P. 1
Vujaklija - Leksikon stranih reci i izraza

Vujaklija - Leksikon stranih reci i izraza

|Views: 1,230|Likes:
Published by milana_veselinovic

More info:

Published by: milana_veselinovic on Mar 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/30/2013

pdf

text

original

MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

vazduhoplovstvo. aerotermodinamika (grč. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. taxis ureñenje) vazdušni taksi. naus brod. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. metrfa) merenje vazduha. aeromantija (grč. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeg. zbor. statćs stajaći. aeg vazduh. aerosoli (grč. aeroidan (grč. meteorski kamen. aeroterorizam (grč. aeromedicina (grč. aerokartograf (grč. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. aerobije. eng. vazduholik.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. Magnes. aeg. aeg. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. terror strah. aeg. plasso obrazujem. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aerokar (od grč. aerotehnika (grč. veliki aerodrom. aeg. aerozoe (grč. aeg) ned. aeg. aeg. aerologija (grč. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. stručnjak u aerolo-giji. vazduhoplovstvo. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja.). aeg. aerostatika (grč. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeromshanika (grč. mechanike) fiz. helikopterom i dr. aeroplast (grč. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. aeg. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeg. bakterija u vodi. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. naus. aeg. aeg. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aeg. lat. lat. aeg. aerosoli. planos koji luta. aerostacija (nlat. aeropauza (grč. aeg. aerolog (grč. aeromiting (grč. aeroskopija (grč. aeg. aerometrija (grč. aeg. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. lat. asroklub (grč. aerokarpija (grč. aeg. aeg.). portus luka) vazduš-na luka. aeg. terme toplota. kamen koji pada iz vazduha. aerokonvoj (grč. aeg. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji.). aeg. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aerozoli v. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. koja se drži potiskom. 2 Leksikon aeronautika (grč. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. karpos plod) v. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. meeting. v. us. eng. u vidu magle ili dima. aeg. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. zagrejavanje letilica itd. aeg. aeg. aeg. nautikos brodski. pneumatika. emballo ubacim) stvaranje gasnih. od istemi postavim. aeg. asronavigacija (grč. lithos kamen) meteor. aerootitis (grč. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aeroza (grč. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeroplan (grč. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aeg. uvo) ned. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. lat. eng. therapefa lečenje) med. aeroeides) koji ima vid vazduha. taxis ureñenje) zool. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aeg. aeg. geokarpija. aeg. eksploatacijom i istraživanjima).aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. fr. čvorište vazdušnih linija. aerolit (grč. aeroterapija (grč. asroklinoskop (grč. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. Ićgos reč. lat. tćnos napon. navigatio) plovidba po vazduhu. aerometar (grč. pomorski) vazduhoplovac. koji stoji. aeroskop (grč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. razvijanje vazduha u telu. avion. aeromagnetometrija (grč. skok padobranom itd. aerotaksi (grč. aeg. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aerostat (grč. naročito vazduha. istemi) nauka o ravnoteži gasova. aeronaut (grč. aeg. maglovit. aerotonometar (grč. aeg. klinein naginjati. v. . zoon životinja) zool. aerotaksija (grč. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aeroport (grč. izgaranje. npr. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg. kartograf. aeroplan.

) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. azeličai. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. trgovanje novcem. ažija (fr. veća vrednost jedne vrste novca. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. ital. aerofoni instrumenti (grč. gramma slovo. kao i pod vodom. ret. Asia. za izolaciju. aždaja (tur. v. aeg. aeg. aerotropizam (grč. aeg. doterivanje. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. phoneo zvučim) instru-ment. 2. jedna vrsta nesagorljivog minerala.. phos svetlost. a-sylos neopljačkan. agiotage) špekulacija. naročito zemljišta (terena). iz vazduha (aviona) fotografskim putem. metafizičke. aeg. aerofobija (grč. aeg. aeg. tzv. Aeroflot (grč. . lat. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. baviti se ažiotažom. phone glas) kuz. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. aerofotografija (grč. koji je pronašao Edison. osion. agio) trg. i 2. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca.: bog.. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. Takvi su pojmovi npr. azelia) neljubomornost. a-. ažurirati (fr. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. aeg. zygon jaram) neženjenost. nem. aeg. ažioter (fr. agio-conto) trg. pr. pun života. ažuran (fr. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. flotta) „vazdušna flota". a-. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. phos svetlost. takoñe: epifite. entelehija i mnogi drugi. ažur (fr. aeg. phytcn biljka) bog. hartijama od vrednosti. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). čudovište. . plašim se) strah od vazduha. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. gutanje vazduha. metrfa merenje) 1. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. 2. profesionalni igrač na berzi. tćpos mesto. aerofilter (grč. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). plahovit čovek. Azijat (lat. končastog sastava. na utočište u nekoj stranoj državi. ažiotirati (fr. nezavidljivost. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. aeg. berzanske zelenap!enje. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. životna sila. aeg. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. azgin (tur. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. lat. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. izbegavanje vazduha. pravac) bog. neudatost. ažiotaža (fr.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. magneziju-mov silikat. praviti šupljike. ejderha) zmaj. vojnih begunaca i sl. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. ajour) šupljikati. neman. phobeo bojim se. trćpos obrt. ažio-kovto (fr. aeg. azilum ignorancije (lat. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. phagem jesti) med. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. silovit. asbestos neugasan) med. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. aerofite (grč. npr. besan (obično o konju). zavese u pozorištima i dr. doplata. azil (grč. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. azbest (grč. aerofagija (grč. azbestoza (grč. Asianus) stanovnik Azije. ažistaža (fr. inače. antički besednički stil. aerofilatelija (grč. ala. odnosno kiseonika. phoros koji nosi) donosač vazduha. nezauzetost. igrati na berzi. nameštanje. služi kao rñav toplonoša. azijanizam ret. sloboda. asbestos neugasan) mm. utočište. a jour) tačan i brz u poslu. aerofon (grč. azelija (grč. pa i kod tuberkuloznih. stvoren u maloazijskoj Joniji. aeg. obaviti posao na vreme. azigija (grč. hartije od vrednosti i sl. akcije. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. deo-nicama i sl. hartija od vrednosti i sl. geofite). aeg. preterano kitnjast govornik. aerofor (grč. igranje na berzi. neprikosno-ven. duvački instrumenti. azgm besan) 1. aeg. bombastičan. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. bujan. pomeranje. jedne deonice. višak. od nominalne vrednosti. pribežište. udešavanje mere. filatelija. aerofotogrametrija (grč. aeroturbina (grč. aerotunel (grč.

GGlato-nova filozofija. a-zoon. slabljenje. redni broj 99. školski. aKademia od osobnog imena AKademos. atomska masa 254. dobro. hemijski element. ajsberg (nem. dynamis snaga. azur. na noge! azurii (arap. ajnleger (nem. air (tur. azoodinamija (grč. periodos) geol. zyme kvasac. akademizam (grč. azotometar (grč. gde su akademski držali kongres 1869. sila) med. tur. Otkriven 1954. a. zoon živo biće. azurit (fr. hayir) sreća. azotos. pilu. 5. rednog broja 7. azot (grč. a-. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). aKademia. azur (tur. ital. stoka. a-. ili organskoga iz anorganskog. azoospermija (grč. malaksavanje. te je. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. velikoj školi (univerzitetu). eins jedan) v. znak N. hazir ola) spremajte se. Ajša (tur. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. nastavak ites) tin. dakle. 2. Ayse živa) muslimansko žensko ime. sin Telamona. poludeo i ubio se od žalosti. gotov. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. kralja salaminskog. ua.) v. ajmana (tur. ajnc (nem. a. gfgnomai nestajem. arhaik. dobar.) v. urem mokriti) med. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. v. nebesko plavetnilo. trovalentan. plata. ogrlina. koji nije u stanju da održava život) hem. haymana) 1. motka. dobrotvorne ustanova. hazir) 2. Einsatz umetak. praznik beskvasnog hleba. plava boja neba. čestit. Aias) kit. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. azur (fr. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. as-samt strana) astr. naima krv) med. 3. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. spreman. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. azoik (grč. usiljen. egiologija. marva. ajluk (tur. akademska rasprava strogo naučna raspra- . najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. 4. grč. lat. azuran. najstariji period Zemljine kore. zoon život) kol. vent-en. Eis led. logia nauka) v. gotovan. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). azotos. 3. ajskastn (nem.067. ajnštajnij(um). nedostatak snage za život. plav mineral. hajvan. »sena ljubimica Muhamedova. ajman.) vrsta plave boje.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. Lavoazijeov naziv za nitrogen. ždrebac. a. ajnakter (nem.) draga. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). radnik koji stavlja drvo pod testeru. haydamak) batina. akademik. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. azotos. koji se tiče ove. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). akademija (grč. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu.zoon. uložak) muz. aylik) dohodak. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. akademičar (grč. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. einlegen staviti) štamp. Eisberg) ledeni breg. pl. hayirli) srećan. koji pripada akademiji. ajvar (tur. fig. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. aKademikos) koji pripada visokoj. azotos. uplitanje. akademik (grč. aitfa uzrok. zoo živim. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). slojevi bez organskih ostataka. obrazovan na visokoj školi. azotemija (grč. 2. ropsko podražavanje antičkih uzora. ajdamak (tur. visoka škola za nauku ili umetnost. sperma seme) med. akademičar.-tur. azimut (arap. akademski (grč. karbonat bakra. pripravan. element atom-ske mase 14. 1. azoturija (grč. a ostali je deo pod vodom). ajvan (tur. ljubavnica. skitnica. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka..bez. krut. ajzenaši pristalice Karla Marksa. 2. više-manje. Ajas (grč.19 azima (grč. zadužbina. dušik. ajnzac (nem. ein jedan. budite pripravni. ajgir (tur. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. plavetnilo.bez. zb<zg toga. neradnik. bitanga. azur. airli (tur. koji se tiče akademije. aKademikćs) v. aitiologija (grč. Platonova škola. azurala (arap. azojski period (grč. hajvar. a-zoon. korist. azo-bojs (grč. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. aygir) pastuv. azzurro) l. domaća životinja. radioaktivan. ajam (tur. akademija. znak Es. azoogenija (grč. ajkuva (tur. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1.

a capriccio) nuz. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. fr. pravo isuši-vanja zemljišta. akardija (grč. nemanje srca. nepravilan (za groznicu). naročito protestant. akarecevolmente (ital. akarecevole (ital. aKairos nezgodan. kao što su bradavice. akvarelist(a) (fr. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. a kapričo (ital. akaša je starija od svih njih. akak!a) bog. aqua. reč akakJa znači nevinost). nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). zakupac robe radi cphekulacije. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. akatist (grč. eng. a-Katastatos) nepostojan. graphfa pisanje) med. akvagij(um) (lat. nedostatak razumevanja. med. akantologija (grč. Africi. akarecevole. omanje trnovito drvo koje raste u ist. agere voditi) prav. malodušnost. aqua Binelli) farm. a-Katalektikos) poet. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. akvarelirati (ital. nemogućnost pijenja ili gutanja. u četiri glasa. neshvatanje.akairologija 20 akvarelist(a) va. akvaplan (lat. pelvis karlica) med. accarezzevolmente) tuz. akaparer (fr. axampsfa) negipkost. a kapele (ital. accarezzevole) muz. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. akacija (grč. aqua destillata) hen. aqua. prekapnica. a. pedis noga) podvodni bicikl. akvabatik (lat. a-. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. grč.ne. axantha bodlja) ned. bez. akvanautika (lat. aqua. zgrčenost. praćena hipertrofičnim promenama na koži. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). akva destilata (lat. kao „prostorna supstancija". akvaped (lat. vrsta berila. podrugljivih pesama. a-Kaustos) nesagorljiv. med. akatalepsija (grč. aKataleptos) nedokučljiv. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). akaustičan (grč. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. po učenju Upanišada: etar. nestalan. planus ravan) sp. Kata. Kardfa srce) fiziol. aqua. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. axantha bodlja. aqua. a-. akataleptičan (grč. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. student univerziteta. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. nepriličan. logia govor) lit. akaparisati (fr. četvoroglasno. Etiopiji. akvedukt. Hristu i svetiteljima. akatapozis (grč. a-. calcul račun). aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. aqua) voda. papilomi i dr.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akva Bineli (nlat. akvaplaning (eng. stojeći. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. akatastatičan (grč. accapareur) nakupovalac. aqua. logia govor) nezgodan. Kataposis pijenje) med. snabdeveno reflektorima. akatolik (grč. u nezgodan čas. akatarzija (grč. nego stojeći ili u hodu. akvadukt v. akairologija (grč. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice.) fil. marinus morski) min. zbirka satiričnih. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akvarel (ital. pravo odvoñenja vode. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. assarageg) zakupljivati radi dobiti. nečistoća krvi. akvatikum. a kvadro (ital. destilacijom prečišćena voda. akatagrafija (grč. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. umiljato. lat. nautika. koja se peva. nepojmljiv. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. med. akvalung (lat. a. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. potres mozga. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). po svom ćefu. aKathars(a) nečistoća. nepoi-manje. nezapaljiv. akagrJa) neplodnost. akvamarin (lat. akantopelvis (grč. ljupko. tj. akaša (ind. od koga se dobija gumarabika. fig. akalkulija (grč. acqerellare) slikati vodenim bojama. tj. a-. neshvatljiv. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. aquaplaning) sp. akapLja bodlja. v. ukrućenost udova.ne. akampsija (grč. akademski grañanin slušalac. akantoza (grč. koji se ne peva sedeći. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. naročito na Veliku subotu. Kathfzo) ne sedeći. mekuštvo. neprikladan govor. akatalektičan stih (grč. aqua voda. akatističan (grč. a quadro) muz. samovoljno. akva (lat. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. kamerama i dr. v. . a capella) kuz. neuredan.. ned. bodljikava karlica. nena-klonost prema čistoći. akarpija (grč. pes.

akio čujem. bez pojedinačnog glasanja. klicanje. akvestus konjugalis (nlat. aidestos nezatvoren) Opt. ake lečenje. par acclamation) izvršiti izbor. aklimatacija (nlat. akezija (grč. akognozija (grč. koji živi u vodi. aklamirati (lat. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akviziter (lat. aćtak) glupan. akvijescsncija (lat. akirija (grč. fortis jak) hen. stečeno dobro. aquiescentia) umirenje. aKesis) v. nauka o lečenju sečenjem. ital. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aklastičan (grč. arh. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. kišovit. poznavanje sredstava za lečenje rana. gnojnica. 3. aqua. aklamacija (lat. akiurgija (grč. astr. vlažan. oblik ruskog larpurlartizma. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. v. 2. acedija. ukras u obliku orla na zabatu kuće. pristankom svih. akinezija (grč. zarada. barovit. fr. pozdravljati klicanjem. orlovi (orao suri i orao krstaš). acquestus conjuga-lis) prav. aquatilia) zool. prelomio stanje u razvoju bolesti. kanal. nauka o hirurškim operacijama. acenonoet. akvijescirati (lat. akizam (grč. par aklamasjon (fr. npr. akenonoet v. akik (tur. 2. ukočenost jednog uda ili više udova. nabavlja ili zadobiva. akvatičan (lat. vodovod. aklimatizirati (nlat. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". kad se neko pravi da nešto ne mari. med. ducere voditi) 1. vodeni. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. Kyesis trudnoća) ned. 3. naviknuti na neku tuñu klimu. aquila) zool. močvaran. fig. slatkovodne životinje. vodovodna cev. aquositas) bogatstvo vodom. kuapbv zagasito-plav. mesto u apoteci gde se drži voda. aquarius) astr. akpe) med. akoemetar (grč. bubuljica. god. budala. fig. izmirenje nekog dugovanja. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. aqua. tj. acclimatisare) prila-goditi. aquaticus) podvodan. akvila (lat. anne (grč. akvadukt. zadovoljiti. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. aquila) pl. akvaterarij(um) (lat. aKinesfa) nepokretljivost. uz platu ili proce-nat. bez pojedinačnog glasanja. acquisitum) nešto što je zadobiveno. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). gnosis poznavanje) med. akumetar. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). odomaćivanje. acquisitio) tekovina.. metron mera) med. stečeno. odomaćiti. uzvikivanje. . v. kišovitost. jednoglasno. aklimatiziranje. akolada (lat. akvizicija (lat. nabavljene. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. čovek koji ne trpi ničiju vlast.. ime jednog sazvežña. aKephalos bezglav) sanjalica. acquisitor) čovek koji nešto stiče. akijezis (grč. acquit) plaćanje. šiljak) med. z. prilagoñava™ podneblju. accollata. ret. navikavanje na tuñu klimu. aklimacija (nlat. priznanica.akvarij(um) akvarij(um) (lat. ne lomi zrake. skupljač oglasa (za novine). opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. akov lek. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. aquaticum) prav. ili usvojiti kakav predlog. akme (grč. acquisitor sticalac) trg. akedija (grč. aKedeia) v. upotreba reči u prenesenom smislu. akvatikum (lat. akvozan (lat. akvafortis (lat. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). acezija. 1. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. slepilo za plavu boju. aqua. a medved za žute kruške. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. umirivanje. 21 akolada akianoblepsija (grč. nabavljanje. collum vrat. akvatinta (lat. stari rimski vodovod. akvizitor (lat. acclimatatio) v. akug£a) neprava upotreba jedne reči. snažna voda. akmak (tur. zool. akvozitet (lat. aki (fr. aquiscere) umiriti.adobivanje. blepo vidim) ned. ergon delo) ned. zarañuje. vodene biljke. Akvarij(us) (lat. kri-tično. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. zajednička tekovina muža i žene. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. bogat vodom. orao. aceridi. ovlašćeno lice koje. uzetost živaca. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. akte vrhunac. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. akvatilije (lat. aklimacija. pokraj vode. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. a-. aklimatizacija. akvizitum (lat. aklimatizacija. aklimatacija. akvedukt (lat. atiline (lat. aqua. akefalos (grč. aklimatizacija (nlat. nesposobnost »sene da bude oploñena. acclimatio) v. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. farm. koji ne prelama. akvagijum. sticanje. a-. aquosus) pun vode.

priraštaj. accordeur. akordion (ital. slaganje. dopustiti. uroñena nakaznost glave. zglaša-vati. accreditare) ovlastiti. akordando (ital. izravnati. akompanjist(a) (fr. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. akratos jak. akratoterme (grč. aKĆluthos) pomoćnik. izgladiti. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga.. uzimanje unapred. fr. po dešavanje. na ime zarade ili primanja. akreditirati se steći ime. akordamento (ital. priznati. accordatore) kuz. bolestan izgled lica. sprovodnik. zglašavajući. asge) engleska mera za površinu. udešavajući. tip. akompanjirati (fr. kranfon lubanja) fiziol. akr (eng. akologija (grč. uzimanje predujma. overenje. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. kćsmos uredan) neurednost. accordamento) muz. pronañena 1829. akrep) škorpija. koji je u punoj snazi. udešavanje muzičkih instrumenata. akrescenziJa akorder (fr. na ime zarade ili primanja. ugovor. accreditivum) punomoćstvo. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. poverenje. aceordium) kuz. akonto. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. uopšte svaka otrovna životinja. akolast (grč. porav-nati. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. accompagner) pratiti. akomodacija (lat. fait accompli) svršen čin. odobriti. združenje. a-. a conto) uzimanje na račun. accommodement) udobno ureñivanje kuće. accrementum) poraštaj. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). ćelavost. terme. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. akomodirati (lat. accordando) kuz. nlat. naročiti način plaćanja radnika. fet akompli (fr. fr. v. accordo. a-. akompli (fr. akosmija (grč. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. kao jedino što doista živi. dok su sve ostale stvari. u ime predujma. kotyledon udubljenje) il. akranija (grč. akolit (grč. predujmiti. utvrñenja i sl. složiti. akolirati (fr. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. udešavanje. dati kredit. udešavanje instrumenata i glasova. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. a ne nadnicom. ckrku-larni akreditiv akreditivno. samo bog. = 4840 kvadratnih jardi (4046. opunomoćiti. proždrljiva!]. zagrliti. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. a-. vezati za ggritke. akordirati (fr. akordoar (fr. akoz lek. akreditirati (nlat. žderonja. dovršen. suprotno: ateizam. akosmizam (grč. zagrada. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. a conto) trg. poravnati se. a-. accommodatio) udešavanje. bez istinske stvarnosti. accompagner) pratilac. akonitin (grč. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. unapred. pridružiti. bog. o plaćanju nekog duga. samo modifikacije božanstva. sporazumeti se. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. spojiti. suma koja se uzima na račun. a-. akrep (arap. accord. predujam. kuz. akdniton jedić. saglasnost. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. sprovoditi. voj. voj. a-. akomodman (fr. pa i sam svet. staviti u za-grade. na ime.8 t2). akontirati (ital. unapred. svršen. viljuška za zglašavanje. kote kosa) ned. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. aKolastos) neumeren čovek. . ad. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. okončan. jakrep. punomoćje. žice). vansudsko poravnanje. povećanje. o sredstvima za lečenje rana. zglasilac. udesiti (glasove. accoler) obgrliti. npr. sobe i dr. udesiti. slagati.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. akorporacija (nlat. trg. akomodirati se. tur. akord (ital. accorder) zglasiti. pogodba. namestiti se udobno. ital. pripojiti. poverenje. akreditiranom.crescere rasti) prira-štaj. otuda: dati neki posao u akord. ove-riti.22 ramenu novoproizvedenog viteza. Aconitum napellus) hem. akotiledone (grč. god. krateia nemoć. akrescenzija (lat. med. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. accorporatio) sjedinjenje. sloga. zagraditi. plaćati taj posao po parčetu. zglasilo. akratija (grč. sporazum. akrement (lat. akontacija (ital. assoglmoder) podesiti. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. accompli) završen. urediti. nečistoća. udesiti se. pripadanje. bledilo. priseo jiti. a ne nadnicama. na račun. namiriti se. zglašavanje. accommodare. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. glas. 'aqrab. poravna™ se.. a kong» (ital. assogrogage) prisajedi-niti. accordoir) muz. tj. logia nauka) nauka o lekovima. po svršenom parčetu. poravnanje. „štimer". bezdlačnost. akorporirati (nlat. akreditiv (nlat. kuz. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. uvaženje. tačkati. ne nadnicom. akomija (grč. nl.

akrizija (grč. ljutina. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. gornji. akrobystfa) v. metron) tačno merenje. akros. akroterija (grč. acrimonia) oštrina. usmen. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. pisanje) tip. aseg oštar. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). stfchos niz. akroliti (grč. akros. akroamatičan (grč. akromfa) znat. istraživanju i. znat. monos jedini. akribologija (grč. otpornost. akromion (grč. akrogrami (grč. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akribija (grč. akros) fil istraživanje prauzroka. npr. u životu. odyne bol) ked. akrografija (grč. karpos plod) bog. akromatin v. predavanje. akros. sophia mudrost) najviša mudrost. prevrtač. akrobacija (grč.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. opori lekovi. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. petalon list) bog. akros. brižlji-vost. akro. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. ahromatin. akropostija (grč. akritičan (grč. čitanje. odseca. ruke i noge) od kamena. kolon ud) št. akrostih (grč. akromonosilabike (grč. ahromatopsija. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. oporost. akrolein (lat. akroama (grč. optuživanje. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akrimonija (lat. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. akros. neodlučnost. akropatija (grč. akros. Akropolis (grč. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. šiljatost glave. akrokarpičan (grč. akribeia) tačnost. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. med. akribometrija (grč. ljuti.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. pelivan. donje vilice. krajnji udovi tela. akromion. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. pri obre-zanju. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akros. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). gipko-sti i okretnosti. akros. onaj koji se hrani skakavcima. akro. kiselina. graphfa. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akromegalija (grč. polis grad) gornji grad. akrobistija (grč. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). ruku i nogu. postupak pri radu kiselinama. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akrilna kiselina hen. kephale glava) znat. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. predavanje. akrosofija (grč. akrokolije (grč. koji nosi plod na vrhu. akriminacija (nlat. akros. koji se. aseg ljut) farm. krajnji. tačnost u govoru. akros. akrotizam (grč. akrobatika (grč. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akridofag (grč. poslednjeg uzroka stvari. slemenu grañevina. gorčina. akrokefalija (grč. naročito krajnjih. oleum ulje) hen. akronim (grč. akribometar (grč. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). akropostija. teško razumljiv. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. kome je potrebno usmeno objašnjenje. uopšte. neodreñenost stanja bolesti. akromikrija (grč. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akros. akrobistija. akros. ahromazija. <upr. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. kratkoća jednoga ili više udova. akropetalan (grč. akrćasis) slušanje. phagos žderač) skakavcojed. . njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). akribes. akromatopsija v. plećka. rasuñivanja. akromazija v. nekritičan. pisanju. avij. akribes. accriminatio) optužba. akros. tj. jezika. usnica. pathos bolest) med. bazipetalan. akroazis (grč. gornji deo. akrije (lat. u obliku predavanja. redak) pesma kod koje početna. pleće. nosa. megas velik) med. temeljitost.(grč. akros. glavica) ark. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akroterion vrh. akros. akrisfa) nerasudnost. mikrćs mali) med. akrfs skakavac. akrobata) (grč. vrh zgrade. savesnost. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. lopatica. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. šiljat. okrivljavanje.

designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. koji radi. activus. potraživanje (suprotno: pasiva). tj. one koje se tiču države. poz. imovina. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. uši. akros. radni. istina koja se ne može dokazati (npr. aksinomantija (grč. agere delati. aksiom. ubrzati. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. activi) pl. odstraniti je. act. aktivizam (lat. radnja. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. svojstvo sunčanih. 2. radnje. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. razjarenost. akrćcholos jarostan. aksiom (grč. aktiv-nost. aktivisati (nlat. pogurnuti. uvesti u aktivnu službu. naročito sudska radnja. actum. aktinizam (grč. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. lat. gram. Aktentasche) torba za spise. aksilarni (lat. raditi) fil. radni. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. aktinije (grč.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. axis osovina. aktivan (lat. v. dela. 2. očevidan. up. activus delatan. activa) trg. acteur. delatnost. acta apostolorum) pl. axioma ugled. Achse osovina) „osovinaš". actor vršilac. . acta od agere delati. aktentašna (nem. aktivitet (nlat. šake.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. moruzge.. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. mast. rasprava. axis oca. aktive (lat. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. aktiv 2. aktivi (nlat. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. activa) trg. raditi) pl. akroholija (grč. ustalački. salo. u dejstvu. aksiologija (grč. živ. aktivacija (lat. učenje o vrednostima. njegovim stalnim nastojanjem. aktivnost (lat. usta). pristalica aktivizma. za razliku od pasiva. suprotno: inaktivi. 2. ubrza-vati. akta apostolorum (lat. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. aktfs. activus) v. activus delatan) onaj koji je delatan. pretres. od kojih sopstvenik ima koristi. javne radnje. hem. radinost. activus delatan. akrofobija (grč. mekanog tela. aktivitet. cijanoza. naročito u sudu. radan) 1. v. aktivirati (nlat. ahbp oca. pojačavanje delatnosti. pregalački. onda su i meñu sobom jednake). Kad su dve količine jednake trećoj. spisi koji se tiču nečega. osovina. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. aksist (nem. politički aktivist). čin. aheša) negostoljubivost. stavljanje u delovanje. morske životinje iz porodice anto-zoa. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. svaka svečana javna radnja. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. radan. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. akseničan. radno stanje (suprotno: pasiv). nlat. akter (fr. aktiva (lat. očevidna istina. activitas) živost. logia nauka) fil. activus delatan) radan. aktis. „osovine Berlin—Rim—Tokio". zrak) fiz. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. trg. pl. aksiomatika nauka o aksiomima. aksungija (lat. akta publika (lat. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. v. javni spis. radi u nekoj oblasti (npr. aktinos) hek. koji označava delatnost) 1. manteia proricanje) proricanje po sekirama. actus. aksiomatičan (grč. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. osovinski. nedokažljiva istina. aksenija (grč. actinaria) 3001. aktfs. nadljubiča-stih. koji dejstvuje. acta publica) pl. još u službi. akros. ili su mu čak od štete. hartije od vrednosti. akta (lat. osovina. praktično. negostoprimstvo. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. državnim nad-leštvima itd. istinit. zrakova da izazovu hemijske promene. axilla pazuho) pazušni. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. activare) v. izvršilac) glumac. aktivist(a) (lat. teorija vrednosti. revnost. vredan. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. imanje (novac. farm. marljivost. aksonometrija (grč. os) osni. aktinos sunčani zrak. razjaren) jarost. okretnost. fil. stopala. koji se ne dokazuje. tj. fr. eng. ne raditi po njoj ništa. aktivirati. aksijalni (lat. dela apostola. activare) staviti u dejstvo. aktinidi (grč. okretan. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. acte) delo. akt (lat. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. delovanje. akrocijanoza (grč. pospešiti. koji vredi. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. aktivator (lat. axios vredan. 1. bradva. bez kostura. nekretnine). aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. timologija. delanje. pospešavati.) med. dejstvo. gram. axine sekira.

aktis) hen. accusatorius) prav. stvaran. actualiser) v. optuženje. aktinometar (grč. optužilac. energeia delo. zrakast. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktualizo-vati. aktualizirati (fr. aktis. svečanost. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. aktuelaost. teorija aktualiteta psi*. actus) radnja. akuzacija (lat. čin. tuži-lački. aculeiformis) žaokast. aktuelan (nlat. bodljikast. aktinoskopija (grč. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. graphia opis) nauka o zracima. istinit. aktinon (grč. izdavalac punomoćja. aktinografija (grč. poluvreme raspada 3. aktualan (lat. fr. savremenost. znak As. . aktinoelektricitet (grč. aktuar (lat. ascusa-bilis) tužljiv. akuleiforman (lat. ostvariva-ti. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. aktor (lat. aktualitet (lat. aktualizovati (fr. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktinična energija (grč. med. odista. aktovka (lat. aktinski (grč. delo. akuzabilan (lat. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. lečenje zracima. aktuelnost (fr.92 sek. optužni. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. redni broj 86. nevidljivi. metron metar) fiz. actualisatio) privoñenje u delo. svečan čin. metron mera) fiz. accusativus) gram. actuel) v. dan. atomska masa 227. tužilac. aktinomorfan (grč. akte strma obala) pl. actor) prav. aktis gen. prouzrokovači aktino-mikoze (v. školska svečanost. actu) u istini.. princip prirodne istorije. zastupnik. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. koji hemijski razlaže. današnji. aktinos zrak) fiz. accusator) tužilac. sparivanje. aktinomicete (lat. gramma slovo) rendgenska slika. ispitivanje. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. advokat. aktinij(um) (grč. actrice) glumica. aktis. aktis. aktualizacija (lat. redni broj 89. akuzatorski (lat. aktfs. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. današnjica. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktrisa (fr. činjenički. radioaktivan element. ispoljava se na organima za va-renje. dejstvo nekog leka na organizam. hem. koji se odnosi neposredno na današnjicu. metron mera) 1. zrači H-zrake. koji hemijski dejstvuje. naročito: oštrina tona. ostvariti. actualis) sadašnjost. suprotno: akuzatus. rad. aktinogram (grč. znak Ap. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. današnja zanimljivost. aktinograf (grč. akuzativ (lat. aktualitet. aktis. actuarius) sudski pisar. aktinoterapija (grč. aktinometrija (grč. akuitet (nlat. dat. stvarnost. akuzatus (lat.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. sadašnja važnost. supr. aktus (lat. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. rentgenogram. aktis.). accusatio) tuženje. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. agere raditi. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. acuitas) šiljatost. naročito geologije i bio-logije. kinetička energija. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. spol-no sjedinjavanje. a ne nešto supstancijalno. optuživanje. therapeia lečenje) med. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. actualis) fil. aktis. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. accusare optužiti. aktinoidi v. aktuelan. privesti ili privoditi u delo. stvarno. atomska masa 219. grapho pišem) fiz. skopeo gledam) med. aktualizam (lat. oni koji stanuju na obali. aktis. aktis. mykes gljiva) ned. aktu (lat. aktinimetar (grč. ostvarenje. Actinomyces) biol. aktuelna energija živa sila. aktis. aktis. prenošljiva i na ljude. nlat. primorci. što). actualis. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktinidi. accusatus) tuženik. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. kažnjiv. actuel) sadašnji. zarazna bolest najpre opažena kod konja. 2. akuzator. morphe oblik) bog. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). akuzator (lat. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. actualis) v. aktis. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. danost. oštrina. savremen. prozračavanje rendgenom. optuže-nik. tužitelj. aktis. aktinomikoza (grč. aktuacija (nlat. actuatio) med. goveda i svinja. jesu aktinski. koji je na dnevnom redu. ostvarivanje. optužljiv.

pri izgovoru. akceptabilan (nlat. primalja. accentuation) gram. acceptare) primiti. akupunktura (lat. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). teški naglasak (u grč. akoemetar. poroditi se. akušerstvo (fr. ubrzavanje. izvijeni naglasak (u grč. ubr-zavati. grč. nauka o akcentima. metron mera) v. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. dohoci. prek. grč. znak za obeležavanje naglaska. jedna je promitent — ponu-ñač. angularis ugaoni) kom. akcelerometar (lat. accentus) gram. dvornice. akuširati (fr. akuratan (lat. a obično traje do 40 dana. acceptare) v. akceptor (lat. accentus acutus) gram. akcentovati (lat. sloga ili neke reči putem naglašavanja. akumulator (lat. tačan. acceptabilis) primljiv. accumulatio nagomilava-nje) 1. akcent. gramatici. usvojljiv. nauka o trudnoći. trasat. oštri akcent. accentus circumflexus). akceptibilitet (nlat. gram. accentus gravis) gram. akumulacija (lat. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. akutan (lat. cirkumfleks. ubrzavajući. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akupresura (lat. 2. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. skupljač. ubrzanje. novac. akušeza (fr. akcentuacija. accelerativus) ubrzavan. spajati. koji prisiljava na brzo rešenje. babičiti. kao u molra. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. akuo čujem. i fr. nagomilavanje (reči i izraza). akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. accoucher) babištvo. akcept (lat. akcentus gravis (lat. priznati. akut. akuo čujem. prihvatljiv. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. akceptirati. spojiti. sticati. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akumulirati (lat. ispravan. paciscenata. akcepta (lat. koji ubrzava. modernizacija (primitivne) kulture. primljena menica. acceptibilitas) pri-mljivost. accuratus) brižljiv. akceleracija (lat. savestan. način lečenja nekih bolesti. akcept. oštri naglasak. akceptant (lat. akuplirati (fr. acupictura) vezenje. akcelerirati (lat. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. akceptirati (lat. prihvaćen) primanje menice. akušersko odeljenje med. isticanje. jednog glasa. acceptus primljen. accelerare ubrzavati.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. porañati se. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akustikos. acceleratio) fiz. akcentuacija (fr. akustika (grč. stavljati ak-cente na reči. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. spa-riti. oštrougli. vez. acceptatio cambii) primanje menice. ret. punctura bod) med. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. akcen(a)t (lat. uredan. 2. akcentologija (lat. prihvatljivost. acutus) oštar. acceptare) primalac. accoucher) pomoći ženi da rodi. a druga akceptant— primalac). reč kojom se izražava primanje menice. slog ili neku reč. accepta) pl. prihodi. akut (lat. akušer (fr. steći. accumulator gomilač. logia nauka) gram. akupiktura (nlat. accoucheuse) babica. akceptacija (nlat. valac. crkva). gravis. accentus naglasak. primaljstvo. nagomilavač. up. pozori1pte. acupressura pritisak iglom) med. odobriti. poroñaju i babinjama. acus igla. poroditi. accelerare) ubrzati. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. primljen od Kineza i Japanaca. naglasak (sloga ili reči). koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". od dveju ugovoračkih strana. naglašavanje. accoupler) sparivati. nauka o zvuku. „prihvaćena". v. akcentovanje (lat. akumetar (grč. nlat. nagomilavač) fiz. gramatici). accepti latio) trg. akceptilacija (lat. staviti. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. acutus oštar. akustičan (grč. acutus accentus) gram. prihvatiti. akcentus cirkumfleksus (lat. akutangularan (lat. vezivati dva po dva. acculturation) l. odobra-. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. aparat za skupljanje električne energije. slušam) fiz. akulturacija (eng. primalac jedne na sebe vučene menice. accentus naglasak) gram. „sprejeta". akceptovati (lat. . akcentus akutus (lat. accumulare) nagomil(av)-ati.

akcepcija 27 privreñivanje. po zalasku sunca. trošarinu. accidentalia) slučajnosti. accessio) pristupanje. akcidens (lat. priraštaj. fr. nemoralna žena. napad groznice. halayik) 1. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. robinja. senzal. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. parada. odn. prila-zak. akcidentalan (nlat. zalazak sunca. prihvatanje. akcidence (lat. ono o čemu niko ne vodi računa. sporedna. usvajanje.. akces (lat. opažati. accessorius) sporedan. obrazaca. accidere. alay bayragi) glavna vojnička zastava. alaj-beg (tur. pokvarena. halal. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. a la bon-er (fr. koje nisu bitne. posrednik. u vodi teško rastvorljiv. accidere dogañati se) prirez. razumeti. poreznik. sporedan. često se upotrebljava i el i ul. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. fini. akcioni (lat. Al-kuran itd. akcidencijalan (nlat. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. mnoštvo. naročita. alev. raspusna. acctionnaire) trg. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. akcionirati (lat. deonica. a la kart (fr. trg. eng. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. slučajan. a la carte) prema jelovniku. akcipirati (lat. stupanje na vlast. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). lat. ono što još pripada glavnoj stvari. trošarinu. oporezovati. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. alabandizam umetničko ošljarenje. akciza (fr. pomoćni. akcioiiradi-jus avij. a 1a) kao. po. tip. odeljenje konjanika. akšam (tur. nlat. alabastros. alajka (tur. accidens. druga nagrada. Aladin. pristup) početnik. gde je vladao rñav umetnički ukus). alabaster (grč. alaj (tur. a la (fr. accidentalis) v. action) radnja. acceptio) primanje. actio tužba) tužiti. »sena opaka jezika. osećati. tur. naučiti. akcizant (fr. delanje. akcesija (lat. al-kali. koji nema veze sa suštinom stvari. al-) arapski član. čuti. Aladinova lampa v. med. Aladnnova lampa. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. ala breve takt (ital. udeo. po ugledu na nešto. trošarina. akcizirati (fr. accisia. slučajna zarada. npr. alay) vojska. deoničar. accipere) primiti. accessus pristupanje. lat. akcija (lat. de-latni. slučaj. svetina. pri-laz. akcizor (fr. accedere pristupiti. alabastersko staklo mutno. pripravnik u službi ili zvanju. akcesoran (nlat. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. delatnost. slučajne osobine neke stvari. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. vreme četvrte molitve muhamedanaca.(ar. osetiti. akcionator (nlat. 2. akcesit (lat. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. dejstvo. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. tužilac. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. rumen. accidere dogoditi se. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). svečana povorka. 3. akcidencijalan. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. 2. alajbegova slama ono što nema vlasnika. veoma tvrda vrsta gipsa. alal. sporednosti. (arap. usvojene značenje neke reči. ružičast. sreća. accise) odrediti prirez. desiti se) nebitna. accise) trošarinac. prvi mrak. što je promenljive ili slučajno u njoj. akcidentalije (lat. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. sluškinja. al) otvoreno crven. actionator) tužitelj. opaziti. akcesist(a) (lat. poluprovidno staklo. accise) onaj koji plaća prirez. accise. sporedan posao. optuživati. alaj-barjak (tur. delanje) radni. alkohol. alabastrum) št. hartija od vrednosti i sl. actio rad. koji se tiče dejstva. alabastar. accedere) pristup. accidentialis) nebitan. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. akcidencija (lat. op-tužiti. izrada tablica. izbor jela po jelovniku. ak§am) l. akcionar (fr. a la bonne heure) u dobri čas. al. shvatiti. al (tur. jezičara. sporedna nagrada. accessus. accidere) pl. poput (čega). gomila. preduzimlji-vost. na probu. actio. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . član nekog akcionarskog društva. uzgredan.

at konj) alatast konj. albumin (lat. koračnice. ala marna (ital. alla franca) na evropski način. a-ilah) bbg. alla prima) slik. albino. album belo) belina. pozvati ka oružju. albus beo) min. zabrinutost. knjiga sa belim listovima. allatura. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. ribar. albacija. bela. uznemiriti. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. alaturka (ital. albatros (eng. miraz. neobuzdan čovek. pokloniti.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. nazvane po pronalazaču. materija koja u sebi sadrži belančevine. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. koji uznemiruje. alarmantan (fr. knjiga za skupljanje fotografija. danas samo pesničko ime Velike Britanije. prćija. alarme. oprostiti se na rastanku. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. poštanskih karata sa slikama. spomen-knjiga. albatio) beljenje. album (lat. alarmant) uznemiravan. albugo (lat. albumen) hem. albacija (nlat. allantos kobasica) med. albit (lat. oprostiti se.000 listova). orijentalskog. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. beli feldspat. alarm (fr. alantijazis (grč. afferre doneti. ital. u zbunjivati. riñan. bez prethodnog gruntiranja. alativ (fr. eidos izgled. grč. zastrašiti. po zapadnjački (za razliku od turskog. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. obespokojavajući. alarmer) uzbuniti. crtežima i sl. albus beo. nespokojstvo. alas (mañ. albumen belance) hem. lalein brbljati) med. allas. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alatracija (nlat. albino (um. alla marcia) iuz. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. pravi bog. albus beo. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. botulizam. Alemanne) gladnica. nemir. albumen. koju treba ispuniti slikama u boji. nasledio odsustvo bojene materije. „brdska zemlja") staro. alaliti. albugo) med. alatus krilat) davanje krila. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. oblik) zool. albedo (lat. alatura (nlat. Alba Greka (lat. posrebravanje metala. albifikacija. spomenar. a-. alantoidna tečnost zool. alah (arap. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. ala prima (ital. alacija (nlat. sve što je potrebno za rad. albifikacija (nlat. Alaun.. allantos kobasica. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. vid. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. supr. alafranka (ital. halaliti (tur. lat. albumen) hem. po turski (za razliku od evropskog. albus beo) med.: alafrZnka. oruñe. usled čega koža i kosa izgledaju bele. toksikon otrov) hem. strah. fig. alatio. islamskog). 2. odmah. albinizam (lat. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. allas. alantotoksikon (grč. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. bela mrlja na rožnjači oka. alamanka (tur. allatus donesen) pl. na kome će se ostvariti neka radnja. albuminimetar (lat. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. alba (lat. lat. začednica. jer bi odbilo svu svetlost. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). alat (arap. poziv ili znak ka oružju. od helal) l. po evropski. alat. albertotipija tip. halas. oboljenje usled trovanja kobasicom. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. alarmist (fr. alaun (nem. alla turca) na turski način. albification) v. alantoida (grč. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). alaman (nem. naročito ručni. pustahija. grč. tur. . alat (tur. najednom slikati. ubrzanje. albanolog stručnjak za albanologiju. riba i gmizavaca). albumen (lat. albuminat (lat. obespokojiti. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. tj. lat. gramežljivac. belančevina. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. metron mera) hem. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. sjajanje metala. albatross) zool. požurivanje. do zemlje duga. svetao. miraz. allas. afferre donositi) prav. alata (lat. onaj koji boluje od albinizma. začedna bešika. Albion (kelt. albolit (lat. belančevinasta materija. napad na nekog grdnjama. maraka itd. zapadnjačkog). Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. književnosti i kulture. al crven. allatratio) lajanje na. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. a oči crvenkaste. donositi. alumen) stipsa. praviti uzbunu. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. alarmirati (fr. uzbuna. naročito bakra. all'arme) voj. albus beo) med. pozdraviti se. alat) pribor. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. belančevina. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. uznemirujući. supr.: alaturka.

sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. grč. belančevit. stolica. god. kockar. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. alveoli) l. algama (grč. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). alvadžija (tur. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. kriptogamne vodene biljke. alcohol. phonos ubistvo) med. izvoñenje. voštane ćelije u pčelinjem saću. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. algebra (arap. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. aldim) zlato. trnka. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. al-veolarni živci vilični živci. lagneia obljuba) med. slastičar. alva (tur. ležišta za zube u vilicama. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. konačno sam se odlučio na neko delo. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. algoritam (arap. spasmos grč) med. algae) bot. bol živaca. nagrada.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. „sastavljanje razdvojenih delova". algrafija (grč. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. na-vod. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. uživanje u bolu. alvus (lat. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. nastao usled bola. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. npr. ureo mokrim) med.. med. mesta navedena iz drugih dela. halva. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. alea kocka) slučajan. alveolaran (nlat. idi. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . albuminoidi (lat. helvahk) napojnica. grč. otuda i naziv. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. alea kocka. aleatorika (lat. aleatorni (lat. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. okreni.) crven. grč mišića praćen bolom. male duplje. kukuruznog brašna i dr. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama.) astr. ale! (fr. pče-lanik. anat. aleatorium) igračnica. albumoze (lat. helva) v. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. (boza). rythmcs) v. aleatiko (ital. znalac algebre. aldum (tur. 2. algofon (grč. alvearij(um) (lat. alkohol lišen jednog dela vodonika. rythmos odnos) 1.'. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. bol. grč. alvearium) košnica. najčešće algi. algospazmus (grč. aleator) igrač kockom. algos bol. algologija (lat. aleator (lat. plamene boje. graphfa) tip. udžbenik algebre. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. zvezda prve veličine. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). alea kocka. algaritam (arap. igrač na sreću.. aleatorij(um) (lat. allegatum) navedeno mesto. logia) bog. alvaluk (tur. albus beo) ned. ćelijski. alegata (lat. alga. neuralgija. aldumaš (tur. napred! alea jakta est (lat. al-gebr) kat. algoritam. uputstva. okrecima. alvus) anat. algos bol. bolešljiv. izlučivanje belančevine mokraćom. aldehid (nlat. pozivanje na neki zakon. alea jacta est) posl. albus beo) fiziol. rythmos) v. ćelijast. algorizam (arap. algija (grč. izmet. alge (lat. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta.. koji odgovara litogra-fiji. algaritam. požuda za bolom. „volovsko oko". Aldebaran (arap. nauka o algama. kocka je bačena. napojnica. račun simbolima po odreñenim zakonima. allegata) pl. algoritam. veština računanja. algeo osećam bol) med. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. allez) hajdete. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. algeo osećam bol) bolan. mat. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. alev (pere. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. algetičan (grč. alveole (lat. grč. u sazvežñu „Bika". algema) med. kockarnica. algolagnija (grč. bescvetnice. albuminosus) koji sadrži belančevinu. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. albuminurija (lat. dakle. jasno crvene svetlosti. bolesti bubrega i dr. algos bol. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. grč. albuminozan (nlat. alegat (lat. trbuh. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. 2.. kao znak šećerne bolesti. tj. albumen. alea kocka) muz.

allegoria) poet. aleksifarmacija (grč. umereno brzo. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alegrisimo. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. alegro asai. alektryon petao. slikovito. navoñenje činjenica. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. aleksin (grč. alegorisati. alegro di molto. allegrissimo) muz. dvanaesterac. sredstvo protiv groznice. aleluja (hebr. pharmakon lek) med. naročito protivotrov. alegorisati (grč. allectatio) mamljenje. alegro kon spirito (ital. alegro kon fuoko. allegramente) v. sredstvo za spasavanje i pomoć. allegro di molto) muz. suva učenost radi učenosti. pozivanje na spis. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. alam znak. alegramente (ital. slikovit govor. alegretino (ital. ne mnogo brzo. allegoreo drukčije izražavam. aleloftorija (grč. bez ikakve veze sa stvarnim životom. lek protiv trovanja. alegro vivače (ital. alegro kon spirito. allegro con fuoco) muz. alegro kon mogo (ital. aleksifarmakon (grč. allegro) muz. slikovito objašnjenje pojma ili misli. i dr. aleksiterijum. alegro kon brio. v. vatreno. hallal. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. rug vatra) med. koji je osnovao 331. alegro furiozo (ital. kao npr. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. uzburkano. pored ostalih mnogih značenja. allegro con moto) muz. vrlo »sivo. izražavati misli zavijeno. manje brzo nego u alegro. alektryon petao. phtefro unittavam. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. aliluja. alexo branim. allegro con brio) muz. protivotrovni. aleksandrinac poet. . primamljivanje. pesma). čist rad (u bakrorezu). svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. umereno alegreto. klasičan stih Francuza. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alegro. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). v. alektriomantija (grč. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. vrlo veselo. v. protivotrov.alegacija ZO alegacija (lat. alelopatija (grč. aleksipiretikon (grč. alegro (ital. allegretto) muz. allegro con spirito) muz.) nauka o protivotro-vima. u HUP veku. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. allelon naizmeničan. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. u arapskom. alegreto (ital.e. brzo. zavijen. drukčije prikazujem) v. alegro maestozo (ital. alegorizirati (grč. allegorikos) iskazan slikom. delo ili pisca. a-. lexis govor) psih. vrsta dragog kamena. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. alegrisimo. živahno. alegorija (grč. po-morskog grada u Donjem Egiptu. aleksandrijski gramati-čari. uzan prolaz. allegro furioso) muz. brzo. pre n. Septua-ginta. up. alegro ma non tropo (ital. allegrettino) muz. alegro kon brio. allegro pop tanto) muz. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. alegro asai (ital. iz HP veka. tvrñenje. koji potiče iz Aleksandrije.) min. umereno veselo. alegro di molto (ital. alem (arap. a ne direktno. allegro moderato) muz. alegro kon fuoko (ital. alejkum selam (tur. aleksit (grč. pesma u slavu boga. alegoričan (grč. šetalište izmeñu dva reda drveća. u ponoći kao u po dana" (nar. alegro moderato (ital. delovanje. allelon meñusobni. allegro maestoso) muz. v. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). odmereno hitro. alexo pomažem. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. što življe. alegro non tango (ital. veselo. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. strasno i brzo. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. allegro ma pop troppo) muz. alexo branim. allegro assai) muz. aleksija (grč. uzaja-mni. alexo branim) med. aleksandrit (grč. allelophthorfa) fil. hitro. alektacija (lat. aleksiteričan (grč. živo i brzo. alegrisimo (ital. manje živo. allegatio) navoñenje. pat-hos doživljaj. manje veselo. u slikama. allee) drvored. u prirodi i životinjskom svetu. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. alegro vivace) muz. sa žarom. alegorist(a) (grč. alegramente. sa dostojanstvom. slikovit. štitim) hem. »sivo. aleja (fr. vrlo veselo. izazivanje draži. ne odviše brzo. alektriomahija (grč. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. alegro kon brio (ital. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama.

primesak. alkkvotan. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. odstupanje od prirodnog stanja. v. vanbračne dece. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. alergija (grč. philos prijatelj) prijatelj istine. svezati brakom. odvratiti. zalog. otu-ñivati. aleluja. alimentarius) prav. alfa. sem toga. aliquoties) mat. ergon) med. aletiologija (grč. koren broća. alergičan (grč. alijaža (fr. američki krokodil. poludeti. oroñavanje. alikvotan (lat. aliquantum) mat. slivati. allos. up. drugim putem. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alikvaitan (lat. alimentirati (nlat. pathos bolest) lged. tj. dok je ranije dobivana iz korena broća. legirati. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. pathos) ned. drukčije. kajman. obično: aliirati se. popuštajući. supr. alopat. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. aleuromantija (grč. aleopat (grč. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. alentando. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. allemande) muz. slična zrncu. alet (arap. bračna veza. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. alienare) prav. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". otuñiti. aliment(a) (1. alizari) hen. alijenizam (lat. aligacija (lat. lat. npr. koji pati od alergije. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. el lagarto) zool. alimentarna intoksikacija med. alopatija.). bez. savet i sl. Sveta alijansa (fr. alligare) sliti. alijas (lat. Pruske i Austrije 1815. umerenog tempa (nemačkog porekla). alimfija (grč. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. aleuron pšenično brašno) bog. ua. levantinske broć. aleuronat (grč. savez. alias) inače. alloios drukčiji. sme-šati. primesa. drugde. otu-ñenje. odlučno (npr. aleurometar (grč. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. zemlja u kojoj žive Alemani). v. usporavajući. alienatio mentis). duševno rastrojstvo. prijateljstvo. allos drugi.ne. hhilat) odelo. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. na drugom mestu. fig. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. npr. alikvota (lat. alienatio) otuñivanje. allos. aligacija. v. aletofil (grč. alethes istinit. alienus tuñ. alizari. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. aligirati (lat. alimentare) ishranjiva-ti. thesis položaj. Alemani (nem. ergon delo) ned. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. aliluja. med. alemanda (fr. alef (hebr. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. fr. udruživanje. dodatak. u odreñeno vreme tobože bila. sklopiti savez. alizarin (šp. šp. allier) vezati savezom. 4. alijenist(a) (fr. alimenta) pl. prodaja.alemanda 31 alimfija smesa. alergeni (grč. alimentatio hranjenje) ishrana. smesta. aletheia istina. aleuron (grč. a limine (lat. allos drugi. ponudu. onaj koji voli istinu. aleopatija (grč. alimentar (lat. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. aleuron pšenično brašno. iste vrednosti kao i indigova modra boja. legura. alija (arap. alentato (ital. koji se sadrži u većem broju. alikante (šp. lyrnpha voda) med. okruglasta i kristalizovana organska tvar. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). npr. svečana. allentato) muz. aligator (ital. . odbiti neki predlog. alijansa (fr. razmena. alizari (šp. izdržavati. slitina. alibi (lat. ergon) med. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. alliance) spajanje. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. belančevina koja se nalazi u pšenici. filalet. aleiteza (grč. 6 su alikvote broja 12. gde je ta ista osoba. a. premamiti (mušterije). alliage) v. duhovno ra-strojstvo (lat. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. god. belle alliance). metanje) med. alienisme) med. s praga) odmah. alentando (ital. ludilo. prema tvrñenju neke druge osobe. alloios. alen-tato. alizari) bog. aleuron brašno. nedostatak limfnih žlezda. 2. aliirati (fr. izdržavanje. zadržavajući. alieniste) lekar za duševne bolesti. opri-jateljiti. v. alibi) prav. u biljnim ćelijama. alijaža. Z. snabdeva™ hranom. alijenirati (lat. allentando) muz. trovanje hranom. udružiti. aleuron pšenično brašno) bog. alligatore. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alimentacija (lat. alijevacija (lat. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. a limine.

npr.) hem. udubljenje u sobi sa posteljom. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. nego tek iz drugih odeljenja.. alcalescere) hen. 2. alkoholizacija (arap. Alkalos) poet. stih od pet stopa.) hem. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. alitura) hranje-nje. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. svrstati. al corso) trg. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. otrovni i gorka ukusa. ali ingrosso) trg. morfin. hem. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. npr. rubidijum. ka-lijum. Al-qur' ap) v. alkalescencija (nlat. organska hemijska jedinjena ugljenika. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. alkatifa (arap. vodonika i kiseonika. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca.drveta. alkoholatura (arap. alcalescentia) hem. od kore kina-. po kursu. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. god. alkalizirati (lat. alinjirati (fr. potaša. alkovn (arap. alkejski stih (grč. ishrana. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. način kretanja. alkoholizam (arap. alkaloidi (arap. novi paragraf. doterati pod konac. razlažu vodu. alcalisatio) hem. Koran. halkah) hen. nauka o lečenju trljanjem. železa i dr.) hem. ko-kain. ponašanje. kofein. šp. alkoholičar (arap.. rakije i dr. npr. Alkoran (arap.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. aliteratio) poet. prečišćavanje alkohola. pš. osloboditi od vode.) pl. alkoholat (arap. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). neki prah. odeljak koji počinje novim. alere hraniti. kroz staklena vrata i prozore. vodokri-lac. alkohol (arap. ad littera slovo) praviti aliteraciju.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. alkalij (arap. grč. amoni-jaka. alefpho mažem. skaphos laña) vozilo s krilima.). al-qohhlu) l. postrojiti. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. pre naše ere. novi pasus. iste slogove.) pl. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). alkejska strofa strofa od četiri stiha. alkalimetrija (arap.. fig.) dvorac. nešto uvučenim redom. atropin. nauka o ispitivanju sode ili potaše. alkalije (arap. osloboñenje špirituse od vode. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. teobromin i dr. Korav. potaša. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alkoholizirati (arap. ala krilo. grč. pijanica. cezijum i francijum. al ingroso (ital. alka (tur. Al-qur' ap) v. hem. metron mera) hem. alcalisare) hen. up. alkalni metali hem. trljam) veština masiranje. halkah) hem. grč. aliskaf (lat. vladanje. grč. alineja (lat. iz Mitilene na Lezbosu. halkah. poravnati po koncu. urediti. alifatična jedinjenja hem. savršeno prečišćen prah. Alkuran (arap. aliterirati (lat. po sadašnjoj vrednosti novca. halkalf. aliptika (grč.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alkalizacija (nlat. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. lat. halka) v. al korzo (ital. koji je živeo 600. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. od kojih dva jedanaester-ca. od kojih su prve tri i poslednja jambi. alkazar (arap. metron mera) he». naročito rakije. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. .al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. hidroksidi alkalnih metala.. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. hemijski najreak-tivniji. palata. al-qubeh. efdos) hem. aliteracija (nlat. halkali. alkoholometrija (arap. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. alkalescirati (nlat. natrijum. jedan deveterac i jedan deseterac. grč. od kojih su neki veoma lekoviti. način hoda i držanja nekog čoveka. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka.. strihnin. hidrokrilac. a od. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. prečista™ do stepena najveće finoće. allure) hod. grč. alkoholometar (arap. an gro. nikotin. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. dvor. pomešati sa alkoholom. linea red) nov red. sa osnovom od vune i svile. na veliko. opojno piće. alir(a) (fr. piva. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. alitura (lat. alkoholi (arap. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. trag divljači. najbolji. aligner. alkali (arap. ložnica.: „Ona poji po putu putnike". halka. alkalimetar (arap. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli.

al marko (ital. alopateki metod lečenja. alokucija (lat. produžak. alokvij(um) (lat. up. nelogičan. almukantarat (arap. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. odtis zub) nameštanje tuñih. a-. allos drugi. apeg. . alomorfizam (grč. laleo brbljam. al. alokucija. al-manakh) kalendar. dodatak. allonge) trg. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. ono koje nije dobiveno u leno. logos um. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. aleopat. allotrios. trg. alogotrofija (grč.(grč. zadužiti ih. alodijalna dobra (stnem. pogrešan govor. a na koji se stavljaju indosa-menti. tuñ potpis. allos drugi. tuñinac. alopatija (grč.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. alogfa) nerazumnost. allos drugi. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. grapho pišem) tuñ rukopis. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. prema čistoj težini zlata i srebra. transplantacija.) astr. almarada) bodež sa tri reza. alo. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. almada. morphe oblik) hen. nepri-stojnost. elmas. up. oslovlja-vati. uobličavati) med. genos rod) stranac. Almagest (arap. almaz (grč. v. alopecija. od koga se spravljaju lekovi. alodij(um) (stnem. alma mater mati koja hrani) „časna majka". allos. allos drugi. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". allćtrios. allothi na drugom mestu. grč. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. allos. alograf (grč. vepggačkih zuba. almas) dijamant. allos drugi. al-. almoraham (arap. alodijalan (nlat. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. aleopatija. alopekija (grč. ili stavke docnije unesene u račun. allos. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. almanah (arap. aloteza (grč. al marco) trg. al-6t) slobodno dobro. različit. alolalija (grč. allotrios. npr. thesis postavljanje) lšlv. alloquium) v. aloniman (grč. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. kose) ned. alopecija ned. aloe) vot. alogičan (grč. na nekom stolu). alloqui) osloniti. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. grč. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. magna constructio veliki sklop. alokvijum. alopekija. ćelavljenje. glupost. verovatno. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. pravljenje omašaka u govoru. alogen. alopekia opadanje dlaka. godišnjak. aloe) hen. krug na nebu para-lelan sa vidikom. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. melos ud) zool. phagein jesti) ned. alotrije (grč. aloplastika (grč. v. ap-dros čovek. allos. alogos protivan svrsi. alomorfija (grč. alma mater (lat. bolest opadanja kose. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). allons) hajdmo!. kratka beseda. alotriodontija (grč. alokacija (nlat. alodoksija (grč. ura! alonž (fr. sporedne (ili: tuñe) stvari. govorim) ned. alotropija. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. naročito afrička. list koji se prila-že uz menicu. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. nastavak (npr. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. allos. megale syntaxis. alogandromelin (grč. horizontom. plassein uobli-čiti. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. pathos bolest) med. zbornik koji izlazi godišnje. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. allodialis) slobodan od plaćanja danka. up. nered. asamas. tur. almadet (arap. tj. pristalica alopatije. nesmišlje-nost. arap. odobravanje nekog računa. lat. allos drugi. gen-pab rañam) koji je postao drugde. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. alokvirati (lat. po grofu Almavivi. allocatio) dodavanje. kratak govor. ćelavost. nerazuman. alotriofagija (grč. lekar koji leči pomoću alopatije. allocutio) oslovljavanje. besmislica. drukčiji. alogen (grč. allos drugi. aloin (grč.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. nasleñeno dobro. produžetak. nego koje je potpuna sopstvenost. alogija (grč. alotriologija (grč. megfste. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. alon (fr. pathos) ned. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. tuña zanimanja. allotrios tuñ) pl. napred!. alotigen. istočnjačke.: homeopatija). heterodoksija. nazvanog. alotigen (grč. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. prijatelj. prelaženje jednog glasa u drugi. almarada (tl. naziv za univerzitet i veliku školu. alopat (grč.

alporama (lat. alohorija (grč. al pjačere. al pari) trg. log. planinar. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. koji je sličan čovečjem liku. koji se preliva. smena. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. koji ima oblik Alpa. v. penjač na Alpe. gatalica. diskusija. tropos) he*. alta ottava) muz. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. savršeno tačno. supstancije. al punto) u tačku. alta otava (lat. alruna. iste vrednosti ili sadržine. al piacere) muz. al segno) nuz. alter ego drugi ja) 1. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. altercatio) prepirka. novo srebro. alteratio) menjanje na gore.: „Galilej je otkrio zakone padanja". Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. alternacija (lat. pokvariti. alohroičav (grč. v. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. promena. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. smenjenost. grč. al rigore di tempo (ital. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. alpijski lovci. altan(a) (lat. kordiljerska tkanina od alpakine vune. balkon. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. ital. odmenjivanje. alteja (grč. al. al punto (ital. izomerija. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. alotropija (grč. uzbuñenje. alpinizam. med. allos. alternativan (nlat. alternator) fiz. alpacca) l. althaia. alpinist(a) proučavalac Alpa. orao gledam. al rigore di tempo) muz. iz koga su. uzbuditi. galvanski posrebrena elitna. po volji. pogled na glečere. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alohroizam (grč. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. alte-rativa. tropos način) heh. alpini (ital. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alohton (grč. ra-spra. užasavanje. allos. zool. alterkacija (lat. preina-čenje. oštećenje. alomorfija. zbuniti. allos drugi. jednak. prema dopadanju. npr. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. al pjačimento (ital. svaña. alternativa (lat. alpijska rasa. supr. allaka (per. pogorp!anje. izmena. 3. alternator (nlat. strogo u taktu. ulster. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. hen. kvariti. italijanske i francuske trupe. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. nem. preobraćanje. promeniti. rasrditi. kako se hoće. alpinistika (lat. uplašiti. životinjama. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. alterancije (nlat. altus. alpinizam (lat. allos drugi. planinarstvo.pari (ital. alteracija (nlat. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. alpinus) koji pripada Alpima. alterantia) pl. alter ego (lat. allos. muz. alto) muz. čarobnica. lat. uzbuñivanje. up. gnev. protivnička strana. npr. alpini) voj. alpinum (lat. od- . al pjačere (ital. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. pevač koji peva alt. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. drugi glas. vodom. alternativni sudovi su 1. altera pars drugi deo) druga strana. alternatio) smenjivanje. ned. al piacimento) muz. mali. odmena. alotrofija (grč. osobina ljudi. altar (lat.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". planinski sport. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. npr. alster v. izmeniti na gore. al seko (ital. apunto. 2. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. Alpes) v. oltar. vrsta peruanske late. zastupnik. choreo idem. potpuno saglasno. svojstvo tvari. od 1872. ital. alt (lat altus visok. althaea) vot. koji postepeno poboljšavaju sokove. opredeljivanje za jednu od dve odluke. Alpes. viši srednji glas. alpijski (lat. naročito: penjanje na Alpe. protivna. 2. alta aga visok žrtvenik) v. alterativa (nlat. trophe hrana) bkol. po tome nazvan koren mandragore. lednja-ke. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. alternativus) naizmeni-čan. koji ima jednaku vrednost. lekovi koji izazivaju promenu. alternativa) izbor izmeñu dvoga. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alrauna (stnem. allohroos) koji menja boje. alterativa) pl. pogoršati. postali ti patuljci--proroci. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. alterare) menjati. isggust. po starom verovanju. altera pare (lat. 2. nego im je potrebna organ-ska hrana. raspravljanje. istomišljenik. naročito kod novca. altana) apx. autotrofija. Alpes. mezosopran. alterirati (nlat. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. u istočnoj i južnoj Evropi. raspro-stirem se) bkol. zamenik. beli slez.

najgornji. . kumulus. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. stratus. dukat. pansion. mavarske kraljevska palata u Granadi. alfabet (prva dva grčka slova alpha. alterni-rajuća groznica povratna groznica. pa i celoga čovečanstva. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. više stvari. altruizam (od ital. u odreñenom redu. aluminari vaspitavati. tuizam.alternirati 35 alciora alumen (lat. altiora) pl. fig. alfa i omega (a. alfa (grč. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. tj. aluminijum. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. alumin (lat. altimetar (lat. alting (dan. pokretni lenjir. altesse) visočanstvo. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. tegljiv i kovan. redni broj 13. alumneum) v. altokumulusi (lat. početnik u čemu (u nekoj nauci. odmenjivati se. nesebičnost. alhimija (arap.. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. metrfa) veština ili nauka merenja visina. prevoj (kvali-tativni. težiti za višim stvarima. kvantitativni. kolebati se. Alhambra (arap. metron me-rilo. altus. mesto prave stvari. alhimist(a) (arap. alumin. alumen stipsa) hem. alternare) smenjivati se. samoglasnički. aludirati (lat. ZO delova cinka i 10 delova nikla. c. način osećanja. alphiton ječmena pre-krupa. da nešto prepisuju. d .v. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. početak i kraj nečega. viša znanja. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. aluminozan (lat. druge imaju tzv. početak. sve i sva. altiora) v. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. procesu alfaraspada. ako u jednom razredu ima više grupa. turski zlatni novac. naplavljeno) geol. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. aluvij(um) (lat. alto) «uz. npr. altist(a) (ital. alunirati (lat. govorka figura u kojoj se. med. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. alhidada (arap. alpha a. sleteti na Mesec. bocka-ti. aluminium) min. menjenost. mera) visinomer. . ped. altum silencijum (lat. a. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. onda dok se jednoj predaje. altostratusi (lat. alciora (lat. nišaniti. Konta. 2. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta.98. al fresko (ital. alumneum (nlat. alfabetar (grč. alumen) min. zanatu i dr. alfa-zraci v. 3. alludere) smerati. alumneum. više nauke.). ljubav prema bližnjima. suglasnički). spisak izrañen alfabetskim redom. ići od altiora (alciora) ići napred. al-qimia) v. v. naziv po pronalazaču. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. alluvium naplava. ruski bakreni novac. alhimija. osim ćirilskih i glagoljskih. hemičaru Al-fenu. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. aluminat. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. grč. altrui drugi. altimetrija (lat. sprava za merenje visina. fig. ciljanje na koga ili što. termin potiče od O. altum silentium) duboka tišina. deo nonijusa. aluminat (lat. alluvialis) nanosni. aluminijum) (lat. i hrane. alludere smerati) nišanjenje. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. alluvio naplavljenje) prav. aluzija (lat. zlato. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. docnije. aluminosus) stipsast. tj. b. naročito kod Arabljana. svetlost (titula). 2. alterum tantum (lat. altin (tur. al fresco po svežem) slik. up. čovekoljubac. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. latinska ili koja druga slova. dvostruko. pevač koji peva alt. beta b) 1. alhemija (arap. tj. altiora. pod alfa. pored vaspitavanja. grč. početnik u čitanju i pisanju. al-hadat) re. trg. alterum tantum) još jednom toliko. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. allusio. kamate koje su se popele do visine glavnice. alteri huic ovom drugom) fil. aluvijalan (nlat. aluvio (lat. duboko ćutanje. alfitomantija (grč. alhemija. altus visok. gram. beta) gram. veštini. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. tvrñi od cinka a mekši od bakra. 1. altus. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). altiora (lat. ciljati na koga ili što. . alciora. ići naviše.) islandski parlamenat. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. za merenje uglova. tiho zanimanje. fr. znak A1. element atomske mase 26. 2. lat. ječmeno brašno. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. tobožnja veština pravljenje zlata. Al-hamrah) „crvena kuća". aluzivan. altes (fr. up. visost. altin) l. pr. altus visok. crtaju i sl. stipsa. alternirati (lat. stip-sat. aluvionog prava.

amarinum) hem. a. varalica. srebrom i dr. lopov. a manko (ital. v. amarela (ital. amatrix) ljubiteljka. amanet (tur. amam (arap. . pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. sa vladavi-nom majke i žene. lat. potraživanje. slepoća. fig. malassein smekšati) hem. amathia) neznanje. Amadis (fr. zamračavanje vida. amalgamatio) hen. emanet) preporuka. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. crna mrena u očima. amazezis (grč. zavet. bez. umilno. malassein) v. neobrazovanost. ambassade. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amans-amens) koji je zaljubl>en. amarella. amalgamacija (nlat. amalgam (arap. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. iz ljubavi. amartija (grč. amender) poboljšati. junak iz romana. malassein smekšati) hem. amalgamirati. tj. amater (fr. amaterka. ataha kola. kletvenik) poslanstvo. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. okrilje. predmet koji se daje na čuvanje. fig. (ital. Amharaca. hammam. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. gubitak. bezbednost. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. traženje preduj-ma. a manco) trg. nečistota. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. hamail. tur. hamam) tursko kupatilo s parenjem. hamal) nosač tereta. a-. farž. legura žive sa drugim metalima. amandine) bademov sapun. amatrice. amartia) grepšost. fig. npr. tesno otopiti (u jedno). amalin (arap. amara) pl. ambažura (fr.36 ambasad a alčak (tur. Amazon) mit.ne. lat. emmagasiner) smeštati u magazin. mazos dojka. spoj. phobos) med. ostava. prijateljica umetnosti. nagrada za pakovanje. amabile) kuz. amabilmente amabile. amarulentan (lat. amateur. grč. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. stanište ambasadora. nagomilavati. amorozo. amatija (grč. amabile (ital. alcak niskog rasta) nikakav čovek. bakrom.. amballage) pakovanje. krivica tragičnih junaka. hamajlija. umetnošću. poboljšavati. fig. amatrisa (fr. „one koje nemaju dojki". amazonke (grč. stapanje. amazon (grč. Amadis de Gaule) lit. amagazinaža (fr. hamayli) amulet. amabilmente. tur. Amazon) sp. ratobor-na žena. nakupiti. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. amaurotičan (grč. grč. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amasser) gomilati. ostaviti na čuvanje. nemogućnost žvakanja hrane. muškobanja. amaurozis (grč. Po priči. embouchure) muz. amajlija (tur. junakinja. amalgamirati (arap. amazonsko odelo sp. armagan grč. budala je. ambactus sluga. upakivanje. amarulentus) gorak. armagan. združiti. slepilo. bile su veoma ratoborne. pakovarina. gorka sredstva. veštinom itd. gorki lekovi. prilagoñavanje delova celini. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. ljupko. sliti živu sa drugim metalima (v. amandirati (fr. poverenje. ambalaža (fr. čuvanje. amorevole. nagomi-lati. amarant (grč. aldžamija (arap. amandin (fr. amarus gorak) bog. amarantos neuvenljiv) bog. hammal. spajanje metala sa živom. spojiti sa živom. lat. svetinja. strah od vožnje. hrabro su branile svoju državu. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. amazon. amabilmente) muz. amalgam). amandman (fr. amanšman (fr. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amalgamisati (arap. npr. dug. al-gami) velika muhamedanska bogomolja.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. masaomai žvaćem) med. zlatom. amasirati (fr. krasuljak. lat. ambasada (fr. v. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. žensko odelo za jahanje. ljubitelj. slep. emmanchement) slik. malagma olakšavne sredstvo. amaurosis zamračenje) med. gorka materija. prepredenjak. talisman. a-mauros mračan. a ne profesionalno. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. junak žena. manjak. pobolj-šanje. amari&a (etiop. pribor za pakovanje. naukom. sargija. popravka. amara (lat. emmagasinage) smeštanje u magazin. amaksofobija (grč. natrijumom. hamartija. slitina. amagazinirati (fr. amarin (nlat. sa kalijumom. amans-amens (lat. predujam. smela jahačica. popraviti. pun gorčine. taman) bolestan u očima. diletant. amazonsko odelo. nežno.

