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). atomska masa 39. pakfong. Argo. argonautika (grč. nautes) kit. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. dokaz. argentan. argentum) v. bubrega i jetre. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. argumentatio) dokazivanje. argiroida (grč. šatrovački govor. argentum) srebro. arborizacija (nlat. nazvani po svojoj lañi Argo. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). argentum foliatum) lisnate srebro. arbor vite (lat.948. argyrion. volja. porodično stablo. odrvenjavanje. kao drvo. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. arbitrarius) izbornosudski. argirizam (grč. redni broj 18. pakvon. proizvoljan. argentan (lat. argirokratija (grč. arbitrator (lat. raspravljen. arbitrirati (lat. arvikultura (lat. arboriforman (nlat. argentum vivum) živo srebro. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. v. argumen(a)t (lat. arborist(a) (lat. argiromanija (grč. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. koji zaključuje. argyrion) dged. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. argotirati (fr. arbitrijum liberum (lat. v. argirijaza (grč. oblik) veštačko srebro. arboriformis) koji je u obliku drveta. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. trg. arbor vitae) aiat. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. metalna smesa slična srebru. argentometar (lat. argumentator) onaj koji navodi dokaze. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. ludilo) želja (ili: žeñ. biljni otisak. elemenat. svojevoljan. argotizam (fr.

simbol surove hrabrosti. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. arena) borilište posuto peskom. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. obustavljati. argumentum ad veritatem (lat.argumentirati argumentirati (lat. Areopag (grč. rada i sl. nlat. arduitet (lat. rešt. Ares (grč. arendator (nlat. ne biti isplaćen. astr. polje borbe. pažljive. ardentan (lat. tektoniki) voj. arrestum) zatvor. zaustavljati. crven krug oko zapaljenog mesta. fig. areražirati (fr. gravimetar. dokazima. znat. Areios Aresov. dovezena roba. muz. arsa (lat. dokazivati. slobodno mesto. v. Ares. aretirati (fr. usijan. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. naoružan ruč-nom bombom i kamom. lat. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. po Zevsovoj zapovesti. agea. veoma oprezan i revnosan čuvar. arrestatio) hapšenje. ardens) gorući.: „Taj predlog nije dobar. areal (nlat. 3. naredba o hapšenju. Argus) mit. kupanje u pesku. argumentozan (lat. ugovor o davanju zemljišta u zakup. neplaćene zakupnina. argumentum bakulinum (lat. rvač.teza. dugovi. arreter) zaustaviti. silan. Argus (grč. lako razumljiv. Argusove oči vrlo budne. arza (grč. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. dizanje glasa. vatren. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. arestat (nlat. fig. poprište. araios. zatočenik. kolektivno javljanje. arz-mahzar) pismeno. sr-čano. arrestans) uhapšenik. obustaviti. arete vrlina. zatvaranje. dokazuje nešto batinom. arenatio) med. argumentum ad hominem) 1. plah. sin Zevsa i Here. sin Zevsov i Niobin. metria) fiz. špijun. vreo. nepla-ćena kamata. ardit (ital. smelo. silom. fig. zatvor. nemajući drugih dokaza. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. ardus strm) strmost. Arej (grč. tj. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. arrestatorivun se. arsis) metr. arest (ital. nauka (ili učenje) o vrlini. velika teškoća. bogat razlozima. muka. ardassine) trg. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. araios redak. deo etike. ardito (ital. aretirati. ardasse) trg. optuživanje. argumentisati v. arestacija (nlat.. peščano kupatilo. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. prav. žustar. arrendator) zakupac zemljišta. arrivage) pristajanje. arivaža (fr. u Ateni. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. krug oko Meseca. arena) borac na areni. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. arrenda) zakup zemljišta. dolazak laña u pristanište. tegoba. bog rata. zadržavati. argumentosus) bogat grañom. plaho. argumentum ad hominem (lat. zadrhtati. arendar (nlat. tr-kalište u cirkusu. kažnjenik. zaključivati. uzapti-ti. arestatorij(um) (nlat. žarki.) rasprostranjena na Zemlji. haps. ardito) muz. ardasina (fr. molba. 72 arivaža arenda (nlat. jer je predlagač rñav čovek". argumentari) navoditi kao dokaz. revnostan.. haps. arenant (lat. Argos. Ares) mit. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). vrsta fine per-sijske svile. 2. med. dolazak. prsten oko bradavice na sisi. popularan dokaz. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. arena (lat. boga rata Aresa. vrsta grube svile iz Smirne. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. argumentum e consensu gentium) log. aretologija (grč. strastan. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. arestirati (nlat. areotektonika (grč. arrestare) v. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. rata i ratnih užasa. ardito) voj. Ares) mit. arrerages) pl. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. fig. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. agea) površina. arrestatus) prav. uhoda. Arej. . zažaren. dovoz robe. staviti zabranu na. areraže (fr. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. zakupiti. arestant (nlat. zatvoriti. arenacija (nlat. arzi-mahzar (tur. logia) fil. Areios pagos) 1. arresto. metron mera) fiz. areometar (grč. argumentirati. čije je sedište bilo na tome brežuljku. obra-zlagati. zaostala plaćanja. zapadno od Akropolisa. areometrija (grč. 2. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. veština. najstariji i najugledniji sud u Ateni. areola (lat. mandatum) prav. areola) malo. gumno. up. supr. arendirati (nlat. gradilište. argumentum e konsenzu gencijum (lat. uhapsiti. ubio Hermej. ardasa (fr. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). hidrome-tar. npr.

geometrijska sredina. arythmia) nedostatak ravnomernosti. arriere-garde) voj. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. arija) pl. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. arithmos. nauka o brojevima. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. Irana sami sebe nazivali. Arijci. sušnost. plemstvo. arija (ital. otuda: Arijadnin konac. plemićki stalež. deo čeone kosti (očna). aridus) suv. arivizam (fr. veštak u računanju. pomogla Tezeju. aristos najbolji. jalov. anat. arijevci. a rijega (ital. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. i njegovih pristalica. laktaš. ariozo (ital. aritmologija (grč. Ariman (pere. arijanci pl. mit. aria. arka (lat. jalovost. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. arijer-ban (fr. mršavost. 2. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. dragocenosti. arioso) muz. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. učenika Platonova. niz lukova na stubovima. kratos moć. aritmetički (grč. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. arkada (fr. arhit.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. 2. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. agua. pevajući. fig. vladavine plemića. aristotelizam (grč. arriver postići. love zvanja i položaje. agua) pretvaranje u Arijce. odstupnica. pr. ih. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. v. Aristarh (grč. slabost. suša. aristodemokratija (grč. arijanci. agua) pl. suvoparnost. način pevanja. pošto je ubio Minotaura. agsa kovčeg. zaštitno odeljenje. arithmos. arijski jezici svi indoevropski jezici. sanduk) 1. naročito kucanja bila. ariditas) suvoća. arriver postići) osobina onih koji. arivist(a) (fr. aritmogrif (grč. med. nepravilnost. u novije doba. arijevci pl. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. sušan. mala arija. pre naše ere). arithmos. zaštitnica. arithmos. aritmus (grč. aritmomantija (grč. pere. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. Arijci (sskr. up. veština računanja. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. bog i praizvor svega zla. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. Ahriman) ion-. aristokratija (grč. . ned. aridura) med. poslednja odbrana. aristokratia) vladavina plemstva. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. Arijadna (grč. aritmomanija (grč. koji je tvrdio da Hristos nije bog. locheia porañanje) pl. mršavost. rythmos takt) med. pristalice i pobornici arija-nizma. sušenje. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. sredstva koja pomažu porañanje. mršavljenje. aridura (nlat. relikvije i dr. logla) nauka o brojevima. aritmije (grč. techne) mat. suvoparan. aridan (lat. arietta) muz. aritmetičar (grč. naročito čišćenje porodilje. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. mršav. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. aristarhski. računaljka. Ariadne) mit. bez ikakvih obzira. Arijevci (sskr. fig. nesklad-nost. v. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. arithmos broj. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. neplodan. arcade) l. aritmometar (grč. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. iz IV veka. karijerist. ariditet (lat. vlast) vladavina plemstva i naroda. osiguranje života. večni protivnik Ormuzda. na-pev. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. arizacija (sskr. laktaštvo. nego običan čovek. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. arijergarda (fr. a-. lutrije i dr. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. pesmica. mania ludilo) med. de-mos narod. arriere-ban) voj. poglavica zlih duhova. aristos najbolji. prijatelj i član aristokratije. pulsa. e arithmetike tj. arithmos broj. Persije i ist. Arijevci. fig. aristolohika (grč. u vidu arije. nepravilno kretanje. fr. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. neplodnost.). spržen. v. aristokratizam (grč. Aristoteles) fil. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. računski. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. melodija. arithmetikćc) koji spada u računanje. gurgur. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. progresija. aritmetike (grč. gurgurstvo.

voj. agta) pl. fiz. obasuti (ili: obasipati) vatrom. tj. arkato (ital. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". naduven. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. tenkove. vazduhoplovstvo. agta oružje. arkadikćs) koji je iz Arkadije. arkbutan (fr. „armija beskućnika" itd. armorale) knjiga sa grbovima.arkadski arkadski (grč. prisvojiti. arctius jus) prav. nego iz avlije. armatura (lat. arktički (grč. vojska. gord. armadilja (šp. armorial. fiz. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. armatura) voj. lat. fig. sužavanje. drzak. arlekinada (fr. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. nepropisan put. Arktik (grč. arktikos severni) Severno Ledeno More. arogirati (lat. Arkadoi) pl. veliko mnoštvo. arktos (grč. armija (lat. prisvajati. stanovnici Arkadije. od srednjeg veka: porodični grb. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. čovek koji često menja mišljenje. arkcijus mandatum (lat. ratna sprema. nagrizanje kostiju. arlequinade) šala. Armida lit. oružati. krivl>enje kostiju u obliku luka. vinski cvet. osvežavanje. 3. poza. seoski. obasipanje vatrom. Pola. kako se prave sredstva za ulepšavanje. naoružanje. fr.. pesnici pastirske poezije. lat. arkosolij(um) (lat. pozadi kuće. u Španiji: oružana sila. grañ. mali naoružan brod. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. e arktos Veliki Medved. gudalo. arktura (lat. šaljivčina. naročito carinski. jačati. armateur) mor. arkuacija (lat. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. uobražen. arrogans) nadut. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. sever. polivati. pravo prvenstva. snabdeti ratnom spremom. oružje. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. granatama. naivan. armada) oprema. nadutost. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. Arkañani (grč. fig. arlecchino) lakrdijaš. metodič-no bombardovanje. nlat. aroma (grč. jela i dr. arozaža (fr. arrosage) zalivanje. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arlekin (ital. arctura) med. arkanist(a) (lat. pastirski. nego su »siveli samo od službe u vojsci. aroma) miris. drznuti se. snažiti. npr. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. trg. navodnjavanje njiva. arcanus tajanstven. onaj koji se razume u grbove. agtee) 1. arc-boutant) arh. uzeti pod svoje. armater (fr. armalis. potporni poluluk. nlat. morski razbojnik. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. idiličai. poslao protiv Engleske). potez gudalom. bezobzirnost. armorist(a) (nlat. agta oružje) pl. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). prav. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. agso. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. arozirati (fr. naknadno platiti. naoružan trgovački brod. arkoza (grč. Arkadla. uraslost nokata u meso. fig. nadmen. arrodere. arroser) zalivati. stezanje nekog dela tela zavojem. arogantan (lat. ohol. voj. navodnjavati. polivanje. pooštrena zapovest (ili naredba). razmetljiv. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. »sena sposobna da zavede. gusar. sočna materija kod biljaka. god. arcuatio) med. naknadno plaćanje. arkcijus jus (lat. prevlačeći guda-lom. arcato) muz. tajno sredstvo. armirati (lat. arctior citatio) prav. arktacija (nlat. opre-miti. povećanje nosivosti zida gvožñem. armadilla) kor. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. arcus luk. arkeo izdržavaš) geol. lakrdi-ja. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. . arrosement) zalivanje. arozman (fr. arkapija (tur. arma (lat. arozija (lat. kol' arko (ital. stub podupirač. najedanje. fig. trg. fig. armare) voj. Velika Kola) astr. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. prevrtljivost. bezobrazan. arrogare) usuditi se. gusarska laña. sopstvenik gusarske lañe. doplatiti. armorijal (fr. arctatio) ned. armorale) poznavalac grbova. arcanus) tajni lek. oru-žana sila. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. ovlažavanje. arkcior citacio (lat. vrdalama. artiljeriju i dr. bliže (ili: preče) pravo. bombama. podlivanje ulica. arrogantia) nadmenost. vrdanje. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. npr. lučni stub. usiniti. aromatizacija (grč. oholost. nepravilan. arrosio) med. arko (ital. arogancija (lat. armada (šp. mor. nao-ružati. metodski bombardovati. drskost. arkanum (lat. prevrtljivac. arcus luk) nuz. grañ. so!G agso) gudalom. doplaćivanje. podmlañivanje itd. arctius mandatum) prav. muz. mala ratna flota. „armija nezaposle-nih". zaobilazan. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. 2. muz. tj.

arsenal. jedinjenja su mu jako otrovna. vita brevis) umetnost je duga. srez. metnuti mirisa u nešto. kvart. mirisan. naročito knlževnog. arpantaža (fr. arsevofagizam (grč. are vova (lat. gone rañanje) rañanje muške dece. are mnemonika (nlat. arterfa. arterialisatio) fiziol. v. niz razlomljenih akorada. arpeñirati (ital. ars antiqua) stara umetnost. are longa. arteriektazis (grč. oksidisana krv. žeš. zapaljenje arterija. phagein jesti) med. muz. arpeggiato) muz. operativne otvaranje arterija. aromatika (grč. arpeggiare) muz. u razlomljenim akordima. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arrostia) med. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. vita brevis (lat. grč. začini. arteria. začiniti. arpeñato (ital. veština. arterfa. aroma. arseniti (grč. arpeñatura (ital. ars mnemonica) veština pamćenja. aroma) mirišljav.9216. bilo iz srca u ostale delove tela). arsen muški. agra. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arostema (grč. arpaneta (itzl. arsenik (grč. ono što je veštački napravljeno. najsitnije arterije. sa začinom. lepe veštine. muški porod. zaokrugljenje. arpikord (ital. arsenal (fr. chorde žica prevara. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. nauka o arterijama. struka) muz. are (lat. spinet. zaokruživanje. nlat. izražavanja . arpeggio) muz. eurys širok) med. arteriolae) pl. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. aromatica) al. arpanetta) muz. arsen muški. soli arse-nikove kiseline. svirati na harfu. jak) hen. zaokruženje. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. za-činjavati. prskanje arterije. ars nova) nova umetnost. hem. mala harfa. arostema. zanat. arpentage) zemljomerstvo. krvna žila. posao. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). elemenat atomske mase 74. arostija (grč. arsonvalizacija (nlat. proširenje arterija. jak otrov. arpihord (ital. znak As. arterfa. darsonvalizacija. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. are silogistika (lat. aroma) namirisati. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. ars) umetnost. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arsenijati (grč. arteriotomija (grč. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arsonvalisatio) v. arteriektazis. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arrondissement) zaokrugljivanje. arterijska krv otvoreno crve na. arsentrioksid (As2O3). arpadžik (tur. arterfa žila) koji se tiče arterije. are angina (lat. slabost uma. naročito u morskim pristaništima. arterfa. arteriostenoza (grč. prskanje) med. arsenogonija (grč. up. tome sečenje) med.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. v. artes liberales) pl. arsenikćn. posle kojih dolaze kapi-lari. ludilo. a život kratak. arteriole (nlat. arterfa žila) anat. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. arterioreksis (grč. deo grada. redni broj 33. gde je veoma rano bilo takvih bunara). artefactum) veštački proiz-vod. proširenje. v. arteritis (grč. sužavanje (ili: suženost) arterija. arsena. zanatlij-ska radna zajednica. arsenikćn) pl. arteriografija (grč. bogatstvo u arterijama. tvrd) med. ektasis pomeranje) med. artelj (rus. arterfa. sklerćs krt. arsen (grč. trovanja akutna i hronična. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. rexis kidanje. arostija. stenćs tesan) med. arteria) med. arondismav (fr. arterijalitet (nlat. arterioekleroza (grč. tj. arsenale) oružnika. lomljenje tona kao na harfi. arterijalitet. sičan. arterijski (grč. graphia) anat. artefakt (lat. ital. arterijalizacija (nlat. bilo. podrugljivo: tandrkati. arteriositas) fiziol. arteriozitet (nlat. damar. opis (ili: opisivanje) arterija. arpeño (ital. arpeggiatura) muz. fiziol. arterialitas) fiziol. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arteriozitet. arrostema slabost) med. arterieurizma (grč. ars. magacin za smeštaj ratne spreme. harfica. kao na harfi. arsenik. aromatičan (grč. muzički stil u XIV i XV v. arteriologija (grč. nlat. fig. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. zaokrugljenost. koji prijatno miriše. uvećanje. artes liberales (lat. mirišljave materije. ars longa. arpihord. slobodne umetnosti. arterija (grč. arterfa. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. artelB) radna zadruge. arsenikćn) pl. arsenikćn) hem. logfa) anat. arterfa žila. artizam (lat. v. arpikord. artis umetnost) način umetničkog.

artilleur) vojnik koji rukuje topom. fr. archaios star. logos reč. npr. nameštanje iščašenih zglobova. phyo stvaram) med. odsek. archaios star. artistique) umetnički. artos hleb. osnivač. artista. gran. bog. azojski period. veštački. kolence. veštak u jahanju. artikulirati. prevremenoj arterio-sklerozi. harun. lek). ruop gnoj) med. arthron) med. pathos bol) med. arhajski period v. trganje u zglobovima. kompozicijom i dr. prepreden. stilom. mekani otok zgloba. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. vinovnik. phima izraštaj. osnovi nauke o čoveku. up. bogat trskom. drevni. stvar. artišoka (ital. kostobolji. archaios star. arhaičan. phagos) hlebojed. artificiozan (lat. opšte ime za kukce (insekte). koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. poglavar. arheolog (grč. arthron zglob. articularis) zglobni. poznavalac umetnosti. naročito antičku umetnost i nauku. umetnički. zglavkari. sastav tela koji je sklon gojaznosti. glavočika sa cevastim cvetovima. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. drevan. arheopteriks. arthron. veštak. zool. grapho pišem) opisivanje starina. artokarpi (grč. gonos) pl. karpos plod) pl. archaios stari. giht. articulatio) anat. uzglobljavati. zapal>enje zglobova. arhegonije (grč. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. artificialis) veštački. starinski. pterix pero. pauke rakove i crve. napis. artritizam (grč. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. jestastvo (priroda). astmi i dr. anat. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. articiocco. reči i slogove jasno. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. artikulisati v. artremboleza (grč. zglobobolja. tj. arthron. glumac. artrodinija (grč. arthron. logos reč. bol zgloba.ke. pregib. artificiosus) umetnički. up. artropatija (grč. archaios star. artro. neprirodan. arheget (grč. arthron zglob) med. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. karkfnos rak) med. operativno otvaranje zgloba. arthron. arheologija (grč. artiste) umetnik. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. fosilni kič- . artrofima (grč. artropoda (grč. artrofioza (grč. artrotomija (grč. artrozoa (grč. koji odista potiče iz starog vremena. zglob. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. izneti. arhelogija (grč. zglavak. bol u zglobu. topništvo. LIŠð. artrokarcinom (grč. pokretač. lukav. prastari) star. artroze (grč. trganje u zglobovima. zagnojavanje zglobova. pus. hlebno drveće i hlebne bil. artos. fig. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. arthron. archaios star. artizan (fr. artisan) zanatlija. polza (korist). vot. tobdžija. arthros. šećernoj bolesti. artralgija (grč. arche početak. artist(a) (ital. čvor. arheografija (grč. artikularni (lat. algos bol) med. pro-či (drugi). poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). artos. zastarela reč. jedan po jedan. emballo ubaciti. artilerac (fr. „igra reči". artofag (grč. zglavak. umetnuti) kec. arhaičan. gaji se kao veoma cenjeno povrće. arche početak. tačka ugovora. archakos) starinski. izgovarati. bog. da(va)ti arhaičan oblik. artiljerac. articulus zglob. gnojenje zglobnih kostiju. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. krilo) zool. arundinosus) trskovit. docnije: topovi. slik. paragraf. archaios star. rod vojske naoružan topovima. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. roba u trgovini.(grč. arthron. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. izveštačen. arhaičan (grč. arthon zglob. zastareo. iznositi nešto član po član. artropioza (grč. zoon životinja) zool. latreia poštovanje) služba za hleb. arheornis v. artichaut) vot. poglavlje. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. članak) članak. fr. zglobobolja. arch-egetes) voña. oblik ili izraz. prastari. arthron zglob. artikulisati. životinje sa zglobovima. sastavni deo jednog spisa. artik(a)l (lat. artikulacija (lat. bol zgloba. glumac. artritis (grč. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. artolatrija (grč. artistički (fr. tome sečenje) med. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. zglobni.). predmet. odyne bol) med. arheopteriks (grč. artikulirati (lat. arhaizirati (grč. articulare) uzglobiti. trg. prastari) gram. član. arundinozan (lat. arthron) med. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. arhaističan v. artillerie. bol (ili: trganje) u zglobu. liigv. veštački. otok) med. obrastao trskom. igrač na konopcu (u cirkusu). nlat. priključenije (doživljaj) itd. rak u zglobu. neuralgiji. arhejski (grč. podćs noga) pl. drevan. arhaizam (grč. artificijelan (lat. arthron. artiljerija (fr. logia) početna nauka. arun v.

5. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. arhitektonika (grč. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. archetypon) v. archos čmar. arhetip (grč. arhitektonski (grč. episkopos) prvi vladika. prvak.). polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. pre n. neoštećeno (na tovarnim listovima). postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. 4. abiogeneza. arhihijerarhija (grč. ptosis pad) med. potiče iz preistorijskog doba. u početku od pola kg bakra. archos voña.arhesporIJum 77 menjak. archos. fig. archo prednjačim. neimarstvo. arhitrav (grč. arhitip. spontano postanje života. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. arhivar. archos. službenik arhiva ili arhive. visoko sveštenstvo. prosutost. arhivolt (ital. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. archos. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. neimar. fr. lat. blastos klica. Archilochos) poet. tj. archivum. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. arhont (grč. vrhovni sveštenik kod Jevreja. dioikesis gazdin-stvo. archivista) v. architec-tura) grañevinarska umetnost. assis) 1. veoma. prvi služitelj jedne crkve. arhivar (lat. način zidanja. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. arslama) bog. archos čmar. arhijerej (grč. arhilohijski (grč. trešnja (plod i stablo). arche početak. arhesporijum (grč. arhivist(a) (nlat. grañevinar-stvo. arhijater (grč. as. arsin) stara mera za dužinu: lakat. up. pra-. as (lat. architekton) grañevin-ska umetnost. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. koji se tiče jednog naučnog sistema. lični lekar. anorgakske materije. prvi nad. archetypon prauzorak) prasli-ka. rimskoj. arhitrav. najbolji u nekoj struci. kele prosutost) med. koji se nalazi u arhivu. alhimija. a po drugim opet ptici. archivolto glavni luk) vrh. grañevinarski. arhipelag (grč. archo. v. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. arhiñakon (grč. trabs greda) ar*. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. koji su često ukrašeni kipovima. aršin (tur. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. počinjem. arhitrab. naročito u avijatici i raznim granama sporta. veličine goluba. podrugl>iv u govoru ili pisanju. kod starih Rimljana: novac. arhiblast (grč. iatros lekar) prvi lekar. prazametak. e. arhitrab (grč. prapismo. i 640. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. arhiv(a) (lat. arhitip (grč. mitropolit. arhitekt (grč. spora sejanje. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. assai. neimarstvo. gfgnomai stvaram) biol. grañevinski stil. spisi ili akta. najjača karta. arhoragija (grč. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. žučan. arhivalije (nlat. arch-iereus) vladika. po izvesnim delovima sličan reptilijama. prvosveštenik. archi-pelagos more) ostrvlje. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. prauzor. rif. archo prednjačim. archos. arhiepiskopija (grč.(grč. naročito: prvi otisak. arhitekture (grč. arhihijerarh (grč. archivum) koji se tiče arhiva. lat. prodor zadnjeg creva. raspored i grañenje jedne grañevine. architekton. sada potisnuta tzv. arhimagija (grč. 2. setva) bog. zametak) zool. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. koji radi u arhivu. grč. original. archeion vladino nadleštvo. arhocela (grč. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. arhiepiskop (grč. arhivist. dvorski lekar. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. dobro očuvano. archo početak. nadbiskup. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. metričkim me-renjem. arhi. aršlama (tur.) arh. prvosveštenik. episkop. renesansnoj i barokno j arhitekturi). nauka o grañevinarstvu. prastvaranje. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. nauka o sistemu. . povel>e. zajedl>iv. prapočetak. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. nadbiskupa. školovan grañevinar. a salve (ital. „kec" na francuskim kartama. poglavar. arhigonija (grč. viši lekar. up. dokumenti. archimandrites) starešina manastira. vrsta crnog luka. architektonikos) grañevinski. arhidijeceza (grč. archo. asai (ital. izmeñu Grčke i Male Azije. vrlo. arhimandrit (grč. koji pripada arhivu. a salvo) trg. assez) kuz. arhoptoza (grč. lat. 3. arhetip. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. archon) vladalac. spadnutost zadnjeg creva. arhivski (lat. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. najmanja jedinica za merenje zlata.

kora od hleba. pozdravl>avanje naselja. pomoćnik sudijin. bez obeležja. assignatus) lice na koje glasi uputnica. assertorius) kojim se tvrdi. asekurat (nlat. npr. asertoran (lat. asebija (grč. bezverstvo. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. pri vršenju operacije. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. zeta znak) ned. lift. čišćenje od zaraze. assibilare) gram. zvanje pomoćnog sudije. nlat. asentacija (lat. asemos) koji nema znaka. asasinat (nlat. a-. dokazivanje. nlat. asekuracija (nlat. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. aseptol (grč. asibilacija (nlat. npr. kraju (ili državi). kastracija.). koji nema spola. assertio) tvrñenje. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. dokazni. assassinatum) prav. sanus.bez. ascenzor. smrti i sl. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. površina pečenja i dr. sexualisa-tio) uništenje. aservat (lat. asignatar (nlat. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. unutarnjem nagonu. nepriznavanje bogova. pristajanje uz koga. aservacija (lat. asertoran. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. aseksualizacija (grč. nasilje. udva-ranje. sepsis trulež:. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. problematičan. aseitas. razvrat. za-klinjanje u nešto. protiv požara. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. asanacija (lat. fil. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). asesura. potvrdan. isušenje moč-varnih mesta itd. lat. asservare) čuvanje. amarus gorak) hen. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). bez pratioca. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. isušivanja podvodnih mesta itd. ostavljanje u pohranu. nesposobnost razumevanja znakova. npr. sepsis trulež. aselgeia) razvratnost. aseverativan (lat. aseptin (grč. a-selenos) bez Meseca. bolesnikove kože i dr. asenzija (lat.asamar 78 asignatar asamar (lat. asekurirati (lat. asseverare dokazivati) potvrdan. asacija (nlat. fil. dakle. ulagivačko odobravanje. asignat (lat. assecuratio) v. doznaka. bez trabanta. asesorat (nlat. asekurancija (nlat. primanje nečega kao istinitog. mučko ubistvo. primalac novca po uputnici ili nalogu. asanirati (lat. asasinator (nlat. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. kraju. obezbediti. u pohranu. assensio) odobravanje. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. asservare) čuvati. a-septikos) koji nije sklon truljenju. aseitet (nlat. pohraniti. assus pečen. assecuratus) osiguranik. aselgija (grč. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. sudsko pomoćništvo. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. lat.) ned. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. assentatio) laskanje. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. tvrdnja. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. asepsija (grč. aseptičan (grč. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. doznačilac. prav. a se esse biti tj. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. asesor (lat. a-. aseveracija (lat. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. asekurancija. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. up. umorstvo. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. pohrana. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. up. asertivan (nlat. sexus spol) bespolan. asercija (lat. oleum ulje) hen. assertivus) v. assecurans) osiguravač. tj. assassinator) prav. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. a. uspinjača. asibilirati (lat. postojati sam sobom) samostalnost. asignant (lat. ad-. apodiktičan). fr. assessoratum) prisuditelj-stvo. assecurare) osigurati. a. pomoćnik starešine nadleštva. fr. up. asanzer (fr. asebeia) bezbožnost. bez ikakvog podsticaja spolja. npr. a. sačuvati. assibilatio) gram. asemičan (grč. koji je bez oznake. assignans) onaj koji šalje novac.. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. aseksualan (grč. aseleničan (grč. assecurantia) osiguranje. asertorna zakletva prav. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi.ne. sanus zdrav. pohotljivost. securus bezbedan. nalog. sepsis) hem. aservirati (lat. ascenseur) dizalica. one koja se polaže pre davanja iskaza). antiseptičan. u nekom gradu. asekurant (nlat. . koji nema zaraznih klica. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). a-. asemija (grč.bez.

assignatura) v. (da) niko je ne čuje. asketski (grč. gladovanje) post. nejedna-kost. čeličenje. upravo. asketos) isposnički. asli (arap. pomoćnik. asimfoničan. nejednak. zood. npr. askeo) učenje o askezi. assistentia) pomaganje. asiduitet (lat. assignatio) d oznaka. uputni-ca. asjeracija (fr. assimilatio) izjednačenje. moguće. trudoljubivost. asyndesia) nevezanost. mestu ili načinu tvorbe). asimilacija (lat. ali se nikad ne dodiruju. ili izmeñu članova jedne rečenice. symphonia) nesklad. aso (fr. nesrazme-ran. doista. acieration) pretvaranje u čelik. asimulacija (lat. licemerstvo. izjednačavanje. jednačiti. asignacija (lat. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). assimulatio) pretvaranje. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. primati u se. asketizam (grč. asimilirati. syn sa. asistolija (grč. marljivost. a-. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. asketes) isposnik. a-. asli. vrsta vežbe u mačevanju. asitia nejedenje. supši. u početku sa trohejom ili spondejom. asimpatija (grč. neskladnost. ua. pokajnički. gran. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. a-.asignatura 79 asinhroaičan (grč. preobratiti hranu u organ-sku materiju. asimetričan koji nema simetrije. asimfonija (grč. prilagoditi. fiziol. izjednačavati. nedostatak veze u rečenicama. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. detinje gliste. asindezija (grč. nalog za isplatu. jednačenje glasova (po zvučnosti. asimilovati v. asker (tur. fiziol. pritvorstvo. iz koga se ne može izvesti zaključak. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". a-. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. asignatura (nlat. pr. prilagoñava-ti. asimetrija (grč. vaspitni. jezik. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. neskladnost. i sa jambom na završetku. napad. asitija (grč. symptotos koji se ne poklapa) mat. sympatheia) nenaklonjenost. asketika (grč. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. prisustvo glista u stolici. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. bogougodan. potpora. nejednovremen. asindet(on) (grč. asket(a) (grč. asignacija. assaut. gram. udarac u dvoboju. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. vojnik. asklepijadska strofe četr. — (ali) Slušale je momče čobanine. asignirati (lat. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. neješnost. ital. pomoć. nemanje saučešća prema kome ili čemu. psih. asistent (lat. dela. assistere) pomagati nekome u poslu. a-. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. asimptota (grč. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). . isposništvo. asklepijadski stih četr. bogougodnih spisa. nevezanost. neistodo-ban. syllogismos posredni zaključak) log. pokajniš-tvo. askaride (grč. prisustvovati čemu.: „Misli mlada. asimilirati (lat. pokajnik. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. ash) pravi. askariodoza (grč. asilabija (grč. zaista. asketičar (grč. istrajnost. assiduitas) tačnost. vrsta klasičnog stiha. a-syndeton) pong. bubine. askaris) med. tur. bez svezica. neskladan. a-. pratiti nekoga. a-. asistirati (lat. a-. asimptotičan (grč. asindet(on). askesis) isposništvo. nedovoljno saosećanje. bez sveza. vrednoća. pomagač uopšte. juriš. postojanost. assimilare) izjednačiti. systole skupljanje.ne. a. askeo) pisac pobožnih. asker) vojska. chronos vreme) neistovremen. asistencija (nlat. verovatno. assalto) napad. primiti u se. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. asilogističan (grč. asjeraža (fr. nestezanje srca. prisustvo. nepoklopljiv. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. npr. nedostatak hrane. asindetičan (grč. neravnomernost. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. revnost. nedostatak volje za jelom. askeza (grč. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. stezanje) ned. askaris) pl. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. nespojenost) ret. isti.

ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. rod biljaka iz fam. usisaljka. pojava. pihtije. usisavati. asparagus) bog. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. asodična groznica groznica sa povraćanjem. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. reumatizma. spojiti. aspirata se. dobro znamenje. onaj koji teži za nečim (položajem. tvrdoća. nepotpun slik. nedruštven. opre-miti. čežnja. oporost. bog. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. asonavca (nlat. žel>a za nečim. a-. strana nečega. slično zvučati. raskalašnost. aspi's. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspra (grč. u organizmu ljudi i životinja.) ned. aspirirati (lat. aspergioloza (lat. lat. aspermatizam (grč. asocijalan (grč. a-somatos) bestelesan. surovost. s dahom. zvanjem). astazija (grč. uvlačenje u sebe. spajanje. muz. udi-sanje. pust život. socialis) nedruževan. asocijalnost (grč. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . izgovaranje s hukom. koji ne može da izlučuje seme. s hakom. bacakanje teškog bolesnika. bunilo. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. egipatska naočarka. asosje an komandit (fr. grubost. as-6des koji oseća gañenje. uvlačiti u sebe. neravnina. udružiti. izazove u svesti i neku drugu. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. aspermičan. aspermija (grč. zla i opaka žena. uortačiti se. muz. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. associe en commandite) trg. a. gledište. koji izaziva gañenje. fig. asperifolia) pl. razvrat. asoti'a) razvratnost. asperitet (lat. aspermatizam. gram. špargla. bez odreñene orijentacije. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. aspirata (lat. nepostojanost. aspermizam. aspectus) izgled. asortiman (fr. aspirans) kandidat. kada se pojavi. vezivanje. somnus san) med. zadrugara. asparagus (lat. aspirant (lat. aspidos) zool. med. up. krutost. asortisaža (fr. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. asonirati (lat. društvo. aspergiloza med. neotesa-nost. v. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. vezati. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. sperma seme) med. astakos rak. aspirin farm. astr.) v. sisanje. koji nadovezuje na nešto. ima ih više vrsta. asocijacija (nlat. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. asocirati se združiti se. aspirator (lat. gram. primiti za ortaka. asocijativan (nlat. težiti za nečim. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. associe) drug (ili: ortak) u poslu. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. up. oštrokonña. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. aspik (fr. aspiratio) gram. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). ase prezasićenost) med. činovnički pripravnik. astateo. aspirare) tražiti nešto. asolirati (fr. samoglasničko podudaranje. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. asosje (fr.ne. biljka sa hrapavim lišćem. tajni ortak. \ asonancija (nlat. aspermizam (grč. lat. littera) pl. a-. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. hladetina. astatos nestalan. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. zbirka razne robe iste vrste (npr. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. vid. lat. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. a-.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. knjiga). nazeba i sl. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. rospija. asomatičan (grč. težnja. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. koji nema semena. odabiranje. associatio) udruživanje. asperitas) hrapavost. biranje. Convallariaceae. aspek(a)t (lat. nepostojan) koji nema pravca. guja otrovni-ca. aspermizam. člana.) med. v. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. astakolit (grč. aspic) kup. fig. astatičan (grč. udruženje. udisati. aspermičan (grč. aspida (grč. asotija (grč. odabrati stvari jedne prema drugima. associare združiti. fil. astasia) nemir. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. ventilator. izgovarati iz grla. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). assortissage) trg. assonantia) v. aspiracija (lat. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. asperifolmja (nlat. para. usisač. aspergillus) med. astatične igle fiz. asonanca. usisavanje. asortirati (fr. assonantia) post. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. gasa ili tečnosti. nesanica. aspermos) med. suglasnici s dahom. asomnija (grč. aspermatičan (grč. asocirati (lat. associare) pridružiti. sa dahom.

Astrea. asthenes. astma (grč.ne. astralit (lat. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. tačka) fiz.(grč.) igra kockom. up. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). male. asteničan (grč. oronu-lost. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. zvezdana svetlost. grč. up. asterizma (grč.). vid) pl. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. ret. a-. zadevanje. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. sunčanica. posle svakog bacanja kocaka. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. aster zvezda. zaptivanje. duše umrlih. aster zvezda) fiz. zvezdast. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. astragalos kocka. zadirki-vanje. astrobolismćs. astrobolizam (grč. astheneia slabost) med. astralno telo. pun zvezda. grč. zvezdani. astenopija (grč. oronuo. kockanje. nomos zakon) upravljanje gradom. 6 Leksikon . teško i kratko disanje u nastupima. npr. astragal omanti ja (grč. Vesta i dr. orao vidim. astralni duhovi. a. služi za pravljenje raznih ukrasa. astmatičar (grč. asteroeides) zvezdolik. stigma bocka. astenomakrobiotika (grč. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. slab vid. stylos stub) vrh. npr. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. zvezdano nebo. slabija no na ostalom nebu. skočna kost. uticaji. alat. slabost. tj. u obliku zvezde. a. astenična groznica živčane groznica. gledam) med. po učenju okultizma. eterično telo čoveka. asterizam (lat. zvezdan. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. želudačnog). svet zvezda. asthma) sipljivac. nemoć. tuga. astragal (grč. asteroidi (grč. asteričan (grč. duhovit govor. slabost vida. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. astenologija (grč. sjajan. aster) sazvežñe. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. astragalizam (grč. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. aetigmatičai (grč. gležnjača. usled interferencija svetlosti. astrogeodezija (grč. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. udar sunčanice. zemlje i pakla. psih. dosetljiv govor. izbegavanje vojne obaveze. Juno. koji potiče od slabosti. telo bez zemaljskih. slab.ne. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. piljak. astinomi)a (grč.. steničan afekt. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. logia nauka) ned. Ceres. asthma) med. asty grad. astilon (grč. uprava grada. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. astralna svetlost. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). astro. asteriskus (grč. asteroidan (grč. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. eidos oblik. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. supr. drugo. telesnih osobina. ipak kaže. plane-toidi. uglañene radnja. aster. asteroeis) zvezdast. ned. stigma. zvezdani. astigmatizam (grč. asthenes. preterano velik strah od groma ili grmljavine. astratija (grč. astheneia nemoć. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. astigrafija (grč. astr. osobina nekih vrsta liskuna koje. koji potiče od zvezda. lako zama-ranje očiju. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. smrt ili obamrlost od udara munje. a.ne. nauka o asteničnim bolestima. sipnja. grañevina bez stubova. koji potiče od zvezda. astragalos) kocka. srčanog. med. npr. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. oblika zvezde. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. asty grad. zvezda. astralis) koji se tiče zvezda. fini ton u ophoñenju. vrh. nadzor nad kućama. u srednjem veku: pali anñeli. asthenes) nemoćan. asty grad) velikovaroško ponašanje. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. obruč. Palas. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. astron sazvežñe. grapho pišem) opisivanje gradova. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. asterismus. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. asteismos utančan. asteizam (grč.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. astrafobija (grč. v. npr. astralni (lat. astron. grupa zvezda. astralni svet. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. astrum zvezda. geodezija. phobos strah) med. astenija (grč.) geol. makros dug. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. astmatičan. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda.

gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. načiniti popustljivim. asumpsit (lat. phos. pomešan sa krečnjakom. azota i sumpora. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. itd. hasir) prostirač od rogoza. astron. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. astrofotografija (grč. okamenotina u obliku zvezde. assouplir) učiniti gipkim. astrometrija (grč. a-. metron mera) zvezdomer. astrometar (grč. upotrebljava se za astrognozija (grč. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. fil. astroskop (grč. 149.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. paklina. asurdirati (fr. thećs bog. asphaltos) hem. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. astrofizika. photćs svetlost. photćs. obaviti kakav posao i sl. asuplirati (fr. asumcija (lat. astrolit (grč. astron. asura (tur. veličini nebeskih tela. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. astrograf (grč. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. slave (Vergil). kometa. do časti. astron. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astrum (lat. assourdir. morska zvezda slična biljni. astron. astrologija (grč. astrofičan (grč. karakter) ukrotiti. astrometeorologija (grč. gnosis spoznaja. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. razumeti. aetronomija. naročito astrofotografijom. astrofit (grč. tj. astron. astro. labi's držak. ogroman. rasrditi se. ret. zvezdočatac. astrum. astrosofija (grč. zvezdozna-nac. uzeti na sebe.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. primiti odgovornost. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. astrofotometrija (grč. vrlo velik. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. astron. slomiti (volju. astronautika (grč. assumptio. dan smrti nekog svetitelja. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. prav. astro. podneblje. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. up. služba zvezdama. astrodiktikum (grč. zeml>ina smola. astron. glas). nćmos. Sunčanih pega itd. astrofizika (grč. astro. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. astron. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. neku misao. položaja planeta. astrognost (grč. astron. asumirati (lat. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica).) v kosmonautika. zakon) nauka o kretanjima. Ifthos kamen) zvezdast kamen. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. up. astrolog (grč. v. astron. dati blaži karakter. assumtio) primanje. phos. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astroteologija (grč. npr. slik. druga (minor) premisa u silogizmu. lat. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. astrolatrija (grč. fig. astronomia. uzeti k sebi. astron. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. shvatiti. astro. poznavanje) poznavanje zvezda. tj. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. umeriti. surdus gluv) zaglušiti. astron. grapho) opisivanje zvezda. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. meteorolo-gia. tj.) veština posmatranja zvezda. uzimanje. astron. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. ublažiti (svetlost. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. aetronomija (grč. fil. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astron) zvezda. astronom (grč.500. astrolabijum (grč. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. okretnim. sik itur ad astra (lat. astrografija (grč. hasimak) žestiti se. astroskopija (grč. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. nemein upravljati. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . grč. primanje duše na nebo. asumiti (tur.000 km. srditi se. astron. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astromavtija (grč. phytcn) zool. onaj koji se bavi astrotozijom. assumpsit) primio je na sebe. podelu na sazvežñe i nazive. astron. astronomski (grč. asfalt (grč. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. assumere) preuzeti. astron. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda.

trbušna vodena bolest. po staroitalijanskom načinu. asanzer. ascenzor (lat. ublažiti. vreñati. prema prilikama. prav. askites tj. amovi. atelaža (fr. atakirati (fr. ataksija (grč. ataumazija (grč. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. najviši stepen nesvestice. ataktična groznica. ascites (grč. attache) na rad dodeljeni službe-nik. nepravilan. atanazija (grč. udariti na nekoga. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. uzlaženje nebeskog tela. po legendi nikla iz njegove glave. ataraxia) fil. at (tur. ateleia) besvrhnost. duševno spokojstvo. ravnodušnost. nasleñe. kod vojske. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. penjanje. uzlazak. attacher) pridati. neiznenañenje. attemperare) umeriti. ascendenti (lat. a tempore) upravljati se prema vremenu. neustrašivost. atanatizam (grč. atanizam. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. polumrtav. attelage) zaprega. Spasovdan. suprotno: des-cendenti. umeravati. a tempo). najedati. atambija (grč. ustati otvoreno protiv koga. pre naše ere. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). ataxia) med. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. a. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. neumrlost. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. tačno po taktu. (fr. drhtanje. attacca) kuz. boginja rata. a-. polet. osloboñenje od poreza i državnih nameta. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. Athena) mit. imanje ili čast nekoga. nekog poslanstva. attentatum od attentare. ataktičan (grč. divim se) nečuñenje ničemu. penjanje. topovski pribor. kći Zevsova. atemporirati se (lat. atak. atelier) umetnikova soba za rad. ra-stenje. utišavati. mat. . med. osobina predaka. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). asfiktičan (grč. zaprežni pribor. sphyxis bilo) med. ublažavati. lekara i dr. prilagoñavati se duhu vremena. ateknija (grč. fig. (kod Rimljana: Minerva). a-thanatos besmrtan. onaj koji ne veruje u postojanje boga. uzlazna linija srodstva. srodnici po uzlaznoj liniji. askos koža) ned. pokušati) protivpravan napad na život. privrženik. atavistika (lat. thaumazo čudim se. ascenzija (lat. ataka (ital. zaštitnica umetnosti i veština. Ateneum (lat. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. ascensio) penjanje. boginja. napadati. astr. attemptare napasti. atalsko blago ogromno. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. ascensor) v. geogr. naročito ženskih. stanje bez strasti. napad.sphyktos) ned. athanasfa) besmrtnost. naročito grada Atene (Atine). zločinački napadaj. a tempera) slikati vodenom bojom. obično u činu pukovnika. primamiti. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. spopadati. atheos bezbožan) bezbožnost. penjanje igrača na konopac. kozački harambaša. u pravi čas.asfaltirati 83 ataman (rus. uzilaže-nje. Atena (grč. asciji (grč. asfiksija (grč. atelje (fr. a tempo (ital. atanatologija (grč. pretežnost. atanatizam. uzlazak. asfaltirati (grč. navaliti. a-taktos) neureñen. med. koji je u dubokoj nesvestici. ataraksija (grč. npr. atemperirati (lat. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. ataše (fr. napredovanje. atavizam (lat. uzdizanje. a tempera (ital. obamro. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. obamrlost. nadmoćnost. napadanje. neurednost u toku bolesti. neposredno veži. tj. fiz. ascendentes) pl. astr. athanasfa besmrtnost) v. zavoleti nešto. attaquer) napasti. at) konj. ascendencija (nlat. nem. atanizam (grč. napadati. spopasti. zločin. necelishodnost. brak bez poroda. ateist(a) (grč. napasti. vajara. otuda: učeno društvo. up. pradedovi. neuredan. naviknuti se na nešto. skia senka) št. „besenča-ni". attaccare. atavistički (lat. preci kao rodi-tell. fig. atavus napredak) sličnost sa precima. up. dedovi. nemanje dece. ataman-v. nepravilnost. radionica slikara. Vaznesenje Hristovo. ascendentia) prava. odan čovek. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). besciljnost. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. a-. zaštitnica junaka i gradova. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. muz. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ateizam (grč. napad neke bolesti. atelija (grč. udar. bezbožništvo. nagrizati. 133. juriš. duševni mir. viša škola. atheos bezbožan) bezbožnik. nosos. utišati. atentat (lat. voj. neizmerno bogatstvo koje je. hetman. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. naročito konjice. npr. dodeliti na rad. athambfa) neplašljivost. a-. ataširati (fr. navala. attaque) voj.

prezirati. atest (lat. ukidanje. priterati zemlji. mor. velik i snažan. atehnikos) neiskusan. atestirati (lat. aeroplanom ili balonom na zemlju. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. ateoretičan (grč. tj. attestari posvedočiti) pismena potvrda. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. atmidometar (grč. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). hodanje. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. aterirati (fr. neumešan. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. dizanje tereta i natezanje konopca.) neuredan. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. uverenje. atletski (grč. atička so duhovit i fini način izražavanja. a-. atticus) svojstven atičkom duhu. ia-treia lečenje) med. lišiti koga grañanskih prava. Atlas) mit. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. Africi. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. laka atletika trčanje. po Platonu. pokušani ali neizvršeni zločini. atterir) avij. koji pripada planini Atlasu. teška atletika rvanje. ateraža (fr. atestacija (lat. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. attestari) potvrditi. a-theoretes) koji ne zna. atmijatrija. mesto pristajanja. atentata krimina (lat. ne popggovati. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". Atlantic) Atlantski okean. Atlas. svedodžba. atimija (grč. rvač. znat. attitudine). Atlas) ark. pa potonulo u more. veoma snažan. attitude. fr. pristanište. atman (ind. overi-ti. athetesis) odbacivanje. Atlas) geogr. pristan. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. priteri-vanje obali. tanan. attestatio) overavanje. a-. atmis. spustiti se avionom. atentirati (lat. atimirati (grč. atman) dah. sime. priploviti obali. attestatum) v. po verovanju starih Grka. spuštanje avionom. atlete (grč. borac. atentator (nlat. sjajna svilena tkanina. izdati svedodžbu. poništavanje. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. aterman (grč. oko 9000 godina pre njega. uverenje. ital. titan koji. jednog lekara). adijater-man. atehnija (grč. potvrdu. planina u severozapadnoj Africi. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. lepo i pravilno razvijen. proglašenje nevažećim. nepravilnost u razvoju neke bolesti. ateteza (grč. aterisaža (fr. nepravilan. atletika (grč. neupućen. aticizam (grč. Atlant (grč. uglañen. atlantski (lat. nasrnuti na tuñe pravo. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. stva. aeroplanom ili balonom na zemlju. attique) ark. držanje tela. svedočanstvo. poništaj. svedodžba.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atehničan (grč. typos oblik. u baletu: stav na jednoj nozi.: duša. uzor) med. athletike) skup viteških narodnih igara. nevičan čemu. veoma jak i lepo razvijen čovek. ležalo u Atlantskom okeanu. trg. atika (nlat. koji ima osobine jednog atlete. neve-štost. attikismos) atički način govora. sletanje. pismena potvrda. nevešt. v. stav. atmidos para. životni dah. a-. pesničenje. atlotet (grč. atička duhovitost i dosetljivost. v. atehnfa) neumešnost. a gesta t. atterage) mor. duša. dosetljiv. teramnos tvrd) med. pršljen-nosač.) med. po grčkoj mitologiji. duša sveta. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. geogr. mor. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. napadati. uverenje. u indijskoj fil. atterrissage) avij. atletske igreboračke igre. bacanje. atmidijatrika (grč. izvršiti zločinački pokušaj. v. atipija (grč. »tipičan (grč. položaj. nespretan. plivanje. potvrñivanje. fig. . otuda koji pripada Zap. koje su mnogo negovali još i stari Grci. teško varenje hrane. Atlas (grč. atmidijatrija (grč. duhovit. divov-ski. skakanje i dr. Atlas) mit. atmijatrija. pristajanje. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. atmis. atlas (grč. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. Atlantida (grč. nazvan po džinu Atlasu koji. prvi vrat-ni pršljen. atički (lat. prav. atlanticus) gorostasan. čast ili imovinu nekoga. Atlantik ' (eng. pravo ja. zapadnoafrički. rñava probava. nespretnost (npr. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. koji odstupa od utvrñenog obrasca. napasti. obali. ateramnija (grč. ponašanje. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). pristati. attentata crimina) pl. atlanti (grč. thermaino) fiz. attica. atestat (nlat. posvedočiti. naročito na olimpijskim i drugim igrama. atest. čovek koji se bavi atle-tikom. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. v. princip sveta.

atomizam (grč. atraktibilan (nlat. jezgro ima isto tako složen sistem. ono se sastoji iz progona i neutrona. atmos. atonon) gram. supr. iatreia lečenje) ned.000 km debljine. nepriličan. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. atmis. logia) nauka o atmosferskim pojavama. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. atmosfera (grč. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. neutrona i dr. neplodnost. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). atmidoskop (grč. čep. atmos. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. tj. gram. primamljivost. odnos atomske težine prema gustoći. bilis žuč. atto di cadenza) muz. v. uspavlji-vanje. atonifikacija (grč. pristalica atomizma. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . fiz. atoksičan (grč. atocije (nlat. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. elektricitet. slabost tela. agonija (grč.) fig. atolmija (grč. metron mera) v. klonulost. fiz. atmos. atopos) koji nije na pravom mestu. nlat. atmijatrija (grč. nenaglašena reč. slab. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. rasparčavanje. atokos) ned. nenaglašenost. veoma sitan. atrabilitas) med. logia) nauka o isparavanju. atom (grč. neotrovan. atomska masa fiz. fig. malaksao.) fig. atto) poz. atocia) pl. atmosferilije (nlat. fig. malaksalost. med. atonos olabavljen. atomologija (grč. atomos. atmis. fig. atomski (grč. skopeo gledam) v. attractorius) privlačan. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. lečenje inhalacijom.) fil. niska ostrvca. atonia) bezglasnost. završetak muzičkog komada. sphaira lopta) vazdušni omotač. atmos. a u praksi te dve atmosfera znače isto. rasparčava™. atom. mislilo da je nedeljiv. atopičan (grč. v.) fiz. prstenastog oblika. atraktoran (nlat. bojažljivost. at-mijatrika. atolmia) strašljivost. atomologija. up. atmosferski elektricitet v. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atmosferografija (grč. primamljiv. deutrona. atomističar (grč. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. atokija. atmosferski (grč. atmometar (grč. atofai hedg. žućkasti kristali gorka ukusa. atra tamna. hevisajd. atmidometar. protivrečnost. atrabilitet (lat. stratosfera. atmidijatrija. atmologija (grč. umoran. atomvolum (grč. što iznosi oko 1. a-tokos koji ne raña. najmanji delić hem. neplodan. lat. troposfera. žutica. najsitniji delić nečega. kadencom. atomos. reumatizma i dr. kukavičluk. padavine: kiša. nenaglašen. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. sphaira. nedeljiv. 2. atocija (grč. atoničan (grč. atmidometar. atomistika (grč. grad itd. sphaira. up. razdvajanje u sitne delove.) bezglasan. ato di kaden-ca (ital. attractivus) privlačan. atonon (grč. volumen zapremine) fiz. parnih kupatila. primamljiv. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. atmosphaerilia) pl. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. nepriličnost. atomos nedeljiv) 1. atonija (grč. a-. omlitavljenje. atraktivan (nlat. atomistika. atraktibilitet (nlat. sve do početka XX veka. atomizirati (grč. lečenje pomoću pare. o pretvaranju vode u paru. alfa-čestica. atocija. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. čin. mlitavost.) koji se tiče atoma. naročito komada za pevanje. pojava.: repulzivan. nesposobnost rañanja.033 kg na 1 st . nauka o atomima. veoma sićušna stvar. atom. elementa za koji se. atmosferologija (grč. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. up. up. attractibilis) privlačljiv. atmos.) kol. agonija (grč.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. jalov) med. gram. facere činiti) med. atomizacija (grč. atopia) nepristojnost. klonuo. up. neobičan. ato (ital. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). attractibilitas) privlačljivost.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . razdvajati u sitne delove. atoli (mal.) filozof. crna. fenilhinolin-karbonska kiselina. mlitav. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . lat. logia) fiz. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. privlačnost. koja su postala usled naslojavanja korala. atmos. sneg.

ne. arthron zglob. kurjača. loviti ca. nadležnost. atrezija (grč. predsrñe. pre n. npr. nepokretan. attributum.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. atrijum mortis (lat. auguralan. gatar. po Spinozi). atrofija. znamenitost. broju i graji ptica. a-. sastoji se iz silicija. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. tih. auguriozan (nlat. pripisivati) svojstvo. attritio) med. med. dodatak. atrofija (grč. e. beladona. atrij(-um) (nlat. privlačna sila. u kojoj je bilo 3. predskazivati. atrotomija (grč. augmentativum) gram. dlaka. a-. atributivan (nlat. augere) v. fr. počasno ime rimskih careva. attrahentia) med. atremeo ne dršćem. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. neustrašivost) mirnoća. primamljivati. augmentativ (nlat. augmentare) umnožiti. auguriosus) v. predskazivač. otok) med. up. gvožña i kreča. up. atrocitas) grozota. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. npr. attrahere) privlačiti. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. gram. prirapggaj. vinika (veoma otrovna biljka). mršavost) usled slabe ishrane. zove se i tirkiz. augur (lat. uzajamno privlačenje. augment (lat. 2. augustus uzvišen) 1. (za razliku od deminutiva. thrix dlaka. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. tumač znamenja. med. fig. atropos) hem. kod grčkih i staroindijskih glagola. n. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. bledozelen dragi kamen. up. Augije (grč. nemilost. attribuere pridava-ti. čvrstina. augmentirati (lat. mir. pojačavanje. pogoršanje bolesti. arthron zglob. augmentatio) umnoženje. prednji deo hrama. augirati. atrofima (grč. augmentum) povećanje. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. med. povećati. attractio privlačenje) privlačnost. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. pod adh-. atro-fija kod odojčadi. pravo. strahota. atronin (grč. auge sjaj. konjić). atropos neotklonjiv. povišavati. pojačati. atrihičan (grč. augnt (grč. neumitan) vot.: repulzija. slutiti. velebilje. kakvo ća.). augirati (lat. koji se ne koleba. pogañač. slab. sušenje. dlaka. prorok. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. cenu. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. — 14. umnožavanje. Her-kulo očistio za jedan dan. predznaci (ili: vesnici) smrti. augmentirati. ojedanje. zrak) min. povećava™. kolovoz. osmi mesec u godini. a-. magne-zija. gram.v. trophe hrana) zakržljao. pojačanje. atrahirati (lat. kataralnih. supr. . atremia nepokretnost.: kontricija). trajna osobina nečega. atrepsija (grč. auguralan (lat. strogost. sredstva za izvlačenje. obeležje. augmentacija (lat. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. dodavanje. augural) proročki. užas. bezdlačnost. predznak. ojedenost kože. astmatič-nih. atremes koji ne dršće. pojačavati. piroksen. atrocitet (lat. dodatak. koji vrši službu atributa. surovost. tresis bušenje) med. naslućivati. očnih i spazmodičnih oboljenja). attributivus) koji se odnosi na atribut. suv. nedostatak kose. augurij(-um) (lat. nepomičan. čiju je štalu. fil.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. Augeias) mit. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. auguralis. mekani otok zgloba. dvorana za primanje posetilaca. prividno kajanje. predmetak pomoću koga se. cacynieH. umnožavati. atricija (lat. miran) miran. kopnjenje. augurirati (lat. pouzdanost. stvar koja privlači. oznaka. atribucija (lat. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. ath. operativne otvaranje zgloba. atribut (lat. srčano pret-komorje. atrihija (grč. zabava. volina itd. predskazivački. odlučnost. augur. melemi (npr. mesec žetve. predskazi-vanje. kosa) med. a. bezdlačan. zanimljivost. povećanje. atropa (grč. znamenje. kralj u Elidi. paskvica. august (lat. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. koja izvlače gnoj). atremičan (grč. up. dodati. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. e. sasušivanje. atrofičav (grč. phyma izraštaj. kućetina. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. umnožavanje. auguriozan. trepho hranim) med. atremija (grč. avgust. uvećavanje. privlačan predmet. npr. atremograf (grč. uvećanje. dodavati. trenje. tome sečenje) med. atrahencije (lat. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. ne uzrujavam se.) koji nema kose. bitna. znak. atrium mortis) predsoblje smrti. nedostatak prirodnog otvora. svire-post. obrazuju prošla vremena. mršav. 31. mir.

nebo. ode pesma. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). auxiliaris) pomoćni. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. osvećen. phone glas) med. auctoritate curatoris) prav. dvornice) dvorjan-stvo. zasedanje. aulizam (lat. auditus sluh) slušno čulo. pregalaštvo. audiometrija (lat. po običaju. javna prodaja. auktoritate kuratoris (lat. porast (ili: napredovanje) bolesti. frulaš. mirisan. sudija koji saslušava) vojni islednik. slušanje. govorničko preuveličavanje i preterivanje. učionice. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. auxano umnožavam. plaćanje menice o normalnom. auletika (grč. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). veličanstven (pridev rimskih cezara). protivna strana. aukcionirati (lat. augustus) svet. velika slušaonica. aula dvor. unca. vojni sudija. auleo sviram u frulu. prestupa. smelost. audiometar (lat. hrabro. smelo. audire čuti. audire čuti. aurarius) koji se tiče zlata. aula (grč. mutus nem) ned. pomažući. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). auleum) prostirka. prodavati nad-metanjem. auktor (lat. probio pevanje. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auctionari) trg. auctoritativus) v. naročito biljaka. aura vitalis) životna snaga. audace) «uz. auletes) svirač u frulu. aukcionator (nlat. aule lat. vinovnik krivičnog dela. audacem forturia juvat) poet. životni dah. audion (lat. a uso) trg. čulo sluha. slušni. probio sviranje. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. čujni. pevanje uz pratnju frule. naročito pozorišta. auditivni tip psih.) muz. audire čuti. auns (eng. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). javnim nadmetanjem. aulodija (grč. audire čuti. slušalac. aulet (grč. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. autoritativan. vrsta nemosti. ćilim. laskanje. javno prodavati. zlatni. dvorski život i običaji. nlat. auditus (lat. auditor slušalac. grč. aura (grč. ulagivanje. srčane. čuvenje. aura popularne (lat. up. prav. prijatan povetarac. de auditu (lat. aurum zlato. pregaocu bog daje mahove. audijatur et altera pare (lat. up. audijencija (lat. auratura (lat.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. zavesa. auditorij(-um) (lat. auxesis rast. audicija (lat. metron mera) med. auksanomstar (grč. ročište. audimutizam (lat. proba glumca. auksometar (grč. sudska sednica. Augustina. auctio) trg. hrabrome pomaže sreća. aukcija (lat. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. zborio mesto. redovnom roku. sonometar. sudnica. slušalica za gluve. ounce) v. aulos frula. slušaoci. tj. audacitet (nlat. javno nadmetanje. kad čovek normalno čuje. auksilijaran (lat. auditor (lat. pozlaći-vanje. auksilijarne trupe pomoćne trupe. pepevanje) čuz. auditorium) slušaonica. auxsesis) ret. audifon (lat. auctor) v. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. svečana dvorana univerziteta. carski. aulodika (grč. auraran (lat. grč. audientia) zvaničan prijem. predvorje. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. baldahin. augustinijanizam teol. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). auksin (grč. aihapb uvećavam. svirača i dr. augustus (lat. auleum (lat. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. prostrana dvorana. auctionis lege) putem javne prodaje. aukcionis lege (lat. audacitas) srčanost. med. nuz. audacem fortuna juvat (lat. aura) prijatan vazduh.) kec. auditio) čuvenje. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. držati licitaciju. auktor delikti (lat. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. uzvišen. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. aukseza (grč. a ne može da govori. opernog pevača. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju.. auditivan (lat. saslušanje. slušati. . množenje) biol. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). učenje o milosti sledbenika sv. auktoritativan (nlat. hrabrost. nauka o pevanju uz pratnju frule. licitacija. tj. metron mera) opt. aura vitalis (lat. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. auctor delicti) prav. grč. ko sme taj i uspeva. autor. auletike) veština sviranja u frulu. auratura) pozlata. aula) dvorište. saslušavanje. audače (ital.

docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. auriga) kočijaš. živeo u pliocenu. auripunktura (nlat. minñuša. koji sadrži u sebi zlata. original. aurum) zlato. ispitivati šum pluća slušanjem. moć. up. sub auspiciis) pod okriljem. srećan početak. aurora muzis amika (lat. zaštita. out) sp. autentificirati (grč. fil.) ned. aigšp zlato) hen. početnik. ušna školjka. sudski pripravnik. auris uho. auskultator. auripigment (lat. samodrštvo. aurum. aut — aut (lat. završni glas. auris) lekar za uši. znat. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. prav. australopitek (lat. authenticum) izvorno delo. autarh (grč. okrilje. archo vladam) samovladar. god. žut ili crven mineral arsenov sulfid. sub austt-cčjus (lat. grč. auscultare) slušati. bubanjsku opnu. despot. autevtike (nlat. Austria. auspicij(um) (lat. auriforman (nlat. aurin (lat. auripunctura) ned. aut — aut) ili — ili. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. med. austrofobija (nlat. . pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. zadovoljstvo samim sobom. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. aureola tj. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. kašiči-ca za uvo. autevtikum (nlat. spoljašnje uvo. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). autarhija (grč. grč. autentikum. aurikularan (nlat. pigmentum) mm. pod pokroviteljstvom. stoffa materija) opremiti. auri sakra fames (lat. auspeks (lat. astr. uvce. autarkeia) dovoljnost samom sebi. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. autos sam.) samovlada. sogopa) svetli venac. auscultator) v. ital. istok. istodnevni. ubod u bubnu. aurum (lat. austromantija (lat. aus iz. zaštitnik. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. aureatus) zlatan. sjaj. pod zaštitom. autarkija (grč. autemeran (grč. tj. zadovoljstvo samim sobom. bez uvoza sa strane. zlatan. facere) potvrditi. ušni. authadia) samodopadanje.aureatan aureatav (lat.. up. deo uva za vešanje obodaca. trg. australis južni. autadija (grč. apsolutizam. auspicirati (lat. musis amica) zora je prijateljica muza. kao uvo. namestiti (stan). krug oko glave svetaca. jutarnje rumenilo. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. phobos) mržnja na Austriju. auricula) uvence. auspicium. auscultans) slušalac. autos sam. vlast. aurora (lat. Aurora (lat. overiti. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. auskultacija (lat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. australis južni. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. fig. auskultant (lat. auriskalpijum (1. auskultirati (lat. auster južni vetar. aurora. auriscalpium) med. znak. prisluškivati. samodržac. aurum) zlatovit. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. australopitek (lat. koji prolazi još istog dana. austrijacizam (nlat. authentikos pouzdan. kraj reči. auriga (lat. originalni spis ili dokumenat. prvobitni. emera dan) med. skopeo) med. up. osluškivanje. „Vozar" (sazvežñe). up. augur. o. grč. pokrovitelj. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. u obliku uva. pomoćni sudija bez prava glasa. prav. sreća. Auslaut) lingv. fig. lat. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. aut (eng. pomoću stetoskopa. auskultant. aureola (lat. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. udesiti. aurist(a) (lat. nezavisnost od spoljašnjih stvari. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. apsolutist. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. slava. znamenje. ausštafirati (nem. vrhovna uprava i zapovedništvo. proricati. aurikula (lat. auriskop (lat. Australazija Indijski Arhipelag. autemeron (grč. authadeia. auskultator (lat. auriformis) uvast. auslaut (nem. aurozan (lat. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. odličan. Aurora) mit. samostalnost. odvratna žudnja za zlatom. veka do 1938. authentica) pl. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. auscultatio) ned. iskititi. aurora) zora. velik ugled. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). uživanje u samom sebi. steto-skopa. „ko rano rani dve sreće grabi".

autodidakt (grč. učenje o samodeterminaciji. lat. autos. autodeterminizam (grč. eros ljubav) psih. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. toxikon. autćs.) samostalnost. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. sam svoj. digestio va-renje) fkziol. pravi. ital. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. izvornost. lat. tj. izrañen putem autodafe (port. bios život. autogol (grč. autos. didakso. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. auto-da-fe. ličnosti i ideje. eng. samovarenje. svečano spaljivanje jereti-ka. autografski (grč. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. autoinfekcija (grč. graphikos) svojeručan. autogonija (grč.) samoživotopis. verodostojan. posle smrti. umnožiti. autobiografija (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. sag. putem razumne volje. izvorni. auto (grč. actus fidei) jeretički sud.) uobičajena skraćenica za automobil. autos.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autogen. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. verodostojnost. autentikos) istinitost. auto-de-fe) v. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). dress) odelo za automobiliste. sam sobom. autodikija (grč. nepatvoren. autos. jak) koji dejstvuje sam od sebe. nlat. autćs. autos. v. autokefalan (grč. autos. supr. nezavisan. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autovakcina (grč. lat. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. nezavisnost od drugih. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod .autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. autobaza (grč. autografirati (grč. autos. izvestan. autos. autografomanija (grč. autokar (grč. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autos. infectio zaraženje) med. auto-dres (grč. in) med. pod uticajem želudačnog soka. grapho. autos. dynamikos moćan. odrediti) fil. autoerotizam (grč. basis) prostor za smeštaj automobila. autogramma) v. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. (grč. bilo da priča samo svoje doživljaje. autos. autodafe. autogram (grč. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. lat. autobiograf (grč. autos. up. fr. omnibus svima) automobil-omnibus. istinit. autoklav (grč. auto-garaža (grč. autos. autobus (grč. determi-nare opredeliti. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autos.(grč. autodinamičan (grč. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. gyros krug. lat. autožir (grč. autodigestija (grč. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. nepatvorenost. autos. kata-luo drešim. eng. pravovažan. auto. ili da. autograf. umnožavati. računa se u korist protivnika. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj).: alogen. autos-didaktos) samouk. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. pravovažnost. autos. autos. kephale glava) samostalan. vežbalište (ili: put) za automobile. eng. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). autos. svojeručno napisan. grapho pišem) samoživotopisac. gnosis) samoispitivanje. autizam (grč. autografija (grč autos. autogamija (grč. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. svojeručan potpis. samooprašivanje. proučavam) samouštvo. dromos put) automobilske trkalište. omnibus. autogram. autognozija (grč. authentikćs) zakonit. autodidaksija (grč. poznavanje samog sebe. gamia) bog. autograf (grč. autos. bezbožnika. autokefalnost (grč. graphia) veština umnožavanja rukopisa. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. autodefe (šp. autos sam. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autos. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. izvršenje inkvizicijske presude. autografskog mastila. autodefe. autodrom (grč. lat. gignomai rañam) biol. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. razmekšavanje organskog tkiva. naročito u crkvenom pogledu. učim. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autointoksikacija (grč. autos sam) psih. stena). samo-. autos. autos. autos. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autentičnost (grč. autentičan (grč. din. lat. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. fr. samooploñivanje kod biljaka. autokataliza (grč. pisac autobio-grafije. autos.

politička nezavisnost. baino idem) med. tako reći. autos. autoniktobatija (grč. neograničeni vladalac ili gospodar. samostalnost.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. fr. nyktos noć. vegetativni živčani sistem. samodržački. automatija v. autorisation) ovlašćenje. sopstvenim očima.. autos. autonomos) samoupravni. go-spodarenje razuma nad čulima. automatos) samokretan. fr. zvekan. nomos zakon) samozakonodavstvo. samovladar. vladanje sobom. augere. autos. automobilist(a) (grč. pristalica samozakonodavstva. mahinalan. opsis gledanje. automat (grč. autos sam. 2. ovlašćivanje. fr. autonomni nervni sistem v.) u gospodarstvu neograni-čen. logia) ret. autos. autopatija (grč.). pronalazač. samokretanje. putovanje automobilom. bezvoljnik. Rembrant. auto-riser) v. odobrenje.) neograničena vladavina. puška. autosomnambulizam. autokritika (grč. sistem apsolutističke vladavine.) pristalica samouprave. morphe oblik) biol. h'thos kamen. auktor. autos sam. za razliku od slikovitog. autopadeia) sopstveno osećanje. tvorac nekog književ-nog. autos sam. autos. Papinov lonac. mišljenju i pisanju). besvesnik. auto-put v. životinja (kod Dekarta). koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. tvorevina. (Najpoznatiji: Rafael. pri čemu ne dolazi do truljenja. Tici-jan.. stvarni govor. koji radi automobile. maomai tražiti žudeti) fiz. fig. autonomfa. autopt (grč. mehanički. na osnovu ličnog posmatranja. autos sam. up. Tintoreto i dr. autor (lat. autoportret (grč. samo gledanje. up. auctor tvorac. autopsija). v. slika. tj. autoptes) očevidac. automatiser) pretvoriti u mašinu. slobodan. autonomist(a) (grč. portrait slika ličnosti) um. odobravanje. maomai. med. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. automatija. mobilis pokretan. fil. morfogeneza. 1ub rastvaram) samorastvaranje. samokret. grapho) pskh. biće koje nema duše. fr. glu-pak. fil. autos. auto-strada. 90 autorizirati automacija (grč. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. fr. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. npr. hirurških instrumenata i dr. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. odnos prema samom sebi. autonomija (grč. autos. autos. autoliza (grč. umetnika. automatos) nauka o samokretanju. automobilski sport. auctor. automatizam. koji se bavi automobilom kao sportom.) onaj koji tera automobil. samostalan.) pril. lično posmatranje. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. automatizirati (grč. temno sečem) med. koji sam od sebe radi. automatski (grč. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. pascho iskusim. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. samostalnost. automahija (grč. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. samouprava. za čoveka: onaj koji liči na stvar. samodrštvo. viñenje) 1. učiniti da neko radi kao automat. samokretljivost. teranje automobila. autos. up. autorizacija (lat. nafta ili elektricitet. up. vaga. autokratija (grč. autokrat(a) (grč. puh. kratos vlast. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. autos. lat. moć) samodržac. postupaka. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. lat. med. autokratski (grč. autokratizam (grč. začetnik. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autorizovati. automacija. autolitotom (grč. automatizam (grč. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). aparat za sterilizaciju lekova. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. auteur) pisac. sprava koja. vladanje samim sobom. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. već čisto fiziološkim uzrocima. hem. naučenjaka. autologaja (grč. automatizacija v. motorni čamac. autokratizam. autonoman (grč. kišobran. autorizirati (lat. automatograf (grč. nož. autoptički (grč.. pregled. lično iskustvo. vutomorfoza (grč. autos. tj. autopsija (grč. . ocenjivanje samoga sebe. automatos koji se kreće sam od sebe. naučnog ili umetničkog dela. lat. autos. auctor tvorac. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. putem otvaranja i pregleda leša (ua. autorsko pravo isključivo pravo književnika. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. automobilizam (grč. lišiti samoradnje.) v. automobil (grč. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. automatika (grč. med. kritike) samokritika. auto. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa.

autosomnambulizam (grč. philia naklonost. mršavljenje usled šećerne bolesti. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. v. auctor. fr. pozvan. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autohirija (grč. auto-teles nezavisan) samostalnost. priznata veličina (u nekoj struci).autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autoniktobatija. hemigrafija. Pitagora. autos. tome seći. autofnlija (grč. moralna. uticanje na samoga sebe. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. novija fak-similna izdanja. therapeia lečenje) med. . kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autorotacija (grč. zakon koji je na snazi. somnus san. starosedelac uroćenik. takve su. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. kod zapaljenja plućne maramice itd. hipnoza. npr. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. autofonija (grč. odobri-ti. ital. samoubećivanje. pravna). autćs. zaljubljenost u samog sebe. autos. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. autoshedijastički (grč. therapeia lečenje) ned. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. npr. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. lat. autotomija (grč. autćs. priznat stručnjak. je to rekao". tj. autorizovan prevod. autos. autćs. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. autos. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. phonos ubistvo) 1. lat. autćs sam.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. haima krv. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. psih. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. up. neuslovljenost. up. uticaj. pa se. nadmoćnost (duhovna. auto-strada (grč. lat.. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. transfusio pretek) ned.) ovlastiti. samoubistvo. rasprostirem se) bog. zakonita vlast. skopeo gledam) v. up. na brzu ruku. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. alotro-fija. autos sam.. autohirija. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. npr. jedenje samog sebe. autopsija. autćs. autohemoterapija (grč. physis priroda. ugledan. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. smatranje sebe samoga bogom. autohton (grč. nepomičan) fiz. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. fr. autoritet (lat. autoskopija (grč. automatsko održavanje stabilnosti. auctoritas ugled. autos efa (grč. autofizioterapija (grč. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. autotrofne biljke bog. autćs sam. autos. suggerere uli-ti kome što u glavu. autoritš) 1. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. autos. autos. autosugestija (grč. autohipnoza (grč. neograničenost. autotelija (grč. autćs. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. lat. autos. pod heterotrofai. autotransfuzija (grč. v. autćs. supr. improvizirano. thećs bog) obožavanje samoga sebe. merodavan. i njihovo umnožavanje. autoteizam (grč. autostabilnost (grč. autofagija (grč. autohorija (grč. lat. samoobrtanje. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. obrtanje krila oko vertikalne ose. ljubav prema samom sebi. autotrofija (grč. pozivajući se na autoritet učitelja. ljubav) samoljublje. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. ugled. rotatio okretanje) samookretanje. sticanje pogrešnog. heterotrofija. autorotacija krila aaij. he-mitipija. autofonija (grč. therapefa. od vrha prstiju. stabilis čvrst.) biol. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. prvi otisak. phone glas) 2. autćs sam. 2. autos. kad gušter žrtvuje svoj rep. autoterapija (grč. autć-chthon) prastanovnik. therapeia) med. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. samolečenje. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. autoseroterapija (grč. omotaju elastičnim vrpcama. nadležan. serum) ned. phagefn jesti) ned. čak kad su i pogrešna. autoritativan (lat. autos sam. trophe hrana) koji sam sebe hrani. autotip (grč. ned. autos. opunomoćiti. epha) „on. choreo idem. autotipija (grč. autotrofan (grč. autćs. npr. lat. tj. ambulare hodam) med. tvorac. kod akrobatskog leta „kovit".

affiliatio) usvojenje. afagija (grč. afine (lat. toplo.) onaj koji ima ili pravi afe-re. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. afektirati (lat. ačenje. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. lingv. neprirodnost. nežnost. ačiti se. affectare) biti izveštačen. samobitan. umiljato. afektuozan (nlat. vrlo osećajno. ljubazno. sporna stvar. skidanje) gram. afazičar (grč. afilantropija (grč. affanato) muz. bolest. prikovati. helios sunce) astr. up. up. autohtonija (grč. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. afetuozo (ital. arap. auf (nem. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. prostota. uzbudljivo. pretvaranje. aphe dodirivanje. afamiran. supr perihel(ijum)..) čovek koji boluje od afazi-je. aut nihil (lat. usiljenost. affec-tueux) usrdan. aut Caesar. oset. ljubazan. tj. afetuozisimo (ital.). v. razjarenost. affaire d'honneur) stvar časti. težak položaj. affectuosus. nešto veliko. stanje razjare-nosti.. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. obolelost. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. zamršena stvar. veoma naklonjen. afeza (eng. psih. affettuoso) muz. odanost. npr. prvi slog. osećaj. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. a-. aphe dodirivanje) lingv. aphairesis oduzimanje. afetuozisamente (ital. aficiranje. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. duševni pokret. prenemaganje. nemogućnost gutanja hrane. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. med. mržnja na ljude. afanato (ital. stanje raspoloženja. phflos prijateljski. osnovi ili reči. aut Cezar. afiksacija (lat. tur. dodatak korenu. čuvstven. phobos strah) med. afereza (grč. na koga zbog toga niko ne računa. ili ne biti ništa. arb od. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. affigere pričvrstiti. med. spor. outsider) onaj koji je izvan čega. a-. afijun (stgrč. auto-chthon) prastanovništvo. afefobija (grč. aphaneia) glupost. prvo slovo. afektuozitet (nlat. bolestan strah od dodira. afidavit (lat. mlatiti se. praviti se. prijatno. affixum) gram. apheleia) ret. samobitnost. afemija (grč. neupućen čovek.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. tužno. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. affabile) muz. affidatus) klevetnik. afek(a)t (lat. onaj koji je daleko od čega. osećajan. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. uroñenički. kon afeto. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. usiJ njenje. affectio delovanje) osećaj-nost. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. nedostatak očnog sočiva: up. koještarije. ljubav. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. konj trkač nepoznatog porekla. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. srdačnost. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. uzbuñenje. kla-dilac koji se kladi nasumce. parnica. koji je po strani. afidat (lat. strasno. fr. afeleja (grč. oboljenje. poklon i sl. sukob. veoma strasno. a-. dvoboj. primanje u neki red . posao. prirodnost (u govoru). afera (fr. jednostavnost. osetljiv. phasko govorim) med. afanija (grč. auto-chthonos) uroñen. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. afazija (grč. usinovljenje. aferaš (fr. velika naklonjenost. iznenadno. samoniklost. affettuosissamente) muz. afetuozisimo. vazal. koji se bavi prljavim poslovima. naročito na račun države. starosedelački. zanemelost od užasa. afektacija (lat. afer d-oner (fr. afektivnost (lat. autsajder (eng. starosedelaštvo. aut nihil) ili biti Cezar. mlaćenje. afekcija (lat. svaki utisak na telo. nego i ce svojim putem. afel(ijum) grč. affectio uticanje) naklonost. affidavit) mor. nemoć (ili: nemogućnost) govora. ganutljivo. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. uroñenipggvo. phagem jesti) med. bolno. dirljivo. afektivan (nlat. affectivus) uzbudljiv. a-. affectuositas) usrdnost. fig. afion. auf) predl. affectus. i afilijacija (nlat. affaire) stvar.) v. up. afamirati (fr. aphesis) lii™. strasnost. afakija (grč. plašljivo. pretvarati se. samonikao. prenemagati se. affectio delovanje) izveštačenost. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). phakos sočivo) med. skraćivanje početka. affettuosissimo) muz. na. afakičan.

ubrzavajući. pridružiti. aphorismos) kratko i jezgrovito. ljubavni bes. afrodizija. obilje. afretando (ital. puške na kundak. odlučan. pokazni. affiliare) usiniti. afyun. affirmatio) potvrñivanje. afinirati (fr. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. affinitas) srodstvo. tajno udruženje. neplodnost. afion (stgrč. afiličan (grč. združiti. neplašljivost. arap. afluks. affirmativus) potvrdan. afirmacija (lat. afitaža (fr. sveza. up afrodizijazam. zbratimiti. afroditografski (grč. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. tur. afobija (grč. u obliku izreke. afinis (lat. afinitet (lat. afekcija. afoničan. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. affinage) profinjavaže. fig. affigere priku-cati. a-. sličnost. uzbuditi. c. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. zet. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. affluentia) priticanje. afirmirati (lat. bezglasnost. afirmati-van sud. nameštanje topa na lafet.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. potvrda. rastrubiti. zlato je skupoceno. potvrditi. pripremanje topova za pucanje. aphyllos. doj-miti se. složeni suglasnici. javna objava. Afrodita (grč. obilje. astr koji opisuje planetu Veneru. a-. affretando) muz.. oroñavanje. obilnost. afformatio. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). bez listova. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. potvrñivanje. ljubavno uživanje. up. uobličiti. primiti nekoga u neki red. napraviti utisak. afinerija (fr. prijatelj. aflikcija (lat. affricare natrl>ati) pl. pre^ čišćavanje. afinaža (fr. očistiti.afilirati 93 afroditski ili društvo. phlogizo zapalim. društvo. v. potvrda. afrodizijazam (grč. afiniranje (fr. morska gusenica. afrodizija (grč. Aphrodite) mit. lat. npr. afiš (fr. stanji-ti. nujno. aforistički (grč. affuter) voj. oštrenje alata. affretement) kor. afirmirati se uspeti održati se kao takav. tužno. spolna ljubav. bratstvo ili društvo.) ljubavni. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. pri-livanje. iskaz dat pod zakletvom. profi-niti. afitirati (fr. zakupnina. afretando. rodan) ned. oplon. mudra. affutage) voj. aficirati (lat. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. aformacija (nlat. aforija (grč. top ili pušku pripremiti za paljbu. obljuba. aphobia) neosećanje straha. družba. fig. a-. preterano razvijen spolni nagon. afretozo (ital. hol. afluksija. gram. napraviti lepšim. nešto putem oglasa objaviti. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). affluxus) priticanje. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka.) uticati. log. kon aflicione. navala čega. ad forma-ge obrazovati. afretiranje (fr. zakuplji-vanje lañe. nedaća. draž. dremak. npr. plemenitih ruda. tvrñenja. bez čašičnog listića. ožalošćenost. bolno. bol. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. ta rafinerija. sagorim) koji gori bez plamena. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. afonija (grč. afflictio) utučenost. nesreća. afresko v. aficiranje (lat. izo-bilje. up. priliv. affinis) roñak po ženi. phone glas) ned. aflito (ital. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. phoros plodan. npr. doterati. oglas. afflitto) nuz. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. sve brže. afitirati (fr. affluxio) v. . alfresko. ljubavno ludilo. aforizam (grč. afretozo. afluencija (lat. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. poučna izreka. radionica gde se prave žice. odsečan. afluks (lat. prečišćavati. phyllon list) bog. žalost. a-. hen. affirmativa) potvrdno mišljenje. nebojažljivost. jad. prikovati. ucveljenost. afluksija (lat. udariti na sva zvona. affirmare) tvrditi. parenje. Aphrodite. npr. uveriti. jalovost. srodnost. ljupkost. afficher. imati pri ruci. bratstvo. afrikata (lat. afficere) v. rastužiti. v. aflogističan (grč. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. afilirati (lat. afyon) mak.) med. affinerie) prečišćavaonica. pre-čistiti. umnožavanje. č. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. doterivanje. stanjivanje. dirnuti. tast. potvrñivati. afrodizijaka (grč. affretoso) nuz. affiner) prefiniti. tuga. šurak. afirmativa (nlat. ganuti. nagomilavanje. glačanje. potvrdan sud (S je R). affiche) oglas. biti afitiran biti u pripravno-sti. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. opijum. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. muka. aflogistična lampa. up. lat. afroditski (grč. afirmativav (nlat. fig srodnost. prijateljstvo (suprotno: kognacija).

akesis) lečenje. farm. aphthosus) mehurast.) ime mudrog savetnika kralja Davida. a-.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. a-. ahromatin (grč. cheo sipam. oboljenje na sluzokoži usne duplje. acerbus) gorak. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. chypnos san) med. koji nije u svoje vreme. a-. buncanje u groznici. Ahitofel (hebr. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. grub. a-. surov. aserra) kutija s tamjanom. zatupelost. up. nlat. malokrvnost. tako da mogu upijati boje. acera historika (nlat. med. donji svet. afte (grč. afuzija (lat. tj. aholija (grč. bledilo. boja kože) med. . pogoršanje. večernji. bledilo. ahemanzija (grč. acholos) med. ahemav (grč. chroma boja) opt. ahrea (grč. ahipnija (grč. podzemni. ahromatopsija (grč. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa.) opt. ned. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. pomračenje vida. a-. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. nemanje sna. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. dolivanje. chemeia) fiz. acerbitas) oporost. achates) št. akromatin. ahlis (grč. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. besmislenost. chros koža. ahromatizam. akeridi. izraditi da izgleda kao ahat. lat. podzemnom svetu. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. sramota. mesnatog dela gnjata (lista). karneola i dr. oskudica u vodi. acerbacija (nlat. dosuti) dosi-panje. a-. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. afrosinija (grč. fig. affundere. afront (fr. do pete. nego mora večito lutati. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. acera filologkka (nlat. acera (lat. achronie) liti. bežučnost. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. uvreda. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. opor. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. achlys) tama. akedeia) duhovna tromost. strogost. a-. ahipničan. magličaste mrlja na rožnjači oka. otuda: slabost. orao vidim) med. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. opt. up. i to na peti. mana jednog čoveka. fiz. Achilleus) mit. Aheron) kit. noos razum. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. oskudica u žuči. after-diner (eng. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. akedija. glas. sprava za merenje vrenja. aphthai. vrsta dragog kamena. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. Aherov (grč. nesposobnost razlikovanja boja. aftezan (grč. acerban (lat. ahilija (grč. ntis. prema životu. aphros pena. ahmadiyya. slaba strana. acerbatio) zagorčanje. sin Peleja i božice Tetide. bezvučni suglasnik. med. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. reka žalosti u donjem. affronterie) javna pogrda. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. ahromatizam (grč. aharistia) nezahvalnost. up. affundere doliti. aphtae) pl.). ahmedija (arap. strog. ahromazija. bezvodnost. aphrosyne) bezumlje. gorčina. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. aphtha. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). a-. ravnodušnost prema nekom dobru. med. ahatizirati (grč. Keros vosak) pl. acervacija (lat. akezija. ogorčen. chroma boja. Ahilova žila inat. akenonoet. ahroničan (grč. affront) otvoren napad. phthongos zvuk. ahat (grč. chemeia) pr. achromatos) bezbojan. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. tur. hydor voda) nedostatak vode. čalma. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). ton) gram. up.) biol. ahidrija (grč. chylcs sok) ned. ogorčenje. bezobrazna i drska prevara. acerbitet (lat. otklanjanje boja. nesavremen. melemi u masti u kojima nema voska. a-. a-. Ahasfer (hebr. acezija (grč. a-. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. acedija (grč. grubost. besanica. a-. Ahil (grč. up. aceridi (grč. služi za nakit. dobar i mudar saveto-davac. aftong (grč.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. bezbojnost. acenonoet (grč. potpuno slepilo za boje. ahronija (fr. up. ahromatičan (grč. v. afunde (lat. gomilanje. koinos zajednički. affunde) fari. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. ahromazija (grč. up. afronterija (fr. acera turarija (lat. surovost. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. acervatio) nagomilavanje. kadionica. turban. poništaj boja (ahromatičnim prizmama.

acetum) hem. potpuno. adžustamente (ital. acinozan (lat. acephalus. hen. ocat) pl. acescentia) pl. očeličiti. koji sadrži sirće. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acidimetrijv (lat. naročito kod šećerne bolesti. acetati (lat. metrfa) merenje jačine kiselina. acetoiurija (lat.) sirćetovit. acetum. proki-šljivost. acetometar (lat.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. pretvaranje u kiselinu. gasovit ugljovodo-nik S2N2. grč. acid (lat. prisustvo acetona u mokraći. merenje jačine sirćeta. kyanos plav. a. ljutina. acidacija (nlat. grč. acetum) farm. jela i lekovi koji lako prokisnu. anat. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acescencije (lat. acescere. . blepein gledati) slepoća za plavu boju. acinozan.ne. asegeg) čeličiti. acciaccatura) nuz. acidofilan (lat. haima krv) med. fr. acetum sirće. sklonost prokišnjavanju. ašikovati (tur. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acetil (lat. acetabulum (nlat. acefalija (lat. acidum. aseg. acidimetar (lat. stvaranje kiseline. naročito kod šećerne bolesti.) 1. npr. grč. aciniformis) v. dirll-vo. acidoza (nlat. acescentia) hen. grč.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. nastaje destilacijom etil-alko-hola. aciditet (nlat. pretvoriti u kiselinu. acetoza (lat. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. acetum (lat. sirćetno kiseo. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. aciniformav (nlat. tačno. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). 2. acetičan (lat. kiselina. uzburkano. metron mera) hem. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acetum) hem. acijanoblepsija (grč. ocatne kiseline. lek protiv žuljeva i bradavica. upotrebljava se za osvetljenje. stapanje. acidum. aggiustamente) muz. npr. acetum. kon adžitacione. acidosis) med. acetum) hen. aciditas) hen. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acsscencija (nlat. aceterin (lat. mineralna. uskišnjavanje. agi ta to) muz. ačakatura (ital. okaliti. acetaldehid hen. grč. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. kisela voda. acidirati (nlat. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acetilceluloza (lat. acidatio) hem. acetum) sirće. metrfa) hem. prisustvo acetona u krvi. koji ima oblik zrna grožña. acetum. zglobna čaša. bog. acetum) hem. soli sirćetne. grč.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acetate-star celuloze. acefalan (lat. sasvim tačno. acstometrija (lat. acidificatio) hem. Uron mokraća) med. acetum. hrane u želucu. acidum) hem. žlezde. ocat. kiseljak. acetilen (lat. acetonemija (lat. bezbojan i otrovan. asik) voditi ljubav. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. acidere) hem. aceton (lat. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acinosus) pupast. grč. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acidifikacija (nlat. sprava za merenje kiseline sirćeta. ukiseliti. adžitato (ital. tronuto. sredstvo. kiselost.

kanala i sl. baždar (tur. basis) osnova. ba so. pomoću motaka za merenje. Bav (lat. nečisto štampati. temelj. potencije ili loga-ritma. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. geod. baborak (češ. ða=barijum. kantardžija. bedminton. bagerovati (hol. baba otac. Bavijus (lat. uzalud. bangav. bab (pere. fig. Bavius) v. češka brza mazurka. grad. baget (fr. Bi= bizmut. merač. ba-breton (fr. bagat. babel) nered. Vso= banko. nečisto izrañen bakrorez. bavocher) praviti nečiste otiske. badava (tur.) indijska titula: gospodar. Bavijus. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. badavadisati (tur. taroka ili aduta. traćiti vreme uludo. nevaljalstvo.) besposlkčiti. igračka. malenkost. bagdar. bagasa (fr. baždarina (tur. bava) trg. nečista izrada. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bavoširati (fr. lenstvo-vati. prava linija duga više kilometara koja se. otpaci od svile. bagavata (ind. baborok) omiljena češka narodna igra. uzaman. Vavilon. carina. taksa baždaru. ba-ble (fr. po čemu je i na zvana.= vaso kontinuo.B B. bas-bleu) plava čarapa. čistiti rečno korito od peska. bagage. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. babo (tur. manguparija. stvari. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. kipa ili svoda. bavoš (fr. kapija. ne radeći ništa. ital. baba-kan (pere. Ve= beril. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. babiola (fr. baguette štap. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. bagatela (fr. b). babu (ind. podnožje stuba. bagav (tur. arh. . sit-narija. kontrolor mera. moreuz. radi isušivanja zemljišta. podloga jedne stvari. pagat (ital. detinjarija. S. kao skraćenica: b= bene. maslin-ki i dr. uče-na gospa. ne obzirati se na . bacdar od pere. šljiva. Btto= bruto. uzimati koga ili što suviše olako. V=predikat (dok A označava subjekat). . . zbrka. badem (tur. bagaža (fr. carinik. baždar) l. mulja. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. koještarija. Vg=bor. bagatelisati (fr. 2. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. bager (hol. izopačenost. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. baždar) naplaćivač carine trošarinac. bagatella) sitnica. slične bagdadskim šalovima. vajna spisateljka. nlat. zabuna. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. ćopav. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. bedava) besplatno. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. vrlo jevtino. V. Babilon. sitnica.) ne mariti za nekoga ili nešto. bagger) jaružar. jevtina cena: mali i lak muzički komad. V=sniženi ton N. log. osnova stepena. meraču. badminton v. bagata) u taroku: prvi od 22. pančaratra. babel (hebr. kom od grožña.) kraljev otac. baba otac. bacdar od pere. bagasse) isceñena šećerna trska. tričarija. huz. vaditi pesak iz reke. fig. baggagium) prtljag. bavella. ološ. pere. geom. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. bezbožnost. bagmak) hrom. deda) otac. razvrat. bhagavata) v. fiz. mat.) vrata. nipodaštavati. Bk= berklčjum. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. baza (grč. fig. knez. beatus. v. bavela (ital. badem) bog. ð=bor. bagatelle. bonus.) jaružariti. bavoche) nečist štamparski otisak. babiole) dečja igračka. potcenjiva-ti. hen.

bazergan) starešina trgovaca. igračice na službi u ind. svojim pogledom zadavao smrt. aiat. va triangulacije. baziotripsija (grč. hen. teleću) za kori-čenje knjiga. a druge za sudije (tribunal). baza. obojiti crno. bazen (fr. u isto vreme.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. basis. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bazni (grč. vrsta finog i jakog porheta. kefalo-trib. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. 28. dućan sa svakovrsnom robom. i javne ženske. kefalotripzor. glavna crkva (takoñe: vasilika). basis. 1799—1854. Moje. bazar (pere. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bazeitet (grč. basis) pl. supstanca. bailadeira) pl. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. bazalni. bazilika (grč. bazicitet (grč. tribo trljam) med. bazen (fr. brzine automobila ili drugog motornog vozila. up. Bazedovljeva bolest ned. koji se upotrebljava naročito na Istoku. basis) hen. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. up. koje su. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. koji „čine privrednu strukturu društva. betilije. saborna. krupne buljave oči. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. basis. stari. ubrzan rad srca. v. opsenariti (u svrhu lečenja). tvar (materija. bazalt (lat. bombasin) trg. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. uvodna stihovna stopa.-tur. mit. ovčiju. basiliskos) zool. potom. sličan bazilici. basis) pl. hen. baitylia. bazarn (fr. odreñen put na zemlji (npr. basaltes. bazirgan od pere.. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). modni list sa mustrama za haljine. bazitst (grč. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. bazrñan-baša (pere. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. fil. bassin) v. kraljevski zmaj. baziotriptor (grč. jedne za publiku. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. kupa itd. osnivati. bethel) pl. javlja se u obliku slivova. bajadere (port. znojenje. bazno kamenje. i magnetita. bazeitet. logia) nauka o osnovi-ma tela. basis) ži. ovčija. baze (grč. bazirati (grč. konta na konjičkim čakširama. pouzdati se. basis) osnovati. baziotrib. basin. Bazedovu. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. varati. bajat (tur. nebesno kamenje. baymak) vračati. lekaru K. v. bajagi (tur. god. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. bazuka voj.. pokrivena čaršija na Istoku. basilike) u obliku bazili-ke. realnu bazu. basis) hen. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. ručni reaktivni bacač. oslanja-ti se na koga ili što. v. vašarište. osloniti se. baziti (grč. pojačana probava materija. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. prisustvo jedne hemijske baze. baziotriptor. baze. tribe trljanje) med. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". basis) pr. I. (nazvana po nem. glavna vena na pakoru-čici. drhtanje prstiju. tip prvih hrišćanskih crkava. baziotrib (grč. kol. bazilisk (grč. 19). tripsis trljanje) ned. javne igračice i pevačice u Indiji. bazanirati (fr. v. Basileus) pl. predstavnik trgovaca. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. bazeologija (grč. ustajao. voj. sem. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. pouzda-vati se u. odličan materijal za grañevine bazana (fr. počivati. tobože. bazanit (grč. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. basen. bayagl) tobože. kod Grka i 7 Leksikon . osnovno učenje. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. objavljen 887. bazeitet. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. baja™ (tur. proliv. utemeljiti. bazilikalan (grč. bayat) koji više nije svež. basis. augita. legendarni kraljevski zmaj koji je. Bazilike (grč. vrsta malih marama. bazrñan (tur. četr. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. hramovima (ind. koji ju je prvi utvrdio i opisao). bazar) pijaca. baitilije (grč. mršavljenje i dr. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. zasnovati. dolerita itd.

klicomori. baionnette) voj. prut. rakidžinica. nagrada za učinjenu uslugu. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bakteria. Bahus. bakteria) biol. batina. 1. bakterfa. lysis rastvaranje) hem. boja. baksuzluk. nesreća. bakulometrija (lat. baidaki) pl. veoma sitna. bajonet (fr. bajaccio) lakrdijaš. bakteriofagi (grč. ispit koji prethodi licencijatu. fig. bakvuds (engl. bacciformis) u obliku bobice. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. . bal en masque) igranka pod maskama. bacca bobica. bacleur) zatvarač luke. bakfiš (nem. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. palica. bakbord (engl. mlada devojka. bakrač (tur. Bakhus (grč. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus.bajaco 98 bal bajaco (ital. backwoods) pl. bahtsiz) nesrećan. Bajram (pere. jagoda. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bakterioze (grč. arlekin. phagos) pl. baka (nem. caedere ubiti) biol. bakteriolog (grč. baksuz (tur. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. lat. bakterfa. Vasso Bahus. bakciforman (nlat. uzengija. mlevenih oraha. up. bobica. bakulacija (nlat. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bal (fr. od bakterfa batina) pl. motke. bakvudsmeni (engl.) pl. bakara (fr. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. bakreni kotao (i uopšte kotao). Beize) hem. šaljivčina. nlat. osobina nekih živih bića. klicožderi. backwoodsmen) pl. fero donosim) bog. bakterioliza (grč. haima krv) med. dug nož sa dva reza ili više rezova. bacca) bog. bakkai) trgovac namirnicama. bakteriocidi (grč. bakteriocidnost (grč. bakterioterapija (grč. bakalaureat (nlat. zabava sa igrankom. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). gorštaci. baclage) mor. baccana) obična vinarnica. bakalaureus (nlat. bakterfa. bakterfa. Dnjestru i Bugu. bajdaki (rus. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. bakalin (tur. dem. bakteriocidnost. poklon. grč. pajac. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. Bakchos) kit. hol.) bajrak (tur. bakciferan (lat. up. baculatio) batinanje. bakterfa. ispit zrelosti. univerzitetima: najniži akademski stepen. pripadaju biljnom carstvu. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. mokrenje zaraznim klicama. balio. baklaža (fr. backboard) mor. luženje. bakteriurija (grč. biol.. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). ballare igrati) igranka. krčma. kažnjavanje batinom. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. uron mokraća) med. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. prašume. bakterije (grč. bajc (nem. baculum štap. bakteriolizini (grč. Barjam. jednoćelična živa bića. therapefa) lečenje pomoću bakterija. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. arap. up. bakšiš (tur. barjak. bakvuds. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bah$i§) dar. 2. bakterion štapić. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bakulus (lat. Backfisch pržena riba). močenje. bakteriologija (grč. baccarat) francuska hazardna igra karata. bakraclz) stremen. i eng. baka (lat. ma-gistriranju i doktoratu. uništači zaraz-nih klica. bakler (fr. baklave (tur. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. lešnika i dr. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. bayrak) v. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakteria. bobičast. bajdara (rus. metra) merenje pomoću štapa. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. šiparica. hem. nevolja. bakteriemija (grč. bajlbrif (hol. bal an mask (fr. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bakalaureirati (nlat. caedere) biol. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice.. up. prisustvo bakterija u mokraći. pristaništa. bakteriocidi. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. god.-med. bejram) v. bal. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. najmanja. koji rodi bobicama. baklava. močilo. bakana (ital. baculus) štap. napojnica. prevučen kožama. Bake) znak (obično komad drveta. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. zlosrećan čovek. bakračlije (tur. bakteria palica. čovek koji drugome donosi nesreću. jagodičast. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. v. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. lat. štapom. fr. ital. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. bakterfa. baccalaureus.

materija veoma slična kaučuku i gutaperki. bilanx) ravnoteža. drhtanje. upotrebljava se za električne izolatore. phagos) zool. balancer) uravnotežavati. bala (fr. baletski igrač. up. balazor trg. igranka pod obrazinama. pesma uz igranje. balada (fr. balleteuse) pozorišna. mašinske kaiše. balbuties) ned. biti neodlučan. stvar za odbacivanje. balena (fr. balanos. balletto) umetnički ples. up. Tanzer igrač) igrač u baletu. ballata pesma uz igru) džoet. bal pesak. ljuljanje. nem. logfa) zool. nejasno izgovarati. Meister majstor) voña balega. onaj koji se hrani žirom. služavke u azijskim hramovima. balance. ital. klatno. Baldacco. uravnotežiti. balbutirati (lat. balancement) kolebanje. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. otmena igranka. bal pare (fr. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. ballerina) umetnica u igra-nju. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. balet-majster (fr. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). baladin) šaljivčina. bal rage). nauka o kitovima. ballet. naročito cirkuska. neodlučnost. šatra. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. bal-boj (eng. balzamika (nlat. balbucijes (nlat. balbutire) med. baldahin (ital. ballerino) učitelj igranja. svaki nepotreban i suvišan teret. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. umetnik u igranju. bog. kupi lopte i donosi igračima. bajadere. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. balsamon) xex. geb curim) zagnojavanje glavića. služeći se i dijaloškom formom. ravnoteža. žirožder. pere. treperenje. mucati. balast (kelt. kor. balagan. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. bilo kao umetak u operi. up. nedoumica. balšažgetr(fr. bal u svečanom ruhu. kantara. prvi igrač u baletu. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balanoidan (grč. balzam (grč. ballata) 2. pterćn) pl. balzaminke (nlat. balata (ital. balerine (ital. balanopostitis (grč. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. mucanje. trg. ballet. nlat. ballare) pl. preplitanje jezikom. kolebanje. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. preplitati jezikom. sličan gitari. balanse (fr. baleioptera (lat. far«. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. ili u vezi sa pantomimom. balalaika) muz. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). tepati. nem. balansiranje (fr. balanos. balio. balagan (rus. igra na pozornici. balanofag (grč. balave (fr. dečko koji. konačni račun. vaga. trg. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. baletska igračica. baleteza (fr. kit. balsamica) pl. baladine (grč. balanos. balanoblenorea (grč. balsamon. baletska igračica. ruski narodni instrumenat. balerina (ital. žirolik. izrañivač terazija. lat. baraka. muz. kod tenisa. balzamski lekovi. a delom i aromatičnim kiselinama. pesnička pripovetke. zool. astr. grč. baletski igrač. posthion kapi-ca) med. balata (nlat. balanos. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. ustezati se. ballet. glumac. baladen (fr. balanos žir) med. balerina. proučavanje kita i njegovih osobina. zamuckivanje. balzamirati (grč. grč. balalajka (rus. muz. balle) denjak. opis. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. zapaljenje glavića i kapice. baleine. balet-tencer (fr. balancier) šetalica. balansirate (fr. držati u ravnoteži. balanitis (grč. svežanj. figura u plesu (u lansu i kadrilu). fig.bala 99 balzamirati krabuljii ples. zamuckivati. ballade. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. ball-boy) ot. balata) l. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). balaena. ali elastičnija od ovih. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). Terazija u Zodijaku. ital. balansje (fr. podaci mornara o robi koju su natovari li. balenologija (lat. balsaminaceae) pl. kole-bati se. lat. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. bilans. baletski igrač. koje se posetiocima hramova nude za novac. bilj-na vrsta. bilans. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). blenna sluz. balet (fr. bal champetre) igranka u polju. slik. balander (hol. balabane) daščara. njihanje. ejdos) koji ima oblik žira. koja. sa trou-glastom kutijom. jaka i većinom prijatna mirisa. vrsta hljerodula. balaena) zool. lakrdijaš. balaena. u kojoj je naročito poznat tzv. balzam-ska sredstva.

balneotehnika (lat. Grčke. balneum lakonikum (lat. svežanj. balneum. balistkčka kriva (linija) fiz. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina.. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. Balila (ital. balon d'ese (fr. trzanje. grč. balneum vaporis (lat. logfa) proučavanje banja. ples. revolvera) i ispaljenog zrna. balustra. balneum arenae) peščano kupatilo. balizam (grč. balneum. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. grč. balzamirati. fig. balneum (lat. balistike (grč. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). kupališta. balzamum kordijale (nlat. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). kosije pada nego što se penje. balotaža (fr. ital. književnosti. balneum cineris (lat. ballismos „igranje") bolesna. bokasta boca za tečnosti. balneum) banja. balneologija (lat. zbog čega se mora ponovo glasati. zadnji deo velikog parobroda. godine u ðenovi. glavica. balcone) apx. glasati kugli-cama. balsamum cordi-ale) far«. muzički komad za ples. balneum arene (lat.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. ballizo. usled dejstva vazdušnog otpora. Bugarske. balio bacam. teorija bacanja. balzam za uminjavanje. kupanje znojenjem. grapho) opisivanje banja. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. balustre. balneum vaporis) nap-no kupatilo. kupanjem i dr. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balkon (ital. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. lged. fol-kloru. med. po običaju starih Egi-pćana. bal. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. glasačka kuglica.). balneum. baline) vunena materija za pakovanje. baluster (fr. naročito. balio bacam. balotada (fr. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balle. ćuvik. balneografija (lat. sargija od vune. balkanologija. Jugoslavije. gañenja. baliotade) skok konja ispruženim nogama. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. ballista. balio) koji se tiče balistike. balzamovati v. balzam za oči. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balotirati (fr. koji je 1746. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. ballon) šuplje. okruglo telo. banjsko lečenje. ballon captif) vezani balon. balkanistika v. balnot) vrsta burgundskog vina. balzamum anodinum (nlat. okrugla. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balo (ital. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). geogr. produženje prve i druge galerije do pozornice. bala trgovačke robe. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balio (fr. za olakšanje poroñaja. . bacakanje. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balzamum oftalmikum (nlat. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. ballotte) kuglica za glasanje. balneoterapija (lat. igranka. kupanje u toplom pepelu. balzam za jačanje srca. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. balon (fr. sojica. hitam) bacačica. balista (lat. grč. balaustion cvet divljeg nara) vrh. denjak. balkanologija nauka o Balkanu. ista-knut deo na spratu neke grañevine. banjsko grañevinarstvo. balio bacam. utišavanje bolova. kupanje u pari. balneum laconicum) znojno kupatilo. drhtanje. koji spada u balistiku. balle. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. mor. balsamum ophtalmicum) fark. balneum kupatilo. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. doksat. balistogram (grč. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. grčenje. balio) l. balo (fr. balsamum anodynum) far«. grč. grč. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. održavaju se od 1929. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balon kaptif (fr. balkanijada sp. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). lepo izrañen stubić. balistički (grč. kupatilo. Rumunije i Turske). grč. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. belina (fr. poz. ballot) 2. pod pritiskom barutnih gasova. god. balistoskop (grč. nepokriven. nazvana po dečaku Ba l ili. balota (fr. balio bacam) voj.