. emblem. ambulans. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ameblirati (fr. težiti za čim. amebv (grč. ambulantia) med. koji pripada bogovima. emblema. grč. natprirodan. fr. dvosmislica. ambire) tražiti službu. arće pipanje) med. ambonoklast (grč. potamniti. propast. obgr-liti. 6p6s vid. ambulanta pošta putujuća. znamenje. bolesnička stanica. eldos izgled) presovan ćilibar. ambroid (arap. ambulans) trg. muz. ambire obilaziti. embleme) znak. slavoljublje. embuscade) zaseda. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. ambloma pobačaj) med. ambulatoria) ned. licemerstvo. nestalan. sskr. ambara mirisna smola. tur. abortiva. dvosmislica. simbol. na soleji. obeležje. v. ambl (fr. ambloma (grč. ambiologija (lat. amble) jax. jelo koje daje besmrtnost. ambloma. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambitus) obilaženje. prevući tamnom bojom. amoibe promena) zool. slabost čula pipanja. poljubiti. traženje čega. grč. 'anbar. ambiskada (fr. up. ambiciozan (lat. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. u istom redu jedne tombolske karte. ambigvitet (lat. neosetllvost. ambiguitas) dvosmislenost. ambrotipi pl. težnja za nečim. jelo koje okrepljuje. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambilokvija (lat. embouchement) utok. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambrosis) bogovski. ambrel(a) v. ambideksteritet (nlat. busija. dovesti izmeñu dve vatre. društvo u kome neko živi i radi. 'anbar. od pet. ambulanza. ambrozija (grč. ambusta (lat. nego dolazi lekaru na lečenje. fig. ambulare hodati. ambidekster (nlat. amblys. slabovidost. ambyssos) bezdan. amburere ogoreti. dvostruka privlačnost. oba. ambo oba. molitve.(lat. opticaj. med. amblozis. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambo (lat. ambulanta. ambulare hodati. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. provalija. ambitus (lat. hrana višnjih bogova. ops. nek-tar. Ambulanz) v. božanski. opekotine. opaliti) pl. pisak na rogu. amber. amvon (grč. abortus. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. amblosis pobačaj) med. železnička pošta. na sve četiri strane. fig. slavoljubiv. ambliopija (grč. naročito nedozvoljenim načinom. ambijent (lat. ravan hod konja. ambitio) častoljublje. izvrsno jelo. ambulantni (lat. pokretna ili poljska bolnica. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. amblijafija (grč. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. embrasser) zagrliti. amb. voj. pokretni. ambrasirati (fr. loqui govoriti) dvosmislen govor. valere vredeti) pst. obadvo-jica. usta topovske ili puščane cevi. ambivalentan (lat. ambusta. ušće (reke). ambon katedra. predikaonica. embrunir) slik. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. propovedi i pomeni. ići) putujući. . amblozis (grč. pokriven hodnik oko crkve. ambo oboje. opkoljava-ti) sredina. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. ambrosfa) kit. ambulanta (lat. ambrinirati (fr. sskr. ambulant (lat. ambijenat (lat. nem. molilac. amblotika (grč. ambivalencija (lat. med. oko) med. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambulanca. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. voj. fig. divan. ambrozijski (grč. ambirati (lat. pobačaj. ambulatorija (lat. dulac. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. slab. celivati. otvor klanca ili tesnaca. čaršije. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. licemer. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. kružna putovanja. stremljenje čemu. ambušman (fr. putem podmićivanja i sl. amblem (grč. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. okolina. ambra (arap. sredstva za izazivanje pobačaja. ambis (grč. svirali itd. ambicija (lat. amblys tup. ambi. ambulancija (ital. pobacivanje. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. fig. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. ambo oboje. ponor. oboje. amrel. obilaziti nekoga i moliti za mesto. logia) dvosmislen izraz. ambitiosus) častoljubiv. ići za čim. amblosko pobaciti) pl.

amencija aktiva (nlat. amiksija (grč. razonoñavati. a-. amentia occulta) med. popraviti (zemljište). nepravilan. vepggački napravljen 1946. amimija (grč. skrob. amentia activa) med. amentia senilis) med. fr. ametričan (grč. vrsta lubenice. amilacea (nlat. amelioratio) pobolj-šanje. amida) hen. a-metrfa) neravnomernost. amenorea. . amikalan (lat. otrovan. amiloidva degeneracija med. insekti koji nisu podložni metamorfozi. ošljar. amicalis) prijateljski. amizeta (fr. drugarski. jezgru šljiva. amigdalitis (grč. v.ne. men. a-. ops vid. amiloidna degeneracija. god. ametaboličan (grč. amivi hem. nejednakost. organsko jedinjenje SvN10O5. amenija (grč. amoibe promena) koji potiče od amebe. bresaka. amylon) hen. amentia simplex) med. imanja. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. planu. rheo tečem. amygdalon badem) bademova gorčina. nesrazmernost. amizirati (fr. ametabolan (grč.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amencija simpleks (lat. amenija. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. metabole promena. ametropija (grč. amusette) zabavica. tuha sluz) ned. med. poboljšavati. a-. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. razonodan. ametabolija (grč. a-metrfa) neravnomeran. staračka slaboumnost. štirak. redni broj 95. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amen) v. nepravilnost. amen. delimično ludilo. a-. aminokiseline hen. metabole) biol. amenorea (grč. nenaučan. amin. nepromenljiv. a-. ned. vrsta platna. amin (hebr. amentes cit. a-metron. amuser) zabavljati. poboljšavanje. grč. hemijski elemenat. amerikav (fr. vrsta lakog poljskog topa. amylacea) pl. ametabolni insekti zool. zemljišta. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. doterivanje. jednostavna. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. 2. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. prouzrokovan amebama. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. ametista (grč. oko) med. men mesec) ned. amencija senilis (nlat. manfa) ned. a-. amylon skrob) hen. opšta duševne slabost. mfmesis podražavanje) med. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. naglo ludilo. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. popravljanje. ametodist (grč. amencija parcialis (nlat. curim) med. amikabilis kompozicio (lat. zapaljenje krajnika. pripada grupi trans-urana. amida) hen. ameliorirati (lat. koji nije podložan metamorfozi. amicus prijatelj. amylum. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. americaine) otvorena kola na četiri točka. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amentia) med. ametrija (grč. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. men. igračka. zanimljiv. amikabili mode (lat. ludilo. americaniser) poame-ričiti. ili mnogogubo toga. preobražaj) koji se ne menja. bubrega i creva. zanimati. glikozid u gorkom bedemu. a-. završiti. poameričavati. amen (hebr. znak At. prijatan. amilum (lat. koji je bez reda i načela. amerikanizmi pl. a-methystos) pl. trešanja. prijateljski sporazum. mana oka u prelamanju svetlosti. razonoda. skrobno brašno. a-mfmetos) nepodražljiv. npr. amicabili modo) na prijateljski način. farn. nepromenljiv. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. nejednak. bez. amigdalin (grč. prijateljska nagodba. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. ameboidno kretanje zool. vrsta košnice američkog tipa. amygdale badem) med. potajno. jetre. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amid (nlat. ametist (grč. metabole ) biol. amencija okulta (nlat. atomska masa 243. otuda: reći amin privesti kraju. skriveno ludilo. melior bolji. amebni (grč. amelioracija (nlat. amimetičan (grč. americij(um) hem. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. naročito slezine. uveseljavati. voj. kajsija. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. v. a. vrsta vinove loze. amizantan (fr. a-. amicabilis compositio) prav. amentia partialis) ned. amenomanija (grč. amerikanka agr. 3. amidin (nlat. amerikanizirati (fr. ameliorer) poboljšati. na lep način. amencija (lat. lekovi koji sadrže u sebi skrob. nesrazmeran. amiloza (grč. amusant) zabavan. 1.

amortizer. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). amoriti (lat. amynteria) pl. nakaznost. empatement) slik. jedinjenje azota i vodonika. kao sastavni deo nišadora i dr. amniona. Amon. morphe oblik) bezobličan. 2. oprostiti kaznu. amoniemija (grč. amidža (tur. 4. med. salammoniacus) hem. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. zaštitna sredstva. amor ljubav) v. amica. amortizirati. amca) stric.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amnos) med. Amor (lat. amonij(um) (lat. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amortisare) tehn. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. potprašiti. amortisare) 1. amnestirati (grč. moriš običaj) koji je bez morala. odbranjujem. glavno božanstvo starih Egipćana. amnestija (grč. fig. staviti kapelu. vabiti. amnion (grč. ljubavnik. 3. amenesteo zaboraviti) pomilovati. vodenjača. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amitotičan (grč. nlat. ljubav sve pobeñuje. oblast u Libiji. ammoniakon amonijak. amorfan (grč. amortizirati (nlat. v. amorce) mamac. ammoniakćn. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. nakaznost. amoniti (hebr. lekovi koji služe za predohranu. amortirati. 2. cornu Ammonis Amonov rog) geol. Ammon) kit. nakazan. trophe ishrana) med. bezmora-lan. ukras na vrhu grañevine. bogu Amon-u). amorsirati (fr. potpraši-vati (pušku). amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. v. amorevole) muz. bezobličan. starac. emisija (lat. Amon. grč. min. amortir) v. složenih jedinjenja. kristalnost. amortizirati. amabile. amortizovati (nlat. Atog) mit. amortisatio) l. postepeno. amortizacija (nlat. a-. amitoza (grč. amortisare) v. up. vrh. jedinjenje azota i vodonika. predati zaboravu krivicu. koje odbacuje dotadanji moral). kap-sla za paljenje mina. ampatman (fr. grč. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. a-. kod koga postoji amitoza. atupb branim. Amon. a-. a-. amytto param. amorfizam (grč. naročito državnih zajmo-va. zapaljenje vodenja-če. amoretti) št. muz. amnitis (grč. kristalan. otplaći-vati. Amon (hebr. amnestika (grč. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). koja je dobila ime po eg. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). barut za poprašivanje. amore (fr. moriš) fil. . amnos jagnje) med. zupčasta ivica zida. koji ne zna za moral. amoralizam (lat. amnezija (grč. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. mos. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. bezbojan gas. amor cer) metnuti mamac. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). zaljubljeni. trovanje krvi amonijakom. amnionova voda. amor vincit omnija (lat. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. koju odvaja od začetka tzv. razdirem) biol. gubljenje. bezobličnost. mnesis sećanje) med. 3. amor vincit omnia) posl. amortirati (fr. amortizator (lat. amissio) gubitak. ljubav. a-. vab (za divljač). amortizacija. vraćati neki dug postepeno. amortizman. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amoroso) l. amok (mal. amoreti (ital. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. bog ljubavi. min. amytto param. lat. a-mos. amonijak (grč. simbol stvaralačke snage i rañanja. amirante (tl. fig. 2. deda. supr. a-morphos) bezobličnost. amoreti. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. ljubav je jača od svega. 2. slikanje debelim slojem boja. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. amortizman (fr. supr. amonium) hem. kratkotrajan. razdirem) biol. amortissement) l. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amoriti. amiotrofija (grč. nlat. dugotrajan ili stalan. v. amorfija (grč. amoralan (lat. mys mišić. nekristalnost. grañ. mamiti.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. morphe) bezobličnost. amorozo (ital. amabile. nekristalisan. haima krv) med. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amnestia zaboravljanje) prav. amnikolist(a) (lat. amorevole (ital. amnicola) stanovnik pokraj reke. nastavak -ites. poprašljač.

amphi. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. a-. fiz. amper fiz. ampule (lat. žustriti se. amfibioliti (grč. razgranavati. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. nameštenih. razmrskanih. amphiblestron mreža) ned. ampirans (fr. proširenje. razgranato. mundus svet) fil. na oba načina. igra toga duha. amfibije (grč. empire) carstvo. amfiblestroida (grč. ampulla bočica) ispupčena. mrežnjača oka. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. amplijativ (lat. osvojiti. prav. amfiblestroditis (grč. ampli-ficirati. belilo. nepesnički. Ampere. prevrtljiv. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. amportirati (fr. prostranost. otcepiti. proširivano. razvijati. izložiti. amfibiologija (grč. uveličavajući. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. proširiva™. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. carevina. koji proširuje. tj. ampliativus. anportirati se. amureta (fr. razrada. avion snabdeven i točkovima i čamcima. amputatio odsecanje) med. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. koji uveličava. ampule (lat. bokasta bočica za mast. amplificare) proširiti. pomoćnik. npr. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. uvećati. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. matematičaru i fizičaru A. šteta na brodu. amrel. iscrpio govorničko izlaganje. fig. amuzija (grč. amphibios. amplificirati (lat. logos) zool. ampermetar (fr. ambrela. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). obuhvatan. nazvana po slavnom franc. suncobran. unaokolo. amputare odsedati) med. amplificativus) proširivan. amuzičan (grč. ret. osvajanje. najvišeg stepena. neobrazovan. širina) geogr. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amploaje (fr. niži činovnik. amulet (lat. ljubav bez strasti. amplificare) v. amplectivus) koji obuhvata. vinograd. amfi (grč. potpuno odvajanje. amphiblestreides mre-žast) anat. empirance) trg. amputacija (lat. ampelurgija (grč. sa svih strana. amplektivan (vlat. meteor. amfibija (grč. employe) službenik. neobrazovanost. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. šira obrada. . bombaste reči. nasilno odvojiti. amplifikovati (lat. a svet je samo treperenje. jedinica za merenje jačine električne struje. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. ampliare povećati. amphibios. obično na vratu. amplifikacija (lat. bios život) aaij.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. uveličati. metron mera) fiz. teh. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. odseći. amplitudo obimna veličina. amphibios) vodozemski. razmetanje. razgranja-vanje. razviti. za razliku od superlativa. up. emporter) voj. Hthos kamen) pl. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. kalfa. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. zapaljenje mrežnjače oka. razvijanje. fig. emporter) voj. način izražavanja nadugačko i naširoko. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. staklo električne sijalice. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. amportiranje (fr. otimanje. amphibios. najveća razlika u vazdušnom pritisku. a svet ne postoji. amfibije. amusfa) nenaklonost muza. opširno izlagati. amfibijski (grč. ombrello) računi štit od kiše i sunca. amplificatio) proširi-vanje. lat.. nadute. bog je apsolutni duh. odvojiti. ri-srditi se. amphi) predl. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. amplijacija (lat. logfa) nauka o amfibijama. uveličavanje. prolazna ljubav. ampelurnfa) vinogradar-stvo. amrela (ital. zool. grč. okolo. oteti. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. na jednoj skali. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. odsecanje ranjenih. ambrel. amundizam (grč. zauzeti. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. u složenicama: s obe strane. ampir (fr. amourette) mala. ampliare proširiti) širenje. amplitude (lat. zauzimanje. inat. ulje. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. kišobran. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. ampelos čokot. shvatanje po kome samo bog postoji. ampullae) pl. fig. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. oko. vodozemci. dvojak. amfibiolog (grč. amuletum) amajlija. pojačavanje. amplifikativan (nlat. amputirati (lat. planuti.

amfimetori (grč.. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. polureljef-ni umetnički radovi. amfipatori (grč. amfigurist(a) (grč. koji raste. amphoteros. ops) med. amfideum (nlat. amphi-theatron) polukružna pozornica. besmisleno brbljanje. amfisciji (grč. amphi. amphi. baljezgalo. amfo-terne tvorevina kol. geogr. amfiguričan. pater otac) pl. trućalo. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. sinovi dveju matera a jednog oca.) poet. po. pr. ops oko) med. a U Drugo prema jugu. fig. uzvišeno mesto prema pozornici. amšir (tur. amphi. vrsta minerala iz reda složenih silikata. spajanje rasplodnih ćelija. apa) predl. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje.(grč. v. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. amphflogos) sporan. amphi-gignomai) zool. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. anaglifi. amphi. do. deca dvaju očeva a jedne majke. amphi. anaglypha) v. anaglifi (grč. groznica koja hvata svakog dana. anabole uzlazak. na. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. koji raña plodom iznad i ispod zemlje.) šesti mesec u turskom kalendaru. razvoju i obnavljanju tkiva. anabaza (grč. koje su. sumnjiv. zbrka reči i pojmova. amphi. amfigurija (grč. anabafno uzlazim) koji se penje. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. sumnjiv) min. amfitropičan (grč. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. sipnja. ali svakim okom drukčije. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. oxys oštar) zool. amfimakros. amphi. amfilogija (grč. smetenjak.. amfibolija (grč. amfioks (grč. amphimakros) poet. anaglypta) pl. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . najprostiji kičmenjak. anagnozma (grč. karpos plod) bog. stalna groznica. amphi. istovremeno i neptunskek pluton-ske. amphibrachys) poet. an.itd. veoma važna za nauku. amfimacer (grč. amfigeneza (grč. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. amfipneuma (grč. protivrečnost.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. oko. anagliptika (grč. amfigonija (grč. amphibolfa) dvosmislenost. dvostruko gledanje. amfoterodiplopija (grč. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. anagnosma) štivo. amphitomos) dvorez. penjanje. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). diploos. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. anaba-tična groznica med. amphi. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. teško disanje. amfiteatralan (grč. anabioza (grč. meter mati) pl. sa dva reza (nož). ana-basis penjanje. amphi. amfibol (grč. skia senka) pl. amfimacer. amphfbolos dvosmislen. um. disanje) med. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. ribolika morska životinja. amfiboličan (grč. spolno množenje. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. amfibrah (grč. anaglipti. slika i sl. med. v. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. prepirka. dakle. amphi. gledaoci. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. astma. amfikarpičan (grč. anabolizam (grč. anabatičan (grč. kretikus. bog. amfora (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. latinskom in-. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. daje reči odrično značenje. uzlaženje) iz nižih predela u viši. dvosmislica. razvijanje i jačanje bolesti. amfismila (grč. odgovara našem ne-. amphfbolos) dvosmislen. amfimiksis (grč. ispred samoglasnika. velika nekoliko santimetara. kroz. amfitomičan (grč. koji napreduje. anabaptist(a) (grč. amfoteran (grč. uz. amphoteros) hem. diploos dvostruk. amfilogičan (grč. otvor (ili: usta) materine. amphi. amphideum) ned. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. amfidiplopija (grč. uspon) biol. bog. amphi. apa. anabaptizam (grč. pneuma dah. duž. srca ni pravog mozga. ap) u grčkim složenicama. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). amfiteatar (grč. ana (grč. amfigeneza. amfimakros (grč. i lužni i kiseo. meignymi mešam) biol. nemačkom il. dvostruko gledanje na oba oka. naročito za anatomsku upotrebu. amphilogia) spor. genesis rañanje) zool. amfigonija. dvojak. anaglipti (grč. ana baptistički.

anakolut. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. bfos život) pl. pri duvanju jakog vetra. skrećem) sklonište za sirotinju. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. anakriza (grč. okrepljenje. prelamanje svetlosnih zrakova. ana-kampto savijam. anakovda zool. anaktesis) med. bacanje krvi. ana-kathafro očistim) med. nauka o dobijanju svetlosti. anakreontičari pl. a ne za prikazivanje. anaklastos prelomljen) ot. bezbolnost. anagogija (grč. alegorično značenje. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. ana-dipldo udvojiti. ap-. anakalipterija (grč. v. nemanje veze) gram. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. npr. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anaka-tartična sredstva. čišćenje grudi od sluzi. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. analgesia) med. propis leka. zvuk). rob je anagram od bor. pevali ljupke. ana-gnostes) pl. čmarni. med. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. anakoluthos) nepravilan. anakrisis) ispitivanje. ana-dosis) fiziol. poluležeći položaj bolesnika. anakoluthia nedostatak u vezi. anakolut (grč. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. anakatarzis (grč. anagvosti (grč. aeg. bfos život) pl. inat. anakefaleoza (grč. anakteza (grč. katkada i frivolne pesmice. ana-kampto) o d bojni. ana-grapho) med. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. pisma. ned. ana-kollao nalepiti) med. analan (lat. anadiploza (grč. prethodna istraga. mir od Rim.) koji se odnosi na anu s. anakuza (grč. piše obratno. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. anakoluthon) gram. alegorično tumačenje Biblije (up. po ugledu na Anakreonta. anakolutija. anaerobe. apa. anakampterija (grč. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. an-ago uzvodim) tajni smisao. ponavljanje reči. oduševljenje. probava. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. obično pored crkava i manastira. ana-klfno nasloniti se) med. koji odbija (svetlost. anakruza (grč. anaerobionti (grč. ap-. anagogija). bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. ozdravljenje. nauka o odbijanju zvuka. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. anagrafa (grč. anagnostici (grč. ana-klasis prelamanje) ont. mast za zarašćivanje rana. anakolutija (grč. anakolutičan (grč. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. čitali pojedine glave iz Sv. anakreontika (grč. diopgrika. anakamptika (grč. kata odozgo dole. ana-grapho napišem) sprava koja. anagraf (grč. najveća zmija tropske Amerike. analgija. analni otvor zadnji otvor creva. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. anaerobe (grč. ana-gnostes) pl. dijadema. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. analgezija (grč. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. ana-kampto) ont. an-ago) uzdizanje.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. ahust. ili usled izostavljanja reči. anakatartika (grč. varenje. med. avagram (grč. neosetljivo«1. apa. anakojnoza (grč. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. kašljanje krvlju. analgetik (grč. kratko ponavljanje nečega. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. iskašljavanje. avadoza (grč. bez veze. zool. recept. algos bol) med. avaklaza (grč. anadema (grč. udva-janje napada grozničnih bolesti. v. anakliza (grč. v. rekapitulacija. anakuphisma dizanje. akuo čujem) med. za vreme službe. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. dolazim) meteor. anakatabat (grč. naglašavanje. sporazumevanje. ana-kathafro) pl. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. anakolema (grč. aeg vazduh. zool. koje se onda moraju po smislu dopuniti. udvostručiti) udvajanje. radi ponovnog otiska i umnožavanja. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. . bai'no idem. apa. udaranje glasom na slog. anaklastika (grč. naslanjanje leñima. anakrusis) četr. ret. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. anagoga (grč. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. anakamptičan (grč. katoptrika. anakufizma (grč.

analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. raščlanjavati. sličan. aldafno potpomažem. v. analog (grč. ap-. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. analizirati. ispitivati potanko. ana-logizomai) uporedi-ti. okrepljujući. podoban. analfabetizam (grč. hemi-čar i dr. analizator (lat. razglabanje. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. rasta-vljati. avalhtika (grč. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. mat. ocena. ned. beta) onaj koji ne zna azbuku. analogia juriš) sličnost pravna. ana-lambano) l. slično (ili: odgovarajuće) stanje. suda u njegove delove. sa njime je identično vezan.) ned. analist(a). v. podaci koje bole- analgija (grč. jačanje. što je u skladu sa razumom. reč jednog jezika koja. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). nožem — sintetički oblik i nem. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. anamartetičan (grč. analitičkim oblicima. supr. istovr-snost. algos bol. ocenjivanje. godišnjaci. ana-lyo) rastaviti. analeptikos) osvežavan. analambano podižem. analgezija. polari-zator. ap-. pravilu. sravniti. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. nepogrešan. an-amartetos) bezgrešan. analist(a) (lat. ap-. analogismos) fil. uporeñivati. anamartezija (grč. obrascem. apa-Gub) 2. analizirati (grč. tj. up. analeptika (grč. odgovarajući. raš- . oblicima sastavljenim od više reči (npr. analitičar (grč. rapgčlaniti. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). analytike) teorija analize. nepogrešnost. analistika (fr. odgovarajući. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. letopisima. analitički (grč. tipom. hranim. neznalica. analogizam (grč. okrepan. razlaganje celine na njene delove. kvalitativna analiza hek. ispitati. sravnjivati. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. koji se osniva na analizi. saglasan. analeptičan (grč. annales. avalist(a) (grč. sredstva za jačanje i okrepljenje. prestanak rastenja i razvijanja. tipu ili obrascu. 2.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. analitički jezici IKKð.) nepismenost. analogfa) sličnost. ana-lyo) v. alpha. mit dem Messer — analitički oblik). prikaz. an-amartesfa) bezgrešnost. analogon sličan. annales) l. tj.). analekta) pl. analysis) raščlanjavanje. zakržljavanje. oporavljanje. srodan. analytikos) raščlanjavan. semantički. koji odgovara nekom zakonu. analogon racionis (nlat. sudovima i zaključcima. analogisti (grč. srpskohrv. etimološki. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). odabrana štiva. letopisi. razglaban. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. analisati (grč. letopisac. annus godina) pl. istovrsan. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. analysator) fiz. analitičar. avalekta (grč. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. analepsis. nepismen. ozdravljenje. ned. anamnesis sećanje) fil. analogan (grč. elementarna logika koja se bavi pojmovima. avali (lat. analogija jurio (nlat. koji se bavi razglabanjem. razlagati. analogos) sličan. koji razgla-ba. koji se odnosi na analitiku.. analogizirati (grč. uspostavljam) ned. pisac godišnjaka. analepsija (grč. odgovarajući) lingv. odgovara reči drugog jezika. Nikolova prizma). kvanti-tativna analiza hek. osvežavajući. analize (grč. analistique) rad na analima. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. nauka o popravljanju zdravlja. pl. odreñivanje sastojaka nekog tela. podoban. koji raščlanjava. ra-zložiti. supr. morfološki itd. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. analdija (grč. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. koji je postao putem analize. koji ne zna ni čitati ni pisati. sinteza. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. analogon (grč. anamneza (grč. sintetičan. sva su tela rasprostrta. jačam) med. saglasnost sa pravnim načelima. analytikos) filozof. npr. analfabet (grč. zaključak po analogiji log. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. tela itd. analogičan (grč. analou rapgčlanjavam. tj. analogija (grč. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. med. analitičan (grč.

anaprozelit (grč.: Ako li ne učiniš. med. reda. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anarhizam (grč. apa. nakazan. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. prećutkivanje završne rečenice. anapleroza (grč. anarchia) bezvlašće. anamorfičan (grč. npr. duboko disanje. iskašljavanje. lekovi za jačanje pamćenja. ap-. ap-.). zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. rastenje mesa. en arriere) nazad. povećane disartrija. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. preinačenje) preobražaj. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. ana-morphosis preobražaj. v. anandričan (grč. anamorfičan. apa. arche vlast) bezvlaće. bez cveta. an-andros) koji je bez muškosti. an-anthes) bog. obrnut daktil. nepriznavanje autoriteta. aiantičan (grč. anarroia) med. bog. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. natrag. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. arthron ud) med. progresivne i bulbarne paralize). anaptyksis razvitak. anarhičan. izbacivanje sluzi. fig. anarhistički v. po dijeti. anarhista) (grč. anaplerosis) dopunjavanje. koji je ponovo zadobijen za nešto. anantapodoton (grč. odmor. anarhički (grč. 1. haotičan. anarhičan. anartros (grč. charmom'a) kuz. anarhički anavlerotika (grč. nedostatak (ili: nemanje) udova. odušak. nameštanje slomljenih kostiju. anaptoza (grč. plastična hirurgija. arthron) 2. bog. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). pogruženost. up. anarhističan. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. phagein jesti) med. preobražavanje.anamnestika 44 anarhičan. — videćeš šta će ti biti. disharmonija. anapetes raširen. ana-pler66 ispunim) pl. uzimanje hrane po propisu. izopačena oblika. marksizmu neprijateljska. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. pamćenju. anapest (grč. ap-. morphe oblik) izokrenut. unazad. anamorfoza (grč. anandrija (grč. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. koji dopunjuje. sredstva koja pomažu disanje. organizovane političke borbe. koji nema prašnič-kih niti. ananassa sativa) vot. nemuževnost. an arijer (fr. anartrija (grč. anamnestika (grč. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. ana-ptyo ispljujem) med. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. anaplerotičan (grč. ananas (nlat. samovolja. iske-žen. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anarmonija (grč. anamnestičan (grč. discipline. . u odsustvu. ananke nužnost. anapneuzija (grč. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anartrija (grč. anarea (grč. med. jačanje pamćenja. an-apto obesim) utučenost. nedisciplinovan. anaptiksis (grč. bez ikakvih obzira. anapetija (grč. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. veština sećanja i pamćenja. Bakunjin i Stirner. ispljuvanje. ždrela. grla. plastična hirurgija. kukavičluk. anapnoika (grč. anamnesis sećanje) fil. naročito krvi. ostrag. koji ne cveta. an-archos bez poglavara. proširenost krvnih sudova. arthron) bezudnik. otvoren) ned. prema gornjim delovima tela. penjanje sokova. ned. naopak. nesre-ñen. bezvlašće. anamorfotičan v. lica kao posledica moždane kaplje. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. arche) koji se odnosi na anarhiju. potpun nered. zamenjuje. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. plašljiv. anarhičan. osnivači su Prudon. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. anaplastična sredstva med. an-andria) nemuškost. zbog čega se zove i anti-daktilos. usana. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. razvoj) lingv. ananeozija (grč. ana-neosis) podmlañivanje. anankofagija (grč. iza leña. fiz. apa-rpeb) pl. anarhija (grč. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. ana-plasso preobrazim. koji pripada sećanju. anamorfotičan. plašljivost. ana-plasso preobrazim) med. anapnoična sredstva. uobličim) med. apa. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. anapneusis) med. ap. apa. neorganizovan. anaptiza (grč. anamnestična sredstva med. anaplazis (grč. anaplastika (grč.

anatresis) med. anisum) bog. trljanje udova. radi mirisa. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). ustajanje iz bolesničke postelje. izvrtanje materice i mokraćne bešike. ušća. anatimijaza (grč. jako povraćanje. stoma) med. češanje kože. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). arche. naročito rakiju (anasonlija). a-. anarchla bezvlašće. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. grč želuca. neka je proklet! anatematizirati (grč. ana-thymfasis) isparavanje. anasonlija (nlat. anastrofa (grč. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. apa. anisum) rakija u koju je pomešan. anatemisati v. naplaćivanje interesa na interes. baciti prokletstvo na koga ili što. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. ana-tribo trljam) med. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. lat. ana-spao izvlačiti) med. med. ana-trepho) med. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. npr. ana-temno rasecam) para-ti. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. kožna vodena bolest. 2. apa. prenop!enje. zemljotres) geol. anfstemi. sarx meso) ned.isključenje iz crkve. razuñivati. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. fig. anatomizirati (grč. anatripsis (grč. fig. ana-spao) med. anatole istok) istočni. apa. anatomirati (grč. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr." ana-temno rasecam) v. sredstva za trljanje. raščlanjavati. ujediniti. npr. bakroreza. anatocizam (grč. ana-trope preokret. anatocistički. archos. kao začin za hleb i opojna pića. anatropa (grč. ana-tribo trljam. spojiti. anastaltičan (grč. proučavati u tančine. koji podmlañuje. apa. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. anatomija (grč. podrigivanje. stigma tačka) ont. stćma usta) sastaviti otvore. anatema esto (lat. anaspazmija. „drugi neki čovek". pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. prenosan. ana-triptica pl. anathematizo) prokleti. oporavljenje (rekonvalescencija). syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. anathema esto). uskrsnuće. seismos trus. zelenašim) prav. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anaspazis (grč. anatrepsis (grč. trljanjem. ned. anatema (grč. anastasis ustajanje) uskrsavanje. anastigmatičan (grč. ana-stello suzbijam) pl. tokizo dajem pod kamatu. anatripsologija (grč. otvaranje bušenjem. anastaltika (grč. stezanje želuca. ana-stello) koji zaustavlja krv. anatematizirati. anaspazmija (grč. . anastatičan (grč. anarhoidan (grč. ozdravljenje. kletva. med. koji daje punu oštrinu slike. istočnjački. anastomizirati (grč. prevrtanje. tip. anatomirati. sredstva za zaustavljanje krvi. apa. anathema) prokletstvo. anasarka (grč. med. med. okretanje. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. osušen plod ana-sona. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). preklinjanje. isključiti iz crkve. rastavlja-ti na sastavne delove. tj. med. 1. izvrtanje reči. u Makedoniji. umnožavanje. anatreza (grč. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. lečenje trljanjem. anatomizirati. v. prenosim. mesto „neki drugi čovek". anatom (grč. anastaza (grč. biljka iz porodice štitara. pr. a-. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. dimljenje. uglavničenje interesa. nlat. anarhosindikalizam (grč. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. . anastigmat (grč. anaspazis. anason (nlat. obrt) ret. med. do sitnica. stoma) pl. anaseizam (grč. koji zasušuje ranu. anarhoindividualizam (grč. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. koji obnavlja. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. ana-tribo) med. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. prevrtanje želuca. apa. koji je bez poremećaja u oštrini vida. apa. anatolijski (grč. trepanacija. životinja i biljaka. menjanje mesta rečima. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anastrophe) ret. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. telegrafska. anastomoza (grč. anatriptika (grč. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. stigma) opt. up. oštrovid. anatriptična sredstva.

. nisko utvrñeno. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. npr. datuma. koji se obećao. pogañati. antologija (grč. angarirati (lat. pl. anvoaje (fr.. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. stenos tesan. skloniti koga našto. koji je uzet u službu. angiosarkom (grč. omot. na naličje. gušobolje. envoye) izaslanik. angeion. npr. otpravnik poslova. vremenska poremećenost. pojavljivanje znakova na nebu. angina pektoris (lat. angejologija. angažovati v. zaostalost. jedno na drugo. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. krvni sud) med. obećati. sukob. angeion. anaphonesis) med. angeion. za ples. anafrodit (grč. angeion. angiitis (grč. angiokarp (grč. neispunjene. kola. angioneuroza (grč. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. phylaxis čuvanje. instrumeng sličan gitari. angina pectoris) med. — Kulu gradi od dvadest tavana. mag. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. voj. proširenje krvnih sudova. odsekom. opis krvnih sudova. sperma seme) bot. ap-. dogañaja. zapaljenje krvnih sudova. pustinjak. brod i dr. antiektazija (grč. angaria) uzeti u kuluk. nagovoriti. spasmos grč) med. . zauzimati se. — Kosu reže pa vinograd veže (up. blanko žiro. apa. davanje u zalog. anahronizam (grč. anversen (fr. angarijapija (nlat. jaki bolovi u oblasti srca. ćutu-re. isposnik. grub vuneni serž. engagement) obvezivanje. a l'anver (fr. engager) obavezan. uzeti u kuluk. en blanc) trg. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. praćeni smrtnim strahom. enversins) trg. pektoralna angina. angiospermije (grč. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. anaphora) poet. angeion. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. kulučenje. arće pipanje) ned. angiom (grč. npr. anñeoski koren. obaveza. kuz. pathos bol) med. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. za ratne svrhe. zapleten u borbu. poslanik drugog reda. angiopatija (grč. angitis. inversus) naličje. an blan (fr. naročito krajnika. karp6s plod) bot. zalagati se (za kota ili što). po-buditi. en bloc) naveliko.: Kulu gradi crni Arapine. stezanje grudi. čarka. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. angažirati. engager) obavezati. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. anachronismos) pogreška u računanju vremena. angažovan (fr. angažirati se zauzeti se. uzeti u službu. an blok (fr. angeion sud. jedan registar na orguljama. zastarelost. stesniti) med. angere suziti. grapho pišem) fiziol. an-aphroditos) med. opasan rak krvnih sudova.angelos anñeo) bot. založiti se. stupanje u službu. zalaganje. pustiti se. Kosu reže ostarela majka. ektasis pastezanje) med. angiospasmus (grč. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. anafoneza (grč. onaj koji nije sposoban da oplodi. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. anafora (grč. nesavremenost. angaria) kuluk. angiografija. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. redovna dužnost.anafija 46 angioteničan anafija (grč. angažovati. neko plaćanje itd. anafrodizijaka (grč. anaforeza v. a l'envers) naopako. topovi u Kosovskoj bici. natraške. voj. elektroforeza. anafrodizija (grč. uplesti se u borbu. obvezati na besplatan rad za državu. lat. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. ono što je u protivnosti sa hronologijom. engleski muz.) protiv volje sopstvenika u službu državi. upustiti se u nepggo. anahoretski. pr. angažirati (fr. med. Cezar na automobilu itd. „iznošenje spreda". ucelo. vrsta ženskog ogrtača. uzano spoljno utvrñenje. ap-. uzan) med. anahoret(a) (grč. anafilaksija (grč. astr. angeion. anvsr (fr. anvelopa (fr. voj. obaveznost. angeion. epifora). anahronističan. angeion sud. angeion. neuron živac) med. npr. angioteničan (grč. angeion sud. navesti. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. grč krvnih sudova. boj. angeion. sarx meso) med. ap-. otvoreno. v. angažman (fr. oboljenje živaca krvnih sudova. ned. logia nauka) fiziol. pogodba. pogoditi. najmiti. envers. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem.. za ples. zaštićavanje) ned. usamljenik. poremećaj u čulu pipanja. brodova i dr. angiografija (grč. angina (lat. enveloppe) zavoj. pr. zapaljenje vrata. najmljivanje. služba. sudar. angarija (lat. skrivenosemenjače. obavezati obećanjem. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). akgiostenoza (grč. angeion) med. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. angelika (grč.

malo laganije. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. angosciosamente) muz. nevolja. grč. episkopalna crkva. nlat. angularis) uglast. šonja. apeg. trg. napravljen u čovečjem obliku. androgin (grč. vrlina. adrogenija. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. v. apeg. angularan (lat. prenos menice. androgonija. protestanske crkve. apeg. podrobno. do sitnica. nesreća. angiitis. prnje. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. anglaiser) potkusiti konju rep. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. angostura-kora v. logi'a nauka) med. angulus (lat. angliciser) poengleziti. andreceum (grč. andarini) pl. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. androgonija (grč. skup svih prašnike u cvetu. onaj koji mrzi Engleze. anglicizirati (fr. an detaj (fr. angustacija (lat. an gro). gde je pronañen). andaluzit min. do tančina. andamento) hod. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. sečenje. androgamija (grč. angloman (nlat. anglofob (lat. dvospolac. naveliko. andosirati (fr. androidan (grč. andrak (pere. anglicizam (nlat. andros. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . slabić. apeg. dronjci. lithos kamen) pl. angitis (grč. hrabrost. muž. angeion. angustura-kora. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. tj. bolno. angošjozamente (ital. deo jedne fuge. grč. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. andarini (ital. phćbos strah. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. vrag. androginija (grč. andana) niz brodova povezanih u luci. genos roñenje) v. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). anglikanac pripadnik anglikan-ske. andramolje (grč. angusta) muz. umereno. drangulije. Anglia. andro-gynos) dvospolnik. opširno. android (grč. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. apeg. jedan registar na orguljama. namalo (supr. kephale glava) min. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. andantino (ital. pečalno. iscrpio. andantino) muz. gone rañanje) stvaranje čoveka. angster (ital. en ñetail) potanko. anglizirati (fr. kut. apeg. andrologija (grč. zlo. apeg. naročito prvog čoveka. naviše. apeg.angiotomija angiotomija (grč. apeg. potpis menice na poleñini. geol. anglist (lat. jezika itd. andro. čestitost. angostura-kora. andana (ital. Anglia. eidos) sličan čoveku. anglofil (nlat. andare ići. oploñenje muškoga gameta ženskim. hermafroditizam. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. nazvane po gradu Angostura. uglavnom (ispričati nešto). chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. pokretan čovečji lik. anglofobija (lat. andante) muz. andragathia) muževnost. angošjozo. gyne žena) dvospol-nost. andrek tuga. angulus. oikion kuća. Anglia. andamento (ital. operacija krvnih sudova. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. angošjozo (ital. kao u hodu. uškopljenik. kulture. stanište) bog. apeg. ženskonja. androliti (grč. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). lagano. engleza (fr. nesreća. en groš) trg. avgusta (lat. grč. brižno. ugao. ćoškast. poengležavati. apeg. an gro (fr. andros čovek. andosman (fr. anglomavija (nlat. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. anglikan. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. hermafrodit. osobenost engleskog jezika. ancrogenija (grč. rogljast. rasploñavanje ljudskog roda. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. fil. angoscioso) ran. temno režim) med. eidos lik) veštački napravljen. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike.(grč. muz. okamenjene ljudske kosti. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. andezit min. kao imenica: komad u laganom tempu. Anglia. na kvantum. angeion) med. Anglia. andros) pl. v. grč. angulus) ugao. andante (ital. endossement) trg. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. andristi (grč. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. andragatija (grč. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. gamos brak) biol. endosser) trg. jad) ñavo. androkefaloid (grč. apeg. grč. anguistara.

androsteron (grč. anemos. fig. anemograf. ap. uteloviti. nimfomanija. logfa nauka) nauka o vetrovima. up. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. anektirati (lat. npr. anemofilan (grč. sečenje čoveka. šaljivo: krasti. pridruženje. mama strast) med. anematoza (grč. grapho) v. metali). anemos. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. anemidrija (grč. haima) med. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. Andromaha (grč. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). anemogamne biljke. proučavanje vetrova. anemos. annexus) prilog. vidim) vetrokaz. aneks (lat. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. anemobat (grč. pri-svojiti. metron. a-. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. sporedan. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. haima krv) med. anñeo (grč. prinadležnost. anenergija (grč. pridružiti. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. barys težak. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. anemos. šaljiva ili duhovita pričice. aneksan (lat. božji glasnik. anekumena (grč. phonos ubistvo. aneksionist(a) (lat. tj. slab. npr. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. anematurgija (grč. naljutivši bogove. anemos. oskudica u snazi. upaljenost »sene za muškarcima. metron mera) sprava koja pokazuje. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. gamos brak) bog. mati Astijanaksova. anemo. anemos.) mit. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. aneza (grč. haima. anemos. apeg. haima. ili je namerno zadržan od štampanja. a-. lečenje vazduhom. odnosno vetra. phflos prijatelj) bog. anemograf (grč. jačinu vetra. haima) beskrvan. anemos. anemos. pripajanje. malokrvnost. apeg. a-. anemogame (grč. an-energeia) neradnost. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. nesposoban za život. još nije objavljen. polubožansko biće. phflos) biol. pustinje. phobos strah. elektron ćilibar) fiz. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. astr. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. anemos. anelektričan (grč. androfob (grč. popuštanje. vetromer. metron) merenje. veština merenja brzine i jačine vetra. nova i kratka priča. anemos. strujanja vazduha. anemos. odnosno meri. ma iz kog razloga. beskrvnost. ukrasti. utelo-vljavati. pripremni. prevrtač. anemometrija (grč.ne. apeg. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. žrtvovana je morskom čudovištu. hydor voda) med. npr. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). annectere) prisajediniti. annexio) prisajedinjenje. anemija (grč. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. Andromeda (grč. androfag (grč. anemopatija (grč. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. tromost. pridodan. andromanija (grč. andro-phagos) ljudožder. bog. anemostat (grč. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. baino idem) igrač na konopcu. anemobarometar (grč. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma.(grč. bled. slabljenje. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. spasao je Persej. . dodatak. anemogaman (grč. apeg. Andromache) mit. tj. angelos vesnik) teol. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. močvari itd. anemoskop (grč. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. phobos) strah od ljudi. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. anesis) med. a-. anemos. anemografija (grč. bolesti. ergon delo) med. malokrvan. anemofilija (grč. vezan za. androtomija (grč. pripojiti. skopeo gledam. pathos bol) med. koji se plaši ljudi. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. anegdota (grč. anemos. 2. utelovljenje. anekdotos neizdan) 1. lit. anemologija (grč.) muški spolni hormon. a-. lenjost.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). muškaraca. anemos. andramolje. Tragedije od Euripida i Rasina. anegertika (grč. anemometrograf (grč. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. gamos) pl. anemometar (grč. androfobija (grč. andromolje v. biljke kod kojih vetar. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. spis koji. ap-. nauka o beskrvnim operacijama. temno sečem) znat. nastavak.). biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. aneklogist(a) (grč. kod kolere. a-. anemičan (grč. olakšavanje. annexus) zavisan. aneksije (lat. oploñavanje). androfonomanija (grč. od muškaraca. sve što je dodano ili vezano za nešto. antropofag.

isos. tupoglav. anima) duša. anepigraf (grč. anilitas) bapskost. od koje se dobiva anilin. an-aisthesfa) med. od koga se spravljaju razne lepe boje. anestezirati (grč. a-. animalizacija (nlat. metron. a-. aiereza (grč. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anni currentis). an-nil) hem. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. energija (grč. bapsko ponašanje. kore zenica) med. isos. enkephalos mozak) ned. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. animal) živo biće. fig. animalan (lat. a-. uzbuñenje. enjeu. reč. neuron živac) med. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. an-nil) med. obično. metron mera) neravnomeran. a-. indigo biljka u Indiji. anilan (lat. općenito. ap-. anydria) v. anaistheteo ne osećam) med. ap-. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. koji je bez bola. anhidrija. anervičan. ne jednakost zenica. ap-. supr. en general) uopšte. prelaženje. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. isos.ne. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. anizotropan (grč. nesposobnost govorenja. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. liker od anisa (onajsaž). anaerobni. uzrujanost. tzv. epi na. enjambement) poet. animalis) životinjska priroda. živi stvor. isos. epos reč) med. supr. en espece) trg. svisveti. duša sveta. isos. anizometričan (grč. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti.aienkefalija avenkefalija (grč. epithymia požuda) psih. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. uzbuñenost. erethfzo) 2. ani kurentis (lat. anestezije (grč. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. anestetičan (grč. anaistheteo) pl.TeKyhe. tupoglavost. ap-. anestetika (grč. a. rasejan. neros tečan) fiz. an ženeral (fr. poživotinjivati. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. aerobni. koji »sivi u sredini bez kiseonika. anestezacija (grč. u organima za varenje hrane. anisette) rakija začinjena ani-som. anesteziolog (grč. anilizam (arap. anil) bog. animalizam (lat. slabost. animalizirati (nlat. logos. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. anilin (arap. benzidam. idros znoj) med. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. aromatič-no ulje. a-. tromost žila. chroma boja) med. med. an espes (fr. duh. anil (arap. aeg vazduh. ravnodušnost. neosetljivost prema bolu. an-nil. med. anima mundi (lat. . jeu) ulog u igri. ap-. aneurija (grč. erethfzo dražim) 1. uroñeni nedostatak mozga. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. erythros crven. kristalni. ap-. šp. u zvečećem novcu. anniversarium) godišnjica. anima (lat. bapska starost. ove godine. anilis) bapski. anspija (grč. i'sos jednak. anima-rum dijes (lat. životinjska tela. a-. anaisthesia. učiniti neosetljivim. bezbojno. bezbolan. anima mundi) fil. anizeta (fr. aneretizija (grč. anilitet (lat. grapho pišem) spis koji nema naslova. apa na. aneritropsija (grč. anizokorija (grč. uzetost. poži-votinjiti. ani-malna hrana meso. animalije (lat. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. anizometropija (grč. nejednako lučenje mokraće. anizurija (grč. najčešće. u materije živog tela.: vegetabilije. ansrvija (nlat. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). blos život) bial. dobiva se od indigo-biljke (anil). način ishranjivanja tela. jela od mesa. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. anairesis) ret. grañu. aniverzarija (lat. aneretizija (grč. a-. enkephalos) med. anepitimija (grč. nakaza roñena bez mozga. uron mokraća) med. anilinske boje. anaistheteo ne osećam) med. jaja itd. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. ergon delo) med. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. fig. godišnja proslava.ne. ap. opiti. zadušnice. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. a-. anenkefalos (grč. trovanje anili-nom. fig. slabost (ili: malaksalost) živaca. kijanol. ap-. med. v. animalisare) zool. isos. nemaran. u gotovu. nejednaka veličina listova na istoj grani. kao islandski kristal). govor) med. ap-. phyllon list) bog. anže (fr. animal (lat. aneorobni (grč. anizofilija (grč. brz oko) med. a-. anervia) ned. ano kurente. poživotinjenje. životinja. nemoća. mleko. ops vid) med. anizohromija (grč. pomen i dr. animalis) životinjski. neosetljiv. anidroza (grč. nepažljiv. animalia) pl. aneroid (grč. anžambman (fr. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu.

anker (lat. animozo (ital. oduševiti. animosus. av>on (grč. 1. anihilirati (lat. ap-. animoso) muz. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. hrabro. anquirere) prav. ponovo. pimpinella anisum) bog. anni praeteriti) v. kotva. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. vatrenost. animalitas) životinjstvo. još jednom. ukinuti. anima) fil. animoznost (lat. podstrekavati. davanje duše. annihilatio) poništa-vanje. fr. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. anketirati (fr. anienai peti se. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . anima duh. živost. aniridija (grč. ani futuri (lat. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. ukidanje. opovrći. ankvizicija (lat. animalcula životinjice) pl. ankeser (fr. razdražen. duša) fil. animacija (lat. oduševljeno. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. žestina. pristalica ani-mizma. ogorčenost. nedostatak dužice u oku. enqueter) vršiti. anima to) muz. tip. anni praesentis) ove godine. animo (lat. u nameri. srdit. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. ankon lakat) pl. duša. predlaganje kazne. tj. animus nocendi (lat. anlassen puštati u rad. namera pričinjavanja štete. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). srdžba. animus injurandi) prav. anihilacija (nlat. animus (lat. da je živo (kod primitivnih naroda). mastionica. nakana. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. animosus) strastvenost. annihilare) poništiti. podbadati. obodriti. ani precedentis. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. lenger. encrier) divit. avkora (ital. pustiti u rad. tražiti (ili: predlagati) kaznu. ispitati. grč. anketa (lat. uno animo (lat. nazor. poruge. ljutnja. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). ankylos kriv) med. rezervoar na mašini za štamparsku boju. supr. oživljeno. metron mera) sprava za merenje krivine. animus ivjurandi (lat. onajs. animalkulisti (nlat. pobudi-ti. glossa jezik) med. vera u duhove. složno. kod crtanog filma oživljavanje slika. animalculum životinjice) pl. fiz. anlaser (nem. namera nanošenja uvrede. veoma čvrst i otporan bokser. enclave) prav. ukočenost i sraslost zglobova. animatio) oživljavanje. avimato (ital. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu.: katjon. ankilometar (grč. encaisseur) sp. ljutina. ani preteriti (lat. vlada ili neka ustanova. animus nocendi) prav. ankylos kriv. animus) duh. izvršiti anketu. istraživati. animozan (lat. ankvirirati (lat. odluka i sl. živahno. animirati (lat. ankrije (fr. animatizam (lat. ispitivati činjenice o nečemu. povesti sudsku istragu. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. anklav(a) (fr. anni praecedentis) prošle godine. ankiloglosa (grč. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. žestina. fr. podstaknuti. animalkula (nlat. oživljenje. samopouzdan^. životinjska priroda. 2. mišići opružači ruke. o živiti. iris dužica) med. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. apsoga. anni futuri) iduće. anis (lat. animosus strastan) ozlojeñen. karakter. animalitet (nlat. raz-draženost. odvažnost. animozitet (lat. ankiloza (grč. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. mržnja. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. s predumišljajem. svest. animalculum) zool. ogorčen. životna svežina. animare) dati dušu ili duh. znat. opovrgavanje. neprijateljski. Anlasser) teh. opovrgavanje. naredne godine. osećanje. inquestia. ankoneji (grč. srčano. delimična ili potpuna sraslost jezika. zagrejati. srce. apsoga) muz. anquisitio) prav. 3. živahno. animist(a) (lat. ani prezentis (lat. 50 anlaser ani precedentis (lat. duša) prav. ipo animo) jednodušno. zool. ankylos kriv. mišljenje. mikroskopske životinjice. animalkulizam (lat. animizam (lat. animoznost. sanduče za boje. ankyra) brod. animosite) v. namera.animalist(a) animalist(a) (lat. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. animus duh. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim.

astr. ano ante Hristum (lat. koji je bez života. odstupanje od pravila ili zakona. . anonimitet (nlat. ap-. organon) neživa ili mrtva priroda. ennoblir) dati plem-stvo. ap-. po-zitivni pol. anodonti (grč. anonymus) nepoznati. deoničarsko društvo. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. pre Hristova roñenja. ano (lat. anonsa (fr. avotacija (lat. nemanje poroñajnih bolova. anomalos nepravilan. nćmos zakon) v. ap-. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. a. nepravilan. annotare) v. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. annominatio) ret. u gomili. anonimitet. an minijatir (fr. plemićku titulu. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anomalija (grč. naročito minerala.bez. protivan pravilu. anomalon. anoreksija (grč. anovimus (nlat. anogev (grč. škodljiv) med. radi prenošenja na novo platno. anoblirati (fr. annotatio) napomena. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anoftalmija (grč. appopseg. anomalistički (grč. neuredan. anorhija (grč. a imaju različito značenje. an mas (fr. objašnjenje. anomaloi (grč. mrtve prirode. anlevaža (fr. običaja. ñuture. lat. eruptivne stene. anoksija (grč. zakona. anorganogenija (grč. anogena metamorfoza kol. nepotpisan. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. anomalan (grč. organon. anomalos) neredovan. supr. logia) gram. koji ne ulazi u sastav organskih tela. neobičnost. ap-. popis zaplenjenih stvari. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). tj. anorganizam (grč. neobuzdanost. paronoma-zija. anonimno društvo trg. apo naviše. u maloj srazmeri. an-odos uzlaz. odus) pl. organon. ophthalmos oko) med. anorganognozija (grč. svi zajedno. namerno izjednačavanje reči. anoniman (grč. neslikovan način govora. grapho pišem) nauka o kamenju. ap-. ap-. obznaniti. tal. anorgavologija (grč. nemanje očiju. ap-. izuzet-nost. anorgavografija (grč. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. annuntiare) oglasiti. apodinum) med. u kapitalizmu bezimeno. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. npr. anonymos) bezimenost. a-. anonarni zakoni. adnotacija. a-. anvarija (grč. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. up. odyne bol. hen. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. supr. nastao bez dejstva životnih sila. starter. protivan pravilu. npr. nezakonitost. ovarium jajnik) med. put naviše) fiz. anomalia) (nepravilnost. ap-. neobičan. anosmi'a) med. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. anomičan (grč. zločinački.: Tišina je postala još tiša. orchis mudo) bezmudost. slepilo. bez potpisa. tj. ap-. sisari koji nemaju zuba. omos sličan. anonsirati (fr. nlat. ap. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. avofeles (grč. objaviti.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. anonymitas) v. ćrganon. ariomos) nezakonit. nepoznat. objava. adnotirati. anomalon) gran. antinomizam. neredovnost. istovr-san. opisivanje kamenja. nepotpisati. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). žudnja) nemanje apetita. anotirati (lat. anomalologija (grč. anno ante Christum) godine pre Hrista. ap-. nepoznatost. nepravilnost u kretanju planete. organon. odyne bol) ned. obznana. oštar. žitni. beleška. u godini. anodinum (grč. bezbol-nost. anormalan (grč. gignomai postati) ar. annonce) oglas. skupa. anodija (grč. en miniature) u malom. anonimnost. anodia) nevezan. uroñeni nedostatak jajnika. nepravilni glagol. koji odstupa od pravila. koji odstupa od pravila. lat. anomeomerija (grč. anomalos) nepravilan. ap-. anorganski (grč.: katgen. anonaran (lat. genesis postanak) smanjenje. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. mrtav. up. anonimnost (grč. obla-godariti. organon) neživ. smanjen. anoda (grč. objavljivati. anopheles beskoristan. anomija (grč.: katoda. nlat. nauka o nepravilnostima u jeziku. norma pravilo) nepravilan. naročito uživanje u jelu. primedba. anomizam (grč. anodinija (grč. anomfa) bezakonje. avosmija (grč. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. en masse) u masi. anoblir. oreksis želja. koji odstupa od pravila. obznanjivati. anonymos) bezimen. nedostatak volje za jelo. zool. akcionarsko. oplemeniti. agšo) godine. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. elektroda. ap. oglašavati. ap bez oksys kiseo.

kao pipci. ante) predl. neprijateljstvo. anthemion) cvet. arktos sever. protivnost. antablman (fr. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). med. ansilaža (fr. antennif ormis) u obliku pipaka. južni. anteniforman (nlat. ensemble) celina. ante dijem (lat. cvetanje. umanjuje bol. natus roñen) prvoroñeni. antarktikos južni) geogr. antagonistes) protivnik. ante. antarktičan (grč. algos) koji ublažuje. bedem. nasip. antl. delanje u suprotnom smislu. u profilu. anti. antartritičan (grč. antenat (lat. anthe cvet) bog. pretpotopni ljudi. apo. pojas nekog utvrñenja. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. priči. antanaklaza (grč. koji služi kao lek protiv sipnje. naravoučenija. antenuptialis) predsvadbeni. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. anti. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. sredstva protiv srčane kapi. Čehoslovačke i Rumunije. apo. antapodoza (grč. 2. antanagota (grč. sloga. diluvium potop) pretpotopni. sporazum. antapoplektičan (grč. enceindre. borba. entendre. ponovan napad groznice. suparništvo. oblast Zemlje oko Južnoga pola. antedatirati (lat. zajednica. izložiti) poet. antanta (fr. lov. pre. diluvium potop) pl. logos govor) pred. ked. radi čuvanja. anti. anaklasis uzvijanje) ret. pipak kod insekata. supr. ante. doba cvetanja. antartritika (grč. antenna motka za koju se vezuju jedra. entablement) apx. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. ante diem) pre vremena. antagonizam (grč. anteactum) ranije delo. anteakt (lat. obim. an profil (fr. antalgika (grč. antagonist(a) (grč. en profil) sa strane. raditi u suprotnom pravcu. koji leči zglobobolju. ansambl (fr. ispred. ned. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. ante (lat. anti. tj. predak. antastmatičan (grč. antalgičan (grč. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. loquor govorim) predgovor. an pat (fr. antagonizirati (grč. sklad. arh. antf. ante. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. anti. koji leži na Južnom polu. sredstva protiv zglobobolje. koji leži nasuprot Severnom polu. antenatalni (lat. pre suñenog dana. antelogijum (lat. ansent (fr. npr. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. u silose. spoljašnji delovi jedne tvrñave. anti. en pate) u obliku testa ili kate. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. skup. pred. pervaz na vrhu stuba. bojene materije. antidatirati. izneti. naročito protiv kiseline u želucu. atrophos nehranjen) ked.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. gledan sa strane. stubovi sa obe strane vrata) 1. plesso udaram) pl. antagonizam). uzgred. anti. ant-. pretporoñajni. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. antenupciJalni (lat. grč. antatrofičan (grč. ansambl-partija kuz. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. ante. antediluvijumci (lat. antagonismos opreka) oprečnost. dodavanje pouke. anteza (grč.(grč. suprotnost.: postdiluvijumski. utrapljavanje voća i povrća. lat acidum kiselina) pl. taj čovek je nikakav čovek. pužast zavijutak na jonskim stubovima. takmac. antena (lat. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. ranije. apo-didomi predati. anti. opkoljavanje divljači. sredstva za ublažavanje bola. antena™ ju m (lat. npr. asthma) med. Velika antanta savez Rusije. med. en passant) u prolasku. up. predbračni. mimogred. an-ago uzvodim) ret. entente) sloga. ante. algos bol) pl. antafroditičan (grč. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. ant-angomzomai boriti se protiv. suparnik. an pasan (fr. napred. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. ante. savez (izmeñu država).• govor. antapoplektika (grč. ant. ned. antarktikos) geogr. silo. opšivnica pod krovom. suprotna težnja. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. antl. anti. arthron zglob) pl. pradeda. pravo nekoga da prvi govori. raniji čin. boriti se protiv koga ili čega. antenagium) prav. uzgredno. antediluvijumski (lat. ante. anteludij(um) (lat. enceinte) voj. antemeridlanus) prepodnevni. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. slaganje. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. natalis koji se tiče roñenja) ked. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. ante-ludium) predigra. . antelokvijum (lat. trve-nje. sredstva protiv kiseline. antemion (grč. anti. antacida (grč. antemeridijanski (lat. koji se nalazi u toku trudnoće. anti.

muški spolni organ u bescvetnica. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). oikos kuća) pl. arap. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. anti. palimbahijus. antf. trezvenjak. antheros) pl. pretpostavljati. anteci (grč. anti. streptomicin. penicilin. preteča.: apeks. raniji dogañaji. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antepenultima) gram. savijenost napred. antiastmatičan. pozivanje za svedoka. areh) astr. U antibioti-ke spadaju. anteoccupatio) rat. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. a-. koji služi protiv zapaljenja zglobova. antecedere) prethoditi. adijaforist. antianfilaksija (grč. ante-testari) prav. bfos život) koji je protiv života. anterotika. antiabolicionist(a) (grč. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. antiartritičan (grč. ant-. prethoñenje. ranije stvari. antepenultima (lat. pretpostaviti. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. anti. boreios severni) okrenut prema severu. prošlost. subjekt — predikat. sredstva protiv spolnih. antf. koji povećava životnu snagu. treći slog od kraja. supr. antf. učitelj. . ante Hristum natum (lat. lat. lat. prethodnici. Venus boginja ljubavi. antf. arap. v. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antere (grč. itd. antestari. naročito ropstva. muški spolni delovi cveta. antiadijaforist(a) (grč. pretpostav-ljanje. anti. neprijatelj aristokra-tije. Bakchios) poet. med. antestatus) prav. antestacija (lat. antecedentia) ono što prethodi. branim) ned. apa. antiaristokrat (fč. davanje prvenstva. v. antf. antf. ići napred. antepileptičan (grč. geotr. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. antf. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. raniji život. dopretposlednji slog neke reči. antivarvarus (grč. antestatio) prav. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antepozicija (nlat. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. zapaljenje krajnika. antera (grč. antimaterija (grč. koji uništava život. antecedens) prethodnik. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). prethodnik u nekom poslu ili zvanju. anterotika (grč. up. anterija (tur. iza. antestat (lat. pored ostalih. antestirati (lat. anterioritet (nlat. phylatto čuvam. anteriores (lat. bat. prostitucije itd. supr. umesto. koji ubija. prašnici. a na suprotnim poluloptama Zemlje. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. sthenos ]anina. nadmašivati. anteflexio) med. koji služi protiv slabosti. preci. entari. raniji dogañaji ili odnosi. mesto. raniji život. ante-ponere) staviti ispred. nea. čistunac u pogledu jezika. anti. anti.(grč. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. antialkoholičar (grč. raniji dogañaj. antf. anti. prioritet. protivnik upotrebe stranih reči. snaga) med. antecedirati (lat. putovoña. antf. a-. sredstva protiv ljubavi. antibahijus (grč. antf. prethodni slog. anteriora (lat. 53 antivenerea antecesor (lat. antiapeks (nlat. antibiotički (grč. antecedencije (lat. anteriores) pl. antiaditis (grč. antefleksija (lat. asthma sipnja) med. antibarbarus (grč. anterotična sredstva ned. anteponirati (lat. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. antiastmatičan (grč. arthron zglob) med. antias krajnik) med. med. prvenstvo u vremenu. fil. anteridija (grč. antiasteničan (grč. prethodnost. antecedens (lat. neosetljivost prema anafilaksiji. antecedencija (nlat. barba-rizme ili varvarizme. ante-cessor) prethodnik. antibarbarus. antheros) bog. npr. koji pomaže protiv padavice. raniji odnos u nekoj stvari. antf. anthera) bat.: posteriores. antivenerea (grč. antiborejski (grč. antivarvarus. veneričnih bolesti. prema. prašnica. preteći. annexio) protivnik aneksije. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. antepositio) stavljanje ispred. spolna ljubav) pl. anti i lat. anteriora) št. gram. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. v. epileptikos). dati (ili: davati) prvenstvo. nadmašiti. antecedentia) pl. anterioritas) prethod-nost. naročito: aureomicin. ant-erotikćs) pl. aristokratos) protivnik plemstva. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. barbaros negrčki. tzv. preticati.anteokupacija anteokupacija (Lat. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antianeksionist(a) (grč. lat. materice. hloromicetin i dr. antibiotik (grč. barbaros) v. antf.

platinski lim kod Rendgenovog aparata. antidatirati (grč. sredstva protiv kašlja. starodrevnost. antikatolički (grč. antički. nastaje metamorfozom ampfibola. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antidaktilos (grč. antikvitet (lat. protivtužba. emeo) med. dine. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. antidinastičan (grč. antikvus (lat. Gallus) protivnik. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. anteme-tika. anti. antikvizirati (lat. med. antidemokratski (grč. anti. sredstva protiv nesvestice. kulture. daktylos prst) četr. med. odbaciti. protiv demokra tije. avtigen (grč. dysenterikos srdoboljan) pl. antiquarius) stari. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. up. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. angina (lat. antikatoda (grč. protivsred-stvo. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. kupac i prodavac starina. katarroos stakanje) pl. lekovi koji služe protiv proliva. protivotrov. antidizenterika (grč. zyme kiselo testo. antikankroza (grč. pravac koji polazi od date reči. eu.). antikvaran (lat. diabaino prolazim) med. izneti) ret. vrtlog. anti. antiquitas) starina. vrsta tamnozelenog serpentina. polovan. anti dynastes vladar. ante-datirati. antikahektičan (grč. anti. med. čime se dobivaju snažnija dejstva. epilepsfa) pl. anti. pr. antiquus) ugledati se na stare. pelco-vanja. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. anti. emeo povraćam) pl. zakon. proglasiti nešto zastarelim. lat. neprijatelj Francuza (jezika. up. katholikos) koji je protiv katoličke vere. antiinkrustator (grč. odnosno zastarele stvari ili ustanove. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. antidiegeza (grč. starovremenski. antikataralije (grč. antiemetici (grč. cariosus kvaran. anti. umetnička retkost. anti. anti. lat. utuk. anti. antiqua) staro pismo. proglasiti za zastarelo. antiepileptičan. sredstva protiv padavice. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem.54 avtigal (grč. antidinična sredstva. doron dar) uzdarje. antidotarij(um) (grč. latini-ca. datum) v. kod nas ga ima u Fruškoj gori. diabetes šećerna bolest. okretanje) pl. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. antikategorija (grč. anti. antidoron (grč. poznavalac starina i starih spomenika. anti. antikvarnica (lat. antimentalisme) lingv. anti. jezičko ostvarenje. anti. antiemetičan (grč. antizimotikum (grč. lek protiv čega. anti. sredstvo. antikvirati (lat. diexeimi prikazivati. antiemetika (grč. anti. lat. kurziv). sredstvo protiv povraćanja. antiquus) stari. stanje) med. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antikariozan (grč. eksis svojstvo. raditi prema antičkim uzorima. antidinika (grč. sredstvo koje sprečava vrenje. antikvar (lat. starinski. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. antidolorozum (grč. anti. podražavati ukus starih. uspravna latinska slova (supr. lat. antikvus antieutanazist(a) (grč. sredstva protiv bolesti raka. truo) med. predmet stare umetnosti. farmakopeja. politike itd. lat. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. antidijabetikum (grč. dolor bol) med. kvasac) hem. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. anti-kategoreo) prav. stari svet. antiseptikum. diegeza. med. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. up. med. anapest. anti. anti. antiepileptika (grč. anti. stare. stari vek. ne vodeći računa o mentalnim. antimentalizam (fr. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. antidoton) ned. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. kakos rñav. starinski. nagrada. antikva (lat. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. med. sapseg rak) pl. antidoton (grč. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. Grka i Rimljana. npr. sredstva protiv povraćanja. fig. antiquare) zastareti. kathodos put na niže) fiz. lat. lat. anti. sredstvo protiv bola. lek protiv šećerne bolesti. epilepsija. tip. fig. anti. antidramatičan (grč. stara ili zastarela ureñenja i sl. upotrebljavao antikvarijat (lat. v. . anti. anti. antiquus stari) trgovina starim knjigama. anti. anti. starinar. antiinokulist(a) (grč.

krino sudim) odgovor na kritiku. anti. mos. antimon (nlat. antilego protivim se. anti. anti.: „Jedemo da živimo. antilegomena (grč. npr. fr. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. supr. žida u stadima po toplijim kopnima. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. a ne živi da jedeš. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. na prestolu. anti. antilemičan (grč. antimaterija (grč. anti. upotreba osobnog imena mesto vrste. antiletargičan (grč. med. mentalizam) lingv. anti.75. umesto interesa na dug. . antimetateza (grč. anti. onoma ime) zamenjivanje imena. antimetabola (grč.: „Ako smo veliki. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. lyssa pseće besnilo) pl. anti. loimos kuga) med. anti. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. protivkužni. consti-tutio ustav) protivustavan. anti. npr. pisac odbrane od napada. antologija (grč. antilopa (grč. anti. krino) pisac odgovora na kritiku. narke ukočenost. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). melancholikćs) koji razbija tugu. moralis) koji je u opreci sa moralom. koji razvedrava raspoloženje. napad itd. antimonium) hem. u kolibi. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. teol. odbrana. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. antinomazija (grč. antikritičan (grč. pozitivizam u lingvistici. constitutio) protivnik ustava. nenarodni. antikontagioza (grč. antimonarhičan (grč. lat. pokret protiv rata i pripremanje za rat. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. antimoralizam (grč. anti. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). originalnost osporava ili u koju se sumnja. antikonstitucionist(a) (grč. važna njegova ruda. contagiosus prilepčiv.-. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. anti. „Demosten" mesto „govornik". pobijanje. ukočenje) pl. convulsivus grčevit) med. ned. zaravan) pl. znak Sb (stibium). nephrćs bubreg) pl. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). anti. anti. dntinacionalan (grč. spuštam se) kol. sa logikom. antimetabola." antimilitarizam (grč. nlat. anti. anti. ali u protivnom smislu. povijam) pl. lat.: „Otkrovenje Jovanovo". metalepsis zamenjivanje.: „Jedi da živiš. koji služi protiv kuge. anti. moriš običaj) fil. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). anti. lekovi protiv trbobol>e. antimetalepsija (grč.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. anti. antikosmetičan (grč. klinč naginjem se. ali drugim redom. anti. antimentalizam (grč. anti. antikritika (grč. atomska masa 121. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. tj. antiiefritika (grč. lat. lat. anti. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. antimelanholičan (grč. nlat. militarisme) protivnost militarizmu. antimonium) mineral. koji sprečava nastup krize (uticaj). protivnarodni. homolotumena. sinklinala. antilogikćs) nedosledan. redni broj 51. nationalis). bolest spavanja) med. metal srebrnobele boje. antikonvulzivan (grč. lethargfa dremež-nica. sredstva. suar. delovi Sv. med. v. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. antilogičan (grč. med. anti. antilogia) protivrečnost. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. veliki smo svuda. kresis mešanje) prav. kolike trbobolja) pl med. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. postupnost u izrazu) ret. krino) koji odgovara na kritiku. antimovid (lat. razmena) ret. antikritičar (grč. npr. antikonstitucionalan (grč. anti. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. zamenjivanje jednog dela govora drugim. a padaju u suprotnim pravcima. a ne živimo da jedemo". antimerija (grč. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. antilisa (grč. koji služi protiv trzaja i grčeva. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. protiv obamrlosti. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". prigovor. protivkritika. lat. u padati. klimax stepenice. antinarkotika (grč. pisma čija se. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. anti. anti.. anthćlops) 3007. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. lat. odgovor na napade. antimoralan (grč. anti. npr. anti. npr. antikonvulzivan (grč. med. protivan moralu. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. odbrana pred sudom." antiklinala (grč. sredstva protiv psećeg besnila. meros deo) ret. antikreza (grč. protuslovan. lat. antimetalepsija. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. elemenat. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. anti. sul-fid antimona. antikolika (grč.

sredstvo protiv groznice. lat. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antipatičan (grč. pr. fr. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. shvatanje da razum. antisepsa (grč. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom.: „Svet ima svoj početak u vremenu. nemio. royalisme). antipus) sasvim suprotan. skepsis nedoumica. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). antiprotaza (grč. anti. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. lat. reuma) med. suparnik. med. koji suzbija vatru. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. dvoumica) fil. rug) med. antiparalitika (grč. rebro) pl. antiprotasis protivpred-log) ret. anti. antipleuritika (grč. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. anomizam. sredstva protiv uzetosti (paralize). koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. anti. anti. parallelos. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). antirevolucionar (grč. anti. neslaganje sa trezvenim. patriotes) neprijatelj domovine. anti. Semiti. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. anti. pl. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. teal. antirepublikanac (grč. lat. lat. anti. anti. antiskepticizam (grč. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antipleuritičan. nerodoljub. antipiretičan (grč.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. anti. pr. anti. nemarenje. nije apsolutni izvor saznanja. groznicu. . neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. teal.: simpatija. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. protivjevrejski pokret. protivnik. anti. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. antirojalizam (grč. antiplenisti (grč. antiseptika. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. supr. anti. aatipneumoničan (grč. glavobolje. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. groznice. antireumatičan (grč. psyche duša) fil. sepsis trulež) med. antiparazitika (grč. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. antiseptičan (grč. 2. sepsis) heš. aspirin. protivrečnost. antiparagraf (grč. ratio razum) fil. plenus pun) fil. parasitos gotovan) pl. socialis društven) protivan društvenom poretku. anti. antiskabioza (grč. anti. spolna ljubav. lat. koji služi protiv zapaljenja pluća. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. antiracionalizam (grč. pus. anti. antiparalelogram (grč. anti. ratio razum) fil. antiperistaza (grč. sredstva protiv šuge. odnosno čovečje mišljenje. utuk. političkom i duhovnom životu. antipodan (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. pyr vatra) pl. antiparalelan (grč. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. anti. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). nesimpatičan. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. antisemit-ski. scabies šuga) pl. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. antipi-rink dr. antisocijalan (grč. fil. vatre. septikos) med. para-lyo) pl. antinomija (grč. antiseptikum (grč.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. geogr. shvatanje da razum. antiracionalizam (grč. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. lat. npr. koji sprečava truljenje. pyr) ned. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. anti. med. pleuron bok. anti. med lekovi protiv vatre. anpšlatonska ljubav čulna. anti. med. npr. lat. protivnik revolucije. antipirin (grč. antipatija (grč. oprečan. anti. koje se obično izražava jednim pitanjem. antirepublikanski. protivnožnik. anti. anti. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. nije apsolutni izvor saznanja. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. teal. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. anti. gramma) geom. antipatriot (grč. replika. anti. anti. pneumon pluće) med. ravnokraki trapez. antipsihologizam (grč. koji služi protiv reumatizma. antipiretike (grč. anti. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). neslaganje sa trezvenim. antipapizam (grč. odnosno čovečje mišljenje. nomos zakon) 1. nlat.

regnymi probijam) med. anti.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. . antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. npr. antiflogistika 1. spasmos) pl. up. tj. protivotrov. phlox. protivgroznični. lekovi protiv zapaljenja. antiftizičan. anti. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. al' su labudovi? / Da je snijeg. eng. prototip. elmis elmintos glista) pl. sredstva koja ublažuju grčeve. anti. med. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. antiflogističan hem. 4. ljudi sa suprotnim senkama. lat. već bi okopnio. antitireoidin (grč. sredstva protiv sušice. v. spectrum avet. antifebrin (grč. 2. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. antispiritualizam (grč. lekovi protiv groznice. anti. teza. antitip (grč. antitypia protivudar. antithetikos) protivan. antiflogističari (grč. antispazmodika. antipirin. dveju težnji i sl.U. otpev.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. skia senka) pl. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. anti. koji je u suprotnostima. toxikon. up. antitetičan (grč. odboj) fil. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. pristalice antiflogistike. pr. antispastos vući na drugu stranu) metr. anti. antihemoragičan (grč. anthelmintika. v. anti. 5. antifon(a) (grč. phleps žila. anti. suprotan. freeze zamrzavati. sredstva protiv sušice.. anti. antistrateg (grč. spastikos koji vuče. anti. anti. npr. antihektika (grč. antiflogistika (grč. anti. antifebrilije (grč.: „To bi bilo vrlo pametno". ret. antispazmodika (grč. npr. anti. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. / nego šator age Hasan-age. med. med. antiscii (grč. febris) farm. logia. oprečna). pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. lat. antitoksin (grč. prepis. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. hem. anti. protivrečne. takoñe: otpe-vanje. hek. anti. anti. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. antithesis suprotnost. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. anti. phone glas) logička protivrečnost. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antispektrologija (grč. sredstvo protiv groznice. lat. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. anti. antitipija (grč. 3. v. antihektičan. geogr. otrov) med. oprečnost dvaju karaktera. antiflebotomist (grč. eidos izgled) farm. loet. anti. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. antifrizi (grč. suprotno) 1. pr. 2. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. antiunionist(a) (grč. ektikos jektičav) pl. ned. a drugi i treći dug: U ------. jektike. up. nauka lat. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. zajednice. antiflogistika. anti. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. komandant neprijateljske vojske. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. thyreos štit. progovara mudro". med. antispast (grč. spiritus duh) fil. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. med. anti. antifonnja (grč. besmislica. fermentum) med. (Hasanaginica). med. anti. antiteza (grč. anteci. lat. med. phthisis sušica) pl. antistrofa (grč. pl. haima krv. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antifraza (grč. anti. tome sečem) med. antifonarij(um) grč. phlogos plamen) 1. antispastika. stanovnici na istom podnevku. flogiston. lat. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. phlox) pl. anti. teorija franc. febris) med. / labudovi već bi poletjeli. sinteza. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. antiftizika (grč. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. tuberkuloze. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. toksine. anti. antifebrilan (grč. ili kontrarna. 57 antihemoragičan. lat.: „Ide ludo. protivnik ujedinjenja. antihelmintika (grč. antifermenti (grč. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. antispastika (grč. febris groznica) med. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. trzav) pl. typos) otisak. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. antitermika (grč. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. phone glas) otpev. ned. thermos topao) pl. u smislu „vrlo ludo". odabrao papa Grgur Veliki. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna.

okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. homonimi. anti. antihreza (grč. anti. sredstva protiv očnih bolesti. ñavo. naročito na licu. anticipirati (lat. koji služi kao lek protiv šuljeva. s tim da će se kasnije dokazati. antozoe (grč. antoftalmika (grč. geogr. cholas utroba) pl. besnilo itd. ned. npr. protivgrañanski. antonomazija (grč. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. antihtoni (grč. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). antoliti. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. anti. anti. metron mera) hem. anthologia) branje cveća. anti. antonimi (grč. antišambrirati (fr.. naročito lirskih pesama. anti. samo na suprotnim stranama polutara. med. anthos. predujmljivati. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. fig. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. oputa ime) pl. privremen prekid u nekom poslu. čekati prijem. algos bol) pl. tle) pl. zlič. hresis upotreba) prav. civis grañanin) negrañanski. fil. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. anthos cvet. kotlina. antonoar (fr. u četiri oka. entr'acte) poz. antikrist (grč. bezbožan čovek. zbirka odabranih. anthos) cvet. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. antorgastična sredstva med. sredstva protiv zubobolje. cvetno žutilo. be-drenica. antonimija (grč. redak. sredstva protiv kolere. avtiholerika (grč. usred. sprava za odreñivanje količine ugljenika. antoliti (grč. fig. osip. leto-zima. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". anti. stablu itd. antoftalmika (grč. zoon životinja. po starinskom ukusu. antonomasia drugi naziv) reg. anti. lat. unapred primiti (ili: primati). entonnoir) levak. reči suprotne po značenju. anti. pre vremena. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. toile. preduj-miti. nepomenik. entonner. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. sredstva protiv navale krvi. ned. lit-hos kamen) pl. med. antoalaža (fr. entre. anthos cvet. sinotši. fig. entre nous) meñu nama. inter) meñu. kyklos krug. u. npr. cvetnjak. hemoroida. ksanthos žut) hem. ophthalmćs oko) pl. dobar-rñav. antotipoliti (grč. lažistina. starodrevni. ned. zool. 58 antr-akt antoksantin (grč. oputa) lkngv. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. anti. chthon zemlja. rheo curim) lged. kružno kretanje) meteor. typos otisak. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. anti. hafma. anthrax. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antrakolit. npr. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. v. odmor. sredstva protiv očnih bolesti. sotona. kol. u obliku predujma. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. ophthalmos oko) pl. kol. lat. predujam na robu. antrakonit (grč. anti. anticnklon (grč. travnjak. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. antotipoliti. antiquus) stari. starog kova. antonimi. govorni ukras. preduzimati. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. starinski. geol. odus zub. antrakoza (grč. med. anthrax ugalj. prostrel. levkasta rupa od eksplodirane mine. up. up. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. plodovima. paronimi. antraks (grč. anthrax ugalj) med. v. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. ret. antrakolit (grč. pr. med. . anthrax. zbirka na j lepšega. avtihipnotika (grč. crni prišt. antr lu (fr. preduzeti. u poverenju. antr-akt (fr. kyanos zatvorenoplav) hem. antički (lat. izmeñu. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. koji potiče iz starog veka. anthos. antrakometar (grč.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. anticipando) unapred. antografija (grč. anticipacija (lat. starovremenski. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. lithos kamen) min. listovima. anticus. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. anthos. cvat. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). antodoitalgika (grč. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. antr (fr. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. krečnjak obojen ugljenom. anticipaido (lat. počinka. vrtača. up. lithos kamen) min. antocijanini (grč. anti. upotreba jednog vremena umesto drugog. hypnos san) pl. orgazam. živo biće) pl. antologija (grč. anticivičan (grč. odmor izmeñu činova. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. krasta. korali. Ifthos kamen) pl. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. antišambr (fr. antihipnotičan. antihronizam (grč. tvrd-mek i dr. antichambre) zadržavati se u predsoblju. antos (grč. anthos cvet. stanka. liig.

uvozna carina. antrkolon (fr. avtreozoid (grč. antropografija (grč. anthropos. ulaženje. majmun sličan čoveku. metron) merenje čovečjeg tela. razmak. pristup. anthropos. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. pod antr. antropozojski period geol. oblik) čovekolik. antropolog (grč. antropogeneza (grč. muz. socio-logije. ulazna soba. „prosvetljenje" i „posvećenje". gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. zoon životinja) geol. eidos vid. anthropos. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. krmenadla. anthropos. želja. antropareskija (grč.) vot. antropogsografija (grč. nauka o merenju čoveka. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. anthropos. kulturne. najstariji fosilni ugalj. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. psihološkog i filozofskog. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. počinje sa diluvijalnim periodom. fiziologije. entree) ulazak. anthropos. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. antropinski (grč. anthropos. avtr nu (fr. shvatanje da je čovek biće slično bogu. trgovačke i politička geografije. o odnosima izmeñu čovečjih udova. 2. anthropos. antropizam (grč. antropobiologija (grč. anthropos. odstojanje izmeñu stubova. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. opadanja itd. antrpilastr. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. a duh zakonu reinkarnacije. tj. papagaj. latreia služba) obožavanje čoveka. anthropos. antropomantija (grč. antropogenija. antropozoik (grč. npr. antropologija (grč. antropomorf (grč. zemaljski. arheologije i nauke o jeziku. S14N10. anthropos. anthropos. težnji i ideala. arheološkog i dr. očoveča-vanje. predvorje. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. anthropos. predjele. anthropos) fil. kao podvrste su: istorijska. anthropos. antracen (grč. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. koji se tiče ljudi. antrkot (entrecote) kup. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. antropometrija (grč. anthropos. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. prostor izmeñu dva stuba. ukrpgganja. telo je podložno zakonu nasleña. otprilike jedan milion godina. naročito svečanim. muški gamet kod biljaka. antropozofija (grč. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. entrecolonne) apx. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. entre nous) v. sophla mudrost) fil. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. anthropos. logismos) fil. saobraćajne. antropognozija (grč. anthrax ugalj. anthropos. antropo. komad kojim počinje opera ili koncert. poznavanje čoveka. antropologizam (grč. lat. antropolatrija (grč. anthropos. . antropogenija (grč. istorije. pojava glumca na pozornici. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. anthropinos) čovečji. antropogonija (grč. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". ulaznina. nastavak ites) min. antropognost (grč. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. antropometar (grč. anthropos. bios život. sličan čoveku (o majmunima). antropijatrika (grč. istorijskog i sociološkog. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. anthrax. anthrax ugalj) hen. filozofije. po traje još i sad. predsoblje. najbolja vrsta uglja. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. uticaja okoline. množenja. ulaz. uvod. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. antropozojski period. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". anthropos. plo-ñenja. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije.(grč. pri-vredna. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. ulazni-ca. upadanje jednog glasa. antre (fr. složen ugljenički vodonik. prvo jelo pri obedima. antropoidan (grč. 1. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. duša sudbini koju sama stvara. antropogenetika v. ulazna cena. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. supr. psihologije. nauka o čovečjem telu.: teosebija. anthropos. antricid (grč. antracit (grč. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi.

koje oseća i »seli isto kao čovek. popravljati. ital. anthropos. anthropos. entrepilastre) apx. choreo pasprostirem se) zool. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. lat. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. antrša (fr. antrpa (fr.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. da misli. onoma ime) lingv. antropocentrizam (grč. antrfen (fr. anthropos. v. antropohistorija (grč. anthropos. odstojanje izmeñu dva stuba . pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. anthropos. i odatle uvoziti. anthropos. antroposkopija (grč. tj. anthropos. anthropophagia) ljudožderstvo. spe-laion pećina. anthropos. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. antropomorfizam. antropohorija (grč. antropopeja (grč. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. ne plaća carinu). antrkolon. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. antrtaj (fr. morphe uobličavam) počovečiti. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. talile. theos bog) obogočovečenje. rañanje čoveka. skladište. entrechat. phytefa sañenje. tj. koji ima čovečji oblik. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. oseća i radi kao čovek. anthropos. dok leži u njemu. anthropos. slabostima i dr. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. anthropos. razmak izmeñu stubova. antropopa tizam. anthropos. tkanine osrednje finoće i kakvoće. anthropos. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. morphe oblik) fil. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. antropoterapija (grč. entrepas) poluravan. antropoteka (grč. antroposfera (grč. entrefins) pl. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. anthropos. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. sphaira kugla. rañanje) biol. interpositus metanje izmeñu. up. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. istorija čovečanstva. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. antropoteizam (grč. kanibalizam. počovečavati. sa ljudskim osobinama. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. razuñivanje. hod konja. kratak članak. vrlinama. polukas. antropofagija (grč. anthropo-poia) stvaranje čoveka. stovarište. ljudožder. anthropos. u užem smislu. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropomorfologija (grč. anthropos. morphe. antropomorfoza. obično zvanično. koja se može razvrstavati. anthropopatheia) fil. antropopatija (grč. anthropos. obožavanje čoveka. soma telo. fiziognomika. anthropos. fizičke pojave. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. antropofonika (grč. ponašanje životinja itd. antrpo (fr. nauka o spolnom životu čoveka. lat. antrpilastr (fr. umetanje) trg. biološki život. . ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. anthropos. kanibal. anthropo-morphos) sličan čoveku. anthropopathefa) fil. en entrepot) necarinjen. theke pričuvi-šte. morphe) fil. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. izvoziti ili upućivati. antropotomija (grč. antropomorfoza (grč. antroposomatologija (grč. antropofobija (grč. antropoplastika (grč. antropohemija (grč. neocarinjen. deliti. anthropos. saopštenje vlade. tome sečenje) med. antroponomija (grč. nomos zakon) fil. u bačen u redakcijski deo lista. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. antropopatizam (grč. anthropos. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. antropofiteja (grč. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. — an antrpo (fr. antropospeleologija (grč. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. antropomorfizam (grč. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. anthropos. a ova se pruži napred. antroponimija (grč. anthropos. dvornica slave. antropofag (grč. smatranje onoga što je čovečje božanskim. antropopatija. an-tu-ka (fr. antropomorfozirati (grč.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. bog. počovečenje boga. tj. v. anthropos. entrepot. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela.

anthipofora (grč. anfractuosus) krivudav. anumerirati (lat. annulus) prsten. mrtva straža. hypnos san) pl. anus eklezijastikus (lat. ap. annus) godina. nanizati. ap-ago odvesti. idi. zapaljenje aorte. a. anhidrija (grč. red soba u jednom pravcu. preko. tući topovima po dužini. anceps) dvostruk. nesiguran. čisti se! apagoga (grč. annus communis) prosta. uračunavati. Petar u ribarskom čamcu. opovrgnuće. januara do 31. iznad. Blagovesti. iskrivudan. suša. anulus pi-skatorijus (lat. anthipnotika (grč. npr. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. apagoge) log. neodreñen) gram. helmintos glista) pl. opčišavati. god. anfilirati (lat. enfant) dete. anulus palacii (lat. opovrgavanje. annulus magicus) čarobni prsten. per anum (lat. s boka. dobrojavati. anšantirati (fr. anfan perdi (fr. annus civilis) grañanska godina. enfiler) udenuta. ubrajati. anualni (lat. ali koje izloženo vodi apsorbuje. naročito Devi Mariji da će roditi sina. ribarski prsten. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . ñavolan. anhelacija (lat. decembra. godišnji dohodak. en face) spreda. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. filum konac. zadivljavati. anhidričan (grč. godišnja renta. annus ecclestiasticus) crkvena godina. hydor voda) hem. aorte med. Š. anhelatio) kratko. ushićivati. annuarium) letopis. završetak zadnjeg creva. godišnji prihod. anšlus (nem. anšer (fr. apanage. pr. tučenje topovima uzduž. ukinuti. kalendar. anus civilne (lat. oča-ravati. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. enchere) trg. enfilade) dug red. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. obična julijanska godina. Anschluss) priključenje. a-oristos neograničen.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. s boka. dvosmislen. per anum) med. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. hydor) bezvodnost. aorte) znat. aorta (grč. anulacija (nlat. nlat. anthelmintičan. encherir) trg. voj. napraviti ćupriju (u trik-traku). zapodenuti razgovor. džombast. anulus (lat. annualis) godišnji. anhidrit (grč. anus (lat. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. anti. neravan. opovrgavati. ogla-siti nevažećim. npr. biser. oči u oči. apanaža (fr. vragolan. ap. anuncijacija (lat. opovrći. anus interkalaris (lat. dati više pri nadmetanju. nizati. kolebljiv. appšpegage) pribrojiti. npr. hydor voda) hem. anceps (lat. izvoñenje i nabrajanje prigovora. anidrija. osme miris) bezmirisan. fig. da bi se posle jedan po jedan pobijali. annuitas. anti. annunciatio) nagovešta-vanje. dahtanje. anumeracija (lat. tj. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. poskupljenje. pol. anulirati (nlat. podizati cenu. annus solaris) sunčana. anus solaris (lat. opčiniti. hydor voda) hem. vijugast. voj. anfilada (fr. anhidrid (grč. poskuplji-vanje. zadihanost. anuarij(um) (lat. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. an-šantiran. podizanje cene. uračunavanje. pridruženje. yper nad. kroz čmar. potpun prestanak lučenja mokraće. anfan (fr. udevati. posredan dokaz. ap. preñašnje svršeno vreme. anšerirati (fr. zaplesti nekoga u neko preduzeće. otići. pripajanje. godi- šobran i kao suncobran. annus currens) tekuća godina. aiulus magikus (lat. pribrojavati. nestašica vode. zadiviti. annus intercalaris) prestupna godina. dobrojiti. med. uništiti. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. posredan dokaz. u opasnost. apagogičan dokaz indirektan. annullare) poništiti. neprestupna godina. anus kurens (lat. aosmičan (grč. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. anfraktuozan (nlat. koji traje godinu dana. od 1. nuditi više. godišnjak. ap. kome je oduzeta voda. sredstva za isterivanje glista. ukidati. antihipnotika. med. upija. enfants perdus) na. anfan teribl(fr. anti. nesta-ško. aortitis (grč. bolja ponuda na javnoj prodaji. v. apage! (grč. dobrajanje. an fas (fr. anus) anat. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. prisajedinjenje. slobodan od vode. metr. s lica. ap. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. amrel za svako vreme. glavna srčana žila. spa-janje. helmins. pravo u oči. apage) odlazi. poskupl>ivati. oglašavanje nevažećim. anuitet (nlat. anus komunis (lat. prošlo trenutno vreme. lat. po-ništavati. zaobilazan. žila srčanica. fr. idros znoj) med. anti. dvostran. anthelmintika (grč. ushititi. čmar. uron mokraća) med. pr. anthiperidrotikon (grč. anurija (grč. vodonik i postaje kiselinom. poništavanje. uništavati. po dužini. teško udisanje vazduha. enchanter) očarati. annuus godišnji) godišnja otplata duga. objavljivanje. hypo-phero snositi) ret. annumeratio) pribrajanje. ukinuće. aorist (grč. soli i oksidi. anus (lat. koji se dogaña svake godine. annullatio) poništenje.

šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. aparat (lat. appellatio temera-ria) prav. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. apelacio frivola (lat. pozivanje na viši sud. neke radionice. spoljašnji izgled neke robe. apatrid (grč. lažan. apartheid (eng. doziv. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. kalcijev fosfat s fluorom. sva mehanička postrojenja (npr. a-. svirepost. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). ravnodupšost. čovek. appassionato) kuz. soba. nomen appellativum) gran. apatit (grč. mač. ret. odvraćanje. imenovanje. dražestan. tj. jedinstven) naročit. apedeuzija. pri Zemljinom obrtanju. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). izdvojeno.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. apeiros neiskusan. apatao zavodim) št. arasće) velegradski razbojnik. sva oruña. dopustljiv i prihvatljiv priziv. prividan (npr. nedostatak ukusa. žalba višoj vlasti. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. apelatorija (lat. zločinac. aparatorij(um) (nlat. appellativus) gram. antropofobija. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. spoljašnjost. nesvakidašnji. apartan (fr. appellans) prav. taj pas nema apela. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). apartman (fr. veoma rasprostrt. neobičan. očigledan. trg. priziv višem sudu. poslušnost kod pasa. neupućenost u ono što je lepo. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. reč koja označava rod ili vrstu. oruñe) sprava. privid-nost. gran. apart odvojeno. poznavanje. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. apedeugizam. apantropija (grč. appel) poziv. apedeutičan (grč. appellatio deserta) prav. početak. zajedničko ime. otimač. up. apathes) neosetljiv. stan sa više odeljenja. prepušten. zaziranje (ili: strah) od ljudi. appellatus) prav. nemarnost. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. životinja. izgled. nedopustljiv priziv. odgojim) v. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. appelare) viši. apelacio temerarija (lat. aparatura (lat.: drvo. areh vrh. appellare. ne odaziva se na poziv gospodara. obezbeñen prihod. pomoćna sredstva i dr. kazivanje. appellatio inadmissibilis) prav. a-. verovatnoće. neškolovan. pozorišta i dr. npr. voj. višim sudovima i traži njihovu pomoć. apparatus sprema. apeiron (grč. sa puno osećanja. prizivni sud za crkvene sporove. apeirokalija (grč. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. prevaran. lopov. strasno. apparentia) privid. apeiros neograničen. odrediti stalan godišnji prihod. apatao. vidan. ceo pribor. paideyo vaspitavam. appellatio frivola) prav. odgojni) neobrazovan. vrh kupe. jasan. očevidan. odstojanje. nepromišljen priziv. apaideysia) nevaspitanost. apel (fr. apantesis) odgovor. utrnu-lost osećanja. neosnovan priziv. npr. apaš (fr. pozivanje. vrstu. npr. beskrajan) fol. posle nižih. bioskopa. apelat (lat. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. veličina i sl. rod. ravnodušan. a-. apelant (lat. braće).). boje sive. nevaspitan. apanteza (grč. naprava. za-pleten. apelacio inadmisibilis (lat. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. apelacija (lat. sprava i sl. . odeljenje. apatetičan (grč. nemaran. apart naročit. neznanje usled slabog školovanja. pobijanje. paideytikos vaspitni. ljubičaste ili zelenkaste. utrnulih osećanja. apelativ (lat. zamršen. godišnji prihod. apatheia) neosetljivost. lat.: antiapeks. npr. apelacio dezerta (lat. geom. znak. apparens) vidljiv. neprihvatljiv priziv. zadocneo priziv. apelacio admisibilis (lat. zbor. aparencija (lat. apatije (grč. zaključak. koji označava zajedničko ime. patria domovina) lice koje nema državljanstva. beznačajan i ništavan priziv. appartement) stan. apatičan (grč. apasionato (ital. aparentan (lat. apanažirati (fr. apelativan (lat. odvratnost meñu ljudima. supr. apedeutizam (grč. neobrazovanost. apeks (lat. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. astr. lažljiv) lažljiv. pun draži.). apatetikos prevaran. prav. stroj. appellatio admissibilis) prav.

aperitiv (nlat. aperantologia) preterana brbljivost. applaudere) tapšati. dopuna. drugo. appetentia) čežnja. odnosno mi-šljenja. ad-perceptio) fil. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. aplanir) poravnati. apetitivan (nlat. apireničan (grč. sladak. crvuljak. a-. apendicit (lat. odnosno mišljenja. stanje bez groznice. pozivati se na nešto. bez visoke temperature. apetalan (grč. apices juriš) pl. linkejoskop. opt. koji izaziva želju za jelom. apis) zool. saznaje i tumači. rug vatra) 1. više veze duševnog života. pl. kao složene sočivo. a ne one koje počivaju na asocijacijama. irreg gornji. a-. apis (lat. da ga (ili: je) pojedeš. bez groznice. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. zapažati. otkloniti smetnje. sredstvo za čišćenje. plašiš obrazovanje. koji nema koštice (o plodu). rug vatra) med. planao lutam) fotografski objektiv. rug) med. sklonost. aperire otvoriti) med. siguran od vatre. bez (sferne) aberacije. bez. pljeskati u znak odobravanja. aperire otvoriti. apercipirati (lat. a. da se jede. apurement) trg. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. appendix) ned. aperkat (ept. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. a-. tečan. aperantologija (grč. aplazija (grč. uložiti (ili: ulagati) protest. koji nema iskustva. v. žudnja. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. apeiria) neiskusnost. apirman (fr. težnja. appetitivus) željan. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. cultura gajenje) pčelarstvo. rugep kopggica) bog. appetere. apendikularije (lat. aperiodičan (grč. slabo varenje u organizam unete hrane. aperfu kratak pregled. apehema (grč. aperijentan. neiskusan. nem. apetencija (lat. peira iskustvo) 2. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apepsija (grč. a-petalos) bog. požuda. nezapaljiv. aperitivan (lat. nevičan. aperiens) koji otvara volju za jelom. aplanirati (fr. prilog knjizi ili delu. zool. sveti bik. slobodan od njihanja. appendix) dodatak. a-. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. aperitivan. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. aperientia) pl. pohotan. beskrunični. apiričan (grč. volja za jelom. a-. apiarium) pčelanik. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. apercepcija (lat. osećanje gladi. načelo na kojem počivaju druge. težnja za čim. planao) opt. primamljiv. apirija (grč. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. konstruisan 1866. naklonost. perfodos) fiz. pepsis probava. bez lišća. aplanat (grč.ne. pomoću kojih se jedan predmet shvata. appellare) moliti koga za pomoć. žudnja za nečim. izdužen produžetak sa površine nekog organa. appetitlich) ukusan. med. suština. podozrevanje. tj. simbol zemljoradnje. apireksija (grč. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. . kratko i pregledno izlaganje. koji pati od slabog varenja želuca. apiričan (grč. apijarij(um) (lat. aplanatičan (grč. tvorenje) anat. apetitlih (lat. pčela.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. apistija (grč. a-pyros. apertura) anat. požu-dan. a-. apelirati. neprobavljiv. nlat. otvor (izdubenog ogledala. alat. na prečaga. živo odobravati. apis pčela. aperitivus) v. ješnost. varenje) med. areh. appetitio) težnja za čim. appellare) v. otvor npr. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. zagladiti. apertura (lat. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. aplaudira™ (lat. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. a-.. zaklona na optičkim aparati-ma). za-pažanje. alelovati (lat. sažetak. pravničke dosetljivosti. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. uvideti. a-. apices juris (lat. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). uložiti (ili: ulagati) priziv. Alis mit. koji su bez latica. apiretičan (grč. zaključak. apendiks (lat. ad-percipere) zapaziti. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. apeticija (lat. apeiros. letimičan pregled. bujica praznih reči. med. appendicula mali pri-vezak) pl. nagon. a-. apersi (fr. aperijencije. ap-echema) odjek. aperijentan (lat. pčelinjak. aperijens. koji nema sferne aberacije. overavanje. appetitus) prohtev za jelom. čut udarac) sp. apistia) neverovanje. apetit (lat. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. želja. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. proveravanje računa. loša probava. uobličenje. dovesti u red. apikultura (lat. aperijencije (lat. sumnja. oni akti parenje. aperijens (lat. suprotno dejstvo pada. jasno shvatiti. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. shvatanje. apeptičan (grč. prohtev.

aplauz (nlat.-. čita knjigu). dodati. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. primeniti. raz-. pus) koji nema nogu. 1—8): kuga. a-. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. appointer) odrediti platu. svaka. applicatio) način izvoñenje. podesan. prilepiti. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. proble-matičan. metnuti. tačka na putanji Meseca. rpeo dahćem) ned. a-. apogej (grč. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. 18). može da ga zameni (npr. ukras na haljinu. dodavanje. bezuslovan. L0g. Jovis) astr. kandidat. prilježnost. drugi. aplikant (lat. a ne Sunce (up. kao apozicija. stavljanje. aplikabilan. arb. staviti. koji se može lako namestiti na. starati se. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. apodosis) ret. sitan novac za potkusurivanje. prio-nuti za neki posao. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. modalitet. applausus) tapšanje. poslednja knjiga Novog zaveta. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse.(grč. kada se još smatralo da je Zemlja središte. dokazivanje. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. apodejktičan (grč. poravnati se u nečemu. Dušan. afričkim i dr. ukrašavanje melodije sitnim notama. tj. opet. obraća-ti jaku pažnju na nešto. Jov-od Jupiter gei. beznožan. ogledni govor. aplikabilan (nlat. nemanje nogu od samog roñenja. appositio) gram. . ukrasa od druge materije na neku tkaninu.: . aplicirati (lat. rañanje bez nogu. pus. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. pljesak. marljivost.: Dete bolesno mora da leži. asertoran. gameo ženim se) zool. poslednji deo složene rečenice. završnica. apo. izlaganje. aplikativan (nlat. beznož-ni vodozemci. applicans) v. apnea (grč. apodiksis (grč. brižljivo izučavati. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. pohvala. primenjivanje. 2. supr. metanje. neopovrgljiv dokaz. apodiktičan (grč. glad i smrt. apoñatura (ital.. apojovijum (nlat. oblog. menica. pus noga) med. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. apokaliptičan (grč. naročito inostrana. applicabilis) primenljiv. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. aplikacija (lat.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". appositivus) gran. apozitiv (lat. tvoj mlañi brat. apodan (grč. odrediti ročište. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. apozitivan (nlat. appositi-vum) gran. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. itd. gran. lek. apodikti-čan. applicare) namestiti. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. upotreba spoljnih sredstava.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. a-. apo-gaion) acrp. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. a-. aplikativan. glasno odobravanje. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. dati npr. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. Jupitera. mat. priljubljiv. aplikativ (lat. mračan. u nekim kavkaskim. applicare približiti. za razliku od prvog dela (protaze). arb. dokazan. ordinata (kod kupinih preseka). apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. sud koji izražava logičku nužnost. npr. apodeixis) prikazivanje. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. apoen (fr. predudar. prišiti. primena. nameštanje. upotrebiti. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. natrag. npr. prileplji-vanje. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. plaćati. apodija (grč. združiti) liši. applicatura) kuz. apokaliptika (grč. neopovrgljiv. noga) zool. apoentirati (fr. Otkrovenje Jovana Bogoslova. applicata) geoi. kopija izvornog dokumenta. apozicija (lat. apograf (grč. afelijum). neminovan. grapho pišem) prepis. zavoj. arropege priložiti. uneti. tajanstven. apogamija (grč. apodeiktikos) koji dokazuje. apojovium. aplikata (lat. aplikatura (nlat. rat. nedisanje. pravilan položaj prstiju pri sviranju. apodeiktikos) v. podćs. up. beznožnost. koji stoji kao dodatak. aplikatorika (lat. npr. apodiktičan sud log. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. apodemia boravak u tuñini. zagonetan. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. appoggiatura) muz. vrednoća. Apokalypsis) 1. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. pljeskanje u znak odobravanja. appoint) fin. apodoza (grč. ned. arb od. utiskivanje. apunto. applicativus) v. npr. perigej. neoboriv. apoda (grč. ucrtati. grč. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. Apokalipsa (grč. naročito u vojnim naukama.

srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. sufumigacija. Aiolon (grč. apo-kopte odsecanje. Apollon) nit. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. apokspa (grč. pronañen 1828. potpun prestanak neke bolesti. mixis mešanje. apopleksija (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. kod ljutića). sklon kaplji. apologeomai) braniti. apoplektičan (grč. poezije. pitagorejci). govora. apolonikon (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. skrham) med. obaveštenje. koje nisu prave. med. malo po palo. izdvajam) 1. arolambano zadržavam. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. sprečavam) med. sparivanje) zool. podmetnut. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. zdravlje. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. vraćanje zdravlja. apomiksija (grč. apolonion (grč. koji luči. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. grupe mišića i cele udove. aiokritičan (grč. apologeomai branim) teol. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. vrsta fortepi-jana. u isto vreme. npr. spis. arb. apolid (grč. arb. lekarstva. pronañena u Darmštatu. u Engleskoj. ned. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. koji ima karakter odbrane. apoliza (grč. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. npr. religiozni zanesenjaci. apo-krmo izlučujem) med. astr. apoplexia) ned. pret . apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. prestanak. apologema (grč. apo-krypto skrivam) pl. apologizirati (grč. mračan s obzirom na svoje poreklo. apologeomai) odbramben govor i dr. izostanak) neke organske funkcije. naročito hrišćanske učenje. fil. bog sunca. aponia) bezbolnost. svojevoljna smrt od gladi. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. arb. naročito rimskog. Apollon) nuz. odluka. apolis. aponeuroza (grč. apo-krypto skrivam) nesiguran. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. apokarpija (grč. postupno. apologist(a) (grč. odvajanje. kaplja. rečitosti itd. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države.sid (ili: smetnja. odgovor. apokriza (grč. kanoi-ske. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). postepeno. apologeomai branim) v. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. babušina. apologetika (grč. sumnjiv. karpćs plod) bog. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. snošljivo stanje. apokrizijar (grč. poučna pričina. kapnos dim) ned. 5 Leksikon apolepsa (grč. apologetičan (grč. a poko a poko (ital. istraživači Otkrovenja. skraći-vati. skamenjavanje. mišiće. aponija (grč. apokopirati (grč. arb. apokrifi (grč. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. apćlogos priča) poet. apologet (grč. poreñenje u priči. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. skratiti. nepravi. apokrifan (grč. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. odgovorim) 2. otkrivene. disanja. lažan. od IV veka titula biskupskog. apokrino izlučujem. apokatastaza (grč. apolćgema) odbrana. poremećaj. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. apolithyo skameniti) kol. prelom kosti. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. sličan kaplji. ozdravljenje. odbrambena tačka. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. povratak u isti prividni položaj. med. a roso a roso) nuz. apolepsis zadržavanje. zauzimati se za. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. bila. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. sličan orguljama. poput navlake. apoplesso udarcem oduzmem) ned. takoñe: dela nepoznatih pisaca. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. apokartereza (grč. apo-krinomai obavestim. spokojstvo. stojici. aro-Mab slomim. apologija (grč. apologfa) odbrana. krvokapni. muzike. apolog (grč. apolitoza (grč. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). sin Zevsa i Lato-ne. apologet. neuron žila. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". držati odbrambeni govor. pretvaranje u kamen. odrezivanje) gram. rešenje. apokriza (grč. živac) znat. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va..apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. nauka o tome kako treba braniti veru. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. branilac. apoklazma (grč. . Apollon) muzički instrumenat. apokapnizam (grč. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji.

aporizma (grč. apostol (grč. 2. apostrophos) gram. aporia) zbunjenost. apostolska stolica (lat. goro i planino. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. zavisan (ili: zavisio) od iskustva.: a priori. . tj. preporuka priložena uz pismo ili molbu. a posteriori) fil. apostolicitas) teol. nejasan. fig. apostrofirati (grč. arogeb) zagonetan. aporetika (grč. aporetikos) onaj koji sumnja. kao pečat. apćrema. onaj koji je sklon kaplji. sphragis pečat) lik urezan u prsten. aporetičar (grč. naročito od hrišćanske vere ili crkve. apostates. roba zabranjena za izvoženje. stvoren na osnovu iskustva. apostemacija (nlat. . prinositi. aport! (fr. pisma koje su napisali apostoli. aro. aposiopeza (grč. nlat. apostematio) med. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. Bogom sestro. apostrofa (grč. neprolazan) pl. Dela apostola. preveriti. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. ispuštanje duše. apostateo otpadam) otpa-sti. apostematozan (grč. apostolos odaslan) poslanik. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. koji se gnoji. prav. ulog) trg. apostolsko dostojanstvo. prevrnuti verom. apostolat (nlat. zavisan od iskustva. apostasia) odvajanje. npr. kolebati se. apostematosus) koji ima oblik čira. sporno pitanje. apostil (nlat. apostolos) koji potiče od apostola. zagnojavanje. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. aporematičan (grč. donesi! (kod obučenih pasa). otpadništvo. Dela apostola. apo-strepho odvratiti. težak za razumevanje. naročito hrišćanske. apostrophe odvraćanje. logička teškoća. načela. bog. fr. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. nepokretnostima ili pokretno-stima. skeptičar. aporem. 3. tj. aporizma. fig. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta.! apostazija (grč. nedopušten. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. 1. Hristov učenik. apostrof (grč. aporetičan (grč. arogsb u zabuni sam) sumnja. onaj koji širi neko učenje. oštrijim tonom. ideje i sl. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. odreći se vere. aposterioran (lat. bespomoćnost. aposfragizma (grč. 4. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. koji odgovara učenju apostola. apostilator (nlat. logična teškoća. imanje doneto u brak. papski. odmetnuti se. apostazirati (grč. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apo-stema čir. duboka nesvestica. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. apostolicizam (grč. ali ne u gotovom novcu. apportare. „Ja ću tebi" . stvari zabranjene za izvoz. okrenuti) gram. da se nepojamno od pojamnog odvoji. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. med. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. aporem (grč. apopsihija (grč. koju je osnovao apostol Petar. učenja. a-poreutos neprohodan. otklanjanje. donositi. osloniti nekog življim. arogeb) v. grditi. Julija Apostata. aporeta (grč. prećutkivanje. grdnja. apoplšsso udarcem oduzmem) med. ili nekoj stvari. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. apport prinos. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. apporter) doneti. a posteriori) fil. odvojiti se od pravog učenja ili vere. nejasnoća. lat. supr. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. gnojav. apo-psycho izdahnem) izdisanje. težak zadatak. apostolski (grč. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. apostilirati (nlat. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). fig. npr. a-poreutos) zabranjen. ua. apo-siopesis zanemljenje) ret. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. teškoća. arogeb biti u nedoumici. apostata) otpadnik. zvanje propovednika vere. ukoriti. ukor. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. papinska vlast. propovednik hrišćanstva. aporija (grč. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. apostolicitet (nlat.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. a posteriori. aportirati (lat. gnojenje. a posteriori (lat. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. aporos neprohodan) fil. sumnjiva (ili: sporna) stvar. dodatak nekom pismu ili povel>i. pribegavanje) ret. apostat (grč. bilo prisutno j ili odsutno].: Jao. čistim učenjem apostola. na osnovu iskustva. apor (fr. obamrlost. apporte) daj ovamo. naročito kod obučenih pasa. . odmetanje. apoetolikum (nlat. majko moja! — Posestrimi goru i planinu.

aro. appretiatio) odreñivanje cene. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. apoteka (grč. inventar. apotoma (grč.). apriorizam (lat. vrednosti nečemu. procene. poljo-privrednim dobrima. potom. a priori) fil. aprecijacija (nlat. apoteoza (grč. apoteozirati (grč. odobrenje. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. up. produženje lečenja i posle bolesti. veličati. duhovit. nlat. označava lo-gičku prethodnost značenja. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. vina. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. sliveno. ukinem) lipti. obožavanje. apres) posle. popis imetka. izdanak) med. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. prima nista. gubljenje glasa. misao. . fr. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. apophonie) lingv. apofize pl. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. putnička apoteka. dati mu glatkoću. theos) uzdizati do božanstva. apretura (fr. da se knjiga štampa. apretirati (fr. apotemno odsecam) mat. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. povoljan sud o nečemu.: a posteriori) te.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. kutija u kojoj se drže lekovi. tj. apotema (grč. apofaza (grč. fabrikama itd. kol. kuz. ukidanje. pro-cenjivanje. apo-tithemi) geom. sjajnost). approbatorius) v. epi-fiza). kao izmeñu ~U~2p 1. (»sita. mlečnih prerañevi-na i dr. apophasis) davanje saveta. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. u običnom životu: unapred. aprobatoran. apoftegma (grč. approbativus) odobravan. usrdna molba. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. approbatio) odobravanje. aprehenzija (lat. prevoj. aro. aprobatoran (nlat. aro. aro. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. npr. razumevanje. apre (fr. apopatura (ital. a priori) fil. up. ocena. alodžato (ital. zabrinutost. mladi-ca. skloniti. a prima vista) trg. uroka i sl. kućna. therapefa) ned. koža. thanatos smrt) potpun prestanak života. apotithemi odvojim. metria) merenje odstojanja. npr. min. apotropejon (grč. apothesis odvajanje. sredstvo za zaštitu od nesreće. pori-canje. sa košću spojen koštanom masom (up. ar . trgovac lekovima. predudar. poslovica. apotekar (grč. apohromat (grč. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. predstava. nezavisno od iskustva (supr. apraksija (grč. skinem. nesumnjiva smrt. vezivanje. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. pojam. hen. dopuštenje. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. uzimanje u posed. im. apofonija (grč. aprobator (lat. a prima nista (ital. apohometrija (grč. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. a ne vremensku prethodnost (psihološku). phone glas. ocenjivanje. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). chroroa boja) opt. muz. veličanje. ablaut. apophthegma) kratka i duhovita izreka. podignutih na kvadrat itd. strah. brašna. a priori (lat. hartija. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. aprobativan (nlat. aro. apprecatio) preklinjanje. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. pristanak. v. stanicama. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. aprekacija (lat. apprehensio) fil. skidanje. prav. hapšenje. apotheke. aprobacija (lat. aprioran (lat. apprecari. aro. slivanje tonova. npr. apotropaion) amajlija. zatvor. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. appoggiato) nuz. strahovanje. sjajnost itd. bilo u etici. kratak a misaon. sentencija. apoche odstojanje. nezavisan od iskustva. potpuno izlečenje. koja je razli: . a priori. apraxia besposlenost) pskh. apoteza (grč. apofiza (grč. prema tome. moj apre. pohvala. koštani izraštaj.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. apophysis izraštaj. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. ali tako da ne izgleda da se to hoće. apoterapija (grč. aproba-g tivan. chroma) opt. obožavati. razlika izmeñu celog i narednog polutona. vezano. razdaljine. appoggiatura) kuz. apotithemi ostaviti na stranu. zatim. apoftegmatičan (grč. u državinu. v. koji izražava odobravanje. bilo u teoriji saznanja.

approcher) približiti se. pelen. absenterS) pl. approximatio) pri-bližnost. materijali-stički: materija). naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. duh. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. a propos) zgodno. 2. shvatati. bezodnosno. v. neku . gram i sekundu. uslova. svod) 1. no samo za jednu. agr. rasejanost. kao poručeno. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. prokop. prilagoditi. apsolutivirati (lat. apsidiola (nlat. absens) odsutan. udešavanje. prosto-naprosto. u filozofiji religije: apsolutno biće. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. fkl. apsihija (grč. fiz. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. appropinquatio) približavanje. aprofiter (fr. ili predstavljati nešto kao apsolutno. absens) odsutan. vrednost bez obzira na znak + ili —. stvar po sebi. nešto. približno izračunavanje. up. apsmthion) ned. apsmthion) bog. bez obzira na njegovu zapreminu. ab-solvere odrešiti) razrešiti. absolvere) neograniče-nost. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. prilagoñavanje. naprosto. absolvere završiti. mala horska kapela. voj. apsolutan (lat. pelenjača. rakija sa pelenom. prosto. aproprirati (lat. aproksimitet (nlat. bezuslovno. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. aproseksija (lat. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. prvi osnovni uzrok svim pojavama. approfiter koristiti se) v. neprisebnost. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. apsolvent (lat. pod apsenti-zam. neograničeno. približna ocena. samovolja. absens. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. approximativa) tačka zbliženja. relativno. approche) voj.. svršiti. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. apsolut (lat. supr. završiti. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. aproš (fr. neprisustvo duha. dopustiti. apsychfa) nesvestica. aprobirati (lat. aproksimativan (lat. rov. školu. priznati nekome sposobnost za nešto. tj. u zgodan čas. primicati se. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. apsintizam (grč. samodržavlje. afelijum i perihelijum za planetu. apsolutni alkohol hen. npr. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. absolutum) l. apsis) vrh. appropriare) prisvojiti. polukružni delovi crkava. osloboditi od (greha ili krivice). za vinograd i sl. abest. apsentan (lat. praviti prokope. povoljno oceniti. samovlašće. astr. za masu: gram. udaljen.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. npr. grč. apsidos okruglina. apsolutna vrednost mat. apropinkvacija (lat. approximativus) približan. udesiti. apsolutni broj. apsens (lat. apsidiola. apsenteri (eng. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. aproširati (fr. apsentizam (lat. approximare približava™ se) približiti. up. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. velika oca eliptične putanje. mat. dodirna tačka. savršeno. ocenjivanje otprilike. dakle. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. a prope (fr. potpun. v. aproprijacija (lat. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. podesiti prema čemu. približavati. baš kad treba. approximitas) približ-nost. absolvere razrešiti) gram. aproksimirati (lat. supr. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. neuslovljeno. kao poručen. appropriatio) prisva-janje. približavati. pohvaliti. tim povodom. prisvojenje. bog. čist. približno iznalansenje korena. aproksimacija (nlat. 2. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. povodom toga. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. neuslovl>en. aproksimativa (lat. apsolutan (lat. za vreme: sekunda. neograničen. saobra-ziti. appropinquare) približiti. eng. naročito nekog trenutka ili dogañaja. apsolutizam (lat. indikativ. razumeva™. apsidna linija astr. profitant. aprovizionirati (fr. relativ. naročito u crkvama romanskog stila. duž koja spaja obe apside. ograničenja) nezavisan. apsida (grč. apsolvirati (lat. rovove. fiz. pril. iako se u njemu podrazumeva. apropinkvirati (lat. učiniti nešto apso-lutnim. aprovizacija (lat. apopsihija. apsis. savršen. alkohol čist od vode. imati pristup. absolutum) činiti. strašljivost. gorka rakija. broj. prisvajati. apsint (grč. fkl. bezuslovan. u ap-solutnom smislu.

teorijski. apsolutnost (lat. apsces (lat. abstrusus) skriven. neuslovljenost. abstractus) log. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. apstergencije (lat.apsolutizirati 69 apscisa ni. nerazložan. abs-trahere) v. čist akt mišljenja. ispirati. apsorbirati.). diplom-skog ispita. abscissa tj. apstrahirati (lat. mis leno (supr. grañenje pojmova. glupost. apstinentan (lat. apstraktum pro konkreto (lat. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. odvajanje. spolne ljubavi. raseja-nost. apstergirati (lat. apsurditet. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. zamišljen. duvana. besmislenost. apstencija (nlat. zamršen. apscisa (lat. apsurd (lat. gnojnica. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. pojmovno odvojeno. absurdus) logički nemoguć. med. razrešio pismo. apsurdnost (lat. koji čisti (ranu). gnojnik. spolnom opštenju. absorbentia) pl. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. odseći) geom. trezvenjak. apsurditet (lat. abstersivus) med. uzdržavanje od alkoholnih pića. apstraktan broj mat. abstergere otrti) prati. v. udubenost u misli. bezuslovnost. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. ubrizgavanjem mleka i dr. mesa. samo u mislima. apsolutivira ti. ispiranje. med. ispolj. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. abs-cedere) odlaziti. absolutus) bezodnosnost. pranje. negledanje. abstractivum) xex. upojan. abstinere) uzdržavati se od alkohola. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. udaljiti se. besmislen. ekstrakt nekog soka ili alkohola. savršenost. mudrovanje. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. absolutum) v. uvlačiti u se. progutati. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. upijati. apsorpcija (lat.: in konkreto). zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. usisa-vati.mislima. abstinens) pristalica apsti-nencije. gonoreje. metastatič-ni apsces. obuzimati. rela-tivitet. abscindere otrgnuti. absorptio) fiz. ab-sorbere) v. čišćenje (rana). apsolutoran (lat. taman. med. uzdržljivost.. specijalno. in abstracto) u opštem. neograniče-nost. apstrakcija (lat. absolutorium) razre-šenje. potpuna zauzetost (poslom. smešan. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apsurdi-te t. opšte. prelaziti u gnoj. abstractum) log. progresivne parali-ze itd. zagnoj. ne obazirati se na to. apsolutist(a) (lat. gram. dubokomi-slen. besmislica. absurditas) logička nemogućnost. apstraktan (lat. napon. gnojno zapaljenje tkiva. odvajanje. metron mera) fiz. apsorbovati (lat. absorptio. dubok. fiksacioni apsces. čist pojam. apsorbencija (lat. hen. trošiti. usisan. mislima i sl. nepriličan. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. apsolutorij(um) (lat. abs-trahere) odvojiti. apsterzivan (nlat. razrešni. apsorpciometar (lat. duvana. težak za razumevanje. nerazložnost. apsorbirati (lat. abstractio) log. čista misao. apscedirati (lat. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. teško razumljiv. rasejan. usov. otići ad apsurdum(lal. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. apsolucija (lat. supr. apstinent (lat. spolnog opštenja itd. viši. ab-sorbere) usisati. fiziol. in apstrak-to (lat. doći u sukob sa zdravim razumom. ad absurdum) otići u besmislenost tj. potpuno zaposliti. sredstva za ispiranje rana. udaljavati se. koji služi za ispiranje. radi lečenja sepse. absurdum nemoguće) v. abstergentia) pl. zamišljenost. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. apstinencija (lat. apstrahirati. sredstva za čišćenje spolja. apstraktum (lat. okaniti se toga. razreš-nica. odustajanje od nasledstva. apeterzija (nlat. primanje u sebe (supr. istrošenost. apstinirati (lat. što biva usled piemije. usisiavanje. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine.: emisija). abstentio uzdržavanje) prav. fig.: konkretan). odvojiti. nejasan. pomilovanje. koji postoji samo kao pojam (supr. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). mislen. apstruzan (lat. sasvim zauzeti poslom nekoga. misaonih predstava. neosvrtanje na. otići. misaona imenica. odvajati u . absolutorius) koji osloboñava. misao- . ovladati. npr. osloboñenje. potrošiti. mesu. nepodoban. abstergens) med. apstrahovati (lat. koji razrešava. obuzeti. mesa. neime-novani broj. absurdum nemoguće) v. živeti trezveno. absumptio) trošenje. absolvere. trezven. linea. čista misao. apsterzivan. apsurdan (lat. izmučenost. duvanu. osloboñenje. čistiti (ranu). upiti. zatvoren. čist. zagnojavati se. apsorptivan (nlat. apstergevtan (lat. otpusni. apsumpcija (lat. grč. apstraktne (nlat. ono pggo je u mislima. upijanje. abstersio) med. graditi misaone predstave.: relativnost. abscessus) odlazak.

2. prisutni svedok. apcigovati (nem. izravnati. appunto) trg. arbiter (lat. naročito za »sene. arachne. arachne. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. v. arachne) med. bezbojan ili žućkast mineral. arachne. prireñivati. oblik) pl. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. otki-danje. v. lat. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. apscisija (lat. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. arahniti (grč. arahnoliti. osobenost. araba) orijentalska kola na dva točka. gen. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. od plate na ime otplate duga). arachne. eidos) pl. a. arahnologija. arabicitet (nlat. arak (lat. araneologija. grapho pišem. sreñivati. sudija u nekom sporu. arachne) med. ukusa. udešavati. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. arrangeur) upravljač. paučinaste moždana opna. arahnoida (grč. eldos vid. pauci. arahnoliti (grč. ten. ukras u arapskom stilu. agapea. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. arachne. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. aragonit poš. ureñi-vač. arabizam osobenost arapskog jezika. arahnitis (grč. ureñiva-ti. udešavač. agapea pauk. arahnitis. arcus luk) 1. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. odvajanje. i poznavanje arapskog jezika. arapske književnosti i dr. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . buvama i dr. arachne. agapea pauk. arahnide. arahniti. neograničeni gospodar. tip. ureñenje. spremiti. arapske književnosti i umetnosti. zool. apterologija (grč. odbijati (npr. araneologija (lat. v. vrhom gudala. menica za izmi-renje nekog duga. arbitrage. ara (lat. male. sporazum. aranžman (fr. u umetnosti. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. harač. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. opisujem) opisivanje pauka. aram v. pol. . arahnologija (grč. arabicitas) suština. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. eidos vid. despot. prekidanje. posmatrač. arranger) urediti. haram. daktylos prst) ned. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. prireñivač. arabist(a) znalac arapskog jezika. verovnike zadovoljiti. arabeska (ital. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. araneolog. logfa) zool. abziehen) l. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. araba (tur. arahnodaktilija (grč. arbija (tur. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. pretakati (vino). oduzimati. araneografija (lat. žrtvenik. obrada. izabrani sudija. a punta d'arco) kuz. red. apunto (ital. aga) oltar. fig. logfa) zool. poravnati. arrangement) ureñivanje. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. arka tabak (hartije).) 2. mode i dr. arahnolog (grč.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arachne. grč. govoriti arapski. otakati. arbitrari) fin. kuz. arak (arap. udesiti. poravnanje. zapravo slike iz biljnog sveta. 4. arahnoide. arancini) pl. arahnoide (grč.). aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). v. arahnoditis. arbitražni posao (lat. rasporediti. slik. glavna. arač v. srediti. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). presuda izbornog suda. arabesco) l. trg. arabizirati udesiti po arapski. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. aranžirati (fr. reč uzeta iz arapskog jezika. oblik) zool. arba. osušene i pošećerene naranče. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. kol. ar (lat. najuticajnija. zool. povraćati. arachne pauk) pl. a-pteros beskrilan. kamenje sa otiscima morskih zvezda. složiti. 3. raspored. suñenje izbornim sudom. ret. pokrajini u Španiji). arbiter) izborni sudija. prirediti. ugledati se na Arabljane. upotrebljavati u govoru arapske reči. aptijalizam (grč. arahnide (grč. zraka vrsta jake rakije od pirinča. šećera ili od soka kokosovog oraha. arancivi (ital. arabotedesko (ital. abscissio) odsecanje. rum (od ove je postala reč rakija). udešavanje. grč. a punta darko (ital. grč. napraviti sporazum. karbonat kreča. fantastične linije u slikarstvu. logfa) zool. npr. ptyalon pljuvačka) ned. blju-vati. lithos kamen) geol. 2.). paucima slične životinje. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. izmirenje. arbitraža (fr. nauka o paucima. arahnoditis (grč. aratura (lat. lat. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. zapaljenje paučinaste moždane opne.

„životno drvo". izbornog sudije. suditi. atomska masa 39. arbitrimn liberum) slobodna volja. argentum vivum) živo srebro. pakfong. sloboda opredeljivanja. arbitrirati (lat.. ksenon. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. zemljodelstvo. argyrion srebro) ned. obrazlaganje. tj. arbor genealogika (nlat. bubrega i jetre. sadržaj ili izvod iz nekog dela. argumen(a)t (lat. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća.948. arbitrij(um) (lat. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. izbornosudski. trg. argumentatio) dokazivanje. . elemenat. pakvon. arbitralan (lat. nazvani po svojoj lañi Argo. argirokratija (grč. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. mam'a pomama. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). govoriti jezikom koji svako ne razume. izborni sudija. arbitracija (lat. koji zaključuje. obrazloženje. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. argentometar (lat. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. Argo. znak Ag. volja. argonauti (grč. pro-cenjivati. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argonautika (grč. strast) za novcem. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. up. samovoljan. dokaz. razlog. proizvoljna procena. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. pakvon. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argo (fr. arbitraran (lat. argos nedelatan. argiroida (grč. lenj) hen. efdos vid. veština dokazivanje. argentum foliatum) lisnate srebro. argit) puškarnica. koji obrazlaže. argotirati (fr. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. mangupski. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). biljni otisak. argyrion. vladavina novca. arbitrijum liberum (lat. arbitrari) ceniti. zaključivanje. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. argumentativan (lat. argirijaza. argiromanija (grč. argirizam (grč. argiroza (grč. argumentum) dokazno sredstvo. v. arborescirati (lat. argumentacija (lat. rodoslov. porodično stablo. arboriformis) koji je u obliku drveta. arbitrarius) izbornosudski. zbirke drveća. cultura gajenje) poljoprivrede. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. slobodno opredeljivala. arbor drvo. arborescencija (nlat. argentan. odrvenjenje. arboriforman (nlat. arvus njiva. argirijaza. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. grč. mirisa i ukusa. argentum) srebro. arbitrium) presuda. presuñivati kao izabrani sudija. arbitrator (lat. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. god. živa. argumentator) onaj koji navodi dokaze. kao drvo. arvikultura (lat. cinka i nikla. krip-ton. neon.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. arborizacija (nlat. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. svojevoljan. arborin (lat. Argo. način dokazivan>a. nautes brodar) zool. argentum srebro) legura bakra. metalna smesa slična srebru. obrazloženje). ñuture procena. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. približan. zaključivanja. neradan. otkriven 1894. ocena. arborikultura (lat. redni broj 18. argentan (lat. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. shvatanje. samovolja. argat (tur. pretvaranje u drvo. arboretum (lat. oblik) veštačko srebro. stari grčki junaci. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argyrion) med. ludilo) želja (ili: žeñ. zaključivanja. argonaut (grč. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. nautes) kit. argyrion. argentum) v. argentum. vrsta glavonožaca. odrvenjavanje. arbor genealogica) rodoslovno stablo. argyrion) dged. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. arbor vite (lat. arbor vitae) aiat. sud. argotizam (fr. odrvenjavati. plemeniti (inertni) gas bez boje. vrt (rasadnik) sa drvećem. v. mišljenje. argon (grč. argental (lat. slobodan izbor. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. raspravljen. lopovski. izabrani sudija. argyrion srebro) ned. argentum folijatum (lat. arborescere) pretvarati se u drvo. proizvoljan. arborist(a) (lat. dokazni. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argirija (grč. argyrion. argentum (lat. Argo. argental. bogatstvom. šatrovački govor. novac. argirijaza (grč. argumentator (lat.

nemajući drugih dokaza. araios redak. zažaren. uhapsiti. zadrhtati. arrestatio) hapšenje. veština. dovezena roba. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. kupanje u pesku. plaho. arrestans) uhapšenik. peščano kupatilo. sr-čano. Arej. arreter) zaustaviti. astr. rvač. najstariji i najugledniji sud u Ateni. agea) površina. arrestare) v. arena (lat. ardassine) trg. ardus strm) strmost. arena) borac na areni. kažnjenik. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. ardito) voj. argumentirati. optuživanje. Ares) mit. agea. Ares. arestant (nlat. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. ardit (ital. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. argumentari) navoditi kao dokaz. špijun. bogat razlozima. fig. žustar. deo etike. argumentum ad veritatem (lat. poprište. vrsta grube svile iz Smirne. med. ardasina (fr. ardens) gorući. obra-zlagati. arrivage) pristajanje. arrerages) pl. argumentum ad hominem (lat. gravimetar. revnostan. ubio Hermej. arenant (lat. simbol surove hrabrosti. plah. dugovi. 2. Ares) mit. Ares (grč. silan. sin Zevsov i Niobin. polje borbe. zatvaranje. obustaviti. areraže (fr. znat. lako razumljiv. areola (lat. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. . aretirati.teza. veoma oprezan i revnosan čuvar. arena) borilište posuto peskom. arendator (nlat. usijan. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. zakupiti. prsten oko bradavice na sisi. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. bog rata. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. slobodno mesto. Areopag (grč. rešt. obustavljati. dolazak laña u pristanište. uhoda. krug oko Meseca.. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. arsis) metr. metria) fiz. aretologija (grč. arete vrlina. kolektivno javljanje. dovoz robe. zaostala plaćanja. fig. arestirati (nlat. argumentozan (lat. argumentisati v. haps. zatvoriti. arivaža (fr. arza (grč. Argusove oči vrlo budne. 3. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. ardito) muz. nauka (ili učenje) o vrlini. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. arendar (nlat. metron mera) fiz. supr. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. tektoniki) voj. npr. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. lat. hidrome-tar. prav. Argos. popularan dokaz. Argus) mit. molba. crven krug oko zapaljenog mesta. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). up. areotektonika (grč. Areios pagos) 1. Arej (grč. arrestatorivun se. arresto. staviti zabranu na. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. velika teškoća. tegoba. 2. u Ateni. ardasse) trg. arrestum) zatvor. arestatorij(um) (nlat. tr-kalište u cirkusu. arsa (lat. v. ardito (ital. ardentan (lat. 72 arivaža arenda (nlat. muz. areola) malo. arestacija (nlat. areometrija (grč. argumentum ad hominem) 1. argumentum e konsenzu gencijum (lat. Argus (grč. zaključivati. ardasa (fr. ugovor o davanju zemljišta u zakup. rata i ratnih užasa. rada i sl.argumentirati argumentirati (lat. fig. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. nepla-ćena kamata. smelo. fig. dokazuje nešto batinom. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. žarki. mandatum) prav. pažljive. uzapti-ti. arrenda) zakup zemljišta. argumentosus) bogat grañom. dokazivati. areražirati (fr. gradilište. tj. arz-mahzar) pismeno. zapadno od Akropolisa. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. arenacija (nlat. vreo. boga rata Aresa. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. muka. Areios Aresov. vrsta fine per-sijske svile. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose.. haps. neplaćene zakupnina. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). arenatio) med. zatvor. nlat. arestat (nlat.) rasprostranjena na Zemlji. arduitet (lat. aretirati (fr. areal (nlat. zatočenik.: „Taj predlog nije dobar. sin Zevsa i Here. gumno. čije je sedište bilo na tome brežuljku. naoružan ruč-nom bombom i kamom. ne biti isplaćen. po Zevsovoj zapovesti. arendirati (nlat. arrendator) zakupac zemljišta. dolazak. areometar (grč. dizanje glasa. logia) fil. vatren. strastan. arrestatus) prav. naredba o hapšenju. dokazima. araios. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. silom. jer je predlagač rñav čovek". argumentum e consensu gentium) log. zadržavati. zaustavljati. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. arest (ital. argumentum bakulinum (lat. arzi-mahzar (tur.

i njegovih pristalica. melodija. Ariadne) mit. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). arhit. v. arithmos broj. aritmometar (grč. Ariman (pere. u vidu arije. učenika Platonova. arijergarda (fr. pulsa. poslednja odbrana. a rijega (ital. mit. agua. Arijevci (sskr. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. otuda: Arijadnin konac. arithmetikćc) koji spada u računanje. fig. pošto je ubio Minotaura. med. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. jalov. računaljka. suvoparnost. Aristoteles) fil. anat.). večni protivnik Ormuzda. arijevci. aristodemokratija (grč. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. arriver postići) osobina onih koji. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. nesklad-nost. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. aritmomanija (grč. arythmia) nedostatak ravnomernosti. pevajući. arriere-garde) voj. arijanci. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. arijer-ban (fr. mršavost. aridura) med. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. jalovost. ih. aristokratija (grč. fig. aristokratia) vladavina plemstva. agua) pretvaranje u Arijce. Arijadna (grč. arcade) l. v. aritmomantija (grč. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. lutrije i dr. veština računanja. prijatelj i član aristokratije. gurgur. naročito kucanja bila. plemićki stalež. a-. logla) nauka o brojevima. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. nepravilnost. 2. Persije i ist. Ahriman) ion-. aristos najbolji. e arithmetike tj. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. arija (ital. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. arijski jezici svi indoevropski jezici. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. kratos moć. arivizam (fr. dragocenosti. love zvanja i položaje. gurgurstvo. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. relikvije i dr. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. vlast) vladavina plemstva i naroda. osiguranje života. aritmetike (grč. aristotelizam (grč. aritmetički (grč. de-mos narod. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. aristos najbolji. niz lukova na stubovima. arka (lat. aritmetičar (grč. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. u novije doba. veštak u računanju. poglavica zlih duhova. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. geometrijska sredina. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. laktaš. aridan (lat. arizacija (sskr. Irana sami sebe nazivali. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. arija) pl. pre naše ere). aristokratizam (grč. plemstvo. aritmije (grč. iz IV veka. laktaštvo. progresija. sušenje. pr. mršavost. Aristarh (grč. nauka o brojevima. bog i praizvor svega zla. bez ikakvih obzira. vladavine plemića. na-pev. zaštitno odeljenje. Arijci (sskr. arivist(a) (fr. aritmus (grč. arithmos broj. ariozo (ital. aritmologija (grč. arriere-ban) voj. način pevanja. karijerist.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. locheia porañanje) pl. agsa kovčeg. up. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. arithmos. arietta) muz. neplodnost. rythmos takt) med. deo čeone kosti (očna). pesmica. sušan. zaštitnica. Arijevci. ariditet (lat. agua) pl. arithmos. pere. . suša. odstupnica. aristarhski. mršav. arkada (fr. fr. nego običan čovek. ariditas) suvoća. računski. arithmos. mania ludilo) med. arijevci pl. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. aritmogrif (grč. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. aria. suvoparan. 2. neplodan. v. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. naročito čišćenje porodilje. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. aristolohika (grč. mršavljenje. sušnost. mala arija. arioso) muz. koji je tvrdio da Hristos nije bog. aridus) suv. pristalice i pobornici arija-nizma. nepravilno kretanje. spržen. techne) mat. sanduk) 1. ned. slabost. fig. Arijci. arriver postići. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. arithmos. sredstva koja pomažu porañanje. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. aridura (nlat. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. pomogla Tezeju. arijanci pl. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani.

arctatio) ned. naivan. drskost. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". pooštrena zapovest (ili naredba). armadilla) kor. arkcijus jus (lat. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja.. agso. navodnjavanje njiva. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. u Španiji: oružana sila. prisvajati. ratna sprema. arctius jus) prav. sever. fr. arrogantia) nadmenost. doplatiti. nepropisan put. fiz. osvežavanje. jačati. trg. kako se prave sredstva za ulepšavanje. nego su »siveli samo od službe u vojsci. metodski bombardovati. armateur) mor. naduven. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. sopstvenik gusarske lañe. stub podupirač. bezobrazan. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. fig. gord. mala ratna flota. arkanist(a) (lat. arcanus) tajni lek. Pola. arkapija (tur. mali naoružan brod. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). arcus luk. bezobzirnost. »sena sposobna da zavede. uobražen. sužavanje. agta) pl. arozirati (fr. Arkadoi) pl. poslao protiv Engleske). uraslost nokata u meso. arma (lat. armorist(a) (nlat. armija (lat. aroma) miris. drznuti se. muz. arktos (grč. armirati (lat. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. nadutost. ohol. armorale) poznavalac grbova. krivl>enje kostiju u obliku luka. 2. arkbutan (fr. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. oholost. metodič-no bombardovanje. arogancija (lat. vazduhoplovstvo. podlivanje ulica. tajno sredstvo. nagrizanje kostiju. vrdalama. tj. arkadikćs) koji je iz Arkadije. arc-boutant) arh. uzeti pod svoje. granatama. 3. nlat. drzak. idiličai. so!G agso) gudalom. armatura (lat. arrogans) nadut. agta oružje. morski razbojnik. onaj koji se razume u grbove. vinski cvet. nao-ružati. oružati. nadmen. polivati. potez gudalom. arko (ital. grañ. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. arozman (fr. doplaćivanje. „armija nezaposle-nih". arcato) muz. polivanje. mor. arkosolij(um) (lat. arlecchino) lakrdijaš. armater (fr. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. arlekinada (fr. pastirski. armorijal (fr. obasuti (ili: obasipati) vatrom. nlat. arcus luk) nuz. arogantan (lat. arlequinade) šala. prisvojiti. lakrdi-ja. arkeo izdržavaš) geol. fig. gudalo. naoružanje. armadilja (šp. e arktos Veliki Medved. seoski. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. armare) voj. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. nego iz avlije. voj. bliže (ili: preče) pravo. razmetljiv. Arkañani (grč. naknadno platiti. fig. grañ. pravo prvenstva. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. pozadi kuće. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. npr. sočna materija kod biljaka. arkcior citacio (lat. od srednjeg veka: porodični grb. artiljeriju i dr. ovlažavanje. naročito carinski. obasipanje vatrom. kol' arko (ital. naoružan trgovački brod. Arktik (grč. nepravilan. arctior citatio) prav. armada (šp. armalis. muz. vrdanje. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. Velika Kola) astr. arozaža (fr. opre-miti. poza. arctura) med. pesnici pastirske poezije. god. podmlañivanje itd. . stanovnici Arkadije. armatura) voj. arozija (lat. armorale) knjiga sa grbovima. armada) oprema. prav. prevrtljivost. tj. bombama. navodnjavati. šaljivčina. npr. voj. aromatizacija (grč. čovek koji često menja mišljenje. veliko mnoštvo. lat. arlekin (ital. arctius mandatum) prav. „armija beskućnika" itd. fiz. arktacija (nlat. arroser) zalivati. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. usiniti.arkadski arkadski (grč. vojska. arkoza (grč. arrodere. aroma (grč. fig. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. gusarska laña. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. lat. armorial. jela i dr. arrosement) zalivanje. arrogare) usuditi se. gusar. povećanje nosivosti zida gvožñem. Armida lit. trg. oružje. agta oružje) pl. snažiti. arkanum (lat. stezanje nekog dela tela zavojem. potporni poluluk. arktikos severni) Severno Ledeno More. agtee) 1. zaobilazan. najedanje. Arkadla. arktura (lat. prevrtljivac. tenkove. lučni stub. snabdeti ratnom spremom. arkcijus mandatum (lat. arcuatio) med. oru-žana sila. fig. arkuacija (lat. arkato (ital. naknadno plaćanje. arrosio) med. arogirati (lat. arcanus tajanstven. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. arktički (grč. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. prevlačeći guda-lom. arrosage) zalivanje.

proširenje. arpeggio) muz. arterialisatio) fiziol. arteriektazis (grč. arterfa. ars. arteriografija (grč. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. svirati na harfu. arpaneta (itzl. chorde žica prevara. krvna žila. deo grada. premeravanje (ili: merenje) zemlje. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. uvećanje. arpeñato (ital. vita brevis (lat. sičan. redni broj 33. arteritis (grč. vita brevis) umetnost je duga. opis (ili: opisivanje) arterija. lomljenje tona kao na harfi. veština. phagein jesti) med. muški porod. koji prijatno miriše. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. artis umetnost) način umetničkog. arterijalitet (nlat. arteriostenoza (grč. arpeggiatura) muz. arsen (grč. arostija (grč. ars mnemonica) veština pamćenja. artes liberales (lat. arteriositas) fiziol. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu.9216. ars antiqua) stara umetnost. logfa) anat. are angina (lat. arterfa žila) koji se tiče arterije. bilo iz srca u ostale delove tela). arterfa žila. arsenal (fr. muz. jedinjenja su mu jako otrovna. arpihord. muzički stil u XIV i XV v. arterieurizma (grč. arrostema slabost) med. struka) muz. sa začinom. v. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). are longa. arterijalitet. sklerćs krt. aromatika (grč. darsonvalizacija. oksidisana krv. hem. znak As. arterijska krv otvoreno crve na. gde je veoma rano bilo takvih bunara). arpikord. arterioreksis (grč. soli arse-nikove kiseline. proširenje arterija. srez. up. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. prskanje arterije. arpantaža (fr. arostema. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. zaokrugljenost. tome sečenje) med. arterijalizacija (nlat. arsenogonija (grč. aroma) mirišljav. tvrd) med. arteriozitet (nlat. arsenik (grč. arpikord (ital. damar. artizam (lat. arterfa. arsena. arpeggiato) muz. zaokrugljenje. mala harfa. arterfa žila) anat. spinet. ars) umetnost. ludilo. arteriotomija (grč. za-činjavati. are mnemonika (nlat. naročito knlževnog. podrugljivo: tandrkati. a život kratak. arterijski (grč. arterioekleroza (grč. arterialitas) fiziol. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arteriole (nlat. arpeño (ital. arondismav (fr. u razlomljenim akordima. arterfa. mirisan. grč. tj. fig. v. prskanje) med. arterija (grč. gone rañanje) rañanje muške dece. arterfa. aromatičan (grč. eurys širok) med. slabost uma. stenćs tesan) med. arteriologija (grč. agra. zaokruženje. arsenikćn) pl. artefactum) veštački proiz-vod. arsenijati (grč. nlat. arsen muški. nauka o arterijama. aromatica) al. arpeggiare) muz. začiniti. artes liberales) pl. trovanja akutna i hronična. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. metnuti mirisa u nešto. arsenik. izražavanja . are silogistika (lat. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arsen muški. magacin za smeštaj ratne spreme. nlat. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. are (lat. arsenikćn) pl. lepe veštine. zanat.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. posao. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. zapaljenje arterija. graphia) anat. ars longa. arteria) med. artelj (rus. posle kojih dolaze kapi-lari. artefakt (lat. jak otrov. arpadžik (tur. arrondissement) zaokrugljivanje. arsenale) oružnika. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arsonvalisatio) v. bogatstvo u arterijama. fiziol. arterfa. arsonvalizacija (nlat. arrostia) med. arostema (grč. zaokruživanje. arpeñatura (ital. artelB) radna zadruge. v. naročito u morskim pristaništima. ital. operativne otvaranje arterija. arteriozitet. elemenat atomske mase 74. kao na harfi. žeš. arterfa. arsenal. arteriektazis. niz razlomljenih akorada. ektasis pomeranje) med. sužavanje (ili: suženost) arterija. arpanetta) muz. arpeñirati (ital. harfica. mirišljave materije. rexis kidanje. arsevofagizam (grč. arseniti (grč. arteriolae) pl. ars nova) nova umetnost. arostija. arsenikćn) hem. aroma. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. are vova (lat. arsentrioksid (As2O3). arpentage) zemljomerstvo. arpihord (ital. ono što je veštački napravljeno. zanatlij-ska radna zajednica. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. začini. jak) hen. slobodne umetnosti. najsitnije arterije. arsenikćn. aroma) namirisati. kvart. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arteria. bilo. v.

arthon zglob. podćs noga) pl. rod vojske naoružan topovima. artrofima (grč. articulare) uzglobiti. pro-či (drugi). astmi i dr. „igra reči". artikularni (lat. artisan) zanatlija. jedan po jedan. arheornis v. nlat. LIŠð. phagos) hlebojed. arthron. artikulacija (lat. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. arheopteriks (grč. archaios star. da(va)ti arhaičan oblik. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. zglavak. arthros. izgovarati. član. drevni. artrofioza (grč. archaios star. pterix pero. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. artista. harun. artremboleza (grč. liigv. artiste) umetnik. emballo ubaciti. zglavak. zglob. artikulisati. arthron. tome sečenje) med. poznavalac umetnosti. artrodinija (grč. logia) početna nauka. arthron. obrastao trskom. zglavkari. odsek. logos reč. arhelogija (grč. arthron. zglobni. paragraf. zglobobolja. artistique) umetnički. zool. fr. prepreden. tobdžija.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. igrač na konopcu (u cirkusu). giht.(grč. artiljerac. artos. arhaizam (grč. artichaut) vot. glumac. arhejski (grč. artizan (fr. artikulisati v. arthron. gnojenje zglobnih kostiju. anat. docnije: topovi. bol u zglobu. mekani otok zgloba. arundinosus) trskovit. artokarpi (grč. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. umetnuti) kec. otok) med. zastarela reč. stvar. oblik ili izraz. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. articiocco. tj. trg. starinski. arthron. arch-egetes) voña. arhaističan v. artistički (fr. zglobobolja. pathos bol) med. odyne bol) med. članak) članak. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. vot. arheget (grč. artos. priključenije (doživljaj) itd. fr. artik(a)l (lat. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. prastari) gram. prastari. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. gaji se kao veoma cenjeno povrće. veštak. kompozicijom i dr. pus. kostobolji. izveštačen. neprirodan. artrotomija (grč. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. pregib. up. fig. tačka ugovora. bogat trskom. uzglobljavati. koji odista potiče iz starog vremena. arthron zglob. phyo stvaram) med. latreia poštovanje) služba za hleb. poglavlje. arthron. artritizam (grč. veštak u jahanju. naročito antičku umetnost i nauku. rak u zglobu. artropatija (grč. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). šećernoj bolesti. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. artilerac (fr. artropioza (grč. iznositi nešto član po član. articulatio) anat. sastav tela koji je sklon gojaznosti. gran. glumac. bog. artroze (grč. hlebno drveće i hlebne bil. artificiosus) umetnički. arundinozan (lat. fosilni kič- . pokretač. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. algos bol) med. umetnički. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. arhaičan (grč. lukav. izneti. veštački. arhaičan. čvor. artikulirati. bol zgloba. arhaičan. napis. artiljerija (fr. drevan. npr. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. bol (ili: trganje) u zglobu. lek). artificiozan (lat. ruop gnoj) med. polza (korist). glavočika sa cevastim cvetovima. arthron) med. artro. predmet. životinje sa zglobovima. arthron zglob) med. gonos) pl. veštački. prevremenoj arterio-sklerozi. osnivač. artificijelan (lat. trganje u zglobovima. arheolog (grč. artofag (grč. artist(a) (ital.). artillerie. sastavni deo jednog spisa. pauke rakove i crve. krilo) zool. osnovi nauke o čoveku. arthron zglob. roba u trgovini. artralgija (grč.ke. stilom. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. drevan. trganje u zglobovima. poglavar. archaios star. grapho pišem) opisivanje starina. prastari) star. archaios star. archaios star. archaios stari. artritis (grč. articularis) zglobni. artilleur) vojnik koji rukuje topom. reči i slogove jasno. slik. artos hleb. zagnojavanje zglobova. artificialis) veštački. karkfnos rak) med. vinovnik. neuralgiji. arheopteriks. zastareo. zapal>enje zglobova. zoon životinja) zool. arhaizirati (grč. artolatrija (grč. operativno otvaranje zgloba. karpos plod) pl. bog. arheografija (grč. kolence. archakos) starinski. phima izraštaj. artrozoa (grč. artropoda (grč. archaios star. logos reč. arun v. arheologija (grč. arche početak. azojski period. opšte ime za kukce (insekte). topništvo. artikulirati (lat. up. articulus zglob. arhajski period v. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. jestastvo (priroda). arche početak. arhegonije (grč. arthron) med. bol zgloba. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. artrokarcinom (grč. artišoka (ital. nameštanje iščašenih zglobova.

ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. arche početak. prapismo. dokumenti. arhivalije (nlat. arhiepiskop (grč. archivum. u početku od pola kg bakra. spontano postanje života. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. archi-pelagos more) ostrvlje. archo prednjačim. vrhovni sveštenik kod Jevreja. potiče iz preistorijskog doba. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. dvorski lekar. arhidijeceza (grč. architektonikos) grañevinski. najbolji u nekoj struci. archetypon prauzorak) prasli-ka. koji se tiče jednog naučnog sistema. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. assai. rif. koji radi u arhivu. original. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. as. arhitrab. prosutost. archos voña. grañevinski stil. prvak. arhoragija (grč. rimskoj. archos čmar. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. blastos klica. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. arhitip (grč. Archilochos) poet. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. arhivar. povel>e. po izvesnim delovima sličan reptilijama. vrsta crnog luka. arch-iereus) vladika. spadnutost zadnjeg creva. arsin) stara mera za dužinu: lakat. arhi. archo prednjačim. anorgakske materije. episkop. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. arhimandrit (grč. arhimagija (grč. prazametak. neoštećeno (na tovarnim listovima). prvi služitelj jedne crkve. arhetip. zametak) zool. neimarstvo. trešnja (plod i stablo). neimarstvo. „kec" na francuskim kartama. architekton. visoko sveštenstvo. trabs greda) ar*. arhihijerarhija (grč. veoma. prvosveštenik. lični lekar. archo. arhiñakon (grč. lat. arhitekt (grč. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. alhimija. arhitip. arhitrab (grč. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. arhivar (lat. prodor zadnjeg creva. architec-tura) grañevinarska umetnost. renesansnoj i barokno j arhitekturi). koji pripada arhivu. kod starih Rimljana: novac. pra-. nauka o sistemu. arhiblast (grč. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. aršlama (tur. žučan. a po drugim opet ptici. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. raspored i grañenje jedne grañevine.(grč. arhitrav (grč. kele prosutost) med. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. iatros lekar) prvi lekar. archos. v. arhivist.arhesporIJum 77 menjak. veličine goluba. as (lat. assis) 1. prauzor. arhitekture (grč. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. lat. archivolto glavni luk) vrh. arhivski (lat. arhipelag (grč. dobro očuvano. lat. ptosis pad) med. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. archo. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. gfgnomai stvaram) biol. službenik arhiva ili arhive. e. zajedl>iv. najjača karta. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. naročito: prvi otisak. up. pre n. archos čmar. najmanja jedinica za merenje zlata. koji se nalazi u arhivu. i 640. arhiepiskopija (grč. fig.) arh. arhivolt (ital. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. 4. dioikesis gazdin-stvo. 3. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. vrlo. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. archetypon) v. archos. archon) vladalac. počinjem. poglavar. arhihijerarh (grč. a salve (ital. izmeñu Grčke i Male Azije. nauka o grañevinarstvu. archeion vladino nadleštvo. assez) kuz. archo početak. arhigonija (grč. podrugl>iv u govoru ili pisanju. arhitektonski (grč. prvosveštenik. spisi ili akta. sada potisnuta tzv. arhijerej (grč. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. archos. arhetip (grč. abiogeneza.). prapočetak. 5. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. arhivist(a) (nlat. metričkim me-renjem. tj. archimandrites) starešina manastira. mitropolit. episkopos) prvi vladika. arhont (grč. nadbiskup. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. archos. up. arslama) bog. . koji su često ukrašeni kipovima. aršin (tur. architekton) grañevin-ska umetnost. arhesporijum (grč. arhilohijski (grč. grañevinarski. neimar. archivista) v. grañevinar-stvo. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. nadbiskupa. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. školovan grañevinar. arhiv(a) (lat. arhitektonika (grč. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. 2. naročito u avijatici i raznim granama sporta. asai (ital. prvi nad. prastvaranje. viši lekar. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. arhijater (grč. arhitrav. način zidanja. arhoptoza (grč. fr. archivum) koji se tiče arhiva. grč. setva) bog. spora sejanje. a salvo) trg. arhocela (grč.

asertoran. assus pečen. a. fil. up. postojati sam sobom) samostalnost. koji nema spola. bez pratioca. lift. a. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. securus bezbedan. assensio) odobravanje. uspinjača.) ned. assecuratus) osiguranik. a se esse biti tj. nesposobnost razumevanja znakova. aseveracija (lat. dakle. asentacija (lat. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asekurant (nlat. assecurans) osiguravač. aseksualan (grč. asertorna zakletva prav. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. u nekom gradu. assignans) onaj koji šalje novac.bez. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. kraju. smrti i sl. bezverstvo. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. asacija (nlat. assecurare) osigurati. asesura. sepsis trulež:. asignat (lat. assertorius) kojim se tvrdi. one koja se polaže pre davanja iskaza). aselgija (grč. asasinat (nlat. primanje nečega kao istinitog. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. asertivan (nlat. površina pečenja i dr. asanirati (lat. isušenje moč-varnih mesta itd. assibilare) gram. primalac novca po uputnici ili nalogu. a-septikos) koji nije sklon truljenju. sexus spol) bespolan. za-klinjanje u nešto. assibilatio) gram. nlat. udva-ranje. čišćenje od zaraze.bez. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. asekurat (nlat. npr. lat. zvanje pomoćnog sudije. asemičan (grč. nasilje. aservat (lat. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). apodiktičan). aseptičan (grč. asibilirati (lat. pristajanje uz koga. assertivus) v. aseksualizacija (grč. asemos) koji nema znaka. npr. nepriznavanje bogova. dokazivanje. assertio) tvrñenje. bez ikakvog podsticaja spolja. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. kastracija. asertoran (lat. kraju (ili državi). asemija (grč. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. tj. fr. doznaka. sepsis) hem. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. assentatio) laskanje. asekurirati (lat. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. pohrana. asenzija (lat. aseleničan (grč. asesorat (nlat. a-. a-selenos) bez Meseca. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. npr. asanacija (lat. asservare) čuvanje. bez trabanta. asignatar (nlat. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. fr. mučko ubistvo. asibilacija (nlat.asamar 78 asignatar asamar (lat. dokazni. bolesnikove kože i dr. asanzer (fr.). oleum ulje) hen. problematičan.. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. ad-. lat. prav. sudsko pomoćništvo. assignatus) lice na koje glasi uputnica. pri vršenju operacije. asignant (lat. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). sanus. assassinatum) prav. ulagivačko odobravanje. pozdravl>avanje naselja. sačuvati. up. tvrdnja. asebeia) bezbožnost. aseptin (grč. u pohranu. umorstvo. npr. antiseptičan. aseitet (nlat. potvrdan. koji nema zaraznih klica. pohotljivost. zeta znak) ned. assecurantia) osiguranje. asekuracija (nlat. nlat. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. sanus zdrav. assassinator) prav. kora od hleba. . ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. amarus gorak) hen. aservacija (lat. asseverare dokazivati) potvrdan. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. ascenzor. pomoćnik starešine nadleštva. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. aseitas. asasinator (nlat. aseverativan (lat. asservare) čuvati. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. ascenseur) dizalica. aselgeia) razvratnost. unutarnjem nagonu. nalog. bez obeležja. assecuratio) v. asercija (lat. a-. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". asekurancija. sepsis trulež. doznačilac. razvrat. fil. pohraniti. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. isušivanja podvodnih mesta itd. up. pomoćnik sudijin. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. asekurancija (nlat. asepsija (grč. aservirati (lat. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. assessoratum) prisuditelj-stvo. asesor (lat.ne. obezbediti. a-. asebija (grč. aseptol (grč. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. protiv požara. a. ostavljanje u pohranu. koji je bez oznake. sexualisa-tio) uništenje.

nevezanost. primiti u se. bez svezica. prisustvo glista u stolici. asimilacija (lat. pritvorstvo. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. assistentia) pomaganje. prisustvovati čemu. neskladnost. assalto) napad. neravnomernost. trudoljubivost. asketičar (grč. asimilirati (lat. asker) vojska. asistencija (nlat. asklepijadski stih četr. a-. nedostatak veze u rečenicama. pokajniš-tvo. assistere) pomagati nekome u poslu. juriš. čeličenje. dela. izjednačavati. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). fiziol. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. bogougodnih spisa. a-. istrajnost. postojanost. iz koga se ne može izvesti zaključak. nesrazme-ran. a-. aso (fr. asimilovati v. detinje gliste. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. marljivost. asignirati (lat. supši.: „Misli mlada. fiziol. assiduitas) tačnost. syllogismos posredni zaključak) log. asistent (lat. askaris) pl. psih. askesis) isposništvo. assaut.ne. vrsta klasičnog stiha. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". asker (tur. prilagoditi. askeo) pisac pobožnih. pomoć. i sa jambom na završetku. asketika (grč. nemanje saučešća prema kome ili čemu. symptotos koji se ne poklapa) mat. pratiti nekoga. assimulatio) pretvaranje. gran. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. isposništvo. nedostatak hrane. asimfonija (grč. assignatio) d oznaka. asindet(on).asignatura 79 asinhroaičan (grč. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. askariodoza (grč. pokajnik. (da) niko je ne čuje. asistolija (grč. primati u se. asketizam (grč. asindetičan (grč. jezik. asketos) isposnički. symphonia) nesklad. zaista. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. a-. asindezija (grč. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. a-. jednačenje glasova (po zvučnosti. neskladnost. a-. ili izmeñu članova jedne rečenice. — (ali) Slušale je momče čobanine. asimptotičan (grč. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. ash) pravi. asimptota (grč. asignacija (lat. asli. assimilare) izjednačiti. chronos vreme) neistovremen. asignatura (nlat. askaride (grč. assimilatio) izjednačenje. nestezanje srca. asket(a) (grč. sympatheia) nenaklonjenost. tur. vojnik. askeo) učenje o askezi. asimilirati. asindet(on) (grč. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. udarac u dvoboju. neješnost. asilogističan (grč. nejednovremen. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. a-. gram. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. asignacija. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). pr. . verovatno. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. assignatura) v. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. nejedna-kost. asimetričan koji nema simetrije. acieration) pretvaranje u čelik. asketes) isposnik. ital. bez sveza. nedostatak volje za jelom. asiduitet (lat. isti. syn sa. gladovanje) post. ali se nikad ne dodiruju. izjednačavanje. bogougodan. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asli (arap. potpora. u početku sa trohejom ili spondejom. pokajnički. npr. askeza (grč. vaspitni. asitija (grč. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. asjeraža (fr. nalog za isplatu. systole skupljanje. moguće. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. nejednak. asklepijadska strofe četr. asitia nejedenje. asyndesia) nevezanost. ua. pomagač uopšte. a-syndeton) pong. asistirati (lat. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). vrsta vežbe u mačevanju. neistodo-ban. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. asketski (grč. napad. nespojenost) ret. revnost. upravo. prisustvo. asimetrija (grč. licemerstvo. asimpatija (grč. neskladan. jednačiti. doista. npr. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. uputni-ca. vrednoća. nedovoljno saosećanje. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. askaris) med. a. zood. asimulacija (lat. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. bubine. asimfoničan. nepoklopljiv. mestu ili načinu tvorbe). stezanje) ned. asilabija (grč. pomoćnik. prilagoñava-ti. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. preobratiti hranu u organ-sku materiju. asjeracija (fr. a-.

muz. lat. associatio) udruživanje. assortissage) trg. nepotpun slik. lat. rospija. asperifolia) pl. astatos nestalan. društvo. asosje (fr. u organizmu ljudi i životinja. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). asonirati (lat. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. zadrugara. knjiga). assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. s hakom. spajanje. pojava. biranje. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. asparagus (lat. a-somatos) bestelesan. ima ih više vrsta. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. muz. izazove u svesti i neku drugu. aspida (grč. socialis) nedruževan. uortačiti se. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . astatičan (grč. čežnja. aspermija (grč. aspermatizam (grč. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. usisač.ne. zla i opaka žena. asomnija (grč. aspic) kup. primiti za ortaka. aspi's. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. fil. aspergiloza med. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. sperma seme) med. asomatičan (grč. usisavati. bunilo. gledište. oporost. kada se pojavi. para. a. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. aspek(a)t (lat. associe en commandite) trg. fig. assonantia) post. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. asperitet (lat. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. asocirati (lat. aspiracija (lat. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. aspergioloza (lat. aspermizam (grč. suglasnici s dahom. asortisaža (fr. fig. asperitas) hrapavost. aspirare) tražiti nešto. tvrdoća. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. asotija (grč. koji nadovezuje na nešto. udi-sanje. gram. asparagus) bog. aspra (grč. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. odabiranje. udružiti. aspidos) zool. vezati. asonanca. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. aspermatičan (grč. špargla. hladetina. uvlačenje u sebe. uvlačiti u sebe. as-6des koji oseća gañenje. asolirati (fr. bog. žel>a za nečim. tajni ortak. a-. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. med. razvrat. associare združiti. v. astateo. egipatska naočarka. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. aspirirati (lat. nepostojan) koji nema pravca. a-. associe) drug (ili: ortak) u poslu. astakolit (grč. zbirka razne robe iste vrste (npr. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. asocijalnost (grč. strana nečega. littera) pl. aspirata se. bacakanje teškog bolesnika. aspectus) izgled. sisanje. aspermizam. bez odreñene orijentacije. člana. asocirati se združiti se. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. onaj koji teži za nečim (položajem. vezivanje. usisaljka. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. raskalašnost. asortirati (fr. \ asonancija (nlat. slično zvučati. asocijativan (nlat. astatične igle fiz. up. krutost. astazija (grč. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. nedruštven. rod biljaka iz fam. aspirata (lat. lat. zvanjem). asonavca (nlat. izgovaranje s hukom. činovnički pripravnik. nepostojanost. udruženje. reumatizma. ventilator. asosje an komandit (fr. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. koji izaziva gañenje. aspirant (lat. asortiman (fr. aspik (fr. težnja. sa dahom. vid. asocijalan (grč. neravnina. aspermičan (grč. dobro znamenje. biljka sa hrapavim lišćem. pust život. usisavanje. nazeba i sl. izgovarati iz grla.) med. asoti'a) razvratnost. aspermos) med. associare) pridružiti. odabrati stvari jedne prema drugima. guja otrovni-ca. aspermatizam. astr. aspermizam. assonantia) v. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. opre-miti. težiti za nečim. koji nema semena. aspermičan. astakos rak. aspirator (lat. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. nesanica. aspergillus) med. up. udisati. aspiratio) gram. surovost. neotesa-nost. spojiti. samoglasničko podudaranje. koji ne može da izlučuje seme. aspirans) kandidat. s dahom. pihtije. ase prezasićenost) med. aspirin farm. gasa ili tečnosti. v. somnus san) med. astasia) nemir. asodična groznica groznica sa povraćanjem. oštrokonña. Convallariaceae. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. grubost.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. asocijacija (nlat.) ned. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. a-. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu.) v. gram. asperifolmja (nlat. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu.

mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. npr. zvezdani.ne. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. astrobolismćs. astragalizam (grč. astilon (grč. služi za pravljenje raznih ukrasa. steničan afekt.. asteroeides) zvezdolik. asteismos utančan. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). oblika zvezde. asteroidan (grč. astragalos) kocka. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. ret. u srednjem veku: pali anñeli. tačka) fiz. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. zvezdano nebo. astrum zvezda. zvezdani. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. stigma bocka. npr. astrogeodezija (grč. asthenes) nemoćan. astragal (grč. lako zama-ranje očiju. ipak kaže. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. tuga. astro. aster zvezda) fiz. astratija (grč. duše umrlih.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. slabost vida. sipnja. slab vid. ned. astheneia slabost) med. asthma) med. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. oronu-lost. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba.(grč. astrafobija (grč. asthma) sipljivac. osobina nekih vrsta liskuna koje. asteroidi (grč.ne. up. astragal omanti ja (grč. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. koji potiče od slabosti. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. želudačnog). Ceres. preterano velik strah od groma ili grmljavine. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. Juno. slabost. asthenes. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. piljak. obruč.) geol. zvezdast. udar sunčanice. astrobolizam (grč. phobos strah) med. slab. izbegavanje vojne obaveze. v. asty grad. astmatičan. astragalos kocka. astheneia nemoć. Vesta i dr. astigrafija (grč. asty grad) velikovaroško ponašanje. zaptivanje. uprava grada. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. astenologija (grč. astigmatizam (grč. astralno telo. gležnjača. geodezija. astinomi)a (grč. skočna kost. asthenes. med. Astrea. posle svakog bacanja kocaka. asterismus. astralni duhovi. nadzor nad kućama. grapho pišem) opisivanje gradova. astralna svetlost. uticaji. fini ton u ophoñenju. npr. a-. a. Palas. oronuo. sunčanica. srčanog. astralni (lat. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. kockanje. stigma. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. logia nauka) ned. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. vid) pl. orao vidim. telo bez zemaljskih. eterično telo čoveka. astr. zvezda. male. sjajan. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. nauka o asteničnim bolestima. pun zvezda. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. asteričan (grč. nomos zakon) upravljanje gradom. asteizam (grč. slabija no na ostalom nebu. asterizam (lat. npr. astma (grč. astron. a. up. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. drugo. a. usled interferencija svetlosti. astenopija (grč. eidos oblik. tj. asterizma (grč. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. aetigmatičai (grč. astralit (lat. astenija (grč. astron sazvežñe. teško i kratko disanje u nastupima. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. 6 Leksikon . grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. stylos stub) vrh. zemlje i pakla. plane-toidi. u obliku zvezde. grč. astmatičar (grč. svet zvezda. grč. asteroeis) zvezdast. koji potiče od zvezda. asty grad. psih. astralis) koji se tiče zvezda. smrt ili obamrlost od udara munje. koji potiče od zvezda.). vrh. po učenju okultizma. dosetljiv govor. duhovit govor. gledam) med. zadevanje. aster zvezda. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. aster. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom.) igra kockom. zadirki-vanje. makros dug. grupa zvezda.ne. aster) sazvežñe. uglañene radnja. alat. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. nemoć. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. zvezdana svetlost. astralni svet. asteničan (grč. astenomakrobiotika (grč. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. astenična groznica živčane groznica. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. grañevina bez stubova. supr. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. telesnih osobina. zvezdan. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. asteriskus (grč.

uzimanje. npr. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. astronom (grč. ogroman. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astron. astro. astroskopija (grč. assumptio. astrometeorologija (grč. karakter) ukrotiti. astron. neku misao. grapho) opisivanje zvezda. azota i sumpora. astrosofija (grč. assouplir) učiniti gipkim. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. nćmos. dan smrti nekog svetitelja. assumere) preuzeti.) nauka o (nekom) uticaju na vreme.000 km. umeriti. assumpsit) primio je na sebe. obaviti kakav posao i sl. phos. photćs svetlost. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. astrolog (grč. astrofizika (grč. astroteologija (grč. astron. astrolit (grč. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. dati blaži karakter. asfalt (grč. zvezdočatac. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). zakon) nauka o kretanjima. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. Sunčanih pega itd. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. astrografija (grč. thećs bog. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . astroskop (grč. načiniti popustljivim. astrognost (grč. a-. asumiti (tur. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. astrodiktikum (grč. fig. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život.) v kosmonautika. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. položaja planeta. grč. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. metron mera) zvezdomer. astron. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astrofotometrija (grč. astronomia. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. uzeti k sebi. okamenotina u obliku zvezde. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. tj. astromavtija (grč. astro. podneblje. naročito astrofotografijom. onaj koji se bavi astrotozijom. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. photćs. astron) zvezda. astrum. astrum (lat. tj. zvezdozna-nac. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. astrofotografija (grč. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. hasimak) žestiti se. podelu na sazvežñe i nazive. slik. astron. astron. asumcija (lat. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. astron. asura (tur. v. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. razumeti. hasir) prostirač od rogoza. astron. asumirati (lat. astron. asphaltos) hem. primanje duše na nebo. fil. astrofičan (grč. slomiti (volju. meteorolo-gia. astron. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. lat. astrometrija (grč. astrofizika. astrolabijum (grč. asumpsit (lat.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. up. glas). rasrditi se. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. služba zvezdama. pomešan sa krečnjakom. slave (Vergil). okretnim. poznavanje) poznavanje zvezda. astrolatrija (grč. astrologija (grč.) veština posmatranja zvezda. astron. astronomski (grč. ublažiti (svetlost. morska zvezda slična biljni. aetronomija (grč.500. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. phos. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. sik itur ad astra (lat. assumtio) primanje. phytcn) zool. do časti. tj. astronautika (grč. itd. astron. labi's držak. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. uzeti na sebe. Ifthos kamen) zvezdast kamen. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. kometa. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. asuplirati (fr. assourdir. astro. astron. vrlo velik. veličini nebeskih tela. up. astron. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. gnosis spoznaja. paklina. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astrometar (grč. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astro. fil. zeml>ina smola. nemein upravljati. astron. ret. asurdirati (fr. druga (minor) premisa u silogizmu. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. aetronomija. surdus gluv) zaglušiti. prav. astrograf (grč. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. shvatiti. astrofit (grč. 149. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. srditi se. astron. upotrebljava se za astrognozija (grč. primiti odgovornost.

ateknfa bezdetnost) besplod-nost. otuda: učeno društvo. dedovi. duševni mir. Vaznesenje Hristovo. fiz. kod vojske. obamro. srodnici po uzlaznoj liniji. athanasfa) besmrtnost. at) konj. attacher) pridati. atanazija (grč. atanatizam. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. ublažiti. a-. zaštitnica junaka i gradova. atemporirati se (lat. zločin. utišavati. ascendenti (lat. napredovanje. a-taktos) neureñen. u pravi čas. atheos bezbožan) bezbožnik. ascendentia) prava. atambija (grč. ateist(a) (grč. a-thanatos besmrtan. attemptare napasti. naročito ženskih. ataksija (grč. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. npr. neiznenañenje. ataxia) med. drhtanje. divim se) nečuñenje ničemu. spopadati. neposredno veži. udariti na nekoga.sphyktos) ned. uzdizanje. radionica slikara. atelier) umetnikova soba za rad. pretežnost. imanje ili čast nekoga. ustati otvoreno protiv koga. neurednost u toku bolesti. uzlaženje nebeskog tela. osloboñenje od poreza i državnih nameta. kći Zevsova. attelage) zaprega. Athena) mit. up. ascenzija (lat.asfaltirati 83 ataman (rus. stanje bez strasti. ascendencija (nlat. astr. dodeliti na rad. neumrlost. obamrlost. attaccare. napad neke bolesti. atelija (grč. neizmerno bogatstvo koje je. ascendentes) pl. penjanje igrača na konopac. ateizam (grč. atentat (lat. muz. hetman. atavus napredak) sličnost sa precima. besciljnost. duševno spokojstvo. „besenča-ni". asciji (grč. najedati. attache) na rad dodeljeni službe-nik. zaprežni pribor. nem. a-. athambfa) neplašljivost. med. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). napadanje. nagrizati. a tempo). slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. najviši stepen nesvestice. neustrašivost. pradedovi. nepravilan. po legendi nikla iz njegove glave. geogr. nepravilnost. ataraxia) fil. atalsko blago ogromno. fig. ataraksija (grč. atakirati (fr. (fr. privrženik. uzlazna linija srodstva. nekog poslanstva. ataktična groznica. napadati. voj. a-. fig. udar. pokušati) protivpravan napad na život. thaumazo čudim se. atanizam (grč. atanatologija (grč. navala. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. lekara i dr. preci kao rodi-tell. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. boginja. atak. Atena (grč. ascites (grč. ataktičan (grč. a. ascenzor (lat. athanasfa besmrtnost) v. onaj koji ne veruje u postojanje boga. med. zavoleti nešto. naročito grada Atene (Atine). naviknuti se na nešto. nadmoćnost. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. a tempera (ital. trbušna vodena bolest. astr. asfaltirati (grč. tačno po taktu. atanizam. obično u činu pukovnika. neuredan. atelje (fr. a tempore) upravljati se prema vremenu. umeravati. necelishodnost. Ateneum (lat. juriš. bezbožništvo. nemanje dece. zaštitnica umetnosti i veština. pre naše ere. osobina predaka. . naročito konjice. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. utišati. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. ra-stenje. uzlazak. ataširati (fr. primamiti. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. odan čovek. atavistika (lat. polumrtav. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. spopasti. atemperirati (lat. po staroitalijanskom načinu. ascensio) penjanje. ataka (ital. atavistički (lat. uzilaže-nje. ateleia) besvrhnost. boginja rata. Spasovdan. viša škola. asfiktičan (grč. topovski pribor. askites tj. koji je u dubokoj nesvestici. asfiksija (grč. ascensor) v. napadati. nosos. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). penjanje. ateknija (grč. skia senka) št. atelaža (fr. zločinački napadaj. sphyxis bilo) med. prema prilikama. ravnodušnost. attaquer) napasti. polet. ataman-v. uzlazak. napasti. attacca) kuz. a tempo (ital. nasleñe. amovi. atheos bezbožan) bezbožnost. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. ataše (fr. suprotno: des-cendenti. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). vajara. attaque) voj. atanatizam (grč. brak bez poroda. (kod Rimljana: Minerva). mat. ublažavati. asanzer. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. a tempera) slikati vodenom bojom. askos koža) ned. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). napad. 133. up. kozački harambaša. navaliti. atavizam (lat. prilagoñavati se duhu vremena. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. attentatum od attentare. ataumazija (grč. at (tur. penjanje. npr. prav. tj. vreñati. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. attemperare) umeriti.

Atlas) ark. stav. veoma jak i lepo razvijen čovek. bacanje. znat. atmidijatrika (grč.: duša. atmidijatrija (grč. pristajanje. aeroplanom ili balonom na zemlju. a-. ital. nasrnuti na tuñe pravo. a gesta t. atestacija (lat. ne popggovati. borac. držanje tela. pravo ja. ateteza (grč. aterisaža (fr. atmijatrija. atmidos para. atmis. položaj. atlanticus) gorostasan. atlotet (grč.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. potvrñivanje. nepravilnost u razvoju neke bolesti. duša. duša sveta. atmidometar (grč. atman (ind. obali. svedodžba. overi-ti. spustiti se avionom. potvrdu. atički (lat. v. pristan. Atlantik ' (eng. thermaino) fiz. plivanje. attestatum) v. athletike) skup viteških narodnih igara. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. ateramnija (grč. po Platonu. životni dah. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. ležalo u Atlantskom okeanu. Atlas. poništaj. ateoretičan (grč. velik i snažan. atička so duhovit i fini način izražavanja. tanan. atička duhovitost i dosetljivost. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. lepo i pravilno razvijen. sime. atentirati (lat. ponašanje. uzor) med. aterman (grč. divov-ski. atentator (nlat. mesto pristajanja. pa potonulo u more. atletika (grč. »tipičan (grč. skakanje i dr. typos oblik. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). attica. Atlas) geogr. tj. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. u baletu: stav na jednoj nozi. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. uverenje. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. uverenje. u indijskoj fil. v. neupućen.) med. attestari posvedočiti) pismena potvrda. atimirati (grč. neumešan. duhovit. jednog lekara). priteri-vanje obali. atman) dah. ateraža (fr. . napasti. pismena potvrda. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. prav. atehničan (grč. aticizam (grč. ukidanje. atterage) mor. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. posvedočiti. atestirati (lat. nevešt. izvršiti zločinački pokušaj. atletske igreboračke igre. a-. atest. atestat (nlat. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. atterir) avij. a-. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). po grčkoj mitologiji. fr. koji odstupa od utvrñenog obrasca. atticus) svojstven atičkom duhu. Africi. atterrissage) avij. Atlas) mit. geogr. nevičan čemu. aterirati (fr. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. poništavanje. v. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". atehnfa) neumešnost. dosetljiv. laka atletika trčanje. pesničenje. v. rvač. svedodžba. lišiti koga grañanskih prava. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. atlanti (grč. otuda koji pripada Zap. aeroplanom ili balonom na zemlju. rñava probava. a-theoretes) koji ne zna. izdati svedodžbu. attentata crimina) pl. koje su mnogo negovali još i stari Grci. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. atipija (grč. nespretnost (npr. ia-treia lečenje) med. athetesis) odbacivanje. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. mor. nespretan. uverenje. attitude. attestatio) overavanje. pršljen-nosač. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. pristati. Atlant (grč. adijater-man. dizanje tereta i natezanje konopca. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. neve-štost. atehnikos) neiskusan. attikismos) atički način govora. priploviti obali. titan koji. attitudine). sletanje. stva. pristanište. čovek koji se bavi atle-tikom. spuštanje avionom. nazvan po džinu Atlasu koji. veoma snažan. atlete (grč. atimija (grč. Atlas) mit. teško varenje hrane. atehnija (grč. hodanje. teramnos tvrd) med. uglañen. proglašenje nevažećim. Atlantic) Atlantski okean. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. oko 9000 godina pre njega. atmis. atlantski (lat. atlas (grč. Atlantida (grč. atika (nlat. sjajna svilena tkanina. Atlas (grč. atletski (grč. po verovanju starih Grka. nepravilan. napadati. attestari) potvrditi. priterati zemlji. pokušani ali neizvršeni zločini. koji pripada planini Atlasu.) neuredan. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. čast ili imovinu nekoga. mor. planina u severozapadnoj Africi. prvi vrat-ni pršljen. princip sveta. koji ima osobine jednog atlete. teška atletika rvanje. atest (lat. attique) ark. atmijatrija. atentata krimina (lat. fig. naročito na olimpijskim i drugim igrama. prezirati. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. trg. zapadnoafrički. svedočanstvo.

nenaglašen. veoma sićušna stvar. at-mijatrika. agonija (grč. atomologija (grč. ono se sastoji iz progona i neutrona.033 kg na 1 st . atonon (grč. atmos. razdvajati u sitne delove. gram. logia) nauka o atmosferskim pojavama. veoma sitan. ato (ital. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atmosferilije (nlat. fiz. reumatizma i dr. pristalica atomizma. elektricitet. lečenje pomoću pare. odnos atomske težine prema gustoći. atomska masa fiz. atomizacija (grč. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. 2. primamljiv. atocije (nlat. atmosferski elektricitet v. završetak muzičkog komada. atoksičan (grč. elementa za koji se. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. attractorius) privlačan. lat. kukavičluk. atmidijatrija. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). atmosferologija (grč. atopos) koji nije na pravom mestu. slabost tela. nedeljiv. atonija (grč. fig. fiz. tj. padavine: kiša. neobičan. što iznosi oko 1. neotrovan. klonulost. atmologija (grč. fig. atmis. lečenje inhalacijom. atmidometar. atraktivan (nlat. malaksalost. klonuo. deutrona. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. nenaglašenost. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atocija. sve do početka XX veka. a u praksi te dve atmosfera znače isto. uspavlji-vanje. sphaira. atonon) gram.) fig. umoran. atraktibilan (nlat. atto) poz. jalov) med. volumen zapremine) fiz. med. attractibilitas) privlačljivost. rasparčavanje. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. grad itd. naročito komada za pevanje. agonija (grč. atom.) fig. bilis žuč. atmos. nenaglašena reč. atokos) ned. metron mera) v. attractibilis) privlačljiv. žutica. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. protivrečnost. alfa-čestica. atom (grč. mislilo da je nedeljiv. atopičan (grč. pojava. ato di kaden-ca (ital. sphaira. atraktoran (nlat. nauka o atomima.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . skopeo gledam) v. atom. mlitavost. troposfera. fig. bojažljivost.) fiz. najmanji delić hem. primamljivost. lat. kadencom. čep. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. omlitavljenje. logia) nauka o isparavanju. up. atokija. atomos. hevisajd. rasparčava™. atonia) bezglasnost. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. atolmia) strašljivost. a-. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . up. slab. atmosfera (grč. atomistika (grč. up. niska ostrvca. atoli (mal. gram. atomizam (grč. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. facere činiti) med. nepriličnost.: repulzivan. crna. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. nepriličan. atmidoskop (grč. v. atomski (grč. atmometar (grč. atmosferografija (grč. atomistika. najsitniji delić nečega. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. o pretvaranju vode u paru. atmosphaerilia) pl. atomvolum (grč. v. neplodnost. atmos. nesposobnost rañanja. parnih kupatila. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atomos. nlat. sneg.) koji se tiče atoma.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atrabilitas) med. atoničan (grč. atmijatrija (grč. čin. atmos. atomističar (grč. atomologija. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). a-tokos koji ne raña. atocija (grč. neplodan. neutrona i dr. atra tamna. up. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). atmosferski (grč. atraktibilitet (nlat. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. iatreia lečenje) ned. atopia) nepristojnost. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. privlačnost. atomizirati (grč. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se.) kol. logia) fiz. atto di cadenza) muz. atmos. attractivus) privlačan.) fil. jezgro ima isto tako složen sistem. sphaira lopta) vazdušni omotač. atocia) pl. up. atonifikacija (grč. malaksao. supr. mlitav. atmos. atrabilitet (lat. žućkasti kristali gorka ukusa. atomos nedeljiv) 1.) filozof. razdvajanje u sitne delove. atmidometar. koja su postala usled naslojavanja korala. prstenastog oblika. atofai hedg. atolmija (grč. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. stratosfera. primamljiv.) bezglasan.000 km debljine. fenilhinolin-karbonska kiselina. atmis. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atonos olabavljen.

piroksen. augmentare) umnožiti. atrotomija (grč. (za razliku od deminutiva. prednji deo hrama. up. atremes koji ne dršće. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. augmentum) povećanje. predsrñe. predskazi-vanje. bezdlačan. a-. povećanje. tumač znamenja. koji se ne koleba.ne. počasno ime rimskih careva. up. nemilost. attractio privlačenje) privlačnost. atribucija (lat. tresis bušenje) med. pogoršanje bolesti. nadležnost. atropa (grč. atricija (lat. tih. augnt (grč. volina itd. tome sečenje) med. atremograf (grč. 2. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. augurij(-um) (lat. pripisivati) svojstvo. atrocitet (lat. stvar koja privlači.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. uzajamno privlačenje. attritio) med. pod adh-. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. trophe hrana) zakržljao. sredstva za izvlačenje.: kontricija). npr. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. bezdlačnost. augere) v. kućetina. magne-zija. supr. kakvo ća. augment (lat. dodati. augurirati (lat. nedostatak kose. cenu. attributivus) koji se odnosi na atribut. atrofima (grč. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. n. up. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. dodatak. atrihija (grč. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. npr. augirati. loviti ca. fr. atribut (lat. atrium mortis) predsoblje smrti. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. otok) med. znak. atrahirati (lat. pojačavati. atronin (grč. melemi (npr. kolovoz. nepokretan. kralj u Elidi. atrij(-um) (nlat. — 14. operativne otvaranje zgloba. atrijum mortis (lat. predskazivač. augmentacija (lat. surovost. obrazuju prošla vremena. atrezija (grč. sastoji se iz silicija. miran) miran. atremeo ne dršćem. attributum. nedostatak prirodnog otvora. povećati. trepho hranim) med. čvrstina. predznak. fig. augmentativum) gram. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. atrofija (grč. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. konjić). mekani otok zgloba. znamenitost. trajna osobina nečega. augustus uzvišen) 1. čiju je štalu.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. auguriozan. zabava. neustrašivost) mirnoća. atrocitas) grozota. augmentatio) umnoženje. atrepsija (grč. privlačan predmet. po Spinozi). zrak) min. predznaci (ili: vesnici) smrti. atropos neotklonjiv. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. umnožavanje. paskvica. prorok. umnožavati. dlaka. avgust. oznaka. atremija (grč. fil. umnožavanje.) koji nema kose. mesec žetve. ojedenost kože. neumitan) vot. med. pojačanje. trenje. ath. bitna. pojačati. pojačavanje. pravo. sušenje. atributivan (nlat. atrofija. prividno kajanje. slab. nepomičan. Her-kulo očistio za jedan dan. auguralan (lat. povišavati. atropos) hem. sasušivanje. bledozelen dragi kamen.: repulzija. obeležje. zove se i tirkiz. vinika (veoma otrovna biljka). auguralis. augur. uvećanje. odlučnost. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. mir. pre n. beladona. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. Augije (grč. dvorana za primanje posetilaca. naslućivati. auge sjaj. arthron zglob. pogañač. gram. cacynieH. auguralan. primamljivati. mršavost) usled slabe ishrane. suv. gram. august (lat. augmentirati (lat. svire-post. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. strahota. attrahentia) med. očnih i spazmodičnih oboljenja). med. atro-fija kod odojčadi. osmi mesec u godini.v. prirapggaj. atrihičan (grč. atrofičav (grč. augmentativ (nlat. ne uzrujavam se. Augeias) mit. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. povećava™. kurjača. uvećavanje. auguriozan (nlat. thrix dlaka. augur (lat. attrahere) privlačiti. e. auguriosus) v. 31. predskazivački. gvožña i kreča. pouzdanost. augirati (lat. augural) proročki. mir. kataralnih. npr. atremia nepokretnost. znamenje. predmetak pomoću koga se. phyma izraštaj. ojedanje. koji vrši službu atributa. užas. atrahencije (lat. broju i graji ptica. koja izvlače gnoj). a-. dlaka. zanimljivost.). a-. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. slutiti. predskazivati. dodatak. gatar. attribuere pridava-ti. arthron zglob. srčano pret-komorje. astmatič-nih. med. dodavati. e. kod grčkih i staroindijskih glagola. up. privlačna sila. atremičan (grč. augmentirati. a. . velebilje. kopnjenje. dodavanje. mršav. u kojoj je bilo 3. kosa) med. strogost.

aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. auxano umnožavam. auratura) pozlata. audimutizam (lat. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). autoritativan. vojni sudija. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. laskanje. up. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). probio pevanje. auctor delicti) prav. aura vitalis (lat. učenje o milosti sledbenika sv. čujni. aura vitalis) životna snaga. baldahin. carski. augustus (lat. hrabrost. redovnom roku. naročito pozorišta. auksanomstar (grč. pregaocu bog daje mahove. ćilim. auktoritativan (nlat. auditor slušalac. opernog pevača. augustinijanizam teol. auletika (grč. prostrana dvorana. javno nadmetanje.. zlatni. aurum zlato. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. naročito biljaka. auxiliaris) pomoćni. augustus) svet. aukseza (grč. audicija (lat. Augustina. aukcija (lat. množenje) biol. hrabrome pomaže sreća. auksilijaran (lat. audire čuti. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. audion (lat. prijatan povetarac. a ne može da govori. aura (grč. slušalac. javna prodaja. metron mera) opt. up. ode pesma. de auditu (lat. frulaš.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. svirača i dr. sonometar. javnim nadmetanjem. aulos frula. veličanstven (pridev rimskih cezara). auditivan (lat. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). ročište. aukcionirati (lat. nlat. audifon (lat. čuvenje. dvorski život i običaji. pevanje uz pratnju frule. prodavati nad-metanjem. auxsesis) ret. tj. uzvišen. govorničko preuveličavanje i preterivanje. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. proba glumca. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. kad čovek normalno čuje. prav. auctio) trg. aukcionator (nlat. slušati. audače (ital. auditorij(-um) (lat. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). grč. auleo sviram u frulu. autor. javno prodavati. slušalica za gluve. licitacija. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. auksometar (grč. sudnica. audacem forturia juvat) poet. auratura (lat. vinovnik krivičnog dela. auns (eng. audacem fortuna juvat (lat. po običaju. prestupa. aulet (grč. auktor (lat. auctoritativus) v. svečana dvorana univerziteta. sudska sednica. protivna strana. audiometrija (lat. aukcionis lege (lat. ko sme taj i uspeva. audiometar (lat. med. phone glas) med. audire čuti.) kec. auditio) čuvenje. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. audace) «uz. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). porast (ili: napredovanje) bolesti. aulizam (lat. auxesis rast. metron mera) med. pregalaštvo. saslušavanje. mirisan. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. smelo. nuz. slušaoci. auletes) svirač u frulu. ulagivanje. audire čuti. slušanje. aulodika (grč. mutus nem) ned. auctionari) trg. auctor) v. držati licitaciju. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. pozlaći-vanje. zasedanje. a uso) trg. srčane. aulodija (grč. aula dvor. probio sviranje. aura popularne (lat. zavesa. audacitet (nlat. grč. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). aula) dvorište.) muz. životni dah. auraran (lat. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. smelost. auditorium) slušaonica. audijencija (lat. aule lat. . auleum (lat. dvornice) dvorjan-stvo. auditivni tip psih. plaćanje menice o normalnom. auditus sluh) slušno čulo. nauka o pevanju uz pratnju frule. pepevanje) čuz. čulo sluha. aihapb uvećavam. unca. audientia) zvaničan prijem. auditus (lat. auktor delikti (lat. sudija koji saslušava) vojni islednik. velika slušaonica. aula (grč. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. slušni. auletike) veština sviranja u frulu. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. tj. predvorje. audacitas) srčanost. grč. saslušanje. zborio mesto. auksin (grč. pomažući. ounce) v. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. aura) prijatan vazduh. učionice. nebo. auctionis lege) putem javne prodaje. hrabro. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). auksilijarne trupe pomoćne trupe. aurarius) koji se tiče zlata. osvećen. vrsta nemosti. auleum) prostirka. auctoritate curatoris) prav. auktoritate kuratoris (lat. auditor (lat. audire čuti. audijatur et altera pare (lat.

aurum) zlatovit. aut — aut (lat. autentificirati (grč. ausštafirati (nem. Auslaut) lingv. auripunctura) ned. aut — aut) ili — ili. u obliku uva. sudski pripravnik. ital. aus iz. apsolutizam. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. australopitek (lat.aureatan aureatav (lat. zadovoljstvo samim sobom. jutarnje rumenilo. auscultans) slušalac. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. autos sam. steto-skopa. pigmentum) mm. . Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. grč. samostalnost. autadija (grč. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. prav.. auskultacija (lat. istok. aurora muzis amika (lat. australopitek (lat. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). grč. odvratna žudnja za zlatom. Australazija Indijski Arhipelag. auslaut (nem. autemeran (grč. sjaj. velik ugled. slava. auriga (lat. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. uvce. auscultator) v. o. sogopa) svetli venac. authadia) samodopadanje. aurum (lat. aurikularan (nlat. istodnevni. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. med. udesiti. Aurora) mit. phobos) mržnja na Austriju. auskultirati (lat. auscultatio) ned. žut ili crven mineral arsenov sulfid. auriga) kočijaš. Austria. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. auripigment (lat. sub auspiciis) pod okriljem. aurora. auriformis) uvast. ušni. god. out) sp. zlatan. up. znamenje.) ned. aigšp zlato) hen. auricula) uvence. aurozan (lat. aut (eng. auster južni vetar. auspicij(um) (lat. koji prolazi još istog dana. ušna školjka. aurist(a) (lat. kašiči-ca za uvo. astr. tj. autevtikum (nlat. austromantija (lat. musis amica) zora je prijateljica muza. minñuša. auriskalpijum (1. apsolutist. namestiti (stan). autevtike (nlat. vrhovna uprava i zapovedništvo. osluškivanje. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. kao uvo. deo uva za vešanje obodaca. pokrovitelj. austrijacizam (nlat. authenticum) izvorno delo. australis južni. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. ubod u bubnu. trg. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. aurin (lat. aureola (lat. proricati. veka do 1938. auris) lekar za uši. samodrštvo. authentica) pl. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. stoffa materija) opremiti. auri sakra fames (lat. despot. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. znat. zaštitnik. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. lat. auris uho. up. auskultant. odličan. auspicirati (lat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. autarhija (grč. emera dan) med. aurikula (lat. zadovoljstvo samim sobom. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. „Vozar" (sazvežñe). samodržac. auskultant (lat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. iskititi. pomoćni sudija bez prava glasa. bubanjsku opnu. fig. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. krug oko glave svetaca. pod zaštitom. prisluškivati. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. autemeron (grč. auriskop (lat. autos sam. znak. vlast. auskultator (lat. australis južni.) samovlada. fil. aurora (lat. aurora) zora. austrofobija (nlat. moć. authadeia. okrilje. autarkija (grč. auripunktura (nlat. autarh (grč. auspeks (lat. završni glas. sreća. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. facere) potvrditi. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". srećan početak. auscultare) slušati. pomoću stetoskopa. grč. Aurora (lat. uživanje u samom sebi. overiti. auriscalpium) med. autarkeia) dovoljnost samom sebi. prvobitni. pod pokroviteljstvom. aurum) zlato. sub austt-cčjus (lat. autentikum. original. aureatus) zlatan. fig. archo vladam) samovladar. auspicium. zaštita. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. početnik. kraj reči. „ko rano rani dve sreće grabi". aurum. skopeo) med. auskultator. authentikos pouzdan. ispitivati šum pluća slušanjem. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. bez uvoza sa strane. prav. originalni spis ili dokumenat. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. up. spoljašnje uvo. nezavisnost od spoljašnjih stvari. augur. koji sadrži u sebi zlata. aureola tj. up. živeo u pliocenu. auriforman (nlat. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika.

lat. autodidakt (grč. autografomanija (grč. lat. eros ljubav) psih. autos. autćs. autodefe (šp. izvornost. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autos. nezavisan. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. din. nepatvorenost. graphikos) svojeručan. autogram (grč.) samoživotopis. lat. autografirati (grč. ličnosti i ideje. sam sobom. autovakcina (grč. pisac autobio-grafije. odrediti) fil. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. svečano spaljivanje jereti-ka. autodinamičan (grč. autokar (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. izvorni. autodeterminizam (grč. autoinfekcija (grč. autogram. pravi. dromos put) automobilske trkalište. autodikija (grč. dynamikos moćan. autos. putem razumne volje. autćs. učenje o samodeterminaciji. determi-nare opredeliti. autos sam. razmekšavanje organskog tkiva. autogramma) v. autos. autos.) samostalnost. sag. samovarenje. autografski (grč. sam svoj. kata-luo drešim. vežbalište (ili: put) za automobile. autos. autos. autokataliza (grč. auto-dres (grč. proučavam) samouštvo. autos. lat. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autogen. samooprašivanje. autognozija (grč. fr. posle smrti. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. digestio va-renje) fkziol. autos. ili da. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. didakso. autos-didaktos) samouk. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. gamia) bog. lat. autodrom (grč. lat. nlat. autizam (grč. svojeručan potpis. autos. autodigestija (grč. autos. autokefalan (grč. eng. autos. omnibus svima) automobil-omnibus. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem.(grč. autograf (grč. autos. istinit. autos. in) med. autogol (grč. eng. gnosis) samoispitivanje. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. toxikon. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. lat. naročito u crkvenom pogledu. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autodidaksija (grč.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). koji je postao tame gde je i nañen (kamen. autos. autos. bios život. autobaza (grč. autografskog mastila. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. tj. umnožavati. autoerotizam (grč. izrañen putem autodafe (port. gignomai rañam) biol. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. grapho. autos. učim. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. authentikćs) zakonit.: alogen. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. up.) uobičajena skraćenica za automobil. nezavisnost od drugih. auto-garaža (grč. v. autos. samo-. grapho pišem) samoživotopisac. autos. omnibus. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autentičan (grč. autobus (grč. supr. jak) koji dejstvuje sam od sebe. autobiografija (grč. autos. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. bilo da priča samo svoje doživljaje. gyros krug. auto-da-fe. poznavanje samog sebe. izvršenje inkvizicijske presude. dress) odelo za automobiliste. autodefe. računa se u korist protivnika. basis) prostor za smeštaj automobila. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autobiograf (grč. autogonija (grč. autos sam) psih. autožir (grč. autografija (grč autos. autoklav (grč. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. verodostojnost. auto. autentikos) istinitost. pravovažan. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. (grč. fr. ital. autentičnost (grč. autos. autograf. autointoksikacija (grč. kephale glava) samostalan. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. nepatvoren. pravovažnost. infectio zaraženje) med. autos. autos. eng. bezbožnika. pod uticajem želudačnog soka. autokefalnost (grč. graphia) veština umnožavanja rukopisa. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. svojeručno napisan. umnožiti. izvestan.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. verodostojan. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. samooploñivanje kod biljaka. autogamija (grč. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autodafe. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autos. auto (grč. auto-de-fe) v. actus fidei) jeretički sud. stena).

Tici-jan. automahija (grč.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. autoniktobatija (grč. autopatija (grč. lično posmatranje. životinja (kod Dekarta). vaga. autonomni nervni sistem v. kratos vlast. autos. učiniti da neko radi kao automat. auto. 1ub rastvaram) samorastvaranje. fr. autoportret (grč. autonoman (grč. postupaka. Tintoreto i dr. teranje automobila. nafta ili elektricitet. autopsija (grč. autos. automatija v. autoptes) očevidac. autos. autorisation) ovlašćenje. moć) samodržac. koji se bavi automobilom kao sportom. lišiti samoradnje. 90 autorizirati automacija (grč. nomos zakon) samozakonodavstvo. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. stvarni govor. autopsija). vutomorfoza (grč. kritike) samokritika. (Najpoznatiji: Rafael. lično iskustvo. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. autos sam. med. automatiser) pretvoriti u mašinu. autos sam. odobrenje. automobilski sport. naučnog ili umetničkog dela. automatizirati (grč. opsis gledanje. autos. npr. autonomist(a) (grč. auctor tvorac. autos. vladanje sobom. autokratija (grč. auktor. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). za razliku od slikovitog. automatski (grč. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika.) pril. automatika (grč. nyktos noć. up. autopt (grč. slika. autoliza (grč.) onaj koji tera automobil. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). umetnika. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. med. autos. automat (grč. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. tvorevina. autosomnambulizam. autos. automobil (grč. h'thos kamen. samodržački. autorizirati (lat. autos. samostalan. odobravanje. fr. politička nezavisnost. augere. 2. automobilizam (grč. vegetativni živčani sistem. pristalica samozakonodavstva. autos sam. sopstvenim očima. go-spodarenje razuma nad čulima. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. auto-put v. up. hem. logia) ret. fil. pregled. autor (lat. auctor. putovanje automobilom. v. temno sečem) med. autorizacija (lat. autos sam. auctor tvorac. mehanički. samouprava. neograničeni vladalac ili gospodar. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela).) pristalica samouprave. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. fr. autokratizam (grč. portrait slika ličnosti) um. autokrat(a) (grč. za čoveka: onaj koji liči na stvar. up. automatizacija v. maomai.) neograničena vladavina. naučenjaka. lat. autopadeia) sopstveno osećanje. autologaja (grč. začetnik. . tvorac nekog književ-nog. putem otvaranja i pregleda leša (ua. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. autolitotom (grč. tako reći. morphe oblik) biol. mišljenju i pisanju). autonomfa. puška. ovlašćivanje. pascho iskusim. Rembrant. samodrštvo. samokretljivost. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. samostalnost. sprava koja. motorni čamac. aparat za sterilizaciju lekova. autonomos) samoupravni. auteur) pisac. automatos koji se kreće sam od sebe. grapho) pskh. autos. automatos) samokretan. samo gledanje. autos. autonomija (grč. automatograf (grč. besvesnik. fil. mahinalan. tj. slobodan. pri čemu ne dolazi do truljenja. autokratski (grč. automacija. auto-riser) v. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. bezvoljnik.). samostalnost. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. fr. automatizam (grč. biće koje nema duše. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. fig. autorizovati. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. viñenje) 1. zvekan. morfogeneza. hirurških instrumenata i dr. autos.) u gospodarstvu neograni-čen. mobilis pokretan. tj. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. autoptički (grč. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. vladanje samim sobom. ocenjivanje samoga sebe.. autokratizam. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. up. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. automatija.. automobilist(a) (grč. pronalazač. već čisto fiziološkim uzrocima. autos. odnos prema samom sebi. lat. fr. maomai tražiti žudeti) fiz. lat. kišobran. samovladar. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. autorsko pravo isključivo pravo književnika.) v. koji radi automobile. auto-strada. baino idem) med. sistem apsolutističke vladavine. automatizam. koji sam od sebe radi. na osnovu ličnog posmatranja. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. med. samokretanje. samokret.. glu-pak. automatos) nauka o samokretanju. Papinov lonac. puh. autokritika (grč. nož.

trophe hrana) koji sam sebe hrani. samoobrtanje. tome seći. autohirija (grč. autos sam. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autoshedijastički (grč. autohorija (grč. physis priroda. hemigrafija. priznata veličina (u nekoj struci). od vrha prstiju. nadležan. autos. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. rasprostirem se) bog. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. transfusio pretek) ned. novija fak-similna izdanja. autos. kod zapaljenja plućne maramice itd. samoubistvo. philia naklonost. autorotacija krila aaij. autotipija (grč. suggerere uli-ti kome što u glavu. ital. he-mitipija. neograničenost. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autorizovan prevod. autćs. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. skopeo gledam) v. starosedelac uroćenik. uticaj. autćs sam. zaljubljenost u samog sebe. autohirija. neuslovljenost. autofizioterapija (grč. up. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autoritet (lat. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. ugledan. jedenje samog sebe. nepomičan) fiz. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. autćs. autotrofija (grč.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. lat. autostabilnost (grč. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. autofnlija (grč. phagefn jesti) ned. pozivajući se na autoritet učitelja. supr. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. autoritativan (lat. auto-strada (grč. ljubav prema samom sebi. kad gušter žrtvuje svoj rep. autos. npr. therapefa. autos. omotaju elastičnim vrpcama. samoubećivanje. npr. autosugestija (grč. 2. lat. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. ljubav) samoljublje. lat. somnus san. autotelija (grč. auctor. autotomija (grč. choreo idem. nadmoćnost (duhovna. autos. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. therapeia lečenje) ned. haima krv. samolečenje. tvorac. auto-teles nezavisan) samostalnost. autćs. Pitagora.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. takve su. autotrofan (grč. hipnoza. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. odobri-ti. tj. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. merodavan. stabilis čvrst. autćs sam. autoseroterapija (grč. npr. autos. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. . autohemoterapija (grč. autofagija (grč. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. uticanje na samoga sebe. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autoterapija (grč. epha) „on. ugled.) ovlastiti. heterotrofija. v. improvizirano. pravna). autćs. i njihovo umnožavanje. moralna. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. lat. therapeia) med. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. v. prvi otisak. autohton (grč. tj. autoskopija (grč. autorotacija (grč. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autotrofne biljke bog. zakonita vlast. ned. lat. phone glas) 2. autć-chthon) prastanovnik. autotip (grč. pozvan. autos. autopsija. npr. na brzu ruku. fr.. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. priznat stručnjak. obrtanje krila oko vertikalne ose. autosomnambulizam (grč. automatsko održavanje stabilnosti. autohipnoza (grč. autos. therapeia lečenje) med. autos. autos. opunomoćiti. lat. kod akrobatskog leta „kovit". ambulare hodam) med. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. strada drum) moderno izrañen drum za automobile.. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. auctoritas ugled. up. pa se. autotransfuzija (grč. autćs. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autos efa (grč. pod heterotrofai. smatranje sebe samoga bogom. autćs.) biol. mršavljenje usled šećerne bolesti. up. rotatio okretanje) samookretanje. autćs sam. psih. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. alotro-fija. zakon koji je na snazi. je to rekao". autofonija (grč. autos sam. thećs bog) obožavanje samoga sebe. autćs. serum) ned. autofonija (grč. autoritš) 1. čak kad su i pogrešna. autoteizam (grč. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autoniktobatija. sticanje pogrešnog. fr. phonos ubistvo) 1.

neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. up. aphe dodirivanje. a-. aphe dodirivanje) lingv. autohtonija (grč. aut Caesar. aut Cezar. osećaj. phflos prijateljski. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. outsider) onaj koji je izvan čega. afamiran. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. lingv. med.). phakos sočivo) med. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. dirljivo. spor. mlatiti se. helios sunce) astr. afanato (ital. samobitnost. afektacija (lat. na koga zbog toga niko ne računa. veoma strasno. affectuosus. uzbuñenje. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. pretvarati se. afek(a)t (lat. v. up. aut nihil (lat. težak položaj. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. onaj koji je daleko od čega. sporna stvar. plašljivo.. afidavit (lat. osetljiv. poklon i sl. afine (lat. affigere pričvrstiti. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. čuvstven. koještarije. afetuozo (ital. afektivnost (lat. affaire) stvar. tužno. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. nego i ce svojim putem. iznenadno. a-. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. naročito na račun države. afemija (grč. afeza (eng. nežnost. affectus. afakija (grč. srdačnost. arb od. uzbudljivo. aphesis) lii™. konj trkač nepoznatog porekla. uroñenički. prenemagati se. affettuosissimo) muz. afer d-oner (fr. koji je po strani. auto-chthonos) uroñen. auto-chthon) prastanovništvo. affabile) muz. prijatno. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. osećajan. posao. afiksacija (lat. starosedelački. mržnja na ljude. stanje raspoloženja. prostota. affectare) biti izveštačen. affidatus) klevetnik. usinovljenje. dvoboj. odanost. oboljenje. tur. affanato) muz. afion. bolestan strah od dodira. afazija (grč. afidat (lat. i afilijacija (nlat. kon afeto. skidanje) gram. parnica. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. auf (nem. obolelost. nedostatak očnog sočiva: up. aferaš (fr. prvo slovo. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. affectio uticanje) naklonost. affectio delovanje) osećaj-nost. affec-tueux) usrdan. autsajder (eng. zanemelost od užasa. pretvaranje. vrlo osećajno. phagem jesti) med. koji se bavi prljavim poslovima. afektirati (lat. afera (fr. osnovi ili reči. afetuozisimo (ital. phobos strah) med. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. vazal. nešto veliko. afektuozitet (nlat. afilantropija (grč. strasnost. affectio delovanje) izveštačenost. arap. primanje u neki red . aphaneia) glupost. afijun (stgrč. a-. ljubazno. svaki utisak na telo. prenemaganje. starosedelaštvo. mlaćenje. afel(ijum) grč. fig. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. supr perihel(ijum).) onaj koji ima ili pravi afe-re. duševni pokret.. affaire d'honneur) stvar časti.) čovek koji boluje od afazi-je. afefobija (grč. auf) predl. apheleia) ret. aut nihil) ili biti Cezar. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. kla-dilac koji se kladi nasumce. afanija (grč. afekcija (lat. dodatak korenu. prvi slog. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). toplo. usiljenost. sukob. psih. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. jednostavnost. affectuositas) usrdnost. affettuosissamente) muz. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. fr. velika naklonjenost. uroñenipggvo. afamirati (fr. afazičar (grč. usiJ njenje. med. aficiranje. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. up. affettuoso) muz. skraćivanje početka. affiliatio) usvojenje. umiljato. neupućen čovek. zamršena stvar. aphairesis oduzimanje. ili ne biti ništa. phasko govorim) med. prirodnost (u govoru). nemoć (ili: nemogućnost) govora. veoma naklonjen. oset. prikovati. afektivan (nlat. a-. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. neprirodnost. afeleja (grč. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju.) v. ganutljivo. afektuozan (nlat. ačenje. ljubav. praviti se. affidavit) mor. afakičan. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. bolno. samoniklost. samonikao. tj. nemogućnost gutanja hrane. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. ačiti se. na. npr. bolest. strasno. affectivus) uzbudljiv. affixum) gram. stanje razjare-nosti. afetuozisimo. afereza (grč. razjarenost. afetuozisamente (ital. samobitan. afagija (grč. ljubazan.

a-. aficirati (lat. affigere priku-cati. aforistički (grč. afekcija. aflikcija (lat. javna objava. sveza. ubrzavajući. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. affuter) voj. tužno. stanjivanje. zakupnina. lat. udariti na sva zvona. poučna izreka.. afyon) mak. afroditski (grč. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. sve brže. log. oroñavanje. dremak. affirmare) tvrditi. afonija (grč. doj-miti se. up. rastužiti. ožalošćenost. parenje. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. affutage) voj. a-. hen. morska gusenica. jalovost. pokazni. afretiranje (fr. afirmati-van sud. affretoso) nuz. tur. bol. obilje. ljubavni bes. plemenitih ruda. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. doterivanje. c. tuga. top ili pušku pripremiti za paljbu. fig. up afrodizijazam. afrodizija. potvrñivati. ta rafinerija. napraviti utisak. potvrda. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. oglas. dirnuti. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. lat. sličnost. afficher. uzbuditi. afinis (lat. pri-livanje. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. nameštanje topa na lafet. aflogistična lampa. afrodizijaka (grč. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. affretement) kor. bez čašičnog listića. prijateljstvo (suprotno: kognacija). afirmativav (nlat. a-. aflito (ital. stanji-ti. astr koji opisuje planetu Veneru. tast. afresko v. puške na kundak. afinitet (lat. ganuti. affinage) profinjavaže. afluks (lat. affricare natrl>ati) pl. affluentia) priticanje. č. afirmirati se uspeti održati se kao takav. v. društvo. Aphrodite. neplašljivost. v. fig srodnost. nedaća. združiti. .) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afretando. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. affiliare) usiniti. afion (stgrč. bezglasnost. odsečan. afiniranje (fr. ljubavno ludilo. afluksija. afobija (grč.afilirati 93 afroditski ili društvo. phone glas) ned. afficere) v. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). gram. afflictio) utučenost. pre-čistiti. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. afformatio. oplon. u obliku izreke. aphyllos. nebojažljivost. izo-bilje. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. afyun.) med. ljubavno uživanje. obilnost. up. priliv. affinis) roñak po ženi. phlogizo zapalim.) uticati. affiche) oglas. zlato je skupoceno. doterati. nujno. rodan) ned. potvrditi. afroditografski (grč. aflogističan (grč. profi-niti. Afrodita (grč. ad forma-ge obrazovati. iskaz dat pod zakletvom. hol. aficiranje (lat. affretando) muz. up. prikovati. nagomilavanje. afluencija (lat.) ljubavni. ljupkost. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. potvrñivanje. alfresko. oštrenje alata. obilje. navala čega. prijatelj. imati pri ruci. npr. afoničan. afitirati (fr. afirmativa (nlat. bratstvo ili društvo. rastrubiti. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). phoros plodan. žalost. družba. afretozo. afiličan (grč. affluxio) v. affiner) prefiniti. afiš (fr. draž. fig. a-. umnožavanje. afinirati (fr. bolno. aphobia) neosećanje straha. tajno udruženje. biti afitiran biti u pripravno-sti. kon aflicione. bratstvo. afretando (ital. prečišćavati. afirmirati (lat. afrodizija (grč. radionica gde se prave žice. affluxus) priticanje. srodnost. afrodizijazam (grč. zakuplji-vanje lañe. afinaža (fr. potvrdan sud (S je R). phyllon list) bog. pripremanje topova za pucanje. potvrda. afrikata (lat. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. affirmativus) potvrdan. pre^ čišćavanje. očistiti. afflitto) nuz. npr. uveriti. zbratimiti. tvrñenja. aforija (grč. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. preterano razvijen spolni nagon. odlučan. obljuba. afinerija (fr. npr. Aphrodite) mit. složeni suglasnici. afilirati (lat. affirmatio) potvrñivanje. affirmativa) potvrdno mišljenje. bez listova. sagorim) koji gori bez plamena. neplodnost. aforizam (grč. pridružiti. mudra. afirmacija (lat. arap. affinitas) srodstvo. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. afretozo (ital. šurak. primiti nekoga u neki red. muka. afitaža (fr. aphorismos) kratko i jezgrovito. affinerie) prečišćavaonica. opijum. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. napraviti lepšim. glačanje. nesreća. afluks. afluksija (lat. jad. uobličiti. zet. aformacija (nlat. npr. ucveljenost. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. nešto putem oglasa objaviti. spolna ljubav. afitirati (fr.

nesavremen. acerbatio) zagorčanje. a-. ahat (grč.) ime mudrog savetnika kralja Davida. afrosinija (grč. mana jednog čoveka. gorčina. ahromatizam (grč. aphthai. chroma boja. magličaste mrlja na rožnjači oka. bledilo. melemi u masti u kojima nema voska. ahrea (grč. tako da mogu upijati boje. surov. afte (grč. sprava za merenje vrenja. podzemnom svetu. up. grub. koinos zajednički. aphtae) pl. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). akezija. ahronija (fr. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. dobar i mudar saveto-davac. otklanjanje boja. strog. akesis) lečenje. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. akenonoet. . najveći grčki junak u Trojanskom ratu. tj. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. ahromatin (grč. opor. affronterie) javna pogrda. a-. Aheron) kit. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. ahlis (grč. affunde) fari. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. Keros vosak) pl. ned. turban.). boja kože) med. acerbacija (nlat. mesnatog dela gnjata (lista). i to na peti. cheo sipam. ahipničan. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. Ahasfer (hebr. grubost. ahromatopsija (grč. ahromazija (grč. sin Peleja i božice Tetide. kadionica. acerbitas) oporost. ahilija (grč. acervacija (lat. Ahil (grč. oboljenje na sluzokoži usne duplje. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. ahmadiyya. aphtha. achromatos) bezbojan. chypnos san) med. Aherov (grč. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. acerbus) gorak. zatupelost. Ahitofel (hebr. a-. aphros pena. podzemni. med. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. chemeia) fiz. pomračenje vida. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. a-. acera turarija (lat. prema životu. acervatio) nagomilavanje. ahromatizam. sramota. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. afronterija (fr. bledilo. a-. bezbojnost. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. up. nesposobnost razlikovanja boja. aphthosus) mehurast. ogorčen. up. koji nije u svoje vreme. reka žalosti u donjem. čalma. bezvodnost. aserra) kutija s tamjanom. pogoršanje. bezobrazna i drska prevara. med.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. achronie) liti. potpuno slepilo za boje.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. phthongos zvuk. chylcs sok) ned. up. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. aholija (grč. strogost. ahemav (grč. acerbitet (lat. malokrvnost. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. ton) gram. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. acholos) med. a-. ogorčenje.) opt. chros koža. afuzija (lat. achates) št. akeridi. akedija. up. Achilleus) mit. nlat. achlys) tama. aphrosyne) bezumlje. aceridi (grč. a-. ahromazija. ravnodušnost prema nekom dobru. a-. chemeia) pr. besmislenost. hydor voda) nedostatak vode. after-diner (eng. fiz. ntis. med. ahroničan (grč. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). lat. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. izraditi da izgleda kao ahat. afront (fr. noos razum. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. akedeia) duhovna tromost. bezvučni suglasnik. affundere. a-. affront) otvoren napad. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. slaba strana. bežučnost. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. služi za nakit. acera historika (nlat. uvreda. up. gomilanje.) biol. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. vrsta dragog kamena. fig. besanica. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. glas. ahatizirati (grč. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. nemanje sna. akromatin. v. acedija (grč. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. a-. oskudica u vodi. dolivanje. acerban (lat. ahemanzija (grč. dosuti) dosi-panje. aftong (grč. Ahilova žila inat. chroma boja) opt. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. ahromatičan (grč. ahipnija (grč. up. nego mora večito lutati. orao vidim) med. tur. karneola i dr. aftezan (grč. otuda: slabost. oskudica u žuči. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. acenonoet (grč. acera (lat. surovost. a-. acera filologkka (nlat. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. affundere doliti. a-. do pete. farm. ahidrija (grč. acezija (grč. opt. donji svet. afunde (lat. ahmedija (arap. buncanje u groznici. večernji. aharistia) nezahvalnost. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena.

samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. agi ta to) muz. grč. nastaje destilacijom etil-alko-hola. kiseljak. sasvim tačno. merenje jačine sirćeta. acetum sirće. acetičan (lat. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acetum. aggiustamente) muz. grč. acetum) hem. metron) sprava za merenje jačine kiseline. haima krv) med. aciniformav (nlat. koji sadrži sirće. acidosis) med. uzburkano.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acetum. pretvaranje u kiselinu. aceterin (lat. lek protiv žuljeva i bradavica. acidificatio) hem. prisustvo acetona u krvi. acetum) sirće. acetum) hen. acetum. dirll-vo. zglobna čaša. fr. ukiseliti. acijanoblepsija (grč. acetabulum (nlat. sprava za merenje kiseline sirćeta. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acefalija (lat. prisustvo acetona u mokraći. gasovit ugljovodo-nik S2N2. asegeg) čeličiti. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acinozan (lat. okaliti. aceton (lat. ocatne kiseline. acescentia) pl. acidofilan (lat. acetate-star celuloze. acsscencija (nlat. asik) voditi ljubav. ocat. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acidoza (nlat. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. acidatio) hem. . acetum) hem. tronuto.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acephalus.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acetoiurija (lat.) sirćetovit. acetum) farm. jela i lekovi koji lako prokisnu. acetilen (lat. ocat) pl. hrane u želucu. acetum) hem. acescencije (lat. acidifikacija (nlat. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. acidum. žlezde. ašikovati (tur. npr. naročito kod šećerne bolesti. pretvoriti u kiselinu. sredstvo. acetoza (lat. metrfa) merenje jačine kiselina. metrfa) hem. ljutina. ačakatura (ital. aciniformis) v.ne. acinozan. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. grč. aciditas) hen. metron mera) hem. sirćetno kiseo. mineralna. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. soli sirćetne. acetil (lat. acetati (lat. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acidimetrijv (lat. acidimetar (lat. aseg. stvaranje kiseline. acetum (lat. 2. adžustamente (ital. Uron mokraća) med. grč. acetometar (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acciaccatura) nuz. grč. acstometrija (lat. stapanje. acidere) hem.) 1. acidum. proki-šljivost. koji ima oblik zrna grožña. potpuno. acidacija (nlat. npr. acetum. grč. acid (lat. hen. acidirati (nlat. a. acinosus) pupast. aciditet (nlat. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acetonemija (lat. očeličiti. bog. kon adžitacione. anat. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acidum) hem. acescere. kiselost. acefalan (lat. bezbojan i otrovan. sklonost prokišnjavanju. grč. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acetilceluloza (lat. kisela voda. adžitato (ital. upotrebljava se za osvetljenje. kiselina. uskišnjavanje. kyanos plav. tačno. acetaldehid hen. naročito kod šećerne bolesti. acescentia) hen.

mat. igračka. ba-breton (fr. V. knez. mulja. Bi= bizmut. baza (grč. radi isušivanja zemljišta. bavela (ital. beatus. badavadisati (tur. Ve= beril. v.) ne mariti za nekoga ili nešto. malenkost. ital. fig. baggagium) prtljag. hen. bagatelisati (fr.B B. uzimati koga ili što suviše olako. jevtina cena: mali i lak muzički komad. uče-na gospa. badminton v. zabuna. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. nečista izrada. vaditi pesak iz reke. pomoću motaka za merenje. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. ne obzirati se na .) besposlkčiti. bagavata (ind. bavocher) praviti nečiste otiske. carina. kom od grožña. carinik. Vavilon. osnova stepena. fiz. log. baždar (tur. zbrka. lenstvo-vati. uzaman. bacdar od pere. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. bavoche) nečist štamparski otisak. nečisto izrañen bakrorez. bagage. ološ. . tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . fig. huz. babel (hebr. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. bagger) jaružar. uzalud. ba-ble (fr. kao skraćenica: b= bene.) indijska titula: gospodar. bagatella) sitnica. bavella. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. Bavijus (lat. bagatela (fr. badava (tur. maslin-ki i dr. fig. babiole) dečja igračka. baba-kan (pere. nipodaštavati. traćiti vreme uludo. bagasse) isceñena šećerna trska. geom. vrlo jevtino. bagmak) hrom. kantardžija. tričarija. bangav. arh. V=predikat (dok A označava subjekat). bezbožnost. babel) nered. bas-bleu) plava čarapa. Bav (lat. baget (fr.) jaružariti. deda) otac. pančaratra. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. bagdar. Bavius) v. pagat (ital. Bavijus. ne radeći ništa. Vso= banko. bhagavata) v. kipa ili svoda. ćopav. S.) vrata. bagav (tur. izopačenost. manguparija. čistiti rečno korito od peska. nevaljalstvo. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. bonus. nečisto štampati. bava) trg. vajna spisateljka. bedava) besplatno. potencije ili loga-ritma. ð=bor. . babo (tur. detinjarija. basis) osnova. kapija. šljiva.) kraljev otac. bacdar od pere. babiola (fr. Babilon. koještarija. merač. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. Vg=bor. sitnica. Bk= berklčjum. geod. 2. pere. ða=barijum. baborak (češ. taksa baždaru. podloga jedne stvari. bagaža (fr. bagatelle. po čemu je i na zvana. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. bavoš (fr. taroka ili aduta. ba so. baždarina (tur. . baguette štap.= vaso kontinuo. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. bagasa (fr. baždar) l. Btto= bruto. bab (pere. kanala i sl. češka brza mazurka. razvrat. bagat. grad. otpaci od svile. b). bager (hol. bagerovati (hol. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. babu (ind. prava linija duga više kilometara koja se. badem) bog. meraču. bagata) u taroku: prvi od 22. temelj. sit-narija. kontrolor mera. badem (tur. bavoširati (fr. baždar) naplaćivač carine trošarinac. baba otac. slične bagdadskim šalovima. nlat. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. baborok) omiljena češka narodna igra. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. podnožje stuba. moreuz. baba otac. bedminton. stvari. potcenjiva-ti. V=sniženi ton N.

bazilika (grč. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. baitylia. 19). supstanca. i javne ženske. kod Grka i 7 Leksikon . augita. basis) pr. tribe trljanje) med. basen. 28. bombasin) trg. bazanit (grč. basis) osnovati. basis. baziotripsija (grč. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. krupne buljave oči. koji se upotrebljava naročito na Istoku. bazeitet. bazarn (fr.. kefalotripzor. mršavljenje i dr. pojačana probava materija. ručni reaktivni bacač. objavljen 887. ubrzan rad srca. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. bazrñan-baša (pere. proliv. basis) pl. bazeitet (grč. voj. glavna crkva (takoñe: vasilika). hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. pouzdati se. obojiti crno. prisustvo jedne hemijske baze. basin. baze (grč. va triangulacije. opsenariti (u svrhu lečenja). sa znacima: uvećana štitasta žlezda. bazeologija (grč. javne igračice i pevačice u Indiji. bazrñan (tur. saborna. koje su. zasnovati. znojenje. pokrivena čaršija na Istoku. predstavnik trgovaca. tip prvih hrišćanskih crkava. baziotriptor (grč. bazen (fr. god. basiliskos) zool. baza. bazanirati (fr. hen. oslanja-ti se na koga ili što. kol. Bazilike (grč. odreñen put na zemlji (npr. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. baziotrib (grč. igračice na službi u ind. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. jedne za publiku. bazar) pijaca. basis.. tobože. bazni (grč. baitilije (grč. uvodna stihovna stopa. Bazedovljeva bolest ned. osnivati. vašarište. v. bazilisk (grč. bazirgan od pere. Basileus) pl. četr. hramovima (ind. osloniti se. baymak) vračati. brzine automobila ili drugog motornog vozila. vrsta malih marama. i magnetita. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. basis) hen. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". odličan materijal za grañevine bazana (fr. koji ju je prvi utvrdio i opisao). basis) pl. baziotriptor. mit. bazuka voj. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bazitst (grč. bajat (tur. modni list sa mustrama za haljine. baziti (grč. logia) nauka o osnovi-ma tela. bajagi (tur. bazicitet (grč. up. bazar (pere. basis. baja™ (tur. lekaru K. tribo trljam) med. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. bazalt (lat. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. Moje. bazno kamenje. bazeitet. basis. realnu bazu. bayagl) tobože. legendarni kraljevski zmaj koji je. fil. Bazedovu. vrsta finog i jakog porheta. v. tripsis trljanje) ned. basilike) u obliku bazili-ke. up. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. pouzda-vati se u. stari. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. hen. sličan bazilici. teleću) za kori-čenje knjiga. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. bazirati (grč. bazergan) starešina trgovaca. bassin) v. baziotrib. utemeljiti. bazilikalan (grč. dolerita itd. koji „čine privrednu strukturu društva. (nazvana po nem. basis) ži. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. varati. drhtanje prstiju. 1799—1854. basis) hen. potom. bazen (fr. bayat) koji više nije svež. bajadere (port. ustajao. kupa itd. a druge za sudije (tribunal). kraljevski zmaj.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. bethel) pl. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). I. počivati. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. aiat. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. osnovno učenje. dućan sa svakovrsnom robom. v. basaltes. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bailadeira) pl. ovčija. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. kefalo-trib. ovčiju. baze. v. nebesno kamenje. betilije. svojim pogledom zadavao smrt. tvar (materija. u isto vreme. bazalni. sem.-tur. javlja se u obliku slivova. konta na konjičkim čakširama. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. glavna vena na pakoru-čici.