naslon. banalnost (fr.balustrada 101 banknota balustrada (grč. pruga u boji. kod nas i novčanica od 10 dinara. veza. čovek koji se upravlja prema vetru. pustahij-stvo. v. nem. bandager) ned. bandažist (fr. priručje. ustanova koja radi s novcem. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. vašare. daje zajmove uz kamatu. banco. banketa (fr. banda) četa. banale) običan. banalnost. banchieri) pl. seljačke igranke i sl. banquet. igrač koji drži bank. mandola. bandonion muz. lutka. metnuti obruč na naplatak. banderiljero (šp. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. nevaljalstvo. naročito zavoja. banda. izveštao. fr. pre-viti. fr. banka (ital. fr. gozba. da bi bila glatka i sjajna. hajdučija. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. balhornizirati (nem. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. banderilja (iš. bandage) med. banquier. baikir (fr. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. utega i sl. obično. banderola (fr. bandeletette) uzan zavoj. malo dete. družina (lopovske). štampa-ru. remnik na pušci. banditisme) razbojniko-vanje. sličan gitari i balalajci. bandola. otr-can. samo sa više žica (8^24). bankar. up. drumski razbojnik. bandleta (fr. banditizam (fr. mala traka. Americi i Meksiku. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. bandola (ital. banauzijski (grč. balčak (tur. el bandola) muz. banquier) lice koje se bavi novčanim. balustrirati (fr. kreditnim i efektnim poslovima. bavalitet (fr. gomila. okov na točku. banana) bog. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. banco. zastava na ka- tarci. banka. banque. banarij (nlat. banknota (ital. bavana (šp. raste u Indiji. upotrebljava se naročito u Sev. svakodnevni. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. sp. filistarstvo. opšti. banalizirati (fr. banderole) kita ili gajtan na trubi. vojna muzika. propalica. staviti utege (u mačevanju i boksu). bank. menjač. bambu. bank (ital. hajdukovanje. tračica. banaliser) načiniti otrcanim. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. banalitet. zaviti. nem. opasač na kome stoji fišeklija. glumaca. tablica sa cenom neke robe. banket (fr. banco. bambino (ital. strani novac itd. bandist(a) (ital. saraf. reklamna traka na omotu knjige. pljosnata mala šipka. balustrer) ograditi stu-bićima. rñave. bandažirati (fr. balkonima. eng. sopstvenik banke. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. 1531— 1599). stepenicama. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. redenik.. svakidašnjost. oproštajna gozba. bambus (malaj. bandu ra (rus. banauzija (grč. banalite) v. prinudno pravo (različito od jus kogens). ograda na altanima. suviše ponavljana rečenica. bamboo) vrsta trske. bandoneon muz. spojnica. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. zavojić. putujuće društvo svirača. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. prima novac na štednju. bambino) detence. vetrokaz. plaćeni ubica. bannarium) pravo prisiljavanja. lazaroni. skitnica. up. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . bambocciade) pl. odred. ital. Hajnrihu Bandu). Bank) novčani zavod. bankar (fr. bandagiste) proizvoñač. filistarski. bandaža (fr. obruč na naplatku. prosto.utega (kod mačevalaca i boksera). bankijeri (ital. a po ukusu dinji. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. bankvaluta (ital. gitari sličan muz. up. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. banalna fraza otrcana. nevaljalac. bandito) razbojnik. prodavac hirurških aparata. mambu. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. grañ. pustahija. zavoj. balaustion. svakidašnjim. bandit (ital. okov na točak. postaviti balustradu. banausos) zanatski. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. trg. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. banco. balčak) drška od sablje ili mača. bandolin mast za kosu. banalan (fr. banquette) voj. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. banda (ital. šp. banderilla) koplje sa zastavicom. štedionica. posreduje u kreditnim poslovima. previjati. bandoneon. balustrade) arh. zavijanje.. banalite) otrcanost. mandora. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. previ j anje. bambočade (ital. up. unutrašnji naslon na prozoru. bandonion. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. Bankier) v. v. konjička zastavica. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke.

ital.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. banjo) kuz. barbar (grč. dakle tuñinac. barbacane. baraterija (ital. nadenuta ime. ital. baratto) razmena. propust za vodu.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. baranda (tl. barattare) trgovati davanjem robe za robu. bandžo (eng. barat (ital. grešiti se o previla i čistotu jezika. bar (grč. in barbam (lat. ustava. dućan od dasaka. trampa. bancarotta. baptiser) krstiti. bar) 2. barbarikos) prvobitno: strani. pola tri. prevara. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. bara (fr..75 i 53. stanovati u logorskim kolibama. barba (lat. potpuna propast. obustava plaćanja. Adansonia digitata). pregrada. kaldrmarina. baptfzo. baratirati (ital. rampa. barbarin (grč. pregrada. bancus klupa. Band-sage) zan. grč. barbarizirati (grč. barakan. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. nazvati telefonom itd.: šnajder. za svetlost. barba brada) čika. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. taksa za prelazak preko mosta. mostarina. bendžo. tuñinski. barbacana) voj. gruba jezička greška. krštavanje. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. sa osvežavajućim plodovima. krateo vladam. surov čovek. barbarski ornament gotski. u lice. možda poreklom sa Jave). barbaros) v. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. stradanje. čiča (u Dalmaciji). v. mašinska testera tračara. protivan duhu i pravilima jezika. divlji. barat) trgovanje. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. motka. imate li što za jesti. grč. baraque) daščara. traže da se krštavaju samo odrasli. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. raste u žarkim krajevima Afrike. bansek (nem. visoko do 20 m i debelo do 9 t. naročito uobičajena u knjižarstvu. ital. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. stražarske kula. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. barrage) brana. stranac.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. barbakana (fr. slična platnu. novčanica. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. nečovečan. daščarama. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. šipka.) bog. trgovina kod koje se daje roba za robu. u brk. keltski i . barato-trgovina (ital. barracano. banko-konto (ital. baobab (amh.' varizirati. bankrotstvo. postradalost. fig. baražist(a) (fr. fr. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. tj. barbarismos) gran. brana u sudnici. grč. bonsek. baptizirati (grč. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. barbarizam (grč. up. bantam (eng. teret) 1. lišće i kora služe i kao lek. rumpere slomiti) slom banke. nepravilno. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. straćara. naročito protiv groznice (nlat. baratto. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. baratteria) kor. veoma gusta i teška. grub. krštava ti. bankokrat (ital. barbar. livnica. divljak. u kojoj se pije i jede stojeći. trampa. barbarski (grč. pogrešno upotrebljene reč. baros težina. rampe. barragiste) čuvar brane. in barbam) u bradu. barakan (arap. podvala. barba. pregrada izmeñu konja u konjušnici. baptisti (grč. surov. nlat. baraka (fr. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje.. npr. varvarin. kovanica. banco. krčma. bankokratija (ital. baptizma (grč. trgovati razmenom. nlat. razmena. baptisterij(um) (grč. tj. trošna kućica.. potkradanje. šuster. danas: neobrazovan. bez da sam znao. fr. bar (eng. var. baptizo) pl. kri-jumčarenje. široka arabljanska haljina od te tkanine. grub. trampiti. preprečna vatra. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. papirni novac. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. baptisma) crkvena tajna krštenja. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. pobarbariti. plod. barakirati (fr. bankrot (ital. džinovsko hlebno drvo. varvarizam.. baraquer) smestiti u barake. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. barre) poluga. greda kojom se zaprečava put. bantam petlić) sp. krštenje. baražna vatra zaprečna vatra. iskvareno. fr. bantam kategorija bokser. sprud naslaga. baraž (fr. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. berkan. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. baptisterion) krstioni-ca. pritisak. banco. banco-conto) trg. varvarin. na štetu jasnosti i čistote jezika. bankokrat (ital. govoriti u kovanicama. voj. nm.

dizati (ili: praviti) barikade.55 1 u Engleskoj. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. barij(um) (nlat. barys težak. branik. sada: sve slično tkane materije od vune. jedan slog. barilla) hen. muzički instrument sa žicama. barricade) brana. bariolaža (fr. atomska masa 137. bard. usamiti se. phone glas) muz. kelt. sveštenici itd.(grč. vrsta malih. barikada (fr. pepeljuga.34. duboki tenor ili visoki bas. reljef. bardot. suviše šareno slikarstvo. bereta (fr. dubok glas. bariolirati (fr. zatvoriti uzane prolaze . fr. laleo govorim) med. bardak (tur. tromost. arap. baritimija (grč. glossa jezik) med. barca. barys jak. barys težak. ital. lañica. barys. ital. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. Zemljine jezgro. Americi. barjak (tur. pregrada uzanih mesta (ulica. pregrada od rešetaka. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. barythymfa) zlovolja. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora.barbarstvo 103 barkarola (ulice. up. barñelo (ital. baritonist(a) (grč. uz pratnju harfe. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. baritonon (grč. smetnja. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. grč. med. meña. tćnos) muz. divljaš-tvo. Bajram. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. koji je pevao. preprečiti. barikadirati se ograditi se. Japanu i dr. izdvojiti se. teškoća govorenja kao bolesno stanje. berretta. seta. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. barbaros) neobrazovanost. bardo (fr. mlada mazga. prepreka. fig. i to za: nukleone i hiperone. brana. barys težak) hem. barioni fiz. barditus) ubojna pesma barda. barytonon) gram. drugi. grañanski rat. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. bas. zaklon. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barda. mostova) u cilju odbrane. bardak) zemljani sud za vodu. ulaz gde se plaća troša-rina. eufonijum (u vojnoj muzici). znak Va. gojaznost. bardit (nlat. odbrana. barikadirati (fr. barys. neraspoloženje. bari. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. otežano govorenje. gvožña i dr. soma telo) med. barretum) kapa uopšte. barbarstvo (grč. barimetrija (grč. pevač koji peva dubok glas. bas-relief) plići.98 1 u SAD) bareljef (fr. barbiton (grč. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barilalija. bariglosija (grč. pesnik. barbifier) brijati. crnih medveda u Sev. bayrak) zastava. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. muz. u slavu junaka i bogova. barys. baricentrum (grč. barque) čun. težište. nikla. barkarola (ital. mostove) u cilju odbrane. barisfera (grč. surovost. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. barež (fr. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. baritonirati (grč.. smetnja.) muz. steg. barometrija. pogranične utvrñenje. prošarati. ua. barilja (um. naša-ranost. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. neukusno. dubok. pevati bariton. sastoji se. kurban bar jam. baryum. 158. prepreka. barister (eng. od teških elemenata. barka (ital. bardiljo (ital. mali čamac. bajra«. barel (eng. granica. barijera (fr. skidati krljušt sa ribe. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. praznik žrtve. varoška kapija. ši-šati. tj. v. basist. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. baribal zool. nlat. velika trgovačka laña sa tri katarke. četa vojnika. barys težak. šp. barricader) pregraditi. verovatno. zatvoriti se dobro. fig. pevač koji peva bariton. grubost. teško izgo-varanje reči. muški glas izmeñu basa i tenora. barifonija (grč. ugojenost. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. barbe. barys. barrette. redni broj 56. prepona. barrel bure. naročito poslednji slog reči. našara-ti. barys težak. bariolage) šarenilo. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. varvarska. ñeram. svile i pamuka. barioler) šarati. barriere) pregrada. ulična borba. teško. kuv. neuljuñenost. bariton (grč. barisomatija (grč. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. element. barytoneo naglasim gravisom) gram. guslarska pesma. Barjam (pere. barifon (grč. tuga. bas. polihord. kćntron) fiz. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. sphaira lopta) geol. fig. varvarstva. drveni. metria) v. bard (eng. kakvu nose na službi sudije. albarda) tovarna životinja. ostaviti nenaglašen. tonos ton) muz. barbirati (fr. barilalija (grč. fig. protkati šarenilom. sličan liri.

baseto (ital. baronat. baskitbol (eng. fig. baset (ital. baros. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. barografsku krivulju. . veština rukovanja barometrima. cic. basso. bazen. basma (tur. vitez. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. metron) fiz. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. zapaljenje bartolinijskih. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. košarka. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. ital. čuz. bassetto) kuz. takoñe: barkerola. štampana knjiga. barcaza) hor. usminskih žlezda. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. v. baron. kotlina. barmen (eng. bas-lis (fr. barcherolla) šetni čamac bez katarke. basen (fr. barkerola (ital.) nepravilan. barotermometar (grč. baros težina. baros. up. baro. bartolinitis med. baronija (fr. jedrima i malim topovima. skopeo) stariji naziv barometra. mali kontrabas sa tri žice. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. baros. bassa ottava) pl. barometar (grč. grč. na dan sv.) koji se tiče barometri-je. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. član nižeg plemstva.). vazdušnog pritiska. baro. metron) vaga za decu. baronessa) baronova kći. pismo). basileus) kralj. barrocco) apx. baros. hipsotermo-metar. avgusta 1572. fr. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. kelner u baru. sa katarkama. barometrograf (grč. smešan. lañica. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. up. baso obligato (ital. najveći čamac na ratnim brodovima. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. baros. barometarski (grč. barograf. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. barokna poezija učena. najdublji muški glas. barman) vlasnik ili poslovoña bara. gramma slovo. 2. bassetto) kuz. bariton. metron. bassin. baronija. bason (fr. barut (tur. baronnie) v. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. baronat (nlat. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). bšros.(grč. baromakrometar (grč. mali čamac. najviše stanje barome-tra. izmeñu barona i viteza. najniže stanje barome-tra. barofon (grč. grapho) četeor. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. barres) al. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. barokan (port. mandole i dr. barkasa (tl. barketa (ital. hrabar čovek. makros visok. barne (nem. noć od 24. basa otava (ital. ital. baros. barkica. sprava za merenje vazdušne težine. barkarola. baronese (ital.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. svaka učvršćena na dva stuba. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. barotropizam (grč. stepenica na stepeništu. basist(a) (fr. up. Vaggep. duboki tenor. razboj. up. thermos topao. barokni stil (port. barrocco. batino) rečno korito. bassiste) pevač koji peva bas. up. barimetrija. basma) l. Bartolomeja. basamak (tur. tanka šarena pamučna tkanina. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. barokni stil. baros. baros. mesto u pristaništu gde stoje lañe. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. barok. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. junak. basileus (grč. basso obbligato) mu?. v. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. barut) prah za vatreno oružje. grč. v. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. osnova harmonije. up. barchetta) čun. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv.). fagot. instrument koji proizvodi bastonove. gondola. basket-ball) sp. barone) plemićka titula. basson. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. glas basa koji vodi melodiju. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. fr. gimnastičke sprava: dve okrugle. geotropizam. pritisak. materije i forme. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. bastaj. nastran. baronet (eng. titula drugog arhonta u staroj Ateni. štampa. paralelne (i vodoravne) motke. barometrija (grč. dazimetar. basamak) prečaga na lestvama. trćpos obrt. svirač koji svira bas. pravac) bog. barogram (grč. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. dvorske. basson) muz. barograf (grč. čudan. barogram. bas (ital. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. jak. baroskop (grč. barok (port.

vrsta starih topova. privremen zaklon.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. odred vojske koji predstavlja. batimetrija (grč. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. lupanje srca. lupiti) mač. bastilja (fr. bataljon (lat. batinanje po tabanima u Turskoj. naročito po tabanima. bastonnade) batinanje. batarizam (grč. za vreme Luja XVI. udar po protivnikovom maču. baterija (fr. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. hor. tući. jula 1789. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. okaniti se čega. batardeau) voj. batard (fr. više topova (4—8) iste vrste. bastille) tvrñava. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. batist (fr. bataliti (tur. prakljača. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. naklapanje. bathys. basta! (ital. bahth) srećan. prevoznina. batibij(us) (grč. basto) štap. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. izbiti protivniku mač iz ruke. bastardo) bog. batelaža (fr. kremen. battalmak) pokvariti nešto. batoliti (grč. baso profondo (ital. koji donosi sreću. voj. fig. grudo-bran. batologija (grč. batometrija. batelage) opsenarstvo. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). pljosnata maška. kula. phone) muz. nm. mucanje. bios život) biol. zamuckivanje. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu.-tur. battologia) nepotreban govor. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. battere. ponajvip!e grani-toidnih.). batli (pere. baton. napustiti (neku nameru. bathys dubok. bathys dubok. lithos kamen) pl. utvrditi. zamajni udar klatna na časovniku. batardo (fr. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. vot. bastonare) batinati. lupetanje. trućanje. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. bathos dubina. bastionirati (fr. tučak za loptu. . sphalra lopta. bathos. 2. bataillon) voj. trg. bastion) fort. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. prevara. bastonada (fr. morska dubina. batiskaf (grč. sa potpunom opremom i priborom. bas koji prati. podeljenih u 4 čete. bathos dubina. tip. bathys. radi većeg električnog punjenja. ime dobila po gradu Bata-viji. morski omotač Zemlje. basso profondo) «ta dubok glas. geol. brodski saobraćaj. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. batterie) voj. utvrñenje.. konja i magarca. battarizo mucam) med. baso ripijeno (ital. u Berlinu). bastion) voj. ognjilo na starim puškama. basso ripieno) kuz. onaj koji živi u dubini. takoñe: ba-reljef. bastardna menice lažna menica. vuka i psa). ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. prema formaciji. stalno ponavljanje jedne teme u basu. metron) merenje dubine. brzoplet govor. federima. 3. poremetiti. vrsta fine i guste pamučne tkanine. nasip od kamena. battuere biti se. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. bastardna vuna. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. batisfera (grč. batman (fr. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. fr. nlat. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). naročito maršalska palica. palica. batifon (grč. basso ostinato) muz. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. batirati (fr. bastardirati (ital. batoar (fr. laña) „dubinski brod". dubok bariton. brodarina. metrfa) v. mač. lat. prut. bastard (ital. batomstar (grč. battuere udariti. bastardo) vanbračno dete. batometrija (grč. metron) sprava za merenje morske dubine. električna baterija više lajdenskih boca koje se. mañioničarstvo. muz. nuz. batimetrija. bassetaille) muz. najslabija vuna na ovčijem krznu. kugla) 1. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. zamisao i sl. bastovirati (ital. bastion (fr. ital. dvostruki udar. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. obično sa 800—1000 vojnika. zool. baton (fr. sa potpisom lica koje ne postoji. skaphos brod. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. battre. battoir) mlat. kopile. glas izmeñu bari-tona i basa. podignuti utvrñenje (ili grudobran). bathys dubok.

deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bahce) vrt. Bauer seljak) u šahu: pešak.) narednik u turskoj vojsci. batrachos žaba) med. bašta. vrat i ramena. bacillum prutić. saltomortale napravljen preko konja. poznavalac hebrejskih zakona. brucoš. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). Bauhaus (nem. student prve godine. Bahus. bogorodice. up. ba§car§z) glavni trg. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. batrijum. bahce) v. prednji kraj lañe. mač. u Vajmaru osnovao arhitekta V. tobožnje svetost. v. v. bogomoljka. beatizam (lat. batrahus. 2. radi ispražnjavanja i održanja životinje. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. Bahus (lat. baft) trg. Po dolasku na-cista na vlast 1933. posebno. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. basibozuk) ist. vrsta istočnoindijskih. obično pokriven. pričest samrtnika kod katolika. basa) starešina. batuta. početnik. Bacchus. bašča. beate memorije (lat. Bakchos)' mit. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). klupa. sedište) med. batrachos žaba) med. beanus. batrij(um) (grč. žutokljunac. najstariji: baš-knez. nedisciplinova-na vojska. dodiru nekog predmeta. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. grč. bacilarije. v. batrum (grč. bog vina. klupa. Bakchos) kit. bacilofobija (lat. štapić) med. baft (pere. beatus blažen) pravljenje svecem.). Bakchos. batofobija (grč. beata (lat. baš-čauš (tur. srećna. burno veselje. beatikum (lat. bdella pijavica. povrtar. bejaune) novajlija. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. bacilarije (nlat. staklena sprava za isisavanje krvi. terevenke. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bašta (tur. fr. bacchans) pl. Batrahomiomahija (grč. bdella. pijanica. basmaklik) „novac za papuče". bathron) med. majka božja. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. vrtar. sprava za nameštanje iščašenih udova. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. bakchos. bahija (šp.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. batrahijum. bacili (lat. pion. beata) blažena. zasebno. baska) napose. battuta) muz. nastavila rad u Čikagu. poglavar. obično belih katunskih tkanina. beata virgo) blažena devi-ca. tetanusa. strah od dubine ili visine. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. prostota u govoru i pisanju. bahant (grč. phćbos strah) med.. prišt ispod jezika. bage) dimnjak. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). bašmalik (tur. metron) med. baštovav (tur. bathos. obično praćen vrtoglavicom. koji se pogrešno pripisuje Homeru. bauer (nem. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. bašča (tur. lat. phćbos strah) med. bacili. bahanti (grč. baš (tur. čuveni grčki komični junački ep. bas) l. glup i neotesan čovek. fig. Bah (grč. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. baša (tur. bacillaria) pl. svete uspomene (pokojnik). udarac za takt. . tj. bahaizam napredni pravac u babizmu. beanus (nlat. baška (tus. bakterije koje imaju oblik štapića. bašlik (tur. beatae memoriae) blažene. im. batrahij(um) (grč. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. beaticum) poslednja pomast. bec-jaune. iza-zivači tifusa. bahanalije (lat. dobar vinopije. škola je raspupggena i 1937. bahio) zaliv. batrahus (grč. u polu slože nicama: glavni. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. bdelotomija (grč. grč. v. baš-čaršija (tur. baš-čaršija i dr. batovda (ital. god. ba§hk) marama koja pokriva glavu. vrenja buterne kiseline i dr. baca. pere. vino. bahijus (grč. hirurška postel>a. batos (grč. baca (tur. sin Zevsa i Semele. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. srdobolje. bacillum štapić. fig. bdelometar (grč. puškarnica. bathron postolje. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. batuta (ital. beata virgo (lat. odvojeno. parodija Ilijade. vojnici neredovne turske vojske. lat. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. bahur (hebr. znak za mirovanje. a naročito arhitekture. gradina. Bacchanalia) pl. bašiboz(l)uk (tur. licemerstvo. bathos dubina) niskost. beanizam (nlat. pijanke.

bezoard. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. au besoin) u slučaju potrebe. padzehr) fark. bezistan (pere. 2. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. bedak (pere. deo trga pod krovom. badawiyyun) kod. bediverica v. bezette) crvena šminka. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape).. bezistan. pomešano s vodom (u Dalmaciji). upućivanje menice na treće lice. kad bude nužno. bezoan (fr. ritska šljuka. bevanda (ital. beduivi (arap. tursko državno imanje. detence. bez (tur. bezoar (fr. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. bedminton (eng. adres o bezoan (fr. negovanju bolesnih itd. odobriti. Bedlam. nužda. beatitudo vestra (lat. gospodin. bekerel (skr. 3. eng. starešina neke oblasti. uvrstiti u red svetitelja. fig. v. posle čega dolazi akt kanalizacije. bezbeli (tur. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. titula jedne indijske kneginje. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. back) sp. odobrava™. luda. svideti se. bisogno) potreba. prirodne boje. ako bi trasat odbio primanje. beze (fr. bedinerka (nem. koja se stavlja obično iza imena. beatificare) posvetiti. besoin. pr. beguine (eng. rica. beging (eng. bedevija (arap. protivotrovi. gospodar. begging) platno za pakovanje. igra slična tenisu. na menicama: adresa po potrebi. becassine) zool. tur. badawiyy. knez. zapovednik. bedinerka. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. o bezoan (fr. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. beatificirati (lat. beduina (arap. bey) 1. Bq) fiz. beige) koji je bledosmeñe boje. potrebnost. siromaštvo. oda-brati nešto po svom ukusu. betuine. baga. 4. veliki posednik i vlastelin. levog i desnog). bedine-. badawiyyun) pl. baby) malo dete. udovica velikog gospodina. bedeker putni vodič. četvoroutlasto „V". vazalsko. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. trg. pokrivena čaršija. bezeta (fr. Baedecker-a). pere. far«. lopta za tu igru. begine (nlat. tj. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. biti saglasan s nečim. fino tanko platno. bedlemit (eng. naročito u Carigradu. besplatan rad raje na begovom imanju. beth-din) l. skitalačka arapska plemena u arabijskim. knjiga. bež (fr. dopasti se. platno. baisemain) celivanje ruke. beatificirati. Be-kvadrat muz. preko mreže razapete 155 st od zemlje. 3. bevanda) vino. suprotno: Be-mol. begenmek) l. begov posed (dobiven od sultana). izabrati. beglerbet (tur. v. dopadati se. beg (tur. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. beggar) hi. beatifikacija (lat. 2. titula. oskudica. proglasiti svecem. jevrejska sudnica. bogomoljke. bezoardica) pl. tržište. begine. baiser) poljubac. Be-dur (ital. obično arapske. budala. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. stočni trg.) udova-carica. begluk (tur.) begov sin. bez) 2. begute. bezemschoon) trg. bedaf) glupak. bezmen (fr. bedast. bedak tur. neobojen. bebi (eng. stanovnici pustinje. begine. adres-se au besoin). sirijskim i severoafričkim pustinjama. 2. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. rukoljub. beggar) pl. koja su živela od stočarstva i pljačke. bezisten (pere. zaista. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. bedlamite) ludak. begevisati (tur. beatifikovati v. bekasina (fr. fil. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. bejzbol (eng. 3. naročito crno. bezisten. bezistan) v. bezoardika (nlat. barska šljuka. proglašenje za sveca. one koje se prave sveticama. bez (hebr. kuv. naročito kod neprerañenog šećera. uvršćenje u red blaženih od strane pape. begoglija (tur. besbelli) dabome. bezistan) trg. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. bek (eng. pokrajine u staroj Turskoj. beatificatio) posveći-vanje. ital. predstavlja jedan . blago onima koji imaju. bezemšon (hol. beba. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. Bć-dur) kuz. begute (eng. plemić u staroj Turskoj. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. upravnik jedne oblasti. naravno. beggar) pl. badminton) sp. najstariji red posvećen bogougodnom radu. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). beylik) 1. begum (tur.

Belt) tesnac. nazvane po gradu Belčite. suprotno: Be-dur. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). lepo pevanje. zabavna književnost svake vrste. belmontin hen. belt (skand. belogvardeec) „beli gar-dist". bengalo (beng. bacon) kora slanine. karika. čardak na kući. narukvica. bena (tur. bez glave. vrag. bel kanto (ital. belegija (tur. 2. belomantija (grč. fig. boginja rata kod Rimljana. bela) l. upotrebljava se. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. beletristika (fr. moreuz. belćim (tur. bel-esprit) lep duh. božanstvo starih Filistinaca. kao sredstvo za ulepšavanje. mus-lin sa prugama u više boja. ludača. tur. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). npr. Bengal) pl. belvedere (ital. 2. beluga) zool. Be-moll) «uz. fig. nesreća. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. izumitel>u telefona). bellevue) v. nazvala po gradu Benaresu. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. vinika. ratnički. Vrangelove i dr. brokat. Davidov sin. belum internecinum (lat. Belona (lat. feljton. slične taftu.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. Bengalija (eng. belaj (arap. bez sumnje.—A. bengali (eng. bekri) pijanica. bilezik) 1. izvesno. up. beledin trg. Bembaša (tur. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. radi povećanje zenica. vojske koja se. zlo. fr. Bellona) mit. za vreme grañanskog rata u Rusiji. glupan. . naročito vladičin sto. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. bella donna „lepa žena") bog. estetska i književna kritika. Baal-Sebub) mit. beli (arap. belenzuka (tur. bel canto) kuz. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. strela) geol. verovatno. ranija jedinica kiri. belvedere. nevolja. Belzebub (hebr. belles lettres. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. deport. bekuordejšn (eng. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. naziv po francuskom naučniku A. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. glavni sastojak atropina. butne kosti i lopatice. Bekerelu (1852—1908). opšti rat. belvi (fr. borila protiv boljševike. bellicosus) ratoboran. belandre) mor. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). bungalow) jednospratna kuća. bala. belanda. belum omnijum kontra omnes (lat. benares (ind. zabavni pisac. belelaks trg. fil. ni naučnim. kičme. oznaka b. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. okovi na nogama. grivna. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. bekon (eng. s krovom od slame ili crepa. pavta. patnja. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. belchite) vrsta španske vune. lola. lovce itd. na Dalekom istoku. tj. belli) poznato. beladona (ital. belos strela. pametan i duhovit čovek. paskviza. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. bukraiyy. tur. 3. bellum internecinum) rat do istrage. belčite (šp. luda. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. zvučanje sa osnovnim tonom b. ñavo. služi za turiste. belogardejac (rus. beluga (rus. bon) budala. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. belemniti (grč. ben (hebr. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). beletrist(a) (fr. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. decibel. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). jasno. ni praktičnim ciljevima. bel-espri (fr. belki) možda. up. muka. Be-mol (ital. belemnon oružje za hitanje. čist parafin koji se dobija od petroleuma. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. valjda. bengal) polusvilena tkanina. kurjača. bangla. bengal (eng. jad. »sena Marsova. lisice. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. eng. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. belikozan (lat. bala tur. bella donna) hen. beladonin (ital. bema (grč. Solomon ben David=Solomon. belvedere lep izgled) kula. backwardation) trg. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. osušena polovina (strana) svinje. bematin-sveće pl. balan. bekrija (arap. riba jesetra-mo-runa. belegi) brus za oštrenje kose. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. belanda (ital. al. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. ñavolski poglavica. bun. (Atropa Belladonna) velebilje.

benefakcija (lat. napr. darežljivost. bene (lat. v. benevolencija (lat. bezoe) hen. elektrogimnastika. dobrodušnost. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. benignitas) dobrota. ben-mari (fr. blagodejanac. beneficijar. takoñe: ñak koji prima stipendiju. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. bene va lete! (lat. bergonizacija med. prolaznost bolesti. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. beneficiatus) v. benevreke (alb. beneficijat. upotrebljava se pri vañenju nafte. zagrevalo vodom. muslin sa prugama u više boja. gori lagano crvenim. beneficium) v. benevreci. beneficijant (nlat. beraha (hebr. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benevrek) uske suknene čakšire. Bene-dikta (480—543). beneficians) dobročini-lac.) dobit. bene) dobro. lako isparljiv i za-paljiv. primalac prihoda crkve. bezbojan. berat (arap. beneficijar (nlat. benedicere) blagosloviti. beignet) kuv. bezopasnost. naklonjenost. naklonjen. benñeluk (pers. praveći znak krsta. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. benevolens) blagonaklon. 2. mañije. povlastica. benzol hem. med. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. beneficijalni (nlat. beneficijat (nlet. bentos (grč. benediktiner (fr. bain-marie) kuv. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. Beoćani (grč. industriji. beneficium) dobit. kupalište. od neke predstave korisnice. benemerit (lat. 2. bergamota (ital. rastvara se u alkoholu. . berberiva (nlat. beotski (grč. benefaktor (vlat. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. belje (fr. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. kupatilo. bentonit (po Fort Benton-. glupo. benignitet (lat. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. lože u parteru grañene u obliku kade. priganica. bentlos dubina) biol. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. Boiotćs) pril. benjovr (fr. tečan. tj. blagosiljanje. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benedikpija apostolika (lat. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. benzin (nlat. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. nem. blagosiljanje. bandy) sp. prvenstvo. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. kaluñerski red sv. korist.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. tj. igra se u Skandinaviji i SSSR. bendi (eng. benedicirati (lat. benefic (lat. berberis vulgaris) bog. baignoire) l. spreda uzane. benediktinci al. bengal strajp (eng. beneficancija. dobrotvor. benedikpija (lat. preteča hokeja. zarada. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. povlastica. aromatičan ugljovodonik. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. otuda: ne-spretšakovići.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. sadrži više od 50% montmorilonita. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. bengal stripe) trg. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. benedictin. glupaci. krofna. korisnica. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. dobrotvorstvo. benevole lektor (lat. beneficij(um) (lat. dobija se iz nafte. čini. benefactor) dobrotvor. bencilik) 1. S6N6. dobija se iz katrana kamenog uglja. lepo. žutim. . pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. blagoslov. zelenim ili belim plamenom. berberis (nlat. milostivost. odan. benefic. blagodejanje. benedicite (lat. dobročinilac. bendžo (eng. bengilik.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. opojna trava (napitak). izradi kalupa za livnice. a pozadi široke. blagosiljati. benefis (fr.-tur. poz. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). tromo. kada za kupanje. uštipak. instrument sa 5—7 crevnih žica. val>ano. žutika. benefice) predstava u korist nekog glumca. SAD) vrsta gline. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. a onda i po celoj južnoj Italiji. bergamo) pl. benefactio) dobročinstvo. iz Beotije. benevolentia) blagonaklonost. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. bergamotto) carska kruška. bergami (ital. čeličane i dr. up. nespretno. banja. prihod. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. bensficija (lat. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom.

koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. transuranski element. berkovec (rus. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). bereta (ital. hem. baraka. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. berzanski uzvisi trg. Africi. berlingoca (ital. bernijeskan (ital. ljudi koji. otuda i naziv. ukras za glavu. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. beryllos) gatanje. bergere) pastir ka. v. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". samo u medveñoj koži. strelci (vrsta pešadije u ital. up. duge dlake. postavljena naslonjača. tur. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. berma (lat. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. berlingozza) italijanski narodni ples. i odlikova-li se u borbi divljim besom.).02. berkelijum v. element. bersaljeri (ital. beret) plitka i okrugla francuska kapa. koji nema u sebi vitamina „be". fig. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. borsa.veoma raširena krvna bolest u Sev. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. beri) med. pelinkovac. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . dragana. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. Indiji. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. berlinska kola. bernesco) v. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). beryllos. utiče na suzbijanje besposlice. ber-serkr) tig. redni br. bez prednjeg sedišta. 2. bernijeskan. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). novčana pijaca. bergerie) tor za ovce. pesnika Bernija. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. rod. god. u Francuskoj. berkshire) po eng. plod. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). krzno. beržerak (fr. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. brelengo. (produktna berza). Bersianer) pl. bere. široka. birichino) raspušten dečak. berceuse) kuz. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). berlengo (fr. nlat. sreća. berit-mila (hebr. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. berlingot) polu-berlina. pod berza. berkšir (eng. plahovita ljudi i ratnici. vermut. neprovidan. berza (fr. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. berekin (ital. beavitamknoza. znak Ve. berkan (ital. berićet (arap. proizve-denih ukrštanjem sijamske. osnovana 1836. ovčar-stvo. bourse. bernardinac (nem. napredak. burza. bere (fr. Berni.805 kg. berlina (fr. redni broj 4. besni. vojsci. bourse. berit savez. berzijanci (fr. birma. lake karuce sa dva sedišta. bernardinci pl.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. obrezanje. berneskan (ital. heksagonalni mine-ral. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. nlat. fig. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. berretta) v. = beli skorbut. berne) kor. mangup. beryllos) min. firmare) krizma. bereket) l. novčanik. na taj način. kitajske i napolitanske rase. bernesco) ćudljiv. berklijum. bert-brodovi (hol. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. berlingare. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. 97. nastran (po načinu pisanja ital. deran. bersaglieri) pl. osnovanog 1098. beurt) pl. beo metal koji ulazi u sastav berila. nem. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). berkovec) mor. beril (grč. kada pobesne. crvene i bele. ugljem i sl. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. zatim sa robom: žitom. Berdan) puška ostraguša. uspavanka. Australiji i ist. pastirska pesma i igra. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. znak Bk. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. zavet. beriberi (ind. up. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. ital. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. up. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. beretka. bursa koža. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. beržerija (fr. berna (fr. berklijum hen. berilij(um) (grč. bermet (nem. berseza (fr. berilistika (grč. letina. bertijonaža (fr. mutnozelene boje. bela braća. ili zelenkastoplave (akva-marii). beržera (fr. zavet obre-zanja. koji trguju na ber-zi. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. atomska masa 9. berzerkeri (nord. up. ljubavnica. berylliumj hem. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu.

istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. cirkus. to biblion u značenju knjižica. behar proleće. bestialis) zverski. knjige) Sveto pismo. 2. knjiga. bi. tvrda reč. sklonost piću. biberon (fr. bestseler (eng. akcija i drugih hartija od vrednosti. bkblio. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. radi pojačanja. Biblija (grč. biarhija (lat. biarda mašina za tkanje. zver-stvo. tanjiri i ubrus. Besemerov čelik. umetnost i sl. npr. annus godina. 4. gama-zraci. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. bestija (lat. arhe vlada) dvovla-šće. besli) l. up. grubo. pripadnik plaćene konjice. grč. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. behika (grč. bibliognozija (grč. prednapregiuti beton ar- . kutni) dvougli. bitumen. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. nadničar. beštek (nem. bi-kar bez posla. besa (alb. dvozgloban. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. i sa dva tima sa po devet igrača. baisser) trg. lekovi protiv kašlja. kod Albanaca: tvrda vera. beskompromisan (lat. bianuelan (lat. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. lola. najamni radnik. biberon) pijanac. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. nedostatak. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. skotološtvo. list i cvet voćke) cvet. v. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. onih naroda koji se u Bibliji pominju. časopis. biblion. nečovečnost. kvart. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. baissier) trg. knjiga. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. biangularan (lat. običaje. beta-zraci fiz. neženja. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme.) 2. bibere (lat. becirk (lat. Bezirk) srez. momak. procesu beta-raspada. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). fr. bećar (pere. bestijarijus (lat. nepomirljiv. articulus zglob) koji ima dva zgloba. fr. muški šešir sa uzanim obodom. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). tur.od grč. seli prodavati. biandrija (lat. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). skotsko ponašanje. bestijarij(um) (nlat. zverska priroda. biandrija. up. grč. beša (tur. razboj (naziv po pronalazaču). bes-bol (eng. best najbolji. mehur.najamni vojnik.(lat. bega (grč. bis. biblia knjižice. bibere) piti. boca sa cuclom. biartikularan (lat. besar. divlje. v. stražar. med. grub. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. bibi (fr. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. dehaizam napredni pravac u babizmu. viljuška. nečovečan. vindžija. skotstvo. pošto se ovlaži. sisaljka. 2. a sastavlje-ni su od beta-čestica. bestia) zver. trg. naročito cvet ia voćkama. angularis uglovni. base-ball) sp. besa) mana. bis. besje (fr. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. skrać. zver-čovek. padanje cena i kurseva državnih papira. bekrija. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. bi-. besa (fr. alfa-zraci.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). besar (fr. kao i robe koja se kotara na berzi. bibi) ženski šešir sa malim štitom. bestijalan (lat. 1813—1898). kašika. npr. aner. baisse) l. 3. bi-. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. razumevanje u knjige. sredstva. mangup. neoženjen čovek. životinj-ski. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bestia) životinjstvo. ist. bilupa itd. Besteck) pribor za jelo: nož. severnoamerička narodna igra loptom. compromissum) koji ne pravi kompromise. bexos kašalj) pl. bestijalnost (lat. bibere greko stope (lat. divlji. bešlija (tur. bibacitet (nlat. greška. životinja. nepopustllv. bešika (tur. bibere ad numerum(lat. nečovek. beton (lat. diarhija.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. besik) detinja kolevka. vrsta radioaktivnih zraka. nem. odeljak. behar (tur. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). bi-. bibHon knjižica. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. beseže (po fr. 1853—1914). bekar) l. surov. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. bex. besje.

koji ima dva spola. išarati. bivium) mesto gde se stiču dva puta. grč. bogomoljstvo. po kojima se udara drvenim maljićem. onaj koji se razume u knjige. bigotisme) tobožnja svetost. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga.. beaver) trg. bigotan (fr. biblion. licemerstvo. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bigoterie) verska zatucanost. biglizo) pevati. biblfon. grapho pišem) poznavalac knjiga. bigoterija (fr. bibliotekar (grč. bivak (fr. tj. licemeriti. biblicitet (grč.) knjižničar. licemeran. bivijum (lat. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. biblioteka (grč. naročito Sveto pismo. engleska pamučna materija. rukovalac bibliotekom. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. biglao. bibliotekonomija (grč. železo i dr. up. hronološka ili sistemat-ska. taphos grob) . odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. otisci lišća na kamenu. tehničke opreme. biblfon.sahranjivač knjiga". onaj koji se pravi da je strogo religiozan.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. upravnik. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. kao npr. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. nauka o ureñenju biblioteka. geol. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. biblista) poznavalac Biblije. bakar. hermafroditski. bis. biberon. genus rod. biblion. bigamija (lat. bibliologija (grč. bigener). bibliotheke. licemer. a reñe donosi i kritičke napomene. biblion. raskršća. koji ima dve vrednosti. radi origi-nalnosti štampe. bibliograf (grč. bigeneričan (lat. bibliotaf (grč. bibron (fr. biblion. bigarrer. biblioman (grč. nauka o Svetom pismu. ukrasiti šarama. biblfon. bibliopeja (grč. bivertin (eng. logorovati u polju. bibliolatrija (grč. bibliofil (grč. grč. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. Ifthos kamen) pl. grub vuneni porhet. bivouaquer) okolovati. ili celokupne književnosti jednog naroda. biberon) v. starosti. kiseonik. grč. dvospolan. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). valens koji vredi. poljski logor. bigamist(a) (lat. izvi-jati melodiju (ptice.) poznavalac knjiga. bivalentan (nlat. ona može biti azbučna. biblioliti (grč. biti u okolu. zbirka knjiga. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. biblion. bis. bigotizam (fr. cink. olovo. bibliotekografija (grč. dvovredan. bibliofilija (grč.) žena koja ima dva muža. pretvarati se. biblfon. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. bogomoljstvo. raskrsnice. bivariare) šarati.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. bivakirati (fr. beaverteen) trg. licemerstvo.) poznavanje knjiga.) koji preteruje u pobožnosti. nasumce otvori. bibliopol (grč. bigotirati (fr. bivouac) voj. japanski narodni instrumenat. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bogomoljac. bibliopoles) knjižar. npr. okamenotine lišća. bibliolater (grč. njihove sudbine itd. bigot (fr. pravljenje (ili: izrada) knjiga. nlat. bibliomanija (grč. dvoženstvo. naročito slavuji). valere vredeti) he*. biblion. verski zatucan.) čovek koji ima dve žene. knjigoljublje. biblicizam (grč. . preterana pobožnost. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. dvomužištvo. bigot) praviti se svecem. bibliomantija (grč. biver (eng. rasprava o raznim izdanjima Biblije. retkosti. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. bibliografija (grč. gamos brak) dvobračnost. biva Jiuz. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. objašnjavač Biblije. bigot) onaj koji slepo veruje. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. spisateljstvo. onaj koji se drži samo Biblije. dvomužica. biblist(a) (nlat. pa su dobili mineralan izgled. bi-. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. stanovanje vojske pod malim šatorima. bez obzira na predanje. bigamistki&a (lat. od dve vrednosti. sa 4 žice. bibliotheke. nauka o Svetom pismu. biglisati (grč. dvoženac. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. biblioteka (grč. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). prodavac knjiga. sro-dan lauti. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. bigarirati (fr. sumpor. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom.

karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bicolor) bog. intra biduum) u roku od dva dana. geografiji. bis. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. dragi kamen.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bizar (fr. i kao lek za jačanje živaca). osobenost. bizonjo (ital. dvozube rogulje. bilet. juvelir. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. bi-concavus) om. bfson) zool. juvelirska radnja. bijouterie) trgovina dragocenostima. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bikarbonat sode. grč. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. bijoner (fr. bikefalan (lat. Byzantion) 1. bizon (grč. ukras. i radili na istoriji. bizarre) čudak. bisogno. vi-zantolog. zone pojas. bikonveksan (nlat. bizarrerie) čudnost. do propasti Bizantijskog Carstva. čudnovat. bikamerizam (lat. bizoialan (lat.) v. bisamum. ital. bizarerija. bakarni novac sa nešto srebra. bije (fr. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bižu (fr. retori-ci i poeziji. dvogubo ispupčen. npr. bufalo. al bisogno) trg. bije d' bank (billet de banque) banknota. up. dragocenost. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. 3. bi-. bikarbonat (nlat. mošus. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. intra biduum (lat. od koje je ranije pravljen sitan novac. bide (fr. ispupčen s obe strane.) pl. bijonaža (fr. bizarnost (fr. dragulji. neobičan. bijenalav (lat. bizam (nlat. bijenale (lat. nakit. naročito u moškavca. nastran. mali konj. Byzantion. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bicarbonas) hen. bizantijska umetnost. u dve boje. vizmut. bikonkavan (nlat. dvogubo izdubljen. bi-quadratus) kat. bizarerija (fr. s obe strane izdubljen. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. vizantinci. bizantijski (grč. osoben. dvobojan. koji se sastoji od dve zone. oblast) koji je podeljen na dve zone. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. zuber (u Evropi). business) posao. bi-. kephale glava) dvoglav. zlatarske radnja. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. bog. v. bikoloran (lat. potreba. billet) trg. 2. pri lečenju od sifilisa i dr. bidet. bi-dens) dvozubac. vizantijske bizantinizam (grč. zlatnici grčkih careva. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja.dine. rok od dva dana. bicefalan. ar-heologiji. Byzantion. redni broj 83. filozofiji. bikvadrat (lat. npr. dvogubo spregnut. teologiji. kada u kojoj se kupa sedeći. al bizonjo (ital. koji se ulaguje starijima od sebe. bismutum) hen. dvogodišnje biljke. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. divlji bivo. bizarnost. udvorički. ali sa znatno više bakra. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bijonirati (fr.). . ulagivački. bižuterija (fr. Bizantinizam. osobenjak. bi-conjugatus) dvostruko sparen. bijenalije (lat. američki divlji bivo. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. biennis) dvogodišnji. dragocenost. bigotizam. biznis (eng. bikonveksno sočivo. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. bižugje (fr. fig. dvozube vile. puzavački. biennium) vreme od dve godine. u slučaju potrebe (na menicama).) 1. bijou) nakit. bijenij(um) (lat. 2. up. I bizaran (fr. na kome su 1946. fig. bijon (fr. besoin) nužda. nastran čovek. bikonjugiran (lat. dragulj. čudesan. konjče. fr. krivotvo-renje novca. tj. vizantologija. juvelirska roba. koji kadi. srebrni novac bez propisne količine srebra. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji.980. bidens (lat. bikonkavno sočivo. grč. element. bizantolog (grč. hebr. atomska masa 208. bizmut (lat. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. bi-convexus) om. novčanica. npr.) v. bizantinci (grč. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. biduum) vreme od dva dana. trgovački posao. biduum (lat. neobičnost. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. bizantologija (grč.) ćudljiv. pl. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). analistici. up. billon) legura od srebra i bakra. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. zlatar. proturanje lažnog novca.

listak. priznanica. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. bi-lanx sa dva tasa) trg. bilabialis) gram. billion) milion miliona j (1. pritvornost. potvrda. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. lupa sa dva sočiva. bilijariti (fr. billiarde) hiljadu biliona. kristalno staklo. mesto gde se izdaju karte. bi-cornis) zool. bis. kratak. bilinguis) dvojezičan. lat. jed. m). bili. biliverdin (lat. dvousneni suglasnik (b. fig. bilingvitet (lat. bilokacija (lat. bilis) žučan. ballur kristal. bilge) mor. latus strana. bi-. bilis. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. bilis.000. žučno žutilo. mrzovoljan. orlean. o aktuelnim političkim pregovorima i sl.000). upotreba dvaju jezika u govoru. igra na bilijaru. bilansirati (lat. bileter. bis. bilin (lat. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. prek. beryllos beril) gorski kristal. tempus) v. major. zvaničan dnevni izveštaj (npr. ljutina. bimenzis. biljur (ar. beryllus. glavni sastojak žuči. biliozan (lat. izdavati ulaznice. biletura (fr. izdavalac karata (želez-ničkih itd. služe kao podloga papirnom novcu. fr. donji deo lañe. crvenožuta bojena materija žuči. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. bilingvitet. zelena bojena materija žuči. bilifulvin (lat. upravljen na suprotne strane. ulaznica. biman (lat. bilinguis dvojezičan) v. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bullettino) dnevno saopštenje. posetnice i sl. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . o stanju na frontu. bilis) med. sitni štamparski poslovi (karte. bil (eng. bilabijalan (lat. bilateralis) dvostran. bilupa (lat. p. lat. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. bimetalizam (lat. biletar (fr. dvočlan. bilirubin (lat. obično krajem svakog meseca i svake godine. bis. žučno crvenilo.) v. dvoličnost. biliosus. zakonski predlog (u Engleskoj). bimemsis) dvomesečni. bilten (fr. na-| prasit. koji se. bileter (fr. lingua jezik) dvojezičnost. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. bilans (fr. knjigama. sa dva roga. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. gnev. bimenzan (lat. saldo. železnička (ili: tramvajske) karta. cedulja. cedulja.) vreme od dva meseca. žuč. bilijar (fr. billet) pisamce. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. nlat. bille. loupe) opt. dvoličan.koji se izgovara uz učešće obeju usana. bimanus) dvobimbaša (tur. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. billard) igrati na bilijaru. bilaroc) trg.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bilet. krajnji ishod nečega. bilis (lat. prodavnica ulaznica. žučni. bilis) hen. bilan. četvrtasta i zarubljena. o stanju zdravlja. biksin (nlat. biliaire) koji se tiče žuči. obostran. fig. prevučena zelenom čojom. priznanice. biletarnica (fr. bis. ulaznice. koji govori dva jezika. rubinus) he«. bi-. se. dvousneni (suglasnik). bilardirati (fr. bilieran (lat. prodavac ulaznica za predstave. takoñe: pisamce. žustar. bildž (eng. dvomesečje. železničkih karata. žutozelen. saldiranje. up. ital. ravno dno u sredini lañe. bilateralan (lat. tip. bilboke (fr. jednim udarcem udariti dve lopte. zaključiti neki posao. ulvus. žučno zelenilo. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. o sednici ministarskog saveta. vert zelen) hen. up. bis. bilijarda (fr. bimestre. labium usna) gran. bimembričan (lat. mrkožut) hen. bimembris) koji ima dva uda. manus. bixa) ham. izvesti završni račun. bilingvizam (lat. fr. tako da uvek stoji uspravno. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. biletirati (fr.). dvorog. bimestris) dvomesečni.000. bimenzis (lat. železničke karte i dr. Bilanjz) v. bimestran (lat. o konju: izbacivati prednje noge napolje. cedulja. trg. bilingvičan (lat. fr. razdražljiv. bilis. etiketa. bilanca (nem. billa. biletar. up. crvena bojena materija žuči. billetier) v. billetier) poz. priznanice. i oboje . bulletin. bilis žuč. nlat. bilancio. izborni listić. nlat. fig. nlat. bulla) predlog. izvesti zaključak o svršenom poslu. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bimester. menica. podnosi kralju.000. bilabijal (lat. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge.). lat. bilet (fr. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. sa dva člana. billet) izdavanje ulaznica. grč. prepredenost. bilans. v. železničkih karata itd. pritvoran.). billet) blagajna. fr. bimester (lat. fig. I bilion (fr. dvaput. fig. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). prepreden. ital. pun žuči. bileta (fr.

bfos. biosofija. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. od dva) dvojki. binaran (lat. biolog (grč. genos) koji se tiče razvitka života. kao i uticaj živih bića. na klimu. bioliti (grč. bioblasti (grč. biblion knjiga. mat. (grč. povoj. Ifthos kamen) kol. nlat. bfos. bio. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. kibernao upra-vljam.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. biogenetičan (grč. Binde) veza.) fil. graphfa). od dva dela. engineering) v. sa dva člana. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). bfos. binocle) cviker. to klima nagib. suprotno: monometalizam. koji se tiče binoma. . bfos. kolo-nija bioblasta). bfos. na kojima se osnivaju prirodne pojave. genetički inžinjering.. kao sredstvo u borbi za opstanak. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). životopis. nomos zakon) mat. bfos. dvočlani izraz.). genos poreklo) biol. logos) fil. bios. biologfa) nauka o životu. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. životopisac. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. regulator) poz. bfos. bfos. posebno biocenoza i vegetacije. binokularan (lat. pojas. up. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. pristalica biologizma. vrpca. blaste klica) pl. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. grč. bioaritmetika (grč. biografija (grč. binerav (lat. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. binubus) čovek koji se dvaput ženi. opt.(grč. biograf (grč. koji se sastoji od dve jedinice. Biinne. veština pisanja biografija. ibn. veličina koja se sastoji iz dva dela. biogenija (grč. binda (nem. bfos život. bin v. energetika svega živoga. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. dvočlani. biologizam (grč. oculus oko) sa oba oka. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. biofori. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. bfos. biokibernetika (grč. zavoj. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. dvojedinični. bfos. a i Srbi'. bfos. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. binjektaš (tur. padinom od dva člana. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). biografika (grč. binaire) v.) istorija razvitka života. eng. bfos. petlja. bini. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. bfos. biobibliografija (grč. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. biologija (grč. bina (nem. bioenergetika (grč. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. bioklimatologija (grč. binom (lat. zbivanja. bfos. biologist(a) (grč. bioinžinjering (grč. logos) fil. bioklimatika (grč. poreklo. biogen (grč. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). životne jedinice manje od ćelija živih bića. binomski (lat. Bijhne) pozornica. med.. up. okovratnik. bfos. vladaoca i dr. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. filozofa. sophfa) v. bineran. grč). pisac biografije. nosila ga je poglavito turska konjica. fr. bi-. zavoj za oba oka. pr. biogeneza. binub (lat. biogeografija (grč. grapho) veština opisivanja života. pozorište. bini po dva. npr. koji je udešen za oba oka u isto vreme. rañanje) razvitak života. naočari. binokl (fr. bfos. biodinamički. biozofija (grč. klfma. binarius koji sadrži dva. bios. po učenju Altmana. grč. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. bivomizam (lat. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. svih životnih procesa. binaran. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. dogled za oba oka. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. genesis postanak. binen-regulator (nem. energefa) fil. ge zemlja. životni. bini. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. biodinamika (grč. a+ br. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biol. binjiš (tur.

bios) 1912. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. biosinteza (grč. bios) praktično učenje o životu. on. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. biorizacija. a čoveka. biorizator (grč. orao vidim) med. psihobiologija. to on. . biosofija (grč. sophfa) životna mudrost. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. poremećaji u razvitku. lumines-centia hladno svetljenje) biol. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. v. lat.. bioskopija (grč. operativnim putem. biorizatora. crta na dlanu i drugih nekih simptome. organizama koji izazivaju vre-nje itd. biomagnetski. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. kao animalno biće. lat. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. praktične eugenike i medicine. biometrija (grč. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. nastala u XX veku. bioskop (grč. bios. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. psyche. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bios. biomantija (grč. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. bios. bios. npr. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. techne. osnovni oblik je fotosinteza. logia) nauka o živim bićima. biomatematika (grč. npr. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. ovako je nazvao 1866. grč. čista rasa. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. bios. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. nlat. naročito pojave nasleña. bios. biosfera (grč. biosociologija (grč. bios. up.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. biopsija (grč. litosferu i hi-drosferu. tj. bios.) v. biol. logia) fil. sarkom). biozofija. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. životni prostor (obuhvata: atmosferu. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. bios. pribora. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. typos) čist tip. panpsihizam. nem. biotip (grč. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. tj. države itd. 2. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. biotehnika (grč. bios. biomagnetizam (grč.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. sudskolekarsko utvrñivanje. bionegativan (grč. mehanike razvitka. prema izvesnim znacima na telu. up. bionomija (grč. bioluminescencija (grč. ontos. psyche duša) fil. bios. i u vodi). i u zemlji. bios. bios. manteia proricanje) 1. socius drug. neke oblasti. biotit min. bios. bios. pr. biotehnologija (grč. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. bios. bios. svitci) sveta. člana društvene zajednice. biorizacija (grč. biotika (grč. god. stanovnika nekog grada. aparata. biomehavika (grč. bionti (grč. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bionika (skrać. biostatika (grč. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. bioontologija (grč. razmnožavanja itd. prilagoñavanja. tu ontos postojeće biće) pl. npr. jer živih bića ima i u vazduhu. biopsihologija (grč. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. bios. bios. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. bios. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. bios. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. bfos. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje.

razuñivanju živih tela. bios. burette) hem. deo ekologije. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. predsednik opštine. bira (fr. utensilia) pl. planum ravan. biocenotika. biro (fr.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. techne umetnost. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. koinos zajednički) životna zajednica. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. ravna površina) avij. biohemija (grč. biplan (lat. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. predsednik mesnog odbora. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. nazvala po pronalazaču. odeljenje. biocevotika (grč. biratina (fr. bios. pretežno formalističkom duhu. ukočenost. bis. lat. birotehnika (fr. biroutenzilije (fr. tj. bureau. koji se može podeliti na dvoje. polus stožer) dvopolan. krut i nadmen. polovina. dvonog. ta phainomena pojave. bircaus. bios. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. birokratizam (fr. bis (lat. Wirtshaus) v. bios. vunom ili kostreti. polovljiv. birokrat(a) (fr. dvonožac. bigeneri-čan. koinos zajednički. nosioci života. torba na sedlu. birokratizam. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. polu-vunene tkanine. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. još jedanput. biromanija (fr. biofizika (grč. Wirtshaus) krčma. bireta (fr. birema (lat. po drugi put. biotomija (grč. kao odsečak jedne linije ili površine. dvostruka torba (u Lici). skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). purger. kancelarijske potrebe.) mat. fig.. birzeman (tur. phoros koji nosi) pl. biseksan (lat. bios. birokratija (fr. dvostopni. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. naročito u analitičkoj hemiji). segmentum odsečak) mat. biofenomenologija (grč. Karlu Birago (1792—1845). phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. logia nauka) v.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. bissac) pl. bisage (fr. bisegment (lat. ital. sexus. bisegmentacija (lat. bipolarav (lat. biofori (grč. spol) v. biocenologija (grč. muz. burat) trg. biped (lat. segmentum) mat. polovljenje. bis. bis. birokratija. logia) nauka o životnim pojavama. biraj (fr. birtija. bircaus (nem. vrsta puplina od fine svile i vune. nadlepggvo. bisegmentabilan (lat. kancelarija. kancelarijske osoblje. bis. birtija (nem. životni. bis) dvaput. bios. bi-pes. burail) trg. bureau. burin. bis. biocenoza (grč. ital. birato voj. buratine) trg. bios) koji se tiče života. biol. birokratski koji se tiče birokratije. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). biofon (grč. biren (fr. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. biocentrično posmatranje (grč. vrsta lakih poljskih mostova. bakrorez. bureau. Burger-Meister) gradonačelnik. dleto. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. mania) želja (ili: težnja. bipsdan (lat. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bureau. od kojih je jedna iznad druge. veština) skup metoda. praviti grbove. bfos. chemeia) deo fiziologije. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. bios. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. birenirati (fr. birgermajster (nem. birger v. grč. biremis) čamac sa dva vesla. austrijskom inžinjerijskom oficiru. bipedalan (lat. bir-zeman) staro vreme. burino) bakrorezačka rezaljka. bureau. krateo jak sam) v. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. burato) pisaći sto. bipedis) koji ima dve noge. grč. grč. bipartitio) deljenje na pola. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. polovljenje. davnina. slikovito pričati. bi-pes) dvonožna životinja. bios. pravila. vrsta polusvilene. razdvojenje. . buriner) rezati rezaljkom. biotop (grč. bakrorezac. kancelarijski pribor. bios. lat. pisarnica. vajati. centrum središte) fil. bipedalis) dug ili širok dve stope. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. staklena cev sa lestvicom. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. biparticija (nlat. bis pes noga. sa dva suprotna pola. bioblasti. grč. gostionica. ponovo. vajalica.

ital. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. bifti (eng. biformitet (nlat. biseksualav (lat. šećerni dvopek. peksimit. behaviour vladanje. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. byssos pamuk. 2. reke. grananje ili cepanje na dvoje. biformitas) dvoobličnost. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. biftek (eng. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. krčmica. od dva sloga. ital. bis. bis. grč. up. deljenje na dva kraka. npr. bitumen (lat. biserijalan (lat. Dž. Keruak). sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. Bitlsi (eng. folium list) bog. bisilabičav (lat. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. bisus (grč. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. bisturi (fr. episkopfa) v. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. busto. februara. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bitumivozav (lat. dvaput kuvan) dvopek. bit (eng. bituminizacija (lat. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. polovljenje. bis coctus dvaput pečen. biteizam (lat. series red. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. dvospolan. u džez muzici bit označava stalno. bifepija (fr. Bit je uvek pa-ran. buffet. pod biskup. dvosložan. beefsteak) kuv. bisolit (grč. bisekstus (lat. biformai (lat. bifoličan (lat. a izvode ga udaraljke. bifluere) račvanje reke. biskupije (grč. premazati) zemljanom smolom. u asfalt. grč. pravac u psihologiji. bituminirati (lat. lat. beat udarac) 2. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . petrolej. dvoboštvo. bitva (ital. bis. buste. thećs bog) verovanje u dva boga. ital. bifluevcija (lat. ital. filum nit. biscuit. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. bisextilis) prestupni. bife (fr. bit) l. bis. koji ima dva cveta. naročito Egipćana. bisekcija (lat. dvoni-zan. Ginzberg. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. dvorodan. bisekstus. biflorav (lat. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). prženo upola na jakoj vatri. biformis) sa dva oblika. biskoten (fr. dvoobličan. dvoredan. dvoličnost. biskroma (ital. bit-muzika (eng. orman za stono posuće. biscotto. ital. sexus spol) koji ima oba spola. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). koji sadrži u sebi zemljanu smolu. npr. nem. u dva niza. biskvit (fr. biferan (lat. bista (fr. asfalt i sl. bistouri. epfskopos nadzornik. floris cvet) bog. posle 28. trideset drugi deo jedne note.) pretvaranje u zemljanu smolu. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. bistori) hir. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. bifurcatio) račvanje. obično dug 7—8 st. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. bitnih (eng. okrugao kolačić. metrička jedinica takta. bistoke (fr. naf-ta. biskup (grč. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bifilaran (lat. ponašanje) psih. bis. u debljini od 4 st. biscotin. bythcs dubina. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. u teoriji informacija. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. biheviorizam (eng. sa dva cveta. mladići s dugom i neurednom kosom. onaj dan koji se svake četvrte godine. bifer) vot. bi-. bisextus) prestupni dan tj. orman sa srebrninom. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. flos. okrugao dvopek. bitta) brod. bis.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bifurkacija (nlat. bistoquet) bilijarski štap. dvaput pečen porculan bez glazure. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). sto po železničkim stanicama.) 3. bistrer) slikati (ili: boji-ti. konac) dvoni-tan. niz) koji ima dva reda. sa jednim prestupnim danom. asfalti-rati. buffet) sopstvenik bifea. syllabe slog) gram. domeće. hermafroditski. Brust) poprsje. bit (eng.) prevući (ili: pokriti. (bitlsi) čupavci. Ifthos kamen) min. biscottino) mali. fig. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. buffetto) tezga u krčmi. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bit (eng. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). biscroma) kuz. The Beatles) nuz. bistrirati (fr. dvolist. bitometrija (grč. u engleskoj muzičkoj terminologiji. beatnik) l. bis.

životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. oblik) biol. pokuditi. blenometritis (grč. blenna. belina) trg. belilo. 6t6s uho. bi-. blamaža (fr. nepopunjena menica (samo sa potpisom). neosetljivost. prema potrebi. blašpe (fr. bela boja. blenna. cyclus krug) točak. bikefalan. bjanko (ital. blanko (ital. biciklist(a) (eng. blastema) biol. blanche) pr. beloća. obesvetilački. čist formular. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. Blende) apx. blastule. carte blanche) čista bela neispisana karta. vrsta šampanjca. belo. regnymi izbijam. blenna. pomorandžine kore i soka. sukno za filtriranje. korita. bišof (nem. zapaljenje sluzokožnih žlezda. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. blanko-trgovanje prividno. neispisan. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. blejzer (eng. biceps) koji ima dve glave. biceps (lat. blastula (grč. procurim) med. kompozicija za dva glasa. eteb povraćam) med. blenengerija (grč.-fr. blaziran (fr. blenna. karanfilića i šećera. blenna. im. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blenda (nem. grč. belina. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). španski zid. blastos. bicarija (ital. kart blanš (fr. kapavica. blenna) kec. blazon (fr. zasićenost. blekvud (eng. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blamer) osramotiti. bicycle. bis. huljenje na boga. grditi. blaser. blasphemos) bogohulan. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. preživeo. lučenje sluzave tečnosti. kredit bez pokrića. čist. blasphemćs) bogohulnik. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. svetlosti sa strane. sluzna srdobolja. neograničeno punomoćstvo. zametni mehur. ukor. neispisan. radi špekulacije razlikom u cenama. nauka o grbovima. blanš (fr. enteron utroba) med. tj. black (fr. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blenotorea (grč. zapaljenje veznice očnih kapaka. blastem (grč. obesvetilac. bicintum. bicefalan (lat. us. bizzarria) muz. i blastocistis (grč. blenoftalmija (grč. kuditi. bogohuljenje. blastula) fiziol. nlat. bis. potpuno odrešene ruke. blenna. mykes gljiva) ned. heraldika. lat. neosetljiv. zametni mehurić. punomoć samo sa potpisom. blastos. curenje iz ušiju. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blastos klica. sluz. čist. mladica. spolnih organa i dr. blanc. karta bjanka. sluzni proliv. blenna. rheo curim) med. blenemeza (grč. metra materica) med. točkaš. hartija. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. kožica zametao g mehura. blamage) sramota. dvoglavi ručni mišić. povraćanje sluzi. bicikl (eng. bjanko menica čista. blanco) v. kystis mehur) fiziol. blasphemfa) pogrda. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). preživelost. blastema (grč. klica. pogrdan. kuñenje. blasfemija (grč. aden žlezda) med. grč. rheo tečem) med. huljenje. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. slepi prozor. očiju. blastos. od dve boje. opt. izdanak. kapavac. chroma boja) dvobojan. blena (grč. prekor. meros deo) biol. obesvećivanje. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). bihromatičav (lat. obrukati. onaj koji se osniva na ličnom poverenju.) otupelost. blastos.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. rñav glas. bicyclist) onaj koji tera točak. blenoragija (grč. cimeta. blasfeman (grč. blenorea (grč. gei. blenna sluz. beo. izneti na rñav glas. blastomikoza (grč. bicinij(um) (lat. blanche) beo. kephale glava) v. ñerma koža) fiziol. biher-šrank (nem. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. fiziol. velosipedist. blastos. slepa vrata. blase) otupelih osećanja. prazno. velosiped. blastemia) vot. blastozoid (grč. Bucherschrank) orman za knjige. min. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. udubljenje u zidu sa svodom. bis.). blason) grb. grdnja. canere pevati) huz. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. blenadenitis (grč. bianco belo. blasfemist(a) (grč. tj. alat. Bischof biskup) piće od crnog vina. v. psovka. blastomere (grč. bjanko. eidos vid. zasićen i presićen. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. pupl>enjem). tobožnje trgovanje. radi odstranjenja. blamirati (fr. sulfid cinka. blanket (fr. ophthalmos oko) ked. blaziranost (fr. blastoderm (grč. potpuna sloboda rada. blanko-kre-dit otvoren kredit. bruka. .

spadnutost očnih kapaka. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. udvarač ženama. ojačavanje rova. ucelo. bluming kondišn (eng. blestrizo bacakam. plavuša. farsa. mali pozorišni komad pun desetaka.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. blefarizam (grč. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. up. blomba (fr. bluza (fr. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. celina. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). blocus. mustrama od cveća. bloki-ranje. slični palačinkama. zatvor. blista (fr. karaula. bloccata) voj. ital. blumistika (nem. Blockflote) nuz. munjeviti rat tj. žućkast. blepharon. blefaritis (grč. prevrtanje. cvećarstvo. zastrašivanje. blumirati (nem. zatvaranje železničke skretnice. plomb) pogrešno. suženost očnih otvora. nazvala zbog žućkastog sjaja. Blitzkrieg) voj. obmane. up. blokflauta (nem. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. zatvaranje sa svih strana grada. plavojka. blondine) devojka ili žena plave kose. blondina. en bloc) naveliko. zajednica. okloplji-vanje. .) voj. kol. treba: plomba. blokada. blefirati (eng. praviti se. zatvoriti skretnicu. blefarofimoza (grč. podizanje cveća. blondine) v. ophtalmos oko) med. blefarospazmus (grč. čamac. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. zavaravati. pretvarati se. blokaža (fr. blond. aden žlezda) ked. blondin (fr. bacanje prašine u oči. municije i sl. plomber) pogrešno. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. kulica. blefaroptoza (grč. blenna. blefarotomija (grč. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blok (fr. phimosis suženje) med. hapsana. čamcu. obmanjivati. zbunjivati razmetljivom reklamom. blefaradenitis (grč. oblaganje čeličnim pločama. poza. blestrizam (grč. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. Blume) poznavanje cveća. iskra. ital. bleh (nem. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. Blitz munja) v. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. povreda. treptanje. prevari. blepharon očni kapak) med. blokiranje (fr. bluette) varnica. rezanje) med. veliki odlomak stene. velika količina (robe). automobil. spasmos grč) med. Blockhaus) voj. zaštićivanje od zrna (projektila). zaplašiti. obmana. blondin) plavušan. blindirati (fr. oklop (na ratnoj lañi. klada. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. šanac gredama. dobro. šanca gredama. bloquer) v. blombirati (fr. blepharon. nemir kod teških bolesnika. svetao. gomila (knjiga). bacam tamo-amo) med. blonda (fr. Blue Book) „Plava knjiga1'. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). blokirati (fr. tvrñave. blooming condition) sp. panj. sluzave mokrenje. zapaljenje očnih kapaka. vojnički koporan. gomila. zapaljenje žlezda očnih kapaka. tip. blond (fr.) med. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. blesura (fr. pivo. mladić plave kose. blokhauz (nem. npr. fleš. bluff) plašiti. blondinka (fr. osigurati od zrna. žmirkanje. avion). treba: plombirate.) pl. trupac. sličan svirali. avionu). fig. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blindage) fort. blondina (fr. blindaža (fr. duhovita sitnica. blouse) laka gornja haljina kod žena. obmanjivanje. od finog pšeničnog brašna. grañ. opsada.). uron mokraća) med. an blok (fr. sveska za pisanje ili crtanje. hvatati na zbunjivanje. blepharon očni kapak. varati. blokada (fr. kicoš. automobilu. vojske. mermera). blonde) čipka od sirove svile. otvorene boje. ruski kolači. Blu buk (eng. hrpimice. blef (eng. bloc) veliki komad (npr. blickrig (nem. ojačati rov. bacakanje. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. blepharon. ñuture. blepharon. hvalisati se. grč očnih kapaka. blinder) fort. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. blessure) ozleda. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. iskrica duha. ptosis pad) med. fig. blinji (rus. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. mnoštvo. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. biondo) plav. blefaroftalmija (grč. tip. opsada. blepharon. osobito u sportu. tome sečenje. zavara. Blume cvet. dosetčica.

kajmaka i šećera. bodega (šp. kor. boemi (fr. udav (najveća zmija u Africi i ist. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. prekid svakog op-štenja s nekim. Bodmerei. boiler v. beaujolais) vrsta francuskog vina. bahader) pl. krčma. Bodriti pl. bogdo-lama (mont. bobby) pl. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. bodolo) ostrvljanin. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. bojler (eng. pere. engleski til. up. fig. tur. v. npr. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). bodmeraj (nem. guša. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. fig. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. bogatiri (tur. bojkotovati (eng. bodul. iznos berbe grožña. bobslej (eng. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. neuredan život. buza. bobine) kalem (za konac). umetnici. Hrvatskoj.) bog. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. bojar (rus. bojer (hol. baobab. Makedoniji. boheme) način življenja boe-ma. dečak. Indiji). bojkot (eng. bova (ital. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). po nače-lu: dok traje nek laje. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. ili na oboje ujedno. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. bogus) irsko narodno piće od vode. bogaz (tur. kod bojkota strane robe u nekoj državi). boduo (ital. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. zmijski car. deminutiv imena Robert). planinski tesnac. ždrelo. bodega) podrum. Džemsa Bojkota. božole (fr. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. boabab (amh. kod anglosaksonskih naroda. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. bogumili. skraćeno: bob. kablova. god. eng. boza (pere. klanac. bogumili pl. fr. bogus (ir. boatu (fr. magazin s robom u luci. u Rumuniji: plemić. moreuz. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. momče. bohemes) pl. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). induk-cioni kalem. nadimak londonskih policajaca. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. Dalmaciji. život od danas do sutra. duhovni poglavar u Tibetu koji. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). boetetika (grč. proizvodi se u predelima severno od Liona.. boa.Bob je. pamučni til. prirodnim životom. božur (arap. fr. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. patareni. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. + 1502. boit-tout) čaša bez postolja. drevna pijanica. bogaz grlo) grlo. bojler. koji »sive svojim naročitim. od danas do sutra. baka. bobina (fr. blue-stocking) „plava čarapa". zajedno sa dalaj-lamom. crven kao krv. bob (eng. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). rakije. bonrin) plemić koji je i ratnik. boy) dečko. . boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bobi (eng. fig. kotao. to bob) v. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. šećera i drugih dodataka. književnici. busur) bog. bobbinet. Obotriti. raste na Kosovu. Bugarskoj. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bobinet (eng. sluga. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. ispičutura. boei) v. bogomili pl. bu za. Bosni. boj (eng. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . bobadiljizam nepravedno. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. boemerija (fr. kosovski božur divlji božur. bottomry) trg. v. boa (nlat. boi-najf (eng. boja (hol. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. po pravilu neuredno. boa constrictor) zool. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. čergari. naročito plemić veleposednik. vinara. lažno optuži-vanje (po šp. v.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. upravlja zemljom. boiler kazan) kazan. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. studenti i dr. bobslej. fiz. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. kalem od namotaja bakarne žice.

tzv. bolvševiki „članovi većine". boks. bulengren. boling-grin (eng. v. osnovana oko 1890. ital. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. box) 3. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. bolas (šp. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. box) 1. boks. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bolites pečurka za jelo) kol. kutija. grč. bascagium) šumarak. Voheg) 2. up. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. bomba. boks (eng. boksovati se (eng.000001 * °S). ma-njina. većina. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. boccale.. lat. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bokal (fr. bolis. bolus (lat. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. boks (eng. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". gitarom ili tamburinom. lug. velika bokasta boca. pesničar. bokser (eng. bol. dubok ton) voj. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. bola (eng. loža u pozorištu. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. astr. bocassino. bombos potmuo. bokaža (fr. srednje veličine. staklene bočice kru-škasta oblika. buldogu slična rasa nemačkih pasa. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. box) pesničati se. pristalice boljševizma. bocal. ngrč. potkraj XVI veka. živa i okretna. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bolidi (grč. moreuz. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi.378 kg). zaliv. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. boleta (ital. guranje i udaranje nogama. bolstit (lat. rudnjača. bolonjska škola slikarska škola koju je. boksovanje (eng. bolonjske bočice fiz. metron) fiz. atomska bomba. boks-meč (eng. balon. jedan od glavnih izvora aluminijuma. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. bokasin (ital. šumica. fr. bolivijano (šp. bolldos hitnuto. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. grč. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). kratak. ušće. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. up. bulletta) cedulja. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. boksovati se. fr. bolos) v. bomba (fr. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. kastanjetima. veća čaša s poklopcem. pod. okamenjena gljiva. bok-sovanje. ulaz. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. otvor. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bocage. zbog čega se mogu i danju videti. tući se pesnicama u rukavicama. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). strela) pl. oružje za bacanje. 1555—1619). praćen pesmom. box) sp. nlat. grč. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina.800 kg). ital. bocca. bole zrak. bolometar (grč. bombe. boletus pečurka. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. bouche. bucca) usta. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. boksit min. pesničanje u rukavicama razne težine. bolus. up. bokskaf. bolus. bol (lat. lemnoska zemlja. boksati(se) v. Bokseri (kin. koja je 1900.boka 122 bomba boka (ital. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). ručna granata. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. sp. zračni termometar.. boxer) 1. grč. bollo. kineska tajna organizacije. boks (eng. boljševici (rus. bokseri se dele s obzirom na težinu. bolos) hem. bolero (šp. bokser (nem. Francuska). odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. priznanice. ital. zatvor za potkivanje nemirnih konja. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. glavom i leñima. vrč. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. do tetke kategorije (preko 79. šp. bosco. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. v. do struka. boxcalf) 2. razreñene od strane Lenjina. „plemenitoj veštini". . železna ili čelična lopta. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). boljševizam (rus. naziv po mestu Bo (Les Baux. šećera. bolletta. svaka runda 2—3 minute. sp. hidrat čiste gline. bolus.

svila) pamučna svila. bonette) voj. bombyx pamuk) zool. bombastičan (eng. bona (lat. v. bombona. otmeno držanje. grč. bond (eng. bombast) lit.. . poverljivost.. poboljšati. ukusno nameštena soba. priznanice. propinjati se. fig. podskakivati (na konju). na lep način. preterano kitnjast. Americi. dobronamerno. često sa dodatkom želatina. muskata i šećera u Sev. bombyx svilena buba. odšteta. nalozi koji se isplaćuju odmah. vrsta pamučne tkanine za podstavu. mirnim putem. bcmbyx) 1. bombaš (fr. prostosrdačan čovek. valjanost. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bombardier) voj. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. fr. bonz a vi (fr. devojka za decu. bono modo (lat. bonom (fr. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bonificatio) naknada. vojnik bombaškog odeljenja. bona dobra) 1. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bombardeur) voj. bona minorum (lat. priznanice. ukusno namešten stan i sl. bondir) skakati. menica. bons a vue) pl. bon-sans (fr. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. naivčina. bombaš. Wandriegel. dadilja. veseljak.. bombast (eng. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bombycinus. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bonbon) šećerlema. vrsta keplovane svilene tkanine. fig. bona minorum) pl. bonomija (fr. popravka. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bombardovati. naivnost. fig. bona (fr. bombardirati (fr. bombyx. up. ostavština. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bon ton) dobar ton. preteran. bondruk (nem. preterana prostota. boneta (fr. vrsta ženske kape. krupnorečiv. kazati). bona hereditaria) pl. bond) pismeno jemstvo. sujeverni popovi. bonvivant) veseli brat. facere. unutarnja vrednost. nlat. bombasin. sigurnost nekog potraživanja (supr. bombarder. nasledna dobra. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. popravljati. vata za ispunjavanje haljina i sl. obično ukusno i luksuzno izrañena. bonbon. osoliti koga. nasleñena dobra. bombyx pamuk.. bonbona v. bon pour) dobar za . bonvivan (fr. izražavanja). potvrda prijema. poboljšanje. proneti se. bujica reči. bombast. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. naduven (način pisanja. bon pur (fr. bonne) 2. dobra. . čičica. služavka. po viñenju. veritet). Kini i istočnoindijskim zemljama. bombonjera (fr. bombikometar (grč. platna sposobnost. bombardovati v. bombardirati. važi za . sviloprelja. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bombardje. naknadno pridošle dobra. pl. bombarder (fr. prav. bona mente (lat. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. izvrsnost (u smislu izrade). imanja. bona fide (lat. lat. . tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. svojim pesmama i sl. prav. istoč-noindijski kaluñeri.) pl. bacati avionske bombe. bonsek. poboljšavanje. nalog za izdavanje neke robe. 2. bonificirati (lat. dobra (ili: imanje) maloletnika. visoko-paran. bonum dobro. svila. brašna. bonze (jap. dosañivati kome (molbama. bacač bombi. bonton (fr. nadmen. trg. grč. popraviti. bonhommie) prostosrdačnost. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. bonitas) dobrota. bombe (eng. bombardje (fr. lat. prav. obaveza. bondirati (fr. svi-lasta materija. bon (fr. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. aromatiziranog i oboje-nog šećera. popust u ceni. bombardare) voj. bombona (fr. svilena buba. zatucane popeskare. bombo) vrsta rakije od ruma. bansek. tobdžija. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). onaj koji vrši bombardovanje. bonaca (ital. bona adventicia (lat. sveštenici Budini u Japanu. bonaparte™ pl.bombaža 123 bonton bombaža (fr. dobrodušnost. bonitet (lat. bona mente) u dobroj nameri. bono modo) dobrim načinom. bona adventitia) pl.). odštetiti. bombiks (grč. nalog za plaćanje. bonifikacija (nlat. slada (malcbombona) ili voća. dit. bona fide) dobronamernost. bona hereditaria (lat. bo-nifier) naknaditi. u kojoj se drže bombone. poslastica od istopljenog. konfetama). u dobroj nameri (učiniti. pamuk. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bonum. bombe) v. prirodna obdarenost. bombazen (fr. imetak. imanje. nego potiču od neke druge strane. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bonhomme) dobričina. ljubavnim izjavama. bon) trg.

Borte) v. daska. borealan (grč. biljni) poznavalac bilja i rastinja. borde) l. Borussia. bosaža (fr.) v. botanike) nauka o biljnom svetu. znak V. tamnocrvene. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. mržnja na Pruse i sve što je prusko. preimućstvo. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. burdelj. borusomanija (nlat. soli borne kiseline. bordello) javna kuća. gajtan za opšivanje. bortna. mrke boje. umeriti želje. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. board of trade) trgovačke komora. Bord. neiskusne. jedna vrsta plesa. izvod. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. bordeaux) boja crnog vina. borda (fr. grč. bordura (fr. okrajak. bu ši lica. okvir. bosko napasam. talasaste figure. boršč (rus. bordat (arap. fig. 2. način otesavanja kamena. Aziji i Kaliforniji. burani) zelen mlad pasulj. borati (nlat. tj. boreiaios. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. up. a manja od garmonda. bording) kor. savetovanja. vrt. borda 1. hrana. zeleno. bordo-boja (fr. fig. javna kuhinja. Bohrer) burgija. vrlina. botaničar (grč. bozza) grba. bortna (nem. hen. fig. umeravati. postaviti granične belege. skučen. voska. bordro (fr. bore] v. bostan) lubenice i dinje. porubljivati. kozmetiku i medicinu. bord (nem. porubiti. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. arap. gipsa. boreas. opšivati. bostan (tur. širit. bordat. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. pervaženje. ital. porub. boston) l. nešto sitno. bording (dan. bosseler) ulubiti. nerazumljivo. boselaža (fr. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. bordel (fr. borani. bosse. porubljivanje. tur. šare. bordo-vino (fr. bornirati (fr. bosirati (lat. nazvan po gradu Bostonu u Sev. venac. botanizirati (grč. lista. bosokteriti (od nem. bor (nlat. kor. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. boston (eng. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). krstariti. raditi ispupčene. oblo-žiti lañu daskama. botanika (grč. element atomske mase 10. ivica lañe. botano. borne) ograničen. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. up. omeñiti. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. nemetalno čvrsto telo. borer (nem. bordižati (ital. buraniyya. državna korist.(grč. manja laña u Ist. bora (ital. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston).811. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. sever. Borgis) vrsta štamparskih slova. važan za industriju. brežuljkastim. pervaz. glup. bording-haus (eng. bonum publikum (lat. novčanik vrednosti. board) l. spisak računa. novac za hranu. bordirati (fr. igra karata slična vistu. trava. sudnica. sto za kojim se drže sednice. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. tj. borgis (nem. boreas (grč. borusofobija (nlat. dar. bonum) dobro. bordel. tačka topljenja 2030°. borda 2. pervaz. borax. . ograni-čavati. up. Americi. Borussia Prusija. Muhamedov ogrtač. bašta. borda (arap. ograničen. sud. me- nica. sa četiri igrača. grč. bosselage) rad na ispupčenim. borax) hen. gostionica. buraq) hen. kvrga. sto. odbor. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. ulublji-vati. veća od pešta. botanikos travni. jedinjenje bora. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. bor-mašina (nem. sred. bonum publicum) dobro države. border) ogoliti. bordaža (fr. kamene meña-še. sprovodio pismo. fr. boranija (arap. javna radnja.) pl. nevažno. lat. boselirati (fr. fig. mali. korist. kost. borealis) severni. mahune. bordereau) trg. ograničiti se.bonum 124 botano- bonum (lat. redni broj 5. opšivanje. bosa (fr. boreas) severac. bord (eng. ivica. opus rusticum). šarama. nešto uprošćenija vrsta valcera). rub. oivičiti. ital. opšte dobro. pl. laña. Bohrmaschine) naprava za bušenje. bossage) arh. severni vetar. čvrga. botane trava) skupljati biljke. talasastim figurama. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. sreća. knjiga u kojoj su računi. grundirati. o biljkama i rastinju. nadleštvo. bord) 2. boraks (nlat. borner) ograničiti. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. igre (američka. baviti se biljkama. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. phobos strah) strah od Prusa. bordure) ivica. u grupi).) 2. bordage) oblaganje lañe daskama. borniran (fr. bona. bord ov tred (eng. materijal za oblaganje lañe. moru.

sporo prokuvavanje hrane. botriiti (grč. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. lalia govor) med. psa i dr. braggard) razmetljivost. junačko delo. ital. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. neustrašivost. kelner. botriotičan v. vrlo lepo. okamenotine grozdasta oblika. bradilalija. bradys. boutique. crven izraštaj na ruci ili nozi. bradys. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). boščaluk (pere. bradifazija (grč. bragozzo) pop. up. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. hvastanje. botane. bradys. botrys) grozdast. 3. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. botanika. širokočlana trakulja. rñava probava. aria) »uz. bolesna usporena delatnost srca. biljožder. bošonerija (fr. phagos) zool. pr. botriitičan. tro-vanje pokvarenom hranom. biljojeda životinja. botriitičan (grč. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. geol. bradiekoja (grč. ital. boš (fr. botane. živi u tankom crevu čoveka. brabante) trg. rñava. od usoljene ikre morskog lipena. bavella. botriomikoza (grč. vrsta holandskog platna. 5. junak. lat. up. valjano. bravura) valjanost. čamaca i dr. pregača. bocherie) Nemci. sperma seme) med. odlično. bradimaseza (grč. spor i težak govor usled mane u govornom organu. Brabansona (fr. mala trgovina. gluvoća. bradikardija (grč.). bradys spor. bravur-arija (fr. botanofag (grč. botanofil (grč. težak.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. platno kojim muslimanke skrivaju lice. varenje) med. bragoc (ital. botellarius) šef kuhinje. bradilalija (grč. bragura (stnord. apotheca) dućančić. delija. bravisimo (ital. balota. bogće. bradys. bradipepsija (grč. botane. boča (ital. hrabrost. bothrion jamica. lithos kamen) pl. ital. onaj koji voli da se bavi botanikom. teško slušanje. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. čuvar životnih namirnice na brodovima. uron mokraća) med. botanološki. -ites) pl. čarape) uvijen u bošču. govorim) med. botel (od nem. bili u engleskoj ili francuskoj službi. botega (ital. u obliku grozda. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). fr. odlično! bravo (ital. tur. u južnoj Evropi i na Levantu. mykes gljiva) med. botane. botane. bota larga. v. teško žvakanje. bošerija.. botella. botanomantija (grč. bradilogija. botanolog (grč. brabancons) pl. valjan i vredan čovek. vrsta duvana. bragerdizam (eng. akuein slušati) med. phemi kažem. philos) ljubitelj bilja. bradilogija med. Mthos kamen) min. Bafel) trg. pokvarena roba. gaće. botarga (nm. šamija. botriotičan. junaštvo. bošča (pere. botarga. bradys. sjajno. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. tunjevine i dr. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. marama. botelar (nlat. krčma. 2. botrys grozd. bošerija (fr. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. vinara. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. nauka o biljkama. . botrys grozd. stranturija. bottega. tako je! bravo (ital. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. grapho) opisivač bilja i rastinja. pri mucanju). botriokefalus (grč. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). botroilit (grč. geol. botrys grozd. hvalisavost. naročito u HP veku. teško. otpaci. bravoure. bravour. boche) v. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. botulizam (lat. okamenjene biljke. kepha-1e glava) zool. bravo) l. kamen grozdasta oblika. usklik u znak odobravanja. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. brabanta (fr. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. masaomai žvakati) med. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. bravura (fr. lak ribarski brod sa dva jarbola. botanoliti (grč. sluga. „Marseljeza" belgijske revolucije. kardfa srce) med. bradys. roba za odbaci-vanje. bradys spor. teško. botanografija (grč. botulus kobasica) ned. bohca) l. bottarga) jelo slično kavijaru. najmljeni ubica. botanologija (grč. bofl (ital. pesništvo.-tur. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. bragr) pesnička umetnost. brabantski vojnici koji su. botane. brabansoni (fr. bradispermatizam (grč. v. povezača. bradisurija (grč. nem. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. furda. botane. pepsis kuvanje.) 2. botane. up. 4.

engleskom mehaničaru Bramah-y. gangrena. odus. bradys. ital. brahmanizam. brancard. brachys. brahi. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. zool. sitan. koji živi malo vremena. suprotno: makrobiotika. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brandi (eng. nizak. daktylos prst) ampon. npr. brachys. brachys. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. nejednake veličine. koji ju je prvi objavio. me tron. mali. tj. od prstiju do lakta. nekroza. obično 6 do 7. braunijanci pl. ruka. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). brahidaktilija (grč. rukunice (na kolima). poreklo bolesti je. brahijum (lat. ručni) mišićni. odćntos zub) zool. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. ali se krije u samom smislu rečenice. braunijanizam med. Brama (sskr. med. junak na jeziku. bramar) hvalisavac. šalitra i sl. brankar (fr. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brachys.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. v. 1789—1858). fig. kephale glava) ampon. Bramahova brava. grivna. kratkovidnost. uža oblast zanimanja. up. branchion) pl. braun. uroñena kratkoća prstiju. brakteja (lat. . brachy-katalekti-kćs) četr. Bramarbas (šp. brendi. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). težak govor usled nekog duševnog nedostatka. smeñ. brachys. 1749—1814). Brajtova bolest (nlat. brahikefal (grč. brachium. braon v. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. bracelet. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright.(grč. moć. škrge. u sisara. branche) v. brašna (fr. brachlon mišica. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. orao vidim) med. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. brazilin. paljba iz topova sa jedne strane broda. brahiodonti (grč. Brauningu). brahidromičan (grč. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. naročito donji deo ruke. brad-sajd (eng. barut. brachfon) mišica. nekog posla). brazletna (fr. brašna. brahmanac. v. bradifrazija (grč. brankar-kola teretna kola bez lotri. brachiale) narukvica. branchos) med. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. braunijanizam. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. brazilejin. Amerikancu Dž. lat. nepotpun. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. ruka. branža. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. bramani (sskr. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. braun) otvoreno mrk. branche. up. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brandy) v. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. kestenjast. branche) nosila. brahijalan (grč. v. brahigraf (grč. odsek. ret. brahilogija (grč. poziv. biti junak na jeziku. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. Brahma) v. naročita. broad-side) kor. brahmanizam. branhus (grč. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. brahilog (grč. sila. morbus Brightii) med. nasilan. tj. lokalne izumiranje jednog dela tela. brazilejin v. prema tome. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). brahikatalektičan (grč. brahmana) pl. deo. Brahma) v. brander (nem.) kratkovek. nasilnički. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. Brand požar) brod na jedra. bractea list) bog. stenograf. brahma) v. brahibiotičan (grč. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. zapaljenje krajnika. branca) grana. strana broda. brachys. promuklost. pristalice učenja Džona Brauna. priperak. brauning (eng. grč. branža (fr. lat. ogranak (jedne nauke. ručni. koji je kratke staze. Brahma. branhije (grč. brand (nem. brahigrafija (grč. M.) hvalisati se. phrasis govorenje) med. brachialis mišični. brakadabra fbracadabra) v. bramarbasirati (šp. Brand) med. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. brachys. bramanizam (sskr. struka. koji je smešten u kundaku. brachys. abrakadabra. brahimetropija (grč. brachys. bramaizam (sskr. 1735—1788). brahibiotika (grč. čovek koji ima kratku lubanju.

nota koja vredi za dva cela takta. kratkokrilan. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. povlastica. brsvi manu (lat. loqui govoriti) kratak. kratkim putem. povelja. sprava za merenje mišice. teme. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. v. kratak spisak. pods. patentiran. izdati dekret. kraća improvizirana fraza u džezu. metron) med. 1795—1860). break) otvorena kola na 4 točka. brahmanizam (sskr. d'. (fr. bremzovati (nem. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. = hipnotizam. brachistos najkraći. patent. brandi. breve) svaki zvanični pismeni akt. na razdaljini. g. brandy) rakija prepečenica. Bremse) teh. bremsen) teh. Brahmana (sskr. osnovana. up. brahipodav (grč. brev(e)te (fr. brachys. koji ima kratke metričke stope. brachys. naročito papino pismo državama. brevis. Brahma (sskr. uzetost grudi. patent. brahiteleskop (grč. diplomu. brevijatura. brahicefal antrop. kratak izvod. chronos vreme) kat. četr. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. dekret. tele daleko. podos noga) kratkonog. otprilike osam vekova pre naše ere. skopeo gledam) opt. brahikefal. brevi manu) otvoreno. pes noga) kratkonog. brahiscijan (grč. vrsta tambure za pratnju. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. neku vrstu komentara Vedama. patent. brachfon ruka. sp. skraćenje. bremsen) v. sa diplomom. brendi (eng. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). breviotipija (lat. brev(e)tirati (fr. brek (eng. pismo. srednji deo lubanje. uspravno). koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. skia senka) geogr. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. up. . kratkih latica. štampanje nota. kratke latice. životinje kratkih krila. rpeb dišem) med. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brahisilabus (grč. odmah. bremza™ (nem. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. nauč-nike i političare. sažet i jezgrovit govor. imaju dva kapka. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. koji ima kratke cvetne listiće. brahihroničan (grč. tj. kratkovremen. molitvenik. brevis (lat. linija pada za najkraće vreme. brevipedan (lat. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. točkanica. kočiti. typos otisak) ouz. brevijatura (nlat. a izvode je obično trubači i saksofonisti. breda vrsta mašinske puške. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. brahiopode (grč. brevis. pesnike. bez uvijanja. brevijacija. breakfast) doručak. Brahma) starije učenje o Brahmi. kratkih krila. brachys. brahmaizam (sskr. brekfest (eng. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). brevet d'invention) pronalazačka povelja. brevijacija (nlat. dajući oduvek sveštenike. breviarium) v. a'. brevijar. koji su. brevilokvij(um) (lat. skraćen naziv za brahiteleskop. brahipteran (grč. breve d'envansjon (fr. brahipneuma (grč. sipnja. pus. breviatura) v. brachys. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. bremzati. kratkih nogu. sa poveljom. komanda za prekid borbe u boksu. brachfon. povelju. i po tome liče na školske. brevis kratak. brahipneja (grč. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). temno sečem) hir. brevet) diploma. brevijar (lat. petalon list) bog. sa patentom. brahipetalan (grč. brachys. astma. kratkih nogu. pteron krilo) pl. brahit opt. breviarium) kratak pregled. kratak izveštaj. breviatio) skraćivanje. bregma (grč. veoma rasprostranjene morske životinje. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. bremza (nem. kočnica. up. brevis kratak) muz. ruke. bregma) anat. grč.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. bredizam med. brachfon. insekti koji imaju kratka krila. brachys. štimuju u s. brachys. brahiptera (grč. kratak dah. lovačka kola sa 3-6 sedišta. zool. zakočiti. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. fil. muz. podos noga) zool. ukočiti. brahistohrona (grč. brachys. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. chronikos vremenski) kratkotrajan. odsecanje ruke. vladaocima i dr. viola di braccio) muz. brahma) indijska religija. breveter) dati. brevijarij. brahiotomija (grč. Brahman) ind. brevete) pr. brahmani (sskr. Brahman (sskr. brachy-pneuma) med. cikloida. viola. brachys. brač (ital. breve (ital. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. brevijarij(um) (lat.

naročito brilij aktima. upravnik bre-fotrofeuma. briket (fr. briše. rasprskava. bretela (fr. briqueter) popločati ciglama. hajduk. brillant) sjaj. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. v. breča (ital. hozntregeri. fugovanje. briseur) lomilac. fig. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. brigante) drumski razbojnik. brizantnost (fr. brygmos) med. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. brefotrof (grč. cigle sitan. briser) rasprsnost. pljačkaš. telalnica. breccia) voj.. vo. brillantine) kozi. veličanstven. razara. briketirati (fr. brizantan (fr. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. 3. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. briljantan (fr. fig. šteta. bretelle) uprta. mala jedrilica sa dve katarke. prolom. bricoler) odbiti. krasan. u prah pretvoren materijal. . nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. odboj lopte od ograde. živahno. vrsta mirišljave masti za kosu. rasprska-van. razornost. raditi zaobilazno. voditi računa o nekome. brennen) l. presovati u obliku opeke. brimada (fr. brezza) blag morski vetar. fig. divan. voj komandant brigade. brig) mor. obzirati se na nekoga. brigade) član radne brigade. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brycho škrgućem. briljantnost (fr. fr. bretanja (fr. brigmos. bretagne) stari francuski ples udvoje. brigma. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. brikolirati (fr. briljantina (fr. ital. brizomant (grč. brizo. breskva (pere. povetarac. utvrñenju). brigma (grč. velelepnost. brefotrofij. brikabrak (fr. briser. brikola (nlat. cigle. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. brigg. brefotrofeum. zaobilazno. razne umetničke stvarčice. lukavo. svetao. veoma vatreno. 2. bretona (fr. blistati. par brikol (fr. up. voj. brigantine. par bricole) posredno. jajeta i sl. fr. brizer (fr. brephos. brigmos (grč. brillant. brefotrofeum (grč. briljantin (fr. starinarnica. brilijant. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. briquette) nešto u obliku cigle. ital. odskočiti. briza (fr. briljantirati (fr. brigada (fr.) bog. uštrb. sa strane. tropheus) v. odska-kati od ostalih. zarezivati nekoga. ital. brenovati (nem. brigade. brilijant (fr. otuda fig. bretele naramnice. brizomantija (grč. razorna snaga. lopte. divota. odličan. briljirati (fr. breche. kod bilijara: odskok. učiniti da se nešto odbije. fig. koji razmrskana. brig. za sto naoružanih ljudi. naročito starinske. kaiš za nošenje tereta. prelivati se u svetlosti. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. rukovodilac radne brigade. brigadist (fr. brigata) l. rasprsan. starež. brik (eng. 2. buntovnik. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. blistavost. brigadir (fr. brillare) sjati. raskoš. briketaža (fr. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. bedemu. breša (fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. tropheus hranilac) nastojnik. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. svetleti se. briller sjati. bricola. sijati. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. plahovito. prodor (u zidu.brener 128 brimada brener (nem. odličnost. v. ital. brigadier) l. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. vrdati. 2. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. brigg) mor. brigadist. brefotrofij(um) (grč. brillante) iuz. sabijen u obliku opeke. bradu i brkove. briller. vetrić. fig. brig (eng. zavod za ishranu i podizanje dece. tropheus) zavod za nahočad. veličan-stvenost. brephos novoroñenče. brigant (ital. brig. briljant v. brigantina (eng. bric-a-brac) starudija. vidno se isticati. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. Brigantine) tor. brephos. blistav. remen. — št. oramenice za držanje čakšira. sposobnost rasprskavanja. nem. konjički podoficir u francuskoj vojsci. brizo spavam. prekoramnik. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). brilaite (ital. lopte ili jajeta. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. razbijač. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. blistati) sjajan. brisant) koji lomi. up. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). breccia) kol. up. prednji valjak na spravi za predanje. pokrajini u severnoj Francuskoj). ne raditi časno. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. odskoči.

briskirati (fr. bromos smrad. ital. nlat. bryon mahovina. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. broderie) vez. izvesti zlatom. broma jelo. bromos) fark. bromizam (grč. od 23. bronzium) tuč. naročito slikama. bromid (grč. trovanje bromom. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. briologija (grč. brokatel (ital. broiler) vrsta pileta za pečenje. Brokhaus (nem. bromoform (nlat. ili samo od pamuka. obrec-nuti se. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. brioso) muz. prenagliti čime. bele. brunet) crncurast. bojiti (ili obojiti) mrko. garavko. bryon. brodirati (fr. trgovina vezivom. od svile i pamuka. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . morske. Brodvej (eng. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. poznati lek za živce. srebrotkanica. sa utkanim krupnim cvetovima. upotrebl>ava se. reñe slatkovodne. ulepšavanje. broccato) zlatotkanica. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. brion (fr. brinete (fr. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brusquer) brecati se. bronzana bolest med. briozo (ital. bromatometar (grč. ulep-šavati izmišljenim dodacima. bryon. lat. crnka. brokantirati (fr. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. osnovan 1753.. crnomanjast muškarac. kon brio. god. e. prebiti preko kolena. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. srebrnaste boje. vezivo. up. velikom nem. bučno. broma jelo. utisnutim u zlatu i srebru. obično industrijske proizvodnje. zoon životinja) zool. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. eidos oblik) bog. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. broma jelo. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. brojler (eng. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. kulturno središte. naročito slikama. mahovinast. brunir) metalne predmete mrko uglačati. za izradu stonog pribora. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. brokanter (fr. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. makleraža. seizal. cinka i gvožña. vladu u svoje ruke). brnistra (ital. trljanje boja.909 redni broj 35. kićenje. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. broajon (fr. bronzo. pocrniti. brumaire. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). pre n. brodet (ital. bromatografija (grč. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. vrsta žutog. jako nadražajnog mirisa. novembra. oktobra do 24. vezenje. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. slična vistu. broder) vesti. bromatika (grč. oseći se na nekoga. god. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. nauka o sredstvima za ishranu. broyon) tučak za mrvljenje. brioidan (grč. element. hteti nešto brzo sprovesti. fig. magleni mesec (18. sličan mahovini. brunette) garavuša. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. krasiti. Britiš mjuzeum (eng. up. znak Vg. broker) trgovački posrednik. živahno. brimera UŠ god.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. bridž (eng. briozoe (grč. brokule (ital. Brodway) „široka ulica". logia nauka) bog. starinar. senzarija. bromatologija (grč. bromium) xex. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. broker) trg. brokat (ital.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. bridge) igra karata. nauka o mahovina ma. šumno. tela-liti. nemetal atomske mase 79. bromov preparat. brodsrija (fr. brinet (fr. makler. mesto srebra. bromoformium) farm. bromos) ned. nlat. bronza (fr. ginestra) bog. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. bromural (grč. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. broker (eng. brokeraža (eng. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. teška. tečnost veoma slična hloroformu. brinirati (fr. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. osnovanom 1805. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. crvenkastomrka teška tečnost. brom (grč. figurama i sl. životinje iz porodice „pamekušaca". bromos smrad) hem. plameno. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. so bromovodonične kiseline. up. legura (slitina) bakra. logia) nauka o jelima. svilom. bronze. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. — 9. srebrom. telalin. nazvan po izdavaču. fig.

težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronhotomija (grč. logi'a) nauka o grmljavini. bronzer) obojiti bronzanom. brontologija (grč. skopeo gledam) med. bront (nem. broširati (fr. brujon. bronchos. broš (fr. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. protkivati tkaninu (zlatom. up. o nepogodama uopšte. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). bakarnom bojom (drvo. životinjska požuda. brošira (fr. bronhospazmus (grč. sluz. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). brumalan (lat. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. brcnchia) med. bronhoskop (grč. blenna. mine-ral. brontotherium) kol. brutificirati (nlat. uzetost (ili: paraliza) dušnica. brutalizirati (fr. divljaštvo.). brochurier) pisac brošura. krvarenje dušnica. brutalis. klinasto pismo i dr. brćnchos. surov. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. brutoprihod celokupan prihod. bronchos.). bronhije. guša. tj. brošura (fr. lithos kamen) med. bronhofonija (grč. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. brouillon) koncept. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. bronte grmljavina. bronhijalni (grč. suprotno: nego. brutalitas) surovost. v. dušnice. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. piskutavost glasa (kod promuklosti). brutalnost v. operativne otvaranje dušnica. brouillard) v. zapaljenje bronhija. temno sečem) med. brćnchos dušnik) dušnički. prvi sastav. brutaliser) zlostavljati. brćnchia) pl. protkati. cedefastog sjaja. bronhostenoza (grč. bronze. divljački. bruh (nem. bronce (ital. skopeo gledam) med. prošiva-ti (knjigu). bronzirati (fr. knjiga dnevnog troška. brocher) prošiti. brutalitet (nlat. mrkom. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brćnchos. bronchos. iz perioda krede. bronzo) v. ogromni kičmenjak. bronchos. Bruch lomljenje) med. bronc. grub. bronchos dušnik. potpuno zanemari™. brošura. brujar (fr. hernija.(grč. bratimstvo. brćnchos. gips. dug preko 18 t. grkljan. dnevnik pazara. stvaranje kamena u dušnicama. kele posutost) med. bronholitija (grč. broche) zapinjača. fig. bronhijalni katar = bronhitis. bronhomikoza (grč. dušnik. rheo tečem) med. životinjsko ponašanje prema kome. . leva i desna. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. brustbild (nem. nameštaju) mrku boju. brust-halter (nem. aparat za pregled sluznice bronhija. brum (eng. bronhopneumovija (grč. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. pneuma dah) med. brontoterij(um) (nlat. bronhorea (grč. dve cevi. brutto) trg. brutificere) napraviti nekoga stokom. bronteum (grč. koji se tiče dušnika ili dušnica. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). svilom). grubost. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. bronchos. zverski. brontofobija (grč. skotski. gnojavo zapaljenje dušnica. bronhoragija (grč. crnom. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brošurist(a) (fr. regnymi skrham. up. poživotinjiti. bronhijalni katar. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. kožu i dr. tuberkuloze pluća. brumalis) zimski. štraca u koju se unose. bronhitis (grč. bez odbitka troškova. neotesan. meko povezana knjižica. Brand) med. mykes gljiva) med. na brzu ruku i privremeno. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. phone glas) med. brochure) v. brunirati (nem. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. bronhus (grč. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. bronhoskopija (grč. bronhoplegija (grč.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. bruto (ital. bronhoblenorea (grč. brćnchos. osuroviti. spasmćs grč) med. obojiti modrikastim prelivima na vatri. bronte. bronchos. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. bronho. rheo tečem) med. Brust-bild) poprsje. brćnchos. briinieren) davati nečemu (metalu. brujon (fr. bronhije (grč. brutalan (nlat. Bruderschaft) bratstvo. drvetu. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. polomim) med. brujar. posutost dušnika. grubijanski. brutal) živo-tinjski. srebrom. nacrt. povezati knjigu u mek povez. grč u dušnicama. brontosaurus) kol. brutalitet. tako da tkivo truli i raspada se. trgovačke beleške. anat. brćnchos) alat. brochure) sveska. brćnchos. brćnchos. bronhocela (grč. npr. plesso udarim) med. fr. uraditi nešto na brzu ruku. bruderšaft (nem. učiniti da podivlja. brovtosaurus (nlat. bista.

volja za život). lista. običan način klañenja na konjskim trkama.. pristalice religije i filozofije budhizma. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. posrednik pri klañenju. fiz. Budhizam. . gume. antikvarnica. kele) med. nlat. zapovedajte! buk (eng. zapaljenje žlezda u preponama. kephale glava. bubon) pl. religija koju je osnovao Budha. bubon. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda).bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. bouquiniste) prodavac starih knjiga. prosutost prepona. bukiner (fr. bubon. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). buj (fr. bužija (fr. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. micine. bolest prepona. gusar. zverokradica u Sev. Život je patnja. ital. bogurek) bubreg. stanju blaženog mira. glupak.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. figura u vatrometu. buyurmak zapovedati. onaj koji voli da rije po starim knjigama. uzroci patnje su strasti (tj. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. bukagije (tur. aden žlezda) med. bus govedo. bukmeking (eng. bujirati (fr. bukolikos) poet. bouillon) kup. Buddha) pl. bukoliasmos) pastirska pesma. Budha. pastirski. pena na pivu. budizam. tj. neprerañeno zlato. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bouquinerie) trgovina starim knjigama. Buda (sskr. morski razbojnik. Buddha) v. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. limfatični triper (kapavac). bukolike) post. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. bujrum (tur. buñ (tur. bez strasti i patnje. budoar (fr. suis i Vg. bukolski (grč. budhizam. Budhizam (sskr. bukmeker (eng. budala (tur. bubonulus) med. električna svećica. pisac pa-stirskih pesama. bukanirati (ind. antikvar. kardia srce) med. miris od vina. narediti) izvolite. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. pastirska pesma. buket (fr. pastirske pevanje. bubreg (tur. prosveće-ni". kaučuka i sl. buksiren) mor. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bubonocela (grč. bukasen (fr. u Indiji poštovan kao bog. okovi na nogama zatvorenika. tj. bubikopf (nem. lečenje goveda. Bruchgold) izlomljeno. topuz. . pamučna tkanina za postavu. nm. valjkasta šipka od voska. budhisti. v. algos bol) med. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. v. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bouquineur. bukanir POJI. budala) ludak. bozdogan) vrsta starinskog oružja. bukolska cezura četr. cvet. bukanje (fr. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. bus. um. bubonalgija (grč. zatim zadnjeg creva i jednjaka. antilopa. bubalis (grč. afrički jelen. book-making) sastavljanje knjiga. govedo. buboni (grč. budizam (sskr. Buddha). bukolika (grč. buzdovan (tur. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). Bukefal (grč. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). vrsta tkanine. Budha (sskr.bubonulus (grč. Buddha) v. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). buña. ned. bukagi) pl. vući lañu pomoću parnog broda. up. književno delo. bubon preponske žlez-de. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. Buddha) „probuñeni. bubonadenitis (grč. up. hipertrofija srca. bukinist(a) (fr. žeñ za životom. bukolikos) poet. Buddha) pl. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. biige) plesan. bukardija (grč. Americi. spisak. bugzirati (hol. ind. fig. bus. kila. kao posledica jačanja srčane muskulature. nicine. melitensis. budisti (sskr. bujon (fr. book) knjiga. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. buljon. uvećanje. boucanier) lovac na bivole. bujatrika (grč. bougie. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. bouille. bukoliazmos (grč. profesio-nalni kladilac. biibalos) zool. seoski. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. bujom. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. buvoličar (grč. bugia sveća) med. „sveti mudrac". soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. za razliku od totalizatora. bub-njice. Br. glupak. budhisti (sskr. bubon. bukinerija (fr. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih.

koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). tj. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. udata žena. boulevard) šetalište. kranion lubanja) arh. skupštinska zgrada. f ero donosim) bog. bulimija (grč. na povelji. BulbulderSlavujev do. velika količina (nečega). tetka) 3. onaj koji nije u opticaju. 2. bulla. izdao nemački car Karlo IV. bum (eng. buli) l. nlat. buldog (eng. veliki engleski pas širokih grudi. 2. uzana. napomena ili kratka priča. bedem. nepošteno trgovati. neodoll-va. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. buliran (lat. glavičast. bullire. bouillon) kup. Ch. talasanje. lopta. Služi kao oružje. krompirast. bulist(a) (lat. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. bul dog) 1. pljačkaš. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. buljuk (tur. (nem. oličenje engleskog naroda kao celine. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. forma) koji ima oblik lukovice. urnebes. društvo. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. čorba. čvornovat. jelo od nje. buljuk-baša (tur. krvava ili gnojna tečnost. bulbus okuli (nlat. nazvan po francuskom rezbaru A. bula (lat. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bund 1.) pl. bulla aurea) zakon koji je 1356. smotak. metež. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. papirići. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. očna jabučica. buljubaša. kratke i duboko usečene njuške. bunda (mañ. bik. plik. stran novac. mora da projuri. bulbozan (lat. ukrasi. bus. Bundesver (nem. bungalov (eng. bunda kaput) krzneni kaput. bulla) pisac papskih bula. bukskin (eng. zapovednik jednog buljuka. bumerang (austral. mera za konac. krasti. bujon. boltikbasi) četovoña. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). luk. naročito na dorskom frizu. bulevar (fr. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. bull-finch) sp. bulla) l. bulterijer (eng. na trkama s preponama. fig. bola strina. bungur (tur. books) pl. buccinator) trubač. buljon (fr. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. vrenje. foltamente gusto. 2. up. gusta trnovita živica kroz koju konj. bulengrev (fr. glavna ulica. bulbus lukovica. glupost. boulingrin) v. bouliner) mor. glavica. četrdesete deo rijala. bulbus) lukovica. bulbiferan (lat. bulumenta (ital. mnoštvo (obično stoke). vreva. der Bund) savez. boliik) l. lat. ned. životinjska glad. povelja sa takvim pečatom. kugla. zlatna bula (lat. kapetan. velika. široka i lepa ulica zasañena drvećem. Džon Bul. mišić duvač. sabornica. bulbus (lat. jagnjeća koža". muslimanska žena.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. bula. boling-grin. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. bul (eng. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. bularij(um) (nlat. bula (tur. . zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. snabdeven bulom. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. liga. buleuterion (grč. velika gomila. ako ne pogodi u cilj. bulbosus) lukovičast. bulinirati (fr. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). hladnokrvnosti i dr. gomila. daš Bund) svežanj. verski obrazovana muslimanka. potvrñen pečatom. obrazni mišić. bulla) 2. bul-finč (eng. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bumaški (rus. bulbus. bula (lat. zbijeno) 1. bulicija (lat. rad od drveta sa metalnim umecima. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. izbacivanje mehu-rova. buljen (eng. rulja. bul (fr. bulbiforman (lat. bulla) 2. bulbul (arap. bulom zove šegrt majstorovu ženu. mutna. boule. voj. buckskin) „jelenska. glavičast. fig. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. a odlikuje se naročito time što se. pločama ili grudvama. gomila ljudi. neotesanost. bulimfa) med. tvrñava. npr. hartijice. zimski kaput postavljen krznom. god. bullitio) klju-čanje. mera za staklo. sitan papirni novac u Rusiji. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. bullterier) vrsta engleskih pasa. tako da mu se vide prednji zubi. Boule (1642—1732). koja raña lukovičastim podzemnim stablom. anat. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. zavežljaj. vraća onome koji ju je bacio. bulbus oculi) anat. odličan lovac na miševe i pacove. pečat od voska ili metala na povelji. (nem. tuñi. bukcinator (lat. bullatus) zapečaćen. buke (eng. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. 2. buleuterion) većnica. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bulbul) slavuj.

tur. mala tvrñava. kor. pesak i dr. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. burdelj (fr. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. burda (arap. burdon (fr. Bundesrat. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. bouts-rimes) pl. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. bu-rime (fr. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). bourre. up. mala burleska. burka. burleskni (fr. buržoa. pošto se. nlat.) savezno veće. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. Buri (hol. 3. podvala. (fr. bourgeoisie. naročito kao lañarski radnik na Volgi. (ital. Bunt savez) buna. buraš. predstavnički dom parlamenta. buržoa- . burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. besmislica. v. vune. burka (rus. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. nakaradan. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. stanovnici Juhe. tvrñave. birader) brat. grč. burrasca. bourrasque) bura. bourrette) tkanina od otpadaka svile. buntdruk (nem. burleska (nlat. buržoazija (fr. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. burlak (rus. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. nezadovoljstvo. betonsko sklonište (kućno. burza (fr. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. iznenadna nepogoda. bunting (eng. vrsta šarenog francuskog platna. burma od burmak zavrteti. 2. burla. a tek posle stihovi. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. Afrike holandskog porekla. burg) 1. burletta) mala vesela igra. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. lakrdijaški. cement. izostavljanje reči pri sla-ganju. Buntdruck) štampanje u više boja. bura 2. burda) Muhamedov ogrtač. izliv zlovolje. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. sluzne kesice. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. bunt (nem. tip. burgija (tur. ćiftinica. ulično) od napada iz vazduha." buržuj v. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. buržoa) 1. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). voj. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). bursae muscosae) pl. bura 1. burag (rum. boer) „seljaci". malograñanin. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. bordel. pripadnik buržoaske klase (v. Bundestag. s jedne strane kapitalista. Buridanov magarac fil. buraska (ital. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. imućna žena. bourdon) ouz. burlesco. izmišljotina. fr. bourg. bordižati. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. duboki bas na orgulji. usukati) 1. dlaka za punjenje stvari. ital. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. ital. Bundestag (nem. šaljiv. buržujka grañanka. ljutine. buranj (rus. bordel) v. birader. i s druge strane proletera. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. Bunker) l. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. bourdalou) traka. mesom. pere. fig. borek) vrsta pite sa sirom. burlesque) poet.) savezna skupština SR Nemačke. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). jabukama. veseo i nestašan muzički komad za ples. Burg) zamak. borra) otpaci od dlake. gazdaška žena. seljaka i plemića. nagao vihor. up. fig. 2. muzički komad humorističkog karaktera. burg (nem. prema tome. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. burma (tur.. burra. pečalbar. fr. varošanka. kapitalističku. dvorac. bunker (nem. buricu pupak) želudac životinje.Bundesrat 133 burma zija 2). šala. lakr-dija. bourse. byrsa) v. med. burleta (ital. burdalu (fr. burdižati v. 2. 4. 3. burgus. nemački Burg. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. buržoa (fr. bourgeois. buret (fr. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. burze muskoze (nlat. up. gajtan na šeširu sa kopnom. berza. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. burlesque) smešan. zamka. prostor. burazer (pere.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. burek (tur.

radi uspomene. dućan. opera bufa komična opera. buš-tru (fr. bouteille. par butad (fr. komične opere. bubuljica. bulga kožna kesa. neobuzdan. butyrum) hai. bouteselle) voj. butelja (fr. kurir. bursa.239 1). buffalo) zool. busola (ital. budžet (eng. butonomantija (fr. burš (nlat. posilni. kao što idu volovi pri oranju. zatvarač. bufov (ital. a drugi — obrnuto. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. buxula. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. buljook. borsa) kesa. burnetizirati. butan (grč. puce. bucak) ugao. sluga. but (eng. venčani prsten. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). boutiquage) torbarenje. budžak (tur. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. u Indiji). futrola za karabin. zavrtanj. stvarčica slična dugmetu. maslena kiselina. lat. ital. lat. bušerizirati (fr. budget. buffer) odbojnik (na vagonu). neravnina (na svili). busija (tur. bivol. trgovanje na malo. up. butik (fr. butonjera (fr. brzi soloples bez pripreme. merov. burmut (tur. merica. Bukefalos. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. ceo. butiga (ital. nlat. dućan. bufer (eng. bouffonnerie) šala. bottone) dugme. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). bufalo (eng. čireva. puter. za ušmrkivanje. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. temnjak. otoka i dr. nem. lat. omnibus. staklo. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur.burmut snog kamenja. na mahove. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. buftalmičan (grč. veseo. bustrofedon (grč. biis govedo. hirurgu Burovu (1809— 1874). fr. detić. rastvor baznog aluminijevog silikata. butada (fr. boutade) duhovita šala. buffa) šala. finansirati po budžetu. bucov (mañ. bufa (ital. butyron. butirometar (grč. bus (eng. pun života student ili mladić uopšte. burnetizirati (eng. sastaviti. maslac. butirin (lat. bik. bouchon) zapušač. lakrdijanje. burunotu) sitan duvan i dr. . mornarski kompas. butum. sladunjava i opora ukusa. Butter) maslo. butyron maslo. mappš. vrsta gasa. par boutades) prema ćefu. komičar. bolgia. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. nazvana po nem. doset-ka. bottiglia) boca. ophthalmos oko) ned. butrola (fr. (krupan) brilijant u obocu. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. boutonniere) rupica za dugme. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. laka komedija. buton (fr. najmiliji konj Aleksandra Velikog. pusu) zaseda. butiin) sav. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. neke ustanove i dr. kojem je. momak. . burnus. grč. buton (fr. bušel (eng. obično od bele vunene tkanine. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. buffone) šaljivčina. 134 buš-tru burnetirati v. 2. šraf. bufo (ital. dvorska budala. kiselina putera. buczo) zool. fr. lat. 2. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. buda (ital. vrsta rečne košljoribe. burova voda farm. potpun. bouton. bufeta (fr. upotreblja-va se za obloge kod rana. butsel (fr. čep. butun (tur. lakrdijaš. sirćetna mirisa. bufo karikato (ital. trgovina na malo. bursitis (fr. bouton. = kapričo. računska godina. flaša. bezbojna tečnost. grč. budget) l.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. sastavljati budžet. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. bussola kutijica. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima).. ital. vitica.. buter (grč. lakrdi-ja. volook. kut.349 1 (u SAD 35. biis vo. up. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. Bu-kephalas) „volovska glava". pupoljak. bourse) med. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. med. zasićeni ugljovodonik (S4N10). Bucefalus (grč. bufoverija (fr. butikaža (fr. muz. omnibus svima) v. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. buter) hen. bournous) ogrtač bez rukava. sa volovskim očima. biityron. burnus (arap. strophe okret. minñuši. lakrdije. 36. predračun prihoda i rashoda uopšte. ital. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. bufon. puxis kutija od šimširovine) fiz. up. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bradavica. budžetirati (eng. boutique) prodavnica. puxis kutija. bus. nem. sa kapom. ćošak. butyrum. bottega) prodavnica. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. bouffette) kićanka. bushel) engleska mera za žito. bursa (ital. Aspina gaga i Alburnus mento.

jarak. v.. igrati va bank staviti sve na kocku. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. vadimonium) prav. vagon restoran (fr. za ukras. jemčevina. vagati (nem. vadiš jemac) prav. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. waggon. god. lutalice. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). vagonet (eng. uputstva. rok dolaska na sud. v. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. može. verne prevr-ni. pre n. fig. posuda. va! (fr. vaginalni (nlat. važi. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. vaginoskopija (lat. Babel.. vaza (lat. fr. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). dolazak na sud. ili ostati ili propasti. vagari skitati se. vagiva (lat. \Č=vat. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. vas sud. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. terazije.= vide vidi. vaganti (lat. ro-dulja. I. metež. eng. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. vaginitis (lat. zidana s namerom da dopre do neba. kolovoz. 2. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. mali vagon. sveti sudovi. fig. vadium.A E I L O RU 147/ V V. tj. e. vagon-salon (fr. vagabundus) skitnica. beskućnik. rov. rodnica. vadimonij(um) (lat. vassal) klevetnik.— valuta. zbirka priča (ili: anegdota). god. pometnja. vadij(um) (nlat. sveto sasuñe. vol. tzv. vaginizam (lat. vas. val. va bank (fr. meriti na kantar. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). nered. jedan od najstarijih kulturnih. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. vadla (nem. e. tumači. vade mecum) „hajde sa mnom". vavilonsko ropstvo 1. lutalica. fiz. . \=aanadijum. fr. probisvet. vagon (eng. vagina) alat. vaše) uzan sud za cveće. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. za odreñivanje težine tela. skitnice. podanik. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. zapaljenje vagine. vagas) l. \=volt. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. pre ne.= volumen. = vi-ce versa. novac koji se polaže na ime jemstva. grč. vagina) ned. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. stidnični. klevetnička zakletva. \9=volfram. leventa. 2. Vavilon (hebr. vaga (nem. fr. hem. tumarale. \. zbrka. čisto živčana pojava koja dolazi. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. lat. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). wagon-salon) salonski vagon. vagabund(a) (lat. vasallus. dvadeset osmo naše latinice (V. vazal (nlat. v). haos. skopeo gledam) med. naročito kod mladih žena. v treće slovo naše ćirilice. Wade) list noge. vagaš (mañ. kao skraćenica: V= votum. va) vredi. vadimonii desercio (lat. kantar. UP> = veber. trgovačkih i političkih centara. vagina. stidnica. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vademekum (lat. vazalagijum (nlat. va banque) „važi za ceo bank". Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. vagina) med. vazna. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. po Bibliji. tj. salonska železnička kola. vagon-li (fr. vaša sacra) pl. zigurat. jemčenje. podsetnik. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536.. prestonica Vavilonije. jaža. Mojsije kn>. vaza sakra (lat. bitanga. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. protuva.

nema. vazelin (fr. vakuirati (lat. doksat (u seoskoj kući). teoriji kli-cine plazme.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. višnujit. nezauzet. vacuitas) praznoća. vazokonstriktori (nlat. vaše) v.-tur. činovnike i dr. nedostaje. vaza. tur. vakancija (nlat. iz kojih se stvaraju nove ćelije. up. vasoconstrictores) pl. upotrebljava se mnogo u farmaciji. poreza. vazomotori (nlat. fa j da. Wyandotte) vrsta kokoši. znat. upražnjenje. omanja. usporenjem krvotoka. grč. mineralna mast bez mirisa i boje. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. upražnjenost (npr. vakeri (šp. kresta ružičasta. vacatura) upražnjavanje. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . interes.. vasoconstrictio) med. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. evakuirati. vazodilatacija (nlat. povišenom temperaturom). vasodilatatio) med. Vajt star lajn (eng. znat. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. neuron živac) med. vakatura (nlat. znat. vaqueros) pl. fayda) korist. vakuist(a) (lat. po nekima Mavara. prazno mesto (naročito parohijsko). hayat. vazokonstrikcija (nlat. pojačanim krvotokom. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja).vazektomija 136 vakuole smann. hayat) 1. vakat (lat vacat. vasomotores) pl. vacare) 1. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. grč. fa'ida. vaccus nezauzet. srednje veličine. vaišnave (ind. sudski odmor. vakuole (nlat. vas. vazoneuroza (lat. i kao takvi prezreni. tehni-ci itd. kao ii. vaktiyle) u staro vreme. vacatio) osloboñenje. vakant (lat. školski odmor. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. opadanjem temperature). vakuitet (lat. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. beli momci. vakantan (lat. tur. poreklom iz Amerike. vajsmanizam biol. prazno je. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. ektome isecanje) kec. vacuolae) pl. vas posuda. vakit) 2. pastiri. nosi 140—160 jaja godišnje. npr. Vajtčepel (eng. vajandotka (eng. zool. vacare biti prazan. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). nezauzeto je. nekog mesta). Vaisya) treća indijska kasta. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. teška do 3 kg. dobit. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. fr. taština.) pl. ništavost. voća i sl. vas sud. vacantia) upražnjenost. vacans) prazan. sama molitva. vasodilatatores) pl. kod knjiga: čista. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). nepopunjenost. vaiz) propovednik. vajtbojs (eng. zemljoradnici i zanatlije. vazna (lat. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. White Star Line) „Linija bela zvezda". tur. vajtbet (eng. upražnjenost. slobodan) imanje bez vlasnika. imanje bez zakonitog gospodara. ispražnjavati. noge žute. potomci rimskih robova. od 1760. vreme. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. whiteboys) pl. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vakat (arap. viscount) v. Vajl-Feliksova reakcija . vazodilatatori (nlat. trem. vacuare) isprazniti. raspust. osloboñe-nost od neke obaveze. vikont. nepopunjen. vreme muslimanske molitve — namaza. ispunjene vodnjikastom tečnošću. up. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. nezapremljen. vaiz (arap. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. bog. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). <•«. vakantno imanje prav. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. vajat (arap. vaseline) he«. vaktile (arap. sada: široka ulica u zal. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. nameta i dr. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. upražnjen. poznavalac verske literature (kod muslimana). Vajthol (eng. živci što sužavaju krvne sudove. slobodno je. u koju spadaju trgovci. oboljenje živaca krvnih sudova. čas. vaišja (ind. vakacija (lat. vajzbratna (nem. naslednika. Bazedova bolest i dr. tur. praznina. neštampana strana (iza naslovne). delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. vajkaunt (eng. vazomotorna neuroza ned. sujeta. nekada. 2.. Vajnbergova reakcija med. vazektomija (lat. vajda (arap. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. waqt.

metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). zaklopac. jedna lekovita biljka. variola kravlja boginja) ned. v. ital. valensija (šp. koji važi. važeći. ljuštura (u školjke). bog. overa. vredan. vakcinisati= vakcinirati. vale-dictio) pozdrav na rastanku. prevna važnost. valvacija (nlat. vaccina sc. valere biti zdrav. validare) overiti. izvršiti pravnu formu overevenje. važnost. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. vakcinacija (nlat. valor. valvatio) fin. sirotišta. vaccinatio) med. vaccina. valeur. punovažan. pelcovanje. vidovita žena. vala) l. valvirati (nlat. valere vredeti) valjan. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). krepak. biti jak) zdrav bio. vacuum) prazan prostor. reformatorska sekta. val (fr. mati. valencije (nlat.mleka u prahu". praznina. snažan. vaccina) med. valenca hen. odeljen. muz. vrednost koja se očekuje. vakcinirati (nlat. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. do sedam atoma jednovalentnog elementa. lečenje vakcinama. biti previo voljen. zdrav. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. eventualne buduća vrednost. en recouvrement) trg. vala (ital. valah (arap. validirati (nlat. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. grč. potvrditi. bezvazdušni prostor. thera-peie lečenje) med. valvula (lat. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. živeo! valedikcija (nlat. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. valeriane officinalis) bog. zaliv. dugačka uska dolina. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. čarobnica. validatio) potvrda. lažne. tur. uvala. u obliku monograma. vala (stnord. hrabrost. junaštvo. bolesnička sobe. valvula) znat. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. prevna vrednost. valansjen (fr. valiza (fr. vallahi) bogme. koju je osnovao 1176. voile) l. valida (arap. vacuum prazan prostor. valete) budite zdravo. valvere) ocepiti. punovažan. oproštajni govor. valdenzeri pl. zatva-rač. utvrditi cenu nečemu. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. vaccina. waqf. pravio važan. crevni zalisci. tatara. ostajte zdravo! bene valete! (lat. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . bolnice. vakcinoterapija (nlat. škole. prav. valvule intestinales (lat. grč. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valva) krilo vrata. utvrñivanje u polju. sabatati. vakuum. valabilan (fr. validitas) prav. valerijana (nlat. grč. tur. eidos vid. vodene boginje. valencije. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valable. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . gradu Valensiji. neprave kravlje boginje. valetudinarij(um) (lat. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. kravlja maja protiv velikih boginja. valvulae intesti-nales) pl. cepiti. potvrñivanje. kalemljenje boginja. u propisnom obliku. valetudinarium) bolnica. oblik) med. vakuf (arap. vallatio) voj. hartija od vrednosti. validet) roditeljka. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. vakuum (lat. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. va lete! (lat. valere) jak. valeur en attente. valacija (nlat. ljuska. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. odrediti vrednost. košuljice. npr. pravio valjan. valui-rati. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. v. up. vakcinoida (nlat. validacija (nlat. javne biblioteke.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. valutirati. ošančavanje. valiža v. valvaciona tabele fin. providan pokrivač za lice. cepljenje. valer (fr. zaista. vakcina (lat. valise) putnička ručne kožna torba. vale. valore) vrednost. baš. kalemiti. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. cena. lat. nazvanih po šp. prav. priznanje pravne važnosti nekog akta. overevenje. nlat. valle) 2. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. odista. e baš.. nlat. crevima). sa ciljem da podiže i izdržava džamije. cepivo. valva (lat. valentia) vrednost. validitet (nlat. 2. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. vacca krava. validan (lat. vodovode i dr. valenciennes) pl. valiza. u Lionu Petru s Valdus. vakuum-metar (lat. velidus. venama. v. wa-llah. mahuna. stavljaju ispod svojih bula). zalistak (na srcu. hen. pelcovati. trajanje note. leonisti. valanske čipke različite vrste. sa dva atoma. podizanje bedema. mati bivšeg turskog sultana. podizanje nasipa. biti punovažan. vale! (lat.

takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. valvirati. vanilizam (fr. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. ital.. valorizirati (nem. vampir (slov. wandern putovati) lutati. valutirati (ital. . valutare) v. s druge strane. probisvet. dumping) devalvacija novca. zanata i sl. (nlat. valuta per dato (ital. vanadij(um) (nlat. donose pobedu. one su. znak V. metal. vandalismo) vandalska ćud. nem. gde je kao opatkinja jednog manastira. Gete. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. walorisieren) izvršiti. aromatična materija vanilinog ploda. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. valjenke (rus. kaca) širok kuhinjski limeni sud. po tome zool. skitnja. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. izvršavati valorizaciju. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. Vandali. naročito u jelu. vanadium) hen. Španiju i Italiju. pesma vandrovaca. valuta per dato) trg. vanadijum.. fr. vapila. Wanne kada. element. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. valkyrja. valenki) čizme od sukna. odreñivanje vrednosti. u nedostatku hrane. povraćanja i sl. tj. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. up. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. od 22. pesma o vandrovanju. dovode mu one koji hrabro poginu i. tj. a 455. Walkuren) pl. novac. vile. trovanje vani-lom. fin. proceniti. po njegovoj zapovesti. valutni papiri fin. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. vrednost od danas. sedište bogova i junaka. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). vanadin (lat. vanille. i sisa im krv. vami (eng.. vandla (nem. valkire (stnord. u službi boga Odana i. napada sisare. šp. ad valorem) prema vrednosti. vanilija (fr. . došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. atomska masa 50. valorizacija (lat. luta po svetu radi trgovine. „Faust"). prekomerno puštanje krvi. wali. valuta) „vrednost". Vanadis) hen. Vandali (lat. Valhala (stnord. vainilla) bog. valor) vrednost. vali) guverner. vanille) med. otisnuti se na vandrovku. carev namesnik. cena. vandal(in) fig.. Walhalla) u nord. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. skitnica. vampir. Vandali) pl.žena-demon". vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. up. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. umrla oko 780. tur. vampiro. valuirati (fr. valuta (ital. vindemia) „mesec berbe". usled toga što je protivnik postao nesposoban. vendemiaire. vandemijer (fr.. valcer. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. vale (fr. valor intrinsekus (nlat. ratovalo s Rimljanima na Rajni. Grka i Rumuna. vandrovka (nem. maja. up. kao vesnice. kao zamena prirodne vanile. valuer) v. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). valovvica (mañ. wandern) čovek koji putuje. valutni damping (eng. od Š veka n. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. valvirati. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. up. Valpurga (nem. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. za pranje posuña. up. IX do 21. valor (nlat. boginje bitaka i suña je boraca. Valhala. vampirizam med. nem. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. e. čovek sklon divljačkom uništavanju. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. divljaštvo. u V veku pusto-šilo Galiju. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. vapdalizam (lat. vavdrokaš v. valkover (eng. grčeva. valija (arap. vale. dobiva se i veštačkim putem. zaštitnica od vradžbina i veštica. vandrovati (nem. zavodnica. pri dnu uži. Valholl. vanille) hen. vandrovkaš (nem. muzički komad za ovu igru. vanadin. pronañen 1830. procena. valor ekstrinsekus (nlat. valkire. Vandali. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. vandrovkaš. novac koji je. vanilin (fr. vrsta novca. valse) v. otuda fig. valor vrednost) trg. ital. germanskogotsko pleme koje je. ptice. vallomas iskaz) poreska prijava. lat. u Valhali.942. pa i čoveka pri spavanju. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. skitati..valija 138 valcer (nem. u rudama gvožña i olova. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. redni broj 23. u svom sastavu i obliku. procenjivati veću vrednost. zanata i sl. hartija od vrednosti. sa pojavom proliva. v. divlji i surovi varvari. H. zbog čega im je kurs nestalan. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. ad valorem (nlat. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice.

raspršivačem. ples. fiz. vaporacija (lat. koja se razlikuju jedna od drugih. vaporosus) parovit. varikocela (lat. varijabl (fr. step korak) v. omphalgos pupak) med. vanilokventnost. vanjkuš (mañ. parni. one jedan. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. isparavati. vara (port. razne stvari. svakovrsno-sti. raznovrsnost. varijacija (lat. podvrsta. varicosus) med. štrcaljka.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. punomoć. varicositas) med. grč. oduška. od 19. varikomfalus (lat. u stanju barometra. 1. nejednakost. variatio delectat) posl. varijabilan (nlat. up. različitosti. pun pare. v. pome-šane stvari. astr. raspr-šivač. grč. nejasan. vanilokvencija v. v. vaporiser) ispariti. brbljanje. stara. barbaros) v. vari jete (fr. vanitas vanitatum (lat. listić. tur. vankos) jastučnica. hulja. varvarin. vaporizacija (nlat. guardare) pokr. vardati (ital. variks (lat. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. svaštine. nevaljalac. sklon menjanju. barbaros) v. delimično odstupanje od jedne teme. razreñivanjem vazduha u njoj. varijato (ital. vrebati. pisamce. razbiti u kapljice. razmetljivost. menjanje. varietates) pl. varikozitet (nlat. 2. vetrenje. varak) list. muz. variatio) promena. 2. espapna založnica. praznina. varant (eng. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. parna laña. vanitas) taština. preinačeno. proširenost vena. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. prividno. pretvarati se u paru. varaq. otečenih vena. prskalica. varijante). varijacioni kompas fiz. vankos) jastuk. varijabilnost. uan-step. raznolikosti. biol.. deklinatorijum. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. varvarin (grč. variabilis) promenljiv. pretvarati u paru. raznovrsnosti. ventose) „mesec vetra". odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. ništavnost. tupa sekira. vanstep (eng. varijanta (lat. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. jedna vara iznosi 0. varia. vaporare) pušiti se. vanilokvencija. svaštarije. vaporisatio) isparavanje. ital. vantoz (fr. kele) med. varijabilitet. vapore para) parobrod. vapor. napor (lat. različit tekst (v. varietas) različnost. probisvet. pesmu. prazno. kolebanje. promena veseli. žonglerske veštine i sl. evaporacija. varzilo (prema zemlji Brazilu. vaporatio) isparavanje. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. nož. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. vanitet (lat. sujeta. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. P do 20. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. paziti. varanted (eng. vancaga (nem. kupica. up. varius različit) pl. proširenih vena. oticanje vena. odlika. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. varix. Š. svaštice. lit. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). 2. variato) muz. nalog za hapšenje. variabilitas) promenlji-vost. naduve-nost. ispa-ravati. Španiji i Južnoj Americi). vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. zool. lit.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. promena je prijatna. variable) promenljive vrednost. varvarizam (grč. varikozan (lat. vaniloquentia) hvalisanje. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vaporirati (lat. varius) l. čuvati se. mutan. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. tj. varak (arap. grč. bolesno oticanje vena. slavoljubivost. sve je tašto. ili britva. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). vanitas vanitatum) taština nad taštinama. warrant) trg. npr. variae lectiones. prividnost. promenljive. barbarizam. varix proširenje vena. poprskati prskalicom. raznolikost. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. proppfenje pup-čanih vena. maglovit. ništavno. promenljive količina. pretvoriti u paru. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. propalica. zarijetet (lat. varijabilnost (nlat. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. vaporozan (nlat. vapor. bog. varia (lat. kvrgav. proširenje vena. variantes) pl. pismo. varijante (lat. hvalisavost. Bandsage) l. vantuza (fr. arh. vaporizater (fr. pretvaranje u paru. vaporimetar (lat. prolaznost. gimnastičke produkcije. prazan govor. nestalan. vanjkušnica (mañ. vaporizirati (fr. verijeteti (lat. nepoetojan. . ventouse) ned. naredba. uobraženost.84 t. varix) med.

vaskularan (lat. vastitet (lat. waterproof) materija koja ne propušta vodu. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. prave boginje. variolis) ned. ned. vaterman (eng.varivas 140 vatirati varinas (tl. proširenje vena. varirati (lat. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). vascularis) alat. stvaranje krvnih sudova. sudov-ni. papska politika. avij. zgrada u kojoj se on nalazio. tako da sada ima 11. variolae. grč. belim robl>em. bog. vater-klozet (eng. sudovit. Vatikan (ital. . mechane) mašina za predenje koju kreće voda. variolacija. variolacija (nlat. variometar (lat. grč. varinas) najfiniji američki duvan. ned. ne slagati se. promeniti se. variolizacija. vaterpolo (eng. Vasilike (grč. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica.. fig. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. up. 1000 W čini 1 kilovat (kW). Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. vas. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). najduža skijaška trka na svetu (86 km). variolozav (lat. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. variole vakcive (nlat. varicele (nlat. pustogl. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. grč. sudić) ned. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. vater-linija (eng. libela (ravnjača). varicellae) pl. vaterpolist(a) (eng. varices) pl. žilica. bog. variolisatio) med. mćtron) fiz. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. delimično odstupati od čega. rošav. engleski nužnik. vaserdruk (nem. velike boginje. Wasserwage) zan. vatelin (nem. vaskulitis (lat. variolis (nlat. šp. * vater-balast (eng. bogat sudovima. water-closet) moderni higijenski nužnik. zapaljenje krvnih sudova. varioloide (nlat. UP 1870). Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). prostranost. fig. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. variolatio) med. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. variolae vaccinae) pl ned. mali sud. koji se tiče krvnih sudova. vasa sp. water polo) igrač vater-pola. variolosus) ned. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. neizmernost. prot-kanost krvnim sudovima. varius različit. proširene vene. vodotisak. bazilika. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. razilaziti se u mišljenju. variare) biti različit. vaskularizacija (lat. vasculosus) zool. variole (nlat. sastavljen od sudova ili kanala. papska vlada. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. razlikovati se. vastitas) praznina. eidos vid. water-ballast) odeljenje lañe. wattieren) podmetnuti vatu.000 soba. imati promenljiv uspeh. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. v. boginjav. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. sudić. donnijeg švedskog kralja. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. vaserkopf (nem. vasilika v. vaskulum (lat. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. up. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vaterpruf (eng. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. vatirati (nem. vata (nem Watte) higijenski pamuk. vasculum mali sud. početa u VI veku i stalno proširivana. održan u Vatikanu. vater-tvist (engl. varmeñe. nuz. vasculosa) bog. menjati se. vat (skr. kišni ogrtač od takve materije. oblik) pl. pun krvnih sudova. postaviti vatom. viruela) pl. male boginje. fatelin. med. water-polo) sp. vasculari-satio) biol. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. v. vaservaga (nem. oboljenje od velikih boginja. županijski ured. vas sud. varmegye) župani-ja. ned. bolestan od boginja. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). unositi izmene u što. glupak. velike boginje. naročito podmornice. Vasermanova reakcija ned. vodene boginje. flebektazija. W) fiz. varmeñija (mañ. vater-mašina (eng. kravlje boginje. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. variolizacija (nlat. water. HP 1869 — 18. vasculum) alat-. biti raznog ili drugog mišljenja. čovek s takvom glavom. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). blaži oblik velikih boginja. varices (lat varix. vaskuloza (nlat. glavni sasto-jak biljnih sudova. nlat. variola. vaskulozan (nlat.

mirisa i crnkast. stavljam sve na kocku. znak 1 Wh. vegetabilki život život biljaka. u vezi sa rastenjem. vesica urinaria). vae victis) jao si ga pobeñenima. vegetirati (lat. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. mali torpiljer za stražu oko da raste. nespolno rasznak Ws. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. mokraćni mehur. vegetabilitas) biljna priroda. npr. vaccetto) muz. mćtron) fiz. koji raste. U upotrebi i danas = 82. narednik. ostati ne radeći ništa. sprava za rastenja. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. ibn Abd el-Vahaba. Wachtmeister) voj. lat. svete veber (skr. Wb) fiz. umereni vegetarijanac jede i mleko. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. veduta) izgled. Veberu (1804—1891). umereno. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. konjanik stražar. život i rastenje rizikujem. sredstva za biljem. watt. ned.) pl. vid) „znanje".) jedinica za suprotno.554 kg. tj. vegetalan (lat. a obično i ne pije i ne mehura. vegetus) l. u Arabiji koji su. vedetta. vegetalis) biljni. naročito je sposoban da raste. predstavi. koji čini te bilje raste. istucanih zelenih bubaka (špan- . vedette.) „kraj Beda". fig. živeti o biljnoj hrani. bez duha. . jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. jednostavnosti. životna snaga biljaka. biljke. vegetativno rasploñavanje bog. biljke. pergament-papir. zemlja vrtova i njiva. živeti koliko da se živi. osobito električne. 3. koji se tiče vatmetar (eng. fig. ljuljajući se. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. na Rig-vedu. tj. up. čio) tela. izviñač biljnom carstvu. rasti kao vahtmajstor (nem. vegetarijanac (nlat. vedanta (sskr. bešič-nik. sposobnost ra-stenja. filozofije. naziv po nemačkom fiRig-. živeti životom načeto (ital. puši. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. vegetabilije (lat. vačilante (ital.141 vezikator vatmen (eng. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. životariti. vezikator (nlat. ve (eng. ital. vehabiti. jedan od šest kolebljive. ali manje obavezne nego farbića. watt. tj. užem smislu. merenje rada i energije. E. vesicantia) pl. umeci od vate tla). napravljen od bilja. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. sposoban (ratna lañica). poz. vedantizam učenje Vedante (Bede). najpopularniji u vadžibi (arap. 2. u zičaru V. bujanje. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. fig.veduta (ital. slika grada ili osobenost biljaka. slavan glumac ili čuvena glumica. vahabiti (arap. velikih filozofskih sistema Indije. stroge verske dužnosti Indiji. neprijatna mlekom. straže. koji životari. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. starešina biljka. vacillante) muz. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. wey. puter i sir. Watte) pl. zovi. va§ak ris) pas. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. rastinje. deo nerv-nog vatsat (eng. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. pristaništa. vegetabilitet • (nlat. prospekt. vedska religija najstarija faza indijski* religija. organa. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. bujnost. bešika. izazivanje plikova na koži radi odjaja.i Atharva-veda. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. vegetabilia) pl. va tu (fr. slačica i sl. watt) el. rastinje. (pri kartanju). vegetativni živčani sistem znat. biljaka. pristalice religioznog pokreta bilje. sekunda. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. vegetabilis) biljni. (nlat. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. za popunjavanje oblika tela. fig. 4. sve vegetacija (nlat. va tout) igram u sve. konjička izvidnica. hrana biljna hrana. stražar na bedemu tvrñave. pelce-ra. mlečnim prerañevina-ma i jajima. med. vegetabilna pozorišta „zvezda". jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. vesica) aiat. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. vegetatio) bog. Sama-. najstariji vunu. trepereći. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. v. umerenom biljke. vrsta melema u obliku šipke. povrće. mehur. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. biljni svet. u sav novac lozice i sednice). grč. koji vezika (lat. reproduktivnom sistemu). simpatikusnogcela. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. koji pripada vedeta (fr. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. autonomni nervni sistem. jastučići. pseto. Yajur. vegetus živahan. sistema ind. Veda. koji unamerenje efekta električne struje. vesicatorium) farm. spomenici sanskrtske književnosti. vegetarijanizam. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. videre) voj. vegetare oživeti) živeti. jedan od vaška (tur.) pl.

žutog voska. velociped. stari račun. vena cava) anat. velox brz. mučitelj. veksir--kocka. koji se tiče lova. pergamentu slična hartija. fina i glatka. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. vrlo brzo. lat. vrsta nekeplovanog mančestra. vena poetika (lat. h). metron) sprava za merenje brzine aviona. supr. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. venatoran (lat. podmitljivost. arterija. velocissimo) kuz. velouter) raditi (ili: izraditi. velosport (lat. wazer. tako postoji i veksir-doza. velveret) trg. želja na čijem se ostvarenju ne radi.vezikularan 142 vendeta skih buba). velours de coton) pamučni somot. veker (nem. velluetum) trg. štruca. vena porta (lat. vecchio conto) trg. veksir-pehar i DRveksirati (lat. pesnička snaga. somota-sta pamučna tkanina. eng. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. velarizacija (fr.) fon. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. velosimetar (fr. šuplja vena. velutina (fr. honorar koji prima umetnik za svoje delo. velin. otkati) u vidu somota. kadifa. kore muškatnjaka. bicikl. velocitas) brzina. cimeta i paprice (korijandra). ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. prohtev. velvetin (eng. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. vena poetica) pesnička žica. venatorius) lovni. grč. welter velika težina) sp. velur (fr. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. k. vekna (nem. mučenje. up. velutoar (fr. zlostavljati.5 do 67 kg. slaba i nejasna težnja. velosiped. Wecke) hleb duguljastog oblika. dovodnica. v. vena porta) anat. supr. zadnje. vezirat (arap. smole. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velours) somot. velodrom (lat. veo. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. velleite) tih. vena (lat. dosañivati. veloutine) kozi. veloce) nuz. veksacija (lat. vrsta štofa sa dugom dlakom. vitulus) pergament od teleće kože. Wecker) budilnik (časovnik). somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. velveret. grč. vektor (lat. izmišljen razlog. vector) kat. zadnjonepčani. fr. velter (eng. vendeta (ital. velvetin. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. u obliku mehurića. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velo (fr. meko nepce. sila. terpentina. velar (fr. brzina.. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. velveteen) trg. vekio koito (ital. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). pes. velur de koton (fr. vena arteriosa) anat. všloce brz. velociped (lat. hitro. velveret (eng.. hitrina. tkati. izgovor. nad kojom se zapali kašika ruma.) anat. vena) anat. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. Wechsel) menica. veleitet (nlat. mastiksa. veločisimo (ital. biciklizam. velosiped (fr. velocitet (lat. velter kategorija boksera tetkina 63. šećera. upravljena veličina. nlat. veksir (lat. velvet (eng. veloutoire) slik. brzino-metar. veksirogledalo. lat. npr. velocipede) točak. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). zadirkivanje. pedis noga) v. velvet. velament (lat. dati tkanini izgled somota. mešavina od crnog ili crvenog vina. skalar. somot. peckanje. brzo. velaran (fr. reumatizma i DRvezikularan (lat. ili lovca. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna.) gram. . vena arterioza (lat. uzne-miravati. uznemiravanje. veloče (ital. velarije pl. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. vendetta. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. razastrto radi zaštite od sunca. kupllvost. vena kava (lat.) kinjiti. tur. vexatio) zlostavljanje. volja koja još nije prešla u akciju. dosañivanje. teška. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. velours satine) atlasni somot. velum (lat. venalitet (nlat. velosipedist(a) (fr. ubrzanje. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. velen (fr. velur satane (fr. velox brz. velar. rudi-mentarno htenje. zadnjonepčani glas (g. velementum) pokrivalo. plućna vena. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velaire) gram. vezir (arap. pesnički dar. velarij(um) (lat. prodajnost. lovački. ven brile (fr. velox brz. točkaš. staza za velosipedske trke. vin brule) kuvano vino. kinje-nje. up. velleitas. sport) v. venalitas) potkupljenost. kadifa. vesicularis) mehurast.) zvanje i vlast vezira. velutirati (fr. fina alansonska čipka. veksla (nem. električna struja itd.

nadimanje. bona venia. venditio) prodaja. poziv pred sud. ventile) oduška. venesekcija (lat. Venus. vidi. Venus Venera. vendita (ital. venenum (lat. tečnosti. ventosus) vetrovit. vendere prodavati. venia legendi) v.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. ventozan (lat. pobedih!". venedjena (fr. nem. veneričan (lat. venozan (lat. venenum otrov. predavanje. ventus vetar. Venedik. fig. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). lat. uopšte svaka šupljina na telu. Vindi). mehanička naprava. venerolog (lat. fig. vena. dopuštanje. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. reč) med. ventilator (lat. ventus vetar. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. venija docendi (lat. koji pripada venama. zborio mesto. pijaca. vetrokaz. sa dopuštenjem. ventralis) aiat. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). venija (lat. nlat. ventrikulus (lat. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. pun vetra: med. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. načiniti odušku na čemu. venta. ventriculus) anat. zgrušavanje krvi u venama. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. triper i meki šankr. grč. bogat venama. venenum facere otrov spravljati. venerabilis) veoma pošto-van. ventilare) obnavljati vazduh. prethodno pretresanje. vetrovi-tost. vent-en (fr. venia aetatis) prav. dostojan poštovanja. ventil (lat. vetrokaz. sprava za obnavljanje. venerabile (lat. grudva) med. ajni. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. hajka. venetromboza (lat. venski. tj. vendita prodaja) mesto gde se trguje. ventarola. ventrilokvenciJa (lat. Venera (lat. venter (lat. venija legendi. sit venia). kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. lovl>enje. venija legendi (lat. rpaij. alta vendita (ital. zalistak. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. veniat neka doñe) prav. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. bona venija ili kum bona venija (lat. boginja l>ubavi) 1. ventilator) vetrilo. ventilogij(um) (lat. sectio sečenje. Venus. tj. ventrkku-li kordis (lat. naročito sifilis. ventriculi cordis) pl. venski. koji se nalazi na trbušnoj strani. Venus) mit. nagomilanost vetrova u želucu. venerologija (lat. objašnjavati u tančine. med. venijat (lat. zadak. ventarola (ital. venerija (fr. one koje se najčešće prenose snošajem. Venedik (tur. koji truje. veledostojni. . koji se tiče vena. neka je dopušteno reći. Venedik. koji nadima. komore srca (desna i leva). precenjivanje imanja koje treba deliti. prečasni. grč. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). venter) znat. lov. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. venefik (lat. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. polio zaražen. vena) znat. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). veneratio) duboko poštovanje. venosus) alat. vetriti. ventiliranje. ventralan (lat. Vendi. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. venerija (lat. ventozitet (lat. naziv za polne bolesti. vingt-et-un) „dvadeset jedan". svestrano razma-trati. dozvola. veni. ventiliranje v. Venus Venera. venenum) otrov. vici (lgt. spravljač otrova. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. odobrenjem. fina vrsta tkanine grodetur. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. ventilacija. otuñenje putem prodaje. venija docendi. veneficus) onaj koji spravlja otrove. tj. snabdeti ventilom. kum venija (lat. trbušni. obično od metala. neko pitanje pretresati. fig. v. strahopoštovanje. venire doći. lovačka kuća. veneracija (lat. obožavanje. rezanje) med. venia) odobrenje. fig. grč. naredba. trg. venozan. venari loviti) 2. puštanje krvi iz vene. veni. venedienne) trg. venenosus) otrovan.u.. venter trbuh. venedički mletački. vidi. venerabilan (lat. boginja lju-bavi. lekar za venerične bolesti. Venedi v. provetravati. vendicija (lat. venija etatis (lat. vetrenje. ventositas) med. v. videh. koji se tiče trbuha. vetropirstvo. venerie. trbuh. alta vendita) visoka loža karbonara. gasove. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. ventrilokvija. vici) „Doñoh. koji pripada trbuhu. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. ventilacija (lat. logos govor. v. grč ep. thrombos grumen. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. venevozan (lat. polio bolestan. ventilirati (lat. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. vena. želudac. sit venija verbo (lat. provetravanje. nlat. ledenica. lat. častan. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. pare i dr. mehana. venski (lat. časni. lat. venta (šp. venereus) med. loža.

svačija »sena. baranda. Večernjače (Hespe-rus). neveste nose na venčanju. Zornica. ventrilokvencija. verbatim) pril. verbum activum) gram. radi primera. čista. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. veras (lat. nakla-pati. pun reči. doslovno. veracitas) istinitost. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. pomoćni glagol. verbum anomalum (lat. mala vena. verbalna nota pol. naklapanje. Venus. vers blancs) pl. poet. koja se vidi i po danu. doslovno. varanda) doksat. mali krvni sud. verbozan (lat. Venera. usmeni. verbum) gram. verbalist(a) (lat. grč. kao znak žalosti. venula) znat. nepravilan glagol. prekla-palo. fig. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. prebačen preko glave i niz pleća. prijatno. oblju-ba.). polna ljubav. velo) l. up. mraka i sl. batina-ti. Venus uranija (lat. verbum. ljubav koja se svuda skita. sastavljati protokol. verbi causa) na primer. kao plašt. umilno. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. nlat. otvoren trem na kući. od reči do reči. na ostrvu Milosu. versus) poet. verbi gracija. verbali-sare) prav. verbatim (lat. u obliku masti. verbigeratio) med. trućalo.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verbum deponens (lat. ventouse) ned. »sena Vulkanova. 3. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. supr. veranda. ljubav prema istini. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. poduži komad bele tkanine koji. sada u pariskom Luvru. vere. 2. usmeno. verbalitas) doslovnost. kleka. pismeno saslušanje. verbum) pričalo. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). nota jedne vlade drugoj. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verba (lat. ventuza (fr. govoriti u vetar. ispravnost. Venus (lat. verbozitet (nlat. v. verbalitet (nlat. venica. verbalizacija (lat. uzvišena. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. od reči do reči. nepohotna ljubav. realna injurija. koji se tiče reči. zastor (od magle. verax koji istinu govori. gram. . glagolska reč. ulična ljubav. nlat. sastavljanje protokola. služi. veran liberi. verbositas) prekomerna rečitost. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). uvreda nanesena rečima. grč. blagoglagoljivost. fenyii) bog.1820. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. verbi kauza (lat. vantuza. verbalizam. ventrilokvist(a) (lat. venusto) muz. ljubavnica. verberatio) batinanje. sskr. fig. odredba reči. Venus pandemos. što ometa da se nešto sazna. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. potresati. tući. nlat. fenyo. opširnost u izlaganju. verbalnost v. veo (ital. Venus. verbum (lat. Venus vulgivaga (lat. Venus vulgivaga) obična pohota. verbum auksilijare (lat. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. pismeno saslušavati. verba) pl. verbi kau za. tj. stihovi bez slika. verbalan (lat. pan-demos) v. verberirati (lat. klekinja (drvo i plod). v. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. trošenje reči uludo. besmisleno ponavljanje reči. usmeno raspravljati. verbalna definicija objašnjenje reči. šibanje. ljupko. verbalna egzegeza objašnjenje reči. verbalis) koji se sastoji od reči. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. fiz. Venus. veka (mañ. veratrin (lat. verbum anomalum) gram. verbum. rañen u P veku pre naše ere. gei. uranios nebeski) visoka. oblaka. Zornjača (Fosforus). istinoljubi-vost. bujica reči. govoriti. trućanje. Venus pandemos (lat. verbalna injurija prav. bukvalnost. zvezda Danica. lepotica. kazati i sl. tanji sloj nečega. venula (lat. radni glagol. verbigeracija (nlat. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. Venus vulgivaga. od reči do reči. bukvalno. fig. venter. verbalisatio) prav. pronañen . verbalizam (lat. razvratnica. šamaranje. verbum auxiliare) gram. opširan (u pričanju ili izlaganju). glagol. doslovan bukvalan. verbalizirati (lat. veranda (eng. ver blan (fr. glagolski. verbaliter) pril. verbi gratia) v. razvučenost (stila). uzvišena Venera. fig. nečed-nost. odložim glagol. verodostojnost. verbosus) rečit. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. verbum aktivum (lat. astr. tumačenje reči. verbaliter (lat. požuda. parenje. v. mati Kupidonova. veracitet (lat. verberacija (nlat. venusto (ital. verbi gracija (lat. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. nešto što prikriva stvarnost. Veneris) mit.. iš. omotač oko nečega. verberare) šibati. pohotljivost. gram. pričanje utaman. verbum reč. pričati utaman. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. veratrum) hem. mlaćenje gloginja.

izvež-ban. proña robe. primitivum. obrtanje. obrt. v. vermeil. versari) dolaziti u dodir. verifikacija (nlat. verbum primitivum (lat. overiti. istine. vermes (lat. rumenilo (za usne. vericle. versus) pl. verzikolorav (lat. veritas (lat. plaćanje duga zajmom. verve) polet. na obratno j strani (lista). waram. veresi) kupovina ili prodaja na veru. hipoteze. verbum impersonale (lat. verziran (lat. verbum primitivum) gram. tip. vergija (tur. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verbum pasivum (lat. ital. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. versus istinit. veritet (lat. (nlat. vatrenocrven dragi kamen. žar. veritas) istina. bolest od glista. verdict) prav. vitrum staklo) lažan dragi kamen. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. versali. Werkstatt) radionica. veritas juridica) prav. verzio in rem. vičan čemu. prodaja na kredit. versio in rem) prav. iskusan. verminozan (lat. vermikularan (nlat. obavešten. verv (fr. vergl (ital. utvrñivanje pravog stanja. harač. menjanje. presuda. waram. verziran» (lat. jad. verenda) pl. verbum transiti-vum) gram. vermis. vero. verkštat (nem. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. vergi) porez. up. verbum intranzitivum (lat. 10 Leksikon verzura (lat. pa onda potvrditi ispravnost. versatus) upućen u nešto. verificator) utvrñivač istine. vertere obrnuti. fermati. dokumente. ital. verbum defectivum) gram. versio in utilitatem) prav. versicolor) raznobojan. prevod. verificirati (nlat. verzurirati (lat. zool. verdikt (lat. verite) istina. veritet. tuga. vermati (tur. glistav. verminacija (lat. verikl (fr. istinitost. pregledati (račune. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. promena. glisna bolest. stvarnost. proveravati. slikarstvu. bojati se. verz (lat. zanimati se čim. vermicularis) crvast. zanos. 2. danak. veredictum. neprelazni glagol. verzifikacija v. verzali (lat. versifikacija. prevod na maternji jezik. rumenica). putem iskustva. V. polni organi. versio. npr. vere. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. med. pesnik koji piše slobodnim stihovima. gliste. verso sciolto) v. versi liberi. u vatri pozlaćeno srebro. versura) vršiti promet robe. verem (arap. okrenuti) inačica jedne pripovetke. overavanje. crvolik. verificare) proveriti. pun glista. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. onaj koji nema svih oblika. odluka. versio uteri) obrt deteta u materici. verbum passivum) gram. vermej (fr. veritas. eng. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. nepotpun glagol. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. fil. verso folio) na drugoj strani. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. porotska odluka. verizam (lat. verifikator (nlat. pozlaćen bakar. baviti se. veriste) umetnik pristalica verizma. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. grč. ver-librizam (fr. verbum inchoativum) gran. versatio) okretanje. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. prelazni glagol. šaren. veritet nekog potraživanja. zool. da zahteva naknadu vrednosti).). overilac. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. verenda (lat. ver-librist(a) (fr. lat. versus) poet. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. trpni glagol. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. Vermaht (nem. verminosus) med. družiti se. verbum imperso-nale) gram. pravna istina.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. zazirati. versura) trg. bezličan glagol. lat. verzio in rem (nlat. verificatio) proverava-nje. verbum inhoativum (lat. verem) l. vergula) kuz. v. zamah. tj. verzija (nlat. obrnutost materice. obraze). tuberkuloza. verzo folio (lat. obrtati robom. veritas juridika (lat. vermes) pl. fr. sušica. vešt. v. . književnosti i muzici moderne Italije. tur. verminatio) med. verzacija (lat. verzio in utilitatem (nlat. verbum intransitivum) gram. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. verbum tranzitivum (lat. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. sprava za ispitivanje jačine metala. veresija (tur. vitriculum. veretizav (arap. mešanje poverioca. promet. verist(a) (fr. raditi na čemu. koji boluje od glista. ili. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. punomoći i dr. verzo šolto (ital.) poštovati. vermijon (fr.

versus cancrinus) post. verthajmovača. se. lik) prenošenje fotografija na staklo. versus memorijales (lat. verticalis) kat. vertigo) ned. verol (fr. kičme-ni. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. vertere. versatilan (lat. vertatur (lat. vertebrata) pl. npr. okretan. pesnik. versificirati (lat. vernalan (lat. vsrnilitet (lat. koga je uhvatila vrtoglavica. pretposlednji kanonski . berlinskom stolaru Vertikou. veronal fark. verticalis) uspravan. verole. versus) poeg. vernilitas) ropsko ponašanje. verte (lat. asonancije ili aliteraiije. užina. versatilitas) prevrtll-vost. vertigo (lat. vernisaž (fr. koji pati od vrtoglavice. obrtati) prevrtljiv. typos oblik. verset) kitica. verukozan (lat. versus kankrinus (lat. vertikalan (nlat. sifilis. sedište republikan-ske vlade. stihoklepac. verthajmica. kovitlav. premazati firnajzom. versus memoriales) pl. nazvan po pronalazaču. vrsta finih talijanskih rezanaca. dovitljivost. verrucosus) med. vernir) lakovati. pun bradavica. nlat. vis. vermiforman (nlat. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. promenljivost. vernier) geom. verre staklo. okomit. stihovi bez slika. strofa. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. fr. variola) tec. verticitet (nlat. vertebrata (nlat. vsrnacija (lat. verofon (fr. moć opredeljivala. verteks (lat. tj. verrucositas) med. neka se obrne (list). prestonice francuskih kraljeva. velika početna slova. pomoću rimovanja. prava linija. vemalis. glazirati. . tj. vernatio) podmlañivanje. presvlačenje nekih životinja. verzija. verz. VI 1919 (Ver-sajski mir). vertatur) neka se okrene. vertebralan (nlat. stožer na nebu. versare okretati. vere (lat. niz metrički sreñenih ritmova koji. pravl>enje glupih šala. versificare) staviti u stihove. bradavica. brava. verre staklo. vertikalan položaj. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju.čas. vertex) vrtlog. verte) okreni. predstavljaju celinu. verseto (ital. vsrsali (lat. vermug (fr. vrsta. verticitas. versiculus) mali stih. vermifuga. ulagivanje. versija v. vertikale (nlat. vertebralis) zool. verotipija (fr. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. verfen geol. verukozitet (nlat. . versificatio) stihotvor-stvo. teme. izbijanje mladica u proleće. versificator) stihotvorac. naročito na oku. nazvana po svom pronalazaču. vešt. vernirati (fr. praviti (ili: pisati) stihove. upravljanja (npr. nesvestica. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. zvezda Večernjača. 1672—1789. obrni (list). neotesanost. pravljenje stihova. vertiginosus) l. zmija. slobodni stihovi. magnetne igle). vertiko (nem. početak geološkog perioda tri-jasa. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). ned. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. versifikacija (lat. versatilitet (nlat. vrh. pisac stihova. fig. fr. versifikator (lat. promenljiv. koji izaziva vrtoglavicu. vrtoglav. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. versi liberi (lat. grč. stavljanje u stihove. vertiginozan (lat. ver) pr. vrtoglavica. matematičaru Vernier-y (1580—1637). vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. versatilis. obnavl>anje. breg. lekovi za isterivanje glista. prolećni. vermiformis) u obliku crva.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. izreka iz Biblije. versifeks (nlat. vesnjanka (rus. Versaj (fr. versta (rus. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. up. versetto. račji stih = palindromos. vermicelli) pl. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l.) v. perpendikularan. tip. versi liberi) pl. remedia) pl. odvesan. crvolik. vermifuga (nlat. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. 2. glava. versifex) nadripesnik. nauka o stihovima. crvići. dati (ili: davati) sjajan izgled. veruka (lat. zool. u pravcu dejstva Zemljine teže. 2. pršljenski. vrsta nonijusa. verticite) fiz. vermoute. vesper (lat. nem. rtenjačni. vir. vernije (fr. verruca) med. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. kolebljivost. bradavičav. grč. versus) št. prostota. svrab. uspravna. stih. šuga. skidanje svlaka. bradavičavost. versikul (lat. kičmenjaci. crvast. okret-ljivost. veras. astr. 1871—79.