čovek koji drugome donosi nesreću... bakteriolog (grč. bacleur) zatvarač luke. bakterfa. bajc (nem. haima krv) med. bakbord (engl. močilo. bakterfa. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. bakler (fr. močenje. backboard) mor. Bahus. bakvudsmeni (engl. bobičast. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bakteria) biol. ispit koji prethodi licencijatu. therapefa) lečenje pomoću bakterija. šaljivčina. Bake) znak (obično komad drveta. bakana (ital. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. Beize) hem. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). poklon. jagodičast. baklave (tur. bakšiš (tur. bacca bobica. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakteriocidi (grč. napojnica. baclage) mor. bakračlije (tur. baka (nem. uništači zaraz-nih klica. bal en masque) igranka pod maskama. prevučen kožama. baksuzluk. bakterije (grč. backwoods) pl. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. 1. fero donosim) bog. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bakulacija (nlat. Bakchos) kit. bakterfa. uron mokraća) med. baculum štap. osobina nekih živih bića. bakteriolizini (grč. bakterioze (grč. bajonet (fr. od bakterfa batina) pl. palica. bakterioterapija (grč. hol. mokrenje zaraznim klicama. bakterioliza (grč. baionnette) voj. baccana) obična vinarnica. Backfisch pržena riba). bejram) v. bakalaureirati (nlat. biol. bahtsiz) nesrećan. batina. bakreni kotao (i uopšte kotao). bakrač (tur. v. bal. pripadaju biljnom carstvu. balio. baksuz (tur. bajlbrif (hol. luženje. uzengija. fr. dem. jagoda. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. veoma sitna. hem. baidaki) pl. barjak. bakterion štapić. 2. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. klicomori. baka (lat. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. baculus) štap. gorštaci. bakalin (tur. caedere) biol. pristaništa. bakulometrija (lat. baklava. up. bakteria. bajdara (rus. bakterfa. arlekin. bakteriurija (grč. bal an mask (fr. bajaccio) lakrdijaš. bakalaureat (nlat. ballare igrati) igranka. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. nagrada za učinjenu uslugu. bakara (fr. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). backwoodsmen) pl. šiparica. bacca laureus lovorova bobica) na nem.) pl. bakterfa. bakciferan (lat. up. kažnjavanje batinom. Bakhus (grč.) bajrak (tur. bakalaureus (nlat. bakvuds (engl. ispit zrelosti. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. ma-gistriranju i doktoratu.bajaco 98 bal bajaco (ital. lat. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. nevolja. prisustvo bakterija u mokraći. . nlat. koji rodi bobicama. phagos) pl. zabava sa igrankom. bakteriologija (grč. mlevenih oraha. boja. prut. motke. prašume. bakteriocidnost. jednoćelična živa bića. up. bakfiš (nem. bayrak) v. bakraclz) stremen. zlosrećan čovek. fig. bakteriocidnost (grč. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. Dnjestru i Bugu. krčma. metra) merenje pomoću štapa. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bacca) bog. Vasso Bahus. bakteriocidi. bobica. grč. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. bajdaki (rus. bakterfa. ital. klicožderi. nesreća. bakkai) trgovac namirnicama. caedere ubiti) biol. bal (fr. baccalaureus. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. rakidžinica. arap.-med. Barjam. up. univerzitetima: najniži akademski stepen. bah$i§) dar. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. mlada devojka. bakteria. najmanja. bakteriemija (grč. bakciforman (nlat. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakteriofagi (grč. Bajram (pere. baculatio) batinanje. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. lat. bakvuds. dug nož sa dva reza ili više rezova. lysis rastvaranje) hem. štapom. bakteria palica. god. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. i eng. baklaža (fr. bacciformis) u obliku bobice. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. lešnika i dr. baccarat) francuska hazardna igra karata. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. bakulus (lat. pajac.

balsaminaceae) pl. proučavanje kita i njegovih osobina. svežanj. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. balanitis (grč. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. igranka pod obrazinama. ballade. baldahin (ital. balbuties) ned. ballet. glumac. balabane) daščara. astr. ili u vezi sa pantomimom. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. bog. posthion kapi-ca) med. balena (fr. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). zool. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. mašinske kaiše. grč. igra na pozornici. lat. klatno. baletski igrač. balbucijes (nlat. balanos. balsamica) pl. ital. bilanx) ravnoteža. kor. vaga. ustezati se. otmena igranka. tepati. balancier) šetalica. pesma uz igranje. balsamon) xex. kantara. balave (fr. bala (fr. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). grč. balletto) umetnički ples. ballerina) umetnica u igra-nju. balio. izrañivač terazija. bal u svečanom ruhu. kit. upotrebljava se za električne izolatore. baraka. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. baleteza (fr. logfa) zool. balerine (ital. balanoblenorea (grč. bal-boj (eng. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. trg. Terazija u Zodijaku. baladine (grč. balbutirati (lat. u kojoj je naročito poznat tzv. baletski igrač. nem. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. ballare) pl. ravnoteža. balle) denjak. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. baleine. balancement) kolebanje. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. Baldacco. balansiranje (fr. blenna sluz. opis. bal rage). nlat. baletska igračica. zamuckivanje. geb curim) zagnojavanje glavića. balata) l. zapaljenje glavića i kapice. pere. balanse (fr. nem. kod tenisa. balet (fr. up. dečko koji. bilj-na vrsta. balalaika) muz. mucati. bilo kao umetak u operi. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. služeći se i dijaloškom formom. balast (kelt. balbutire) med. ballet. balaena) zool. jaka i većinom prijatna mirisa. balagan (rus. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). nauka o kitovima. balanofag (grč. figura u plesu (u lansu i kadrilu). priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. fig. baladen (fr. vrsta hljerodula. kole-bati se. balata (nlat. bal champetre) igranka u polju. balaena. balanos žir) med. balata (ital. bajadere. balander (hol. balzaminke (nlat. uravnotežiti. ball-boy) ot. slik. balerina (ital. balalajka (rus. balazor trg. njihanje. zamuckivati. ballerino) učitelj igranja. držati u ravnoteži. balleteuse) pozorišna. balsamon. konačni račun. trg. balanoidan (grč. balanos. balansje (fr. balzamirati (grč. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. treperenje. balenologija (lat. onaj koji se hrani žirom. kolebanje. žirolik. balanopostitis (grč. lakrdijaš. svaki nepotreban i suvišan teret. ali elastičnija od ovih. muz. balzam-ska sredstva. stvar za odbacivanje. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). lat. pterćn) pl. bal pare (fr. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. phagos) zool. umetnik u igranju. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). far«. ital. balada (fr. ejdos) koji ima oblik žira. neodlučnost. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. preplitati jezikom. balzamski lekovi. bilans. bilans. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. drhtanje. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . a delom i aromatičnim kiselinama. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. bal pesak. ballata pesma uz igru) džoet. balerina. ballet. Meister majstor) voña balega. balšažgetr(fr. ljuljanje. Tanzer igrač) igrač u baletu. sa trou-glastom kutijom. balaena. služavke u azijskim hramovima. balansirate (fr. koja. baletski igrač. šatra. balzamika (nlat. pesnička pripovetke. nedoumica. baladin) šaljivčina. balanos. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balet-majster (fr. mucanje. up. podaci mornara o robi koju su natovari li. baleioptera (lat.bala 99 balzamirati krabuljii ples. up. prvi igrač u baletu. ruski narodni instrumenat. balagan. sličan gitari. baletska igračica. koje se posetiocima hramova nude za novac. balet-tencer (fr. žirožder. balanos. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). ballata) 2. balzam (grč. kupi lopte i donosi igračima. balance. balancer) uravnotežavati. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. nejasno izgovarati. biti neodlučan. muz. naročito cirkuska. preplitanje jezikom.

balneum kupatilo. kupanje u toplom pepelu. ital. ballista. balzam za uminjavanje. balustra. balnot) vrsta burgundskog vina. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). sojica. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. glasačka kuglica. balio bacam. ballotte) kuglica za glasanje. balzam za oči. balneum vaporis (lat. baliotade) skok konja ispruženim nogama. Bugarske. fig. za olakšanje poroñaja. ballon) šuplje. kupanje znojenjem. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balneum vaporis) nap-no kupatilo. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. ballismos „igranje") bolesna. sargija od vune. Jugoslavije. okrugla. doksat. balustre. balneum (lat. zadnji deo velikog parobroda.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balistogram (grč. balneum arenae) peščano kupatilo. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. geogr. balneografija (lat. godine u ðenovi. utišavanje bolova. produženje prve i druge galerije do pozornice. gañenja. balzamirati. balneum. revolvera) i ispaljenog zrna. usled dejstva vazdušnog otpora. naročito. med. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). kupanjem i dr. Grčke. balneum arene (lat. balneotehnika (lat. baline) vunena materija za pakovanje. kosije pada nego što se penje. balneum) banja. ballon captif) vezani balon. grapho) opisivanje banja. književnosti. balio bacam. balneum laconicum) znojno kupatilo. balneoterapija (lat. glasati kugli-cama. balkanistika v. balotaža (fr. kupanje u pari. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. mor. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balkon (ital. balio bacam) voj. belina (fr. ballizo. balistkčka kriva (linija) fiz. balneum lakonikum (lat. balneologija (lat. teorija bacanja.. trzanje. kupališta. balle. bal. balkanologija nauka o Balkanu. hitam) bacačica. balkanologija. balneum cineris (lat. ples. balio (fr. balcone) apx. balio bacam. lged. balon d'ese (fr. balzamum kordijale (nlat.). gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balzamum anodinum (nlat. koji je 1746. koji spada u balistiku. balneum. utroba se ispere karbolnom kiselinom. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balotada (fr. balo (fr. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. grčenje. Rumunije i Turske). grč. grč. po običaju starih Egi-pćana. grč. logfa) proučavanje banja. god. balo (ital. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balistički (grč. grč. ćuvik. Balila (ital. nazvana po dečaku Ba l ili. bacakanje. bokasta boca za tečnosti. kupatilo. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balista (lat. grč. pod pritiskom barutnih gasova. baluster (fr. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balneum. balsamum anodynum) far«. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. balotirati (fr. denjak. balkanijada sp. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balistoskop (grč. balistike (grč. zbog čega se mora ponovo glasati. poz. balio) koji se tiče balistike. glavica. fol-kloru. okruglo telo. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". balon (fr. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. održavaju se od 1929. balsamum ophtalmicum) fark. bala trgovačke robe. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balio) l. balle. drhtanje. balzam za jačanje srca. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. banjsko lečenje. balsamum cordi-ale) far«. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. . naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. lepo izrañen stubić. svežanj. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. balizam (grč. balaustion cvet divljeg nara) vrh. balota (fr. nepokriven. muzički komad za ples. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balzamum oftalmikum (nlat. banjsko grañevinarstvo. balon kaptif (fr. igranka. grč. ballot) 2. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balzamovati v.

banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. pustahija. bandager) ned. metnuti obruč na naplatak. rñave. staviti utege (u mačevanju i boksu). bandola. suviše ponavljana rečenica. banque. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. banquier) lice koje se bavi novčanim. okov na točku. svakidašnjim. up. plaćeni ubica. 1531— 1599). nem. prinudno pravo (različito od jus kogens). čovek koji se upravlja prema vetru. eng. izveštao. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. sličan gitari i balalajci. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. pljosnata mala šipka. bandola (ital. pre-viti. bandonion muz. bankar. štedionica. propalica. Bankier) v. previ j anje. balustrer) ograditi stu-bićima. bandolin mast za kosu. banalnost. glumaca. tablica sa cenom neke robe. saraf. bavana (šp. banalnost (fr. bambočade (ital. pruga u boji.utega (kod mačevalaca i boksera). bandist(a) (ital. balhornizirati (nem. bandažist (fr. opšti. mandola. daje zajmove uz kamatu. balustrade) arh. hajdukovanje. malo dete. tračica. lutka. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. banketa (fr. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. gomila. samo sa više žica (8^24). okov na točak. bambocciade) pl. stepenicama. banco. šp. zavoj. svakodnevni. ograda na altanima. ital. lazaroni. putujuće društvo svirača. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. reklamna traka na omotu knjige. naročito zavoja. a po ukusu dinji. v. bandagiste) proizvoñač.. naslon. zavojić. priručje. postaviti balustradu. banditizam (fr. baikir (fr. grañ. balčak (tur. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. bandit (ital. opasač na kome stoji fišeklija. igrač koji drži bank. bandito) razbojnik. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. banalitet. sopstvenik banke. banauzijski (grč. bandažirati (fr. družina (lopovske). balčak) drška od sablje ili mača. banalizirati (fr. zastava na ka- tarci. banale) običan. bamboo) vrsta trske. bandu ra (rus. odred. nem. štampa-ru. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. trg. obruč na naplatku. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. bank.. banderilja (iš. ustanova koja radi s novcem. up. banalite) v. Americi i Meksiku. banco. bambus (malaj. banaliser) načiniti otrcanim. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. kreditnim i efektnim poslovima. banco. fr. banda) četa. gitari sličan muz. banco. banarij (nlat. banderola (fr. banda. svakidašnjost. banket (fr. prosto. Hajnrihu Bandu). banquier. vojna muzika. up. bankijeri (ital. bandeletette) uzan zavoj. skitnica. mala traka. filistarstvo. spojnica. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. redenik. obično. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . kod nas i novčanica od 10 dinara. mambu. el bandola) muz. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. banknota (ital. bambino (ital. banchieri) pl. remnik na pušci. gozba. bambino) detence. posreduje u kreditnim poslovima. veza. bavalitet (fr. bandage) med. fr. banalite) otrcanost. banalna fraza otrcana. pustahij-stvo. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. banka (ital. banquette) voj. hajdučija. previjati. banquet. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. banditisme) razbojniko-vanje. balustrirati (fr. zavijanje. da bi bila glatka i sjajna. banausos) zanatski. bandonion. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. up. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. unutrašnji naslon na prozoru. bandoneon. nevaljalstvo. otr-can. banderole) kita ili gajtan na trubi. v. balaustion. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. banderilla) koplje sa zastavicom. fr. upotrebljava se naročito u Sev. prodavac hirurških aparata. vetrokaz. prima novac na štednju. raste u Indiji. bandaža (fr. filistarski. oproštajna gozba. nevaljalac. mandora. strani novac itd. bankar (fr. utega i sl. konjička zastavica. banalan (fr. banauzija (grč. banana) bog. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. sp. banderiljero (šp. banka.balustrada 101 banknota balustrada (grč. drumski razbojnik. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. bannarium) pravo prisiljavanja. Bank) novčani zavod. bandleta (fr. bankvaluta (ital. seljačke igranke i sl. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. menjač. balkonima. bandoneon muz. bank (ital. banda (ital. vašare. zaviti. bambu.

. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. šuster. pola tri. barakan (arap. potkradanje. bantam petlić) sp. bankrot (ital. papirni novac. džinovsko hlebno drvo. traže da se krštavaju samo odrasli. straćara. bara (fr. krateo vladam. trošna kućica. divljak. baraquer) smestiti u barake. surov čovek. barbarismos) gran. naročito uobičajena u knjižarstvu.) bog. kri-jumčarenje. fig. krčma. trampiti. možda poreklom sa Jave). barba (lat. bez da sam znao. barbakana (fr. bar (grč. greda kojom se zaprečava put. barbarikos) prvobitno: strani. surov. varvarizam.75 i 53. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja.: šnajder. baptizirati (grč. bendžo. krštava ti. sprud naslaga. bankokrat (ital. banko-konto (ital.' varizirati. bandžo (eng. bankokrat (ital. baražna vatra zaprečna vatra. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. barbacana) voj. gruba jezička greška. daščarama. tuñinski. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. barattare) trgovati davanjem robe za robu. taksa za prelazak preko mosta. ustava. barbarizirati (grč. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. grč. baptiser) krstiti. nazvati telefonom itd. baptfzo. nečovečan. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. prevara. za svetlost. pogrešno upotrebljene reč. banco-conto) trg. nm. plod. ital. barre) poluga. in barbam (lat. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. razmena. barba. krštavanje. potpuna propast. fr. baranda (tl. bar (eng. bonsek. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. pregrada. u brk. preprečna vatra. imate li što za jesti. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. pobarbariti. Band-sage) zan. baraž (fr. nlat. barba brada) čika. rampa. ital. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. bar) 2. fr. mašinska testera tračara. protivan duhu i pravilima jezika. varvarin. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. v. raste u žarkim krajevima Afrike. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. baratteria) kor. barbarski (grč. pregrada izmeñu konja u konjušnici. banco. trgovina kod koje se daje roba za robu. barat) trgovanje. pritisak. baros težina. na štetu jasnosti i čistote jezika. stanovati u logorskim kolibama. obustava plaćanja.. baptisma) crkvena tajna krštenja. dakle tuñinac. nlat. nadenuta ime. fr. Adansonia digitata). lišće i kora služe i kao lek. propust za vodu. naročito protiv groznice (nlat. barato-trgovina (ital. veoma gusta i teška. kaldrmarina. bankokratija (ital. barat (ital. stražarske kula. baptisterij(um) (grč. var. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. barbacane. tj. voj. slična platnu. baptizma (grč. baptisti (grč. baptisterion) krstioni-ca. baptizo) pl. bancus klupa. u kojoj se pije i jede stojeći. barakan. iskvareno. govoriti u kovanicama. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. baraterija (ital. baratirati (ital. grešiti se o previla i čistotu jezika. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. podvala. barracano. baratto) razmena. banco. berkan. stradanje. čiča (u Dalmaciji). ital. novčanica. grub. danas: neobrazovan. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. stranac. grč. pregrada. bantam (eng. bansek (nem. barakirati (fr. dućan od dasaka. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. keltski i . mostarina. šipka. u lice. barbarizam (grč. nepravilno. livnica. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. bantam kategorija bokser. barrage) brana. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. barragiste) čuvar brane. trampa. baobab (amh. barbar (grč. barbarin (grč. visoko do 20 m i debelo do 9 t. baraka (fr. varvarin. rumpere slomiti) slom banke. divlji. baražist(a) (fr. trampa. barbarski ornament gotski. barbaros) v. kovanica. up. grub. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece... barbar. sa osvežavajućim plodovima. tj. motka. široka arabljanska haljina od te tkanine. trgovati razmenom. bancarotta. teret) 1. bankrotstvo. baraque) daščara. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. npr.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. in barbam) u bradu. postradalost. rampe. grč. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. baratto. krštenje. brana u sudnici.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. banjo) kuz.

barys. varoška kapija. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. bariglosija (grč. bereta (fr. dizati (ili: praviti) barikade. baryum. barež (fr. usamiti se. fig. ši-šati. mostove) u cilju odbrane. phone glas) muz. muzički instrument sa žicama. prepona. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. barifon (grč. bard (eng. grañanski rat. albarda) tovarna životinja. bardit (nlat. bardak (tur. sada: sve slično tkane materije od vune. otežano govorenje. bari. zatvoriti se dobro. seta. ñeram. barilalija (grč. meña. Japanu i dr. barytoneo naglasim gravisom) gram. pogranične utvrñenje. barditus) ubojna pesma barda. odbrana. laleo govorim) med. bardo (fr. barretum) kapa uopšte. ital. nikla. baritonist(a) (grč. barimetrija (grč.34. guslarska pesma. teškoća govorenja kao bolesno stanje. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. uz pratnju harfe. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barbaros) neobrazovanost. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka.. neraspoloženje. basist. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barikadirati se ograditi se. bardiljo (ital. barikada (fr.55 1 u Engleskoj. kćntron) fiz. redni broj 56. lañica. barythymfa) zlovolja. nlat. duboki tenor ili visoki bas. znak Va. od teških elemenata. četa vojnika. sveštenici itd. barilja (um. fig. barikadirati (fr. baricentrum (grč. Zemljine jezgro. barys. berretta. pregrada uzanih mesta (ulica. surovost. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". barbarstvo (grč. tj. branik. pevati bariton. Barjam (pere. kelt. koji je pevao. drugi. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. i to za: nukleone i hiperone. baribal zool. skidati krljušt sa ribe. barytonon) gram. velika trgovačka laña sa tri katarke. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. naročito poslednji slog reči. barijera (fr. zatvoriti uzane prolaze . up. bardot. ugojenost.(grč. barys težak. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. 158. granica. protkati šarenilom. barque) čun. barricade) brana. barisomatija (grč. kakvu nose na službi sudije. muški glas izmeñu basa i tenora. brana. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. barioler) šarati. element. mostova) u cilju odbrane. barilla) hen. težište. preprečiti. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. gvožña i dr. barjak (tur. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. ua. barilalija. ulična borba. prepreka. barbiton (grč. pesnik. šp. divljaš-tvo. teško. zaklon. barometrija. med. barys. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. drveni. pevač koji peva dubok glas. barbifier) brijati. barca. steg. fr. fig. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. pevač koji peva bariton. glossa jezik) med. barbe. bas. pregrada od rešetaka. barys. sphaira lopta) geol. kuv. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. ostaviti nenaglašen. barrette. naša-ranost. bard. neuljuñenost. barys težak. jedan slog. barriere) pregrada. dubok. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. ulaz gde se plaća troša-rina. bayrak) zastava. tćnos) muz. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. baritonon (grč. sličan liri. atomska masa 137. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. baritonirati (grč. u slavu junaka i bogova. barda. reljef. muz. soma telo) med. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. v. gojaznost. smetnja. barbirati (fr. bas. bardak) zemljani sud za vodu. bariolaža (fr. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. prepreka. fig. barka (ital. bajra«. barij(um) (nlat. mali čamac. barifonija (grč. vrsta malih. barkarola (ital. Bajram. tromost. grubost. dubok glas. bariolirati (fr. prošarati. sastoji se. barister (eng. varvarstva. Americi. varvarska. našara-ti. arap. kurban bar jam. bas-relief) plići. ital. barys jak. grč. pepeljuga.) muz. praznik žrtve. barys težak. svile i pamuka. neukusno. suviše šareno slikarstvo. baritimija (grč. smetnja. barys težak. barrel bure. polihord. crnih medveda u Sev. mlada mazga.98 1 u SAD) bareljef (fr. bariton (grč. metria) v. izdvojiti se.barbarstvo 103 barkarola (ulice. bariolage) šarenilo. eufonijum (u vojnoj muzici). barys težak) hem. barñelo (ital. tuga. barisfera (grč. teško izgo-varanje reči. barricader) pregraditi. barel (eng. tonos ton) muz. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. verovatno. barioni fiz.

jak. barografsku krivulju. barut (tur. tanka šarena pamučna tkanina. usminskih žlezda. barres) al. barokna poezija učena. barmen (eng. geotropizam. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. duboki tenor. stepenica na stepeništu. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. metron) vaga za decu. baros. basso obbligato) mu?. gramma slovo. barrocco. v. lañica. kotlina. bšros. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. Vaggep. košarka. barkica. bassetto) kuz. najviše stanje barome-tra. bas-lis (fr. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. izmeñu barona i viteza. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. nastran. metron. baso obligato (ital. fr. v. gimnastičke sprava: dve okrugle. up. baros.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. cic. barok (port. mandole i dr. baros. baromakrometar (grč. basma (tur. baros. bastaj. barkerola (ital. dvorske.). noć od 24. najdublji muški glas. baros težina. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. baronija (fr. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. fagot. basket-ball) sp. up. član nižeg plemstva. instrument koji proizvodi bastonove. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. baros. v. kelner u baru. mesto u pristaništu gde stoje lañe. barometrija (grč. metron) fiz. ital. pismo). barokni stil. up. barman) vlasnik ili poslovoña bara. bassa ottava) pl. barne (nem. up. basamak) prečaga na lestvama. svirač koji svira bas. up. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. svaka učvršćena na dva stuba. paralelne (i vodoravne) motke. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. glas basa koji vodi melodiju. bason (fr. barok. barogram (grč. barcherolla) šetni čamac bez katarke. Bartolomeja. razboj.). grapho) četeor. najveći čamac na ratnim brodovima. jedrima i malim topovima. barone) plemićka titula. basson) muz. smešan. na dan sv. baronat. gondola. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). takoñe: barkerola. baron. basen (fr. titula drugog arhonta u staroj Ateni. baro. barogram. basso. dazimetar. batino) rečno korito. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. barokni stil (port. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. barotropizam (grč. sprava za merenje vazdušne težine. barrocco) apx. baroskop (grč. materije i forme. fig. bartolinitis med. barcaza) hor. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. barkarola. barometrograf (grč. barograf. štampa. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. ital. trćpos obrt.(grč. grč. baros. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. junak. avgusta 1572. osnova harmonije. baro. pravac) bog. barometar (grč. baronnie) v. barchetta) čun. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. hipsotermo-metar. štampana knjiga. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. barofon (grč. baros. baronessa) baronova kći. basileus (grč. veština rukovanja barometrima. basamak (tur. barut) prah za vatreno oružje. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. čuz. up. basma) l. barimetrija. hrabar čovek. barketa (ital. vitez. makros visok. vazdušnog pritiska. basson. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. sa katarkama. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. bassetto) kuz. baros. fr. baset (ital. baronet (eng. baronat (nlat. bazen. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. baseto (ital. basist(a) (fr. mali kontrabas sa tri žice. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima.) nepravilan. barotermometar (grč. baronija. barkasa (tl. baskitbol (eng. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. bassiste) pevač koji peva bas. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. basa otava (ital. basileus) kralj. baronese (ital. bas (ital. bariton. pritisak. grč. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. mali čamac. . bassin. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. čudan. barometarski (grč. barograf (grč. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. najniže stanje barome-tra. skopeo) stariji naziv barometra. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. zapaljenje bartolinijskih. 2. barokan (port.) koji se tiče barometri-je. thermos topao. kada su hugenoti pobijeni u Parizu.

bastonare) batinati. mañioničarstvo.-tur. kopile. laña) „dubinski brod". batomstar (grč. bathos dubina. 2. više topova (4—8) iste vrste. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bastardirati (ital. utvrditi. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. batimetrija (grč. napustiti (neku nameru. batirati (fr. vrsta fine i guste pamučne tkanine.). federima. pljosnata maška. baterija (fr. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. nasip od kamena. radi većeg električnog punjenja. bathys dubok. privremen zaklon. metron) sprava za merenje morske dubine. battalmak) pokvariti nešto. nuz. mucanje. battere. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. nlat. dubok bariton. battre. hor. prakljača. tučak za loptu. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. bataljon (lat. trg. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. morski omotač Zemlje.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. basta! (ital. poremetiti. bathys. basto) štap. tip. onaj koji živi u dubini. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. lupiti) mač. batist (fr. ime dobila po gradu Bata-viji. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. geol. batli (pere. brodski saobraćaj. dvostruki udar. lithos kamen) pl. zamuckivanje. bios život) biol. koji donosi sreću. podignuti utvrñenje (ili grudobran). bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. bastovirati (ital. nm. baton (fr. naročito maršalska palica. batarizam (grč. bastionirati (fr. glas izmeñu bari-tona i basa. za vreme Luja XVI. bastardo) bog. lupanje srca. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. bastille) tvrñava. battarizo mucam) med. bastion) fort. baso profondo (ital. phone) muz. bathys. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. bastardo) vanbračno dete. muz. stalno ponavljanje jedne teme u basu. battologia) nepotreban govor. bastardna menice lažna menica. batman (fr. podeljenih u 4 čete. batinanje po tabanima u Turskoj. konja i magarca.. vot. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. bas koji prati. bassetaille) muz. battoir) mlat. batibij(us) (grč. . sa potpisom lica koje ne postoji. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. morska dubina. prevoznina. naročito po tabanima. jula 1789. trućanje. sphalra lopta. bastonada (fr. skaphos brod. basso profondo) «ta dubok glas. udar po protivnikovom maču. bastion) voj. kula. batelaža (fr. fr. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). basso ripieno) kuz. obično sa 800—1000 vojnika. battuere biti se. 3. bastion (fr. tući. prema formaciji. prut. ognjilo na starim puškama. bastardna vuna. bahth) srećan. baso ripijeno (ital. voj. lat. batologija (grč. kremen. brzoplet govor. batometrija (grč. utvrñenje. batometrija. fig. battuere udariti. grudo-bran. naklapanje. bastonnade) batinanje. bathos dubina. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. basso ostinato) muz. batisfera (grč. takoñe: ba-reljef. izbiti protivniku mač iz ruke. vuka i psa). ponajvip!e grani-toidnih. batardeau) voj. bastilja (fr. najslabija vuna na ovčijem krznu. batiskaf (grč. batoliti (grč. vrsta starih topova. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. batardo (fr. bataillon) voj. bastard (ital. baton. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. okaniti se čega. zamajni udar klatna na časovniku. batimetrija. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). prevara. u Berlinu). Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. metron) merenje dubine. mač. batard (fr. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. batifon (grč. električna baterija više lajdenskih boca koje se. palica. kugla) 1. sa potpunom opremom i priborom. ital. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. odred vojske koji predstavlja. zamisao i sl. batterie) voj. zool. batoar (fr. brodarina. bathos. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. batelage) opsenarstvo. bataliti (tur. metrfa) v. bathys dubok. lupetanje. bathys dubok. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga).

batrahus. vrsta istočnoindijskih. bage) dimnjak. grč. prednji kraj lañe. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. bdella. svete uspomene (pokojnik). Bacchanalia) pl. bakchos. licemerstvo. basibozuk) ist. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). bdelotomija (grč. burno veselje. tobožnje svetost. bacillum prutić. parodija Ilijade. bahce) v. batuta (ital. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". baš-čaršija (tur. poglavar. bathos dubina) niskost. beanizam (nlat. tetanusa. baška (tus. bacilofobija (lat. bašta. beatae memoriae) blažene. vojnici neredovne turske vojske. beata) blažena. glup i neotesan čovek. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bauer (nem. bašča (tur. škola je raspupggena i 1937. bašča. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). bacillum štapić. Bauhaus (nem. Bah (grč. prišt ispod jezika. vrtar. bašiboz(l)uk (tur. batrahijum. phćbos strah) med. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. batuta. u Vajmaru osnovao arhitekta V. bacillaria) pl. batrij(um) (grč. baš (tur. bogorodice. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. nedisciplinova-na vojska. udarac za takt. bahijus (grč. bacilarije (nlat. poznavalac hebrejskih zakona. baštovav (tur. bašmalik (tur. beanus. bdelometar (grč. Batrahomiomahija (grč. beatikum (lat. batrahus (grč. lat. battuta) muz. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). bacilarije. Bakchos) kit. bog vina. beanus (nlat. gradina. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. obično pokriven.. klupa. baša (tur.). bahur (hebr. baca. v. pijanke. batofobija (grč. bašta (tur. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. basmaklik) „novac za papuče". staklena sprava za isisavanje krvi. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). zasebno. god. baca (tur. fr. pion. bec-jaune. baft) trg. fig. majka božja. hirurška postel>a. bakterije koje imaju oblik štapića. saltomortale napravljen preko konja. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. pere. v. bahant (grč. ba§hk) marama koja pokriva glavu. grč. klupa. posebno. terevenke. sin Zevsa i Semele. brucoš. obično belih katunskih tkanina. bathos. bahija (šp. Bacchus. bahaizam napredni pravac u babizmu. student prve godine. phćbos strah) med. bathron postolje. Bahus. početnik. basa) starešina. strah od dubine ili visine. batrahij(um) (grč. u polu slože nicama: glavni. bas) l. v. Bauer seljak) u šahu: pešak. baft (pere. . bdella pijavica. baska) napose. srećna. Bakchos)' mit. mač. Po dolasku na-cista na vlast 1933. Bakchos. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. tj. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. vino. im. batovda (ital. iza-zivači tifusa. odvojeno. obično praćen vrtoglavicom. bahanti (grč. batrachos žaba) med. a naročito arhitekture. fig. bahanalije (lat. dobar vinopije. baš-čaršija i dr. dodiru nekog predmeta. žutokljunac. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bacchans) pl. beaticum) poslednja pomast. batrijum. beata virgo (lat.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. vrat i ramena. beatizam (lat. beatus blažen) pravljenje svecem. najstariji: baš-knez. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. pričest samrtnika kod katolika. povrtar. bahio) zaliv. Bahus (lat. bašlik (tur. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. 2. bacili. bahce) vrt. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. beata (lat. srdobolje. batrum (grč. prostota u govoru i pisanju. sprava za nameštanje iščašenih udova. čuveni grčki komični junački ep. bogomoljka. up. pijanica. bacili (lat. znak za mirovanje. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. sedište) med. lat. puškarnica. bathron) med. bejaune) novajlija. beata virgo) blažena devi-ca. štapić) med. v. metron) med.) narednik u turskoj vojsci. batos (grč. beate memorije (lat. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. nastavila rad u Čikagu. vrenja buterne kiseline i dr. batrachos žaba) med. baš-čauš (tur. ba§car§z) glavni trg. koji se pogrešno pripisuje Homeru.

bogomoljke. naročito u Carigradu. bedinerka. predstavlja jedan . električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). au besoin) u slučaju potrebe.. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. udovica velikog gospodina. suprotno: Be-mol. bezoardica) pl. bevanda) vino. plemić u staroj Turskoj. begging) platno za pakovanje. begov posed (dobiven od sultana). obično arapske. kad bude nužno. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. rukoljub. tržište. bezemšon (hol. beba. bezoard. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. becassine) zool. pr. rica. besplatan rad raje na begovom imanju. biti saglasan s nečim. uvrstiti u red svetitelja. bezoar (fr. lopta za tu igru. begevisati (tur. bedlamite) ludak. najstariji red posvećen bogougodnom radu. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. one koje se prave sveticama. nužda. odobriti. bedak tur. zaista. koja su živela od stočarstva i pljačke. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. beylik) 1. o bezoan (fr. beging (eng. protivotrovi. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. far«. besbelli) dabome. bediverica v. tur. bedak (pere. beduivi (arap. baby) malo dete. beduina (arap. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. skitalačka arapska plemena u arabijskim. bezemschoon) trg. v. Be-kvadrat muz. begenmek) l. titula jedne indijske kneginje. bedine-. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. bezette) crvena šminka. 2. 4. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. platno. trg. proglasiti svecem. beth-din) l. begine. uvršćenje u red blaženih od strane pape. bezisten (pere. beglerbet (tur. bevanda (ital. bez (hebr. preko mreže razapete 155 st od zemlje. begoglija (tur.) udova-carica. betuine. izabrati. bedminton (eng. negovanju bolesnih itd. adres o bezoan (fr. fil. pokrivena čaršija. beatifikovati v. bezistan) trg. Be-dur (ital. besoin. starešina neke oblasti. 2. bez (tur. kuv. prirodne boje. 3. na menicama: adresa po potrebi. deo trga pod krovom. pomešano s vodom (u Dalmaciji). Bedlam. bisogno) potreba. dopadati se. naročito kod neprerañenog šećera. bedinerka (nem. bezbeli (tur. Bć-dur) kuz. tursko državno imanje. baisemain) celivanje ruke. oskudica. badawiyyun) kod. badawiyyun) pl. veliki posednik i vlastelin. beatificirati (lat. Baedecker-a). sirijskim i severoafričkim pustinjama. bezistan. begute. beatificatio) posveći-vanje. badminton) sp. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. upravnik jedne oblasti. oda-brati nešto po svom ukusu. bezoardika (nlat. fig. četvoroutlasto „V". vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. badawiyy. bedevija (arap. 3. upućivanje menice na treće lice. begine. siromaštvo. potrebnost. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). beatitudo vestra (lat. fino tanko platno. barska šljuka. bež (fr. koja se stavlja obično iza imena. odobrava™. begluk (tur. back) sp. 3. ako bi trasat odbio primanje. neobojen. jevrejska sudnica. bezeta (fr. bey) 1. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. posle čega dolazi akt kanalizacije. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. bedast. gospodin. baga. gospodar. bedaf) glupak. ital. pokrajine u staroj Turskoj. begine (nlat. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. v. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. baiser) poljubac. pere. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. stanovnici pustinje. luda. bez) 2. blago onima koji imaju. bek (eng. begute (eng. Bq) fiz. proglašenje za sveca. naročito crno. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. bezmen (fr. titula. vazalsko. beatificirati. beggar) hi. beggar) pl. bezistan) v. padzehr) fark. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bedlemit (eng. bekasina (fr. eng. svideti se. bezoan (fr. dopasti se. bezisten. knez. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem).) begov sin. bebi (eng. bejzbol (eng. levog i desnog). knjiga. naravno. budala. zapovednik. beze (fr. bekerel (skr. beguine (eng. stočni trg. beige) koji je bledosmeñe boje. 2. igra slična tenisu. bezistan (pere. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. tj. begum (tur. beg (tur. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. ritska šljuka. adres-se au besoin). bedeker putni vodič. beggar) pl. beatifikacija (lat. detence. beatificare) posvetiti.

sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. zabavni pisac. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. bel-esprit) lep duh. belli) poznato. bez glave. bon) budala. ni naučnim. Bengal) pl. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. beledin trg. ni praktičnim ciljevima. bez sumnje. belos strela. upotrebljava se. osušena polovina (strana) svinje. vrag. 2. opšti rat. lisice. zlo. belomantija (grč. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). nesreća. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. paskviza. belogvardeec) „beli gar-dist". bema (grč. za vreme grañanskog rata u Rusiji. decibel. Be-moll) «uz. lovce itd. bel kanto (ital. bala tur. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. bel canto) kuz. Davidov sin. suprotno: Be-dur. borila protiv boljševike. vojske koja se. deport. belogardejac (rus. bengal (eng. bengal) polusvilena tkanina. Vrangelove i dr. belchite) vrsta španske vune. grivna. bel-espri (fr. ben (hebr. bilezik) 1. patnja. benares (ind.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. slične taftu. valjda. beletristika (fr. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. beletrist(a) (fr. kao sredstvo za ulepšavanje. izumitel>u telefona). belikozan (lat. bengali (eng. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. fil. vinika. belum internecinum (lat. belvi (fr. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. belegija (tur. bena (tur. bukraiyy. jasno. bellevue) v. bekri) pijanica. Belona (lat. . belemnon oružje za hitanje. belelaks trg. beladona (ital. Bembaša (tur. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. belanda. 2. zvučanje sa osnovnim tonom b. muka. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). belandre) mor. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. fig. nazvane po gradu Belčite. bengalo (beng. lola. pavta. bellum internecinum) rat do istrage. »sena Marsova. belemniti (grč. up. nazvala po gradu Benaresu. Bellona) mit. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. moreuz. belvedere (ital. kičme. ñavo. pametan i duhovit čovek. estetska i književna kritika. fr. belčite (šp. beli (arap. ñavolski poglavica. s krovom od slame ili crepa. belvedere. Be-mol (ital. beladonin (ital. služi za turiste. bekuordejšn (eng. bella donna) hen. kurjača. Solomon ben David=Solomon. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). Bengalija (eng. belenzuka (tur. lepo pevanje. 3. ludača. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. glavni sastojak atropina. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. beluga) zool. zabavna književnost svake vrste. verovatno. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. božanstvo starih Filistinaca. ranija jedinica kiri. na Dalekom istoku. boginja rata kod Rimljana. jad. bela) l. glupan. balan. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. backwardation) trg. oznaka b. Belt) tesnac. belmontin hen. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). butne kosti i lopatice.—A. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. bellicosus) ratoboran. belaj (arap. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. karika. nevolja. belćim (tur. okovi na nogama. bematin-sveće pl. Baal-Sebub) mit. bun. bella donna „lepa žena") bog. belki) možda. bacon) kora slanine. riba jesetra-mo-runa. belegi) brus za oštrenje kose. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. npr. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. belanda (ital. feljton. tj. up. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. eng. belum omnijum kontra omnes (lat. brokat. strela) geol. luda. mus-lin sa prugama u više boja. Belzebub (hebr. izvesno. (Atropa Belladonna) velebilje. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. Bekerelu (1852—1908). naročito vladičin sto. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. al. čardak na kući. tur. ratnički. belt (skand. bekrija (arap. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. belvedere lep izgled) kula. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. beluga (rus. bala. bekon (eng. narukvica. belles lettres. bungalow) jednospratna kuća. tur. bangla. radi povećanje zenica. naziv po francuskom naučniku A. fig. čist parafin koji se dobija od petroleuma. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju.

sadrži više od 50% montmorilonita. Beoćani (grč. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. val>ano. beneficiatus) v. darežljivost. beneficium) v. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju.) dobit. prolaznost bolesti. povlastica. S6N6. benevrek) uske suknene čakšire. korist. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. benedikpija (lat. benediktinci al. benefic (lat. dobija se iz katrana kamenog uglja. Bene-dikta (480—543). . beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. kada za kupanje. benevolens) blagonaklon. kupatilo. ben-mari (fr. mañije. povlastica. med. benefakcija (lat. benefic. benignitet (lat. bergamo) pl. kaluñerski red sv. a pozadi široke. beneficium) dobit. zagrevalo vodom. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. benefactor) dobrotvor. dobrotvor. benevole lektor (lat. nespretno. benjovr (fr. blagosiljanje. bengilik. lako isparljiv i za-paljiv. benefice) predstava u korist nekog glumca. spreda uzane. benemerit (lat. beneficij(um) (lat. tj. bengal stripe) trg. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. 2. zarada. lože u parteru grañene u obliku kade. beotski (grč. naklonjenost. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. upotrebljava se pri vañenju nafte. berberiva (nlat. takoñe: ñak koji prima stipendiju. tromo. up. dobrotvorstvo. bezopasnost. opojna trava (napitak). bensficija (lat. žutika. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. napr. bencilik) 1. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. glupaci. instrument sa 5—7 crevnih žica. blagoslov. benevreci. krofna. otuda: ne-spretšakovići. berberis (nlat. benevolentia) blagonaklonost. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. bengal strajp (eng. bene va lete! (lat. iz Beotije. čini. berberis vulgaris) bog. preteča hokeja. a onda i po celoj južnoj Italiji. priganica. primalac prihoda crkve.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. beneficijat. muslin sa prugama u više boja. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom.-tur. benevolencija (lat. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. blagodejanje. beneficijar (nlat. prihod. baignoire) l. nem. dobročinilac. čeličane i dr. belje (fr. žutim. benedikpija apostolika (lat. benedictin. blagodejanac. bergami (ital. beraha (hebr. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. glupo. bergonizacija med. bezbojan. benediktiner (fr. igra se u Skandinaviji i SSSR. v. zelenim ili belim plamenom. milostivost. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. bentonit (po Fort Benton-. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. lepo. dobija se iz nafte. bene (lat. uštipak. benefactio) dobročinstvo. dobrodušnost. berat (arap. aromatičan ugljovodonik.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. industriji. praveći znak krsta. blagosiljati. blagosiljanje. beneficians) dobročini-lac. beneficijant (nlat. odan. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. beignet) kuv. benefis (fr. benedicite (lat. benefaktor (vlat. tečan. bergamota (ital. bain-marie) kuv. beneficijat (nlet. tj. rastvara se u alkoholu. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. Boiotćs) pril. beneficancija. izradi kalupa za livnice. bentos (grč. benzin (nlat. SAD) vrsta gline. benedicere) blagosloviti. prvenstvo. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. naklonjen. gori lagano crvenim. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. benevreke (alb. bene) dobro.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. benzol hem. beneficijar. benignitas) dobrota. poz. 2. bergamotto) carska kruška. . korisnica. benñeluk (pers. elektrogimnastika. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. bandy) sp. beneficijalni (nlat. bendi (eng. bentlos dubina) biol. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). bendžo (eng. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. kupalište. od neke predstave korisnice. bezoe) hen. benedicirati (lat. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. banja.

plahovita ljudi i ratnici. beo metal koji ulazi u sastav berila. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). beret) plitka i okrugla francuska kapa. berkovec (rus. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. beryllos.805 kg. transuranski element. berlingot) polu-berlina. bere. heksagonalni mine-ral. osnovanog 1098. firmare) krizma. berlingare. berilistika (grč. ber-serkr) tig. brelengo. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). dragana. lake karuce sa dva sedišta. ital. beryllos) gatanje. samo u medveñoj koži. Africi. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. borsa. bere (fr. redni broj 4. berceuse) kuz. birma. bermet (nem. Indiji. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. tur. berkelijum v. bourse. berzerkeri (nord. pastirska pesma i igra. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. bersaljeri (ital. bernesco) v. up. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. zatim sa robom: žitom. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. berzanski uzvisi trg. element. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama.02. novčanik. crvene i bele. = beli skorbut. berklijum hen. beri) med. beril (grč. bela braća. ukras za glavu. berza (fr. berkovec) mor. berkan (ital.veoma raširena krvna bolest u Sev. (produktna berza). na taj način. Berdan) puška ostraguša. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). bereta (ital. bersaglieri) pl. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. berlingozza) italijanski narodni ples. deran. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. Berni. v. berma (lat. kada pobesne. pesnika Bernija. ugljem i sl. znak Bk. sreća. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". proizve-denih ukrštanjem sijamske. berkshire) po eng. burza. nlat. nem. otuda i naziv. berneskan (ital. postavljena naslonjača. krzno. berna (fr. bert-brodovi (hol. obrezanje. kitajske i napolitanske rase. berlina (fr. beryllos) min. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. besni. nlat. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. beriberi (ind. berlengo (fr. mutnozelene boje. berne) kor. pod berza. ljudi koji. pelinkovac. 97. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. berit savez. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. novčana pijaca. Australiji i ist. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. Bersianer) pl. neprovidan. berseza (fr. široka. berzijanci (fr. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. birichino) raspušten dečak. berekin (ital. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. bernardinac (nem. nastran (po načinu pisanja ital. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. letina. up. plod.). berilij(um) (grč. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). bertijonaža (fr. beržerija (fr. fig. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). bernesco) ćudljiv. bernijeskan. up. beretka. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. 2. koji nema u sebi vitamina „be". ili zelenkastoplave (akva-marii). zavet. up. duge dlake. bernijeskan (ital. berićet (arap. berlingoca (ital. berit-mila (hebr. bereket) l. vermut. hem. beržera (fr. mangup. redni br. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. beržerak (fr. berkšir (eng. utiče na suzbijanje besposlice. koji trguju na ber-zi. bourse. znak Ve. bergere) pastir ka. berretta) v. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. Bergerac) vrsta finog francuskog vina.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. berylliumj hem. rod. napredak. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. atomska masa 9. osnovana 1836. beavitamknoza. i odlikova-li se u borbi divljim besom. god. fig. strelci (vrsta pešadije u ital. uspavanka. bez prednjeg sedišta. baraka. bursa koža. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. vojsci. bernardinci pl. bergerie) tor za ovce. ovčar-stvo. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. u Francuskoj. berklijum. berlinska kola. beurt) pl. ljubavnica. zavet obre-zanja.

beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. bestijalan (lat. zverska priroda. životinja. bibHon knjižica. knjige) Sveto pismo. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. tanjiri i ubrus. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). 1813—1898). bekar) l. običaje. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. biberon (fr. angularis uglovni. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. fr. lola. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. besik) detinja kolevka. npr. beton (lat. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. besje. divlje. med. bestia) životinjstvo. padanje cena i kurseva državnih papira. bestijalnost (lat. bex. bega (grč. vindžija. sredstva. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. besje (fr. zver-stvo. životinj-ski. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. skrać. behar (tur. i sa dva tima sa po devet igrača. besa) mana.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). bestijarij(um) (nlat. v. bianuelan (lat. grč. bi-kar bez posla. beštek (nem. ist. bibliognozija (grč. neženja. beseže (po fr. 4. tur. nepopustllv. tvrda reč. besar. razboj (naziv po pronalazaču). up. beta-zraci fiz. bekrija. skotsko ponašanje. compromissum) koji ne pravi kompromise. knjiga. biarda mašina za tkanje. bibi) ženski šešir sa malim štitom. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). base-ball) sp. best najbolji. 2. bibi (fr. besar (fr. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. zver-čovek. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. behika (grč. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bestialis) zverski.(lat. vrsta radioaktivnih zraka. greška. boca sa cuclom. nečovek. bećar (pere. bexos kašalj) pl. 2. grč. gama-zraci. bešika (tur. baisser) trg. kod Albanaca: tvrda vera. viljuška. 3. dvozgloban. muški šešir sa uzanim obodom. biartikularan (lat. biangularan (lat. bibere greko stope (lat. nečovečan. arhe vlada) dvovla-šće. bestseler (eng. umetnost i sl. bi-. biarhija (lat. bis. sisaljka. biblia knjižice. kašika. besli) l. bkblio. Biblija (grč. articulus zglob) koji ima dva zgloba. bestija (lat. časopis. behar proleće. akcija i drugih hartija od vrednosti. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. baisse) l. momak. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). biandrija (lat. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. beša (tur. prednapregiuti beton ar- . severnoamerička narodna igra loptom. nem. Besemerov čelik. kutni) dvougli. najamni radnik. bestijarijus (lat. mangup. nepomirljiv. list i cvet voćke) cvet. npr. bi. stražar. Bezirk) srez. baissier) trg. radi pojačanja. bibere) piti. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). divlji. bi-. razumevanje u knjige. odeljak. bis. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. nedostatak. bibacitet (nlat.najamni vojnik. surov. to biblion u značenju knjižica. bešlija (tur. nadničar. grub. beskompromisan (lat. lekovi protiv kašlja. biberon) pijanac.od grč. bitumen. dehaizam napredni pravac u babizmu. neoženjen čovek. besa (fr. seli prodavati. kvart. skotstvo. cirkus. Besteck) pribor za jelo: nož. naročito cvet ia voćkama. a sastavlje-ni su od beta-čestica. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. pošto se ovlaži. fr. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. mehur. grubo. bes-bol (eng. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. skotološtvo.) 2. onih naroda koji se u Bibliji pominju. aner. knjiga. annus godina. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. nečovečnost. sklonost piću. procesu beta-raspada. alfa-zraci. becirk (lat. biblion. kao i robe koja se kotara na berzi. biandrija. trg. pripadnik plaćene konjice. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. diarhija. up. 1853—1914). bibere (lat. bibere ad numerum(lat. bilupa itd. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. v. bestia) zver. bi-. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. besa (alb.

nlat. pravljenje (ili: izrada) knjiga. kao npr. sa 4 žice. taphos grob) . philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. bibliotheke. upravnik. bis. hronološka ili sistemat-ska. rasprava o raznim izdanjima Biblije. biblioteka (grč. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. nauka o Svetom pismu. biblfon. bibliomanija (grč. bibliomantija (grč. otisci lišća na kamenu. genus rod. a reñe donosi i kritičke napomene. raskršća. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice.) čovek koji ima dve žene. bigamist(a) (lat. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. bivijum (lat. bis. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. grč. up. valere vredeti) he*. dvospolan. hermafroditski. dvoženstvo. bogomoljac. biberon) v. bibliotaf (grč. koji ima dve vrednosti. rukovalac bibliotekom. bivak (fr. biglao. njihove sudbine itd. dvomužištvo. biva Jiuz. bigot) onaj koji slepo veruje. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. biblfon. biblista) poznavalac Biblije. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. bibliolater (grč. bibliograf (grč. biblfon. bibliopoles) knjižar. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. biblioteka (grč. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. objašnjavač Biblije. tehničke opreme. nasumce otvori.) poznavalac knjiga. bivium) mesto gde se stiču dva puta. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. izvi-jati melodiju (ptice. bibliofilija (grč. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. cink. preterana pobožnost. bakar. biblfon. bigarrer. bibliotheke.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). bigot) praviti se svecem. biblioman (grč.. stanovanje vojske pod malim šatorima. bigotirati (fr. spisateljstvo. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. npr. kiseonik. bibliotekar (grč. poljski logor. pa su dobili mineralan izgled. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bivouaquer) okolovati. logorovati u polju. biglisati (grč. bibliologija (grč. biblion. pretvarati se. bogomoljstvo. grč. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). tj. biver (eng.) koji preteruje u pobožnosti.) žena koja ima dva muža. dvovredan. retkosti. bigoterie) verska zatucanost. bigotan (fr. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. ona može biti azbučna. biblicitet (grč. biti u okolu. raskrsnice.) poznavanje knjiga. licemerstvo.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. sumpor. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. biblion. biberon. grč.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. naročito slavuji). provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. . prodavac knjiga. licemerstvo. licemeran.) knjižničar. engleska pamučna materija. bibliopol (grč. bibliografija (grč. bibron (fr. onaj koji se drži samo Biblije. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bigeneričan (lat. olovo. grub vuneni porhet. bigamistki&a (lat. bigoterija (fr. Ifthos kamen) pl. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. zbirka knjiga. biglizo) pevati. knjigoljublje. bivouac) voj. biblicizam (grč. beaverteen) trg. biblist(a) (nlat. biblion.sahranjivač knjiga". poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. sro-dan lauti. ili celokupne književnosti jednog naroda. nauka o ureñenju biblioteka. okamenotine lišća. bivalentan (nlat. bigarirati (fr. železo i dr. beaver) trg. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. bivakirati (fr. biblioliti (grč. biblion. gamos brak) dvobračnost. bogomoljstvo. verski zatucan. licemer. bigot (fr. bibliopeja (grč. bivariare) šarati. po kojima se udara drvenim maljićem. radi origi-nalnosti štampe. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. dvoženac. bivertin (eng. bigener). dvomužica. licemeriti. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. biblion. bibliotekografija (grč. nauka o Svetom pismu. bigotisme) tobožnja svetost. bigamija (lat. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. japanski narodni instrumenat. išarati. od dve vrednosti. naročito Sveto pismo. bigotizam (fr. grapho pišem) poznavalac knjiga. ukrasiti šarama. bibliofil (grč. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. biblion. bi-. bibliolatrija (grč. geol. onaj koji se razume u knjige. valens koji vredi. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bibliotekonomija (grč. starosti. koji ima dva spola. bez obzira na predanje.

bidetto) sud za intimno ispiranje »sena.) ćudljiv. neobičnost. grč. bikarbonat sode. . billet) trg. bismutum) hen. dvogubo spregnut. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bikefalan (lat. ar-heologiji. bijenalav (lat. bikonkavan (nlat. fig. bi-dens) dvozubac. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bizarerija (fr. mali konj.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. potreba. nastran. osobenjak. puzavački. bilet. fr. bicarbonas) hen. pl. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bijouterie) trgovina dragocenostima. mošus. vi-zantolog. biznis (eng. element. bakarni novac sa nešto srebra.) pl. bide (fr. redni broj 83. bi-concavus) om. dvobojan. bi-. i radili na istoriji. koji kadi. bizarrerie) čudnost. bizoialan (lat. proturanje lažnog novca. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. čudesan. kada u kojoj se kupa sedeći. besoin) nužda. intra biduum) u roku od dva dana. bikonkavno sočivo. atomska masa 208. dvogubo ispupčen. bijonirati (fr. bidet.980. bisogno. fig. bis. bidens (lat. nastran čovek. naročito u moškavca. vizantologija. bizmut (lat. bisamum. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. v. bfson) zool. krivotvo-renje novca. pri lečenju od sifilisa i dr. dragi kamen. dragocenost. up.dine. osoben. dragulji. udvorički. bufalo. rok od dva dana. od koje je ranije pravljen sitan novac. vizmut. grč. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. kephale glava) dvoglav. Byzantion. Byzantion. zlatarske radnja. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. nakit. dragocenost. dragulj. zlatnici grčkih careva. npr. juvelir. biduum) vreme od dva dana. Bizantinizam. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. bijonaža (fr. business) posao. bizantinci (grč. juvelirska radnja. geografiji. filozofiji. bikoloran (lat. bikonjugiran (lat. čudnovat. bizar (fr. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. biennis) dvogodišnji.) v. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bi-convexus) om. bog. vizantinci. al bizonjo (ital. konjče. juvelirska roba. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. teologiji. bizarre) čudak. bije d' bank (billet de banque) banknota. srebrni novac bez propisne količine srebra. tj. ukras. bizon (grč. npr. bije (fr. bizantijski (grč. zuber (u Evropi). bi-conjugatus) dvostruko sparen. analistici. bikonveksno sočivo. osobenost. bizam (nlat. dvozube rogulje. 2. bižugje (fr. dvogodišnje biljke. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. zone pojas. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bižu (fr. bikonveksan (nlat. vizantijske bizantinizam (grč.) 1. bicolor) bog. dvozube vile. divlji bivo. bizarnost. zlatar. oblast) koji je podeljen na dve zone. biduum (lat. s obe strane izdubljen. neobičan. hebr. 2. novčanica.). bijenij(um) (lat. ital. ispupčen s obe strane. koji se ulaguje starijima od sebe. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. i kao lek za jačanje živaca). intra biduum (lat. koji se sastoji od dve zone. bijoner (fr. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. retori-ci i poeziji. bikvadrat (lat. bicefalan. ulagivački. I bizaran (fr. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. npr. dvogubo izdubljen. billon) legura od srebra i bakra. bijou) nakit. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bizantologija (grč. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bikarbonat (nlat. Byzantion) 1. up. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. bizarerija. bi-quadratus) kat. al bisogno) trg. up. bijenale (lat. na kome su 1946. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bijon (fr. u dve boje. bigotizam. bizarnost (fr. trgovački posao. do propasti Bizantijskog Carstva. u slučaju potrebe (na menicama). bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. 3. bizantolog (grč. bijenalije (lat. bizonjo (ital. bizantijska umetnost. bikamerizam (lat. američki divlji bivo. biennium) vreme od dve godine. ali sa znatno više bakra. bižuterija (fr. bi-.) v. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji.

bilaroc) trg. bilboke (fr. bilansirati (lat. posetnice i sl. koji se. billard) igrati na bilijaru. bilans (fr. bilokacija (lat. bilten (fr. bilis (lat. fr. ulaznica. biletar (fr. fig.000. bis. bilingvitet (lat. locus) istovremena prisutnost na dva mesta.) v. bi-lanx sa dva tasa) trg. tip. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. biliverdin (lat. bileta (fr. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bi-. bimenzis. bilabijal (lat. crvena bojena materija žuči. bis. nlat. žutozelen. bil (eng. žustar. cedulja. izdavati ulaznice. žučni. bimester (lat. billet) blagajna. bilis) žučan. biletarnica (fr. donji deo lañe. bimestris) dvomesečni. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. bimanus) dvobimbaša (tur. saldiranje. ballur kristal. prevučena zelenom čojom. bilis. bilans. sa dva člana. dvorog. prodavnica ulaznica. žuč. i oboje . p. železničkih karata itd. bilifulvin (lat. v. saldo. prepreden. bilis. bilinguis) dvojezičan. trg. lat. žučno žutilo. služe kao podloga papirnom novcu. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. billetier) poz. bilateralis) dvostran. bilupa (lat. bimembričan (lat. ljutina. priznanice. etiketa. biliozan (lat.). crvenožuta bojena materija žuči. bixa) ham. bimembris) koji ima dva uda. fig. jednim udarcem udariti dve lopte. mesto gde se izdaju karte. bilingvičan (lat. o sednici ministarskog saveta. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bilis) hen. bilingvitet. fr. manus.). obično krajem svakog meseca i svake godine. biliosus. zelena bojena materija žuči. na-| prasit. bileter. cedulja. podnosi kralju. dvomesečje. biletar. jed. dvoličan. cedulja.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. nlat. m). lat. billet) pisamce. priznanice. billion) milion miliona j (1. up. bis. prodavac ulaznica za predstave. bimenzan (lat. bi-. pritvornost. vert zelen) hen. tempus) v. sa dva roga. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bilis) med.). bulla) predlog. izdavalac karata (želez-ničkih itd. bimemsis) dvomesečni. upotreba dvaju jezika u govoru. priznanica. bimestran (lat. ital. gnev. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. bili. billa. bilis. bilet. lupa sa dva sočiva. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge.000). major. krajnji ishod nečega. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. tako da uvek stoji uspravno. upravljen na suprotne strane. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. menica. fig. bilinguis dvojezičan) v. o stanju zdravlja. bilieran (lat. železničke karte i dr. četvrtasta i zarubljena. bis. I bilion (fr. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. glavni sastojak žuči. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato .000. up. pun žuči. bullettino) dnevno saopštenje. izvesti završni račun. ital. ravno dno u sredini lañe. se. bimestre. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. lat. o stanju na frontu. koji govori dva jezika.000. beryllos beril) gorski kristal. bilanca (nem. bulletin. dvousneni (suglasnik). dvočlan. bimetalizam (lat.) vreme od dva meseca. nlat. železničkih karata. listak. kristalno staklo. billet) izdavanje ulaznica. dvousneni suglasnik (b. bimester. fr. bilardirati (fr. pritvoran. izvesti zaključak o svršenom poslu. fig. bi-cornis) zool. bilet (fr. bilateralan (lat. žučno crvenilo. bimenzis (lat. bilan. biliaire) koji se tiče žuči. takoñe: pisamce. bilancio. obostran. igra na bilijaru. kratak. lingua jezik) dvojezičnost. beryllus. izborni listić. loupe) opt. bilge) mor. knjigama. prepredenost. mrzovoljan. žučno zelenilo. zaključiti neki posao. zakonski predlog (u Engleskoj).koji se izgovara uz učešće obeju usana. bis. biljur (ar. billetier) v. sitni štamparski poslovi (karte. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. bildž (eng. bilijarda (fr. mrkožut) hen. bileter (fr. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. bilabialis) gram. fr. latus strana. bilingvizam (lat. dvoličnost. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. grč. ulaznice. železnička (ili: tramvajske) karta. nlat. biksin (nlat. dvaput. labium usna) gran. bille. biletura (fr. ulvus. fig. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bilijar (fr. bilabijalan (lat. zvaničan dnevni izveštaj (npr. bilirubin (lat. orlean. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. bilijariti (fr. potvrda. biman (lat. prek. Bilanjz) v. billiarde) hiljadu biliona. biletirati (fr. bilin (lat. razdražljiv. rubinus) he«. bilis žuč. up.