planetoid otkriven 1807. vekil) punomoćnik. vehementan (lat. revolveraši. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. predvorje. spisi St. npr. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. veternus (lat. vehter (nem. vetativ (lat. garderoba. vehabiti (arap. vestigium. vija. ulaz u kuću. većil (arap. vestibule) trem. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. veteranstvo v.. fiziol. vetus star) stari vojnik. odbacujem. vestibul. stanje jednog veterane. mlitavost. domaće sloge. vestitura (nlat. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. vestijar (lat. nekad turski ministar. veto) zabranjujem. strastan. vehemencija (lat. vestalke. Vahabi) up. vedžvud (eng. pustolovi. Waschblau) plavilo za rublje. via (lat. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. vehikl (lat. odeća) trgovac haljinama. Vetus Testamentum) Stari zavet. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. tre-pereti. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. vestigia) pl. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. stražar. (Ceres 1801. zastupnik. vod. rimska boginja ognjišta. 2. vezzosamente) muz. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. wakil tur. prenosilac. neobuzdan. haljinar. njihav. Palas 1802. vibrare) l. vestitura) oblačenje. vehementia) žestina. vibrare trepereti. vestibul (lat.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. ode-vanje. med. mrtvilo. vibrater (lat. fig. vestalke (lat. vezzoso) muz. nazvana po pronalazaču Dž. vecozo. treptav. veto (lat.. vehementnost. glas r. predsoblje. blago. vecozo (ital. vibrant) ustreptao. obično destilovana voda. način zabrane. preobuka. sredstvo za prenošenje. vestibil (fr. vecozamente. u ustavnim državama vladaoci imaju. vibrantan (fr. ili odbijanje. njihanju. liberum veto (lat. vešplav (nem. treptaj™. oblik i dr. neobuzdanost. iaizmenična napetost i labavost delova tela. veterinarski fakultet. zakalućerivanje. vestibule) v. vestis odelo. vestibil. astr. vestalinks (lat. fig. Juno 1804. oblačionica i svlačionice. via) v. vehementnost v. stope. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vestijarij(um) (lat. Wachter) čuvar. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. bolesna želja za spavanjem. vibralitet (nlat. Wasche) rublje. kauboji. vehemens) žestok. bila je živa zakopana. da se njihaju. farm. škola za marvene lekare. nežno. vibrant (lat. Vedžvudu (1730—1795). veternus dremljivost) med. vibralitas) fiz.divlji zapad". haljinarnica. veteranus. 2. vestales) pl. čovek ostareo u službi. provodnik. silovi-tost. vibrare. Vesta). veterina (lat. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. teh. drhtav. vatren. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. veto zabranjujem) lipti. plah. phone glas) muz. marveno lekarstvo. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). vehiculum) kola. bušenje betona i dr. sprovodnik. srpskohrv. vatrenost. grč. vestigije (lat. dršćući. veterinar (lat. dremljivost. plahovitost. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. živinar. vibrator (lat. njihati. veterancija (nlat. vestibulum. njihavost. vibrato) muz. vibrare tresti. ako se koja ogrešila o nevinost. žustrine. trepereći. veterina) nauka o marvenim bolestima. zaveta. treperavost. prevozio ili prenosio sredstvo. veteranstvo. veterinarius) marveni lekar. veš (nem. v. . koji se sastoji u trepe-renju. njihati se) 1. iznositi prljav veš. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. vestiarius. tragovi nogu. šerifi. zabran-ski način. vestales) pl. vibratoran (lat. fr. Indijanci. fiz. vecozamente (ital. veteran (lat. vestern (eng. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. nlat. vehemencija. vestalinke. žustar. meko. Vetus testamentum (lat. ne primam. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vibrafon (lat. vestiarium) soba gde stoje haljine. tragovi. letargija. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. g. veterancija. isluženi vojnik. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . čednosti. vahabiti. vibrare vitlati. Vesta) mit. fajansa. stari ratnik. vibratorius) treperav. fig. vibrato (ital. takav je.

pukovska krčmarica. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. da cveta. ragege rañati) zool. živom rečju. vivipar (lat. što življe. vibroskop (lat. up. živahno. bri»sljivost. vivače (ital. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). da raste. vivisecirati (lat. sravni. vivat. živahno.vibracija 148 videant konzules. naročito medicinskog ispitivanja. vivace) ouz. vigilia) bdenje. vigorozo (ital. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca.). vivo) kuz. vibratio) fiz. viva voce (lat. viva voks docet (lat. vitlati. vivos voco mortuos plango. vivus živ. oprezan. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. silan. vivo (ital. nlat. navečerje. vigorozan (nlat. veoma brzo. viva čitaš) životna snaga. eupr. opreznost. up. vibrare. srdobolje. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vigilantan (lat. vibrograf (lat. vide (lat. vivače. vigorosamente) kuz. protivnici torijevaca. vibrare trepereti. u opasnim vremenima. vigilant (lat. sakagije i dr. živahnost. vigor (lat. vive r (fr. da- . vigorozamente. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. oscilacija. brižljiv. bonvivan. vrlo živo. uporedi. vibrogram (lat. vigorozo. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. treptaj. vivat (lat. žestina. vivacissimo) kuz. tj. graphia) fiz. pogledaj. njihati se. vigilans) stra»sar. vivisektor (lat. floreat (lat. vigovci (eng. drhtanje. vivus živ. sa žarom. kolere. v. v. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vigilija (lat. vibrografija (lat. pažljiv. fig. treba da ga budno čuva. živahnost. zavojite bakterije. up. marketenderka. ovipar. videant konzules . vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. mortuos plango. oviparan. skopeo gledam) fiz. vibrare. vivifikacija (nlat. fina. da živi. vivant! (lat. članovi engleske liberalne stranke. mahati. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. tj. viva (ital. npr. usmeno. klatiti se. videre) vidi. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. pukovski krčmar. smotren. vivisekcija (lat. treperenje. jačina. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. vigilancija (lat. whiggism) načela i program vigovaca. sprava za posmatranje treperenja. grč. slobodnjaci. fulgura frango (lat. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. čuvar. vigorosus) snažan. silno. grč. grč. njihanje (šetalice). vibrirati (lat. vivacitet (lat. grč. tj. (lat. viviparan (lat. vigizam (eng. oživljenje. floreat) živeo. lama. izazivači kolere. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vibriones) pl. noćno straža-renje. pažlji-vost. vibrare. rastao. svilaste vuna ove ovce. munje lomim". vigorozamente (ital. fonautograf. silina. vibrare) drhtati. zverinjak. Vidalova reakcija med. zoološka bašta. vivos voko. žar. usmeno poučavanje. up. viviparizam. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. marketender. vivificatio) oživlja-vanje. bdenije. klaćenje. viviparija. fulgura frango) „Žive dozivam. jak. gramma crta) fiz. pun »sivotne snage. nastojnik. vigilantibus leges sunt skripte (lat. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vigonja (fr. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. nauka o treperenju zvučnih tela. kon viveca. vivo. vigilantia) budnost. up. kratke. vatreno. dan uoči praznika.) budan. vivus živ. krepak. živa reč. obazriv. prijatelji slobode. vigoroso) muz. vide. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vigere. vi vat) živeo! vivat. vibrioni (lat. krepko. živost. vivandje (fr. vivus živ... vibrare. viviparizam zool. viva vox docet) živi glas poučava. vivačisimo (ital. sve»s. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). kreskat. vivipar) hol. whigs) pl. up. sector koji seče) naučnik koji para. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). viviparija (lat. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. živa reč ima poučnu snagu. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). trepereti. nadzornik. snažno. mrtve oplakujem. viva voće) živim glasom. kon vi-gore. krepkost. vivus »siv. fonautogram. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vigor) »sivotna snaga. vivandjerka (fr. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vivandiere) vojnička. vibracija (nlat. vigogne) peruanska ovca. viva vox) živi glas. grapho) fiz. obično od bivolskih koža. podrhtavanje. v. up. viva) živeo! viva voks (lat. paratifusa.

pesnik. visionaire) vidovnjak. prekoputa. vizualan (lat. pregled. odrediti zapreminu posude. vizuelan (fr. nišaniti. 5. vide infra) vidi dole. viduitas) udovanje. vizionoskop (lat. kao što se lako može videti. čini se. Visit-karte) posetnica. vidi napred. vizir (ital. copia vidimata) overen prepis. izvršiti pretres. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. pohoda. vidi niže. pregledač. primetan. 3. predstava koju smatramo. putem pomilovanje. kopija vidimata (lat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. visum) ono što je viñeno. videlicet (lat. vizantinizam (grč. karta sa imenom. sravnili smo. udovički deo. videtur) izgleda. vidovit čovek. visitatio) posećivaše. visum) opt. overa jednog akta. kao kh. pohañati. vidni. pri-državač listova. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. lekarska poseta. očevidno. prezimenom. visere gledati. vide supra (lat. prikaza. visitator) posetilac. vidi (lat. videatur (lat. video. visualis) ont. vizuelan. viser) l. vizibilitet (nlat. vija Beograd preko Beograda. način. nišan. obudovelost. okrenute jedna drugoj. poha-ñanje. praznim. vizum (lat. visionarius. 3. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. osamljenost. udovičko stanje. vidualicij(um) (lat. vidimacija (lat. visiter) pregledati. gledanje. naspram. naročito potvrda da je prepis veran originalu. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. naravno. vidi docnije (u knjigama). pričina. preko puta jedno od drugog. preko puta od druge osobe. primetnost. na adre-sama: preko. polaznik. vidualitium) prav. fr. videre) viñenje. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. visite) poseta. dići i spustiti. vizionar (nlat. visorium) tip. očigledan. fr. težiti za nečim. posećivati. vizija (lat. poho-diti. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. očevidnost. visio gledanje. za stvaran opaža]. vidimer) staviti na nepggo vidi. videre videti) vidljiv. videatur) neka se vidi. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. videtur (lat. staviti vizu na pasoš i dr. overiti putne isprave. pasoše). sanjarija. vidimirati (lat. npr. vija gracije (lat. via gratiae) prav. vizavi (fr. 4. vizorij(um) (nlat. prema potrebi. vija (lat. visuel) v. Byzantion) v. psih. vide infra (lat. pojava. nalaženje. utvara. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. visio. razumljivo. npr. vidi ranije (u knjigama). vide supra) vidi gore. vidimus (lat. halucinacija čula vida. smotra. smerati nešto. gañati. in via juriš) putem prava. visum viñeno. tj. 2. prizor. voj. fr. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. pro vidimacione (lat. poho-dilac. uobraženja. grč. vidit) video je. viza (lat. nadzornik imanja. priviñenja. pošto su viñena.. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. vidimus) videli smo. vidua udova. rgo vidimatione) taksa za pregled. vidimiran. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). takoñe: viza.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. pr. poseta. . vizibilan (lat. moralne beda. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. pregledanje (lekarske. zanesenjak. malo kanabe za dve osobe tako da su. vidi) video sam. vis-a-vis) lice u lice. predstava. prijavnica. vizura (lat. slika. overen prepis. izvršiti pregled. sravnio. visiera) l. overavanje. vizita (fr. zvanjem i mestom stanovanja. vizualan. shvatanje. pregled. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). prema čemu. očevidan. 2. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. putem milosti. zvanična overa. vizitacija (lat. zagledati. zakonskim sredstvima. up. vizirati (lat. pregledanje. kad sede. jasno. treba videti. via put) sredstvo. vidit (lat. za overu. bizantini-zam. vizis aktis (lat. viduitet (lat. opsena. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. sanjalica. onaj koji može duhom da vidi. imati u vidu što. tenakl. nišanska gajka. vizitira™ (lat. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. videlicet =videre licet) pril. via. slika uobrazilje. pregledane. videre videti. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. očiglednost. koji se tiče vida. pretresa™. fr. pregledava akta. kao im. udovištvo. uzeti na nišan. carinsko). sproću čega. visibilitas) vidljivost. kratak ženski ogrtač za posete. vizitkarta (nem. visis actis) prav. mišljenje. vidimus. vizitator (nlat. uzana kočija sa dva sedišta. fig. posetiti. in vija jurio (lat. nlat. visibilis. visitare. fig. fr. spram čega. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti.

. namesnik (pape. vikontesa (fr. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. IV u čast Jupitera. samovlasno. vikarijus apostolikus (nlat. kazneni. victualia. vilayetli) zemljak. viking (stnord. farm. vikont (nlat. za bojenje vune i svile. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. željan osvete. fr. Vindi v.-tur. viktus et amiktus (lat. victorieux) pobedonosan. villanelle. život na selu radi razonode. medicinska (ili: lekovita. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. u Engleskoj: niži sveštenik. Vendi. osetljiv. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". vicuna) v. . vikend. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). vilajet (arap. vikend (eng. week-end) nedeljni odmor. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. Victoria) nit. savijati) svitak za kovrčanje kose. vikarija (nlat. wilaya. eng. kuća izrañena u obliku letnjikovca. male vrednosti. vivere živeti) način života. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. odmenjujući. viklifiti pl.) muz. viktorije (lat. patrijarha) u jednoj oblasti. vileñatura (ital. posednik vlastelinstva u Francuskoj. zaštićivanje. vikarni (lat. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. namesništvo.) zool. vindikativan (nlat. viktorijaorandž hen. kapelanstvo. vilis (lat. ital. fr. izdržavanje. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. bili na zlu glasu kao gusari. po zapovesti. vikendica kuća za odmor. victualia) pl. od-mazdni. biljna) vina. vilayet) mesto roñenja. vina medicata) pl. od UŠ—XI veka. biskupiji. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. villa. pesma uz koju se igra. vicomte. viktualije (nlat. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vikar (lat. vitalijanci. gusar. vindikacija (lat. slon. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. vike (nem. vina (ind. tur. viktoriozan (lat. poslednja pomast. vicecomes. vicarius) namesni. samovoljno. zavičaj. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. radi razonode i odmora. imalin. neznatan. engleska teleća imi-cla. silom. pokrajina. vigonja. hodometar. vilajetlija (arap. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. dijecezi itd. zastupajući. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. prethodnika reformacije u XIV veku. vindicativus) osvetolju-biv. naročito junak na moru. vilavela (fr. vikler (nem. viktus (lat. ratnik. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. poputnina. unižavanje. up. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. viktualijanci (nlat. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. vikunja (šp. sličan mandolini. vijatorij(um) (lat. po naredbi svog vojvode (hercoga). viae-ductus) most iznad doline. delokrug namesni-kov. seoska igra. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. vikarna krvarenja med. kapelan. via facti) prav. victoriosus. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. viaticum) putni trošak. provincija. sredstvo za život. vinalije (lat. barovitog mesta i sl. vilifikacija (nlat. viksati (nem. vilio-ris kondicionis (lat. neznatnije vrednosti. vilstek (eng. viatorium) putomer. na osnovu naredbe. vicariatus) v. victus et amietus) hrana i odelo. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. vikingr) borac. hrana. papijota. ville) letnjikovac. vilj (tur. victus. vi mandati (lat. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. provodi na selu. letnja svežina. korpus vile (lat. Wichse) mast za obuću. bez vrednosti. a obično se provodi van mesta stanovanja. zamenik. puta. vilioris conditionis) slabijeg sastava. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. vina medikata (lat. vijatikum (lat. villeggiatura) letnje vreme koje se. vreñanje. smanjivanje vrednosti. vikarijat. nasilno. fr. vikarija. astr. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). vicarus) zastupnik. junak. životne namirnice. up. vilis jevtin) prost. rñav. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). vija fakti (lat. god. prav. pobednički. wickeln omotavati. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vila (lat. Viktorije (lat. asteroid otkriven 1850. namesnički. vi mandati) prav. vivere živeti) pl. vikarijat (nlat. IX u čast Venere i 22. vinalia) pl. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. podgrof.

violentia) silina. ljubičica. vinolencija (lat. vino tinte (šp. vinolentus) pijan od vina. veza. Vindobone (lat. bog. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. šp. opijanje. fr. obavezati se. up. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. violin (nlat. od kojih su neke bile metalne. izmešan s vinom. violatio) prav. up. viola alta) muz. nasilan. bog. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama.. vincilir (mañ. metron) sprava za merenje jačine vina. naročito zanatlijskih. spa janje. poljska kuća. postao insolventan. papiru. preteran. letnjikovac. ranije sa 12—14 žica. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). neobuzdanost. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. viola alta (ital. vino tinto) v. u širini štampanog retka. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. prouzrokovač. viola (ital. violencija. vindikaciono pravo prav. vinculare) spojiti. naprasitost. brak. gšja-nost. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. dosuditi. petlja. viola) l. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. plahovit. viola d'amore) muz. vinum. štititi. obesvećenje. vindjak(n)a (nem. muz. vinculum) konopac. alt-violina. povreda prava. desnom rukom. žestok. združivanje. violeta (tal. vinczeller od nem. vinkulum (lat. violencija (lat. vincire) vrpca. violetta) nuz. tinto. vint (nem. vinkulirati (lat. violette) koji je boje ljubičice. naprasit. vrstač. viola d'amore (ital. viole. vinklag (nem. violare jus teritorijale (lat. koji se opija. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. nasilje. vinktura (lat. vinctura. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. viola alta. vino seko (ital. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. viola di gamba) muz. brač-violina. violentus) silan. prisiljavanje. vinomer. phobeo bojim se) strah od vina. nlat. prekomeran. osramoćenje. vinkulum matrimonii (lat.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. vindicirati (lat. žustrina. braniti. gvint. fr. vrpca. vindikta (lat. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vinograd. mešavina plave ili crvene boje. violetto. violata (lat. primiti obaveze. mržnja na vino. slaže slova). vinolentia) pijanstvo. viola (lat. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. uže. ital. preteranost. žestina. kažnjavanje. u početku ili na kraju knjige. veza. pu-dar. ljubičast. vinkulacija (lat. violata) obeščašćena. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. prinudan. vinifikacija (nlat. združiti. up. višega (fr. grč. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. vincula okovi) vezivanje. sekt. vinometar (lat. viiolentan (lat. goropadan. viola di vindikaciona tužba prav. prestup zakona. violentia) v. . na pismima. violet) ljubičast. violet (ital. gañenje od vina. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. grč. viola di braccio) muz. vinculum conjugale) bračna veza. vitula) 2. oskrvnjenje. veština spravljanje vina. violentnost (lat. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. viola di bračo (ital. ital. violinum) hem. fin. vincire. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. vigna) vinova loza. etiketa. tužba za zaštitu svojine. docnije samo sa sedam drevnih žica. vigne. violetan (fr. kažnjavati. mala violina. sklonost piću. brano. vinja (fr. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. vinifikator (nlat. tužba zbog nanesene štete. Winzer) stručan vinogradar. plahovitost. viola. viola di gamba (ital. violončelo. silovana devojka. vindicta) osveta. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. pre no što je isplatio. violentan (lat. sla-galjka (mala metalna pregrada. takoñe: vindikta. Vindobona) starorimsko ime za Beč. vinum misale (lat. vinkulum konjugale (lat. maramica-ma). izazivač. ljubičica. nlat. vinum vino. v. sklon piću. Winkelhaken) tip. violacija (lat. prav. vinovnik) krivac.. slagačica. žigicama). vinificator) proizvoñač vina. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. prav. vindicare) osvetiti. sila. vinkl (nem. doznačiti sudski. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. čuvar vinograda. svezati. ljubavna violina. sudskim putem tražiti svoje natrag. spona. vinovnik (rus. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. violare jus territoriale) prav. violica.

lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. Č>JGvršiti obračun. šećera i začina. virilist(a) (lat. valjanost. fig. vii (eng. svirač u violon. sposoban za dejstvo. obavezu. virtuelan lik ont. limunova soka. jaja. viola di gamba. sa prikrivenom snagom. hlorofilin. muškost. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. virage) ani j. pol. virago) muškobanja. realan. oskrna-viti. spolna nevinost. obrtanje (ili: okretanje) lañe. violiiist(a) (ital. svirač u violinu. viridis zelen) bog. vir muž. violirati (lat. virilis portio) prav. muškarača. uobražen. govor) nauka o virusima. viroze (lat. po ital. virus otrov. devičanstvo. koji je sposoban za rad. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. bradatost. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. čistota. sposobnost. . virilescencija (nlat. malokrvnost. mor. virilizam (lat. ćemane. violine pikolo (ital. virtualan (nlat. prividan. virgineus morbus) med. bitna ili pojamna važnost. violine sekondo (ital. devojka. muže-van. viridarij(um) (lat. prestu-piti zakon. virilis) v. obepgčastiti. virus otrov) med. virtualitet (nlat.152 violina (ital. čelo. mogućan. violine primo (ital. prebacivati (ili: prebaciti. supr. virilitet (lat. čist. devojapggvo. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). isplata koja se vrši bez gotovine. mužev-nost. virmanisati (fr. čedan. devica. dubok glas. virtuel. prva violina. virologija (lat. odvažan. violoncello) muz. violone) muz. ali se tom sposobnošću ne koristi. virgineus morbus (lat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. noć delovanja. četvrtina violine. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. whip) toplo piće od belog vina. spinet. violina. virilizam. up. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. narušiti. virtualis) v. silovati. logos reč. up. celokupnom snagom. violoncello) muz. virement) fin. viraž (fr. najmanja violina. fig. nastrojen za delovanje. vi presidii (lat. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. violonist(a) (ital. promene u karakteru. fig. virago (lat. uzajamno obračunavanje. virilna porcija (lat. a. lat. vir muze) muški. virole) spiralni svitak u satu. zarazne bolesti izazvane virusima. zrelo doba. obesvetiti. poremećaj u polnom razvitku kod žena. devojačka bolest. fiz. virginalis) devojački. prostim knjiženjem. v. druga violina. gradila. bašta. virilan (lat. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. virginalan (lat. violino piccolo) muz. virtuelan lik virgo (lat. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. viraginitet (nlat. virtuelan (fr. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). viraginitas) fiziol. viraginitet. virtuelan. viper-in (eng. virgo intakta nevina devojka. virginal (lat. violino) muz. odvažnost. zelena bojena materija u biljaka. virtus sposobnost. instrument sličan klaviru. naročito kod ptica. virilis. virtualis) sposobnost za rad. devičanski. virilescentia) zool. viri potentia) muška snaga. violončelist(a) (ital. čednost. zrelost. »seneka sposobnost za stupanje u brak. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. violino primo) muz. nagao zaokret. po zapovesti. virgo) med. čelični kalup za kovanje novca. pogaziti ugovor. votum virile. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. današnji kontrabas. vi rescripti) prav. virginitet (lat. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. preneti. violon (fr. mor. viribus unitis (lat. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. virgimtas) med. snaga) snažan. e). deo nasledstva koji pripada pojedincu. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. virement) fin. ginandrija. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. svirač u violončelo. na osnovu naredbe. bledilo. viribus unitis) sjedinje-nim silama. okretati lañu. violon) muz. violinista) muz. virilitas) muškost. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. kružno spuštanje aviona. viridin (lat. viripotencija (lat. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. violončelo (ital. virpinija vrsta duvana i cigara. violino secondo) muz. virga grančica) muz. virilni glas v. violare) povrediti. virman (fr. virola (fr. d. virilis) pol. mirujuća ili drema-juća snaga. vi reskript (lat. trg.

pokazi-vanje menice. tj. v. fore mažer. vis viva) fiz živa sila. vrlina. grč. virtuosis. šećera. pome-ranja napadnih tačaka. tj. vista (ital. viscidus) židak. viscidan (nlat. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. unutrašnji or-gani životinjskog tela. viskozan (lat. u našoj svesti. pluća. viscum lepak) te-gljiv. virus (lat. oživljavajući. virtus (lat. otporan. vitalitas) v. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. kod jednog naroda). mogućna. virulentan (lat. gust. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. virtuoz (nlat. vis legne (lat. vis inertiae) fiz. vitalitet (lat. vis armata (lat. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). otrov. jedak. poglavito u tehničkom pogledu. bitan. životnost. viskoza (lat viscum lepak) hem. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. otrovnost. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. virtuoznost (nlat. virulentia) med. na taj način. dostigao savršenstvo. viscacha) zool. koji se tiče života. pun žestine. virus otrov) med. mogućnih. da luče otrovne produkte i da. tvrdoglav. opšti osećaj života. naročito lakova. naročito u muzici. gnojenje rane. vitalan (lat. privlačna sila. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. živ organizam. whisky) engleska rakija od žita. viršafterica (nem. velika umetnica. viscum. vlast. vis) sila. oštrouman. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. duhovit. viscera) pl. vitalijanci (lat. visceralan (nlat. vitalist(a) fil. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. plemenit. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vita) v. zagrižljiv. naročito srce. vita (lat. vitalitas) životna snaga. vis attractiva) fiz. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. vista) trg. visceralis) utrobni. virtuelna žiža ot. svojstvo viskoznog tela. vis maior) viša sila. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. viktualijanci. savršen. vi-skoznost. viscera (lat. uvid. vis legis) prav. a vista) odmah po viñenju. snaga. jetkost. snaga dokaza. vis probandi (lat. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. are longa (lat. opšte stanje našeg organizma. neophodan.) 1. valjanost. Wurstel) vrsta male kobasice. artikl. viskozitst (nlat. viski (eng. pristalica vitalizma. virtus) muška snaga. menice. viskoznost fiz. virtuositas) savršena veština. pun ljutih i opakih sokova. zakonska sila. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). fig. sila lenivosti. tegljivost. moć. koje predstavlja važan trg. celokupne zdravstveno stanje. jetra itd. fig. med. viscositas) fiz. onda je zbir virtuelnih. virulentus otrovan) med. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). tj. vita brevis. vojska. vitalni osećaj psih. kinetička energija. vis armata) oružana sila. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. vita brevis. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. vis (lat. virulencija (nlat. vis apsoluta (lat. viršla (nem. vešt. viskača (šp. ulja i dr. ars longa) život je kratak. vis probandi) dokazna snaga. viskozitet. utroba. vis vitalis) životna snaga. vitalitet. zagrižljivost. vitalizam (lat. izazivač bolesti. zecu slična južnoamerička životinja. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). snalažljiv. uzvišen. sila zakona. vis viva (lat. lepljivost. a vista (ital. tok života. vis major (lat. prosečne trajanje života (npr. virus otrov. onaj u kome se ogleda. nutrica. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. lenivosna sila. sposoban za život. vis absoluta) prav. vis atraktiva (lat. piće od čaja. creva. 2. vispren (rus. vis inercije (lat. fig.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. viñenje. viskozimetar (lat. dro-ban. viscosus. muškost. izazivaju oboljenja. koji pomaže život. hrabrost. fig. vita život) životopis. zarazna klica. . drob. otrovan. verovatnoće življenja. živahan. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. vitalnost (lat. snaga koja dejstvuje. kurikulum vite. limuna i crnog vina. vist (eng. tj. sposobnost za život. virtuozan (nlat. krepost. gnojav. sa životnom snagom. virtuosis) valjak. vitalis) životni. ital. naročito u muzici. veoma važan. odličan. lepljiv. up. vir. vis vitalis (lat. virtuoskinja (ital.

mleku i dr. izdvojiti. metron) ont. vitrescibilan (lat. pored poslodavaca. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. šp. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. vicijum (lat.). vice (lat. vitriolizacija (nlat. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. rahitis. prozori. vitriolescirati (nlat. analis godišnji) dvadesetogodišnji. eiter (nem. biol. vitium naturae) med. npr. razne hranljive materije. fr. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. vitreolus dei. silom oporuke. vicennium) vreme od dvadeset godina. tj. gvožña (zvani zeleni vitriol. vicinalni put opštinski. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. greh. vicemaher (nem. pogreška. vicenalan (lat. vitrificare) postakli-ti. osuditi. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. krivica. želez-nica. vicioznost. nalaze se u većini namirnice. viciozan posed prav. vice verza (lat. vitiosus) pogrešan. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). wischen brisati) brisač. poročnost. zelena galica). vitrifikacija (nlat. viče versa) obratno. zastupanje nekoga. vitrotipija (lat. pretvaranje u staklo. mane. vitrificatio) postakla-vanje. nedostatak. vicia. nevaljao. vicesimatio) dvadesetkovanje. med. vicesimare) dvadesetko-vati. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. omaška. grč. vitreus staklen. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. vitiligo (lat. viciozitet (lat. vi testamenti (lat. sulfat (tj. prozorske zavese. vicinalan (lat. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vitiositas) pokvarenost. vitrum) staklo. od vitreus staklen. rñavost. Witz) desetka.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitriolo) hen. vitriolisatio) hem. vicijum nature (lat. koja vezuje samo obližnja mesta. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). pretvorljiv u staklo. pela-gru itd. pl. vicinalne železnica. zabluda. sporedna železnica. vicedom (lat. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vicia etatis (lat. kristal. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitrometar (lat. promašaj. vitium cordis) med. vitelus (lat. vi testamenti) prav. porok. bez mane. vicenij(um) (lat. nestajanje pigmenata u koži. cinka itd. vi cessionis) prav. duhovit čovek. fil. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. prvobitno bog Sunca. vi cesionis (lat. vitrage) staklena vrata. obično uzanog koloseka. providan. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. vitriolescere) hen. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. vitellus. vitraj (fr. obrnuto. vitrificirati (nlat.). viciozan (lat. vice-kon-zul. svežim plodovima i semenju. pokvaren. poročan. vicies dvadeset puta. vita život) pl. gresi mladosti. još neispitane dovoljno. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. staklena pregrada. Witz. vitulus) žumance. naročito u zelenim delovima biljaka. viciozitet. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vitrum staklo. vitium) mana. vitrine (fr. vitiligo lišaj) med. postakljenje. machen činiti) šaljivdžija. testamenta. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitraž(a) (fr. plava galica). prozor. žumancetu. vitia aetatis) pl. vitriol. oti-rač. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. grč. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). koji ima manu. H. vicezimacija (nlat. bakra (zvani plavi vitriol. seoski. kazniti smrću (u pobunama i sl. vitrum staklo. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. dosetljivost. putem prenošenja ili ustupanja. i radnici u srazmernom delu dobiti.) v.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. kristalast. pretvarati se u vitriol. silom. zamenik vladara. vitreux) staklast. vitrum (lat. . vic (nem. vitrezan (lat. vitrescibilitet (nlat. oličenje stvaralačke sile u prirodi. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. duhovita šala. fr. na osnovu poslednje volje. seoski put. u protivnom slučaju.) „Tvorac vasione". oštroumnost. vicezimirati (nlat. zamenjivanje. mana srca. dućanski izlog. u svežem mesu. gresi (mladićkog) doba. najpopularniji bog u brahmanizmu. vice-direktor. upravnik crkvenih dobara. sjajan. vicinalis susedski) opštinski. beriberi. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. koji je sa ned ostatkom. Višva-karman (ind. Vitleju. vicioznost (lat. vicedominus) namesnik. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. posed koji nije bez zamerke. vicijum kordis (lat. vicijum kanonikum (nlat. onaj koji vezuje samo susedna sela. pretvaranje u vitriol. vitriol (lat. Višnu (ind.

Jovana Krstitelja. pobede. volapik (volapuk = eng.) vera u učenje višnujita. vocalis) gram. pevajući. isparljiv. stariji naziv za Rumuniju. zvuk. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva.višnuizam 155 nestašno. tj. vokale (ital. udariti loptu u letu. samogla-snik (kod nas glasovi: a. u smeni (dokaz). konsonant. ad vocem (lat. volatilizirati (nlat. reč. obešenjak.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. (solmiza-cija). voks virginea (lat. vocativus) gram. ime. zavezanost (ili: zapletenost) creva. čovečji glas (na orgulji). u SAD. samoglasnički. s obzirom na boju zvuka. to je svetinja. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. vocatio) poziv. voks (lat. grč. peti padež. vocalisme) gram. pri toj reči (pade mi na pamet). volatilisatio) hem. 1831— 1912). Vuogan. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). koji je u letu. veo. vokabula (lat. vokalna harmonija (lat. izgovaran. nestalnost. vocalizzo) muz. konstruisan 1933. ital. volant) koji leti. mrtvih. vox acuta) muz. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vokabulist(a) (lat. pucati iz voleja u fudbalu. struci). voks dei (lat. volabilitas) povrpšost. lepršav. Vokalize. volatilizacija (nlat. koprena. fig. u ovom pogledu. volatilis) hem. vocalis. naziv. dar. reč. vocabularium) rečnik. vole (fr. vox humana) muz. voks akuta (lat. i. sklonost (nekom zanimanju. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. bog vetra. voks populi. vokativ (lat. svetski jezik. vokalna muzika pevanje. višnuizam (ind. Wodan) mit. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. zanatu. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. volan (fr. pozivanje na neki položaj. vežbe u pevanju sa slogovima ut. vrsta tanke materije za ženske haljine. naročito za veo. ton. volee) let. glasni. .) pl. vokal (lat. ot vole (fr. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. izraz. voks hibrida (lat. pronalazak nemačkog sveštenika J. krilo vetrenjače. visok (ili: oštar) glas. fiz. u). tj. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. volatilan (lat. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. Vodai (nem. sub hak voce (lat. fig. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. volva (lat. volva) bog. speak govoriti) meñunarodni. zasvoñena prostorija. mi. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). vokalizam (fr. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. tj. volabilitet (nlat. asa vode (lat. fr. volatilitet (nlat. dozivni padež. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. bez pratnje nekog instrumenta. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. isparava™. teorija samoglasnika. za-interesovati. volvulus) med. world svet. voal (fr. spadalo. vodvilj (fr. tj. vox virginea) muz. volta) zidni svod. vocalis) gram. voki-toki (eng. uzaludno opominjanje. vokacija (lat. promenljivost. vox hybrida) melez-reč. točak za upravljanje automobilom. vocalisatio) gram. vocale) muz. danas: veseo. vokalan (lat. god. glas narodni je glas božji. vox glas) gram. položaj. o. vokaliza (nem. vokalize (ital. vocabulum) lingv. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. supr. volans. nestalnost. npr. volvulus (lat. vox Dei) posl. prethodnik esperanta. dobre žetve i lekarstva. vodviljist(a) (fr. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). volant) pernata lopta. voks humana (lat. vocabulum reč) pisac rečnika. e. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). walkie talkie) prenosni radiotelefon. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). komad sa kupleti-ma. mali poz. vaudevilliste) pisac vod-vilja. ge. volatilitas) isparljivost. volantai (lat. vokalski (lat. samoglasnički. vokalizacija (nlat. koji se tiče glasa. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. fig. vokabular (nlat. volatilisare) hem. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. voile) prevez. assa voće) samim glasom. leteći. opna na mladim pečurkama. vox) glas. točak zamajac. vocalis. zastor. ad voćem) uz reč. fa itd. pretvaranje u paru. letenje (ptica). glas istine koji nema dejstva. rang. muz. vox populi. koji može da se pretvori u gas ili u paru. višnujiti (ind. isparavanje. M Šlajera (Schleyer. karner na ženskoj haljini. ispa-riti. voks klamantis in dezerto (lat. vokali-ziranje. volat (ital. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. vocalizze) muz. što narod hoće.

Voltin elemenat fiz. Volta. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. obim. spis ovijen oko štapića.. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. fr. volej (eng. lat. voltametar (A. galvanizam. ital. strelac (u francuskoj vojsci). volumen. grč. volenti non fit injurija (lat. metron) fiz. svitak. teranje konja u krug. muz. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. volte. tome je pravo. vol-o-van (fr. savitljivost. instrumenat za merenje potencijalne razlike. slatkorečivost. volitio) l. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). tj. voltfas (fr. željni. lat. Ampere) fiz. pojedinačni akt volje. sikjubeo(. volterijanizam (fr. voltaža (fr. igrati na konopcu. fig. grč. voltmetar (A. promenljivost. htenje. praviti veštačke skokove. knjiga. govorljiv. konj obučen jahačkom vežbanju. grč. nestalnost. tečan. napon struje merene u vo l tima. igrač na konopcu. voltigeur) veštak u skakanju. kao kod Voltera. tj. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. naglo promeniti mišljenje. volta-indukcija (A. voltamper (A. tako zapove-dam. volens-nolens (lat. elektron. volta. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volley) sp. volumenometar (lat. Volta.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. pokretljivost. voltaisme) fiz. okretnost. volontaire. poluokret. volvere okretati. Volta. galvanski elemenat sastavljen od cinka. voltižer (fr.: at. lisnata pasteta. lat. up. lisnate testo punjeno ribom. okretan. volt (skr. volonter (fr. fig. voltametar. savitljiv. volubilan (lat. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). bakra i sumporne kiseline. Voltin stub fiz. tečnost u govoru. dobrovoljac (vojnik). facies lice) voj. volti subito) muz. jahač vešt u skakanju na konja. jačina. A. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volutus valjan. v. dopusni. volicija (lat. ko hoće da mu tako bude. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. volitio) psih. volti subito (ital. voltmetar. gran. vrlo vešt konjanik. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. v. poluobrt. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. volens-nolens) „hteo-ne hteo". metron) fiz. volumen. voltižirati (fr. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. električni napon. ital. slatkorečiv. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. volterizam. prostor što ga zauzima jedno telo. voltairianisme) fil. obrtati) gibak. dakle. zapremine. vol-au-vent) kup. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. volte-face. sveska. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. volta-elektrometar (A. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. voltaizam (A. . izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. najugledniji ljudi nekog mesta. voltera (fr. volubilitet (lat. volumetar (lat. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. volumen. vitak. up. volja. zvuka). naponske razlike. voltiger. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. voltage) napetost. volterijanizam. galvanski elektricitet. udarac lopte (u tenisu reketom. volvere okretati. brzo okreni (na notama). volubilitas) gipkost. volumen (lat. V) fiz. volta (fr. voljni. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. volitivan (lat. voltametar. nestalan. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. volo (lat. lat. promenljiv. punoća (glasa. sic volo. Volta. frivolan. izraz volje. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. epikurejski način mišljenja. gljivama i dr. inductio) fiz. mesom. grč. nagla promena mišljenja. tj. Volta. fiz. volvere) rukopis. metron) fiz. laki pešak. bez obzira na lično raspoloženje. 2. volubilis. pre nego što dodirne tle. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. nepostojan. M. brzo prelaziti s predmeta na predmet. koji potiče od (ili iz) volje. sic jubeo) tako hoću. volo hoću) sik volo. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. Volta.

votatio) v. vodka) popularne ruska rakija. theoria) hek. skupljanje glasova. dakle. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. prijatan. vomitirati (lat. voluminoznost v. debeo. vomirati (lat. votacija. tungstem. crkvama i dr. votivum) etn. vohajnit (nem. za razliku od kurijalnog glasa. vomicosus) ned. zabavan. odlučujući glas. votiranje. Votergejt afera (eng. a voće sola) samo za jedan glas. zavetna žrtva ili dar božanstvima. čir. voluntas (lat. kurijski glas. vomirati. nezajažljivost. vomera) med. voluptas pohota) sladostrasan. topi se na 3400°. votum consultativum) prav. protiv nečega. glas koji se daje za nešto. hem. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. zlata. votum (lat. plemenski mirovni sud (tzv. gde ima ležišta boksita. strasan. zool. redni broj 74. izgla-sati. obi-man. izglasavanje. glas iz grudi. voluntas volja) fil. ital. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. pevački glas. vomitiv (nlat. znak W. vomitus) ned. što se mene tiče. sulr. spirale. meo voto (lat. volšeban (rus. vražda) 1. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. po mom nahoñenju. u mnogo knjiga. . nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. testamenat. koji je sastavljen iz više svezaka. uvojnica. fizkol. voluntativ (lat. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. votiv (lat.) čarobnjak. volumen. vota. votum decizivum (lat. nego prema zapremini. sve-cima. glomazan. vomikozan (lat. vomica) kec. v. neprijateljstvo. pohotljiv. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. voluntarizam (lat. velik. vo-litiv. voluta (lat. sredstvo koje izaziva povraćanje. volutacija (lat. gnojav. bljuvanje. votum virile (lat. votivan (lat. predata. voluntas ultima) prav. zajednički glas. čudotvoran. voluminozitet. votum konzultativum (lat. intelektualistička psihologija. votirati (lat. glasanje. ukras na stubovima u obliku zavojice. votum. 2. fig. na vaš račun. votivus) zavetovan. voće di testa) muz. 3. metria) veština merenja zapremine. votacija (lat. nestalnost. vovere zavetovati. pl. pun glas. glas iz grla. prišt. volo hoću) volja.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. Wochein) min. fig. voracitet (lat. pristalice voluntarizma. kabast. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. votiranje (lat. šara u obliku puža. naročito: čir u plućima. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. nepostojanost. vražda (rus. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. votatio) glasanje. uvijeni puž. vomitirati. pun veselja. opsežan. volumen zapremina. voluntas volja) liigv. opsežnost. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. voter) dati svoj glas za nešto. sub voto remisionis (lat.85. povraćati. veoma tvrd i otporan metal. savetodavni glas. volfram (nlat. gramžljivost.) natprirodan. voluntas. vomitus (lat. votare. povraćanje. votum decisivum) prav. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. voluminozitet (nlat. vostro konto (ital. obećanje. bljuvati. voluminositas) obi-mnost. grč. voluta) apx. volšebnik (rus. vostro conto) trg. voče di testa (ital. wolframium) hem. glomaznost. volum-teorija (lat. nazvan po mestu Bohinja (nem. glasanjem odobriti. kum vot (lat. koji. sit voto) s pravom glasa. vovere) zavet. kum vogo ilimitato (lat. krvnika. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). voluminozan (nlat.. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. Wochein) u Sloveniji. sinonim za mineral boksit. voluntaristi (lat. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. voće) kuz. votans. voracitas. votant (lat. zavetni. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. vomika (lat. Bunt). votka (rus. pun čireva. mañijski. votum. volutatio) valjanje. izglasavanje. poslednja volja. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. stat pro racione voluntas (lat. krvno kolo). svaña. glasati za. voluntas ultima (lat. vomitivurn) med. fr. a ne intelekat. vorax proždrljiv) proždrljivost. voluntas volja) fčl. srebra ili voska. mañioničar. vomitare) med. atomska masa 183. zavada. vovere) glasač. up. voće di petto) muz. votum kurijatum (lat. voluptuosus. v. a voče sola (ital. voče (ital. odreñivanje količine rastvorene materije. voče di peto (ital. votum curiatum) ukupan. teo voto) po mojoj želji. voluptuozan (lat.

prostakluk. usijano kamenje i rastopljene stene. up. neupotrebl>iva stvar. vunderkind (nem. zajedničkim. nlat. zajedničkim. neptunizam). koji se može raniti. vulkanizacija (lat. vulkanistički. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. vulkanizer. u etru. sredstva za lečenje rana. stidvdšd. vulcanus. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume.78 km). vulnerabilitas) ranlji-vost. vulnerabilitet (nlat. postanak (ili: poreklo) vulkana. Vulkan (lat. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. svetina. pr. vulgus (lat. terpentinu i dr. kol. vulgaris opšti svakidašnji) prost. vulgarizacija (nlat. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. prostački način izražavanja. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. nlat. vulgaran (lat. nepristojan izraz. obično. vulgaris običan. sklonost bolestima. lice. uopšte. kaučuka i gutaperke. vulgaritet (nlat. gomila. vultispex.066. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulkanolog (lat. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vruć pepeo. versta) ruska mera za dužinu (1. Vulgata (nlat. vulnus letale) smrtonosna rana. versta. vulcanus. vulcanus) pl. čudo od deteta. elastične i ne rastvaraju se. dete bludnice. vulnerabilis) ranljiv. vulgaritas) običnost. god. jezikom prostog sveta. vulnus (lat. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vrsta (rus. učiniti nešto opštim. Vulcanus) kit. postaju. vulgarisatio) uprošća-vanje. sa radionicom u vulkanu Etni. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. kao obično. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. obranljivost. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulkanizer onaj koji vulkanizira. Na taj način ove materije. svakidašnji) nizak. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. vulkord (eng. vulgarizam (lat. sin Jupitera i Junone. pulkanizam (lat. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). uprošćenje. pomešanih sa sumporom. Vodai. vulcanus) kol. ozledllv. sra-mnica. vultus izraz lica. obnarodovati. logos reč. prostaštvo. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulgirati. vulnus letale(lat. vulgus) narod. uterus) ašt. olupina. vulva (lat. Wunder čudo. stidnično-materični. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. povredljivost. obranljiv. vulgarnost v.vrak 158 Vuotan vrak (nem. med. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. u narodu. vulvitis (lat. prosto rečeno. vulva) med. vulcanus) kol. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vulgarizirati (lat. vulgaritet. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. vulnus) rana. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). opšte poznatim. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. ozle-dljivost. koji potiče od vulkana. neotpornost. usled visoke temperature. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. nepristoj-nost. . činjenje da bude svima razumljivo. Vuotan (stnem. vulgarisare) uprostiti nešto. vulkan (lat. vulneraria (lat. vulgaris opšti. fig. shvatanje da . vulvula (nlat. vulkanizator v. vulcanus) kol. prostakluk. vulgare učiniti opštim. vulkanitet (nlat. koji bljuje vatru. povre-dljiv. činjenje opštim. benzolu. puk.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. logia) kol. grč. vulva) inat. lat. Wuotan) mit. vulcanitas) kol. Kind dete) izvanredno obdareno dete. naročito za čakšire. narodski. ieptu-nisti). niskost. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulvus. v. objaviti. vulkanisti (lat. prostački. vulgo (lat. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulvo-uterinski (lat. na temperaturi od 130—140°S. preterano uprošćava naučne pojmove. vulgarnost. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vultispeks (nlat. vulgarizator (lat. vulcanus. nlat. vulcanus. vulkanizirati (lat. grč. vulvula) zool. fizio-gnom. u običnom životu. kod naroda. vulgo) pril. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. neotporan. ruševina. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. slab. vulneraria) pl. materica kod životinja. vulkani-™ (lat. fig. vulkanologija (lat. vulkanski (lat. vulnerabilai (nlat.

stvarajući zvuk. za kišne ogrtače. zool. g). gazette) dnevni list. tur. primalac zaloge. hen. g= skraćenica za gravitaciju.A V E ILN D 166/ G G. G—peti ton u dijatonskoj skali. ital. veo. narodni muzički duvački instrument. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gavun (ital. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. geman. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. duhovna stvar. 2. gaza (fr.. kao skraćenica: g=ipaia. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. odela i ženske tkanine. gaeta (ital. jedanaesto naše latinice (G. up. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gajret (arap. prema kome se nešto oblikuje. narnik. tur. gajb. gabionnade) voj. muz. vrsta crnog ćilibara. tur. g četvrto slovo naše ćirilice. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. lignita. gaytan. veselo. jemstvo. Atherina hepsetus. alapača. torokuša. rešetkast sanduk za prenošenje voća. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). stanovnik pustinje. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. onaj koji drži zalogu. gage. gagat (grč. grudobran od koševa punjenih zemljom. naročito se odlikuje velikom brzinom. vojnik musliman. gazeta (ital. vrsta morske ribe. gaietanćn tur. drveta) u gas za gorivo. gayb. metal. dve ili više izolovanih žica za . gajtan (grč. kaytan) 1. pobednik. redni broj 64. kavaz. gazela (arap. up. fr. fig. znak Gd. gažist(a) (fr. gazela (arap. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. gadlje. qai'da. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. lan-tanida. osobito česta u književnosti istočnih naroda. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. živahno. dged. tajo (ital. a pamučne za lake haljine i. gazal) 2. gabarden (fr. srčanost. uviti (ili: uvijate) gazom. prav. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gazal. služi za grejanje i osvetljenje. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. tur. novine. natopljena gumom. gagiste) plaćenik. gayret) revnost. gayp) ono što je nevidljivo. skriveno. mrki ugalj. sastoji se iz kožnog meha. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. hem. gazirati (fr. gaža (fr. tvrdica). gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gazal. fiz. plemenitost. slična srni. vrsta lirske ljubavne pesme. gavialis) zool. sastavljena iz strofa od po dva stiha. živi. gajba (ital. atomska masa 157. ital. krletka. 2. gayda) nuz. gavone) zool. stalna nagrada. čilo. gabion) voj. Ge= germanijum. hemijski element. afrička antilopa. gaio) muz. tajno. gabionada (fr. gaggio) zaloga. gaip (arap. najamnik. gavijal (nlat. gazal.25. službenik. Gd=gadolinijum. krt. gazzella) 1. gavota (fr. šp. junak. krupnozrna erup-tivna stena. gabbro) mm. plata. pripada grupi retkih zemalja. gagathos) min. staklenih boca i druge robe. tamnozelene boje. stalna zarada. gazolin hen. gabarit (fr. gajde (arap. kao smola crn i voštanog sjaja. ključa izmeñu 70—80°S. gazi) ratnik. gabion (fr. gayra. poglavi-to ljubavne. gazela. gadolinij(um) hem. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gavaz v. gazzetta. gaibba) l. gabro (ital. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gazi (arap. Ga = galijum. borac za veru. gabarit) kalup. kavez. gažiranje (fr. tečni deo sirovog petroleuma. ga'ib. gazel (arap.

gala mleko.160 sprovoñenje električne struje. ago proizvedem) med. svečan obed itd. phoreo nosim) pl. gala. tapše. češljeva. lepeze. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). galaktostaza (grč.(grč. šp. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. rukavice. svečana nošnja. dvorska. upotreba galvanske struje. sredstva za izazivanje mleka. gala. galaktopiometar (grč. gala mleko. koji je lake ruke. skopem gledati) 1.pocinkovati gvožñe"). elastična i sjajna. veštački oživeti. lepo odeven. kosmičke prašine i dr. može se bojadisati. zastoj mleka kod dojilja. kao sredstvo za nagrizanje. med. galaktometrija (grč. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. fino ponašanje. galvanisati v. klavirskih dirki itd. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. gala. gala. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. gala. fin. gala. fig. fig. uglañenost. galalit (grč. galante) uslužan. ital. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galantan (fr.) pr. galaktagoga (grč. gala-večera i sl. gala. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . uron mokraća) med. kele) med. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. . galaxias) astr. gala-predstava. galaktozidi v. logia) nauka o mlečnim sokovima. galaktogen (grč. v. čovek koji se hrani poglavito mlekom. mlečni.. izdašan. maglina. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. galaktoskop (grč. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. galaktografija (grč. galaktit (grč. galaktički (grč. učtiv. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. Galaktika (grč. galantnost (fr. galvanisati 2. gala) svečani ukras. udvaranje ženama. galaktofag (grč. od galaksije ili talak-tike. em gala) ili in gala (ital. mlečni jaspis. lithos kamen) hem. galaktocela (grč. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. gala. maramice itd. veštačko oživljavanje. svečanost. lithos kamen) mlečni kamen. galaktofora (grč. gala. v. glikozidi. in gala) u svečanom odelu. ukusan. utvrñivanje valjanosti mleka. tvrda. galantirati se (fr. fr.. 3. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. gala. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. rheo curim) med. pristojan. ljubaznost.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. prijatna ukusa. Mlečni Put. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). Galaksije. la-skanje. gala (ital. metron) instrument za merenje masnoće mleka. izdašan. galaktologija (grč. gala. galaktoza (grč. bakra i cinka sa kiselinom). galantna bolest venerična bolest. uglañen. sistema zvezda. galanterie) predusretlji-vost. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. naročito prema ženskom polu. rug vatra) med. prividna učenost. gala. trošiti ne štedeći. prekomerno gubl>enje mleka. tj. galante) izdašnost. gala.). galabija (arap. pomoću usijane žice. galanterija. doteran. gala. mlečni kamen. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). učtivost. galaktopira (grč. Kumova Slama. častan. mlečna groznica (kod porodilja). Arapa i dr. galante) pokazivati se darežljiv. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom".. fig. galanterie) trgovac galanterijskom robom. gala.. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. galante) nadriobrazovanje. uslužnost. galaktorea (grč. galvanizam fiz. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. galvanizirati.) astr. otmenost. galanterist(a) (fr. galakturija (grč. galaktakratija (grč. „kratkom robom" (bižuterija. u paradnom odelu. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. dopadljiv. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. an gala (fr. galantizam (fr. šp.). gala. galantan stil muz. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. pion mastan.) beli ogrtač kod Egipćana. gala. galakto. galaktometar (grč. stasis zastoj) med. ljubazan. prijatan. phagem jesti) mleko-jed. gala. trg. npr. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. ašikovanje. galant. galaKtos mleko. svidljiv. akratia neumerenost) med. galanterije (fr. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. radnja sa tzv. metria) merenje mleka. jata. tanak mlaz. Galaksije (grč. spletenih slično vrpci.

izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. galvanski elemenat fiz. grč. kori-dor. galvanoplastičkim putem. elektromagnetizam. galvanotipija (Galvani. galvanoplastika. instrument koji pokazuje postojanje struje. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galvanografizirati (Galvani. galenisti pl. parlamentu). punctura bodenje. grč. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. pobakri galvanokaustika (Galvani. grč. robijaška laña. magnetes)B. šp. galere. zbirka umetničkih dela. galijaš. Gali (lat. slušaoci. Faraday) med. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. grč. galeta (ital. galvanometalurgija (Galvani. farm. galvanoterapija (Galvani. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. tj. grč. indukcionom strujom. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. bod) med. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. naročito takav kliše. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. therapeia lečenje) med. up. galenski lekovi farm. galvanoplastika (Galvani. galeota (ital. gledaoci. dug hodnik. galvanomagnetizam (Galvani. posrebravanje bakra. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). mornarski dvopek. publika (u pozorištu. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. up. predmeta (od drveta. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galenit (grč. up.). grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. skopeo posmatram) fiz. plaketa i dr. parlamentu i dr. sagorevanje) hir. u rudnicima: prokop. galvanoglifija (Galvani. med. v.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. voska i dr. Galli) pl. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. pokriven balkon (u pozorištu. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. ital. galeot (šp. galeonist(a) (ital. galvano-faradizacija (Galvani.). galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. galvanografija (Galvani. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galvanoskop (Galvani. grč. zatim se pospe grafitom i onda. galizirati galvanohromija (Galvani. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. šp. koji ga je otkrio).). lat. galeote. struje. ital. veoma brza ratna laña srednje veličine. kausis gorenje. električne. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . koji su bili keltskog porekla. galenizam med. naročito slika. glyphis zarez. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). čahura svilene bube. galvanskim putem. galera. ital. grč. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. tropos obrt) bog. grč. medalja. Voltin stub. nlat. grč. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galvaiska baterija fiz. galenski lekovi. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. grč. galiota. galvanopunktura (Galvani. slika) v. galvanometar (Galvani. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. typos lik. fig. galletta) l. grč. fig. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. Galvaniju) istosmer-na električna struja. metron) fiz. galgnhumor (nem. galeria. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. grč. galvanostegija (Galvani. e. galvanometar. usiljena šala. galeotta. grč. up.161 galvano (ital. up. galvanotehnika (Galvani. da bi na taj način postali bolji i trajniji. galvanski elektricitet fiz. galerija (nlat. poniklavanje gvožña itd. grč. Galvaniju. galenica) pl. plassein obrazovati. u utvrñenjima: pokriven hodnik. zbog svojih dugih zidova. gipsa. pozlaćivanje srebra. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. spoj više galvan-skih elemenata. galvanotropizam (Galvani. grč.). galvanska struja (po L. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. galenika (nlat. galvanoskop. 2. da bi se dobila jača struja ili viši napon. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. galera (fr.

galons. galina (lat. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). gallon. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. Galija (lat. galionizam. galeone) lom. nauka o ljuskarima (rakovima). galija (ital. Gallia. galiot (ital. reči bez smisla. gamar (arap. galijun v. galoche.785 1. golijat (ital. galicisti (fr. galimatias) zbrka od reči. galijaš. Gallus. galopira™ (fr. galomanija (lat.. gornje cipele od gume za sneg i vodu. kammaros rakušac obični. ital. galera. galea) veslač na galiji. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). galeota. galion (ital. galeotta) v. lat. galeot. phobos) preteran strah od Francuske. Gallus. gamma) fiz. arap. nlat. galoni (fr. robi-jaš. galijambus (lat. galofobija (lat. fig. po eksploziji dveju atom-skih bombi. tama (grč. Gallus. vrenga. galli. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galilej (po G. Galileju. nlat. graphia. ital. raditi nešto vrlo brzo. galoni) pl. ali mnogo kraće talasne dužine. gama-zraci (grč. ital. galofil (lat. galski petao petao kao simbol Francuske. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galea. galop. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. niz od osam tonova. galop. vrsta starinske morske lañe. Gallia. galera. galski (lat. galikanizam (fr. fr. Gallus Mathiae. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). gallicistes) pl. gamarografija (grč. vrlo su prodorni. up. grč. galiot. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. ital. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. Gallio. jezika itd. galopen (fr. mržnja na Francuze i sve što je francusko. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. Gallus. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. galoman (lat. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. Gallus. galochia) kaljače. grč. voj. fr. galopada (fr. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. logia) zool. spoljni konj u „trojci". skala. galicizam (lat. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). galon (eng. Gallus. galoscia. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). širiti. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galikus morbus (lat. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. mania) v. rojte. halijak) v. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. 1791—1863). fiz. nejasan i nerazuml>iv govor. galiota (ital. nlat. U Engleskoj = 4. galikomanija (lat. iambos) megr. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. fr. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galoppo) l. razvijati se vrlo brzo. kammaros. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. grč. grč. galikomanija.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. galia. galoper) jahati u galopu (ili: trku). igrati polku. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. gallicisme) osobenost francuskog jezika. Gallia) Francuska. ordonansoficir. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. gajtani.) v. gammarus) zool. jahanje u trku. grč. grč. katalektični anaklastični tetrametar. francuski. šp. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. lestvica. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. galofob (lat. gallina) kokoš. trčati u skokovima.546 1. igranje polke. . gamarologija (grč. sifilis. dijal. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost.. med. 2. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. v. galikanski (lat. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galimatijas (lat. galomanija. galop (fr. l gal=l cm/s2. galošne (fr. Imaju ogromnu prodirnost. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. gallicus. grč. galopin) slušče za trčkaranje. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galski. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galeot. galion. up. u SAD=3. tj.). s funkcijom antitela. muz. galo-romansko (l&~. u odnosu prema papi. mania pomama.

ganoin (grč. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. v. gangster (eng. gangrenozan (nlat. garguran (fr. garda (fr. garbo) pristojnost. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje.gamašne 163 garda gamašne (fr. kon garbo (ital. fr. prelaženje u trulež. kamašne. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. nadraženost kože. voñe i sl. ganglija (grč. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. gangrenescirati. gargarizma (grč. gangrene. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. gamologija (grč. izazivati vučac na nekom delu tela. garbo (ital. garancija (fr. gargouillade) cifrast. golicavost. spolna ćelica. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gamba) v. truljenje mekanih delova tela. ganoidi (nlat. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gangrenira ti.. ital. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. agamogonija. gurguran. gargija (tur. gametogeneza (grč.-tur. banda. zaraziti. da bi se propustio drugi brod. rañanje putem spolnog oploñavanja. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. ganilik) bogatstvo.. gangraenosus) med. logia nauka) nauka o braku. ganiluk (arap. koji je u truljenju. zool. supr. vrsta izumiranja tkiva ili organa. incanto) trg. prelaziti u truljenje. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. sudska prodaja zbog prezaduženosti. bronzanih ploča. gangrenizovati se v. gamos brak. vučac.) javanski narodni orkestar. gangster. naročito odabrana. garde. telesna straža jednog vladaoca. garde) sp. grgljanje. ganglitis (grč. npr. gambusija (nlat. gnjilež. gangraina. gangraenescentia) med. oleum ulje) hek. garaža (fr. grgotati. pristojno. gangraenescere) med. ganglitis. gavgreiirati v. gambusia) zool. dokolenice. nekog političkog prvaka. gargarizacija (grč. rasprava o braku. štitonoša. svrab. gargarizacija. rskavičav izraštaj. lat. gargalismos) med. za izvršenje izvesnog posla. garant. ital. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. gametes) biol. obilje. licitacija. gant (nem. zigot. gargarizam med. kargi) koplje. gamache) pl. guard. osiguranje. učtivost. u Meksiku. izuvi-jan korak u plesu. gažgrenescirati (nlat. šp. ulični mangup. koji trune. mačevanju i sl. gamin) slušče u kuhinji. graino gloñem. . bambusovih svirala i dr. koji sadrži čistu bojenu materiju. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. garantie) jemstvo. garantija v. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gangrenescencija (nlat. gang (eng. garantirati. con garbo) muz. ital. garant (fr. gnjiležan. gamet (grč. grgotanje. up. fig. gang) razbojnička družina. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. guardia) straža. razvijanje vučca. grgljati. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. nomos) em. garbin (ital. stečaj. gamos brak. skitnica. gamelan (mal. jer. sprečavaju razvitak komaraca. mrtva kost. čamci. gamos brak. ganglijski sistem zool. preparat izvañen iz korena broća. gangrenescencija. garancija. garance) broćni ugalj. gangrena (grč. primati odgovornost za nekoga ili nešto. gargujada (fr. vagoni.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. viola da gamba. gargarizam. gambusino (šp. ganglionitis med. gangrenescirati. sigurnost. fig. mor. biljaka. uvi-jači. med. gagglion) med. encant. pokvariti. ganglionitis. šegrt. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. gargouran) trg. garantol (fr. bespri-zorni. v. ganoidei) pl. koji boluje od vučca. gargalizam (grč. zapaljenje živ-čanih čvorova. genesis) biol. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. imaju srebr-nast sjaj. Gant. obešenjak. jamac. prema trećem licu. gamba (ital. gambit (ital. odbrambeni stav u boksu. garantovati v. štitonoše (vrsta riba). gamonomija (grč. fr. garantirati (fr. uništavajući larve. ispirati usta i gušu grgljanjem. garansin (fr. odane i pouzdane pristalice. gone rañanje) biol. guarento jemstvo) jemac. ganglion mrtva kost) zool. gard (eng. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. ispiranje guše i usta grgljanjem.). gamogonija (grč. up.. a time i prenošenje malarije. gavgrevizovanje v. garant. jedem) med. gargarizirati (grč. čapkun. deran. gargarismos) med. garantir) jamčiti za koga ili što. garantno pismo bank. živa rana. gamen (fr. gargarizo) med. gargarismos) med.

gasconnade) hvalisavost. gas fiz. neženja. konobar. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. pratilac. chaos. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. garsonirati (fr. ukrasiti. momački stan. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. gradini. chemeia) hemija o gasovima. vojska koja boravi u jednoj varoši. gas-generator (grč. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garotirati (fr. Helmont. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. plin. momačka soba. metron) fiz. garcio) mladić. naročito u Londonu. fr. garoteri (fr. garderoba. dodatak. kelner. dugmeta i dr. vazduša-sto telo. momak. garota (šp. upli-njenje. garmon (fr. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste.). garnet (eng. 1499— 1561). kalfa. garnirati (fr. razmetanje. up. garrotte. krompir. ukras. chaos. obično bez kuhinje. garretto) zavrtanj za davljenje. garnirati. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. lat. telesni stražar. razvijanje vazduha. chaos. garofan (ital. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. naročito mesa. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. zahod. gasohemija (grč. garnir. garnirung (nem. sprava za merenje količine gasa koji struji. ho-landski hemičar i fizičar J. garderobarka (fr. garderobiere) čuvarica garderobe. garnizonirati (fr. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. svečanost koja se proslavlja u bašti. bećar. muškobanja. gas-koks (grč. gardina (nlat.. naročito gasa za osvetljenje. guarnire) snab-deti. začiniti. gasificatio) fiz. garniture) oprema. garofal v. B. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. gas-dinamo (grč. Americi). tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. nameštaj. eng. garconner) ponašati se kao muško. teh. smrtna kazna davljenjem. garderobar v. prema grčkoj reči chaos nered). gasometar (grč. raznim povrćem i sl. garsonjera (fr. chaos. dynamis sila) fiz. garnet) mor. pirinač i dr. uplinjavanje. garnison) voj. garden-party) sastanak društva u bašti. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. koja se gaji zbog mirisnog cveta. garter-orden (eng. pomoću zamke bačene na vrat. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. čuvar obale. zbog stanja svojih molekula. Garnierung) ukrašavanje jela.). upotrebljava se za gorivo. sprava za primanje. garnison) voj. biti muškobanja. vrsta opasnih uličnih razbojnika.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. dečak. motor) teh. garnijerit min. garter) čuveni engleski orden „podvezice". garrocha. garder čuvati. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. nužnik. i hem. garnizon (fr. garmond til. nakit. garnitura (fr. garmond) tip. garofano) bog. koncertnoj dvorani itd. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. chaos. garson (fr. gasmotor (grč. garmon. dečko. gasara. sve odelo i sve rublje jedne osobe. gard-kot (fr. + 1644. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. chaos.. nem. Rubiaceae. opljačkati žrtvu koja se. garofan. garrotte. garrotteurs. gardn-parti (eng. garrotter) udaviti pomoću garote. . posada. garrotters) pl. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. eng. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. ruda nikla. pribor. garočon (iš. gornje kapute i dr. karanfil. ital. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. dame) pra-tilja. sprema. cortina. garcx>n. varoš u kojoj boravi vojska. garnir (fr. garde-cote) obalski brod. chaos. ital. gasifikacija (nlat. (u pozorištu. courtine. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. razmetljivost. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. ital. čuvanje i ispuštanje gasova. garde la ren (fr. telo koje.). pomoćnik. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. gas-automat (grč. nlat. gaskonada (fr. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. gardist(a) (fr. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). biti odan pederastiji. salata. v. nlat. biti u gar-nizonu. garderoba (fr. svi kostimi pozorišta. fr.

gastrenteritis.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gaster želudac. gastrimargija (grč. lithos. gastrobrozis (grč. gaster. pretrpavanje želuca hranom. gastroptoza (grč. gastromantija (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastroenteritis med. mania) preterano uživanje u jelu i piću. gaster. gaster. utroba. gastričan (grč. ptosis pad) med. enteron crevo. pokvarenost želuca. malakia mekoća) med. grč u želucu. gastronom (grč. up. proširenje želuca. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gastralgiJa. gaster. gastralis) anat. razmekšavanje želudačnog zida. gastrepatičan (grč. gastrenteričan (grč. stoma usta) med. gastrozofija. gasteralgija. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gastrodijafanija (grč. gaster. gaster. gastrektazija (grč. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gaster.) koji se tiče želuca i jetre. gastroskop (grč. v. gastrilogija (grč. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gaster. suženost želuca. bol u želucu. rñava probava. gastrilog (grč. gurman. gastricizam (grč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gastrologija. . koji može. varanje. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gaster. rheo tečem. gasteranaks med. gaster. gastrimargia) proždrlji-vost. grč u želucu. pathos bolest) med. gasteropoda. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gaster. krisis) med. gastroskopija med. gastrodinija (grč. gastropoda. gastrizam (grč. prekomerna ješnost.(grč. gaster. prekomerno lučenje želudačnih sokova. gaster. gastroenterolog (grč. životinje koje se kreću na trbuhu. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. veštak u spremanju finih jela. gaster. gastrosofija v. lat. gastrolatrija (grč. gastrolit (grč. zapaljenje želudačnih žlezda. želudac. sladokustvo. progrizenost) želuca. gastrorea (grč. ne pokrećući usta. gaster) med. gaster. gastrostomija (grč. zool. puknem) med. gaster. gastrikos) stomačni. gastranaks. apah gospodar) med. puževi. koji pripada trbušnoj duplji. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). probava hrane u želucu. gaster. gastro. logos reč. gastromanija (grč. nomos zakon) sladokusac. napad bolova u želucu. gastrenteritis (grč. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gastropatija (grč. gastrospazmus (grč. želudačni. gastritis (grč. zapaljenje želuca i creva. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. gaster) med. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. onaj koji voli dobra jela. gaster. gaster. gaster. krvarenje iz želuca. gastrostenoza (grč. v. gaster. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. spad želuca. gastrozofija (grč. takoñe: gurman-luk. nervozno oboljenje želuca.) med. gastrepatitis (grč. gaster. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. regnymi prsnem. aden žlezda) med. koji živi da jede i pije. piis noga) pl. stenos uzan) med. gastrokriza (grč. želudačni. gastromalacija (grč. gaster. gaster. gastroza (grč. gaster. gastromanija. naročito želuca. gastroplikacija (grč. skopeo gledam) med. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. koji se tiče varenja. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. latreia) služenje želucu. gastralan (grč. gastranaks (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastroadenitis (grč. otvaranje rupice na želucu. v. plicatio) med. epar jetra) med. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). spasmos grč) med. algos bol) med. gaster. tj. grč želuca. gaster. probavna delatnost želuca. gastronomija v. diaphaneia providnost) med. raphe šav) med. bolesno stanje želuca. opšti naziv za sve bolesti želuca. gaster. gaster. gastrorafija. odyne bol) bol u želucu. želudačna groznica. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. zool. enteron crevo) med. rñavo varenje. gastrolater. stomačni. razjedenost (ili: probušenost. takoñe: gurmanluk. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. ektasis proširenje) med. gastroman. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. sladokustvo. gastroragija (grč. gastrorafija (grč. gastroman v. zapaljenje želuca i jetre. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gaster) med. gasteropoda pl. gaster. trbušni. brosis razjedanje) med. gastrologija (grč. zapaljenje želuca. v. curim) med. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gastroplikacija. v. gastrolater (grč. gaster. nlat. gaster trbuh. koji se zove „stopalo". gastralgija (grč. gaster. tj. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastropoda (grč. spa-lost (ili: spuštenost) želuca.

temno sečem) med. visoko do 15 t. prodati (ili: prodavati) ispod cene. gvajak (šp. Gueffi) v. sman-drljati. oblast. u navrtnju). gag) l. kosmološko božanstvo starih Grka. guarana) h«i. gaučo (iš. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. sanctum) bot. gattieren) razne vrste ruda. lek protiv tuberkuloze pluća. ge) mit. gaširati (fr. goauche) slik. med. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. guarapo) prevreo sok šećerne trske. gatre (nem. gate-metier) trg. oleum ulje) farm. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. gaulajter (nem. živi još i sad u divljem stanju. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gauči. fig. sveštenici obožavao-ci vatre. naročito su poznati kao odlični jahači. slično kafi i čaju. . gastrocela (grč. paradrksalnim. kafeni. tuzno. drugi stepen u razvitku blastoderma. giter. guano) izmet od morskih ptica. Fr. geg (eng. smola toga drveta. gacher) praviti malter. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. gavarapo (šp. gedal (tur. uvojak. uživanje. po matematičaru i astronomu K. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. guayaco. gvako (šp.) lju-bitelj želuca = gastrolater. krivoverci. gatmetje (fr. guardiano. gvardinfante (ital. gabr) pl. rñavo slikati. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. ošljar. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. magi. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). guayaco. prodor (ili: prosutost. gvaranin (šp. guardinfante) „čuvar deteta".) gastrofil (grč. Gatter) teh."). gaf (fr. gastrula) visa. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). 2. smicalica. Gau župa. ge zemlja) agr. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. fr. gaster. catus mačka. guazzo. Leiter voña. nlat. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). gaster. najvažniji sastojak kreozota. gaffe) l. greška. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. od 1840. gatofobija (lat. pivo Južnoamerikanaca. rñav zanatlija. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. guarana) farm. dati u bescenje. „Zemlja". glupost. guardianus) čuvar. laž. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira.) rat protiv nevernika. veselje. gvajakol (šp. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. majstor-kva-riš. vozi u Evropu i Sev. poz. gaudeamus) budimo veseli. biljka u Novoj Granadi. guanaco) zool. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. . a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. gaus fiz. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gein (grč. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. šala u slici. 2. gvineja (eng. Gibelini. philos prijatelj. up. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. Gea (grč. ptičje ñubrivo. gatirati (nem. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. raka i dr. vrsta pamučne indijske tkanine. neobičnim. kila) želuca. gebri (pere. gvanako (šp. larslukod muhamedanaca: nevernici. stražar. žutoj groznici. gvaraia (šp. gvardijan (ital. gvaš (ital. Gvelfi (ital. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). upravnik) pokrajinski voña. gastrula (lat. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. gater (nem. nlat. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). gasiti kreč. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. rñav radnik. . pre topljenja. obožavaoci vatre uopšte. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. gaster. huano. alkaloid koji se nalazi u gvarani. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. phobos strah) bolestan strah od mačaka. gvano (šp. žutosmeña i zemljasta masa. gaucho) pl. prevara. podvala. gvint (nem. Gewinde) meh. kao trgovački artikl. guaco) bot. Guaiacum officina-le. fig. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. lat. gaudeamus (lat. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. zbog čega se. kele) med. „sveti rat" muhamedanaca. nesmotrenost. drljati. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. gatten. s neočekivanim. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). seljaci jahači u lampama. loza (na zavrtnju. materija koja se dobiva od smole gvajaka. grč. gaudium) radost. gaudijum (lat. upropastiti nešto rñavim radom.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur .

geng (eng. generalni vikar (lat. general . geysir) geol. generalisti (lat.šat. udvojeni suglasnik. genea pokolenje. udvostručavati. geminirati (lat. game) sp. generalizirati (nlat. vrsta tkanine od kamilje dlake. gemula (lat. uopštenost. gemogliptika (lat. generalitet (lat. generali ja (lat. fig. zbližavanje. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje.. više zapovedništvo. genesis) roñenje. praistorija. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. teška 40-45 kg. grč. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. gsnealoški (grč. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. genealog (grč. zbliženost. gejzir (isl. generalni guverner (lat. tema (lat. nasledne supsten-ce. generalis. gemza (nem. gem) zool. genera) pl. ñeneral. gemmula pupoljčić. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. gemmatio) bog. poreklo. generalis. ñeneralat. smesa. od gemma pupoljak) zool. rodni. svi generali jedne vojske. gelacija (lat. pupljenje. po Darvinu. generalia) pl.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. prime-niti (ili: primenjivati). komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). genesis roñenje. gang) razbojničke družina. generalatus) generalski čin. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. udvostručiti. npr. generalni (lat. nesit. generaliser) uopštavati. generalisati. u svim vojskama ima više stepena i rodova. geneelogie) rodoslov. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. mischen. francuskom: immence. generalis) pl. na Islandu. udvojenost. voj. promatranje (ili: proučavanje) smeha. geminatio) udvajanje. geminare) udvojiti. ledi. stvaranje. . gemischt) ono pggo je pomešano. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. guinguet) trg. genealogist(a) v. generalisatio) uopšta-vanje. poreklu i razvitku porodica. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. pl. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. gelender (nem. Americi i Novom Zelandu. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. pelikan. gevealogija (grč. dobiva nasleñem. udvaja-ti.. logos) rodoslovac. nem. mostu i sl. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. uopštiti. gšhtijanje. zbir poena u igri tenisa. generalis) opšti. fićfi-rić. generalne punomoć prav. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. fr. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. gušteri koji proizvode zvuk (. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). udvostručavanje. divokoza. generalisare. generalizacija (nlat. uopštenje. genealog. voj.. generalisati v. u nemačkom: kommen. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). Gemse) zool. fr. glavnokomandujući vojske. blizanci. deo odigrane igre u tenisu. gekoni zool. genea. genus. naročito grčevit smeh. gemeli (lat. rod. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. gem (eng. generalizirati. smejanje. gtypho režem. u Sev. generalisim (nlat. rodoslovlje. Knjiga postanja. gem (mañ. gelazmus (grč. naročito omiljen ukras u staro vreme. javnost. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. gemelli) pl. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. vrhovni zapovednik. gelsonimo) kicoš. živi u Alpima. gemišt (nem. glavna proba. generalat (nlat. gejša (jap. geminare udvostručiti) lingv. poreklo. geloskopija (grč. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. stezanje. gangster. dvojnost. smržnja-vanje. gemacija (nlat. geminata (lat. gelao smejem se. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. rodo-slovni. gek"). probare) poz. skopeo gledam) psih. generalne proba (lat. vrsta antilope.gek. geneza (grč. velika kao koza. Gelander) ograda na stepenicama. klica koja pomaže razmnožavanje. postojanje udvoje. gemma. generalis. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. genge (fr. doba pupljenja. prav. general koji za vreme rata. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. up. gelao smejem se) smeh.at. isterivanje pupoljke. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. po dva. postanak. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. postanak. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. gemma. nauka o postanku. generalissimus) voj. generalis) opštost. geminacija (lat. v. vrhovni. gen (gr. dem. opšti podaci. glavni. gelsonimo (ital. gevezimantija (grč. geier. gelatio) mržnjenje.

up. stvoriteljka. velik duhom. procu. višeg suda. koristeći generator (lat. genius. izražavanje poštovanja klečanjem. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. biohemije. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. postajanje. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. proizvodan. onakvu dodeljeni. mat. genijus (lat. koleno. mesta. u grčkoj i generacio spontanea (lat. rañanje bez semena. sprava za biofizike i citologi-je. ili veka. generalis. pesma za uspavljivanje dece. generosus) plemenit. genijus patrije (lat. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. su godina. genus rod. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. fkz. koji se odnosi na postanak (genezu). glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. generositas) plemenitost. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. uspavanka. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. genikuliran (lat. genitiv. generički (lat. velikodušnost. karakter. gsneracionizam (lat. genijalan (lat. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. generativan (nlat. izdašnost. generificatio) log. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. podatljivost. rezultate molekularne ge-netike. genetivus) gram. (anorganskih) tvari. stvaranjem. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). površinu ili telo. genius patriae) dobri duh generičan. rañanje) stručnjak za genetiku. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. genikulacija (lat. stvaralica. ñanjem. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. izdčšan. obeležje. genethlios dan roñenja. pramajka. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. rodim se) kolena. tvorački. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. genije. koja potpunom stručnom spremom. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. nauka o nasleñu. prastvaranje. doba. bios. genijalitet. generique) koji njegov duh zaštitnik. generalni sekretar (lat. genethlios dan roñenja. stvaralac. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. tačka. postanak živih bića iz mrtvih darovit. genijalnost. roñenja. oblast primenjene biologije koja. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. fr. v. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. v. fr. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. naraštaj. dečju i rañanju.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). tj. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. generacio ekvivoka. generalis. stvaranju. genius saeculi) duh vremena dušan. logia) proricanje dana i časa roñenja. blagorodnost.genetičan (grč. kretanjem proizvodi liniju. genius) genije. sa (za razliku od deskriptivne metode. genetikos) fil. generique) v. pokolenje. proizvoñač. Štab) voj. genetička metoda fil. engineering) rodilački. zajedničko ime za životinjsku. darežljivost. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. generalis. rodilac. nem. rodni. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. komandantima.genijus seku li (lat. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. gsnerifikacija (nlat. genialitas) v. oznaka. čvornovat. genetiv (lat. generatio) rañanje. genetikos od genesis postanak. genetičar (grč. božanstva (anñeli). generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. višim kakva je sad). genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. genetički inžinjering (grč. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. kolenast. generatrix) roditel>ica. otadžbine. generator) rañan. genus. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. . stvaralački izvanredno samozačeće. koji se Francuskoj. genetlijakon (grč. darežljiv. duhovna osobenost. gignomai rañam se. eng. geniculatio) klečanje. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. jak. proizvoñenje. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. izvanredna darovitost. generatriks (lat. generički. veliko. kao pomoćnici i savetnici. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. genijus loci (lat. generozan (lat. fr.

vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. genuinitet (lat. genitet (grč. pleme. blassios klica. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. geobotanika (grč. nativitet. ge. operacija koja se sastoji u krpljenju. genus (lat. oplodio seme. obrazovanju i razvitku zemlje. gens) rod. grč. geodet (grč. ge. ge. genitura) roñenje. genos pleme. geniologija (lat. zemaljski. porodica. pr. kretanju. ge. genom (grč. stvaranje. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genioplastija (grč. nepatvorenost. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. kolenski. geoblasti (grč. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. ge zemlja. spolni organi. ili u pravcu juga (južna širina). obliku i životu Zemlje i njene površine. logia) nauka o životu Zemlje.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. rod. genitalia. geoid (grč. genocid (grč. graphia) zemljopis. eidos vid. geobiologija (grč. mnogoboštvo. geografski (grč. grč. učenje o duhovima božan-stvima. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. gignere rañati) pl. zemljomer. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). neponovljivi i specifični genotip. nauka o položaju. thermos topao) linije ili površine koje . koleno. nlat. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. genus) rod. gignomai) v. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. geneion brada. tačnost. deo nečega ili poticanje od nečega. genos. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geographikos) zemljopisni. plasso obrazujem. geoizoterme (grč. Svaka individua ima jedan jedini. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. gens. logi'a) nauka o velikim. uobličujem) med. genos) biol. dinamička geologija. klanjanje. geognozija. genotip (grč. organi koji služe rasploñavanju. narod. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geogenija. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. geogonist(a) (grč. oblik) istinski oblik Zemlje. genuinitas) istinitost. gentiana) hem. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. genitivus) gram. ge. same po sebi i s obzirom na čoveka. vernost.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. genuflexio) klečanje. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. gencijanin (lat. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. geodinamika (grč. ge. gena obraz. geograf (grč. daiein deliti. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. koji spada u geografiju. ponizno odavanje poštovanja. ge. genitiv (lat. lincura. izdanak) pl. gentilizam (lat. genitalije (lat. stvarnost. gentis) neznaboštvo. i'sos isti. geognost (grč.(grč. proizvoñenje. stvaranja i menjanja Zemljine kore. genius. plasso obrazujem. dynamis sila) geol.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. geo. lat. rod. genoplastika (lat. genitalan (lat. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. bot. genualni (lat. geognostika v. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). narod. gens (lat. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. ge. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. genuinus. geognozija (grč. geognostika. up. typos) biol. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. geogenija (grč. rañanje. geogonija (grč. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. gignomai postajem) postanak Zemlje. geognostički. geogonija. genualis) koji se tiče kolena. vrsta. genos vrsta) lingv. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). graphia) opisivanje duhova. spolni. tj. jednak. ge. gram. geodezija (grč. genu koleno. caedere ubijati. veličini. genufleksija (nlat. uobličujem) med. zemljomerstvo. poklon pred kim. ge. genius. botanike) biljna geografija. nauka o postanku. geografija (grč. ge. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. poniznost. biol. genitura (lat. ge. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. bi'os život.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degažirati (fr. osloboditi mač od protivniko-vog mača. izopačen. devolucija (lat. povratiti. degarnirati tvrñavu voj. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). degoržiran (fr. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. degoržirati (fr. celokupne imanje pripada deci. degredior) v. železne dizalice za izvlačenje kotve. pročisti™. puzavičav. degarnirati (fr. deglutitio) gutanje. puza-vost. degradacija (nlat. žrtvovanje života. devirginirati (lat. degenerisati (lat. devitrificirati (lat. vitrum staklo. degenerare) izroñen. prezrivo: pritvorio pobožan. degažiran (fr. sp. degenek (tur. fr. skrušen. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). žderanje. pritvorna pobožnost. devotizam (lat. karbonske. potcenjen. veliko poštovanje. degumirati. vulkanski rad bio veoma snažan. izmetanje. sporedan tajni izlaz. lišiti nekog čina i zvanja. ponizan. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. skruše-nost. u znak pokajanja. fiz. izvući iz neprilike. u stanu napraviti tajni izlaz. devolutio svaljivanje) prav. licemerstvo. degrader) zapostaviti. okretan. opadati. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. izroñenost. degorger) očistiti od mulja. proždiranje. otpustiti iz vojske. davits) mor. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. degradirati (nlat. devirginacija (lat. lišavanje čina i zvanja. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. neusiljen. degluticija (nlat. 1900. privrženost de Golu. degresirati. potceniti. devirginare) razdeviči-ti. god. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). degenerisan (lat. ako umre jedan supružnik. digresija. skinuti ukras s nečega. degeneratio) izroñavanje. deflorisa ti. izopačavanje. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. osloboñenje mača od protivnikovog mača. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). devoratio) gutanje. rešiti. žderanje. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. izmeta™ se. koji se nalazi u stanju opadanja. degagement) sloboda. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. devonski period geol. degager) osloboditi. degradatio) poniženje. odvojiti. izopačiti se. pogoršavati se. devotus) bogu posvećen ili odan. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. izmetnu™ se. izopačenost. mač. licemeran. de. deflorisanje. de. degnek) batina. de. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). devovere. devolvirati (lat. devoracija (lat. degeneracija (nlat. degage) slobodan. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. degresija (lat. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. izroñenje. devitalizacija zuba med. izbljuvati. razrešiti. pogoršan. podzemnim bogovima. devotan (lat. smiren.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. izopačavati se. izbaci(vati) loptu u polje. mač. v. lakoća. poniznost (devotizam). u igru (obično o golmanu). facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devoluciono pravo (lat. uniziti. degenerare) izroditi se. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. devocija (lat. vitrum. devitalizacija (lat. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. porculanu slično telo (Reomirov porculan). degradiran (nlat. osloboñenje od neke obaveze. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). izroñavati se. degradare) zapostavljen. izmet-nut. degommer) osloboditi od lepljive materije. pobožan. spretnost. danas: pobožnost. . deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. umrtvljivanje. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. devonski period. degradare. izbaciti. devits (eng. devomere) med. devitrifikacija (lat. devomirati (lat. preneti nešto na koga drugog. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. kvarenje. neusiljenost. pun poštovanja. bljuvati. ponizan. degomirati (fr. devocija. pokoran. lišen čina i zvanja. svoñenje na niže stanje razvoja. skinuti gumu sa nečega. opadanje. izopačenje. devovere) v. degažman (fr. propadanje. udarac batinom po tabanima. vita život) lišavanje života. otvoren. smirenost. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. naročito: ostaviti u nasledstvo. propadati. degrasirati v. dabl). devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. degarnir) ogoliti. potpuna odanost.

dedicator) zaveštač. beščašćenje. iskorenji-vanje. openiti. des-. izvoditi. dedikator (lat. supr. okrnjiti. deductivus) log. dedirati (lat. de jour) biti na službi. dezanbalirati (fr. deduktivna metoda v. dare) trg. deducere) v. pa da ih posmatra i analizira. poklanjanje. dokazati. degustare) okusiti. kad oba konja stignu na metu istovremeno. obeštećivati. opozivanje. samo površno dodirnuti. odreći. mirisa i vida. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. lat. ne priznavati. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. deduplovanje (fr. deduktivnost (lat. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dedicare posvetiti. deditirati. jedan odred vojske smanjiti na pola. deductio) log. muz. zakidati. desemballer) ispakovati. 2. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. dezanbalaža (fr. „živi točak". Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja.(fr. poreći. izložiti. gnušanje. lekare itd. dedoublement) psih. uneti razdor. dedoubler) voj. degrossir) doterati. nevoljenje izvesnih jela. Daidalos) fil. dezakordirati (fr. dedikacija (lat. dedalski (grč. dedomažirati (fr. izvoñenje. pokvariti nekome volju za nešto. šaren. raspakovati (npr. nemanje volje za jelo. dedecoratio) sramoćenje. pokloniti (npr. dare dati. poricanje. platio je. već dokazanih činjenica. deducirati (lat. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. odbijanje od neke sume.mrtva trka".. dežurati. gañenje. dedit (lat.) slabljenje uloge države. deditirati (lat. npr. lepo izrañen. pravni dokaz izvesti iz drugih. degouter) l. dedignatio) preziranje. dedicija (lat. odvratiti nekoga od nečega. dao je. kakvoća postojanja kao deduktivan. poremetiti zglašenost. kućnoj haljini. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. deshabille) noćna haljina. izmirio je. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. dežurati (fr. dedit. robu). dedignacija (lat. degomirati. objasniti. zaveštavanje. dežurni (fr. detrasirati. vešt vajar i neimar. dedicare) posvetiti.) lice koje proba pića. brisati neki dug. dedicatio) posveta. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. dedirati. dedi) trg. dedukcija (lat. dedommager) obešteti-ti. udvostručavanje svoga bića. . deduktis impenzis (lat. degutirati (fr. odreći se aneksije. desavantager) oštetiti. kitnjast. degustatio) kušanje. nameniti. otac Ikarov. nepriznavanje. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. vršiti službu (naročito za oficire. nerešene trka. Dedal (grč. tj. ogaditi (nekome nešto). dare dati) trg. pokazati. daidaleos) umetnički. degrosirati (fr. dedaleum (grč. lat. zavaditi. ispaki-vanje. utanjiti (srebro. dezapoantirati (fr. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. dezavantažirati (fr. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. deducere) izvesti. degout) odvratnost. potcenjivanje. dezabije (fr. kuv. desavouer) poricati. raspakivanje. dedekoracija (nlat. naknaditi štetu. nlat. uneti nešto u knjige kao plaćeno. koji vrši službu. oprobati. po-svećivati. probanje. degustacija (nlat. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. dezavuisanje (fr. trg. dezin-sekcija. degustator (lat. platu. osporavati nešto. dezaneksija (fr. dezodoracija). degustacija vina odreñivanje ukusa. zakinuti. kaljanje. deducirati. degu (fr. dezavuirati (fr. dezavuirati. dezanektirati (fr. an dezabije (fr. degraisser) očistiti od masti. dedicirati (lat. mirisa. deduktis deducendis (lat. graditelj lavirinta na Kritu. pokvariti skladnost. otklanjanje. masnih mrlja (vunu). naročito »seneka. en deshabille) u -domaćoj. degumirati v. odricati. okušati. de jour) koji je na službi.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. brisati . ded hit (eng. jelo. skinuti penu. sprečavanje (npr. degustirati (lat. kapitulacija. desemballage) trg. desaccorder) izazvati neslogu. zaključivanje iz opštega o posebnom. dati otštetu. dedukcija. neraspoloženje. etati-zacija. nekome neku knjigu) zaveštati. posvećivanje. dezavuisati v. deditio) predaja. čelik). dead heat) sl.). deductis impensis) po odbitku troškova. v. 1919). domaća haljina. ugladi-ti. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. desavouer) odricanje. zootrop. dedukovati (lat. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. nezadovoljstvo. dez. posvetilac. (fr. dedublirati (fr. nipodaštavanje. des-. v. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). udvajanje. deetatizacija (fr. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom.

v. stan. dezerter (fr. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. hig. odela. desolant) vrlo tužan. u rastrojstvu. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. raspuštanje vojske. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. lat. dezorganiza-cija. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. npr. dezinficirati (fr. dezmitis (grč. naročito ženu. desaffection) nenaklonost. neutešan. inflatio nadimanje) fin. des. dezoksidacija (fr. med. pathem patiti. grapho) zool. raspustiti vojsku. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. desmos. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. desmos. rastrojavati. deserteur) begunac iz vojske. deserter) napustiti vojsku. dezodorizacija (fr. položiti oružje. sredstva protiv zatvora. razočarati. obnova) uništavanje veze. dezen v. hig. razdružiti. smanjivanje stalnog kadra. desertio) voj. desinteresse) nekoristoljubiv. raspariti. razbijanje atoma. a ne roba novac). iskren. dezorganizovati v. zbuniti. dezmopatija (grč. lat. des-. dezmologija (grč. insectum buba. oxys oštar. raskinuti. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. lat. desequiper) raspremiti brod. dezodoransi (fr. lat. dezinfekcija (fr. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). lat. organske veze meñu sastavili delovima. lat. dezintegrator (fr. lat. desorganiser) rastroji-ti. prebeglica. algos bol) med. nauka o bolestima žila i spletena. dezafekdija (fr. lat. npr. oxys) hem. otkužiti. vrlo žalostan. desmos žila. des-. dezinformacija (fr. logfa) nauka o spletovima. designolles) voj. pretrpeti) ned. reducirati. razdvajanje. desarmer) razoružati. narušavanje neke celine. dezintegracija a toma fkz. vazduh. des-. smanjiti stalni kadar. vojni begunac. dezoksidirati (fr. rastroj-stvo. sečenje žila i spletove. opusteo. nered. desarmer) razoružavanje. osloboditi od kiseonika. prav. bol. desoler) opustošen. dezmopatologija (grč. osloboćavanje od kiseonika. rastrojavanje. nemilost. des-. napraviti nered. dezinteresiran (fr. smesti. bol žila i spletove. nepristrastan. up. des-. utamanjivanje zaraznih klica. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. vezama itd. lice koje taj posao vrši. rñave stolice. odeur. dezertan (lat. dozmalgija (grč. reflacija. dezorganizirati. zbrku. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. odricanje (ili: napuštanje) svojine. des-. des-. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. bol u žilama zglobova. otkuži-vanje. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezolatan (fr. integratio uspostava. u čovečjem telu. dezopstruktiva (fr. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. des-. dezodorizirati (fr. dezaproprijacija (fr. inflaci-ja. otkuživati. npr. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezasortirati (fr. desmos. magnetiziranja.) od zaraznih isparavanja i materija. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. vrlo bedan. gubl>enje ljubavi. tj. dezinjolni barut (fr. desmos veza. desertor malitio-sus) prav. žila. lat. tome sečenje) med. ruke itd. kad novac traži robu. obstructum) pl. desmos. dosadan. napuštanje vojske. des-. dezmotomija (grč. pathos patnja. lat. obstruere zapušiti. desassortir) razdvojiti. desmos) med. dezorganizacija (fr. dezintegracija (fr. rasturiti. up. dezertirati (fr. uneti rasulo. dovesti u nered. 13 Leksikon . odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. zapaljenje zglob-nih »sila. dezorganizirati (fr. des-. dezinfektor (fr. lat. dezertor maliciozus (lat. rasulo. deflacija. des-. des-. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. odelo. pomesti. nesnosan. desertus) nenastanjen. prostodušan. grč. dezodorizirati.. bekstvo ispod zastave. integrare uspostaviti. grč. nesebičan. dezmografija (grč. nenaseljen. opisivanje žila i spletove.. ljut) hen. rastaviti ono što treba da bude zajedno. pust. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. jadan. svojine. ispod zastave. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. žilama. logia) med. des-. desen. dezolantan (fr. dezercija (lat. odeur miris. dezarmirati (fr. stana i dr. pobeći iz vojske. dezarmiranje (fr. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). sindezmologija. dezinflacija (fr. dezinsekcija (fr. dezekipirati (fr.

. navesti na pogrešan put. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. pod decimalan. dezorijentiran. ispražnjavanje stolice. decadenza) opadanje. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. zavoñenje sa pravog puta. deka. izgubiti u težini usled sušenja. decalquer) prenositi otiske. pokrov. zbunjen. de jure (lat. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. deist(a) (lat. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. dekadika (grč. gonia ugao) geom. curenja itd. decalvatio) oćelavljava-nje. sedalo. deiectio) prav. grč. dekados desetina) desetorica. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. deificirati (lat. dezorijentirati. teizam. de-calcare ugaziti. Ruso. osnova) geom. deka. deus) fil.. desetougaonik. de fakto. deset komada. deus bog) fil. Decamerone. zaveden s pravoga puta. na dokazima. oterivanje. dekados desetina) mat. do dekadi). dekada (grč. deitet (nlat. propast. strast) veština da se slike u bojama. zbunjivanje. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. gubitak u težini neke robe usled sušenja. izmet.. dekaginičan (grč. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. deinos strašan) ret.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. decalo) trg. pometnja. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. fr. dekagram (grč. Mendelson i dr. titulama itd. zabuniti. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. deka. odavanje božanske počasti. dekaed. deka. u upotrebi od Karla Velikog). deka. metahroma-tipija.. v. dejekpija (lat. pomesti.. deus) fil. skr. bog. dezorijentiran (fr. pometen. up. therion divlja životinja. de jure) po pravu. dekalkomanija (lat. izveden na pogrešan put. suziti. hemera dan) deset dana. decembra 1825. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. deka (nem. curenja itd. up. deka deset) 2. deka. hedra. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. dejektorij(um) (nlat. pod decimalan. deiectorium) med. npr. dekas. dezorijentirati (fr. dei gracija (lat. metron) mera za dužinu od 10 metara. ceniti više svega. 26. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. Lesing. da. pogoršavanje. mera od deset grama. dekalkirati (fr. dejizam (lat. dekalo (ital. up. deizam. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. glavni predstavnici: Volter. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. pomesti u nekoj prilici. deinos. dezorijentisati v. period od deset godina. deintegrirati (lat. deka. nañena u okamenotin-skim ostacima. propadanje. pesnika Bokača). bez orijentacije. deka (grč. v. sa bakra ili kamena na drvo itd. deitas) božanstvo. zbirka ili delo od deset knjiga. .) pristalica dekadencije. preneti crtež na providnu hartiju. dezorijentisan v. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. strana. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. dekalogos) deset božjih zapovesti. decimalni sistem.-. dekadencije (lat. kožu. gyne žena) sa deset žena. dekagon (grč.. deifikacija (nlat. tucati. dekalog (grč. staklo. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. dekas. facere učiniti) obožavati. deinoterij(um) (grč. dekametar — 10 m i dr. tekst. du odi itd. udaljivanje s položaja ili poseda. smeten. preteri-vanje. mat lecimalni sistem. oćelavljenje. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. orijaška pretpotop-na životinja. dekalitar (grč. npr. med. Dečke) l. porculan. dekadni sistem mat. dekalvacija (nlat. metal. raspad. v. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. sisar. guber. ćebe. grč. lučenje. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. deus. poliedar sa deset površina. dekametar (grč. v. 'grč. Livijeva „Rimska istorija".). u nekom mestu. dekabristi (rus. deizam (lat. izdvajanje. pokrivač. deiktičan (grč. mania pomama. desetni sistem. deintegrare) oduzeti od celine. s pravnog gledišta. dejizam. dekalirati (ital. deificatio) obožavanje. pristalica deizma. u nekom mestu. zver) zool. u izvesnim prilikama. de-calare) trg. Dekameron (ital. litra) mera od 10 litara. u nekoj prilici. smanjiti. telo od deset uglova. lim i dr. deiktikos) koji se osniva na primerima. ukazivati čast kao bogu. ital. de-cadere opadati. deset. dekadent (nem. broj deset. deinoza (grč. preuveličavanje.

deklamirati. deka. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. capsula) med. deklarirati (lat. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). dekartirati (lat. vežbanje u govoru u školi. muž) bat. razbi-striti. koji osporava. dekatirati (fr. caput glava. stichos) lit. 3. 2. declamatio) veština usme-nog izlaganja. deklinabilan (nlat. agea površina) mera za zemljište od deset ara. deklamatorij(um) (nlat. deka. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. o osnovnim načelima engleskog ustava. iskazni. dekapitacija (fr. više svešteno lice. dekapsulacija (lat. visokoparno. decantare. grañevina na deset stubova ili svodova. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. stylos) apx. zvanje i položaj dekana. npr. poniziti. objava engleskog parlamenta 1689. objavni. v. govorenje sa puno izrazitosti. lat. deklarešn ov rajts (eng. dekarbirirati (fr. npr. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. odstupanja. dekatisaža (fr. izjašnjenje. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu.: Mislim da ćeš poslati. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. izjavljivati. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. umetničko govorenje neke pesme. deklamacija (lat. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. deklasirati (lat. odstraniti. decatissage) postupak pri dekatiranju. objavljivati. obezglavljenje. pronañen 1822. skretljivost. trg. mesto službovanja dekana. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. deklamatorski (lat. veridbe. dekanski jezici (ind. ili o veštini lepog beseñenja. fr. kuvanjem u sodi. isključite) iz jednog društvenog staleža. dekantirati (lat. declinabilis) gram.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). odmah posle biskupa. declaratio) objava. skretl>iv. aner čovek. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. deklarativan (nlat. decastere) deset kubnih metara. de-. 4. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. deka. deklamatorika (lat. deklinabilitet (lat. prome-nljiv (po padežima). dekanat (nlat. dekantacija (fr. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. npr. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. u Lineovom sistemu deseta klasa. deklamovati v. deca-piter) odseći glavu. obznaniti svoju odluku. deklamator (lat. veoma izrazito. fr. udaljiti. declaration of rights) izlaganje prava. reda. deklinator (lat. dravidski jezici. declinare okretati) fiz. sa puno izražaja. dekapirati (fr. dekandrija (grč. declinabilitas) gran. odbija. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. dekapod (grč. deklaracija (lat. razreda. objavljivane. dekastih (grč. de-charta. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. odstupanje.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. kardinala itd. dekastilon (grč. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. dekarbonizirati. izjava. fr. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. izjavni. decapitation) odsecanje glave. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. . u Parizu. carte) pošt. decantation) hem. otočiti. deka. deklamira™ (lat. skreće. obezglaviti. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. deklamando (ital. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. declamator) umetnik u govorenju (stihova). ocediti. declasser) brisati (ili: izbrisati. declamando) muz. izlaganje. deka. deset etera. declinare) koji odstupa. dekatirati. strofa od deset stihova. de-classis. dekarbonizirati (lat. izjaviti. Dekham) v. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. decaper) površinu metala — zagrevanjem. deklinatoran (lat. declarare) objaviti. klase. decanter) hem. predsednik fa-kultetskog saveta. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. izraziti se. sposoban za skretanje. čitanju. dekapitirati (lat. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. dekar (grč. up. dekaster (fr. trg. dekarbirirati. declamare) besednički. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). deklina torijum. decarburer) v. promenljivost. decanatus) dekanstvo. rečito. fr. decanus) l. sposobnost skretanja. što odgovara deklamatorskoj veštini.

dekolirati (lat. dekoltirati (nem. odličje. trg. uresni. izbledeo. dekont (fr. raščlanjavanje. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. naročito u keramici. ramena. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. završavanje uzletanja aviona. dekolte. polazak aviona. v. kombinirati. dekolaža (fr. odbijati. bezbojnost. truljenje. dekoktor dolozus (lat. naročito koji ukrašava draperijama. dekoracije (nlat. dekolte (fr. izmiriti dugove. orden.) rastaviti. decorare) ukrasiti. dekor (lat. raspadanje. up. obezbojenja izvesnih tvari. dekoktor bonorum (lat. urešavati. decorativus) ukrasan. odlikovati ordenom. . declinare. ulepšati. ekvatora. uzletanje.. decolleter) izrez na haljinama. obnaženost. grapho pišem) astr. nameštanje pozornice pomoću kulisa. poz. otpis. fig. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek.. dekorisanje v. metron mera) fiz. skretati. odbitak od duga ili računa. poklopiti. prokuvavanje. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. dekorieren) 1. ne priznavati. declinatio) gram. kome je oduzeta boja. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. poletanje. polet. med. dekomponovati v. prav. odvajanje aviona od zemlje. grč. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. bez udubljivanja u formu i značaj. decollete) sa izrezom na haljini. decolorare) obezbojiti se. slik. grč. reč sastavljena od više reči. decompte) trg. dekomponirati. izgubiti draž. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). dekokcija (lat. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. ukrašavati. razgolititi vrat i grudi. de-combinare) rastaviti. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. ukrašavati. dekoracija. pozorišni slikar. oduzeti boju. delovati (nem. dekombinirati (nlat. odvojiti. nag. de. savijati. prav. ukras. deklinometar (lat. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. dekorirati (nem. decoctor) onaj koji prekuvava. grč. umetnički izrañenim nameštajem itd. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. izbledeti. uresiti. ukras u boji. gubljenje boje. dekompozicija (lat.). astr. poz. lepota. decolorare obezbojiti. ukuvava. dekokt-infuzum fark. decollage odlepljivanje) avkj. dekoloracija (lat. gran. ure-san.>ačuna. tako da se vide grudi. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. decoloratio) obezbojenje. oduzimanje boje. deklinograf (lat. dekolonizacija (lat. sastavne delove. prekriti. rasipnik. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. dekorativni (lat. kusur. uzajamni. ukuvak. 2. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. takoñe: opadanje. koji krasi. astr. popuštanje neke bolesti. dekolorimetar (lat. koji resi. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. declinare) fiz. dekolacija (lat. hem. počasni znak. declinare okretati) gram. declinare. sastavne delove. vrat. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. deklinacija (lat. med. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. ukrasi™. decompter) trg. biti de-korisan dobiti orden. ukrasni. popuštanje u boji. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). postaviti sto. dekompozitum (lat. zastrti. fr. raščiniti. dekontirati (fr. ures. dekorisati (lat. decor. decken) pokriti. decoctor dolosus) prav. naročito ženskim. sve dekoracije jedne pozornice. dekoltovati (fr. ukuvavanje. kontrolni račun. odbiti od duga ili . decoquere) fark. dekokt (lat. odlikovati ordenom. dekoltiran (fr. išča-šenje. kićenje. radnje i dr. obnažen.. fig. nakititi. prideve. decolleter) obnažiti vrat. ostatak. fig. oslabeti u boji. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. otpisati. koji je izgubio boju. dekoktor (lat. decoloratus) obezbojen. ark. pozadine i dr. sprava za merenje magnetne deklinacije. koji je izgubio draž. zamenice i brojeve). obezbojenje. dekoloriran (lat. odstupati. pokriti. imati na sebi orden. izgubiti boju. dekolorirati (lat. ures. decoctio) iskuvavanje. odvarak. dekomponirati (lat. menjati po padežima (imenice. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. imenska (lli: padežna) promena. dekoltieren) obnažiti. dekorater (fr. deklinirati (lat. obezbojiti. bleñenje. koji služi za ukrašavanje. fiz. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. decor) ukras.

decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. pr-skanje kristala. rešenje. u Vestfalskom miru. dostavljanje. supr. narediti. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. klevet-nički. grožñani šećer. optuženik. nemvnje. dekre goran (lat. kuhinjske so. dekort. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. decourager) obeshrabriti. postepeno tiše. delat (let. desetina (u vojsci starih Rimljana). naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. dekubitus (nlat. decurrere. decussorium) med. praskanje. decursus) tok. način (ili: položaj) ležanja. v. stoji na desnoj strani. koje su toga dana već stupile na snagu. decouvert) otkriven. dexter desni) hem. naročito u korekturi). delatura (klet. zaključiti. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. dekuver (fr. januar 1624. npr. e decouvert) berz. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. usled zagrevanje. odrediti. delabijalizacija (lat. dekurija (lat. dekstroza (lat. nlat. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu.dekort 197 delegant dekort (lat. čast. dele) briši. delature) potkazivanje. labium usna) lingv. da se izbaci (slovo ili reči. puckaranje. a dekuver (fr. dekurtirati (fr. deksios. popleši-ti. za sekularizacije. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. delere uništiti. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. vodnik (u vojsci starih Rimljana). delacio hereditatis (lat. decurio) starešina nad deset ljudi. potajni tužilac. deksios. lacrima suza) med. deficit. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. neza-štićen. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. koji je s desne strane. izbacuj! deleatur (lat. dekstrin (lat. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. delator) dostavljač. mala veličina za koju se promenljive smanji. suženje. delakrimacija (lat. dekstrin. decretorius) odlučujući. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). prštanje. dekurt (fr. de cujus od koga) prav. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). decutere. desetar. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. klevetanje. deksios desni. izdati naredbu. bez pokrića. dekuražirati (fr. odeljenje od deset članova. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. deksiokardija (grč. izdejnički. deletio hereditetis) prav. de. suze u očima. uplešiti. decernere. odbiti. ležanje. delatoran (lat. deksiografija (grč. svaka viša naredba uopšte. dostavlječki. obeshrabljiveti. decrescendo) muz. deletus) prav. de-court) trg. deleatur) neke se briše. dela gor (let. sve slabije. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). naredba vlasti. mesto koje se tako svira. decretum) odluka. odbitak od računa za neku robu. smanjiti. potkazivanje. npr. dekretirati (lat.v. decrementum) smanjitak. opadak. dele (lat. delacio juramenti (let. dekusorij(um) (lat. decretare) odlučiti. hem. odeljak. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. kao panonski zakonik. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. de. grapho) pisanje s leve strane na desnu. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. 1. grapho) pisano sleva nadesno. up. dekrešendo (ital. deksiografski (grč. učitelja i pisaca rimskog prava. dekurzus (lat. delegant (lat. dekretisti (lat. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. rešiti. de-. decourter) trg. prodavati robu koje nema. dekreditirati (fr. opadanjem. rešavajući. opadanje bolesti. dekret (lat. delaktacija (lat. taloženje sokova na nekom mestu. dekrepitacija (ital. . za razliku od legista. decrediter) lišiti poverenja. deferre. ital. nametanje zakletve. dekurion (lat. skratiti. mat. dekretali (lat. poverenje. dekstroza. ocrnjivanje. dekstralan (lat. prav. kardia srce) med. delatio) dostavljanje. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. decrescere) pl. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. decubitus) med. delacija (lat. de-curtus. decrepitatio) hen. manjek. berz. inkrement. im. decuria) klese. dextralis) desni. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. dekrement (ital. mesto na levoj. potkazivač. delatio iuramenti) prav. dekujus (lat. de-corto) trg. neke bolesti. glikoza. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. ugled. delatum) potkazivač-ki. projed od ležanje.