bi-. bioklimatika (grč. povoj. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. vrpca. biogen (grč. kolo-nija bioblasta). klfma. petlja. biografika (grč. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. biodinamički. bfos. veličina koja se sastoji iz dva dela. Binde) veza. zavoj za oba oka. kao i uticaj živih bića. binjiš (tur. bfos. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. biografija (grč. biblion knjiga. bfos život. bfos. nomos zakon) mat. binokl (fr. bfos. grč). bioblasti (grč. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. životne jedinice manje od ćelija živih bića. pojas. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). životopis. poreklo. bioaritmetika (grč. bineran. padinom od dva člana. biogeneza. genetički inžinjering. bfos. med. bfos. bfos.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. binda (nem. nosila ga je poglavito turska konjica. posebno biocenoza i vegetacije. koji se sastoji od dve jedinice. npr. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. rañanje) razvitak života.. biol. to klima nagib. Biinne. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). binokularan (lat. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. ge zemlja. energefa) fil. binub (lat. bini. oculus oko) sa oba oka. biozofija (grč. nlat. vladaoca i dr. od dva dela.) fil. bio. zbivanja. biologizam (grč. bfos. na kojima se osnivaju prirodne pojave. logos) fil. suprotno: monometalizam. svih životnih procesa. životni. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. binerav (lat. bioklimatologija (grč. pisac biografije. kibernao upra-vljam. eng. na klimu. bfos. binen-regulator (nem. (grč. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. binaran. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. ibn. životopisac. biolog (grč. binomski (lat. genesis postanak. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. dogled za oba oka. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. sa dva člana. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). zavoj. blaste klica) pl. veština pisanja biografija. opt. grč.). okovratnik. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. bina (nem. up.(grč. bfos. a+ br. bfos. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. dvojedinični. pr. biologfa) nauka o životu. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). fr. koji je udešen za oba oka u isto vreme. po učenju Altmana. od dva) dvojki. bini. naočari. biodinamika (grč. dvočlani izraz. sophfa) v. kao sredstvo u borbi za opstanak. binaran (lat. genos poreklo) biol. bini po dva. biogenija (grč. bioliti (grč. binocle) cviker.. regulator) poz. grapho) veština opisivanja života. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biograf (grč. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. biosofija. filozofa. binubus) čovek koji se dvaput ženi. binom (lat. biogenetičan (grč. Bijhne) pozornica. binarius koji sadrži dva.) istorija razvitka života. bfos. bfos. genos) koji se tiče razvitka života. mat. pozorište. biogeografija (grč. biokibernetika (grč. dvočlani. biologist(a) (grč. biobibliografija (grč. binjektaš (tur. bioenergetika (grč. pristalica biologizma. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. bios. a i Srbi'. up. engineering) v. binaire) v. bfos. koji se tiče binoma. . bios. bioinžinjering (grč. bfos. bivomizam (lat. Ifthos kamen) kol. biofori. bfos. grč. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. energetika svega živoga. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. graphfa). bin v. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). biologija (grč. logos) fil. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je.

svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. pribora. i u zemlji. bios. bionti (grč. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. bioluminescencija (grč. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. biostatika (grč. bios. praktične eugenike i medicine. bios. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. npr. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. manteia proricanje) 1. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. litosferu i hi-drosferu. psyche duša) fil. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. bios. biozofija. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. ontos. logia) nauka o živim bićima. člana društvene zajednice. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. razmnožavanja itd. bfos. bioontologija (grč. bios. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima.. biorizatora. psyche. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. bioskopija (grč. bios. prilagoñavanja. i u vodi). a čoveka. bios. nem. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. bios. nlat. biometrija (grč. tj. bios. biotip (grč. bios. biomagnetizam (grč. mehanike razvitka. operativnim putem. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. biotika (grč. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. socius drug. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. biomantija (grč. sudskolekarsko utvrñivanje. biosinteza (grč. on. logia) fil. nastala u XX veku. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. psihobiologija. biorizacija (grč. bios. neke oblasti. jer živih bića ima i u vazduhu. životni prostor (obuhvata: atmosferu. biosfera (grč. crta na dlanu i drugih nekih simptome. čista rasa. bionika (skrać. biotehnologija (grč. svitci) sveta.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. biomatematika (grč. biomehavika (grč. bios) praktično učenje o životu. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). lumines-centia hladno svetljenje) biol. bios) 1912. prema izvesnim znacima na telu. bios. bios. god. . typos) čist tip. sarkom). poremećaji u razvitku. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. naročito pojave nasleña. bionegativan (grč. biopsija (grč. bios. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. to on. lat. biosofija (grč. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. up. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. osnovni oblik je fotosinteza. organizama koji izazivaju vre-nje itd. bios. techne. biol.) v. biorizator (grč. tj. lat. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. panpsihizam. biotit min. bionomija (grč. tu ontos postojeće biće) pl. biorizacija. 2. biotehnika (grč. biopsihologija (grč. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. bios. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. aparata. biosociologija (grč. orao vidim) med. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. bios. bios. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. pr. države itd. grč. biomagnetski. v. npr. bios. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). stanovnika nekog grada.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. bios. npr. sophfa) životna mudrost. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. ovako je nazvao 1866. bios. up. bioskop (grč. kao animalno biće.

biotičan 117 biseksan biotičan (grč. krut i nadmen. Burger-Meister) gradonačelnik. bisegment (lat. bisegmentacija (lat. dleto. po drugi put. biohemija (grč. buriner) rezati rezaljkom. austrijskom inžinjerijskom oficiru. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. ta phainomena pojave. bipedis) koji ima dve noge. staklena cev sa lestvicom. kancelarija. ital. životni. Wirtshaus) krčma. biocenotika. bisage (fr. birato voj. biofizika (grč. koji se može podeliti na dvoje. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. bureau. chemeia) deo fiziologije. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. bipsdan (lat. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. biofori (grč. birenirati (fr. krateo jak sam) v. birokratizam (fr. logia) nauka o životnim pojavama. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. segmentum odsečak) mat. torba na sedlu. biroutenzilije (fr. deo ekologije. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. koinos zajednički. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). bureau. grč. bis. tj. kao odsečak jedne linije ili površine. slikovito pričati. burin. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. fig. burato) pisaći sto. pretežno formalističkom duhu. bis. bi-pes.) mat. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. gostionica. burette) hem. birokratizam. bakrorez. biofenomenologija (grč. birokratija (fr.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. polovljenje. bircaus. bios.. lat. bakrorezac. dvonožac. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. sa dva suprotna pola. biro (fr. polus stožer) dvopolan. biocentrično posmatranje (grč. bureau. dvonog. birzeman (tur. pisarnica. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. bis (lat. ukočenost. bureau. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. razuñivanju živih tela. birgermajster (nem. birtija. polovina. vunom ili kostreti. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). buratine) trg. bircaus (nem. segmentum) mat. birotehnika (fr. logia nauka) v. grč. vajalica. bipedalis) dug ili širok dve stope. bios. birema (lat. bios. centrum središte) fil. bi-pes) dvonožna životinja. bis) dvaput. bis pes noga. bisegmentabilan (lat. ponovo. utensilia) pl. bios. bios. praviti grbove. bios. predsednik mesnog odbora. dvostopni. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. bis. naročito u analitičkoj hemiji). vajati. techne umetnost.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. burat) trg. veština) skup metoda. nadlepggvo. Karlu Birago (1792—1845). bios. grč. predsednik opštine. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bios. kancelarijske osoblje. davnina. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. kancelarijski pribor. bipolarav (lat. bira (fr. vrsta polusvilene. biofon (grč. sexus. polovljenje. razdvojenje. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. bireta (fr. birokratski koji se tiče birokratije. biocevotika (grč. biotomija (grč. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. bis. bfos. bigeneri-čan. birokrat(a) (fr. planum ravan. biol. biparticija (nlat. burail) trg. mania) želja (ili: težnja. biratina (fr. koinos zajednički) životna zajednica. lat. bissac) pl. biraj (fr. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. pravila. ital. kancelarijske potrebe. birokratija. biplan (lat. biotop (grč. polu-vunene tkanine. spol) v. još jedanput. . biocenoza (grč. bis. biromanija (fr. Wirtshaus) v. purger. polovljiv. bioblasti. vrsta lakih poljskih mostova. bipedalan (lat. grč. biren (fr. biseksan (lat. nosioci života. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. muz. bios) koji se tiče života. phoros koji nosi) pl. nazvala po pronalazaču. bureau. od kojih je jedna iznad druge. biremis) čamac sa dva vesla. birger v. vrsta puplina od fine svile i vune. bios. bir-zeman) staro vreme. burino) bakrorezačka rezaljka. ravna površina) avij. dvostruka torba (u Lici). bipartitio) deljenje na pola. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. biocenologija (grč. biped (lat. birtija (nem. odeljenje.

bis. thećs bog) verovanje u dva boga. bista (fr. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. u džez muzici bit označava stalno. bistoquet) bilijarski štap. bifepija (fr. biscroma) kuz. biskroma (ital. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. dvoboštvo. series red. buffet) sopstvenik bifea. naročito Egipćana. bit) l. prženo upola na jakoj vatri. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. 2. dvoličnost.) 3.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. (bitlsi) čupavci. bitumivozav (lat. behaviour vladanje. bituminirati (lat. ital. npr. dvaput kuvan) dvopek. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. peksimit. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). posle 28. grč. bistori) hir. koji ima dva cveta. domeće. biteizam (lat. dvoni-zan. ital. ital. reke. bit (eng. bisekstus (lat. filum nit. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. u dva niza. npr.) prevući (ili: pokriti. bistrer) slikati (ili: boji-ti. biskupije (grč. bifilaran (lat. obično dug 7—8 st. dvospolan. bisolit (grč. u teoriji informacija. bi-. polovljenje. dvoredan. flos. sa dva cveta. biheviorizam (eng. okrugao dvopek. biformis) sa dva oblika. asfalt i sl. bistouri. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. konac) dvoni-tan. dvolist. dvosložan. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bis. bifoličan (lat. busto. bis. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bitnih (eng. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). buffet. buffetto) tezga u krčmi. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. bifluere) račvanje reke. lat. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. mladići s dugom i neurednom kosom. bis. Brust) poprsje. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. bife (fr. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. Bitlsi (eng. bifurcatio) račvanje. beefsteak) kuv. bitumen (lat. bisturi (fr. pravac u psihologiji. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. premazati) zemljanom smolom. okrugao kolačić. sa jednim prestupnim danom. folium list) bog. bisextus) prestupni dan tj. pod biskup. dvoobličan. bitometrija (grč. a izvode ga udaraljke. grč. bitva (ital. bifer) vot. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. Bit je uvek pa-ran. petrolej. buste. bistrirati (fr. krčmica. naf-ta. niz) koji ima dva reda. bituminizacija (lat. Dž. orman za stono posuće. epfskopos nadzornik. bis. ital. biformai (lat. bis coctus dvaput pečen. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. biscotto. februara. biformitas) dvoobličnost. trideset drugi deo jedne note. onaj dan koji se svake četvrte godine. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bistoke (fr. biskvit (fr. bit (eng. bisus (grč. u asfalt. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. bis. bifurkacija (nlat. biflorav (lat. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). u engleskoj muzičkoj terminologiji. beat udarac) 2. dvaput pečen porculan bez glazure. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. orman sa srebrninom. dvorodan. bis. bisextilis) prestupni. biscottino) mali. byssos pamuk. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. biseksualav (lat. floris cvet) bog. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. episkopfa) v. bit-muzika (eng. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . bifti (eng.) pretvaranje u zemljanu smolu. nem. sto po železničkim stanicama. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. ital. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. bifluevcija (lat. up. Ifthos kamen) min. bitta) brod. u debljini od 4 st. beatnik) l. hermafroditski. Ginzberg. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. bythcs dubina. sexus spol) koji ima oba spola. fig. bit (eng. The Beatles) nuz. od dva sloga. bisekcija (lat. grananje ili cepanje na dvoje. syllabe slog) gram. ponašanje) psih. asfalti-rati. metrička jedinica takta. biferan (lat. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. deljenje na dva kraka. biserijalan (lat. biformitet (nlat. biftek (eng. biskoten (fr. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. bisekstus. biskup (grč. Keruak). biscotin. bisilabičav (lat. biscuit. šećerni dvopek.

blanket (fr. blamaža (fr. blenometritis (grč. biceps (lat. neosetljiv. blenoftalmija (grč. blenna. rheo tečem) med. blanko-kre-dit otvoren kredit. sluz. blastomere (grč. bjanko menica čista. bicinij(um) (lat. kredit bez pokrića. radi špekulacije razlikom u cenama. potpuna sloboda rada. bicintum. bicyclist) onaj koji tera točak. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). kephale glava) v. pomorandžine kore i soka. mladica. velosipedist. prazno. blanco) v. hartija. sukno za filtriranje. bicarija (ital. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. rñav glas. kuñenje. zapaljenje sluzokožnih žlezda. blastoderm (grč. blastema (grč. huljenje. čist formular. blenna sluz. blenna. procurim) med. bi-. rheo curim) med. chroma boja) dvobojan. 6t6s uho. kart blanš (fr. blejzer (eng. blamer) osramotiti. blenna. očiju. pupl>enjem). blanche) beo. radi odstranjenja. belo. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. aden žlezda) med. blastem (grč. blenda (nem. blastula) fiziol. blanche) pr. zasićen i presićen. zapaljenje veznice očnih kapaka. blastos. belina. blanko-trgovanje prividno. blastozoid (grč. biciklist(a) (eng. ophthalmos oko) ked. blasfemist(a) (grč. blastos. bruka. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. sulfid cinka. carte blanche) čista bela neispisana karta.) otupelost. ñerma koža) fiziol. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. belilo. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blekvud (eng. tobožnje trgovanje. blastos. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. zametni mehurić. blamirati (fr. metra materica) med. izneti na rñav glas. čist. blenna. blaser. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). blenemeza (grč. blenna. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. nauka o grbovima. neosetljivost. čist. blazon (fr. blamage) sramota. blenorea (grč. bogohuljenje. obrukati. blenengerija (grč. bis. mykes gljiva) ned. od dve boje. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. us. eteb povraćam) med. bjanko. oblik) biol. blanc. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. i blastocistis (grč. cyclus krug) točak. bjanko (ital. udubljenje u zidu sa svodom. blenadenitis (grč. nlat. blenna) kec. slepa vrata.-fr. neispisan. blasphemos) bogohulan. bela boja. Blende) apx. bis. blena (grč. spolnih organa i dr. beo. bikefalan. biher-šrank (nem. blasfemija (grč. psovka. korita. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. preživelost. blasphemćs) bogohulnik. eidos vid. bicycle. biceps) koji ima dve glave. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). bišof (nem. beloća. karanfilića i šećera. pokuditi. bicikl (eng. lučenje sluzave tečnosti. blastos klica. blanko (ital. dvoglavi ručni mišić. točkaš. sluzna srdobolja. v. pogrdan. alat. min. grč. blasphemfa) pogrda. belina) trg. bihromatičav (lat.). neispisan. opt. kapavac. blenna. svetlosti sa strane. grditi. obesvećivanje. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. heraldika. blaziranost (fr. curenje iz ušiju. zasićenost. im. Bucherschrank) orman za knjige. kožica zametao g mehura. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blašpe (fr. blason) grb. gei. španski zid. neograničeno punomoćstvo. preživeo. blasfeman (grč. potpuno odrešene ruke. izdanak. obesvetilac. . blanš (fr. slepi prozor. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. cimeta. vrsta šampanjca. canere pevati) huz. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. blenotorea (grč. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. ukor. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. huljenje na boga. punomoć samo sa potpisom. black (fr. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. bicefalan (lat. blastema) biol. blastula (grč. tj. blastomikoza (grč. karta bjanka. blaziran (fr. blase) otupelih osećanja. enteron utroba) med. meros deo) biol. blenoragija (grč. blastos. blenna. povraćanje sluzi. regnymi izbijam. kystis mehur) fiziol. kompozicija za dva glasa. sluzni proliv. velosiped. tj. blastos. bis. fiziol. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blastule. bizzarria) muz. kuditi. grč. bianco belo. obesvetilački. lat. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. grdnja. kapavica. klica. zametni mehur. prekor. Bischof biskup) piće od crnog vina. prema potrebi. blastemia) vot.

bacam tamo-amo) med.) pl. tip. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. bloc) veliki komad (npr. zatvaranje sa svih strana grada. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. blefaroptoza (grč. hapsana. sličan svirali. Blue Book) „Plava knjiga1'. farsa. slični palačinkama. ptosis pad) med. blondine) v. blonda (fr. blefarotomija (grč. hvalisati se. klada. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. aden žlezda) ked. Blockhaus) voj. municije i sl. povreda. blefirati (eng. nemir kod teških bolesnika. žmirkanje. blefarospazmus (grč. Blitzkrieg) voj. bleh (nem. npr. kulica. gomila. blenna. Blitz munja) v. grč očnih kapaka. mnoštvo. hvatati na zbunjivanje. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. velika količina (robe). zatvaranje železničke skretnice. automobilu. mladić plave kose. tome sečenje. blokaža (fr. dosetčica. kol. okloplji-vanje. sveska za pisanje ili crtanje. Blockflote) nuz. munjeviti rat tj. blondin (fr. šanca gredama. blefarizam (grč. uron mokraća) med. blefaroftalmija (grč. fig. plavojka. dobro. prevrtanje. Blume) poznavanje cveća. zbunjivati razmetljivom reklamom. zatvoriti skretnicu. ital. tip. blondina (fr. čamcu. blestrizo bacakam. ophtalmos oko) med. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). blondina. nazvala zbog žućkastog sjaja. blefarofimoza (grč. zapaljenje žlezda očnih kapaka. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. oblaganje čeličnim pločama. obmana. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. rezanje) med. blindaža (fr. plomb) pogrešno. trupac. blondin) plavušan. osobito u sportu. blokiranje (fr. an blok (fr. otvorene boje. blepharon. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. phimosis suženje) med.) voj. ucelo. ojačati rov. blouse) laka gornja haljina kod žena. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. blokirati (fr. blok (fr. blessure) ozleda. cvećarstvo. avionu). naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. zaštićivanje od zrna (projektila). vojnički koporan. fig. bloccata) voj. bacanje prašine u oči. blokhauz (nem. blepharon očni kapak) med. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. kicoš. sluzave mokrenje. podizanje cveća. automobil. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. up. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. žućkast. hrpimice. pivo. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blepharon. udvarač ženama. poza. blefaritis (grč. en bloc) naveliko. opsada. blepharon.). zaplašiti. blepharon očni kapak. praviti se. osigurati od zrna. pretvarati se. varati. blokflauta (nem. blindirati (fr. vojske. veliki odlomak stene. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). blindage) fort. bluza (fr. zajednica. blomba (fr. blestrizam (grč. mali pozorišni komad pun desetaka. spadnutost očnih kapaka. bluette) varnica. bloki-ranje. zatvor. ital. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. fleš. blooming condition) sp. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. blumistika (nem. Blume cvet. blond (fr. ruski kolači.) med. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. plavuša. treba: plomba. bluff) plašiti. blocus. biondo) plav. treba: plombirate. opsada. bloquer) v. obmane. zastrašivanje. ñuture. obmanjivanje. blonde) čipka od sirove svile. blepharon. blombirati (fr. čamac. oklop (na ratnoj lañi. blokada. ojačavanje rova. blinder) fort. blepharon. iskrica duha. plomber) pogrešno. suženost očnih otvora. blesura (fr. karaula.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. Blu buk (eng. blickrig (nem. blondinka (fr. blond. mustrama od cveća. . bluming kondišn (eng. blef (eng. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. prevari. obmanjivati. šanac gredama. bacakanje. zavara. zavaravati. zapaljenje očnih kapaka. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). blista (fr. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. blinji (rus. iskra. blokada (fr. tvrñave. gomila (knjiga). up. celina. mermera). avion). panj. spasmos grč) med. blumirati (nem. blefaradenitis (grč. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. duhovita sitnica. grañ. svetao. blondine) devojka ili žena plave kose. od finog pšeničnog brašna. treptanje.

boi-najf (eng. upravlja zemljom. bogomili pl. Džemsa Bojkota. Makedoniji. bodega (šp. studenti i dr. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. boit-tout) čaša bez postolja.. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. bojkotovati (eng. bodmeraj (nem. pere. ispičutura. boheme) način življenja boe-ma. buza. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. književnici. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. boetetika (grč. Bosni. dečak. Obotriti.) bog. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). boatu (fr. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. kod anglosaksonskih naroda. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. drevna pijanica. baka. boduo (ital. bodega) podrum. moreuz. boja (hol. magazin s robom u luci. Bodriti pl. bojler (eng. guša. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. skraćeno: bob. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. bohemes) pl. boei) v. krčma. rakije. kablova. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bogumili pl. fr. bodolo) ostrvljanin. po pravilu neuredno. ili na oboje ujedno. boemi (fr. bobine) kalem (za konac). prirodnim životom. bobi (eng. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. bojler. iznos berbe grožña. baobab. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). boemerija (fr. u Rumuniji: plemić. blue-stocking) „plava čarapa". organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. boa. god. Indiji). dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. bogdo-lama (mont. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. bojer (hol. + 1502. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. boiler kazan) kazan.Bob je. pamučni til. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. Dalmaciji. vinara. lažno optuži-vanje (po šp. Bodmerei. kotao. fig. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. boa (nlat. fr. bonrin) plemić koji je i ratnik. život od danas do sutra. fig. fig. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). boa constrictor) zool. crven kao krv. boj (eng. bottomry) trg. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. boy) dečko. kajmaka i šećera. . prekid svakog op-štenja s nekim.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. božole (fr. deminutiv imena Robert). bobina (fr. beaujolais) vrsta francuskog vina. nadimak londonskih policajaca. boabab (amh. tur. busur) bog. bahader) pl. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. bob (eng. patareni. engleski til. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. v. planinski tesnac. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . Hrvatskoj. up. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). bova (ital. kod bojkota strane robe u nekoj državi). Bugarskoj. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. bobinet (eng. bobslej. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. boiler v. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. kosovski božur divlji božur. raste na Kosovu. naročito plemić veleposednik. bobby) pl. ždrelo. boza (pere. božur (arap. to bob) v. bobslej (eng. sluga. proizvodi se u predelima severno od Liona. čergari. koji »sive svojim naročitim. bobbinet. duhovni poglavar u Tibetu koji. bogus) irsko narodno piće od vode. bu za. bogumili. induk-cioni kalem. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. bobadiljizam nepravedno. zajedno sa dalaj-lamom. klanac. bojkot (eng. bogaz grlo) grlo. eng. po nače-lu: dok traje nek laje. kor. bogatiri (tur. neuredan život. šećera i drugih dodataka. npr. momče. bojar (rus. od danas do sutra. kalem od namotaja bakarne žice. udav (najveća zmija u Africi i ist. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. bogus (ir. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. bogaz (tur. umetnici. zmijski car. bodul. v. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. v. fiz.

up. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bollo. up. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bocassino. bolivijano (šp. bolos) v. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. box) 3. lat.. gitarom ili tamburinom. boccale. bolstit (lat. sp. .boka 122 bomba boka (ital. bolis. bolus. bucca) usta. Voheg) 2. fr. bolldos hitnuto. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. okamenjena gljiva. boks (eng. bosco. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. box) pesničati se. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. oružje za bacanje. boletus pečurka. nlat. box) sp. bocal. boks. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. bola (eng. boxer) 1. bolidi (grč. bolvševiki „članovi većine". vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. kutija. boks-meč (eng. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bulletta) cedulja. boxcalf) 2. Francuska). pesničar. srednje veličine. do struka. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. dubok ton) voj. bokser (nem. veća čaša s poklopcem. razreñene od strane Lenjina. pod. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bascagium) šumarak. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa).000001 * °S). osnovana oko 1890. bulengren. grč. metron) fiz. bolonjska škola slikarska škola koju je.378 kg). kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. guranje i udaranje nogama. priznanice. boks (eng. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". glavom i leñima. Bokseri (kin. otvor. atomska bomba. rudnjača. kastanjetima. lemnoska zemlja. tzv. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. boksovanje (eng. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bolletta. bol. bolus. bokal (fr. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. boksati(se) v. boksovati se. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. tući se pesnicama u rukavicama. bocca. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. ital. bokasin (ital. bolites pečurka za jelo) kol. 1555—1619). potkraj XVI veka. buldogu slična rasa nemačkih pasa. zračni termometar. bolas (šp. šp. bolos) hem. bomba (fr. zatvor za potkivanje nemirnih konja. svaka runda 2—3 minute. fr. bolero (šp. pristalice boljševizma. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. velika bokasta boca. zaliv. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. bokseri se dele s obzirom na težinu. boljševizam (rus. boling-grin (eng. astr. up. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). ma-njina. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. boksovati se (eng. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. v. bouche. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bolus (lat. sp. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. jedan od glavnih izvora aluminijuma. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja.800 kg). bol (lat. šećera. ngrč. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. šumica. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. ručna granata. grč. bombe. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). Martovljevu koncepciju partije (menjševici). staklene bočice kru-škasta oblika. do tetke kategorije (preko 79. loža u pozorištu. boksit min. bocage. vrč. v. lug. bokser (eng. većina. bole zrak. praćen pesmom. bolonjske bočice fiz. grč. koja je 1900. bombos potmuo. bok-sovanje. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bolometar (grč. ital. ital. pesničanje u rukavicama razne težine. ušće. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. bokskaf. bomba. boks. boljševici (rus. boleta (ital. box) 1. balon. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta.. živa i okretna. grč. moreuz. naziv po mestu Bo (Les Baux. boks (eng. ulaz. kineska tajna organizacije. bokaža (fr. „plemenitoj veštini". oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. hidrat čiste gline. strela) pl. železna ili čelična lopta. kratak. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). bolus. zbog čega se mogu i danju videti.

bonom (fr. dadilja. bombycinus. bona mente (lat. bombe) v. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. sviloprelja. bombonjera (fr. nego potiču od neke druge strane. lat. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. bonifikacija (nlat. popravljati. kazati). propinjati se. poverljivost. bon pur (fr. svila. bono modo (lat. bon pour) dobar za . politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bombardovati v. krupnorečiv. prav. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. bombardje. up. bona mente) u dobroj nameri. 2. često sa dodatkom želatina. preterana prostota. izražavanja). po viñenju. bonaparte™ pl. bujica reči. poboljšati. prav. bonette) voj. bono modo) dobrim načinom. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bonum. bondruk (nem. facere. izvrsnost (u smislu izrade). onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. delovi imanja koji nisu ostali od oca. čičica. aromatiziranog i oboje-nog šećera. dit.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bombarder. bacati avionske bombe. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bcmbyx) 1. sigurnost nekog potraživanja (supr. svilena buba. potvrda prijema. bonz a vi (fr.. visoko-paran. bonbonniero) kutija ili kor-pica.). bon) trg. dobrodušnost. nalog za izdavanje neke robe. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bonomija (fr. bonhommie) prostosrdačnost. naknadno pridošle dobra. poslastica od istopljenog. bansek. bona hereditaria) pl. dobra (ili: imanje) maloletnika. Americi. muskata i šećera u Sev. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bonaca (ital. boneta (fr. bombardirati. bombo) vrsta rakije od ruma. otmeno držanje. bona dobra) 1. bona fide (lat. v. prirodna obdarenost. naivčina. preteran. na lep način. bonificatio) naknada. bombaš (fr. bombyx. svi-lasta materija. bombast) lit.. podskakivati (na konju). vrsta pamučne tkanine za podstavu. bona minorum (lat. nalozi koji se isplaćuju odmah. bombaš. popraviti. bonitet (lat. bombyx svilena buba. obično ukusno i luksuzno izrañena. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. služavka. bombardier) voj. platna sposobnost. lat. vrsta ženske kape. odšteta. popust u ceni. grč. sveštenici Budini u Japanu. dobra. trg. bona fide) dobronamernost. bonitas) dobrota. bacač bombi. bona (lat. fig. bonum dobro. bond) pismeno jemstvo. osoliti koga. obaveza. odštetiti. bona adventicia (lat. fig. bonhomme) dobričina. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bombiks (grč. važi za . bona hereditaria (lat. fig. bon ton) dobar ton. naivnost. bona adventitia) pl. vojnik bombaškog odeljenja. bonificirati (lat. bombardirati (fr. naduven (način pisanja. valjanost. nasledna dobra. mirnim putem. unutarnja vrednost. bonbon) šećerlema. dobronamerno. konfetama). bonne) 2. imanje. ljubavnim izjavama. vata za ispunjavanje haljina i sl. bombardje (fr. bombona. bombasin. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bombyx pamuk. bombazen (fr. preterano kitnjast. bombast. bombikometar (grč. nalog za plaćanje. bond (eng. bon sens) zdrav (čovečji) razum. priznanice. popravka. . svojim pesmama i sl. u dobroj nameri (učiniti. bombardare) voj. dosañivati kome (molbama. zatucane popeskare. bombyx pamuk) zool. bombardovati.) pl. ukusno namešten stan i sl. bondir) skakati. . vrsta keplovane svilene tkanine. imanja. bombastičan (eng. menica. pl. u kojoj se drže bombone. bons a vue) pl. bo-nifier) naknaditi. bombast (eng. bonvivant) veseli brat. bombe (eng. bombona (fr. Kini i istočnoindijskim zemljama. nadmen. poboljšavanje. bona minorum) pl. bonbona v. tobdžija. Wandriegel. poboljšanje. prostosrdačan čovek. svila) pamučna svila. priznanice. pamuk. bonze (jap. bon (fr. onaj koji vrši bombardovanje. veseljak.. nasleñena dobra. slada (malcbombona) ili voća. bombardeur) voj. imetak. bonton (fr. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bona (fr. bombarder (fr. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bonsek. fr. proneti se. bondirati (fr. prav. ukusno nameštena soba. brašna. bonbon. ostavština. . bon-sans (fr. sujeverni popovi.. devojka za decu. bonvivan (fr. nlat. veritet). fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. grč. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. istoč-noindijski kaluñeri.

borani. bordereau) trg. borda 1. fig. zeleno. ivica lañe. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bore] v. skučen. bosaža (fr. bordo-boja (fr. kor. fig. preimućstvo. o biljkama i rastinju. bordura (fr. bordat (arap. board of trade) trgovačke komora. bonum publicum) dobro države. glup. bora (ital. bordeaux) boja crnog vina. borda (arap. bor (nlat. severni vetar. fig. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. borgis (nem. baviti se biljkama. buraq) hen. boreiaios. okrajak. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). mržnja na Pruse i sve što je prusko. borniran (fr. odbor. porubiti. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. bording) kor. borealan (grč. bordro (fr. pervaz. hrana. botanizirati (grč. bosko napasam. ograničiti se. sred. biljni) poznavalac bilja i rastinja. buraniyya.) 2. Bohrmaschine) naprava za bušenje. porubljivati. porubljivanje. Borussia Prusija. borer (nem. neiskusne. sto. nevažno. igra karata slična vistu. kvrga. hen. brežuljkastim. border) ogoliti. jedna vrsta plesa. nemetalno čvrsto telo. borusomanija (nlat. bording (dan. ograni-čavati. državna korist. tj. boršč (rus. nerazumljivo. borealis) severni. bordižati (ital. borax. postaviti granične belege. bosa (fr. voska. laña. arap. botanikos travni. talasastim figurama. 2. bostan (tur. bordello) javna kuća. Borussia. sreća. daska. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. bordel (fr. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. talasaste figure. sto za kojim se drže sednice. spisak računa. boreas (grč. bostan) lubenice i dinje. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. vrt. novčanik vrednosti. omeñiti. bortna (nem. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. . ital. umeriti želje. Aziji i Kaliforniji. up. igre (američka. boselirati (fr. bordel. bordat. opus rusticum). up. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. jedinjenje bora. botano. bosse. botane trava) skupljati biljke. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. javna radnja. umeravati. ivica. botanike) nauka o biljnom svetu. Bord. bornirati (fr. u grupi). vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. bortna. tj. širit. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). raditi ispupčene. izvod. boston) l. Borgis) vrsta štamparskih slova. knjiga u kojoj su računi. boreas) severac. bordo-vino (fr. bozza) grba. sud. pl. moru. fig. novac za hranu. opšte dobro. borati (nlat. važan za industriju. bonum) dobro. venac. phobos strah) strah od Prusa. bu ši lica. opšivanje. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. tačka topljenja 2030°. porub. gajtan za opšivanje. ograničen. sever. javna kuhinja. ital. gostionica. nešto uprošćenija vrsta valcera). tur. rub. bosokteriti (od nem. borusofobija (nlat. trava. boraks (nlat. veća od pešta. oivičiti. borne) ograničen. nazvan po gradu Bostonu u Sev. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. bordaža (fr. mali. nadleštvo. up. boreas. board) l. kost. bona. botanika (grč. bonum publikum (lat. borda 2. bord (nem. vrlina. soli borne kiseline. fr. lat. burdelj. kozmetiku i medicinu. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). Americi. šarama. Borte) v. opšivati.) pl. Bohrer) burgija. pervaženje. bord ov tred (eng. a manja od garmonda. botaničar (grč. korist. oblo-žiti lañu daskama. lista. burani) zelen mlad pasulj. bord) 2. mrke boje. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. okvir. boston (eng. boranija (arap. šare. manja laña u Ist. redni broj 5. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. nešto sitno. znak V. krstariti. boselaža (fr.) v. ulublji-vati. bossage) arh. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. bordage) oblaganje lañe daskama. grč. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. pervaz. bordure) ivica.811. bord (eng.bonum 124 botano- bonum (lat. materijal za oblaganje lañe. borda (fr. način otesavanja kamena. bašta.(grč. grundirati. Muhamedov ogrtač. bording-haus (eng. grč. tamnocrvene. savetovanja. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. sudnica. mahune. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. bosirati (lat. sprovodio pismo. borax) hen. borner) ograničiti. borde) l. me- nica. bosseler) ulubiti. bosselage) rad na ispupčenim. dar. bordirati (fr. bor-mašina (nem. čvrga. sa četiri igrača. gipsa. element atomske mase 10. kamene meña-še.

usklik u znak odobravanja. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. balota. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. sperma seme) med. botel (od nem. kepha-1e glava) zool. biljožder. brabansoni (fr. bradimaseza (grč. up. botane. boš (fr. bradys. u južnoj Evropi i na Levantu. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). botarga.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. krčma. tunjevine i dr. up. 2. botanološki. rñava. okamenotine grozdasta oblika. najmljeni ubica. teško. phemi kažem. bošonerija (fr. roba za odbaci-vanje.) 2. hvalisavost. grapho) opisivač bilja i rastinja. onaj koji voli da se bavi botanikom. bradys. sluga. bofl (ital. vrsta holandskog platna. govorim) med. bradilalija (grč.). varenje) med. širokočlana trakulja. botrys) grozdast. lat. bradikardija (grč. neustrašivost. bošerija (fr. botanoliti (grč. bradys spor. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. bohca) l. pregača. bragr) pesnička umetnost. botriitičan (grč. botrys grozd. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). mala trgovina. botulizam (lat. marama. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. botroilit (grč. valjan i vredan čovek. delija. hrabrost. botane. philos) ljubitelj bilja. 4. rñava probava. bili u engleskoj ili francuskoj službi. u obliku grozda. „Marseljeza" belgijske revolucije. 3. čamaca i dr. sporo prokuvavanje hrane. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. fr. v. junak. Bafel) trg. teško slušanje. botelar (nlat. gluvoća. teško. težak. . lalia govor) med. sjajno. bothrion jamica. botane. botriotičan. bravoure. bošča (pere. bragoc (ital. boche) v. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. botarga (nm. botrys grozd. pepsis kuvanje. aria) »uz. botanologija (grč. nauka o biljkama. okamenjene biljke. botane. nem. botulus kobasica) ned. naročito u HP veku. bogće. kelner. kamen grozdasta oblika. masaomai žvakati) med. bošerija. ital. čuvar životnih namirnice na brodovima. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. vinara. bradispermatizam (grč. lithos kamen) pl. botanika. bradys. uron mokraća) med. bradisurija (grč. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. botriotičan v. pesništvo. lak ribarski brod sa dva jarbola. vrlo lepo. povezača. čarape) uvijen u bošču. pokvarena roba. bocherie) Nemci. stranturija. živi u tankom crevu čoveka. brabante) trg. botrys grozd. gaće. bradys. botriokefalus (grč. bradiekoja (grč. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. junaštvo. otpaci. bravour. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. brabantski vojnici koji su. botane. bavella. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. odlično! bravo (ital. bolesna usporena delatnost srca. vrsta duvana. spor i težak govor usled mane u govornom organu. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. 5. botanolog (grč. šamija. Brabansona (fr. botellarius) šef kuhinje. tur. bota larga. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. botane. junačko delo. boščaluk (pere. boča (ital. pr. botane. brabancons) pl. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. botriitičan. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. botane. ital. bravo) l. bradipepsija (grč. odlično.. crven izraštaj na ruci ili nozi. botanofag (grč. od usoljene ikre morskog lipena. platno kojim muslimanke skrivaju lice. biljojeda životinja. botega (ital. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. bravisimo (ital. bradys. akuein slušati) med. bragozzo) pop. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. apotheca) dućančić. braggard) razmetljivost. psa i dr. bradys. bravura (fr. botanomantija (grč. botella. ital. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). hvastanje. boutique. geol. bravura) valjanost. bragerdizam (eng. tro-vanje pokvarenom hranom. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. geol. bradys spor. botriiti (grč. up. tako je! bravo (ital. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. v. teško žvakanje.-tur. kardfa srce) med. mykes gljiva) med. bottarga) jelo slično kavijaru. bradifazija (grč. botriomikoza (grč. bradilalija. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. bravur-arija (fr. botanografija (grč. bragura (stnord. brabanta (fr. bradilogija med. -ites) pl. phagos) zool. bradilogija. bottega. valjano. Mthos kamen) min. botanofil (grč. pri mucanju). furda.

brachys. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. grivna. brazilin. nasilan. brachlon mišica. brahilog (grč. brazilejin. brakadabra fbracadabra) v. brašna. brahigrafija (grč. kephale glava) ampon. nepotpun. zool. bramarbasirati (šp. poreklo bolesti je. branchion) pl. promuklost. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brendi. brahikefal (grč. fig. up. odćntos zub) zool. Brand požar) brod na jedra. branža (fr. Amerikancu Dž. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. brazilejin v. 1749—1814). koji živi malo vremena. Brahma. brad-sajd (eng. brachfon) mišica. suprotno: makrobiotika. lat. biti junak na jeziku.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. brahibiotika (grč. brazletna (fr. nejednake veličine. brachys. me tron. strana broda.) kratkovek. Bramarbas (šp. Brajtova bolest (nlat. phrasis govorenje) med. od prstiju do lakta. stenograf. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. obično 6 do 7. branche. priperak. brašna (fr. smeñ. tj. branža. bramar) hvalisavac. bradifrazija (grč. braun. mali. branche) v. med. brahmanizam. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). brahijalan (grč. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. bradys. brahikatalektičan (grč. ručni) mišićni. . bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. ručni. branche) nosila. daktylos prst) ampon. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. koji je kratke staze. brancard. odus. branhus (grč. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. brahilogija (grč. odsek. tj. Brand) med. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. brakteja (lat. šalitra i sl. prema tome. Brahma) v. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. Brahma) v.) hvalisati se. brahmana) pl. branchos) med.(grč. junak na jeziku. nizak. lokalne izumiranje jednog dela tela. brachy-katalekti-kćs) četr. braon v. brachys. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. u sisara. bracelet. Bramahova brava. brahiodonti (grč. lat. brachys. brankar-kola teretna kola bez lotri. bractea list) bog. brand (nem. brahidromičan (grč. brachiale) narukvica. broad-side) kor. braunijanizam. brahma) v. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). uroñena kratkoća prstiju. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brankar (fr. bramanizam (sskr. 1735—1788). škrge. brahmanac. brachium. Brama (sskr. naročito donji deo ruke. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. ogranak (jedne nauke. ali se krije u samom smislu rečenice. brachialis mišični. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. uža oblast zanimanja. koji ju je prvi objavio. grč. paljba iz topova sa jedne strane broda. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brachys. gangrena. brahimetropija (grč. abrakadabra. branhije (grč. barut. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. v. morbus Brightii) med. moć. ital. brahidaktilija (grč. braunijanci pl. npr. brahi. branca) grana. koji je smešten u kundaku. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. brahigraf (grč. brahibiotičan (grč. brachys. brahijum (lat. braun) otvoreno mrk. pristalice učenja Džona Brauna. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. ruka. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brauning (eng. bramani (sskr. bramaizam (sskr. brandy) v. brander (nem. brandi (eng. brachys. kestenjast. 1789—1858). poziv. nasilnički. čovek koji ima kratku lubanju. kratkovidnost. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. sila. ret. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. orao vidim) med. braunijanizam med. Brauningu). sitan. v. brahmanizam.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. up. nekog posla). brachys. rukunice (na kolima). M. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). brachys. nekroza. zapaljenje krajnika. struka. deo. v. naročita. engleskom mehaničaru Bramah-y. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. ruka.

kratkih krila. ukočiti. dajući oduvek sveštenike. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. imaju dva kapka. pes noga) kratkonog. brev(e)tirati (fr. brachys. brachys. sa poveljom. kratke latice. izdati dekret. breakfast) doručak. loqui govoriti) kratak. štimuju u s. v. up. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. pesnike. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). pods. up. bregma (grč. brachys. vrsta tambure za pratnju. brevijatura. podos noga) zool. brahiscijan (grč. brahisilabus (grč.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. brahipneja (grč. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brachys. breviatio) skraćivanje. kratak izveštaj. grč. brahiotomija (grč. povelja. breda vrsta mašinske puške. brahipneuma (grč. brsvi manu (lat. brevijarij. na razdaljini. brahmani (sskr. podos noga) kratkonog. brev(e)te (fr. brachys. brahipteran (grč. brevis. četr. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. metron) med. brahiteleskop (grč. i po tome liče na školske. viola di braccio) muz. bremsen) teh. kratkih nogu. = hipnotizam. insekti koji imaju kratka krila. brendi (eng. koji ima kratke metričke stope. brevis (lat. brachfon ruka. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. kratkih latica. a izvode je obično trubači i saksofonisti. Brahma (sskr. odmah. d'. pismo. sa patentom. patentiran. lovačka kola sa 3-6 sedišta. breviarium) v. up. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. brahma) indijska religija. chronikos vremenski) kratkotrajan. brevijar. sipnja. kratak dah. brevipedan (lat. brekfest (eng. petalon list) bog. uspravno). fil. brevijatura (nlat. bez uvijanja. Brahma) starije učenje o Brahmi. breviatura) v. rpeb dišem) med. temno sečem) hir. 1795—1860). breve) svaki zvanični pismeni akt. brachys. brachys. brevijar (lat. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). bregma) anat. vladaocima i dr. veoma rasprostranjene morske životinje. brevete) pr. brevilokvij(um) (lat. osnovana. bremzovati (nem. breve d'envansjon (fr. odsecanje ruke. a'. . Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. brevijacija (nlat. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. sprava za merenje mišice. patent. g. breveter) dati. skopeo gledam) opt. brahipodav (grč. tj. bremsen) v. brachys. brachy-pneuma) med. brek (eng. Brahmana (sskr. linija pada za najkraće vreme. brahistohrona (grč. patent. pteron krilo) pl. otprilike osam vekova pre naše ere. brevet) diploma. kratkovremen. viola. brevijarij(um) (lat. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brandi. ruke. kočiti. bredizam med. brevis kratak) muz. breviotipija (lat. bremza™ (nem. astma. kratkim putem. brahiptera (grč. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. kočnica. skia senka) geogr. brevet d'invention) pronalazačka povelja. brahiopode (grč. povlastica. tele daleko. nauč-nike i političare. Brahman (sskr. breve (ital. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. pus. životinje kratkih krila. koji ima kratke cvetne listiće. brahikefal. koji su. uzetost grudi. nota koja vredi za dva cela takta. brachistos najkraći. srednji deo lubanje. brachys. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. chronos vreme) kat. brachfon. kratkokrilan. brevijacija. muz. neku vrstu komentara Vedama. komanda za prekid borbe u boksu. dekret. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. brahicefal antrop. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). brahit opt. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. skraćenje. bremza (nem. Bremse) teh. brahihroničan (grč. sp. diplomu. povelju. brevis. brevis kratak. kratak izvod. zakočiti. brač (ital. štampanje nota. brandy) rakija prepečenica. točkanica. break) otvorena kola na 4 točka. naročito papino pismo državama. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. (fr. brahmanizam (sskr. sažet i jezgrovit govor. brachfon. cikloida. molitvenik. zool. sa diplomom. Brahman) ind. skraćen naziv za brahiteleskop. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brevi manu) otvoreno. patent. kraća improvizirana fraza u džezu. brahmaizam (sskr. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. brahipetalan (grč. bremzati. typos otisak) ouz. teme. kratkih nogu. breviarium) kratak pregled. kratak spisak.

razara. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. v. brycho škrgućem. cigle. cigle sitan. brizomant (grč. up. plahovito. brisant) koji lomi. brigantine. brizantan (fr. upravnik bre-fotrofeuma. razne umetničke stvarčice. rasprska-van. veličanstven. up. mala jedrilica sa dve katarke. par bricole) posredno. ital. brigadir (fr. bricoler) odbiti. krasan. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. zaobilazno. briljirati (fr. pljačkaš. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brigata) l. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brizomantija (grč. razbijač. razorna snaga. naročito starinske. brimada (fr. bretanja (fr. brizo. pokrajini u severnoj Francuskoj). briljantirati (fr. odska-kati od ostalih. briqueter) popločati ciglama. u prah pretvoren materijal. fig.) bog. briljantin (fr. hajduk. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. jajeta i sl. Brigantine) tor. ne raditi časno. briše. brefotrofeum (grč. brig. 2. veličan-stvenost. brephos novoroñenče. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. kod bilijara: odskok. fig. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. briljantan (fr. konjički podoficir u francuskoj vojsci. vidno se isticati. brefotrofij. sijati. brikolirati (fr. bric-a-brac) starudija. obzirati se na nekoga. bretona (fr. blistav. buntovnik. 2. briquette) nešto u obliku cigle. breskva (pere. brig) mor. naročito brilij aktima. briketirati (fr. brigadist (fr. presovati u obliku opeke. blistavost. odličnost. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. odličan. brigade) član radne brigade. briseur) lomilac. fig.. brigantina (eng. bedemu. brigg. brillant. brigg) mor. lukavo. hozntregeri. breche. brigmos. breccia) kol. brefotrof (grč. briljantina (fr. nem. 2. ital. brezza) blag morski vetar. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). fig. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. bretela (fr. briser) rasprsnost. svetleti se. blistati) sjajan. lopte ili jajeta. zarezivati nekoga. odboj lopte od ograde. brilijant (fr. par brikol (fr. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brephos. prednji valjak na spravi za predanje. odskočiti. brig. brephos. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. raskoš. odskoči. brillante) iuz. brigade. breša (fr. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. učiniti da se nešto odbije. raditi zaobilazno. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. briller. voditi računa o nekome. divota. koji razmrskana. bretagne) stari francuski ples udvoje. telalnica. brigadist. prekoramnik. vrsta mirišljave masti za kosu. vrdati. brizantnost (fr. za sto naoružanih ljudi. velelepnost. brigada (fr.brener 128 brimada brener (nem. brigma (grč. briketaža (fr. remen. brizer (fr. ital. 3. blistati. v. brigadier) l. starež. fugovanje. tropheus) v. brenovati (nem. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. bretelle) uprta. živahno. brilaite (ital. otuda fig. razornost. breča (ital. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. brillare) sjati. voj komandant brigade. brigante) drumski razbojnik. brygmos) med. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. brigmos (grč. starinarnica. briller sjati. uštrb. zavod za ishranu i podizanje dece. brefotrofij(um) (grč. briser. briket (fr. sa strane. brigma. oramenice za držanje čakšira. sabijen u obliku opeke. tropheus hranilac) nastojnik. brikabrak (fr. brillantine) kozi. tropheus) zavod za nahočad. bricola. up. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. prodor (u zidu. brennen) l. brizo spavam. kaiš za nošenje tereta. brilijant. rasprsan. šteta. prelivati se u svetlosti. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. sposobnost rasprskavanja. . svetao. brigant (ital. bretele naramnice. fig. briza (fr. lopte. divan. breccia) voj. povetarac. briljantnost (fr. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). — št. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. brikola (nlat. brig (eng. briljant v. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. voj. brik (eng. rukovodilac radne brigade. utvrñenju). fr. bradu i brkove. brillant) sjaj. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. fr. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. vo. rasprskava. veoma vatreno. ital. vetrić. prolom. brefotrofeum.

za izradu stonog pribora. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. bromoformium) farm. životinje iz porodice „pamekušaca". fig. brokule (ital. krasiti. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. broajon (fr. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. brumaire. crnomanjast muškarac. brimera UŠ god. broker) trg. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. brioso) muz. up. brusquer) brecati se. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. brokatel (ital. logia nauka) bog. morske. bromatografija (grč. brokeraža (eng. utisnutim u zlatu i srebru. Brodway) „široka ulica". bridge) igra karata. lat. obrec-nuti se. brinet (fr. nlat. Britiš mjuzeum (eng. cinka i gvožña. brion (fr. brodet (ital. ital. up. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. reñe slatkovodne. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. bele. brnistra (ital. magleni mesec (18. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . brunette) garavuša. teška. garavko. bronzana bolest med. oktobra do 24. briozo (ital. broderie) vez. seizal. broma jelo. brokat (ital. živahno. ginestra) bog. srebrom. srebrotkanica. obično industrijske proizvodnje. bromid (grč. sličan mahovini. vezenje. sa utkanim krupnim cvetovima. broder) vesti. upotrebl>ava se. brinete (fr.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. bromizam (grč. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. brinirati (fr. bromoform (nlat. broccato) zlatotkanica. šumno. nemetal atomske mase 79. legura (slitina) bakra. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. hteti nešto brzo sprovesti. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. tela-liti. novembra. logia) nauka o jelima. bromos smrad) hem. crvenkastomrka teška tečnost. bronza (fr. bromov preparat. kulturno središte. ulepšavanje. bromural (grč. znak Vg. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. kon brio. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. broiler) vrsta pileta za pečenje. so bromovodonične kiseline. brokantirati (fr. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. ulep-šavati izmišljenim dodacima. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. briozoe (grč. briologija (grč. god. izvesti zlatom. mahovinast. osnovan 1753. ili samo od pamuka. poznati lek za živce. god. eidos oblik) bog. brunir) metalne predmete mrko uglačati. slična vistu. zoon životinja) zool. plameno. broker (eng. osnovanom 1805. brioidan (grč. telalin. bromos smrad. senzarija. naročito slikama. jako nadražajnog mirisa. figurama i sl. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. broma jelo. brodsrija (fr. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. bromos) ned. od 23.909 redni broj 35. naročito slikama. briskirati (fr. bromatika (grč. bromatometar (grč. trgovina vezivom. pre n. brojler (eng. e. vladu u svoje ruke). — 9. nauka o mahovina ma. up. prenagliti čime. element. brom (grč. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. bromatologija (grč. velikom nem. bryon mahovina. bronzium) tuč. bromos) fark. broma jelo. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. bromium) xex. nauka o sredstvima za ishranu. od svile i pamuka. makler. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. makleraža. broker) trgovački posrednik. bronzo. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. svilom. nazvan po izdavaču. kićenje. tečnost veoma slična hloroformu. starinar. broyon) tučak za mrvljenje. brodirati (fr. bryon. nlat. oseći se na nekoga.brimer 129 bronzano doba brimer (fr.. mesto srebra. crnka. brokanter (fr. bronze. Brokhaus (nem. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. vezivo. srebrnaste boje. fig. brunet) crncurast. bryon. Brodvej (eng. bojiti (ili obojiti) mrko. trljanje boja. trovanje bromom. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. vrsta žutog. pocrniti. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). bridž (eng. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. bučno. prebiti preko kolena.

bronchos. grub. Brust-bild) poprsje. bronte grmljavina. piskutavost glasa (kod promuklosti). brćnchos) alat. brochurier) pisac brošura. brutalis. grubijanski. phone glas) med. lithos kamen) med. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. protkati. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. anat. brontotherium) kol. broš (fr. brujar. brouillon) koncept. brumalan (lat. brutalan (nlat. bez odbitka troškova. . brochure) sveska. brćnchos. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. Brand) med. posutost dušnika. brćnchos. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. klinasto pismo i dr. koji se tiče dušnika ili dušnica. brutal) živo-tinjski. bruh (nem. grč u dušnicama. bronho. tako da tkivo truli i raspada se. brujon. operativne otvaranje dušnica. gnojavo zapaljenje dušnica. bronhitis (grč. protkivati tkaninu (zlatom. brutalitas) surovost. bronteum (grč. uzetost (ili: paraliza) dušnica. crnom. fig. brontofobija (grč. rheo tečem) med. bakarnom bojom (drvo. aparat za pregled sluznice bronhija. spasmćs grč) med. bronhoskopija (grč. učiniti da podivlja. bronchos. ogromni kičmenjak. stvaranje kamena u dušnicama. bronhoblenorea (grč. brćnchos. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. bronhoplegija (grč. v. bronchos dušnik. dušnik. broširati (fr. bront (nem. divljaštvo. osuroviti. brćnchos. bronchos. rheo tečem) med. skopeo gledam) med. brošura (fr. mrkom. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. mykes gljiva) med. meko povezana knjižica. brošira (fr. brontosaurus) kol. skotski. životinjsko ponašanje prema kome. brćnchia) pl. bronzirati (fr. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. poživotinjiti. nacrt. surov. bronhoragija (grč. brćnchos. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. dve cevi. leva i desna. bronhus (grč. obojiti modrikastim prelivima na vatri. brutificirati (nlat. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. svilom). magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). bronhopneumovija (grč. kele posutost) med. cedefastog sjaja. logi'a) nauka o grmljavini. sluz. brcnchia) med. bista. bronchos. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. štraca u koju se unose. bratimstvo. kožu i dr. temno sečem) med. polomim) med. grubost. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. npr. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brutto) trg. bronc. brćnchos dušnik) dušnički. mine-ral. srebrom. bronhijalni (grč. blenna. bronhostenoza (grč. bronholitija (grč. Bruch lomljenje) med. uraditi nešto na brzu ruku.). bronchos. bronhospazmus (grč. brumalis) zimski. bronhije. na brzu ruku i privremeno.(grč. brujon (fr. brunirati (nem. Bruderschaft) bratstvo. bronte. bruderšaft (nem. bronhotomija (grč. tj. bronchos. brouillard) v. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. brćnchos. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). guša. brocher) prošiti. gips. broche) zapinjača. iz perioda krede. prvi sastav. hernija. brutalitet (nlat. brujar (fr. brutaliser) zlostavljati. brćnchos. tuberkuloze pluća. drvetu. brošurist(a) (fr. bronzo) v. trgovačke beleške. brustbild (nem. up. briinieren) davati nečemu (metalu. dušnice. up. životinjska požuda. divljački. brošura. regnymi skrham. brontologija (grč. bronhofonija (grč. knjiga dnevnog troška. bronhijalni katar = bronhitis. brochure) v. bronhomikoza (grč. grkljan. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). brutalitet. nameštaju) mrku boju.). povezati knjigu u mek povez. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. zverski. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brovtosaurus (nlat. fr. brust-halter (nem. bronhije (grč. prošiva-ti (knjigu). suprotno: nego. bruto (ital. potpuno zanemari™. bronzer) obojiti bronzanom. dug preko 18 t. brutalizirati (fr. dnevnik pazara. pneuma dah) med. bronce (ital. bronhijalni katar. o nepogodama uopšte. brutoprihod celokupan prihod. bronze. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. bronhorea (grč. brum (eng. bronhoskop (grč. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. krvarenje dušnica. plesso udarim) med. brutalnost v. zapaljenje bronhija.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. brontoterij(um) (nlat. brutificere) napraviti nekoga stokom. bronhocela (grč. neotesan. skopeo gledam) med.

budhizam. bukanirati (ind. bolest prepona. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. zapaljenje žlezda u preponama. stanju blaženog mira. Budhizam. bubon. Buddha) v. budoar (fr. . nlat. bujrum (tur. pristalice religije i filozofije budhizma. . nicine. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. buboni (grč. kao posledica jačanja srčane muskulature. Bruchgold) izlomljeno. „sveti mudrac". i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bub-njice. boucanier) lovac na bivole.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. buñ (tur. bukagi) pl. bus govedo. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. Buddha) v. kardia srce) med. Bukefal (grč. pastirske pevanje. vući lañu pomoću parnog broda. limfatični triper (kapavac). budhisti (sskr. profesio-nalni kladilac. okovi na nogama zatvorenika. bukiner (fr. religija koju je osnovao Budha. zapovedajte! buk (eng. pastirska pesma. bozdogan) vrsta starinskog oružja. za razliku od totalizatora. morski razbojnik. bujatrika (grč. Buda (sskr. bukolika (grč. bubon. bouquineur. bubonulus) med. bujon (fr. Budha. bujom. topuz. Br. zverokradica u Sev. pamučna tkanina za postavu. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. budizam (sskr. bujirati (fr. antikvarnica. ind. buyurmak zapovedati. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). bubonocela (grč. kaučuka i sl. pisac pa-stirskih pesama. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. ned. bus. glupak. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. figura u vatrometu. buljon. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). bubreg (tur. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. posrednik pri klañenju. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). up.. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. budhisti. neprerañeno zlato. uzroci patnje su strasti (tj. ital. onaj koji voli da rije po starim knjigama. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bukolska cezura četr. bubon preponske žlez-de. hipertrofija srca. prosutost prepona. melitensis. buj (fr. bus. bukolski (grč. suis i Vg. budisti (sskr. tj. spisak. bužija (fr. bugia sveća) med. govedo. afrički jelen. kele) med. običan način klañenja na konjskim trkama. bubonalgija (grč. bubon. lečenje goveda. bukasen (fr. aden žlezda) med. book-making) sastavljanje knjiga. glupak. pena na pivu. bogurek) bubreg. bouillon) kup. bukinerija (fr. cvet. zatim zadnjeg creva i jednjaka. antilopa. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. bouille. nm. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). miris od vina. buket (fr. bukoliasmos) pastirska pesma. žeñ za životom. um. seoski. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. buña. Život je patnja. narediti) izvolite. up. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. bukagije (tur. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. tj. micine. book) knjiga. gusar. v. bougie. bukinist(a) (fr. kephale glava. bukolikos) poet. lista. električna svećica. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. buzdovan (tur. bubon) pl. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). Americi. fiz. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. Budhizam (sskr. bukoliazmos (grč. bukanir POJI. valjkasta šipka od voska.bubonulus (grč. u Indiji poštovan kao bog. vrsta tkanine. budizam. kila. antikvar. bubalis (grč. Buddha) pl. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. bez strasti i patnje. prosveće-ni". bukmeker (eng. bubonadenitis (grč. uvećanje. Budha (sskr. volja za život). v. buksiren) mor. bubikopf (nem. književno delo. bukanje (fr. budala (tur. Buddha) pl. bukolike) post.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. biige) plesan. gume. bukmeking (eng. fig. Buddha). buvoličar (grč. biibalos) zool. budala) ludak. bugzirati (hol. bouquinerie) trgovina starim knjigama. pastirski. algos bol) med. Buddha) „probuñeni. bouquiniste) prodavac starih knjiga. bukolikos) poet. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). bukardija (grč. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere).

foltamente gusto. papirići. vreva. buleuterion (grč. vraća onome koji ju je bacio. obrazni mišić. mera za staklo. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. tvrñava. Boule (1642—1732). bus. neodoll-va. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bulla) l. buli) l. bik. ned. bungalov (eng. mera za konac. bulbus lukovica. skupštinska zgrada. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. boling-grin. bul dog) 1. forma) koji ima oblik lukovice. bouliner) mor. bunda (mañ. velika. stran novac. bola strina. boulingrin) v. bulumenta (ital. Bundesver (nem. bunda kaput) krzneni kaput. bulbus okuli (nlat. bukskin (eng. životinjska glad. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. vrenje. buleuterion) većnica. sabornica. bulla) pisac papskih bula. glavica. udata žena. talasanje. bulinirati (fr. kapetan. sitan papirni novac u Rusiji. bulbus (lat. zavežljaj. uzana. bulevar (fr. bulla) 2. na trkama s preponama. bulengrev (fr. očna jabučica. bula (tur. povelja sa takvim pečatom. verski obrazovana muslimanka. anat. bula (lat. zimski kaput postavljen krznom. čorba. bungur (tur. kranion lubanja) arh. voj. bulbul (arap. boulevard) šetalište. bulicija (lat. lopta. boule. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. čvornovat. napomena ili kratka priča. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. izdao nemački car Karlo IV. krompirast. društvo. npr. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. gusta trnovita živica kroz koju konj. mutna. boltikbasi) četovoña. metež. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bullatus) zapečaćen. pečat od voska ili metala na povelji. Služi kao oružje. bullitio) klju-čanje. veliki engleski pas širokih grudi. pljačkaš. bumerang (austral. buke (eng. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. fig. oličenje engleskog naroda kao celine. jagnjeća koža".bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. hartijice. bul (eng. tetka) 3. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. buljen (eng. books) pl. buldog (eng. bulimija (grč. jelo od nje. zlatna bula (lat. f ero donosim) bog. up. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. buccinator) trubač. 2. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. daš Bund) svežanj. bulbul) slavuj. bulbiferan (lat. a odlikuje se naročito time što se. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). buljubaša. gomila ljudi. bulbus) lukovica. kugla.) pl. nazvan po francuskom rezbaru A. bulist(a) (lat. bulbus oculi) anat. god. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. buliran (lat. plik. buljon (fr. glavičast. (nem. bulterijer (eng. naročito na dorskom frizu. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. velika gomila. onaj koji nije u opticaju. liga. pločama ili grudvama. bull-finch) sp. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. bedem. bulla aurea) zakon koji je 1356. buljuk-baša (tur. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). krvava ili gnojna tečnost. bukcinator (lat. mišić duvač. zapovednik jednog buljuka. der Bund) savez. rulja. bul-finč (eng. bujon. nepošteno trgovati. bumaški (rus. . bulom zove šegrt majstorovu ženu. muslimanska žena. snabdeven bulom. bulimfa) med. 2. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. izbacivanje mehu-rova. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. BulbulderSlavujev do. bund 1. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. Džon Bul. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. bulbus. gomila. buckskin) „jelenska. zbijeno) 1. nlat. tuñi. fig. mnoštvo (obično stoke). Ch. bulbozan (lat. mora da projuri. kratke i duboko usečene njuške. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. široka i lepa ulica zasañena drvećem. četrdesete deo rijala. rad od drveta sa metalnim umecima. ako ne pogodi u cilj. 2. bulbiforman (lat. bulbosus) lukovičast. glavičast. glavna ulica. lat. bula. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bullire. bulla. bula (lat. tj. bum (eng. na povelji. (nem. glupost. bulla) 2. bularij(um) (nlat. potvrñen pečatom. velika količina (nečega). krasti. neotesanost. boliik) l. urnebes. bullterier) vrsta engleskih pasa. bul (fr. odličan lovac na miševe i pacove. smotak. bouillon) kup. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. ukrasi. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. tako da mu se vide prednji zubi. hladnokrvnosti i dr. luk. 2. buljuk (tur.

Burg) zamak. bordel. burleskni (fr. duboki bas na orgulji. pečalbar. prostor. tvrñave. bourrasque) bura. bura 1. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. berza. jabukama. burlesque) poet. gajtan na šeširu sa kopnom. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. burze muskoze (nlat. pošto se. naročito kao lañarski radnik na Volgi. borra) otpaci od dlake. veseo i nestašan muzički komad za ples. (ital. boer) „seljaci". mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu.) savezna skupština SR Nemačke. bursae muscosae) pl. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. burdelj (fr. burleska (nlat. up. bordel) v. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. burdalu (fr. mala tvrñava. burdižati v. burla. fig. betonsko sklonište (kućno. burra. up. 4. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. sluzne kesice. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. 3. izostavljanje reči pri sla-ganju. nezadovoljstvo. izmišljotina. Afrike holandskog porekla. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. prema tome. buržoa. burma od burmak zavrteti. dlaka za punjenje stvari. nakaradan. burka (rus. bourg. borek) vrsta pite sa sirom. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. varošanka. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. nagao vihor. burlesco. ljutine. buricu pupak) želudac životinje. mala burleska. šaljiv. podvala. burlesque) smešan. predstavnički dom parlamenta. voj. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. buržoa- . bu-rime (fr. pripadnik buržoaske klase (v. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. fr. burag (rum. stanovnici Juhe. 2. burma (tur. tip.Bundesrat 133 burma zija 2). burleta (ital. burda (arap. imućna žena. Bundesrat. bunker (nem. cement. Bunker) l. up.. s jedne strane kapitalista. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. 2. vrsta šarenog francuskog platna. Buntdruck) štampanje u više boja. fr. nlat. fig. burza (fr. mesom. buranj (rus. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. 2.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. bourrette) tkanina od otpadaka svile. burrasca. bura 2. bunting (eng. iznenadna nepogoda. malograñanin. bunt (nem. zamka. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. burgus. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). burdon (fr. lakrdijaški. burazer (pere. bourgeois. buraska (ital. buret (fr. bouts-rimes) pl. nemački Burg. burgija (tur. burg (nem. (fr. Buri (hol. pesak i dr. buržoa) 1. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. bordižati. birader. muzički komad humorističkog karaktera. ital. gazdaška žena. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. usukati) 1. bourdon) ouz. bourre. burlak (rus. buržoa (fr. buržoazija (fr. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. seljaka i plemića. burek (tur. i s druge strane proletera. 3. pere. šala. burka. bourgeoisie. burda) Muhamedov ogrtač. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. Buridanov magarac fil. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). ulično) od napada iz vazduha. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. buraš. Bundestag. vune. byrsa) v. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. ćiftinica. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. v. kor. ital. buntdruk (nem. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. grč. dvorac. Bunt savez) buna. buržujka grañanka. besmislica. izliv zlovolje. lakr-dija. bourse. bourdalou) traka. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. burletta) mala vesela igra. kapitalističku. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. birader) brat. Bundestag (nem." buržuj v. burg) 1. med. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. a tek posle stihovi.) savezno veće. tur.

bussola kutijica. temnjak. kut. venčani prsten. bouffonnerie) šala. brzi soloples bez pripreme. zavrtanj. nem. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. pusu) zaseda. = kapričo. na mahove. trubni znak za sedlanje (kod konjice). otoka i dr. burnus (arap. strophe okret. burnus. bourse) med. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. buter) hen. mappš. butonjera (fr. bouteselle) voj. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. mornarski kompas. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. butirometar (grč. bouteille. ceo. bournous) ogrtač bez rukava. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. nem. bubuljica. ital. bufeta (fr. buftalmičan (grč. butan (grč. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. bursa. bouton. merov. doset-ka. bus. Bu-kephalas) „volovska glava". maslena kiselina. neke ustanove i dr. čireva. bufalo (eng. bus (eng. radi uspomene. buton (fr. busola (ital. ital. kiselina putera. merica. a drugi — obrnuto. bulga kožna kesa. maslac. 36. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. lat. buffo) komični pevač u italijanskoj operi.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. up. volook. . Aspina gaga i Alburnus mento. bušel (eng. najmiliji konj Aleksandra Velikog. butonomantija (fr. butun (tur. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. bustrofedon (grč. vitica. veseo. stvarčica slična dugmetu. med. neobuzdan. boutade) duhovita šala. buffa) šala. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. burnetizirati (eng. butirin (lat. trgovina na malo. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. 2. boutonniere) rupica za dugme. puxis kutija od šimširovine) fiz. dućan. za ušmrkivanje. bouchon) zapušač. busija (tur. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. sastavljati budžet. borsa) kesa. komične opere. čep. detić. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. butsel (fr. buter (grč. budget) l. buczo) zool. butikaža (fr. dućan. bradavica. lat. fr. buxula. pupoljak. futrola za karabin. ophthalmos oko) ned. butik (fr. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. but (eng. omnibus svima) v. bufo (ital. u Indiji). lakrdije. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. bottega) prodavnica. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). lat. buton (fr. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). burmut (tur. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. posilni. bucov (mañ. 2. par butad (fr. butrola (fr.239 1). sluga. zatvarač. (krupan) brilijant u obocu. ital. bufov (ital. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. biis govedo.. pun života student ili mladić uopšte. nazvana po nem. bufer (eng. butyrum.burmut snog kamenja. grč.. neravnina (na svili). sastaviti. lakrdi-ja. laka komedija. biis vo. staklo. rastvor baznog aluminijevog silikata. boutiquage) torbarenje. budget. budžak (tur. zasićeni ugljovodonik (S4N10). bursitis (fr. butelja (fr. dvorska budala. lakrdijaš. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). Bukefalos. predračun prihoda i rashoda uopšte. trgovanje na malo. . puxis kutija. burova voda farm. grč. 134 buš-tru burnetirati v. opera bufa komična opera. butiin) sav.349 1 (u SAD 35. računska godina. vrsta rečne košljoribe. bufa (ital. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. Butter) maslo. puce. burš (nlat. upotreblja-va se za obloge kod rana. buffone) šaljivčina. šraf. bušerizirati (fr. up. bufo karikato (ital. up. minñuši. bouffette) kićanka. bursa (ital. fr. bouton. budžetirati (eng. finansirati po budžetu. buš-tru (fr. butyron maslo. potpun. buffalo) zool. flaša. burnetizirati. muz. obično od bele vunene tkanine. buljook. butyrum) hai. boutique) prodavnica. par boutades) prema ćefu. budžet (eng. bushel) engleska mera za žito. bottiglia) boca. sa volovskim očima. ćošak. butada (fr. burunotu) sitan duvan i dr. kojem je. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. bolgia. bufoverija (fr. buda (ital. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. Bucefalus (grč. bik. butum. bivol. omnibus. bufon. komičar. buffer) odbojnik (na vagonu). biityron. nlat. lakrdijanje. sladunjava i opora ukusa. puter. vrsta gasa. bucak) ugao. sa kapom. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. kao što idu volovi pri oranju. lat. hirurgu Burovu (1809— 1874). bezbojna tečnost. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. sirćetna mirisa. bottone) dugme. butyron. momak. kurir. butiga (ital.