mahnit. junak. delibaša (tur. izbor. deliquescentia) topljenje. omeñavanje. neprijatan (npr. obazrivost. deligere odabrati. delegare) odrediti. . predstavlja ukupnost odnosa. rastopljiv. poslati. poslanik. delikvescencija (nlat. razmišljanje. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. utečniti se. delegatus) izaslanik. težak. kitnjastost. delikanh) mlad momak. delivraison) trg. ljubak. turski konjanik. Ae. delicatamente) «uz. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. onaj koji boluje od delirijuma. ograničavanje. mio. deliberativan (lat. deliberato) muz. deleterij(um) (grč. član delegacije. stvar). izabrati. otrovna materija. gubiti se. izdati robu. limitis) grani-čiti. delibasi) starešina delija. deliberacija (lat. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. delikatese (fr. delikatamente. delegatarius) trg. delikvij(um) (lat. koji treba pažljivo raditi. umirivanje). rešavajući.). deleomai uništavam. ludilo. per deliquium) ili skraćeno: r. prestup. deligatura) med. osetljiv. isporuči-vanje. delibacio hereditatis (lat. predaja. de. god. laskave reči. delirium tremens) med. deliberativus) koji savetuje. delivrezon (fr. deli. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. delirans) onaj koji bunca. delikvijum animi (lat. odlučno. limitis) granigraničenje. većajući. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delenimenti (lat. hrabar. predstavnik. deliberatio) savetovanje. smeo. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. deli (tur. zavoj. deliracija (lat. delectum) biranje. delikatan (lat. delirijum. izaslanstvo. omeñavati. zavijanje. delegatar (nlat. delineacija (lat. delirium) med. prav. delinquere. lep. previjanje. obeležavanje ili postavljanje granice. delimitirati (lat. pažljiv. delikvescentan (lat.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. predati. delineavit (lat. isporuka. izaslati. deleterion otrov) med. deligacija (lat. delinkventkinja prestupnica. delinquens) optuženi. izbaviti. maženja. per delik-vijum(lat. deliquescens) topljiv. prislačak. 2. osetljivost. limes. omeñiti. kao predmet za uživanje: poslastica. preneti na koga (pravo. delenire ublažiti) pl. d. trg. tugaljiv. srčan. delinquere) v. med. im. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). delivrirati (fr. delija. trg. delibatio) smanjivanje. samoupravne i politički organizovanim. mladić plahe krvi. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delinkvent. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. istup protiv zakona. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. zločin. deliquium animi) nesvestica. bunilo. trabunja. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. deligatura (lat. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delikvescirati (lat. utečnjavanje. položaj. delikato (ital. ovlastiti. delibal (tur. delirijum tremens (lat. delicatus) nežan. predaja. topiti se. prav. delegirati (lat. delineatio) crtanje. delegacija (lat. obeležavati ili postavljati granicu. zlikovac. u umetnosti: prefinjen ukus. delikt (lat. previjanje rane. deliberato (ital. deli) lud. delictum) prav. delirant (lat. delegatio) poslanstvo. prikraćivanje. izdavanje robe. delekcija (lat. opunomoćiti. deliracija. junak) 1. delinquere. delenimentum. delibacija (lat. delineare) crtati. da se na vazduhu rastvori. rastvaranjem na vazduhu. dogovaranje. premišljanje. smisao za lepo. delivrans (fr. deliratio) med. škakljiv. skici-rati. isporučiti. materija koja truje i uništava život. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. izdavanje. pojavljuje se sa delegat (lat. dug itd.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delikato. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. delivrer) osloboditi. nacrt. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. zavijanje rane. prestupnik. skica. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. delicato) muz. deligatio) med. delinkvent (lat. v. pijaničko ludilo. nežno. ograničiti. delirij(um) (lat. ludak. delineirati (lat. poslati. delimitirati (lat. delikanlija (tur. fin. v. veoma obazriv. delikvent (lat. delikatamente (ital. sa nežnošću. med. ukusan. delivrance) osloboñenje. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. po Ustavu SFRJ od 1974. limes. pažljivost.

onako kako jest. 2. pliskavica. umilan. demantovati (fr. tur. delitescere) med. demanti (fr. razgoliti™. delitescencija (lat. demens (lat. rečitošću itd. demek (tur. demos. Marke. 1% gvožñe. biti lud. Delfi. ispraviti neistinu ili netačnost. ušće reke oblika delte). dembel (pere. vlasti. mašinske delove i oruña.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. što bi se reklo . kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demarkirati (nem. dementi) opovrgavanje. delfijsko proročište v. izuditi. iznositi. ludilo. delogement) izlazak. neradnik. agein voditi. delcredere) trg. demagog (grč. delta. dementia) med. rasparčati. lenstvovati. raskriti. deltoid (grč. mio. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. završava se obično smrću. demembrirati (lat. delkredere. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. zapravo: zavoñenje naroda. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. materica. odlazak. tur. demy) vrsta hartije maloga formata. dernek) dakle. demos narod. deložiranje (fr. demembrare) raskomadati. demarkacija (fr. demarquer) ograničavanje. poricati. delkredere-provizion trg. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. ukusan. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. deložman. deloger) izbaciti. potiskivanje neprijatelja. povući graničnu liniju. delirirati (lat. demarš (fr. ra-skrinkati. poricanje. razgolićavati. demegorija (grč. bajan. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. demeblirati (fr. sa položaja. podbada. deliciosus) divan. odreći. trabunja-ti. zanositi se. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. izići. agein) koji rovari. prikazati u pravoj boji. . izneti) namešta]. demarkacioni kordon granični lanac. demarquer) ograničiti. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. četvrto slovo grčke azbuke D . vršili velik uticaj na narodne skušptine. kao zavodnik naroda. eidos oblik) med. uti-canje na narod govorom. dementir) opovrgnuti. morska svinja. otkriti. odricanje. besneti. demati. tj. radioaktivni zraci. demagogizam (grč. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. delta (grč. obeležavanje granične linije.) provoditi vreme u neradu. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. deltoideus (grč. deliciozan (nlat. deluvij(um) (lat. delfin (lat. voj. odseliti se. pokret. isterati iz stana. tur. 3. omeñavanje. govor pred narodom. demens) ludak. demarkacione trupe pogranične trupe. delfis (grč. luere prati) geol. demos narod. brodske zavrtnje. postupak. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. demaj (eng. deltoidan (grč. tj. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. tembel) lenština. trougaon. tembelhane) zemlja dembela. npr. logora ili trupa. deltoeiaes) u obliku delte. graničari. demagogos) voña naroda. demos. rastaviti na delove. Delfi (grč. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. delphinus) morska životinja. postupati po nekoj stvari. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. sladak. danas se upotre- dembelisati (pere. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. demos. demen-cija paralitika (nlat. delta) l. delphys) med. na primer. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. odricati. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. delta-zraci fiz. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. agein) voñenje naroda. tenbel. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. demarche) korak. fr. demet) naramak. poreći. demencija (lat. u narodnoj skupštini. 1% olovo. deložirati (fr. 5= D. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. dementia paralyti- . obeležiti granicu. maloumnik.. v. dome (grč. mor. 41% cink. demagog. delirare) buncati. i sa dijagonalama koje se upravio seku. demagoški (grč. . odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. demagogija (grč. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. agoreyo govorim) javni govor. demarkaciona linija granična linija. delta. demegoria. up. med. delkredere (ital. demaskirati (fr. recimo. d. dembelija (pere. snop. slična kitu. eidos oblik) kom. de-. fig. buškara. rastrgati. bljava u prekornom smislu. voj. preduzeti korake. na podnožju Par-nasa.

nekoj oblasti ili državi. de. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. javna žena. širokih pogleda. razne veličine (do 60 1). deminuere umanjivati) gram. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demerzija (lat. fr. krateo vladam. demos. čišćenje od škodljivih isparavanja. demefitizacija (lat. dimiskija. poluutvrñenja. supr. demidžon (eng. demi-john. up.. demirelief) poluispupčen rad. čistiti. demiparalela (fr. klonulost. poluobrt (nalevo ili nadesno). demoiselle) gospoñica. dementia praecox) mladalačko ludilo. ja-hanje u polukrugu. dimije v. demivolte) jax. de-. supr. razoružati. kratos vladavina. demeškinja v. demos narod. demisionirati (lat. razo-ružati. demilitarizovati v. demobiliser) voj. demokratizirati. demos. otpustiti. polušanac. demos. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. dimittere. poluoptok. demissio) skrušenost. militaris) voj. demissi-onner) dati ostavku. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. militariza-cija. deminutiv (lat. detektor. demografija (grč. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. deminucija (lat. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . doksa mišljenje. vlast. demitour) polukrug. demodoksologija (grč. demiurg (grč. željezo. poreklo itd. polurov. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. dimiskija. utuče-nost. državnim poslovima. za razliku od najvišeg boga. fr. demokratija (grč. demephitiser) provetriti. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. raspuštanje. senatori u današnjoj Grčkoj. ogrešiti se o nešto. demeritirati (fr. krateo moćan sam. Dime-Sina). vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demilitarizacija (lat. narodni. demeriter) skriviti. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demilitarizirati. položaj. diminutiv. polureljefni rad. demokrat(a) (grč. demir)) gvožñe. demobilisation) voj. deminutio) v. demos. demefitizirati (lat. krateo) v. demo. demireljef (fr. demokratizirati (grč. demir-kapija gvozdena kapija. tvorac (ili: neimar) sveta. demograf (grč. nekoj oblasti ili državi. demitur (fr. demiskija v. demergere. demi-parallele) voj. demi-bastillon) voj. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. militaris) voj. logos reč. od zagušljivog vazduha. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. razoružavanje vojske. imanja. demos. mephitis kužio isparenje) med. dimije. devojka. demobilizirati (fr. Ovako naziva Platon boga. demoazel (fr. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. fr. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demencija senilis (lat. ostavka. razoružavati. npr.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demobilisan« v. zagnjurivanje. čovek slobodoljubivih. malo utvrñenje. de. mephitos. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. zgrešiti. demimondaine) dama iz polusveta. kao tvorca sveta. demimond (fr. domilitarizirati (lat. demivolt (fr. demisionar (fr. demimontkinja (fr. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. u običnom govoru slobodoljubivost. demokratizam (grč. kao posledica starosti. razoružavanje. demir (tur. demen-cija prekoks (lat. zahvaliti se na službu ili zvanje. demiurgos) fil. demersio) potapanje. sirće itd. demimonde) polusvet. demobilizirati. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demobilizacija (fr. demikoton (fr. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. de-. demos. diminucija. razoružanje. grapho . v. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama.(grč. demodulator v. demos narod. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. tj. službenik u ostavci.pišem) onaj koji se bavi demografijom. demokratizovati v. demisija (lat. demobilisati. koja je u nekim zemljama utvrñena. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demograf (grč. militarizirati. demokratija. očistiti od škodljivih isparavanja. dimisija. demibastion (fr. bez obzira na imovno stanje. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. nauku.

demontage) rastavljanje na sastavne delove. gram. voj. demofil (grč. otuda: demostenska rečitost izvanredna. demonstracije. pokvarenost morala (ili: naravi). upropastiti nekoga. demoralizirati. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. demontaža (fr. preturiti. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonetizacija (fr. demoralizovati v. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. pored razliko-vanja formalnih oblika. svog raspoloženja. oboriti s konja. demonstratio) dokaz. naklonjen narodu. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). natprirodan. objašnjivač. ovaj. demolirati (lat. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. pokvariti neku spravu. obaranje. daimon. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. demolir) rušenje. koji nešto pokazuje. up. demolicioni sistem fort. demonstrativum (lat. narodni. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. očigledno. pokvariti. demos (grč. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demonetizirati (lat. dumping) trg. razvratnost. taj i dr. demoralisati v. demolitio) v. demonstrans) tumač. npr. demoliranje. prodavati po niskoj ceni. pojedinaca ili gomile. akcija. razvaljivan>e. povlačenje novca iz opticaja. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). up. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. pokazivač. sotona. demonski (grč. živo. odsek jedne file. u demokratskoj Atini: opština. ućutkati top. pokazna zamenica. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. izla-gač.i moneta novac) fin. daimon. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. upropašćavanje. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. to dump frljiti. demonstrator) dokazivač. fr. lišiti MOJ. ovaj. mogu odmah razoriti minama. demos. daimon. naročito zao duh. demonolatrija (grč. demonstracije (lat. demoralizacija (fr. de. izlagati. daimon. demonologija (grč. demonima. demoralizirati (fr. voj. demonomantija (grč. demolicija (lat. demonstrira™ (lat. mania pomama. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. voj. soton-ski. lat. demonstrativan (lat. upropastiti. porušiti. vidno ispoljavati raspoloženje. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. zla kob. pr. demontirati. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. dokazivati. duh. demos) narod. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. demoralizirati. taj. daimon. izrazito. kad ih neprijatelj zauzme. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. prikazivač. demontirati (fr. v. demonetiser. demoliran. demoraliser) napraviti razvratnim. predavanje robe. očigledno prikazivanje. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. de. demonstrant (lat. moneta. demonizam (grč. demontirna baterija voj. ala. daimon. demonetiser) fin. demonstrativum) gram. demoliran. daimonios) ñavolski. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. narodoljubac. demon (grč. tumačiti. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. verovanje u aveti. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. narediti da se sjaše. demonomagaja (grč. onaj. uništiti. gubljenje hrabrosti. philos prijatelj) onaj koji voli narod. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. most itd. demoliri. demoralizirati. logia) učenje o duhovima. demonomelanholija (grč. demonstrare) pokazivati. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demping (eng. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. . izlagač. ubedljiva i silna rečitost. malodušnost. demolir) rušiti. Demosten (grč. onaj. i dr. demonomanija (grč. razvaliti. demonstrare) javno.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. otvoreno. npr. fr. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. slobodno. daimon) natprirodno biće. uništavanje. demoliranje (fr. naročito fabričkih proizvoda. demonstrator (lat. onaj koji tumači. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demos narod. demotičan (grč. dokazivanje.mologija (grč. demoralisation) kvarenje. javno ispoljavanje. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. uterati joj strah. demotikos) koji pripada narodu.

lik) v. dendron. naimenovanje. učiniti neupotrebljivom za ljude. oni kod kojih vrh jezika. kvocijent. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. ščepam) med. dendrografija (grč. demulencija (lat. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. dentarpag (lat. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). vrlo zarazna bolest. dendron drvo) u obliku drveta. zbijen. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. pomodarstvo. demulentia) pl. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. pomo-dar. onaj koji proučava drveta. dandy) kicoš. d. pri izgovaranju. smanjivanje broja stanovništva. dentalni (lat. dendron. ne nanoseći štetu. de pop praejudicando) prav. de. docnije 16 asa ili 4 sesterca. odnaroditi. zejtina). uskraćivati. dandy) kicoštvo. dendron. dendroliti (grč. de-. eko nihilo nihil. denegatio audientiae) prav. denotatio) označavanje. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. dentales) gram. fr. eidos oblik. nasalisatio) lingv. obe-ležiti. tj. denominativ(um) (nlat. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. odbijati. izopačiti. s. denominator ra-cionis (nlat. denarijus (lat. natio narod. u vezi s tim. min. npr. muzički češalj. denaro (ital. koji je najpre sadržavao 10. instrumenat za vañenje zuba. kaćiper-stvo. dempfer (nem. de nihilo nihil (lat. dentalis) zubni. denegatio debiti coniugalis) prav. okamenjene biljke i okamenjena drveta. kao nagao nastup groznice. dendrolog (grč. denominacija (lat. dentali (lat. kao i za odreñivanje njegove zapremine. lišavanje podanstva. dendizam (eng. „ribati" od „riba". dendrometrija (grč. arpazo zgrabim. denationalisation) odroñavanje. zavičajnosti. dendrografički. denominativum) gram. samo leti.) i. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. denotacija (lat. fićfirić. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. denacionaliziranje (fr.) med. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. denegacija (lat. dendrometar (grč. denpi-valjak (eng. z. med. odbijanje. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. denominirati (lat. bez štete po prava nekog drugog. dendrometar. po svršetku drugog svetskog rata. prirodu neke stvari promeniti. natio narod. denotare) naznačiti. dendron. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. denaturisati (fr. Dampfer) prigušivač. logi'a) poznavanje drveća.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. de non prejudikando (lat. količnik. c). dendrologija (grč. metron) fiz. denatalitet (lat. lithos kamen) pl. sličan drvetu. dati podatke. cenominator (lat. denegacio debiti konjugalis (nlat. dendi (eng. kao drvo. densus gust. denegare) odlučno poricati. denaturalizacija (fr. lat. imenovati. denar. denacionalizirati (lat. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. prijava. up. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denarius) stari rimski srebrn novac. de-. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. nlat. dens zub. logos) poznavalac drveća. objavljivanje. odnaroñavanje. obeležavanje. neizvršavanje bračne dužnosti. gubljenje nosne artikulacije. so. imenitelj. uskraćivanje. dendron. vrsta areo-metra. denacifikacija (fr. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. . denationaliser) oduzeti narodni karakter. denikotinizirati (lat. denzimetar (lat. pr. grč. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dendron. njihovo podizanje i praktičnu primenu. državi itd. uskraćivanje saslušanja. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. denga (arap. zubni glasovi. denaturalizirati (lat. naimenovati. dentritičan. de nihilo nihil) v. grč. špiritus i dr. denominare) nazvati. trg. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. denotirati (lat. denazalizacija (lat. denominare) kat. de-. metron) veština merenja drveća. denegacio audijencije (nlat. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. dendroidan (grč. denaturer) svoju prirodu izmeniti. denegirati (lat. gpaphia) opisivanje drveta. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. fr. natura. javlja se povremeno u toplim krajevima. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. imenilac (u razlomku). dendron. odroditi. denominatio) imenovanje. fr. damping. davanje podataka.) dodavanjem drugih materija (gasa. mera za svilu i zlato.

denlasirati (fr. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. potkazati. depilatorij(um) (nlat. npr. prav. odvajanje kostiju od mesa. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. deontos dužnost. v. brzojav. smeniti nekoga sa njegovog položaja. pri čemu neza-sićeni ili manje . dependances) pl. deplorirati (lat. denuncijant (alt. prokazivač. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. voj. deplanta-ge) presaditi. deploracija (lat.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. tj. zubni lekar. raširiti. prokazati. jednostavno. gubljenje palatalne artikulacije. deplacement) premecJtanje. denuvcijat (lat. deplacer) premestiti. potiskivanje. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. zubar. pauper) osiromaši-ti. srez. potkazivač. depandans (fr. de-. otkloniti uzetost. depeša (fr. potkazivač. pediculus) hig. depilatorium) med. depot) stovarište. denudatio) otkrivanje. fig. denudacija (lat. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. dentis zub) zool. planta bil>ka. zubna kost. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). usled odnošenja zemlje. departman (fr. prinadležnosti. denunpijacija (lat. grč. postrojavati se za borbu. denunpijator (lat. kol. postrojavanje za borbu. dens. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. deplantacija (nlat. dsntiekaliij(um) (lat. deontološki doka z za postojanje boga. dens) zubni tehničar. glavna masa iz koje se sastoji zub. okrug. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. pertinencije. depenirati (lat. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. zbog koje. logia) teol. dipennare) trg. izlečiti od paralize. dentitio) med. magacin za robu. denuntians) dostavljač. denuntiator) v. (etra). de. tužitelj. pertinecije. potkazivanje. iogia nauka) 1. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. dependencije (lat. zub. deplasman (fr. de. razvašljivanje. ispražnjavanje. 2. farm. promeniti mesto. sredstvo za skidanje kose i dlaka. rasprostirati. sklonište. depletio) pražnjenje. koji nije na svom mestu. razvijati se. deontološki (grč. prokazivač. deplecija (lat. prinadležnosti. pediculus vaš) hig. dentist(a) (lat. optuženi. soba. deplasiran (fr. pogrešno ili rñavo postavljen. pauper siromah) osiromašavanje. deontologija (gr. dis. ukratko. bežični brzo-jav. zvanično pismo. lat. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. zapremina istisnuća. de. bez okolišenja. sa svog mesta. deplere isprazniti. sažaljevati. dentifricij(um) (lat. denticuli zubići) pl. deplorare) oplakivati. denticija (lat. vojska koja služi za . depilatio) opadanje kose. odeljenje. deplantatio) presañi-vanje. zapremina dela broda pod vodom. prav. prokazivanje. zajednička delatnost erozije i raspadanja. mor. deparalizirati (lat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. dentura (nlat. depalatalizacija (lat. osiromašenje. potkazanik. reppa pero. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. sažaljevanje. dependere) pl. lišiti nekoga imanja. depedikulirati (lat. dens. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. optužba. nazvan još i moralnim dokazom. denuncijant (lat. deploiement) voj. po naročitim kuririma. palatum) lingv. depilirati (lat. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. skidanje dlaka. deon. denuntiare) dostaviti sudu.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. deployer) razvijati. depauperacija (lat. zubalo. tužitelj. de plavo (lat. rñav položaj. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. depecher. deploajirati (fr. deplace) neumestan. denuntiatus) dostavljenik. ogolićenje. rasañivanje (bilja drveća). odelenje (stana). deploajiranje (fr. voj. žaljenje. denuncijant. fil. koje se obično šalje najhitnijim putem. lišiti kose. denuncirati (lat. depilacija (nlat. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. departicija (nlat. depo (fr. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. optužiti. smenjivanje.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. deploratio) oplakivanje. telegra-fisati. deplantirati (lat. de. de plano) prav. učenje o lekarskoj etici. razvašljivati. depauperirati (lat. npr. v. »saliti. deon dužnost. denuntians) dostavljač. departitio) podela. brzo dostaviti. rasaditi. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. depeširati (fr. dolazi do snižavanja tla. depedikulacija (lat. osirotiti. de. dentura) zubi. dentin (lat. razvijanje. delokrug. arh. ukloniti. povući nalog. paralyein klonuti) med. brzojavi™. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). raz-dela. ital. prosto.

depozitorij(um) (nlat. topovsku cev upraviti niže. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. deponens) polagač. depolirati (fr. deponere) v. depravacija (lat. depressio) voj. depositor) v. . depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. zauzimanje za nekoga. lišiti nekoga narodne naklonosti. npr. depositorium) odelje-nje za čuvanje. vladalac koji je zbačen s prestola. izgnati. depositeur) čuvar. deportare) prognati. nlat. depostirati (fr. deponent. grč. deposse-der) prav. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. da bi ga davao drugima uz veći. depozit (lat. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). fr. npr. ulog. depopulari opustošiti. dakle. deponirati. padanje cena. npr. depozitar (lat. svedok pred sudom. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. ulaganje. deposter) voj.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. proterivanje.) i melanholijom. deponent (lat. dspolitizapija (nlat. depresija (lat. lišiti polarizacije galvanski elemenat. kol. polos) fiz. depozit. utučenost. opljačkati) raseljavati. Francuza u Novu Kaledoniju itd. službenicima. depozicija. deponere) v. oblast koja leži niže od morske površine. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. vojsku itd. hartije od vrednosti i dr. polos stožer) fiz. iskaz pred sudom. pred sudom iskazati. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. klonulost psihičke energije. depositum) povereno dobro. deportatus) prognan. izvaditi iz prese. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. dati. depresivna oblast meteor. de. de poius. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. depolitizirati (lat. fr. en depot) na čuvanje. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. prav. či-novništvu. knjigu. deprefiksacija. izopačenost. depolarizator (lat. de-posedirani npr. depreverbation) lingv. deprekacija (lat. primiti ad cepozitum (lat. preklinjanje. izgnan. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. de. činovništvo. nešto. položiti. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. Engleza u Tasmaniju. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. deponere) odložiti. bank. oterati. poslati po kazni u koloniju. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. deport (ital. pokvarenost. deponirati (lat. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. upućivanje po kazni u neku koloniju. u ostavu. prognati. depoiularizirati (lat. depopulirati (lat. ulagač. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. de-possidere. deprecatio) molba za koga ili za što. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. fr. dati na čuvanje. deportiran (lat. deponens) gram. depo-posao bank. trg. raseliti (stanovništvo). an depo (fr. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. posredovanje. potisnuti sa položaja. deportatio) progonstvo. meteor. nanos. nizak pritisak vazduha. npr. de. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. de polus. pogoršanje. proterati. spuštanje. depravatio) moralno kvarenje. deprimere. depozicija (lat. in depozito (lat. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. polus. depolarizacija (lat. fiz. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. med. depressio) psih. deponens (lat. depreverbacija (fr. u pohrani. in deposito) na čuvanju. opadanje cena.). ulegnuće. iskvarenost. talog. deportirati (lat. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. depono-vati. glatkoću. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. vojni materijal koji služi za dopunu. depopulatio) raseljavanje. depozitor (lat. depopulacija (lat. pro-teran. deportacija (lat. službe-nike. grč. depoviranje (lat. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. arhiv. razvrat-nost. kad vanka prima na čuvanje. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. vojsci itd. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. depresirati (lat. deponentni glagol. poslati u zatočen>e. zalog. astr. depozitum v. grč. potištenost. depositarius. izgnanje. baciti u bedu. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. deposedirati (lat. deponovati (lat. u sefovima. poglavito osetljivosti. uložiti. depolir) oduzeti sjajnost. depolarizirati (lat. polos stožer) fiz. prisilno upući-van>e u logore. opadanje stanovništva. ono što je dato na čuvanje. v. oterati sa mesta.

derwis. kod katarakta. utući. depurgatorius) v. derbi (eng. dereglija (mañ. postati od. derviš) pripad-nik derviškog reda. derivirajuća sredstva. de-. derbi-krek (eng. deputatus) zastupnik. poremetiti. u naturi. miševa. derelikcija (lat. derivata) pl. zadužiti se. uznemiriti. izvedena reč. derivare izvoditi) dolaziti. reč koja je postala od neke druge reči. pobrkati. napuštanje. sredstva za čišćenje. npr. drva. deprimirana kapi-larnost fiz. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. depurgacija (lat. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. nlat. naročito koji pomaže čišćenje krvi. izazvane njihovim obrtanjem. depressorium) med. derivat (lat. izvedenica. cena. lor-du Derbiju. deprecijativan (lat. deranger) uznemiravati. nazna-čiti. med. deputatist (lat. v. metron mera) avij. derelictio) prav. derivativum gram. poremećenost. nov prost glagol. derivacija (lat. med. deputacija (lat. derivativan (lat. derivatum) gram. remetiti. zadržavati (koga). instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. npr. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. žito. koji je postao izvoñenjem. depuratoran (nlat. oslabiti. pogružiti. derby) sl. de. de profundis) „iz dubina" (početak 130. med. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. poremetiti svoje imovno stanje. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. hem. deputat (lat. naročito lekovi koji čiste krv. derivare. odstupanje od pravog puta. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. jedne reči iz druge. derivare. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. derivatum) gram. deputirac (lat. ostavljanje. . depurgatoran (nlat. depresorii nervi biol. kao jedan deo svojih prinadležnosti. de. derivan-tia) pl. derivatum (lat. tlačiti. očistiti. oduzimati snagu. sekte (tarika). stanovati — stanovnik. ona koja odvode sokove. iznuravati. izvesti. deputatio) izaslanstvo. izvod. lica koja. pokvariti. deranžirati (fr. depresorij(um) (nlat. nov glagol patiti. pritisnuti. de-primiran puls pritisnut. depurativan. pored plate. uznemiravanje u poslu. derivatum. klasična trka u Engleskoj. zapaljenje vratnih žlezda. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). očistiti krv. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). pasti u dug. oduzimanjem predmetka za-. depurancija (lat. psalma. izvoñenje. predstavnik. potiskivani moždane opne. depurativan (fr. prefixe predmetak) lingv. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. prema tome. deputirati (lat. deratizacija (fr. avij. pročisti-ti. poremećaj. koji znači oslabelost. u ime neke veće organizacije. koji odvodi na drugu stranu. derivare izvoditi. derivancija (lat. mat. sla-biti. otrebiti. derivare odvoditi. trebljenje. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. depuratio) čišćenje krvi. pretium. derivati (lat. npr. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. stan i dr. slab puls. izvoñenje. derangement) smetanje. u sredu posle Trojice. ugnjetavati. smetati kome. depurgare) čistiti. deprimere) pritiskivati. derivatum. trebiti. nered. derelikta (lat. depurgativan (lat. diferenci-jacija. derivometar (lat. depurer) čistiti. depuracija (nlat. deputatum) onaj koji prima deputat. derviš (pere. izabrati. napuštene stvari. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. iz nečega. depurirati (fr. depurgatio) čišćenje. proizlaziti. poslanici. grč. koja se održava. deranžman (fr. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. izvoditi. deprefiksacija (fr. aden žlezda) med. derivometar predstavništvo. ko- dsradenitis (grč. omalovažavadeprimirati (lat. de profundis (lat. voj. uputiti. pomeriti. deputare) odrediti. v. depurgativan. derivatus) izveden. jugozapadno od Londona. derivare. nerv povući naniže.. po značenju i obliku. pročišćavanje. depurantia) pl. Npr. koji ju je osnovao 1779). depuratif) koji čisti. voditi poreklo od. derelicta) pl. derivare. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. vrši popravku kursa. stvari bez gospodara. prav. vrednost) koji izaziva prezir. prima godišnje u stvarima. oneraspoložiti. derivatio) gram. tj. poslanstvo. derivirati (lat. rivus potok. depurgirati (lat. dere vrat. tur. tj. depuratorius) v. instrumenat za svlačenje. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji.

koji je u vezi s kožom. grapho pišem) med. ñerma) v. smesti. dermo. ono što je najnovije u modi. uzoraka. vašar. derogacija (lat. gljive gotovanke. v. v. razbiti. dessinateur) crtač mustara. dermatol (grč. dermatolog (grč. dermatijatrija. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). algos bol) ned. opozivanje. oleum ulje) farm. vojska dovedena vodenim. raditi na uštrb. dermatonoza. logia) nauka o kožnim bolestima. opozivan. osnova jedne kompozicije. desig-nare obeležiti) namera. naročito u modi. dermatičan (grč. radi na uštrb. deses muz. okrnjivanje. derut (fr. nacrt. dernek. zbuniti. pathos bol. dermatopatija. ñerma) kožni. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. smanjiti. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. ograničavanje. za pola stepena sniženi ton de. tylos žulj) med. dert) tuga. uzorak. ukinuti. koji ukida. dermatografija (grč. ital. šara. ñerma. koji pripada koži. ñerma. koji opoziva. derospazmus (grč. ñerma. ñerma. grč u vratu. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). zakona. ñerma.(grč. voj. tome sečenje) med. derogirati (lat. dermatopatologija (grč. dlačica i dr. bol kože. des. tovar jednog broda. spuštanje. otok kože. dernek (tur. padina. dermatozoe (grč. 2. plastike veština uobličavanja) med. lat. ñerma. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. lekar za kožne bolesti. veselje. bežanje u neredu razbijene vojske. rasulo. dermatologija. dermoplastika (grč. dsrmologija v. žalost. dermatoid (grč. nauka o kožnim bolestima. skopeo gledam) aparat. logia) nauka o koži. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. poslednja novost. površine ili dubljih slojeva kože. derma talšja. povrediti. dermoskopija (grč. mykes gljiva) med. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. vrsta. ñerma. zakinuće. tur. dermatoze (grč. ñerma. dermatijatrija (grč. dermatodinija (grč. deroute) nered. ñerma. ukidan. oduzimanje. cilj. (fr. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. osoba (nastaju trljanjem. iatrela lečenje) med. derogare) krnjiti. ñerma) kožni. briga. tj. činiti krivo. osujetiti. opozvati. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. rasturi!??. fort. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. bolest kože. dermotilus med. •zapaljenje kože. dernier eri) poslednji krik. . dermatodčlija. dere vrat. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. ñerma koža. gotovani koji žive na koži. nćsos bolest) med. propast. npr. koji se tiče kože. ñerma) ned. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. v. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. svaka pora. lečenje kožnih bolesti.pojave na koži kod nekih. dermatitms (grč. pa i najmanja promena na koži. u vezi sa kožom. skopeo gledam) med. dessin) trg. dermatonoza (grč. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. kožni para-ziti. jad. odstupanje (npr. derma. od ugovora). dessein. dermatologija (grč. bora. dermatotilus. dermografizam (grč. descente) silaženje. muz. ñerma. dernije kri ((fr. derma. dermatoliza (grč. naročito nervoznih. dermatomikoza (grč. desen (fr. med opšti naziv za bolesti kože. dirnek) sabor. okrnjiva-ti. desantni brod (fr. grapho pišem) opisivanje kože. ñerma. disegno. ñerma. zahidanje. stavlja van snage. derogatio) krnjenje. dermalni (grč. stavljanje van snage. bol. ñerma. dermaskop (grč. ñerma. nagib. pomoću koga se može videti svaka. smanjenje. dermatopatija (grč. neki zakon. plastike veština uobličavanja) 1. dermotomija (grč. dermijatrija med. oduzimati. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. zavesti. ñerma. svadba. derd. v. voj. dert (pere. veština ggunjenja životinja. plan. koje ostavljaju trajan i jasan trag. silazak. derogativan (nlat. ñerma. ñerma) med. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. kožni. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. pobrkati nečije namere. u obliku naročitog ogledala. patheln patiti) med. desenater (fr. spasmos grč) med. derma. odyne bol) med. staviti van snage. derogativus) koji krnji. udarom. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište.derma 206 desenater derma (grč. dermatotilus (grč. kožni žulj. ukidanje neke naredbe. derma. šteti. derma. zakidati. zakinuti. lat. dermatalgija (grč. neprijateljski upad u neku zemlju. dermatom (grč. derutirati (fr. žućkast. eldos vid. zoon životinja) pl. ñerma. ñerma. dermatoplastika (grč. rasecanje kože.

desolare) pustošiti. desperatan člat. očajnik. honorar. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. med. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. teško ožalostiti. deskvamirati (lat. verba desiderativa) gram. žudnja. potreba. neograničeni gospodar. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. deskvamacija (lat. uništiti. desenzibilizacija (nlat. molba. despekcija (lat. naznačenje. neu-tešnost. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). desideratio) nemanje. razoren. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desnog (grč. imenovanje. desperatus) očajan. opis. bez nade. despotizam (grč. nešto što nedostaje. koji opisuje. desperatio) očajanje. naimenovanje. ital. tiranin. desistirati (lat. prestati s čime.). designare) označiti. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. čeznuti (za čim). ime. samovolja. za popunja-van>e zbirki. desquamatio) ljušćenje. samovoljan gospodar. stvari koje su potrebne. despicere prezirati. duboka tuga. i koja mustru. Podanici . mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. voće. nai-menovati (nekoga za nešto). desiderare) želeti. desimetar (fr. crtao. praznina koju bi trebalo popuniti. klonuo duhom. tanjir za voće i poslastice. describere. prezir. desquamare) oljuštiti. decigram. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. desperatist(a) (lat. bezglavost. deskripcija (lat. desiderativus) koji izražava želju. desolatio) pustošenje. suv. desinencija (lat. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. omalovažavati. desperado očajnik) razbojnik. desperacije (lat. despectio) v. designaciona presuda prav. rušenje. verba desiderati-va (nlat. skicirati. dessiner. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. prezirati. designatus (lat. klonuti duhom. nedostatak. dessert) v. zahtev. desoliran (lat. ucveliti. desinere završiti se. desiderium) želja. imenovati. kraj. desine (fr. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. gubljenje ljuske. deservit (lat. desperare) očajavati. dessert) prislačni. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. decimetre) v. despektirati (lat. završetak reči. nlat. desigvirati (lat. despectus) preziranje. desperirati (lat. desiderata) pl. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. deskriptiva (lat. obeležava. uništen. re-dar. desiderativan (nlat. tiranstvo despotizam. desiderij(um) (lat. razo-renje. grdnja. designativus) označavan. neograničena vladavina. označenje. nacrtao. desolacija (lat. desinence) gran. neograničeni vladalac.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. despekt. despectare) potcenjivati. odrediti (nekoga). pod desenzi-bilizacija. koje su poželjne. krajnje ogorčen. potreba. očajan. designativan (nlat. poslednji deo obeda (sir. desolirati (lat. čega nema. naz-načiti. odreñivanje. descriptif) opisan. očajanje. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). desigram v. okaniti se nečega. desinirati (fr. fr. desiderat (lat. deser (fr. desolare) opustophen. želja. ocrtava. čežnja. desikacija (lat. desperado (šp. desiccatio) sušenje. disegnare) crtati. desideratum) nešto što je poželjno. samodržac. desideracija (lat. ostrugati l>uske. žude-ti. poslastice). obeležavan. krajnje ogorčen čovek. krajnje ogorčenje. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). desiderirati (lat. nestale stvari. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari.). desertni tanjir. decimetar. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. deser. ocrtavanje. slatka i jaka vina). gubiti ljusku. nacrtano. desiderata (lat. desideria pia) pl. puste želje. despotes) neograničeno gospodarstvo. nacrtna geometrija. dakle. rastvorenih u vodi. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. osećanje bezizlaznosti. descriptio) opisivanje. fot. titula grčkopravoslavnih vladika. prikazan. ocrtavan. fr. prikazivanje. poruga. gubiti svaku nadu. deskriptivan (lat. razoriti. opu-stošiti. describere opisivati) mat. desperare) čovek bez nade. baciti u očajanje. stvari kojih nema. desiderija pija (lat. skromne. koji prikazuje. designator) razvodnik. potrebu. bezutešan. npr. designator (nlat. koji označava. nedostajanje. despekt (lat. desert (fr. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. dessine) crtano. pasti u očajanje. siccus. odredan. designatio) označavanje. a koji još nije uveden u dužnost. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. dssignacija (lat. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. odreñuje. isušivanje.

na parče). ponašati se kao tiranin ili nasilnik. pečenje rakije. na komad. adresat. detail) pojedinost. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. poticati. javni dug. posvete. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. opširno pričanje (ili: opisivanje. destillatio) hen. posvetiti. hem. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. desudatio) znojenje. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. isparavanjem prekapa-ti. unipggilac. izdanak (dete. dette) podužica. uništljiv. krajnji cilj. voj. detaljirati. konsig-nator. neku tečnost. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći.). raza-ranje. opredeliti. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. prekapavati. desudacija (lat. opširno. prečistiti. prečišćen. detailleur) trgovac namalo. ponovo napraviti tečnom. fabrikant likera. destruktivnost (lat. do deliti. destillateur) onaj koji preči-šćava. osamljen. razrušljiv. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. tečni proizvod destilacije. Darvin (v. detacher) odvojen od celine. destilacija (lat. pridodato. preznojavanje. destrukcija (lat. rušilački. name-niti. rashlañivanjem. otcepljen. tiranski. desugestija (lat. de-struere) razornost. de. descendent (lat. lamarkizam). despotes) neograničeno gospodarstvo. poreklo. descendentna teorija bkol. razo-rilac. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. destructivus) razoran. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. destinater (nlat. praunuk itd. krčmiti. destruktibilitet (lat. opisivanju). destructibilitas) razorljivost. desnom rukom. sudor znoj. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. nasitno. namena. detaljirati (fr. detalj (fr. dette flottante) leteći dug. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. destinatarius. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. prodaja namalo. prekapnica. destillare) destilacijom do-bijen. kostiju i dr. fr. opuštenost. colla destra) kuz. pridodat. voditi poreklo.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. detaše (fr. popravljen. destinatio) odreñenje. detašman (fr. usitnjavati. pretvoriti u paru. detailler) rasparčavati. taksacija. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. isparavanje. naročito državni dug. destra (ital. despotizirati (grč. u novije vreme. opredeljenje. podrobnost. dosti dovati v. destruktor (nlat. desublimacija (lat. prevratnik. onaj koji peče rakiju. detache) muz.i stilla kap) ispariti. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i .despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. despotes) samovoljno. detaljisati v. destilat (lat. destilirati (lat. kazan za pečenje rakije. destinare odrediti) lingv. sići. descendens) potomak. destructibilis) razor-ljiv. učenje o postanku. destinirati (lat. detailler) opširan. komada ti. destinativ (lat. i o uzrocima toga i takvog razvitka. padež cilja u najopštijem značenju. destra desnica) kola destra (ital. detaljiran (fr. nasilnički. destina-taire) trg. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. neograničeno. primalac. det (fr. koleno. spuštati se. det publik(fr. despotski (grč. a. dug. en detail) trg. sitničar. ako se ohlade do odreñene temperature. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. destructio) rušenje. skidati se. detachement) voj. detaljiranje (fr. dsstiliran (lat. prevrat. unuk. destillatus) hen. a potom ovu. dodeljen. destillare kapati. razrušljivost. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. rasparčan. de-. destinacija (lat. detant (fr. otkomandovati. opisivati). det flotant (fr. descendentia) potomstvo. naročito Lamark (v. descendencija (nlat. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. do sitnica pričati (ili: izlagati.). izdvaja. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. bez veze sa ostalim delovima. dette publique) državni. na parče. izlapiti. prodavati namalo (ili: nasitno. detaksacija (nlat. destilater (fr. proces prikazan pod destilirati. trg. destruktibilan (lat. despotija (grč. postupati nasil-nički. neograničena i samovoljna vladavina. an detaj (fr. unipggavanje. poboljšava. scendere) silaziti. darvi-nizam) i Hekl. opisivanju). dsstruktivan (lat. detaširan (fr. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. de-. detaljist(a) (fr. destinare) odrediti. izlaganje) nabrajanje do sitnica. otcepiti. vršiti nasilje. uništljivost. sitnica. detaširati (fr. destructor) rušilac. descendirati (lat. potanko. otcepljen od celine. destilirati. detaxatio) v. nasitno.

krvi otvaranjem vene. znojenja itd. grmljavina. deterziv (lat. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog.grč. tobožnje sopstvenik. eks-plodirati. determinanta (lat.). praviti snimci. determinare odrediti) fkl. a deto (ital. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. smenjivanje. determinante (lat. gram. determinare) ograniči-ti. eng. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. determinist(a) (lat. deteriinirati v. detencija (lat. determinabilitet (nlat. čistiti. opredelji-vanje. rešljiv. determinabilis) odre-dljiv. v. inde-terminist. deterdžent (lat. toga istog. materije. opredeljen. pejora-tivan. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). pristalica determinizma. privatan detektiv lice koje. tresnuti. klevetanje. deterzorij(um) (lat. determinativ. oduzimanje. detoksinizacija (lat. odrediti. supr. indetermini-zam. detegere otkriti. tresak. posuña i dr. obelodanjivanje. detractio) odbijanje. opredeljivati. pogrešno pevanje. determinativan (nlat. rešenost. eng. detonator) upaljač. organizma i dr. determinatio) odreñivanje. činilac koji odreñuje pravac i cilj. utvrditi. determiniran (lat. deterritio) zastrašivanje. opredeljenje. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. 2. trg. detonirati 1. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. up. eksplozija. odrednica. determinare) fil. ograničljiv. napred imenovano. po porudžbini i za nagradu. detentor) prav. detective) potajnik. determinizam (lat. detersorium) med. tajni policajac. ispadanje iz tona. detto. ograničl>ivost. detektiv (lat. . deterior gori) v. determinacija (lat. detektor (lat. detraktor (lat. koji odreñuje. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. odvraćanje od zla pretnjom kazne. deterziv. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. deto (ital. detoner) muz. pobudama. odredba. determinabilan (nlat. determinisati. deteriorativan (lat. determinabilitas) odredljivost. supr. 6 kg brašna 9 kg deto. detergere) obrisati. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. determinare odrediti) fkl. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. odlučno. deterirati (lat. npr. za razliku od sopstvenosti. sasvim neprimetno. odlučiti. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. prasnuti. odluka. stvarno raspolaganje nekom stvari. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. eng. odreñenje. oštro naglašeno. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. npr. presudan faktor. pogrešno pevati. očistiti. determinato) muz. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. ograničen. odlučljivost. jus detrakcio-nis (let. opredeliti. npr. detectio) otkrivanje. panjkenje. detergirati (lat. iznošenje na videlo. determinare odrediti) mat. odlučnost. obustava. klevetnik. rešljivost. detoner) puknuti. odreñenost. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. detentio) zadržavanje. detrakcija (lat. determinativus) odre-dan. deterzija (nlat. determinativus) gram. otrti. (fr. potajno motri rad pojedinih ličnosti. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. onaj koji raspolaže nekom stvari. fr. detonare. pomenuto. odlučljiv. sredstvo za čišćenje. disanja. lat. ldg. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. zakup-ca. muz. detergere. distonirati. odredbeni. (lat. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. detonatio) pucanj. nezakonito zadržavanje. sinteza opštih pojmova u posebne. detractor) opadač. determinatus) odreñen.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. pulsa. determinato (ital. determinisati (lat. detergere čistiti) med. za-plašiti. otirati. detekcija (nlat. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. pritežalac. to isto. panjkalo.detektiv 209 detranp determinativ (lat. dictum) rečeno. detersio) čišćenje. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. detevtor (lat. prasak. detonacije (lat. deterrere) zastrašiti. detericija (nlat. a detto) istoga dana. tj. detranp (fr. de. detegere otkriti. tečnost i dr. prav. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. opredeljenost. detonator (lat. odreñivati.

fr. defamirati (lat. thronos presto) lišavanje prestola. def. izbacivanje izmeta. topovskoj ili puščanoj. de-transpositio) til. radi zaštite od škodljivih uticaja. deuteros. grč. grč. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. deuteroskop (grč. detumescere) med. znak D. defectus) krnj. ponovo rasporediti. de-transponere) tip. fiz. „bog iz mašine". defectivitas) krnjost. ofanziva. pod fakat. defectus) nedostatak. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. u antičkoj tragediji. detronizacija (lat. deuterogonist(a) (grč. sa prazninama. de-transportare) tip. deus eks mahina (lat. potonji. v. u kasi. de-transportatio) tip. defektivan (lat. deuteroza (grč. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). deuteronomijum. deuteronomija (grč. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). defensiva) odbrana. oksid drugog stepena. de. pathein patiti. detritus) oblutak. defensus. npr. slika raće-na vodenim bojama. detronizirati (lat. detricija (lat. defektan (lat. naročito šećernog soka pomoću kreča. defectivum) gram. reč koja nema svih oblika svoje promene. med. detransponirati. svrgnuti s prestola. oduzimati. detumescencija (lat. defektiv (lat. taloga. uzeti napred. ukloniti. oni koji nemaju svih oblika. detumescere) med. ukloniti. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. deus eh machina) lit. de. tj. deuterogamija (grč. v. oklevetati. mešanjem. oštećen. da se da. manjkav. thronos. defanzivno sredstvo (lat. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). deuteroksid (grč. koje su tek docnije primljene u kanon. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. spoljašnje zaštitno sredstvo. npr. defanzivno oružje voj. tef) v. splašnjavati. mana. prilaže se prepis rasprave. defekacija (lat. podnositi) med. odbrambeni rat.. detur copia se. drugog ranga. detritio) trljanje. deuteropatija (grč. defanzivni položaj voj. rušenja. oduzeti. izmešane strane ponovo dovesti u red. detrahirati (lat. defalcirati (lat. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. deuteros) hem. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. detransportirati (lat. vidovnjak. deus (lat. defektivitet (nlat. defektivni glagoli (lat. šljunak. odbijati. prečišćavanje. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. koji je. proizvodi raspadanja. vatri. nepotpun. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. difamirati. prestati da otiče. skopeo) drugi vid. detrahere) odbiti. de facto) v. pisma. defanzivni rat voj. detur kopija (lat. detronirati (lat. drugi brak. kvar. dni (lat. koji je za odbranu. skopeo gledam) vidovit čovek. odbrambeni položaj. grč. onaj na kojem se očekuje napad. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. dewas) bog. koji nema svih delova i oblika. thronos) lišiti prestola. tur. sskr. odbiti. defectivus) nepotpun. deus. deuteropatičan (grč. protocolli) prav. tj. verba defectiva) gram. detranspozicija. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. dii) pl. detumescirati (lat. defakto (lat. tj.(grč. . deuteros. detranspozicija (nlat. daire. imenica doba. npr. popustiti (otok). prav. dewa. detritus (lat. deuteroskopija (grč. rat koji se vodi samo radi odbrane. obediti. detransportacija (lat.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). greška. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. defanziva (fr. splašnjavanje. deuteros) ponavljanje. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. glagol jesam itd. deutero. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. nepotpuni glagoli. deugeronomion (grč. zaštitni. faix srp) požnjeti srpom. bogovi. grč. diffamare) izneti na rñav glas. manjak. defekt (lat. oxys) hem. defanzivan (lat. jezgra teškog vodonika. fiz. de. detroner) v. npr. detronizirati. deuteroni (grč. nepotpunost. deuteroskop. deuteros drugi po redu) hem. praznina. up. manjkavost. de. deuterijuma. hem. daff. ozloglasiti. uskratiti. nepotpunost. supr. defensif) odbrambeni. defaecatio) čišćenje od šljama. deuteros. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). opanjkati. deuteros. theos. defanzivni ugao voj. detrusorium) med. detur) neka se da. teški vodonik. detruzorij(um) (nlat. ispravljanje izmešanih strana. pathos bol) med. rana napravljena trljanjem. detur (lat. detransponirati (lat. defensivum) med. na motoru. mesto izloženo unakr-snoj. deuterij(um) (grč. istrošen kamen. iznenadna pomoć. deuteros. biol. fr. fig. deuteros. jedan deo nasledstva. deuteros. def (arap. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. deuteros.

neverovanje u uspeh ili pobedu. grč. odme-tanje. defensio) odbrana. defaitiste) pristalica defe-tizma. definitivus) odlučan. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. tačno. izričan. defektologija (lat. dopunjavali. defectura) fark. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. unakaživanje. up. mentalno (duševno) slab. defektoskopija (lat. naružiti. pr. definicija (lat. manjkav u nečemu. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. defectus. deferens) onaj koji traži zakletvu. popunjavati. defaire) praviti maloduš-nim. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. klonulost. defanziva. deficit (lat. defekcija (lat.). defektura (nlat. defici-taran. de-figurare) pokvariti. svečan prolazak. deficitan (fr. klonulim. manji iznos u jednom računu. defektirati (lat. definitivum) konačno objašnjenje. defilman (fr. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. deficijent (lat. definicija. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. deficit nema. ispunjavanje laboratoriju ma. generička. dril. defenziva v. svečano prolaziti. defendend (lat. definitivno. definitiva (lat. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. klanac. defetizam (fr.. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. defectuositas) v. defendendus) optuženi koga treba braniti. definitivan (lat. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. deficiens) otpadnik. prolaziti paradnim maršem. defectivum) gram. čovek malodušan. slab. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. iznurenost. deficiens) l. praktični učiteljski ispit. definitum) nešto odreñeno. dopunjavanje. definitor (nlat. kasi itd. viši član jednog kaluñer-skog reda. voj. defigurirati (lat. deficijentan (lat. bez vere u uspeh ili pobedu. deferent (lat. slabljenje. defenzor. proneveriti. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). ponovo naručivati. manjak u kasi. nagrditi. dostavljač. onaj koji odreñuje. manjkav. defilement) voj. defectio) otpadanje. slabouman. odreñen pojam. kapija itd. dsfenzija (lat. konačna presuda. dužnik. definitor) odredilac. defek-tivitet. pre-sudan. nepotpun. supr. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. konačno ureñenje (supr. defeminatio) pete. .: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). zameravati. defendent (lat. genetička definicija. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. npr. defile) tesnac. defektuozitet (nlat. nedovoljan. defectus. odreñen. defile (fr. efeminacija. defendens) v. defetirati (fr. fig. defemivacija (nlat. zastupnik. nije tu) manjak. završne redakcija ugovora. unakaziti. defiguratio) kvarenje. snabdevanje. starešina manastira.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defetistički. deficitaire) koji ima deficit. fig. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. tj. nedostaje. nagrñivanje. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. pravobranilac. pojam objasniti drugim pojmovima. deficere nedostajati. ureñivanje. definitivum (lat. definitfo) log. defenzor (lat. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. štićenik. u pošti: javiti da je nešto nestalo. iznu-renje. defiguracija (lat. klanac. provizorijum). ispitivanje. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). defensor) branilac. onaj koji ima manjak u računu. definire ograničiti. pojam odrediti. defaite poraz. suma za koju su prihodi manji od izdataka. defilirati (fr. kec. odmetnik. klijent. zaštitnik. tj. v. ćuprija. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. malodušnost. malaksalost. definisati (lat. popuštanje u snazi. definitiva seitencija (lat. paradni marš. defectus. defetist(a) (fr. grč.. odrediti) log. koji nekome drugom nudi zakletvu. definitum (lat. konačan. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. odreñenje (ili: odredba) pojma. definicija. definitiva sen-tentia) konačni sud. skopeo gledam) tehn. definitiva) završni ispit. To je rodna. grč. ma-nisati nečemu. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. 2. zaključenja mira pre pobede. zaklju-čen. nejak.

decentia) pristojnost. carinu itd. dehiscentia) bog. prevara. decencija (lat. decentan (lat. dehiscencija (nlat. defraudator (nlat. deflagratio) hen. med. tj. deforman (lat. defluxio) oticanje. prista-lost. dehortatio) odvraćanje. zjapiti. unakaženje. deflatio) fin. dehidratacija (lat. defungere) prestanak života.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. odstupanje. skladnost. defraudant (lat. deflagrare) sagoreti. nagrditi. genesis postanak) han. deformisan (lat. defraudans) proneverilac. phlegma) han. utaja. grč. od vode. oblika. decentralisati v. saviti. narušen. listopad. defloracija (lat. defraudant. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. od 10 stopa. de. oduzimanje nevinosti devojačke. decem. de-. dehiscere) raspući se. prosinac. pokvarenost oblika. izgoreti. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. dehidrogenacija (lat. čestit. defraudare) proneveriti. tefterdar. nedolazak na suñenje. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. uzdržljiv (u umetničkom smislu). deflacija (lat. deformitet (lat. defter v. decembar (nlat. iz stare rimske istorije. naročito u državnoj upravi. mana. deflorata (lat. prikladan. inflacija. proneveravati. otvoriti se. decemvir (lat. prevariti. neopravdan izostanak. deceptivan (lat. decembra 1851. decere. defraudatio) pronevera. deflatio) fin. smrt. deformatio) kvarenje oblika. „Zakon na deset tablica". pokvarenost. utajivač. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. deflagrirati (lat. defleksija (lat. veća samostalnost pojedinih delova. ned. obeščašćena. deflectere) savijati. de. naročito u državnoj upravi. katar. decemvirata. naružiti. pristojan. deflegmacija (lat. decempeda (lat. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. kidanje lišća sa drveća i dr. kao posledica i cilj toga. unakaziti. savetovanje da se nešto ne učini. hydor voda. tekućina. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. obeščastiti. varalica. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. decemviralan (lat. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). decsntralizacija (lat. deformis) v. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. dehidratacija. . deflegmirati (lat. unakažena oblika. brojeći od marta. centrum središte. deflektirati (lat. zjap-ljenje. obgoreti. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. grč. decemvirat (lat. def aut) oskudica. defraudacija (lat. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. decemviratus) vladavina desetorice. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. deformacija (lat. dehortacija (lat. opadanje. iskvariti oblik. državnog štrajka 2. defluksija (lat. de centra lizirati (fr. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. najpoznatiji su. utajiti. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. deflektor (lat. nedostatak. lažljiv. krijumčar. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. obmanljiv. deformis) pokvarena oblika. de. skretati. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. dehidracija. decemvir) član kolegija od 10 članova. grč. prikladnost.) dvanaesti mesec u godini. deformisati (lat. decens) pristao. deflorator (lat. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. vatrom očistiti. skrenuti. decenij(um) (lat.. pogreška. nakaznost. deflorisati (lat. defraudirati (lat. decem (lat. defloratio) obeščašćenje. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). nagrñenost. tefter. decentralizirati. deforman. defterdar v. izostanak sa ročišta. deflorare) oduzeti devojci nevinost. defraudator) v. pes stopa) motka za merenje. deflacionisti (lat. deflegmirati. unaka-ženost. deformitas) unakaženost. grč. pošten. deflexio) skretanje. de-. defo (fr. krijumčarenje. unakaživanje. prav. osloboditi od vode. naročito: prikriti porez. koji podvaljuje. deformisan. nagrñenje. god. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. dimovuk. podigne kupovnu moć novca. gubljenje. defoliatio) opadanje lišća. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. decem) deset. fr. supr. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. decipere varati) varljiv. nagrñiva-nje. savi-janje. defunkcija (lat. defolijacija (nlat. up. phlegma sluz) hem. dehiscentan (lat. nešto više od 3 t. dehiscirati (lat. dehidracija v. inflacionisti.