čisto živčana pojava koja dolazi. vaza (lat. nered. v. pre n. = vi-ce versa. beskućnik. podsetnik. va banque) „važi za ceo bank". fig. sveti sudovi. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". terazije. ro-dulja. vagon restoran (fr.= vide vidi. vaza sakra (lat. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). tzv. prestonica Vavilonije. vadimonium) prav. Mojsije kn>. UP> = veber. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. pometnja.. kolovoz. dolazak na sud. može. jaža. tj. rodnica. zapaljenje vagine. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. jemčenje. bitanga. e. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vagon (eng. vadij(um) (nlat. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. vas. zidana s namerom da dopre do neba. mali vagon. ili ostati ili propasti. posuda. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. v). vagina) med. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu.= volumen. tumači. vadimonij(um) (lat. vagas) l. probisvet. skopeo gledam) med. protuva. vasallus. fr. Babel. fiz. vagabund(a) (lat. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. fr. vagati (nem. vagabundus) skitnica. po Bibliji. vaša sacra) pl. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. vagonet (eng. leventa. vademekum (lat. vazal (nlat. Vavilon (hebr. . prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. val. fig. kao skraćenica: V= votum. tj. vazna. vagon-li (fr. vagaš (mañ. podanik. v treće slovo naše ćirilice. vaginitis (lat. lat. vassal) klevetnik. vaginizam (lat. vadla (nem. sveto sasuñe. igrati va bank staviti sve na kocku. vadium. važi. uputstva. kantar. jarak. I.— valuta. novac koji se polaže na ime jemstva. zbirka priča (ili: anegdota).. \=aanadijum. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. fr. vagon-salon (fr. \Č=vat. vaginoskopija (lat. vadimonii desercio (lat. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). vagina) ned. haos. za odreñivanje težine tela. stidnica. e. vaše) uzan sud za cveće. vazalagijum (nlat. vavilonsko ropstvo 1. tumarale. vagina) alat. lutalice. \. rov. vade mecum) „hajde sa mnom". knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). god. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). \9=volfram. v. stidnični. vaginalni (nlat. lutalica.. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. Wade) list noge. verne prevr-ni. zigurat. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. va) vredi. eng. zbrka. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. vagari skitati se. pre ne.A E I L O RU 147/ V V. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vol. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. vagina. va bank (fr. klevetnička zakletva. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). 2. vaganti (lat. waggon. skitnice. vagiva (lat. jedan od najstarijih kulturnih. 2. grč. va! (fr. meriti na kantar. god. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. trgovačkih i političkih centara. salonska železnička kola. hem. naročito kod mladih žena. \=volt. za ukras. rok dolaska na sud. vas sud. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. vadiš jemac) prav. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. metež. wagon-salon) salonski vagon. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. vaga (nem. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. jemčevina. dvadeset osmo naše latinice (V.

vazodilatacija (nlat. omanja. znat. čas. poreklom iz Amerike. White Star Line) „Linija bela zvezda". tur.) pl. zool. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vajkaunt (eng. bog. vasodilatatores) pl. vasodilatatio) med. vakacija (lat. u koju spadaju trgovci. tur. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . vacuitas) praznoća. doksat (u seoskoj kući). vazelin (fr.vazektomija 136 vakuole smann. fr. Vajl-Feliksova reakcija . kao ii. interes. vazokonstriktori (nlat. vasomotores) pl. evakuirati. vasoconstrictores) pl. neštampana strana (iza naslovne). činovnike i dr. ektome isecanje) kec. vikont. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vajsmanizam biol. oboljenje živaca krvnih sudova. tur. upražnjenje. vas posuda. fa j da. vaišnave (ind. dobit. imanje bez zakonitog gospodara. vakat (lat vacat. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). sujeta. taština. tehni-ci itd. potomci rimskih robova. fayda) korist. <•«. vacuare) isprazniti. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. vazomotori (nlat. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vazomotorna neuroza ned. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. sudski odmor. Vajt star lajn (eng. vazokonstrikcija (nlat. praznina. osloboñe-nost od neke obaveze. mineralna mast bez mirisa i boje. upražnjenost. prazno mesto (naročito parohijsko). whiteboys) pl. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. nedostaje. waqt. vakit) 2. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). kod knjiga: čista. vreme. up. nezauzeto je. povišenom temperaturom). od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. vazoneuroza (lat.-tur. Wyandotte) vrsta kokoši. vakeri (šp. srednje veličine. vakuitet (lat. neuron živac) med. vakatura (nlat. tur. nosi 140—160 jaja godišnje. vajat (arap. vajtbojs (eng. slobodan) imanje bez vlasnika. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. Vajnbergova reakcija med. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. noge žute. vajzbratna (nem.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. vazektomija (lat. vacuolae) pl. vacatura) upražnjavanje. nameta i dr. vaiz) propovednik. Vaisya) treća indijska kasta. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. pastiri. i kao takvi prezreni. hayat. vaišja (ind. vacans) prazan. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. sada: široka ulica u zal. vajda (arap. vaccus nezauzet. vajandotka (eng. naslednika. vaše) v.. vas sud. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. fa'ida. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vaseline) he«. vaza. viscount) v. npr. vakat (arap. raspust. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. poznavalac verske literature (kod muslimana). Vajtčepel (eng. usporenjem krvotoka. vacantia) upražnjenost. od 1760. vakancija (nlat. vakantan (lat. grč. školski odmor. ispražnjavati. opadanjem temperature). slobodno je. nepopunjen. poreza. trem. beli momci. vakant (lat. vaktiyle) u staro vreme. kresta ružičasta. nema. Vajthol (eng. živci što sužavaju krvne sudove. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. po nekima Mavara. Bazedova bolest i dr. upotrebljava se mnogo u farmaciji. teška do 3 kg. vajtbet (eng. zemljoradnici i zanatlije. višnujit. teoriji kli-cine plazme. vacare biti prazan. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. grč. ispunjene vodnjikastom tečnošću. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vacare) 1. vazna (lat. znat. vazodilatatori (nlat. nezapremljen. pojačanim krvotokom. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vakantno imanje prav. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). prazno je. upražnjen. vacatio) osloboñenje. vaiz (arap. vaqueros) pl. vakuist(a) (lat. nekada. vasoconstrictio) med. vakuirati (lat. up. vaktile (arap. 2. nekog mesta). vreme muslimanske molitve — namaza. sama molitva. iz kojih se stvaraju nove ćelije. hayat) 1. znat. nepopunjenost. upražnjenost (npr. vakuole (nlat. voća i sl. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca).. nezauzet. vas. ništavost.

vakcinacija (nlat. vaccina. vakcinisati= vakcinirati. u propisnom obliku. valable. pelcovati. valdenzeri pl. valere biti zdrav. valva (lat. prav. bezvazdušni prostor. utvrñivanje u polju. muz. kravlja maja protiv velikih boginja. validan (lat. providan pokrivač za lice. nlat. vaccina sc. hartija od vrednosti. valeur. valva) krilo vrata. vaccina) med. priznanje pravne važnosti nekog akta. v. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. kalemljenje boginja. valere vredeti) valjan. biti punovažan. vale-dictio) pozdrav na rastanku. valeur en attente. biti jak) zdrav bio. kalemiti. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. tatara. v. junaštvo. vredan. utvrditi cenu nečemu. reformatorska sekta.mleka u prahu". naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . trajanje note. škole. v. koji važi. venama. overa. valvacija (nlat. e baš. potvrditi. odeljen. zdrav. živeo! valedikcija (nlat. valiža v. crevni zalisci. valeriane officinalis) bog. košuljice. oproštajni govor. validet) roditeljka. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valensija (šp. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). valutirati. overevenje. vakuum-metar (lat. u obliku monograma. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. cepljenje. valetudinarij(um) (lat. vallatio) voj. 2. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . validirati (nlat. valvirati (nlat. hrabrost. validatio) potvrda. valvula (lat. zaklopac. validitet (nlat. nazvanih po šp. zaista. velidus. vrednost koja se očekuje. cena. prevna vrednost. vacuum prazan prostor. važeći. punovažan. valvula) znat.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. vala (ital. vallahi) bogme. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. eidos vid. cepiti. wa-llah. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. valiza. javne biblioteke. praznina. sabatati. prav. neprave kravlje boginje. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. valvulae intesti-nales) pl. valete) budite zdravo. va lete! (lat. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. potvrñivanje. lat. snažan. valvatio) fin. vacca krava. vala (stnord. vakcina (lat. valvule intestinales (lat. valanske čipke različite vrste. bog. u Lionu Petru s Valdus. mati bivšeg turskog sultana. valor. lečenje vakcinama. pelcovanje. izvršiti pravnu formu overevenje. vaccina. vakcinoida (nlat. valerijana (nlat. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. gradu Valensiji. tur. lažne. baš. vakuum (lat. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. validare) overiti. valacija (nlat. vakuum. leonisti. valore) vrednost. valere) jak. valabilan (fr. vala) l. čarobnica. pravio važan. valencije. podizanje nasipa. valida (arap. mati. valentia) vrednost. hen. thera-peie lečenje) med. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. vodovode i dr. punovažan. odista. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. ljuska. variola kravlja boginja) ned. grč. vacuum) prazan prostor. vale! (lat. bolnice. nlat. val (fr. valencije (nlat.. mahuna. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. up. vaccinatio) med. koju je osnovao 1176. vakcinoterapija (nlat. ošančavanje. važnost. grč. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. dugačka uska dolina. krepak. vakcinirati (nlat. biti previo voljen. ostajte zdravo! bene valete! (lat. valetudinarium) bolnica. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. vidovita žena. valui-rati. cepivo. validacija (nlat. zatva-rač. crevima). valvaciona tabele fin. grč. podizanje bedema. ital. npr. sa dva atoma. valansjen (fr. zalistak (na srcu. odrediti vrednost. waqf. validitas) prav. valah (arap. valenca hen. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. vakuf (arap. valle) 2. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. jedna lekovita biljka. valise) putnička ručne kožna torba. pravio valjan. valer (fr. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. zaliv. stavljaju ispod svojih bula). voile) l. prevna važnost. eventualne buduća vrednost. valvere) ocepiti. bolesnička sobe. uvala. vale. sirotišta. valenciennes) pl. en recouvrement) trg. valiza (fr. tur. oblik) med. vodene boginje. do sedam atoma jednovalentnog elementa. ljuštura (u školjke).

vindemia) „mesec berbe". boginje bitaka i suña je boraca. napada sisare. wandern) čovek koji putuje. „Faust"). vanilizam (fr. tur. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. pesma vandrovaca. . koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. pri dnu uži. vendemiaire. valutni papiri fin. valuirati (fr. valuta (ital. wali. divlji i surovi varvari. ital. vanadin. kao vesnice. element. germanskogotsko pleme koje je. ratovalo s Rimljanima na Rajni. lat. up. valuta) „vrednost". vampir (slov. vami (eng. Španiju i Italiju. valor vrednost) trg. čovek sklon divljačkom uništavanju. vanilija (fr. u svom sastavu i obliku. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. skitnica. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. Walhalla) u nord. fr. po njegovoj zapovesti. vandrovati (nem. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. valcer. valvirati. grčeva. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr.. valorizirati (nem. procena. valutirati (ital. vainilla) bog. maja. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. ital. novac. probisvet. one su. valija (arap. zanata i sl. valkyrja. pronañen 1830. vali) guverner. vanille) hen. vandemijer (fr. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). nem.942.. pesma o vandrovanju. Vanadis) hen. Walkuren) pl.. tj. od 22. sa pojavom proliva. kaca) širok kuhinjski limeni sud. i sisa im krv. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. Grka i Rumuna. vanadij(um) (nlat. vanadijum. valor intrinsekus (nlat. redni broj 23. vanadium) hen. muzički komad za ovu igru. u službi boga Odana i. naročito u jelu. valuta per dato (ital. vanille. vandrovkaš (nem. pa i čoveka pri spavanju. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. umrla oko 780. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. izvršavati valorizaciju. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. vapdalizam (lat. šp. vanilin (fr. valjenke (rus. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. valkire (stnord. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. donose pobedu. hartija od vrednosti. vandal(in) fig. kao zamena prirodne vanile. (nlat.. . valpurgijska Hoh prva majska noć (v. Vandali (lat. odreñivanje vrednosti. u V veku pusto-šilo Galiju. a 455. zaštitnica od vradžbina i veštica. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. Vandali. v. Valhala. aromatična materija vanilinog ploda. po tome zool. ptice. u Valhali. valvirati. carev namesnik. wandern putovati) lutati. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. u nedostatku hrane. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. up. valenki) čizme od sukna.. ad valorem (nlat. valuer) v. nem. Gete. vile. vavdrokaš v. vampirizam med. up. cena. usled toga što je protivnik postao nesposoban. trovanje vani-lom. otuda fig. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. valkover (eng. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. valor (nlat. vampiro. novac koji je. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. s druge strane. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. valor ekstrinsekus (nlat. valorizacija (lat. dobiva se i veštačkim putem. skitnja. vrsta novca. povraćanja i sl. Valhala (stnord. valor) vrednost. valutni damping (eng. vallomas iskaz) poreska prijava. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. H. zavodnica. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. vandla (nem. gde je kao opatkinja jednog manastira.valija 138 valcer (nem. dumping) devalvacija novca. valovvica (mañ. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). valuta per dato) trg.žena-demon". došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. tj.. znak V. ad valorem) prema vrednosti. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. vandrovkaš. vanille) med. Valholl. zanata i sl. u rudama gvožña i olova. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. otisnuti se na vandrovku. IX do 21. valse) v. od Š veka n. prekomerno puštanje krvi. za pranje posuña. vale. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. vandrovka (nem. zbog čega im je kurs nestalan. Vandali) pl. vampir. Vandali. walorisieren) izvršiti. up. atomska masa 50. vale (fr. up. valutare) v. Valpurga (nem. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). metal. e. vrednost od danas. skitati. vanadin (lat. dovode mu one koji hrabro poginu i. proceniti. valkire. luta po svetu radi trgovine. sedište bogova i junaka. vapila. divljaštvo. fin. vandalismo) vandalska ćud. Wanne kada. procenjivati veću vrednost.

vaporirati (lat. fiz. štrcaljka. biol. pisamce. odlika. nož. vancaga (nem. prolaznost. raznolikost. vaporozan (nlat. varix proširenje vena. varaq. vapore para) parobrod. gimnastičke produkcije. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. ital. vankos) jastuk. razbiti u kapljice. nejednakost. barbaros) v. nejasan. step korak) v. tur. varietates) pl. razreñivanjem vazduha u njoj. parna laña. kele) med. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. muz. varia (lat. grč. različit tekst (v. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. čuvati se. vantoz (fr. svaštice. proširenih vena. vapor. od 19. warrant) trg. prividno. maglovit. sujeta. bolesno oticanje vena. pretvarati u paru. parni. svakovrsno-sti. varak) list. tj. deklinatorijum. promena veseli. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. variks (lat. pun pare. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. v. guardare) pokr. variable) promenljive vrednost. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. arh. barbarizam. promenljive. zool. slavoljubivost.. otečenih vena. ništavnost. variatio delectat) posl. grč. vankos) jastučnica. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. vaporizacija (nlat. varix) med. variabilitas) promenlji-vost. lit. varant (eng. žonglerske veštine i sl. mutan. varix. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. up. variabilis) promenljiv. prazno. variae lectiones. brbljanje. 2. one jedan. ples. varijabilan (nlat. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. varia. vaporiser) ispariti. varius) l. oduška. listić. poprskati prskalicom. varvarizam (grč. varicosus) med. varikozitet (nlat. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). vaniloquentia) hvalisanje. vanitas) taština. prividnost. uan-step. jedna vara iznosi 0. varijabilnost (nlat. vanjkuš (mañ. vaporosus) parovit. pismo. svaštarije. ventose) „mesec vetra". vrebati. vaporimetar (lat. 2. vanilokvencija. vaporare) pušiti se. sve je tašto. raspršivačem. vantuza (fr. 1. propalica. preinačeno. varijabl (fr. koja se razlikuju jedna od drugih. raznolikosti. espapna založnica. varijante (lat. verijeteti (lat. varietas) različnost. različitosti. vaporizirati (fr. varicositas) med. varvarin. isparavati. vara (port. omphalgos pupak) med. P do 20. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. razne stvari. vardati (ital. menjanje. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. varijacija (lat. varijabilnost. stara. up. 2. hvalisavost. v. praznina. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. pome-šane stvari. vaporisatio) isparavanje. ispa-ravati. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. napor (lat. nevaljalac. evaporacija.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. Bandsage) l. nalog za hapšenje. varikocela (lat. varijanta (lat. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. vapor. pretvarati se u paru. zarijetet (lat. promena je prijatna. ništavno. raznovrsnost. proširenje vena. vanstep (eng. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. npr. varikozan (lat. pesmu. varak (arap. svaštine. kupica. vanilokventnost. varikomfalus (lat. vaporizater (fr. raznovrsnosti. varijabilitet. varijato (ital. Š. variato) muz. varvarin (grč. varanted (eng. variatio) promena. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. vanitas vanitatum (lat. nepoetojan. pretvoriti u paru. vaporatio) isparavanje. punomoć. bog. proširenost vena. variantes) pl. tupa sekira. podvrsta. nestalan. vanitet (lat. prskalica. varzilo (prema zemlji Brazilu. ventouse) ned. varijante). proppfenje pup-čanih vena. astr. Španiji i Južnoj Americi). kolebanje. vari jete (fr.84 t. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). varijacioni kompas fiz. vaporacija (lat. promenljive količina. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. vanjkušnica (mañ. barbaros) v. kvrgav. varius različit) pl. prazan govor. probisvet. raspr-šivač. grč. paziti. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. pretvaranje u paru. uobraženost. vanilokvencija v. delimično odstupanje od jedne teme. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. oticanje vena. ili britva. naduve-nost.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. naredba. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. razmetljivost. u stanju barometra. hulja. . sklon menjanju. vetrenje. lit.

pustogl. glavni sasto-jak biljnih sudova. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. Wasserwage) zan. up. vaterman (eng. neizmernost. v. vater-linija (eng. prostranost. vascularis) alat. vatelin (nem. nlat. waterproof) materija koja ne propušta vodu. variolae vaccinae) pl ned. sudovit. vasculosa) bog. varicellae) pl. grč. variolacija (nlat. ne slagati se. vater-mašina (eng. variole vakcive (nlat. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. oboljenje od velikih boginja. vasilika v. vaskuloza (nlat. variolis (nlat. viruela) pl. pun krvnih sudova. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. prot-kanost krvnim sudovima. vasculari-satio) biol. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). water polo) igrač vater-pola. ned. belim robl>em. vodotisak. vasculum mali sud. delimično odstupati od čega. fatelin. prave boginje. rošav. oblik) pl. koji se tiče krvnih sudova. variolizacija (nlat. varioloide (nlat. menjati se. bogat sudovima. variolacija. mćtron) fiz. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. boginjav. vaskulum (lat. vater-tvist (engl. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. variolatio) med. blaži oblik velikih boginja. variole (nlat. tako da sada ima 11. grč. variolozav (lat. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. mali sud. fig. vaterpruf (eng. fig. vaterpolist(a) (eng. najduža skijaška trka na svetu (86 km). vatirati (nem. kravlje boginje. varius različit. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. šp. Vatikan (ital. variare) biti različit. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. promeniti se. stvaranje krvnih sudova. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. varmeñe. varinas) najfiniji američki duvan.. wattieren) podmetnuti vatu. varicele (nlat. bog. županijski ured.varivas 140 vatirati varinas (tl. variola. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. nuz. vat (skr. kišni ogrtač od takve materije. vastitet (lat.000 soba. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. vaskularan (lat. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. vas sud. sastavljen od sudova ili kanala. up. varmeñija (mañ. . Vasilike (grč. varmegye) župani-ja. vaserdruk (nem. vaskulozan (nlat. eidos vid. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. bog. sudić) ned. postaviti vatom. žilica. * vater-balast (eng. Vasermanova reakcija ned. 1000 W čini 1 kilovat (kW). bolestan od boginja. med. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). water-closet) moderni higijenski nužnik. male boginje. vaterpolo (eng. variolosus) ned. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. vaskulitis (lat. water-ballast) odeljenje lañe. vasculum) alat-. ned. varices (lat varix. velike boginje. glupak. bazilika. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. zapaljenje krvnih sudova. varirati (lat. vas. proširene vene. vastitas) praznina. održan u Vatikanu. čovek s takvom glavom. vata (nem Watte) higijenski pamuk. početa u VI veku i stalno proširivana. vasa sp. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. v. UP 1870). avij. variolisatio) med. variolis) ned. HP 1869 — 18. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vasculosus) zool. vodene boginje. variometar (lat. razlikovati se. zgrada u kojoj se on nalazio. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. sudov-ni. papska vlada. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. ned. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). unositi izmene u što. proširenje vena. biti raznog ili drugog mišljenja. velike boginje. flebektazija. sudić. variolizacija. vaserkopf (nem. vaservaga (nem. razilaziti se u mišljenju. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. variolae. grč. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. water. W) fiz. vater-klozet (eng. libela (ravnjača). engleski nužnik. vaskularizacija (lat. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. naročito podmornice. donnijeg švedskog kralja. water-polo) sp. papska politika. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). imati promenljiv uspeh. varices) pl. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba).

veduta (ital. vegetabilitet • (nlat. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. umereno. fig. znak 1 Wh. stroge verske dužnosti Indiji. bez duha. mehur. vegetus živahan. straže. Wachtmeister) voj. poz. vid) „znanje". sastoji se od praha vegetarijanstvo v.) „kraj Beda". mlečnim prerañevina-ma i jajima. vegetativno rasploñavanje bog. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. Wb) fiz. živeti životom načeto (ital. ned. zovi. vahabiti (arap. fig. watt. watt) el. koji pripada vedeta (fr. umerenom biljke. naročito je sposoban da raste. biljke. predstavi. vedantizam učenje Vedante (Bede). narednik. slavan glumac ili čuvena glumica. najpopularniji u vadžibi (arap. pseto. u vezi sa rastenjem. watt. slika grada ili osobenost biljaka. (nlat. u sav novac lozice i sednice). ljuljajući se. vegetabilitas) biljna priroda. užem smislu. živeti koliko da se živi. starešina biljka. U upotrebi i danas = 82. izviñač biljnom carstvu. tj. simpatikusnogcela. svete veber (skr. pelce-ra. Veda. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. biljaka. sistema ind. čio) tela. v. sposoban (ratna lañica). vesicantia) pl. koji vezika (lat. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. bujanje. umereni vegetarijanac jede i mleko. vesicatorium) farm. u Arabiji koji su. a obično i ne pije i ne mehura. 4.554 kg. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. wey. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. Watte) pl. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom.) pl. vezikator (nlat. videre) voj. vedette. fig. životna snaga biljaka. merenje rada i energije. vesica urinaria). bujnost. filozofije. vegetus) l. životariti. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. pergament-papir. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. 2. puši. koji životari. sredstva za biljem. jastučići. povrće. živeti o biljnoj hrani.) jedinica za suprotno. vegetabilis) biljni. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. mali torpiljer za stražu oko da raste. mokraćni mehur. tj. mirisa i crnkast.141 vezikator vatmen (eng. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. naziv po nemačkom fiRig-. tj. ve (eng. napravljen od bilja. vedetta. koji raste. vacillante) muz. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. umeci od vate tla). puter i sir. va tu (fr. konjička izvidnica. biljke. u zičaru V. organa. vegetabilia) pl. rastinje.) pl. prospekt. vegetabilije (lat. koji se tiče vatmetar (eng. lat. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. biljni svet. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. vedanta (sskr. pristaništa. velikih filozofskih sistema Indije. npr. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. vegetirati (lat. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. ostati ne radeći ništa. jednostavnosti. neprijatna mlekom. Yajur. E. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. istucanih zelenih bubaka (špan- . rastinje. up. 3. jedan od vaška (tur. pristalice religioznog pokreta bilje. na Rig-vedu. vegetalan (lat. osobito električne. najstariji vunu. vegetativni živčani sistem znat. trepereći. vehabiti. sposobnost ra-stenja.i Atharva-veda. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. koji unamerenje efekta električne struje. vačilante (ital. (pri kartanju). nespolno rasznak Ws. vegetalis) biljni. autonomni nervni sistem. bešika. vegetabilna pozorišta „zvezda". koji čini te bilje raste. hrana biljna hrana. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. rasti kao vahtmajstor (nem. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. stražar na bedemu tvrñave. med. sekunda. spomenici sanskrtske književnosti. reproduktivnom sistemu). deo nerv-nog vatsat (eng. vegetabilki život život biljaka. sve vegetacija (nlat. za popunjavanje oblika tela. vegetare oživeti) živeti. stavljam sve na kocku. grč. va tout) igram u sve. ali manje obavezne nego farbića. fig. veduta) izgled. vegetarijanizam. život i rastenje rizikujem. vedska religija najstarija faza indijski* religija. vesica) aiat. sprava za rastenja. va§ak ris) pas. zemlja vrtova i njiva. vegetatio) bog. slačica i sl. . Veberu (1804—1891). Sama-. mćtron) fiz. jedan od šest kolebljive. konjanik stražar. vae victis) jao si ga pobeñenima. ibn Abd el-Vahaba. vaccetto) muz. bešič-nik. izazivanje plikova na koži radi odjaja. ital. vegetarijanac (nlat. vrsta melema u obliku šipke.

razastrto radi zaštite od sunca. grč. vekna (nem. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. velours de coton) pamučni somot. vena porta) anat. velar. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. vitulus) pergament od teleće kože. velutoar (fr. vektor (lat. vrsta nekeplovanog mančestra. reumatizma i DRvezikularan (lat. hitro. všloce brz. vecchio conto) trg. velox brz. lat. veloutine) kozi. velours satine) atlasni somot. šećera. volja koja još nije prešla u akciju. velocipede) točak. veloutoire) slik. veloce) nuz. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). biciklizam. velox brz. mešavina od crnog ili crvenog vina. pesnička snaga. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice.vezikularan 142 vendeta skih buba). veksir-pehar i DRveksirati (lat. veksir (lat. uzne-miravati. h). tako postoji i veksir-doza. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje.5 do 67 kg. vena cava) anat. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. vena poetica) pesnička žica. zadnjonepčani.) gram. velours) somot. venatoran (lat. kupllvost. velvet. ili lovca. velveret (eng. peckanje. velocitas) brzina. velvetin (eng. sport) v. bicikl. meko nepce. vena) anat. slaba i nejasna težnja. velluetum) trg. zadnjonepčani glas (g. velocitet (lat. ven brile (fr. k. veksacija (lat. fr. vena (lat. žutog voska. skalar. fina i glatka. velleitas. pergamentu slična hartija. pes. velementum) pokrivalo. velur satane (fr. vena poetika (lat. velen (fr. mučitelj. plućna vena. želja na čijem se ostvarenju ne radi. vezir (arap. Wechsel) menica. somot. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. somota-sta pamučna tkanina. velosipedist(a) (fr. veksir--kocka. pesnički dar. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. velociped. vrsta štofa sa dugom dlakom. velur de koton (fr. venatorius) lovni. sila. mastiksa. u obliku mehurića. vena porta (lat. prohtev. velo (fr. velveret. velutina (fr. uznemiravanje. vendetta. rudi-mentarno htenje. velveret) trg. velarizacija (fr. zlostavljati. Wecke) hleb duguljastog oblika. eng. podmitljivost. npr. vekio koito (ital. fina alansonska čipka. stari račun. vena arteriosa) anat. velter kategorija boksera tetkina 63. venalitet (nlat. honorar koji prima umetnik za svoje delo. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. štruca. lat. velouter) raditi (ili: izraditi. veleitet (nlat.) zvanje i vlast vezira. . venalitas) potkupljenost. velosiped. velocissimo) kuz. velar (fr. up. Wecker) budilnik (časovnik). nlat. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. šuplja vena. terpentina. veksirogledalo. velveteen) trg. v. tur. velociped (lat. kinje-nje. brzino-metar. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). velaire) gram. welter velika težina) sp. vrlo brzo. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. velter (eng. velodrom (lat. dovodnica. hitrina. velament (lat. nad kojom se zapali kašika ruma. kadifa. električna struja itd. arterija. kadifa. velosimetar (fr. supr. staza za velosipedske trke. koji se tiče lova. izmišljen razlog. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. kore muškatnjaka.) kinjiti. velaran (fr. velox brz. velvet (eng. veo. veksla (nem. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. otkati) u vidu somota. vena arterioza (lat. veločisimo (ital. supr. zadirkivanje. vector) kat. cimeta i paprice (korijandra). vexatio) zlostavljanje. zadnje. brzo. točkaš..) anat. dosañivanje. velosport (lat. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. velarij(um) (lat. velutirati (fr. ubrzanje. wazer. velvetin. grč. velleite) tih. lovački. vesicularis) mehurast. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velosiped (fr. vena kava (lat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). veloče (ital. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. dati tkanini izgled somota. metron) sprava za merenje brzine aviona. teška.. tkati. vendeta (ital. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. velum (lat. pedis noga) v. dosañivati. prodajnost. velarije pl. izgovor. vin brule) kuvano vino. vezirat (arap. brzina. up. mučenje. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. smole. upravljena veličina. velur (fr. velin. veker (nem.) fon.

koji pripada trbuhu. med. želudac. ventilacija (lat. venereus) med. rpaij. vidi. spravljač otrova. venta (šp. Vendi. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. vetrovi-tost. vena) znat. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. lat. tečnosti. . ventrilokvenciJa (lat. vetrokaz. alta vendita) visoka loža karbonara. mehanička naprava. tj. ledenica. nlat. lat. fig. naročito sifilis. veneratio) duboko poštovanje. venija (lat. venenum otrov. otuñenje putem prodaje. venire doći. Venedi v. Venera (lat. zborio mesto. ventilator (lat. grč ep. prethodno pretresanje. ventiliranje v. odobrenjem. koji truje. venesekcija (lat. venenum facere otrov spravljati. pare i dr. loža. pun vetra: med. venerabilan (lat. koji se nalazi na trbušnoj strani. ventriculus) anat. venari loviti) 2. sectio sečenje. neko pitanje pretresati. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. vendita prodaja) mesto gde se trguje. časni. lovačka kuća. vena. koji se tiče trbuha. zgrušavanje krvi u venama. zadak. ventus vetar. rezanje) med. boginja lju-bavi. tj. ajni. ventil (lat. predavanje. ventarola. komore srca (desna i leva). veneficus) onaj koji spravlja otrove. ventrikulus (lat. ventilirati (lat. svestrano razma-trati. sit venija verbo (lat. ventilacija. vici (lgt. ventiliranje. ventriculi cordis) pl. provetravanje. mehana. veni. koji nadima. venditio) prodaja. pijaca. častan. Venedik. alta vendita (ital. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. grč. venozan (lat. bona venia. dozvola. venerabile (lat. ventilogij(um) (lat. v. grudva) med. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. vent-en (fr. venija etatis (lat. uopšte svaka šupljina na telu. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. venosus) alat. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. Venus) mit. objašnjavati u tančine. venerolog (lat. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. koji pripada venama. ventosus) vetrovit. prečasni. naredba. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. vici) „Doñoh. Venus Venera. venija docendi. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. venia legendi) v. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. veledostojni. venia aetatis) prav. venerie. puštanje krvi iz vene. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. zalistak. venetromboza (lat. Venedik. veneričan (lat. vendicija (lat. bogat venama. vendere prodavati. grč. dopuštanje. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. vetrenje. boginja l>ubavi) 1. venerabilis) veoma pošto-van. trbuh. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. venija docendi (lat. venenosus) otrovan. ventozitet (lat. fina vrsta tkanine grodetur.. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). venenum (lat. Venus. venter) znat. lekar za venerične bolesti. ventus vetar. one koje se najčešće prenose snošajem. venski. ventralis) aiat. snabdeti ventilom. vidi. venerija (fr. triper i meki šankr. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. venter trbuh. gasove. venia) odobrenje. veniat neka doñe) prav. venijat (lat. nadimanje. venerologija (lat. thrombos grumen. sit venia). venerija (lat. venski. ventilare) obnavljati vazduh. vendita (ital. lovl>enje. nlat. neka je dopušteno reći. obožavanje. videh. venedički mletački. trg. fig. koji se tiče vena. bona venija ili kum bona venija (lat. sprava za obnavljanje. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). venedienne) trg. tj. sa dopuštenjem. veni. grč. v. ventrilokvija. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. ventrkku-li kordis (lat. venter (lat. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. logos govor. polio bolestan. vena. polio zaražen. fig. Vindi). vetriti. strahopoštovanje. vetropirstvo. precenjivanje imanja koje treba deliti. dostojan poštovanja. provetravati. Venus. Venus Venera. kum venija (lat. venefik (lat. venozan. naziv za polne bolesti. venski (lat. Venedik (tur. nem. v. vingt-et-un) „dvadeset jedan". ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. reč) med. venija legendi (lat. venija legendi. lat. venevozan (lat. ventile) oduška. načiniti odušku na čemu. ventilator) vetrilo. lov. poziv pred sud. veneracija (lat. ventositas) med. venenum) otrov. nagomilanost vetrova u želucu. venedjena (fr.u. hajka. trbušni. ventralan (lat. vetrokaz. ventarola (ital. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). venta. ventozan (lat. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. poznata hazardna igra sa francuskim kartama.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. obično od metala. fig. pobedih!".

verax koji istinu govori. nlat. doslovan bukvalan. verbi gratia) v. verbalizirati (lat. od reči do reči. potresati. uzvišena.). kao znak žalosti. u obliku masti. glagolski.1820. veratrin (lat. fig. bukvalno. vere. verbalitas) doslovnost. gram. nepravilan glagol. varanda) doksat. gei. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. usmeno raspravljati. verbalis) koji se sastoji od reči. oblaka. mati Kupidonova. verberatio) batinanje. Venus vulgivaga. verbalna definicija objašnjenje reči. doslovno. opširan (u pričanju ili izlaganju). ljubav koja se svuda skita. sastavljanje protokola. venusto) muz. glagolska reč. šamaranje. sastavljati protokol. verbalnost v. fig. mala vena. ver blan (fr. polna ljubav. nečed-nost. verbum. verbum (lat. verbi kauza (lat. verbigeratio) med. Venus pandemos. v. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. baranda. bukvalnost. verbum auxiliare) gram. ulična ljubav. pomoćni glagol. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. požuda. mali krvni sud. veka (mañ. verbum anomalum) gram. tj. besmisleno ponavljanje reči. versus) poet. pričanje utaman. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. veranda (eng. rañen u P veku pre naše ere. Venus. fig. verbalist(a) (lat. nakla-pati. pan-demos) v. radni glagol. poduži komad bele tkanine koji. v. od reči do reči. venula) znat. gram. prekla-palo. verbozan (lat. lepotica. vers blancs) pl. venusto (ital. . pohotljivost. Venus pandemos (lat. Venus vulgivaga) obična pohota. uzvišena Venera. vantuza.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. parenje. ljubav prema istini. verbum. nešto što prikriva stvarnost. mlaćenje gloginja. kazati i sl. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. verba (lat. verbatim) pril. uvreda nanesena rečima. na ostrvu Milosu. venter. zastor (od magle. 3. verbalna nota pol. veracitas) istinitost. fenyii) bog. radi primera. astr. prebačen preko glave i niz pleća. blagoglagoljivost. doslovno. tumačenje reči. verbalisatio) prav. svačija »sena. iš. veranda. verbalizacija (lat. tući. istinoljubi-vost. verbosus) rečit. verbalan (lat. otvoren trem na kući. venula (lat. verbi gracija (lat. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. verberare) šibati. što ometa da se nešto sazna. up. kleka. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. trućanje. pričati utaman. šibanje. ventrilokvencija. batina-ti. oblju-ba. odložim glagol. Venus. realna injurija. veracitet (lat. nota jedne vlade drugoj. verbaliter) pril. grč. Venus vulgivaga (lat. verbigeracija (nlat. verbum activum) gram. zvezda Danica. verbalna injurija prav. pismeno saslušavati. kao plašt. verbum reč. verbi gracija. verbositas) prekomerna rečitost. fiz. Večernjače (Hespe-rus). čista. ventrilokvist(a) (lat. koji se tiče reči. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. od reči do reči. verbum) gram. v. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. »sena Vulkanova. mraka i sl. Venus uranija (lat. stihovi bez slika. verbalizam. grč. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. nlat. nepohotna ljubav. veratrum) hem. ljupko. umilno. Venus (lat. verba) pl. verbi causa) na primer. Zornjača (Fosforus). verbozitet (nlat. Venera. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. ventouse) ned. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. bujica reči. usmeni. velo) l. opširnost u izlaganju. omotač oko nečega. verbum auksilijare (lat. pun reči. verbalitet (nlat. fig. Venus. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. veran liberi. poet. verbali-sare) prav. prijatno. Zornica. služi. trućalo. verbum anomalum (lat. razvučenost (stila). 2. sada u pariskom Luvru.. sskr. verbalna egzegeza objašnjenje reči. supr. klekinja (drvo i plod). verbaliter (lat. pronañen . druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. trošenje reči uludo. uranios nebeski) visoka. ispravnost. verbatim (lat. verodostojnost. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). razvratnica. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. govoriti. verberirati (lat. verbi kau za. ventuza (fr. tanji sloj nečega. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. koja se vidi i po danu. usmeno. veo (ital. neveste nose na venčanju. odredba reči. naklapanje. venica. verbum aktivum (lat. verberacija (nlat. glagol. govoriti u vetar. verbalizam (lat. fenyo. Veneris) mit. pismeno saslušanje. ljubavnica. verbum) pričalo. veras (lat. verbum deponens (lat. nlat.

versifikacija. veredictum. vero. verzio in rem. veresi) kupovina ili prodaja na veru. veritas (lat. verzio in rem (nlat. vermes) pl. verikl (fr. vermis. verbum pasivum (lat. fr. onaj koji nema svih oblika. verminacija (lat. veritas juridika (lat. grč. Werkstatt) radionica. overilac. verenda (lat. tj. proña robe. verzurirati (lat. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. versatus) upućen u nešto. v. vere. verite) istina. npr. zazirati. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. versio uteri) obrt deteta u materici. verzikolorav (lat. verist(a) (fr. obraze). izvež-ban. presuda. verzija (nlat. verifikator (nlat. promet. fil. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verv (fr. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. zamah. mešanje poverioca. versus) pl. stvarnost. verziran» (lat. verzio in utilitatem (nlat. tuberkuloza. overavanje. primitivum.). vergula) kuz. verbum primitivum (lat. verso folio) na drugoj strani. obrtanje. veretizav (arap.) poštovati. verzo šolto (ital. verbum imperso-nale) gram. verificatio) proverava-nje. rumenilo (za usne. slikarstvu. trpni glagol. versura) trg. crvolik. iskusan. versio in rem) prav. verificare) proveriti.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. pravna istina. verificirati (nlat. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. verificator) utvrñivač istine. waram. promena. prevod na maternji jezik. verdikt (lat. verz (lat. verbum intransitivum) gram. verbum primitivum) gram. veritas juridica) prav. med. pa onda potvrditi ispravnost. versio. bezličan glagol. verenda) pl. putem iskustva. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. nepotpun glagol. veriste) umetnik pristalica verizma. vatrenocrven dragi kamen. waram. družiti se. versari) dolaziti u dodir. eng. ver-librizam (fr. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verminosus) med. tuga. verem) l. verbum defectivum) gram. verdict) prav. vermes (lat. pun glista. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. versi liberi. verbum tranzitivum (lat. neprelazni glagol. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. up. vertere obrnuti. istinitost. pesnik koji piše slobodnim stihovima. verzifikacija v. vermeil. vešt. verbum intranzitivum (lat. dokumente. zanimati se čim. zool. prelazni glagol. (nlat. versali. verbum inhoativum (lat. verifikacija (nlat. baviti se. žar. Vermaht (nem. 2. lat. harač. u vatri pozlaćeno srebro. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. istine. hipoteze. obavešten. polni organi. verzacija (lat. proveravati. vergl (ital. vergi) porez. vermati (tur. vitriculum. veritet nekog potraživanja. overiti. rumenica). književnosti i muzici moderne Italije. verve) polet. plaćanje duga zajmom. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. versus istinit. bojati se. versura) vršiti promet robe. versicolor) raznobojan. vermikularan (nlat. ital. punomoći i dr. verzali (lat. lat. sušica. veritet (lat. bolest od glista. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. veresija (tur. porotska odluka. veritas. verem (arap. pregledati (račune. v. versio in utilitatem) prav. tur. verbum impersonale (lat. okrenuti) inačica jedne pripovetke. vitrum staklo) lažan dragi kamen. obrtati robom. prodaja na kredit. obrt. šaren. . menjanje. utvrñivanje pravog stanja. versus) poet. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. prevod. sprava za ispitivanje jačine metala. glistav. verbum transiti-vum) gram. glisna bolest. verizam (lat. odluka. vermijon (fr. koji boluje od glista. verbum passivum) gram. obrnutost materice. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. veritas) istina. vičan čemu. vergija (tur. na obratno j strani (lista). ili. zanos. gliste. verminatio) med. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. versatio) okretanje. vermicularis) crvast. jad. fermati. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. vermej (fr. verkštat (nem. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. verziran (lat. v. raditi na čemu. 10 Leksikon verzura (lat. verbum inchoativum) gran. pozlaćen bakar. ital. verminozan (lat. danak. verzo folio (lat. veritet. ver-librist(a) (fr. da zahteva naknadu vrednosti). ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verso sciolto) v. V. tip. vericle. zool. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova.

1672—1789. vermicelli) pl. verre staklo. vemalis. versikul (lat. vertikalan (nlat. stihovi bez slika. dovitljivost. 1871—79. užina. verseto (ital. vertigo (lat. lekovi za isterivanje glista. rtenjačni. versificare) staviti u stihove. teme. vermug (fr. versus memoriales) pl. grč. vernalan (lat. moć opredeljivala. verticitas. nem. berlinskom stolaru Vertikou. magnetne igle). skidanje svlaka. versi liberi (lat. izbijanje mladica u proleće. crvići. versi liberi) pl. presvlačenje nekih životinja. zmija. prostota. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). versifeks (nlat.čas. vertebralan (nlat. vertebrata) pl. vertebrata (nlat. dati (ili: davati) sjajan izgled. premazati firnajzom. astr. variola) tec. vertikale (nlat. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. nlat. VI 1919 (Ver-sajski mir). vertex) vrtlog. vrsta finih talijanskih rezanaca. fr. vrsta nonijusa. stih. u pravcu dejstva Zemljine teže. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. ned. versare okretati. vertatur (lat. ver) pr. versta (rus. vernije (fr. vertiginosus) l. . stihoklepac.) v. verticalis) uspravan. verte) okreni. brava. glava. svrab. sifilis. kičme-ni. se. kolebljivost. vertatur) neka se okrene. vermifuga. verthajmovača. prolećni. vsrsali (lat. koga je uhvatila vrtoglavica. vsrnilitet (lat. prestonice francuskih kraljeva. početak geološkog perioda tri-jasa. vere (lat. asonancije ili aliteraiije. vermoute. bradavica. vrtoglavica. obrtati) prevrtljiv. verthajmica. sedište republikan-ske vlade. versatilitet (nlat. fr. 2. up. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. verset) kitica. versatilan (lat. versus kankrinus (lat. nesvestica. matematičaru Vernier-y (1580—1637). pesnik. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. vešt. upravljanja (npr. bradavičav. verzija. versus memorijales (lat. verol (fr. pomoću rimovanja. versus) poeg. neotesanost. versus) št. zvezda Večernjača. Versaj (fr. veronal fark. strofa. kovitlav. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. račji stih = palindromos. okret-ljivost. fig. obnavl>anje. obrni (list). vermifuga (nlat. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vrh. pršljenski. okomit. vertiginozan (lat. niz metrički sreñenih ritmova koji. verruca) med. bradavičavost. . služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. verticitet (nlat. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. kičmenjaci. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. izreka iz Biblije. vrsta. nauka o stihovima. verte (lat. slobodni stihovi. tj. vertere. promenljivost. veruka (lat. okretan. versificatio) stihotvor-stvo. vernilitas) ropsko ponašanje. versificator) stihotvorac. verz. vertigo) ned. versificirati (lat. versifikacija (lat. vernatio) podmlañivanje. promenljiv. vesper (lat. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. pretposlednji kanonski . verticalis) kat. verre staklo. verrucositas) med. tj. crvast. 2. verole. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. vernier) geom. glazirati. vertikalan položaj. verotipija (fr. verfen geol. vertebralis) zool. stavljanje u stihove. odvesan. versija v. versifikator (lat. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. verrucosus) med. verukozan (lat. šuga. vrtoglav. vis.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. pisac stihova. crvolik. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. vertiko (nem. veras. uspravna. vesnjanka (rus. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. verticite) fiz. velika početna slova. zool. breg. stožer na nebu. ulagivanje. pun bradavica. versifex) nadripesnik. versatilis. prava linija. lik) prenošenje fotografija na staklo. vir. pravljenje stihova. remedia) pl. vsrnacija (lat. nazvan po pronalazaču. npr. predstavljaju celinu. tip. versetto. verteks (lat. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. verofon (fr. typos oblik. versus cancrinus) post. verukozitet (nlat. koji izaziva vrtoglavicu. pravl>enje glupih šala. perpendikularan. nazvana po svom pronalazaču. praviti (ili: pisati) stihove. vermiforman (nlat. naročito na oku. neka se obrne (list). vernisaž (fr. vermiformis) u obliku crva. grč. versatilitas) prevrtll-vost. vernirati (fr. koji pati od vrtoglavice. versiculus) mali stih. vernir) lakovati.

vehemens) žestok. stari ratnik. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. vezzoso) muz. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. vestitura) oblačenje. zabran-ski način. dršćući. pustolovi. Juno 1804. vestibil (fr. fig. vibrare.. Wachter) čuvar. farm. vatren. vibrafon (lat. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. treptaj™. vehementnost. haljinarnica. neobuzdanost. vehemencija (lat. takav je. veteranstvo. vetus star) stari vojnik. silovi-tost. prevozio ili prenosio sredstvo. nlat. veterina (lat. čovek ostareo u službi. vatrenost. vestalke (lat. nazvana po pronalazaču Dž. provodnik. vibrato (ital. sprovodnik. škola za marvene lekare. Vesta). vetativ (lat. njihav. fr. veteranus. vestigia) pl. vibrare) l. dremljivost. vestales) pl. predvorje. obično destilovana voda. neobuzdan. Waschblau) plavilo za rublje. 2. vestales) pl. vestis odelo. v. njihati.divlji zapad". nežno. . zakalućerivanje. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. veterinarski fakultet. vestiarius. letargija. ode-vanje. Vetus Testamentum) Stari zavet. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. vestalke. ako se koja ogrešila o nevinost. tre-pereti. marveno lekarstvo. vestalinks (lat. vibralitas) fiz. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. stražar. veš (nem. vibrare vitlati. Vesta) mit. veternus (lat. ulaz u kuću. koji se sastoji u trepe-renju. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . glas r. ne primam. blago. predsoblje. vibrater (lat. stanje jednog veterane. fig. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. ili odbijanje. preobuka. vibrato) muz. astr. veteranstvo v. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. odeća) trgovac haljinama. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. oblik i dr. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. njihati se) 1. treptav. vestiarium) soba gde stoje haljine. Vedžvudu (1730—1795). rimska boginja ognjišta. iaizmenična napetost i labavost delova tela. liberum veto (lat. veto (lat. (Ceres 1801. većil (arap. stope. strastan. plahovitost. vestibil. žustrine. vestibul (lat. npr. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. vedžvud (eng.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. u ustavnim državama vladaoci imaju. vija. trepereći. vestijar (lat. Vetus testamentum (lat. vibrant) ustreptao. vibrare trepereti. njihanju. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vehementia) žestina. veto zabranjujem) lipti. phone glas) muz. veterinar (lat. isluženi vojnik.. planetoid otkriven 1807. garderoba. vestigium. mrtvilo. vibrator (lat. bila je živa zakopana. Indijanci. vestibul. vešplav (nem. vestibule) trem. vehikl (lat. čednosti. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. kauboji. vehementnost v. nekad turski ministar. šerifi. mlitavost. vibratoran (lat. treperavost. spisi St. vezzosamente) muz. 2. vehabiti (arap. tragovi nogu. bušenje betona i dr. vehter (nem. fajansa. vehiculum) kola. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. via) v. bolesna želja za spavanjem. vecozamente (ital. srpskohrv. žustar. odbacujem. vibrant (lat. grč. prenosilac. zastupnik. domaće sloge. plah. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. vestijarij(um) (lat. da se njihaju. veterinarius) marveni lekar. vestern (eng. veterancija. fiziol. tragovi. veteran (lat. veterancija (nlat. vehementan (lat. vibrare tresti. vestibule) v. vekil) punomoćnik. meko. vibratorius) treperav. Palas 1802. vod. vestigije (lat. živinar. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. wakil tur. vestalinke. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. veto) zabranjujem. Vahabi) up. vestibulum. način zabrane. sredstvo za prenošenje. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. zaveta. vahabiti. njihavost. haljinar. iznositi prljav veš. vecozamente. revolveraši. vibrantan (fr. oblačionica i svlačionice. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. veternus dremljivost) med. vecozo. via (lat. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. vestitura (nlat. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vibralitet (nlat. med. teh. vehemencija. drhtav. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vecozo (ital. Wasche) rublje. fig. fiz. g. veterina) nauka o marvenim bolestima.

vivus živ. vide. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. silno. bdenije. viva vox docet) živi glas poučava. vivus živ. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. klatiti se. vibriones) pl. vi vat) živeo! vivat. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. viva vox) živi glas. navečerje. vigorosus) snažan. treba da ga budno čuva. viviparizam zool. bonvivan. kolere. živom rečju. lama. protivnici torijevaca. fina. prijatelji slobode. up. floreat (lat. silan. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. paratifusa. vigilant (lat. vigilantan (lat. živahnost. silina. živa reč. veoma brzo. svilaste vuna ove ovce. fonautograf. treperenje. vivat. fig. živahno. viva (ital. tj. nastojnik. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. zoološka bašta. vivandiere) vojnička.. vibrirati (lat. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). podrhtavanje. fulgura frango (lat. vivos voko. vibrioni (lat. pun »sivotne snage. treptaj. jačina. vigere. nlat. uporedi. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. da živi. viviparan (lat. vibroskop (lat. oživljenje. zavojite bakterije. krepak. naročito medicinskog ispitivanja. vigizam (eng. oprezan. kratke. pukovski krčmar. vivos voco mortuos plango. up. vigilancija (lat. kon viveca. vivisecirati (lat. grč. videre) vidi. vivo) kuz. snažno. vivacissimo) kuz. vigorozo. vigoroso) muz. viviparija. up. vigilija (lat. vibrograf (lat. srdobolje. trepereti. sa žarom. klaćenje. vigorozamente. vatreno. jak. obazriv. vrlo živo. v. viva voce (lat. vide (lat.. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. eupr. vibrografija (lat. noćno straža-renje. što življe. mahati. vivisektor (lat. vigor) »sivotna snaga. vivificatio) oživlja-vanje. vigilantia) budnost. munje lomim". vivifikacija (nlat. vivače. up. kon vi-gore. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vivače (ital. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). whiggism) načela i program vigovaca. njihati se. vibrare trepereti. tj. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. u opasnim vremenima. vivandjerka (fr. up. zverinjak. vigorozan (nlat. obično od bivolskih koža. grč. usmeno poučavanje. vigonja (fr. pažljiv. vivo (ital. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. floreat) živeo. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). vigorozo (ital. da cveta. slobodnjaci. vibracija (nlat. živahno. vivisekcija (lat. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vivacitet (lat. grč. viva) živeo! viva voks (lat. up. opreznost. vivo. pažlji-vost. vibrare. graphia) fiz. vigogne) peruanska ovca. sravni. Vidalova reakcija med. viva voks docet (lat. vivipar (lat. vigilans) stra»sar. ovipar. žar. vivace) ouz. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. mortuos plango. fonautogram. vivandje (fr. vivipar) hol. whigs) pl. žestina. vivat (lat.vibracija 148 videant konzules. vigorosamente) kuz. ragege rañati) zool. mrtve oplakujem. up. vigor (lat. vivus živ. bri»sljivost. krepko. oviparan. grapho) fiz. videant konzules . viviparizam. vibrogram (lat. v. članovi engleske liberalne stranke. viviparija (lat. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). sector koji seče) naučnik koji para. živahnost. nauka o treperenju zvučnih tela. vivant! (lat. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. v. sprava za posmatranje treperenja. pukovska krčmarica. vigorozamente (ital. vivus živ. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. smotren. vigilia) bdenje. viva voće) živim glasom. sakagije i dr. vitlati. oscilacija. vibrare. vivačisimo (ital. marketender. viva čitaš) životna snaga. npr. sve»s. tj.) budan. živa reč ima poučnu snagu. (lat. marketenderka. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vigovci (eng. nadzornik. pogledaj. kreskat. skopeo gledam) fiz. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. izazivači kolere.). krepkost. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). njihanje (šetalice). da- . fulgura frango) „Žive dozivam. vibratio) fiz. usmeno. grč. čuvar. vive r (fr. drhtanje. vivus »siv. vigilantibus leges sunt skripte (lat. dan uoči praznika. da raste. vibrare. gramma crta) fiz. rastao. brižljiv. živost. vibrare) drhtati. vibrare.

čini se. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. shvatanje. pesnik. kad sede. fr. 4. naročito potvrda da je prepis veran originalu. overiti putne isprave. videre videti) vidljiv. videatur) neka se vidi. razumljivo. okrenute jedna drugoj. vidi (lat. na adre-sama: preko. mišljenje. pregledava akta. očevidno. karta sa imenom. priviñenja. vidimus) videli smo. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. očevidan. vidimacija (lat. praznim. vizija (lat. pregled. polaznik. sanjalica. preko puta od druge osobe. pasoše). poseta. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. pregledane. visiera) l. fr. vizitira™ (lat. nišan. sanjarija. pregledanje. prekoputa. prezimenom. očiglednost. težiti za nečim. pri-državač listova. vidi docnije (u knjigama). 5. pretresa™. primetnost. grč. vidovit čovek. malo kanabe za dve osobe tako da su. zvanjem i mestom stanovanja. putem milosti. visitatio) posećivaše. videre videti. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. visionaire) vidovnjak. vidimirati (lat. fig. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. pregledanje (lekarske. visitare. prijavnica. in vija jurio (lat. izvršiti pretres. kratak ženski ogrtač za posete. sravnili smo. overen prepis. poha-ñanje. pošto su viñena. vizum (lat. fr. prema potrebi. carinsko). uzeti na nišan. predstava koju smatramo. vidimiran. pregled. viser) l. očevidnost. vizita (fr. koji se tiče vida. smerati nešto. npr. viduitas) udovanje. via gratiae) prav. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. primetan. videlicet =videre licet) pril. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). nadzornik imanja. nišaniti. smotra. vide supra) vidi gore. vidualitium) prav. vija Beograd preko Beograda. vidit (lat. vis-a-vis) lice u lice. vizitkarta (nem. kao što se lako može videti. gañati. vizorij(um) (nlat. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vizis aktis (lat. visum) ono što je viñeno. očigledan. pojava. bizantini-zam. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. vizionoskop (lat. tj. vidimus (lat. za overu. visum) opt. visum viñeno. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. imati u vidu što. nišanska gajka. tenakl. uobraženja. opsena. npr. videtur (lat. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. Byzantion) v. via put) sredstvo. up. viza (lat. sravnio. treba videti. vizuelan.. Visit-karte) posetnica. posećivati. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. spram čega. video. viduitet (lat. halucinacija čula vida. vide infra) vidi dole. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vidit) video je. vizualan. zakonskim sredstvima. predstava. vizionar (nlat. visio. osamljenost. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. visibilis. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. takoñe: viza. vizura (lat. videatur (lat. poho-dilac. copia vidimata) overen prepis. vidualicij(um) (lat. zagledati. vizuelan (fr. naravno. zvanična overa. pohañati. način. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. udovištvo. vizitator (nlat. zanesenjak. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. overavanje. vizitacija (lat. pr. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vidi) video sam. pregledač. vidimus. slika. izvršiti pregled. visionarius. fr. vidi niže. prizor. vizibilan (lat. visere gledati. voj. 3. visitator) posetilac. vizibilitet (nlat. visio gledanje. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. 2. udovički deo. videre) viñenje. rgo vidimatione) taksa za pregled. poho-diti. visorium) tip. videlicet (lat. via. naspram. vide supra (lat. lekarska poseta. kopija vidimata (lat. vizir (ital. kao kh. slika uobrazilje. odrediti zapreminu posude. visiter) pregledati. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. gledanje. visuel) v. fr. moralne beda. vizantinizam (grč. vidni. pro vidimacione (lat. posetiti. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). jasno. visualis) ont. fig. preko puta jedno od drugog. nlat. vija (lat. za stvaran opaža]. prikaza. putem pomilovanje. uzana kočija sa dva sedišta. visite) poseta. visis actis) prav. 2. kao im. overa jednog akta. . vidi ranije (u knjigama). obudovelost. pohoda. prema čemu. psih. onaj koji može duhom da vidi. visibilitas) vidljivost. vide infra (lat.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. dići i spustiti. staviti vizu na pasoš i dr. sproću čega. nalaženje. in via juriš) putem prava. videtur) izgleda. vidimer) staviti na nepggo vidi. vizualan (lat. vidi napred. vidua udova. 3. vija gracije (lat. utvara. vizavi (fr. udovičko stanje. vizirati (lat. pričina.

Victoria) nit. vilayetli) zemljak. Vindi v. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). viatorium) putomer. bez vrednosti. ratnik. patrijarha) u jednoj oblasti. biskupiji. vicarus) zastupnik. korpus vile (lat. vina medikata (lat. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. imalin. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. sličan mandolini. vikend. . posednik vlastelinstva u Francuskoj. vikingr) borac. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. namesnički. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. vikarijus apostolikus (nlat. viktus (lat. vilioris conditionis) slabijeg sastava. viktorije (lat. vina (ind. vigonja. poslednja pomast. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). podgrof. vicarius) namesni. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vicariatus) v. vilajet (arap. viae-ductus) most iznad doline. astr. vindikacija (lat. vikont (nlat. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. vinalia) pl. vileñatura (ital. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. eng. vikarijat (nlat. samovoljno. vijatorij(um) (lat. victus et amietus) hrana i odelo. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. vilajetlija (arap. villa. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. provincija.) zool. bili na zlu glasu kao gusari. fr. week-end) nedeljni odmor. victus. asteroid otkriven 1850. vikend (eng. po zapovesti. životne namirnice. neznatnije vrednosti. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona.) muz. vilj (tur. farm. na osnovu naredbe. unižavanje. vijatikum (lat. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vike (nem. osetljiv. vina medicata) pl. kuća izrañena u obliku letnjikovca. vikarni (lat. a obično se provodi van mesta stanovanja. vikarna krvarenja med. vikontesa (fr. Wichse) mast za obuću. Viktorije (lat. zamenik. samovlasno. fr. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). viksati (nem. vicomte. villanelle. kapelanstvo. Vendi. vindikativan (nlat. vivere živeti) pl. po naredbi svog vojvode (hercoga). vilis jevtin) prost. vikarija (nlat. sredstvo za život. via facti) prav. tur. vicecomes. IX u čast Venere i 22. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. vicuna) v. vivere živeti) način života. vikarijat. vi mandati (lat. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. dijecezi itd. vindicativus) osvetolju-biv. fr. vitalijanci. vikendica kuća za odmor. provodi na selu. slon. pobednički. engleska teleća imi-cla. wilaya. naročito junak na moru. gusar. život na selu radi razonode. hodometar. ville) letnjikovac. victualia) pl. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. smanjivanje vrednosti. seoska igra. victorieux) pobedonosan. prav. kapelan. vinalije (lat. izdržavanje. prethodnika reformacije u XIV veku. vilifikacija (nlat. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vreñanje. god. victualia. vilayet) mesto roñenja. up. savijati) svitak za kovrčanje kose. silom.. viking (stnord. vikar (lat. puta. odmenjujući. vilstek (eng. IV u čast Jupitera. od-mazdni. vija fakti (lat. biljna) vina. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. željan osvete. hrana. viktualije (nlat. male vrednosti. villeggiatura) letnje vreme koje se. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. viktorijaorandž hen. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. vilis (lat. nasilno. rñav. medicinska (ili: lekovita. viklifiti pl. wickeln omotavati. vikunja (šp. od UŠ—XI veka. viktoriozan (lat. barovitog mesta i sl. poputnina.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. pesma uz koju se igra. junak. vi mandati) prav. za bojenje vune i svile. viktualijanci (nlat. vilio-ris kondicionis (lat. up. vila (lat. namesništvo. neznatan. vikler (nem. radi razonode i odmora. kazneni. vikarija. viaticum) putni trošak. zastupajući. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. zavičaj. namesnik (pape. u Engleskoj: niži sveštenik. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. zaštićivanje. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci.-tur. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". delokrug namesni-kov. letnja svežina. pokrajina. victoriosus. ital. vilavela (fr. viktus et amiktus (lat. papijota.

združiti. bog. letnjikovac. gšja-nost. sklonost piću. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. naprasitost. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. vino seko (ital. neobuzdanost. maramica-ma). fin. ljubičica. vincula okovi) vezivanje. up. violata (lat. prav. štititi. mala violina. Winkelhaken) tip. koji se opija. osramoćenje. violencija. vindjak(n)a (nem. obesvećenje. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. violet (ital. fr. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. violetta) nuz. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. gañenje od vina. plahovitost. viola di vindikaciona tužba prav. vindicirati (lat. žestok. violacija (lat. vinkulum konjugale (lat. vinovnik (rus. prekomeran. vigne. vinklag (nem. u širini štampanog retka. vinculum) konopac. na pismima. sila. primiti obaveze. vinifikator (nlat. nlat. tinto. viola di braccio) muz. od kojih su neke bile metalne. vrpca. mržnja na vino. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. vindicta) osveta. uže. nlat. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. vinograd. poljska kuća. tužba za zaštitu svojine. fr. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. muz. slagačica. Vindobona) starorimsko ime za Beč. ljubičica. up. šp. tužba zbog nanesene štete. dosuditi. viola alta (ital. viola alta) muz. violica. naprasit. spona. vinkl (nem. preteran. vinkulum matrimonii (lat. žustrina. preteranost.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. violetto. viola (lat. postao insolventan. violette) koji je boje ljubičice. doznačiti sudski. viola (ital. v. veza. izazivač. vrstač. žestina. vinovnik) krivac. vinomer. brano. viole. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. povreda prava. plahovit. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. pu-dar. viola) l. violin (nlat. ital. violatio) prav. violinum) hem. nasilje. violentus) silan. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). viola d'amore (ital. bog. violončelo. vinkulum (lat. sekt. vincire. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. vinctura. desnom rukom. docnije samo sa sedam drevnih žica. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. spa janje. goropadan. violare jus territoriale) prav. vinja (fr. metron) sprava za merenje jačine vina. vinolencija (lat. . vinculum conjugale) bračna veza. prouzrokovač. opijanje. papiru. ital. grč. vino tinto) v.. vincilir (mañ. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. brak. žigicama). violet) ljubičast. kažnjavati. čuvar vinograda. vinculare) spojiti. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. viola alta. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. violentnost (lat. violencija (lat. sla-galjka (mala metalna pregrada. oskrvnjenje. vint (nem. vinum vino. sudskim putem tražiti svoje natrag. obavezati se. vinktura (lat. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. vincire) vrpca. vinum misale (lat. grč. vinolentia) pijanstvo. petlja. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. violare jus teritorijale (lat. vitula) 2. takoñe: vindikta. braniti. vinkulacija (lat. vinczeller od nem. pre no što je isplatio. Vindobone (lat. slaže slova). veština spravljanje vina. izmešan s vinom. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. vindicare) osvetiti. viola di gamba (ital. prinudan. vinkulirati (lat. viola d'amore) muz. vinificator) proizvoñač vina. etiketa. alt-violina. viola di gamba) muz. u početku ili na kraju knjige. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. brač-violina. violentia) silina. violeta (tal. višega (fr. silovana devojka. viola di bračo (ital. ranije sa 12—14 žica. ljubavna violina. svezati. prav. phobeo bojim se) strah od vina. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. viiolentan (lat. mešavina plave ili crvene boje. ljubičast. vino tinte (šp. vinifikacija (nlat. vigna) vinova loza. viola. up. nasilan. sklon piću. kažnjavanje. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. gvint. vinum. vinolentus) pijan od vina. Winzer) stručan vinogradar. vinometar (lat.. violata) obeščašćena. vindikaciono pravo prav. prestup zakona. violentia) v. združivanje. violetan (fr. violentan (lat. prisiljavanje. vindikta (lat. naročito zanatlijskih. veza.

dubok glas. virola (fr. bašta. logos reč. viraginitas) fiziol. virilescencija (nlat. virilni glas v. devojačka bolest. zrelost. violon) muz.152 violina (ital. ginandrija. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. valjanost. violone) muz. instrument sličan klaviru. narušiti. virgo) med. prebacivati (ili: prebaciti. mor. obesvetiti. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). violine pikolo (ital. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. viraž (fr. naročito kod ptica. violine sekondo (ital. muže-van. fig. virman (fr. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. virgineus morbus) med. up. kružno spuštanje aviona. oskrna-viti. celokupnom snagom. virtus sposobnost. virilis portio) prav. čistota. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. realan. noć delovanja. obrtanje (ili: okretanje) lañe. violiiist(a) (ital. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. bledilo. violonist(a) (ital. a. violončelist(a) (ital. promene u karakteru. virilis. votum virile. čelični kalup za kovanje novca. v. fig. čedan. zrelo doba. limunova soka. pogaziti ugovor. viridis zelen) bog. violončelo (ital. virpinija vrsta duvana i cigara. up. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. mužev-nost. lat. virus otrov. okretati lañu. viraginitet. svirač u violon. virtuelan (fr. violoncello) muz. mogućan. gradila. vir muž. koji je sposoban za rad. virilescentia) zool. virtuelan lik ont. vi rescripti) prav. virement) fin. jaja. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. virtuelan. trg. pol. obepgčastiti. po ital. sposoban za dejstvo. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. virgo intakta nevina devojka. malokrvnost. virilitet (lat. obavezu. virtualis) sposobnost za rad. hlorofilin. poremećaj u polnom razvitku kod žena. viraginitet (nlat. preneti. sposobnost. muškarača. druga violina. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. d. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. virmanisati (fr. viper-in (eng. fig. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. virologija (lat. violino secondo) muz. virilna porcija (lat. bradatost. viribus unitis) sjedinje-nim silama. whip) toplo piće od belog vina. viri potentia) muška snaga. današnji kontrabas. prestu-piti zakon. violina. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. viribus unitis (lat. virtuelan lik virgo (lat. virago) muškobanja. viridarij(um) (lat. vii (eng. fiz. vi reskript (lat. violirati (lat. virtualan (nlat. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. prostim knjiženjem. viripotencija (lat. virilan (lat. svirač u violinu. virgimtas) med. violoncello) muz. e). supr. zelena bojena materija u biljaka. spolna nevinost. čist. po zapovesti. prva violina. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. nagao zaokret. silovati. violon (fr. virginalis) devojački. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. deo nasledstva koji pripada pojedincu. mor. ali se tom sposobnošću ne koristi. virginal (lat. četvrtina violine. uzajamno obračunavanje. devičanski. ćemane. prividan. »seneka sposobnost za stupanje u brak. virole) spiralni svitak u satu. virement) fin. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). najmanja violina. mirujuća ili drema-juća snaga. virilizam. violinista) muz. virago (lat. virus otrov) med. virginitet (lat. isplata koja se vrši bez gotovine. virilist(a) (lat. odvažnost. svirač u violončelo. virginalan (lat. devičanstvo. viola di gamba. virgineus morbus (lat. viridin (lat. spinet. zarazne bolesti izazvane virusima. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. Č>JGvršiti obračun. violino) muz. virilis) v. nastrojen za delovanje. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. violino piccolo) muz. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. virtuel. vi presidii (lat. muškost. virilizam (lat. devica. virtualis) v. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. virga grančica) muz. virtualitet (nlat. devojka. . vir muze) muški. viroze (lat. govor) nauka o virusima. čelo. devojapggvo. na osnovu naredbe. violine primo (ital. čednost. odvažan. virage) ani j. virilitas) muškost. bitna ili pojamna važnost. snaga) snažan. violare) povrediti. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. sa prikrivenom snagom. uobražen. šećera i začina. virilis) pol. violino primo) muz.

onda je zbir virtuelnih. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. nutrica. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. vitalis) životni. vis probandi (lat. vita život) životopis. virtus) muška snaga. izazivač bolesti. koje predstavlja važan trg. otrovnost. vitalist(a) fil. uzvišen. da luče otrovne produkte i da. zagrižljivost. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). tegljivost. vir. poglavito u tehničkom pogledu. moć. fore mažer. a vista (ital. celokupne zdravstveno stanje. v. vitalan (lat. životnost. tj. menice. koji se tiče života. viskača (šp. zakonska sila. pokazi-vanje menice. vrlina. duhovit. vis viva (lat. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). privlačna sila. veoma važan. krepost. mogućna. med. viñenje. vita (lat. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. jetra itd. gnojenje rane. vis legis) prav. vis apsoluta (lat. vis viva) fiz živa sila. vis armata) oružana sila. vist (eng. a vista) odmah po viñenju. prosečne trajanje života (npr. fig. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). visceralis) utrobni. zarazna klica. whisky) engleska rakija od žita. vita) v. muškost. vis armata (lat. valjanost. gnojav. uvid. naročito lakova. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. viscum. are longa (lat. vitalitas) v. dro-ban. oživljavajući. naročito srce. odličan. u našoj svesti. šećera. utroba. pluća. sila zakona. vis vitalis (lat. vitalijanci (lat. fig. kinetička energija. tj. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. vis maior) viša sila. artikl. vita brevis. plemenit. pun žestine. vis attractiva) fiz. Wurstel) vrsta male kobasice. viskoza (lat viscum lepak) hem. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). jedak. viskozan (lat. lenivosna sila. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). virulencija (nlat. pun ljutih i opakih sokova. vis) sila. lepljiv. vista) trg. virulentus otrovan) med. viscera) pl. viscidus) židak. sposoban za život. virus (lat. pristalica vitalizma. drob. onaj u kome se ogleda. otporan. sposobnost za život. kod jednog naroda). vista (ital. virtuozan (nlat. vešt. koji pomaže život. naročito u muzici. dostigao savršenstvo. vis inertiae) fiz. virtuelna žiža ot.) 1. viskozitst (nlat. viscositas) fiz. unutrašnji or-gani životinjskog tela. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. tj. vis legne (lat. 2. creva. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. virus otrov) med. ital. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. hrabrost. snalažljiv. vitalitet (lat. vojska. vitalitet. tok života. viskoznost fiz. bitan. vis major (lat. vita brevis. virulentia) med. virtuoz (nlat. opšti osećaj života. virtuositas) savršena veština. vitalizam (lat. neophodan. virtus (lat. fig. virtuoskinja (ital. vitalitas) životna snaga. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. viscidan (nlat. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. viski (eng. snaga. naročito u muzici. sila lenivosti. virtuosis. vis (lat. visceralan (nlat. svojstvo viskoznog tela. virtuosis) valjak. oštrouman. kurikulum vite. limuna i crnog vina. pome-ranja napadnih tačaka. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. viskozimetar (lat. piće od čaja. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. viscera (lat. vitalni osećaj psih. velika umetnica. lepljivost. grč. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. viscum lepak) te-gljiv. fig. opšte stanje našeg organizma. viktualijanci. otrovan. viscosus. savršen.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. živ organizam. tvrdoglav. izazivaju oboljenja. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. virus otrov. . zecu slična južnoamerička životinja. gust. vispren (rus. vis atraktiva (lat. snaga koja dejstvuje. up. vis inercije (lat. virulentan (lat. sa životnom snagom. vis absoluta) prav. vlast. otrov. tj. vi-skoznost. vitalnost (lat. viscacha) zool. zagrižljiv. snaga dokaza. vis probandi) dokazna snaga. viršla (nem. viršafterica (nem. verovatnoće življenja. viskozitet. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. vis vitalis) životna snaga. jetkost. na taj način. virtuoznost (nlat. mogućnih. ars longa) život je kratak. živahan. ulja i dr.

od vitreus staklen. kazniti smrću (u pobunama i sl. . Witz) desetka. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. pokvaren. u protivnom slučaju. porok. vitium) mana. vicinalni put opštinski. dućanski izlog. vicijum (lat. vicenalan (lat. vi cessionis) prav. bez mane. vi testamenti) prav. silom. koji je sa ned ostatkom.). providan. beriberi. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. mana srca. pretvaranje u vitriol. pela-gru itd. onaj koji vezuje samo susedna sela. gresi mladosti. razne hranljive materije. kristal. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vicedominus) namesnik. oti-rač. vitriolescere) hen. vicezimacija (nlat. šp. vi testamenti (lat. viče) u složenim rečima znači: pod-. kristalast. vice-direktor. putem prenošenja ili ustupanja. zastupanje nekoga. vitrezan (lat. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. mleku i dr. gvožña (zvani zeleni vitriol. fil. fr. H. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. omaška. vitrificirati (nlat. plava galica). vitriolescirati (nlat. izdvojiti. vitrum staklo. viciozitet (lat. vicemaher (nem. duhovit čovek. još neispitane dovoljno. vitrescibilan (lat. naročito u zelenim delovima biljaka. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. osuditi. silom oporuke. poročan. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. fr. vitriolizacija (nlat. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vitreux) staklast. nevaljao. rñavost. seoski. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vicesimatio) dvadesetkovanje. vicijum kordis (lat. vitreolus dei. vicia etatis (lat. vitrine (fr. metron) ont. gresi (mladićkog) doba. prozor. testamenta. pored poslodavaca. prozorske zavese. vitium naturae) med. vicioznost (lat. staklena pregrada. mane. zabluda. sporedna železnica. nedostatak. vitriol. vitrifikacija (nlat. pretvorljiv u staklo. vicies dvadeset puta. vice verza (lat. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. sjajan. vitrum staklo. vitiositas) pokvarenost. poročnost. najpopularniji bog u brahmanizmu. posed koji nije bez zamerke. vicesimare) dvadesetko-vati. eiter (nem. upravnik crkvenih dobara. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo.) v. vicennium) vreme od dvadeset godina. viče versa) obratno. vicijum kanonikum (nlat. Witz. vitiligo lišaj) med. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitrum (lat. seoski put.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. vitiosus) pogrešan. vic (nem. Vitleju. vicinalne železnica. obrnuto. npr. tj. greh. zamenik vladara. grč. vitraj (fr. vitriol (lat. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. rahitis. svežim plodovima i semenju. u svežem mesu. vitrescibilitet (nlat. nalaze se u većini namirnice.). aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. wischen brisati) brisač. promašaj. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vitulus) žumance. vitreus staklen. Višnu (ind. vicenij(um) (lat. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. krivica. vitrificatio) postakla-vanje. pretvaranje u staklo. vitium cordis) med. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. žumancetu. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vitrometar (lat. biol. na osnovu poslednje volje. vicijum nature (lat. i radnici u srazmernom delu dobiti. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). obično uzanog koloseka. pl. vitriolo) hen. vitrificare) postakli-ti. pretvarati se u vitriol. zamenjivanje. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. viciozan posed prav. vitellus. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. koja vezuje samo obližnja mesta. vicedom (lat. grč. nestajanje pigmenata u koži. vita život) pl. vice (lat. oštroumnost. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vice-kon-zul. vitraž(a) (fr. vitelus (lat. prozori. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. dosetljivost. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vicezimirati (nlat. vitriolisatio) hem. viciozan (lat. vicia. med. postakljenje. viciozitet. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. prvobitno bog Sunca. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vi cesionis (lat. bakra (zvani plavi vitriol. vitrum) staklo. vitrotipija (lat. vicinalis susedski) opštinski. sulfat (tj. duhovita šala. vitia aetatis) pl. Višva-karman (ind. vicinalan (lat. želez-nica. koji ima manu. cinka itd. vitrage) staklena vrata. vicioznost. zelena galica). machen činiti) šaljivdžija.) „Tvorac vasione". vitiligo (lat. pogreška.

pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. vokabulist(a) (lat. volvulus (lat. pobede. u). volatilitas) isparljivost. samogla-snik (kod nas glasovi: a. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. vox Dei) posl. komad sa kupleti-ma. samoglasnički. voks klamantis in dezerto (lat. volabilitas) povrpšost. volant) koji leti. što narod hoće. točak zamajac. ital. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. lepršav. o. vocalizze) muz. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. volva (lat. promenljivost. vocale) muz. volee) let. krilo vetrenjače. visok (ili: oštar) glas. vocabulum) lingv. vaudevilliste) pisac vod-vilja. naročito za veo. udariti loptu u letu. vežbe u pevanju sa slogovima ut. stariji naziv za Rumuniju. obešenjak. konsonant. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. pretvaranje u paru. vokalizam (fr. vocalisatio) gram. fiz. vokalizacija (nlat. sklonost (nekom zanimanju. 1831— 1912). točak za upravljanje automobilom. peti padež. vokaliza (nem. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije).obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). fig. zastor. karner na ženskoj haljini. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). fig. voks (lat. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. ton. vodviljist(a) (fr. rang. Jovana Krstitelja. nestalnost. opna na mladim pečurkama. ge. pucati iz voleja u fudbalu. vocalis) gram. volta) zidni svod. vokativ (lat. vokalski (lat. volapik (volapuk = eng. grč. pozivanje na neki položaj. glas narodni je glas božji. volatilizacija (nlat. vocalizzo) muz. koprena. dozivni padež. konstruisan 1933. volatilisatio) hem. volatilitet (nlat. pri toj reči (pade mi na pamet). vocabularium) rečnik. vokabula (lat. Vuogan. voks populi. zasvoñena prostorija. pronalazak nemačkog sveštenika J. volva) bog. vox hybrida) melez-reč. voal (fr. vodvilj (fr. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. volans. mrtvih. u SAD. tj. vox populi. volantai (lat. struci). vox acuta) muz. vokal (lat. vokacija (lat. koji može da se pretvori u gas ili u paru. višnuizam (ind. dar. teorija samoglasnika. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). voks virginea (lat. volatilisare) hem. zanatu. vox virginea) muz. položaj. vocatio) poziv. naziv. volant) pernata lopta. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. . tj. voks hibrida (lat. mali poz. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. volvulus) med. e. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. bez pratnje nekog instrumenta. mi. prethodnik esperanta. voki-toki (eng. koji je u letu. svetski jezik. vox) glas. isparavanje. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. koji se tiče glasa. fa itd. isparava™. ispa-riti. višnujiti (ind. vole (fr. voks humana (lat.višnuizam 155 nestašno. fig. sub hak voce (lat. Wodan) mit. vokalna muzika pevanje. vokalize (ital. vocativus) gram. god. zavezanost (ili: zapletenost) creva. ime. volatilizirati (nlat. glas istine koji nema dejstva. volan (fr. walkie talkie) prenosni radiotelefon. isparljiv. assa voće) samim glasom. ad vocem (lat. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. dobre žetve i lekarstva. ad voćem) uz reč. world svet. voks dei (lat. vokabular (nlat. izraz. i. spadalo. vokalan (lat. leteći. Vokalize. npr. bog vetra. vocalis. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. M Šlajera (Schleyer. ot vole (fr. vokale (ital. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji.) vera u učenje višnujita. vokalna harmonija (lat. čovečji glas (na orgulji). samoglasnički. volat (ital. u ovom pogledu. volatilan (lat. danas: veseo. vokali-ziranje. (solmiza-cija). tj. speak govoriti) meñunarodni. nestalnost. vocalisme) gram. vrsta tanke materije za ženske haljine. vocalis) gram. fr. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. supr. uzaludno opominjanje. glasni. reč. asa vode (lat. volabilitet (nlat. veo. voks akuta (lat. u smeni (dokaz). voile) prevez. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). reč. pevajući. Vodai (nem. letenje (ptica). samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. muz. vocalis. za-interesovati. vox glas) gram. zvuk. volatilis) hem. vox humana) muz. izgovaran. vocabulum reč) pisac rečnika.) pl. tj. to je svetinja. s obzirom na boju zvuka.

savitljiv. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. promenljivost. pokretljivost. igrati na konopcu. grč. Voltin elemenat fiz. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. lat. voltmetar. dopusni. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778).. epikurejski način mišljenja. volo hoću) sik volo. punoća (glasa. tj. volvere) rukopis. tečnost u govoru. voltametar (A. napon struje merene u vo l tima. ital. Volta. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. pojedinačni akt volje. volubilis. okretnost. mesom. v. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica.: at. volubilan (lat. zvuka). zapremine. brzo prelaziti s predmeta na predmet. M. izraz volje. sikjubeo(. okretan. instrumenat za merenje potencijalne razlike. sic volo. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. V) fiz. volvere okretati. naglo promeniti mišljenje. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. voltaisme) fiz. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. ital. muz. lisnate testo punjeno ribom. knjiga. inductio) fiz. up. voltigeur) veštak u skakanju. obrtati) gibak. voltametar. volte. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. laki pešak. volterizam. voltage) napetost. metron) fiz. Volta. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). Ampere) fiz. grč. volumen. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. ko hoće da mu tako bude. metron) fiz. najugledniji ljudi nekog mesta. voltižirati (fr. vitak. sveska. volens-nolens) „hteo-ne hteo". predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. volubilitet (lat. pre nego što dodirne tle. voltamper (A. voltmetar (A. naponske razlike. volja. v. slatkorečivost. volej (eng. poluobrt. volo (lat. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. volicija (lat. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. slatkorečiv. obim. voltfas (fr. savitljivost. metron) fiz. Voltin stub fiz. udarac lopte (u tenisu reketom. grč. volumenometar (lat. voltiger. volta-elektrometar (A. voltairianisme) fil. sic jubeo) tako hoću. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volutus valjan. voltaža (fr. tj. tečan. volonter (fr. koji potiče od (ili iz) volje. jahač vešt u skakanju na konja. elektron. nagla promena mišljenja. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. volens-nolens (lat. grč. igrač na konopcu. volta. praviti veštačke skokove. voltera (fr. volterijanizam. voltaizam (A. volt (skr. lat. volte-face. galvanizam. nestalnost. volenti non fit injurija (lat. dakle. volumen. voljni. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. volumetar (lat. lat. voltižer (fr. galvanski elemenat sastavljen od cinka. Volta. up. brzo okreni (na notama). frivolan. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. voltametar. konj obučen jahačkom vežbanju. Volta. prostor što ga zauzima jedno telo. volumen. tome je pravo. volubilitas) gipkost. vol-o-van (fr. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. jačina. željni. govorljiv. Volta. volley) sp. tako zapove-dam. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. . volterijanizam (fr. volvere okretati. volti subito (ital. htenje. volumen (lat. svitak. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. nestalan. bez obzira na lično raspoloženje.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. lat. volta (fr. volitio) l. fig. facies lice) voj. gljivama i dr. vrlo vešt konjanik. volta-indukcija (A. poluokret. teranje konja u krug. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. vol-au-vent) kup. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. A. nepostojan. fr. Volta. fiz. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. lisnata pasteta. galvanski elektricitet. promenljiv. fig. spis ovijen oko štapića. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. volontaire. volitivan (lat. gran. bakra i sumporne kiseline. tj. kao kod Voltera. 2. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. električni napon. volitio) psih. strelac (u francuskoj vojsci). dobrovoljac (vojnik). volti subito) muz.

debeo. protiv nečega. izglasavanje. votum kurijatum (lat. votirati (lat. votum decisivum) prav.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. glas koji se daje za nešto. krvnika. spirale. votiv (lat. votum consultativum) prav. hem. voče di peto (ital. voće) kuz. zajednički glas. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). Wochein) u Sloveniji. voluntas ultima) prav. voluta) apx. voluntas ultima (lat. crkvama i dr. pohotljiv. v. a voće sola) samo za jedan glas. obećanje. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. votum curiatum) ukupan. votiranje. voluminozitet. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. tungstem. volum-teorija (lat. vostro conto) trg. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. kum vot (lat. pl. voracitet (lat. izglasavanje. u mnogo knjiga. vražda (rus. 2. ital. vomitirati. volšeban (rus. teo voto) po mojoj želji. vota. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. zavetna žrtva ili dar božanstvima. odreñivanje količine rastvorene materije. volutacija (lat. voluntaristi (lat. votum decizivum (lat.) čarobnjak. fig. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. savetodavni glas. pun čireva. Wochein) min. voluntas (lat. neprijateljstvo. vomitus (lat. svaña. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. gramžljivost. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. povraćati. uvojnica. vovere zavetovati. votum (lat. obi-man. voluntas volja) fčl. Votergejt afera (eng. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. povraćanje. meo voto (lat. mañioničar. votum virile (lat. glas iz grudi. vovere) zavet.85. krvno kolo). votacija. predata. votum konzultativum (lat. velik. vostro konto (ital. zool. votum. glomaznost. vomitus) ned. dakle. za razliku od kurijalnog glasa. grč. šara u obliku puža. sulr. uvijeni puž. fizkol. Bunt). votans. votivus) zavetovan. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. fr. atomska masa 183. kabast. gde ima ležišta boksita. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. pun veselja. kum vogo ilimitato (lat. ukras na stubovima u obliku zavojice. vohajnit (nem. sredstvo koje izaziva povraćanje. veoma tvrd i otporan metal. voluntarizam (lat. metria) veština merenja zapremine. vomirati. glasati za. nepostojanost. volutatio) valjanje. volšebnik (rus. redni broj 74. glas iz grla. voluminoznost v. votare. opsežnost. votka (rus. bljuvati. pun glas. čir. zavetni. vražda) 1. bljuvanje. sinonim za mineral boksit. nestalnost. nezajažljivost. kurijski glas. voluminozan (nlat. vomika (lat. vorax proždrljiv) proždrljivost. theoria) hek. a ne intelekat. votatio) v. volo hoću) volja. voče (ital. vomitiv (nlat. up. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. vomitivurn) med. votant (lat.) natprirodan. koji je sastavljen iz više svezaka. vomera) med. nazvan po mestu Bohinja (nem. voluminositas) obi-mnost. vomitare) med. nego prema zapremini. 3. zlata. naročito: čir u plućima. voluntas volja) liigv. prišt. votum. stat pro racione voluntas (lat. votiranje (lat. fig. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. testamenat. strasan. v. wolframium) hem. vomitirati (lat. a voče sola (ital. voracitas. voter) dati svoj glas za nešto. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. intelektualistička psihologija. čudotvoran. vomikozan (lat. znak W. opsežan. voluntas. voluptas pohota) sladostrasan. skupljanje glasova. vomicosus) ned. votatio) glasanje. odlučujući glas. pristalice voluntarizma. volumen zapremina. voće di petto) muz. glomazan. topi se na 3400°. poslednja volja. . plemenski mirovni sud (tzv. što se mene tiče. voluptuozan (lat. votivum) etn. pevački glas. izgla-sati. sve-cima. voluta (lat. volfram (nlat.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. sub voto remisionis (lat. srebra ili voska. glasanje. vovere) glasač. vomica) kec. mañijski. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. votivan (lat. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. voće di testa) muz.. po mom nahoñenju. voluntas volja) fil. glasanjem odobriti. votacija (lat. volumen. koji. zabavan. vo-litiv. prijatan. na vaš račun. voluptuosus. voluminozitet (nlat. zavada. gnojav. voče di testa (ital. sit voto) s pravom glasa. vomirati (lat. vodka) popularne ruska rakija. voluntativ (lat.

vulgus) narod. olupina. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulgaritet. nlat. koji potiče od vulkana. prostački. vulvo-uterinski (lat. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulkanologija (lat. vulcanus. vulgo (lat. obično. niskost. vrsta (rus. materica kod životinja. sra-mnica. stidnično-materični. vulva) inat. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. vulgarisare) uprostiti nešto. vulgarizam (lat. grč. sredstva za lečenje rana. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. lat. postanak (ili: poreklo) vulkana. uopšte. pr. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. Wuotan) mit. pulkanizam (lat. slab. vulkanizer. vulcanus) kol. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. neotporan. narodski. vulgarizacija (nlat. ieptu-nisti). gomila. povredljivost. vulgarizator (lat. vunderkind (nem. fizio-gnom. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulgo) pril. logos reč. Vuotan (stnem. vulvus. neotpornost. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. vulgaris običan. ozledllv. logia) kol. vulgirati. vulgarnost. vulcanitas) kol. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. neptunizam). činjenje opštim. vulcanus) kol. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. obnarodovati. . Vodai. vulkord (eng. vulcanus. uterus) ašt. prostaštvo. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. kaučuka i gutaperke. postaju. vulnerabilis) ranljiv. benzolu. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulkanisti (lat. kao obično. sa radionicom u vulkanu Etni. vulkani-™ (lat. neupotrebl>iva stvar. vulgaran (lat. naročito za čakšire. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. Vulcanus) kit. jezikom prostog sveta. objaviti. vulkanski (lat. sin Jupitera i Junone.066. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. vulgaritas) običnost. vulvula (nlat. vulvitis (lat. svakidašnji) nizak. vulgus (lat. nepristojan izraz. vulnus) rana. zajedničkim. prostakluk.vrak 158 Vuotan vrak (nem. ruševina. stidvdšd. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. u etru. u narodu. grč. činjenje da bude svima razumljivo. vultispeks (nlat. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume.78 km). ozle-dljivost. na temperaturi od 130—140°S. usled visoke temperature. nlat. terpentinu i dr. vulnerabilai (nlat. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). vulcanus) pl. vulva (lat. elastične i ne rastvaraju se. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. Na taj način ove materije. prostački način izražavanja. vulkanizacija (lat. prostakluk. vulgarisatio) uprošća-vanje. prosto rečeno. učiniti da nešto bude svima razumljivo. Wunder čudo. med. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulcanus. vulgare učiniti opštim. lice. shvatanje da . fig. vulvula) zool. vulneraria (lat. versta. Vulgata (nlat. vulgarizirati (lat. fig. vultus izraz lica. usijano kamenje i rastopljene stene. up. vulnus (lat.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. vulkanizer onaj koji vulkanizira. nlat. vulnus letale) smrtonosna rana. kol. uprošćenje. pomešanih sa sumporom. obranljiv. čudo od deteta. vulgaris opšti svakidašnji) prost. vultispex. opšte poznatim. vulgarnost v. versta) ruska mera za dužinu (1. vulnus letale(lat. vulkanistički. preterano uprošćava naučne pojmove. učiniti nešto opštim. vulkanizirati (lat. povre-dljiv. vulkan (lat. svetina. koji bljuje vatru. obranljivost. god. dete bludnice. Vulkan (lat. koji se može raniti. vulnerabilitet (nlat. kod naroda. vulnerabilitas) ranlji-vost. sklonost bolestima. u običnom životu. vulcanus. vulgaris opšti. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. v. vulneraria) pl. nepristoj-nost. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. vulkanizator v. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. vulkanolog (lat. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulva) med. vulkanitet (nlat. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulgaritet (nlat. vulcanus) kol. vruć pepeo. zajedničkim. puk.

gavialis) zool. ključa izmeñu 70—80°S. gadlje. gaytan. kao skraćenica: g=ipaia. hem. gabion (fr. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gazal. hemijski element. rešetkast sanduk za prenošenje voća. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). kaytan) 1. gazirati (fr. vrsta lirske ljubavne pesme. zool. pripada grupi retkih zemalja. gabbro) mm. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. stanovnik pustinje. službenik. gazela (arap. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. mrki ugalj. drveta) u gas za gorivo. dve ili više izolovanih žica za . gavota (fr. staklenih boca i druge robe. junak. vojnik musliman. duhovna stvar. onaj koji drži zalogu. tur. gaietanćn tur. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. osobito česta u književnosti istočnih naroda. gaip (arap. gaeta (ital. odela i ženske tkanine. gaibba) l. geman. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. služi za grejanje i osvetljenje. slična srni. jemstvo. gazzella) 1. qai'da. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gažiranje (fr. gazela (arap. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gazal) 2. tamnozelene boje. pobednik. vrsta crnog ćilibara. najamnik. tvrdica). srčanost. fiz. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. znak Gd. ga'ib. gazette) dnevni list. gavijal (nlat. gabarit (fr. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. krt. gaggio) zaloga. muz. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gabarden (fr. plemenitost. tajno. stalna zarada. gajret (arap. stvarajući zvuk. naročito se odlikuje velikom brzinom. gazal.A V E ILN D 166/ G G. gaio) muz. lan-tanida. gazel (arap. gadolinij(um) hem. gazi) ratnik. gavone) zool. živi. 2. gayret) revnost. Atherina hepsetus. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. ital. gazi (arap. natopljena gumom. gazolin hen. tur. tur. ital. dged. uviti (ili: uvijate) gazom. alapača. čilo. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. atomska masa 157. gazela. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. živahno. gagiste) plaćenik. g četvrto slovo naše ćirilice. gabro (ital. gajtan (grč. narodni muzički duvački instrument. skriveno. fig. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gage. gajb. tečni deo sirovog petroleuma. Ge= germanijum. up. vrsta morske ribe. prav. prema kome se nešto oblikuje. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. gagathos) min. torokuša. kavaz. gažist(a) (fr. metal. grudobran od koševa punjenih zemljom. gajde (arap. afrička antilopa. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. Ga = galijum. narnik. gabionada (fr. fr. G—peti ton u dijatonskoj skali.. Gd=gadolinijum. poglavi-to ljubavne. a pamučne za lake haljine i. hen. primalac zaloge. borac za veru. veo. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. tajo (ital. gabionnade) voj. gaza (fr. sastoji se iz kožnog meha. up. gagat (grč. veselo. 2. g= skraćenica za gravitaciju. model u prirodnoj veličini ili umanjen. krletka. kao smola crn i voštanog sjaja. gajba (ital. redni broj 64. g). gazzetta. gabarit) kalup. gayra. gaža (fr. šp. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gayb. tur. novine. gazeta (ital. gabion) voj. lignita. kavez. plata.25. gayp) ono što je nevidljivo. gavun (ital. krupnozrna erup-tivna stena. gayda) nuz. stalna nagrada. jedanaesto naše latinice (G. gazal. gavaz v. za kišne ogrtače.

galaktocela (grč. trošiti ne štedeći. maglina. galanterie) predusretlji-vost. galaktoza (grč. galabija (arap. prividna učenost. učtiv. čovek koji se hrani poglavito mlekom. rug vatra) med. jata. gala. galantizam (fr. trg. galaktoskop (grč. naročito prema ženskom polu. fin. dopadljiv. prekomerno gubl>enje mleka. gala. kao sredstvo za nagrizanje. uslužnost. tanak mlaz. gala. svečana nošnja. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. svečan obed itd. može se bojadisati. izdašan. glikozidi. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za .) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. dvorska. gala. skopem gledati) 1. galante) izdašnost. ukusan. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galaktologija (grč. lithos kamen) hem. galaktogen (grč. mlečni kamen. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. tj. galante) pokazivati se darežljiv. lepo odeven. galaktopiometar (grč. zastoj mleka kod dojilja. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). gala. phagem jesti) mleko-jed. gala mleko. galaktakratija (grč. galaktorea (grč. koji je lake ruke. galaktografija (grč. la-skanje.) astr. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. galvanizam fiz. . galantan stil muz. v. klavirskih dirki itd. gala. fig. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798).. gala. Kumova Slama.pocinkovati gvožñe"). gala (ital. v.(grč. galaktostaza (grč. prijatan. „kratkom robom" (bižuterija. logia) nauka o mlečnim sokovima. galaktometar (grč. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. gala. gala. an gala (fr. galant. tapše. u paradnom odelu. svečanost. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. galantirati se (fr. uron mokraća) med.. gala. šp.. galaktofora (grč. častan. npr. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. med. fino ponašanje. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. Mlečni Put. veštački oživeti. uglañen. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. galaktit (grč. galvanisati 2. galantan (fr. lepeze. gala. gala. galaktofag (grč. phoreo nosim) pl. stasis zastoj) med. maramice itd. prijatna ukusa. ljubazan. svidljiv. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. galanterist(a) (fr. Galaksije. ital. bakra i cinka sa kiselinom). Galaksije (grč. ašikovanje. fig. gala) svečani ukras. galanterija. pion mastan. galaKtos mleko. mlečni jaspis. doteran. galante) uslužan. galvanizirati. uglañenost. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. mlečna groznica (kod porodilja). em gala) ili in gala (ital. galantna bolest venerična bolest.) pr.). ago proizvedem) med. elastična i sjajna. pomoću usijane žice. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. rukavice. gala. galakto. kosmičke prašine i dr. od galaksije ili talak-tike.). fig. gala. metria) merenje mleka. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. galaktometrija (grč. otmenost. fr. galanterie) trgovac galanterijskom robom. sistema zvezda. galaktički (grč. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. radnja sa tzv. udvaranje ženama. Galaktika (grč.) beli ogrtač kod Egipćana. mlečni. gala mleko. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". pristojan. spletenih slično vrpci. galanterije (fr. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije.160 sprovoñenje električne struje. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. gala. galaktozidi v. lithos kamen) mlečni kamen. izdašan. galakturija (grč. češljeva. kele) med. utvrñivanje valjanosti mleka. galantnost (fr. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galaktopira (grč. galvanisati v. galante) nadriobrazovanje. gala-večera i sl. rheo curim) med. gala. tvrda. metron) instrument za merenje masnoće mleka. učtivost. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). ljubaznost. sredstva za izazivanje mleka. akratia neumerenost) med. gala. upotreba galvanske struje. 3. šp. Arapa i dr. galaktagoga (grč. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom.. galalit (grč. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. gala-predstava. veštačko oživljavanje. in gala) u svečanom odelu. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. gala. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. galaxias) astr.

galere. kausis gorenje. elektromagnetizam. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. galvanopunktura (Galvani. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. čahura svilene bube. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. galletta) l. robijaška laña. galvano-faradizacija (Galvani. galvanografizirati (Galvani. grč. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. naročito slika. slušaoci. da bi na taj način postali bolji i trajniji. galgnhumor (nem. galvanoplastika (Galvani. zbog svojih dugih zidova. grč. magnetes)B. galvanometar. galijaš. ital. Galvaniju. galvanomagnetizam (Galvani. šp. galvanotehnika (Galvani.). pobakri galvanokaustika (Galvani. ital. grč. električne. da bi se dobila jača struja ili viši napon. galenica) pl. plaketa i dr.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. parlamentu i dr. galera. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. tj. usiljena šala. grč.). instrument koji pokazuje postojanje struje. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. koji su bili keltskog porekla. Gali (lat. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. predmeta (od drveta. galeria. grč. grč. 2. veoma brza ratna laña srednje veličine. galvaiska baterija fiz. galvanografija (Galvani. galeonist(a) (ital. grč. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. pozlaćivanje srebra. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galvanoplastičkim putem. galenisti pl. galeote. struje. fig. sagorevanje) hir. up. zbirka umetničkih dela. farm. Faraday) med. gledaoci. med. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galvanostegija (Galvani. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. nlat. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galvanoterapija (Galvani. grč. Galli) pl. skopeo posmatram) fiz. glyphis zarez. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. pokriven balkon (u pozorištu. plassein obrazovati. grč. punctura bodenje. galiota. grč. galerija (nlat. galvanometalurgija (Galvani. šp. tropos obrt) bog. therapeia lečenje) med. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. grč. galeta (ital. koji ga je otkrio). zatim se pospe grafitom i onda. galvanski elektricitet fiz. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. typos lik. v. voska i dr. up. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. naročito takav kliše. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. up. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n .161 galvano (ital. posrebravanje bakra. metron) fiz. bod) med. grč. spoj više galvan-skih elemenata. e. lat. galeota (ital. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. up. galvanoskop. up. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. kori-dor. u utvrñenjima: pokriven hodnik. publika (u pozorištu. u rudnicima: prokop. medalja. galvanotipija (Galvani. Galvaniju) istosmer-na električna struja. indukcionom strujom. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. galeot (šp. galvanskim putem. mornarski dvopek.). slika) v. poniklavanje gvožña itd. galvanoplastika. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). Voltin stub. fig. galvanska struja (po L. galenski lekovi. galeotta. grč. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca.). galvanoglifija (Galvani. galenit (grč. galera (fr. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. grč. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galvanometar (Galvani. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. gipsa. galenizam med. parlamentu). galizirati galvanohromija (Galvani. galenski lekovi farm. dug hodnik. ital. galvanski elemenat fiz. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. galenika (nlat. grč. galvanoskop (Galvani. galvanotropizam (Galvani. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova).

koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galijun v. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). trčati u skokovima. dijal. galopada (fr. galoche. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). jezika itd. Gallus. Gallia. širiti. . galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. fr. fr. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. lestvica. iambos) megr. u odnosu prema papi. logia) zool. galofil (lat.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. po eksploziji dveju atom-skih bombi. šp. galeota. skala. galikanski (lat. galon (eng. galopen (fr. vrenga. rojte. galimatias) zbrka od reči. galoppo) l. galeone) lom. galofobija (lat. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galera. galikanizam (fr. mania) v. galicizam (lat. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. Gallus Mathiae. galons. sifilis. nlat. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. gallina) kokoš. mržnja na Francuze i sve što je francusko. 2. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. katalektični anaklastični tetrametar. galop (fr. grč. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. grč. Gallus. galski petao petao kao simbol Francuske. grč. raditi nešto vrlo brzo. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. kammaros.785 1. galomanija (lat. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). spoljni konj u „trojci".) vrsta crvenog istočnjačkog vina. jahanje u trku. galomanija. gallicistes) pl. galoni (fr. niz od osam tonova. galoper) jahati u galopu (ili: trku). gamarografija (grč. galikus morbus (lat. ital. galion. galo-romansko (l&~. Imaju ogromnu prodirnost. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko.. galera. vrlo su prodorni. up. tj. galeot. robi-jaš. gornje cipele od gume za sneg i vodu. Gallus. ital.. Galija (lat. Gallio. grč. galikomanija. muz. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko.546 1. med. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galiota (ital. kammaros rakušac obični. gajtani. galion (ital. Galileju. galopira™ (fr. gallicisme) osobenost francuskog jezika. gamarologija (grč. galopin) slušče za trčkaranje. galikomanija (lat. golijat (ital. vrsta starinske morske lañe. Gallia. fr. galijaš. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. galija (ital. halijak) v. galionizam. gallon. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. galochia) kaljače. razvijati se vrlo brzo. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. galijambus (lat. gammarus) zool. U Engleskoj = 4. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galli. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. galeot. galia. gamma) fiz. ordonansoficir. galiot. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galošne (fr. galoscia. u SAD=3. galski (lat. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. ali mnogo kraće talasne dužine. voj. tama (grč. up. galicisti (fr. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. Gallus. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. v. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. grč. Gallia) Francuska.). galoni) pl. galop. gama-zraci (grč. galeotta) v. phobos) preteran strah od Francuske. 1791—1863). graphia. fig. s funkcijom antitela. fiz. mania pomama. grč. galski. francuski. galina (lat. lat. Gallus. reči bez smisla. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. l gal=l cm/s2. arap. gallicus. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). francuska reč u nekom tuñem jeziku. igrati polku. galoman (lat. galiot (ital. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. ital. galea. gamar (arap. nlat. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galimatijas (lat. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. nlat. galofob (lat. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. grč. nauka o ljuskarima (rakovima).) v. nejasan i nerazuml>iv govor. galea) veslač na galiji. igranje polke. galilej (po G. galop. ital. Gallus. gallicus morbus) galska (francuska) bolest.

zool. uništavajući larve. zapaljenje živ-čanih čvorova. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. bambusovih svirala i dr. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. gangrenozan (nlat. fig. odane i pouzdane pristalice. nekog političkog prvaka. ganglitis (grč. zigot. gang) razbojnička družina. gažgrenescirati (nlat. osiguranje. imaju srebr-nast sjaj. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. agamogonija. odbrambeni stav u boksu. gamelan (mal. zaraziti. voñe i sl. logia nauka) nauka o braku. bespri-zorni. rskavičav izraštaj. garancija. telesna straža jednog vladaoca. grgotati. ganglija (grč. nadraženost kože. gargarizirati (grč. sigurnost. dokolenice. garant (fr. ital. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. grgljati. npr. grgotanje. ganilik) bogatstvo. gangraenescere) med. da bi se propustio drugi brod. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. gangrenescirati. oleum ulje) hek. up. za izvršenje izvesnog posla. gametogeneza (grč. rasprava o braku. nomos) em. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. izuvi-jan korak u plesu. gargarizacija (grč. čamci. garantirati. gargouran) trg. garantija v. gavgreiirati v. ganiluk (arap. garant. mačevanju i sl. štitonoše (vrsta riba). vagoni. svrab. ganglionitis. gangrenizovati se v. garance) broćni ugalj. gard (eng. jedem) med. graino gloñem. gargouillade) cifrast.. šp. gangrena (grč. gargarizacija. kon garbo (ital. naročito odabrana.) javanski narodni orkestar. prema trećem licu. garbo (ital. skitnica. ganglijski sistem zool. gametes) biol. gangrenescirati. gargarizo) med. gnjilež. gamet (grč. gagglion) med. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. bronzanih ploča. gangster (eng. u Meksiku. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. garguran (fr. kargi) koplje. garancija (fr. gamonomija (grč. garantir) jamčiti za koga ili što. licitacija. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gamologija (grč.). mrtva kost. kamašne.-tur. jamac. gamos brak. gamen (fr. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. gangraenosus) med. mor. v. gargarizam. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. rañanje putem spolnog oploñavanja. preparat izvañen iz korena broća. med. sprečavaju razvitak komaraca. ispirati usta i gušu grgljanjem. gargalizam (grč. gone rañanje) biol. gamos brak. up. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. koji je u truljenju. štitonoša. ital. garantovati v. gant (nem. gamba) v. garantol (fr.. fr. izazivati vučac na nekom delu tela. gangrenescencija. gavgrevizovanje v. viola da gamba. učtivost. koji trune. gargalismos) med. incanto) trg. gnjiležan. genesis) biol. guardia) straža. gangrene. gangraenescentia) med. koji sadrži čistu bojenu materiju. primati odgovornost za nekoga ili nešto. garde. razvijanje vučca. ganoin (grč. gangrenescencija (nlat. uvi-jači. gangrenira ti. garantno pismo bank. guard. šegrt. deran. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. gamos brak. supr. truljenje mekanih delova tela. gambit (ital. ispiranje guše i usta grgljanjem. gangster. ganglionitis med. gargarismos) med. vrsta izumiranja tkiva ili organa.. fig. gamache) pl. jer. garde) sp. guarento jemstvo) jemac. ital. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. gamba (ital. garantirati (fr. živa rana. garantie) jemstvo. gargarismos) med. gargarizam med. garbin (ital. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. gambusia) zool. obilje. ganglion mrtva kost) zool. golicavost. garansin (fr. gargujada (fr. prelaziti u truljenje. ganglitis. gang (eng. obešenjak. ulični mangup. prelaženje u trulež. a time i prenošenje malarije. sudska prodaja zbog prezaduženosti. gambusija (nlat. gargija (tur. garant. vučac. garda (fr. stečaj. gamin) slušče u kuhinji. Gant. fr. čapkun. gamogonija (grč. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . grgljanje. garbo) pristojnost. ganoidei) pl. banda.gamašne 163 garda gamašne (fr. lat. ganoidi (nlat. koji boluje od vučca. . spolna ćelica. pokvariti. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. gurguran. con garbo) muz. garaža (fr. encant. gargarizma (grč. v. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. gangraina. pristojno. gambusino (šp. biljaka.

chaos. vazduša-sto telo. gasconnade) hvalisavost. dodatak. garderoba. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. fr. naročito mesa. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garderobar v. pomoću zamke bačene na vrat. dame) pra-tilja. garofan (ital. momak. čuvar obale. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. koja se gaji zbog mirisnog cveta. kalfa. up. sprema. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. garnitura (fr. garsonjera (fr. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garmon. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. čuvanje i ispuštanje gasova. ruda nikla. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. garnijerit min. obično bez kuhinje. chaos. pribor. garcio) mladić. Garnierung) ukrašavanje jela. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. gas-automat (grč. garniture) oprema. dynamis sila) fiz. garnir. prema grčkoj reči chaos nered). chaos. garrotteurs. garnison) voj. bećar. dečko. v. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. courtine. guarnire) snab-deti. garter) čuveni engleski orden „podvezice". garofal v. garden-party) sastanak društva u bašti. garconner) ponašati se kao muško. pirinač i dr. eng. sve odelo i sve rublje jedne osobe. chaos. ital. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. fr. garotirati (fr. Helmont. vojska koja boravi u jednoj varoši. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garnirati (fr. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. chaos. B. garson (fr. dečak. posada. garderoba (fr. gas-dinamo (grč. garter-orden (eng. Rubiaceae. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. momački stan. chaos. gas-generator (grč. naročito u Londonu. gardina (nlat. gas fiz. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. metron) fiz. garrotte. garnet) mor. biti u gar-nizonu. varoš u kojoj boravi vojska. eng. gaskonada (fr. gasara. teh. nlat. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. gasohemija (grč. krompir. garsonirati (fr. gornje kapute i dr. garnizonirati (fr. Americi). upotrebljava se za gorivo. garrotter) udaviti pomoću garote. gradini. zahod. salata.. chemeia) hemija o gasovima. momačka soba. garrotte. gasifikacija (nlat. plin. nužnik. razmetljivost. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. + 1644. . raznim povrćem i sl. neženja. garnizon (fr. začiniti. vrsta opasnih uličnih razbojnika. garnison) voj. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. naročito gasa za osvetljenje. nameštaj. telo koje. chaos. garmon (fr. pratilac. garrocha. ukrasiti. pomoćnik. zbog stanja svojih molekula. konobar. 1499— 1561). vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garnet (eng. razmetanje. (u pozorištu. motor) teh. gas-koks (grč. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garnirati. garofano) bog. telesni stražar. razvijanje vazduha. garmond) tip. muškobanja. garder čuvati. garrotters) pl. koncertnoj dvorani itd. lat. ital. ital.). smrtna kazna davljenjem. garofan. svi kostimi pozorišta. garderobarka (fr. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. garočon (iš.). gard-kot (fr. sprava za merenje količine gasa koji struji. gardist(a) (fr. garmond til.. biti muškobanja. svečanost koja se proslavlja u bašti. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. garnir (fr. nlat. garretto) zavrtanj za davljenje. dugmeta i dr. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. garnirung (nem.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garoteri (fr. biti odan pederastiji. nem. garde la ren (fr. karanfil. uplinjavanje. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. sprava za primanje. nakit. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. kelner. gardn-parti (eng. gasmotor (grč. cortina. gasificatio) fiz. gasometar (grč. garcx>n. i hem. opljačkati žrtvu koja se. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. garde-cote) obalski brod. garota (šp. ho-landski hemičar i fizičar J.). prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. upli-njenje. garderobiere) čuvarica garderobe. ukras. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire.

bolesno stanje želuca. gaster. gastralgiJa. pathos bolest) med. gastrimargija (grč. stenos uzan) med. gastrosofija v. probava hrane u želucu. gastrenteritis. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gaster. želudačni. koji može. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gastrimargia) proždrlji-vost. zool. gaster. gastrilog (grč. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastromantija (grč. curim) med. v. algos bol) med. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gaster) med. gaster. gaster. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. progrizenost) želuca. gastrozofija. gastroplikacija (grč. krisis) med. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. gaster. gaster. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gastrikos) stomačni. enteron crevo. gurman. grč u želucu. napad bolova u želucu. gaster. lat. ptosis pad) med. gaster. gastrologija (grč. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gastranaks. gastricizam (grč. gastrektazija (grč. gaster. gastrolatrija (grč. rñavo varenje. grč u želucu. otvaranje rupice na želucu. suženost želuca. enteron crevo) med. up. gaster. malakia mekoća) med. gaster. tj. gastrizam (grč. ektasis proširenje) med. gasteropoda. gastrepatitis (grč. gastrodijafanija (grč. diaphaneia providnost) med. proširenje želuca. koji se tiče varenja. gastronomija v. životinje koje se kreću na trbuhu. gastrenteričan (grč. gastropoda (grč. grč želuca. nervozno oboljenje želuca. zapaljenje želuca i creva. gastranaks (grč. gaster. trbušni. zapaljenje želuca i jetre. gaster. gaster. razmekšavanje želudačnog zida. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. plicatio) med. želudac. gastrodinija (grč. tj. gastroenteritis med. gastronom (grč.(grč. gastroza (grč. logi'a) veština govorenja iz želuca. v. piis noga) pl. gaster. stoma usta) med. gastroenterolog (grč. latreia) služenje želucu. ne pokrećući usta. epar jetra) med. gastroplikacija. gastroman v. puknem) med. gastro. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. razjedenost (ili: probušenost. gastroskop (grč. zapaljenje želuca. takoñe: gurman-luk. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. sladokustvo. gaster. varanje. pokvarenost želuca. gastrorafija. puževi. takoñe: gurmanluk. gastrilogija (grč. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). regnymi prsnem. gaster. aden žlezda) med. gastrostomija (grč. mania) preterano uživanje u jelu i piću. gastrepatičan (grč. gastropoda. gastrobrozis (grč. gastrozofija (grč. odyne bol) bol u želucu. rñava probava. gastromalacija (grč. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gastričan (grč. skopeo gledam) med. koji se zove „stopalo". krvarenje iz želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastropatija (grč. gastralis) anat. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gaster. gaster) med. gastroadenitis (grč.) med. gastritis (grč. gastrenteritis (grč. gaster. gastroragija (grč. gaster. prekomerna ješnost. gaster. gaster želudac. gaster. gastrologija. gastroptoza (grč. gasteropoda pl.) koji se tiče želuca i jetre. koji pripada trbušnoj duplji. raphe šav) med. gaster) med. želudačna groznica. pretrpavanje želuca hranom. gasteralgija. spasmos grč) med. opšti naziv za sva oboljenja želuca. zool. gaster. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. prekomerno lučenje želudačnih sokova. želudačni. lithos. gaster. onaj koji voli dobra jela. v. gastrolit (grč. gastralan (grč. gastrospazmus (grč. gastrorafija (grč. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. nomos zakon) sladokusac. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. entera creva) koji se tiče želuca i creva. utroba. spad želuca. naročito želuca. gastrolater (grč. gaster. koji živi da jede i pije. gastromanija. gastrolater. gaster. opšti naziv za sve bolesti želuca. stomačni.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gasteranaks med. zapaljenje želudačnih žlezda. gastrokriza (grč. gaster. apah gospodar) med. rheo tečem. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastrostenoza (grč. brosis razjedanje) med. logos reč. gaster. v. gastroman. gaster. nlat. gastrorea (grč. veštak u spremanju finih jela. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. bol u želucu. sladokustvo. . ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gaster. v. gaster. gaster trbuh. probavna delatnost želuca. gaster. gastromanija (grč. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gastralgija (grč. gastroskopija med.

sman-drljati. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. veselje. vrsta pamučne indijske tkanine. lat. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). kila) želuca. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. majstor-kva-riš. gvaraia (šp. gatirati (nem.) lju-bitelj želuca = gastrolater. gaudijum (lat. neobičnim. gaffe) l. laž. gabr) pl. goauche) slik. Leiter voña. guarana) farm. nlat. . drljati. guazzo. „sveti rat" muhamedanaca. guano) izmet od morskih ptica.) rat protiv nevernika. Gau župa. Gatter) teh. gavarapo (šp. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. šala u slici. rñavo slikati. gaster. gaudeamus) budimo veseli. sanctum) bot. guarapo) prevreo sok šećerne trske. magi. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). huano. gvajakol (šp. glupost. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). gaus fiz. ge) mit. najvažniji sastojak kreozota. loza (na zavrtnju. gaster. . mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje.) gastrofil (grč. prevara. fig. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. geg (eng. raka i dr. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. giter. gaucho) pl. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. gvardijan (ital.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. biljka u Novoj Granadi. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. gastrocela (grč. gaudium) radost. prodor (ili: prosutost. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. gvint (nem. guaco) bot. guarana) h«i. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. temno sečem) med. dati u bescenje. prodati (ili: prodavati) ispod cene. obožavaoci vatre uopšte. gate-metier) trg. gauči. guardiano. catus mačka. gvaš (ital. vozi u Evropu i Sev. uživanje. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gaster. grč. gaf (fr. seljaci jahači u lampama. naročito su poznati kao odlični jahači. alkaloid koji se nalazi u gvarani. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). pre topljenja. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. gater (nem. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. poz. gvajak (šp. nesmotrenost. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. gastrula) visa. nlat. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. žutoj groznici. gasiti kreč. gatmetje (fr. gatten. rñav radnik. materija koja se dobiva od smole gvajaka. greška. kao trgovački artikl. oblast. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. upropastiti nešto rñavim radom. up. Gibelini. med. fr. guardianus) čuvar. kosmološko božanstvo starih Grka. zbog čega se. gein (grč. . gag) l. kafeni. gvako (šp. slično kafi i čaju. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). smola toga drveta. drugi stepen u razvitku blastoderma. smicalica. guardinfante) „čuvar deteta". ptičje ñubrivo. stražar. gedal (tur. gaudeamus (lat. phobos strah) bolestan strah od mačaka. Gueffi) v. 2. gatre (nem. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. podvala. guanaco) zool. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. gaučo (iš. s neočekivanim. paradrksalnim. upravnik) pokrajinski voña. fig. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. gvano (šp. 2. pivo Južnoamerikanaca. gaširati (fr. Gewinde) meh. kele) med. guayaco. gattieren) razne vrste ruda. ošljar. živi još i sad u divljem stanju. oleum ulje) farm. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. gacher) praviti malter. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. sveštenici obožavao-ci vatre. krivoverci. gvineja (eng. tuzno. gastrula (lat. lek protiv tuberkuloze pluća. po matematičaru i astronomu K. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka."). „Zemlja". u navrtnju). Gvelfi (ital. Guaiacum officina-le. gatofobija (lat. ge zemlja) agr. žutosmeña i zemljasta masa. rñav zanatlija. guayaco. gebri (pere. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). od 1840. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. uvojak. gvardinfante (ital. gaulajter (nem. gvanako (šp. philos prijatelj. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. larslukod muhamedanaca: nevernici. visoko do 15 t. gvaranin (šp. Gea (grč. Fr.

na Islandu. gem (eng. gelao smejem se) smeh. gejzir (isl. fićfi-rić. smesa. gemišt (nem. u Sev. dobiva nasleñem. gelsonimo) kicoš. genge (fr. generalis) opštost. gek"). vrhovni. geminatio) udvajanje. promatranje (ili: proučavanje) smeha. gelender (nem. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici.šat. stvaranje. gangster. glavni. stezanje. probare) poz.. živi u Alpima. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. rod. ñeneral. naročito grčevit smeh. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. generalisim (nlat. ñeneralat. uopštenost. doba pupljenja. genea. udvojeni suglasnik. generalisare. postanak. glavnokomandujući vojske. Gelander) ograda na stepenicama. smejanje. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. vrsta tkanine od kamilje dlake. voj. gušteri koji proizvode zvuk (. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. gevealogija (grč. postanak. geloskopija (grč. generalis) pl. generalis) opšti. genealog. poreklu i razvitku porodica. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. u nemačkom: kommen. deo odigrane igre u tenisu. Knjiga postanja. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. . blizanci. gemogliptika (lat. poreklo. generalis. udvostručiti. generalne punomoć prav. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. gemmatio) bog. rodo-slovni. po Darvinu. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. gelazmus (grč. ledi. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. generalne proba (lat. generalissimus) voj. gelsonimo (ital. naročito omiljen ukras u staro vreme. glavna proba. generalisatio) uopšta-vanje. gtypho režem. fig. mostu i sl. udvaja-ti.gek. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). gemeli (lat. generalni (lat. v. gevezimantija (grč. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. gemula (lat. generalizirati. generalia) pl. generalis. nem. prime-niti (ili: primenjivati). genealog (grč. generalisati. gsnealoški (grč. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. gemacija (nlat. gem) zool. zbliženost. mischen. Gemse) zool. zbir poena u igri tenisa. geminare udvostručiti) lingv. genesis roñenje. gemza (nem. smržnja-vanje. udvojenost. gemma. rodni. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. opšti podaci. gšhtijanje. velika kao koza. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. general . gelatio) mržnjenje. geier. teška 40-45 kg. pl. gemma. dem. genealogist(a) v. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. pupljenje. generalisti (lat. poreklo. divokoza. gekoni zool. genesis) roñenje. gejša (jap. voj. više zapovedništvo. postojanje udvoje. isterivanje pupoljke. gem (mañ. geysir) geol. logos) rodoslovac. u svim vojskama ima više stepena i rodova. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. gang) razbojničke družina. tema (lat. geminata (lat. genera) pl. geminacija (lat. praistorija. generalni vikar (lat. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. geminirati (lat. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). gemelli) pl. game) sp. dvojnost. skopeo gledam) psih. guinguet) trg.. od gemma pupoljak) zool. udvostručavanje. geng (eng. klica koja pomaže razmnožavanje. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). uopštenje. fr. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. geneza (grč. general koji za vreme rata. Americi i Novom Zelandu. vrhovni zapovednik. svi generali jedne vojske. zbližavanje. grč.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. genus. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. generaliser) uopštavati. udvostručavati. po dva. uopštiti. gen (gr. nasledne supsten-ce. prav. generalatus) generalski čin.. npr. geneelogie) rodoslov. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. nauka o postanku. gemischt) ono pggo je pomešano. generalni guverner (lat. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. generalizacija (nlat. fr. gelacija (lat. generali ja (lat. geminare) udvojiti. francuskom: immence.at. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. generalizirati (nlat. gelao smejem se. pelikan. genea pokolenje. rodoslovlje. up. gemmula pupoljčić. generalisati v. nesit. generalat (nlat. generalitet (lat. vrsta antilope. javnost. generalis.

jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. genijus loci (lat. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. generacio ekvivoka. generosus) plemenit. izdčšan. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). generificatio) log. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. rodilac. izražavanje poštovanja klečanjem. tvorački. otadžbine. generatriks (lat. koja potpunom stručnom spremom. kretanjem proizvodi liniju. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. velik duhom. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. pokolenje. genus. obeležje. izdašnost. genetikos od genesis postanak. rodni. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. koleno. genije. stvaranju. ñanjem. gignomai rañam se. proizvodan. površinu ili telo. generositas) plemenitost. genetička metoda fil. genijalnost. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. su godina. procu. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. genetikos) fil. velikodušnost. genijalitet. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. fr. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. generalni sekretar (lat. genikuliran (lat. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. darežljivost. genikulacija (lat. engineering) rodilački. proizvoñenje. genius. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. tj. mat. (anorganskih) tvari. postajanje. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. komandantima. fr. koji se odnosi na postanak (genezu). pramajka. stvaralac. višeg suda. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. genetički inžinjering (grč. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. višim kakva je sad). koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genus rod. mesta. uspavanka. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat.genijus seku li (lat. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. gsnerifikacija (nlat. logia) proricanje dana i časa roñenja. rañanje bez semena. čvornovat. fkz. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. stvaralica. genijalan (lat. blagorodnost. podatljivost. genius) genije. genius saeculi) duh vremena dušan. generički. generatrix) roditel>ica. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. generativan (nlat. rañanje) stručnjak za genetiku. stvoriteljka. bios. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. u grčkoj i generacio spontanea (lat. oblast primenjene biologije koja. genijus (lat. genijus patrije (lat. koristeći generator (lat. izvanredna darovitost. naraštaj. genitiv. stvaranjem. ili veka. proizvoñač. kao pomoćnici i savetnici. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. oznaka. generique) koji njegov duh zaštitnik. genethlios dan roñenja. Štab) voj. onakvu dodeljeni. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. generički (lat. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. sprava za biofizike i citologi-je. gsneracionizam (lat. generalis. generalis. eng. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. zajedničko ime za životinjsku. . materija (učenje koje se genijalitet (nlat. generique) v. božanstva (anñeli).genetičan (grč. karakter. roñenja. darežljiv. v. v. genialitas) v. kolenast. genetičar (grč. generatio) rañanje. genethlios dan roñenja.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. genetivus) gram. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. jak. sa (za razliku od deskriptivne metode. genius patriae) dobri duh generičan. pesma za uspavljivanje dece. geniculatio) klečanje. nem. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. nauka o nasleñu. rodim se) kolena. prastvaranje. genetlijakon (grč. generator) rañan. tačka. rezultate molekularne ge-netike. veliko. fr. koji se Francuskoj. generozan (lat. doba. generalis. dečju i rañanju. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. genetiv (lat. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. up. biohemije. duhovna osobenost. stvaralački izvanredno samozačeće. postanak živih bića iz mrtvih darovit.

uobličujem) med. gram. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. oblik) istinski oblik Zemlje. genualis) koji se tiče kolena. grč. stvaranja i menjanja Zemljine kore. gentiana) hem. ge. koleno. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. spolni. ge. genos) biol. nauka o položaju. eidos vid. geodezija (grč. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. daiein deliti. nauka o postanku. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. Svaka individua ima jedan jedini. geogonija. genitivus) gram. proizvoñenje. narod. ge. geobiologija (grč. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. grč. geobotanika (grč. geodet (grč. dynamis sila) geol. spolni organi. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. jednak. genitalan (lat. genuinus. genoplastika (lat. ge. pleme. geognozija (grč. logia) nauka o životu Zemlje. nativitet. same po sebi i s obzirom na čoveka. genioplastija (grč. ge. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. porodica. geoid (grč. blassios klica. gentilizam (lat. geniologija (lat. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. geographikos) zemljopisni. genus (lat. genitura (lat. zemljomerstvo. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. zemljomer. mnogoboštvo. ge. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. tačnost. biol.(grč. dinamička geologija. genuinitet (lat. obliku i životu Zemlje i njene površine. bi'os život. gens) rod. ge. genitalije (lat. tj. rod. pr. genom (grč. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. geneion brada. gignomai) v. neponovljivi i specifični genotip. genius. genufleksija (nlat. bot. geografija (grč. typos) biol. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. genitet (grč. vrsta. gentis) neznaboštvo. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geografski (grč. ge. geograf (grč. geoblasti (grč. geognostika v. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. nepatvorenost. poniznost. geognost (grč. plasso obrazujem. gens. geogonist(a) (grč. lat. gignomai postajem) postanak Zemlje. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. operacija koja se sastoji u krpljenju. ge. učenje o duhovima božan-stvima. logi'a) nauka o velikim. genuflexio) klečanje. up. i'sos isti. ge zemlja. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. genualni (lat. genitiv (lat. ge. genius. lincura. genitura) roñenje.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. thermos topao) linije ili površine koje . ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. geodinamika (grč. stvarnost. veličini. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. klanjanje. genocid (grč. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. izdanak) pl. zemaljski. deo nečega ili poticanje od nečega. geognostika. ili u pravcu juga (južna širina). geognozija. kolenski. obrazovanju i razvitku zemlje. rod. koji spada u geografiju. vernost. geogenija. geognostički. rañanje. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. genos pleme. genos. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. nlat. genos vrsta) lingv. ponizno odavanje poštovanja. gena obraz. geoizoterme (grč. geo. oplodio seme. ge. genotip (grč. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). genuinitas) istinitost. graphia) zemljopis. poklon pred kim. caedere ubijati. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. uobličujem) med. genus) rod. narod. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. ge. botanike) biljna geografija. kretanju. gens (lat. gencijanin (lat. geogenija (grč. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). stvaranje. organi koji služe rasploñavanju. genu koleno. geogonija (grč.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. plasso obrazujem. graphia) opisivanje duhova. gignere rañati) pl. genitalia.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

mač. devonski period geol. devolutio svaljivanje) prav. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. degenerare) izroñen. izroñavati se. devotizam (lat. preneti nešto na koga drugog. rešiti. opadati. izopačavanje. okretan. licemerstvo. izopačavati se. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. degoržirati (fr. devoluciono pravo (lat. degrader) zapostaviti. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). degenerare) izroditi se. degažman (fr. skrušen. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. neusiljenost. de. u znak pokajanja. deflorisa ti. pobožan. lišavanje čina i zvanja. u igru (obično o golmanu). izroñenje. potcenjen. proždiranje. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. devitalizacija (lat. devitrifikacija (lat. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. svoñenje na niže stanje razvoja. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. poniznost (devotizam). umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). pokoran. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). degradacija (nlat. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. devocija (lat.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. degluticija (nlat. devirginare) razdeviči-ti. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). deglutitio) gutanje. degarnirati tvrñavu voj. fiz. devolvirati (lat. devomirati (lat. degradatio) poniženje. izopačenje. veliko poštovanje. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. žderanje. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. puzavičav. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. ponizan. deflorisanje. degeneratio) izroñavanje. umrtvljivanje. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). degenek (tur. degeneracija (nlat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. izmetanje. mač. smiren. porculanu slično telo (Reomirov porculan). razrešiti. skruše-nost. degrasirati v. u stanu napraviti tajni izlaz. izopačen. prezrivo: pritvorio pobožan. izmet-nut. degorger) očistiti od mulja. fr. devotus) bogu posvećen ili odan. licemeran. železne dizalice za izvlačenje kotve. devits (eng. degoržiran (fr. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. devoracija (lat. degarnirati (fr. uniziti. naročito: ostaviti u nasledstvo. davits) mor. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. de. privrženost de Golu. ponizan. sp. degažiran (fr. izbljuvati. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. devovere) v. povratiti. devirginirati (lat. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. degnek) batina. žrtvovanje života. devirginacija (lat. lišiti nekog čina i zvanja. degradare) zapostavljen. smirenost. devitrificirati (lat. de. dabl). degresija (lat. izmetnu™ se. skinuti ukras s nečega. devitalizacija zuba med. devocija. lišen čina i zvanja. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. koji se nalazi u stanju opadanja. vulkanski rad bio veoma snažan. spretnost. izbaci(vati) loptu u polje. neusiljen. izmeta™ se. 1900. v. bljuvati. izroñenost. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. podzemnim bogovima. degagement) sloboda. pogoršavati se. puza-vost. devonski period. osloboñenje od neke obaveze. vitrum. degresirati. potceniti. degradare. propadanje. degommer) osloboditi od lepljive materije. pročisti™. sporedan tajni izlaz. . devoratio) gutanje. devotan (lat. degage) slobodan. skinuti gumu sa nečega. otvoren. degažirati (fr. ako umre jedan supružnik. lakoća. degomirati (fr. izopačiti se. degenerisati (lat. kvarenje. udarac batinom po tabanima. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). odvojiti. izvući iz neprilike. pun poštovanja. pogoršan. god. degredior) v. izbaciti. digresija. celokupne imanje pripada deci. degarnir) ogoliti. pritvorna pobožnost. karbonske. otpustiti iz vojske. devomere) med. devolucija (lat. vita život) lišavanje života. žderanje. devovere. opadanje. degradiran (nlat. vitrum staklo. izopačenost. degradirati (nlat. degumirati. danas: pobožnost. potpuna odanost. degager) osloboditi. degenerisan (lat. osloboditi mač od protivniko-vog mača. propadati. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu.

dedukcija (lat. nlat. nipodaštavanje. deditirati (lat. dedicare posvetiti. dedublirati (fr. degustator (lat. dedirati (lat. nevoljenje izvesnih jela. des-. nekome neku knjigu) zaveštati. deetatizacija (fr. dare) trg. objasniti. ugladi-ti. dezanbalaža (fr. ogaditi (nekome nešto). dedit. zakinuti. dedukcija. dedaleum (grč. zakidati. v. dedukovati (lat. . dezodoracija). an dezabije (fr. ne priznavati. naknaditi štetu. uneti razdor. tj. izvoñenje. osporavati nešto. graditelj lavirinta na Kritu. masnih mrlja (vunu). (fr.(fr. deditirati. raspakivanje. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. deditio) predaja. deshabille) noćna haljina. kapitulacija. zavaditi. potcenjivanje. kaljanje. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. Dedal (grč. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. naročito »seneka. brisati . raspakovati (npr.. gnušanje. uneti nešto u knjige kao plaćeno. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dead heat) sl.) lice koje proba pića. nepriznavanje. lekare itd. degumirati v. dezanektirati (fr.mrtva trka". pa da ih posmatra i analizira. dedirati. domaća haljina. deducirati (lat. etati-zacija. degustatio) kušanje. odricati. degrosirati (fr. neraspoloženje. posvetilac. supr. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. nerešene trka. poreći. pravni dokaz izvesti iz drugih. dedomažirati (fr. Daidalos) fil. deductio) log. dedicija (lat. „živi točak". izložiti. platu. odvratiti nekoga od nečega. en deshabille) u -domaćoj. degu (fr. deductivus) log. brisati neki dug. des-. degraisser) očistiti od masti. beščašćenje. dedicatio) posveta. dedoubler) voj. ded hit (eng. dare dati. mirisa. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. degrossir) doterati. dezin-sekcija. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. sprečavanje (npr. samo površno dodirnuti. odreći se aneksije. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. degomirati. pokloniti (npr. dokazati. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. desaccorder) izazvati neslogu. probanje. dedi) trg. utanjiti (srebro. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. dezavantažirati (fr. ispaki-vanje. posvećivanje. dedoublement) psih. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. desavouer) odricanje. desavouer) poricati. degout) odvratnost. dare dati) trg. dedikator (lat. poremetiti zglašenost. gañenje. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. dedecoratio) sramoćenje. de jour) koji je na službi. izmirio je.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. dez. poricanje. dedignacija (lat. nemanje volje za jelo. lat. kitnjast. otklanjanje. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. okrnjiti. dezavuisati v. deduktivnost (lat. dedommager) obešteti-ti. zootrop. dedicator) zaveštač. 2.) slabljenje uloge države. dedicare) posvetiti. oprobati. desemballer) ispakovati. v. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). degouter) l. jelo. dezakordirati (fr. dedekoracija (nlat. obeštećivati. kućnoj haljini. dao je. kad oba konja stignu na metu istovremeno. otac Ikarov. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. degustacija vina odreñivanje ukusa. deduplovanje (fr. koji vrši službu. odbijanje od neke sume. muz. nameniti. degustare) okusiti. deducere) v. dedalski (grč. jedan odred vojske smanjiti na pola. opozivanje. kakvoća postojanja kao deduktivan. 1919). pokvariti nekome volju za nešto. dedicirati (lat. deduktis deducendis (lat. npr. dežurni (fr. dedikacija (lat. pokazati. deduktivna metoda v. odreći. skinuti penu. desemballage) trg. po-svećivati. dezavuisanje (fr. dati otštetu. mirisa i vida. dezaneksija (fr. dežurati (fr. dedit (lat. daidaleos) umetnički. pokvariti skladnost. lat. deducere) izvesti. detrasirati. trg. desavantager) oštetiti.). ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. udvajanje. degustacija (nlat. deductis impensis) po odbitku troškova. de jour) biti na službi. zaključivanje iz opštega o posebnom. robu). vršiti službu (naročito za oficire. openiti. dezabije (fr. šaren. dezanbalirati (fr. vešt vajar i neimar. poklanjanje. dezavuirati (fr. platio je. dezapoantirati (fr. dedignatio) preziranje. kuv. degutirati (fr. dezavuirati. iskorenji-vanje. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. deduktis impenzis (lat. zaveštavanje. deducirati. lepo izrañen. okušati. već dokazanih činjenica. čelik). nezadovoljstvo. degustirati (lat. udvostručavanje svoga bića. izvoditi. dežurati.

lat. nesebičan. nesnosan. dezertan (lat. sečenje žila i spletove. rastroj-stvo. rasturiti. svojine. ispod zastave. dozmalgija (grč. dezertor maliciozus (lat. odricanje (ili: napuštanje) svojine. odela. desaffection) nenaklonost. des-. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. nenaseljen. bol žila i spletove. dezarmiranje (fr. designolles) voj. dezorganiza-cija. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. prebeglica. a ne roba novac). odelo.) od zaraznih isparavanja i materija. dezercija (lat. vezama itd.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. razdružiti. desinteresse) nekoristoljubiv. žilama. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. des-. dezinformacija (fr. npr. deflacija. dezen v. dezorganizacija (fr. otkuži-vanje. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. zbrku. nauka o bolestima žila i spletena. dezintegrator (fr. desmos. des-. deserteur) begunac iz vojske. desmos. napuštanje vojske. dezmografija (grč. odeur miris. jadan. desequiper) raspremiti brod. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. vojni begunac. dezmologija (grč. algos bol) med. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). des-. smesti. inflatio nadimanje) fin. lat. lat. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. nepristrastan. des-. hig. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. bekstvo ispod zastave. ljut) hen. obstructum) pl. desmos veza. dezafekdija (fr. dosadan.. prostodušan. rastaviti ono što treba da bude zajedno. položiti oružje. rastrojavati. žila. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. desertor malitio-sus) prav. lat. dezaproprijacija (fr. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. vrlo žalostan. nemilost. inflaci-ja. raskinuti. nered. med. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. dezmotomija (grč. des-. vrlo bedan. vazduh. 13 Leksikon . prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. dezintegracija a toma fkz. dezinfekcija (fr. reflacija. bol u žilama zglobova. narušavanje neke celine. dezasortirati (fr. up. dezmopatologija (grč. desmos žila. dezmopatija (grč. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). desertus) nenastanjen. oxys oštar. raspuštanje vojske. razočarati. dezorganizovati v. u čovečjem telu. tj. dezorganizirati (fr. rñave stolice. dezinjolni barut (fr. otkuživati. magnetiziranja. hig. dezarmirati (fr. dezodorizirati (fr. dezinficirati (fr. prav. dezinfektor (fr. desassortir) razdvojiti. stan. rasulo. sindezmologija. dezertirati (fr. u rastrojstvu. desmos. dezintegracija (fr. lat. reducirati. lat. grč. desarmer) razoružati. des-. desoler) opustošen. dezodorizirati. razdvajanje. naročito ženu. deserter) napustiti vojsku. lat. dezekipirati (fr. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. lat. desmos) med.. opisivanje žila i spletove. lice koje taj posao vrši. tome sečenje) med. raspustiti vojsku. organske veze meñu sastavili delovima. dezinflacija (fr. desorganiser) rastroji-ti. ruke itd. uneti rasulo. pretrpeti) ned. osloboditi od kiseonika. odeur. dezopstruktiva (fr. des-. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. dezinsekcija (fr. npr. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dezerter (fr. dezoksidirati (fr. integrare uspostaviti. des-. dezmitis (grč. stana i dr. grč. pathem patiti. des-. up. desen. oxys) hem. obstruere zapušiti. raspariti. kad novac traži robu. dezolantan (fr. grapho) zool. dezodoransi (fr. pobeći iz vojske. dezinteresiran (fr. insectum buba. obnova) uništavanje veze. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. des. dezorganizirati. iskren. rastrojavanje. sredstva protiv zatvora. utamanjivanje zaraznih klica. lat. logfa) nauka o spletovima. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. neutešan. desmos. gubl>enje ljubavi. pathos patnja. zapaljenje zglob-nih »sila. osloboćavanje od kiseonika. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. des-. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. v. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. npr. pomesti. smanjivanje stalnog kadra. bol. pust. des-. dovesti u nered. dezoksidacija (fr. logia) med. otkužiti. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. desertio) voj. razbijanje atoma. dezolatan (fr. zbuniti. smanjiti stalni kadar. napraviti nered. desarmer) razoružavanje. desolant) vrlo tužan. des-. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. integratio uspostava. dezodorizacija (fr. lat. opusteo. lat.

-. zavoñenje sa pravog puta. dekalkirati (fr. zbirka ili delo od deset knjiga. deintegrirati (lat. osnova) geom. nañena u okamenotin-skim ostacima.. curenja itd. deiectorium) med. grč. odavanje božanske počasti. dezorijentirati. glavni predstavnici: Volter. decembra 1825. deka. fr. desetougaonik. lim i dr. deus) fil. dekaed. dekametar (grč. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. grč. sisar. deka (nem. deizam. dekadni sistem mat. mera od deset grama. oćelavljenje. zbunjivanje. Mendelson i dr. Dečke) l. metahroma-tipija. decalo) trg. decadenza) opadanje. zbunjen. period od deset godina. dekalo (ital. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. deka deset) 2... strast) veština da se slike u bojama. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. Livijeva „Rimska istorija". strana. preteri-vanje. deinoza (grč. deka (grč. deiktičan (grč. mat lecimalni sistem.) pristalica dekadencije. dejektorij(um) (nlat. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. pokrov.. deinos. guber. pometnja. decalquer) prenositi otiske. deifikacija (nlat. dekabristi (rus. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dekagram (grč. dekalitar (grč. oterivanje. deiectio) prav. dezorijentiran. ćebe. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. suziti. u nekoj prilici. da. dekados desetina) mat. orijaška pretpotop-na životinja. de-cadere opadati. udaljivanje s položaja ili poseda. gyne žena) sa deset žena. preuveličavanje. deset. du odi itd. hemera dan) deset dana. de-calare) trg. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. up. raspad. gubitak u težini neke robe usled sušenja. 26. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. dei gracija (lat. de jure (lat. deus bog) fil. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. sedalo. curenja itd. dekalkomanija (lat. deka. deus. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. up. broj deset. dezorijentiran (fr. dekalogos) deset božjih zapovesti. smanjiti. up. kožu. dejekpija (lat. ital. de jure) po pravu. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. tucati. pod decimalan. 'grč. . lučenje. dekametar — 10 m i dr. de-calcare ugaziti. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. pogoršavanje. skr. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. izgubiti u težini usled sušenja. dekadika (grč. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. deset komada. metal. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. tekst. titulama itd. litra) mera od 10 litara. izdvajanje. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. therion divlja životinja. staklo. zver) zool. pesnika Bokača). deizam (lat. zabuniti. metron) mera za dužinu od 10 metara. hedra. deitas) božanstvo. sa bakra ili kamena na drvo itd. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. ceniti više svega. dezorijentirati (fr. dejizam. preneti crtež na providnu hartiju. med. pometen. deificatio) obožavanje. dekagon (grč. u nekom mestu. Dekameron (ital. Lesing. deiktikos) koji se osniva na primerima. smeten.. deus) fil. dekaginičan (grč. pomesti. pomesti u nekoj prilici. pokrivač. navesti na pogrešan put. u izvesnim prilikama. porculan. v. v. dekalvacija (nlat. dekalog (grč. deintegrare) oduzeti od celine. v. teizam. deka. deificirati (lat. dejizam (lat. poliedar sa deset površina. dekadent (nem. deist(a) (lat. npr. dekados desetina) desetorica.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. u upotrebi od Karla Velikog). dezorijentisan v. zaveden s pravoga puta. dekada (grč. Ruso. de fakto.). telo od deset uglova. v. deinos strašan) ret. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. deka. deka. do dekadi). dezorijentisati v. bez orijentacije. deka. npr. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. dekadencije (lat. dekas. mania pomama. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital.. decimalni sistem. u nekom mestu. decalvatio) oćelavljava-nje. deinoterij(um) (grč. deitet (nlat. facere učiniti) obožavati. desetni sistem. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. izmet. dekas. dekalirati (ital. na dokazima. pod decimalan. bog. propadanje. s pravnog gledišta. ukazivati čast kao bogu. gonia ugao) geom. propast. deka. pristalica deizma. Decamerone. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. ispražnjavanje stolice. izveden na pogrešan put.

trg. deklamira™ (lat. decastere) deset kubnih metara. deklinabilan (nlat. deklamator (lat. deklinator (lat. dekarbonizirati (lat. deklamacija (lat. odmah posle biskupa. deklamirati. predsednik fa-kultetskog saveta. dekapitirati (lat. razbi-striti. deklarativan (nlat. deklamando (ital. decanter) hem. objavljivane. decanus) l. declinare) koji odstupa. deka. ili o veštini lepog beseñenja. decaper) površinu metala — zagrevanjem. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. dekatirati. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. declaration of rights) izlaganje prava. veoma izrazito. fr. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. objavni. iskazni. trg. izraziti se. deka. fr. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. pronañen 1822. udaljiti.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. declinabilitas) gran. grañevina na deset stubova ili svodova. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. deklamatorika (lat. de-. dekarbonizirati. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). de-charta. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). obezglaviti. deklamatorski (lat. kardinala itd. sa puno izražaja. deklinatoran (lat. decantare. obezglavljenje. dekarbirirati (fr. sposobnost skretanja. 4. izjašnjenje. dekatisaža (fr. zvanje i položaj dekana. . declamator) umetnik u govorenju (stihova). ocediti. obznaniti svoju odluku.: Mislim da ćeš poslati. dekantacija (fr. decatissage) postupak pri dekatiranju. deklasirati (lat. deka. veridbe. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. dekaster (fr. odstraniti. fr. declarare) objaviti. odstupanje. stichos) lit. muž) bat. declamare) besednički. izjava. deka. dekantirati (lat. reda. razreda. up. isključite) iz jednog društvenog staleža. deset etera. deklaracija (lat. dekapirati (fr. o osnovnim načelima engleskog ustava. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. npr. dekar (grč. dekapod (grč. deklamatorij(um) (nlat. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. izjavni. deklina torijum. aner čovek. izlaganje. deklamovati v. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. de-classis. poniziti. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. dekandrija (grč. dekapitacija (fr. deca-piter) odseći glavu. declinabilis) gram. decanatus) dekanstvo. u Lineovom sistemu deseta klasa. dekastih (grč. vežbanje u govoru u školi. v. declasser) brisati (ili: izbrisati. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. deklarešn ov rajts (eng. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. deka. lat. capsula) med. mesto službovanja dekana. sposoban za skretanje. rečito. dekatirati (fr. izjaviti. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. skretl>iv. više svešteno lice. dekapsulacija (lat. objavljivati. objava engleskog parlamenta 1689. u Parizu. stylos) apx. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. declaratio) objava. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. dekarbirirati. promenljivost. kuvanjem u sodi. caput glava. strofa od deset stihova. što odgovara deklamatorskoj veštini. decarburer) v. govorenje sa puno izrazitosti. skretljivost. 3. otočiti. Dekham) v. fr. agea površina) mera za zemljište od deset ara. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. dekanski jezici (ind. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. declamatio) veština usme-nog izlaganja. decapitation) odsecanje glave. npr. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. čitanju. prome-nljiv (po padežima). deklarirati (lat. izjavljivati. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. 2. deklinabilitet (lat. npr. dravidski jezici.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). dekastilon (grč. declamando) muz. odstupanja. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. odbija. dekanat (nlat. decantation) hem. skreće. dekartirati (lat. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. carte) pošt. umetničko govorenje neke pesme. klase. declinare okretati) fiz. visokoparno. koji osporava.

polet. deklinacija (lat. ostatak. dekolirati (lat. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. menjati po padežima (imenice. odvojiti. fr. oduzeti boju. skretati. dekor (lat. dekorirati (nem. ukuvak. oslabeti u boji. prav. decoloratus) obezbojen. išča-šenje. med. decolleter) obnažiti vrat.>ačuna. trg. dekoktor dolozus (lat. ukrasni. de-combinare) rastaviti. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. uresni. decorare) ukrasiti. decoctor dolosus) prav. declinare.. pozadine i dr. ukrašavati. imati na sebi orden. razgolititi vrat i grudi. takoñe: opadanje. dekorater (fr. raščiniti. dekoltovati (fr. nakititi. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. raspadanje. kićenje. odvarak. sve dekoracije jedne pozornice. dekokt (lat. decor) ukras. bez udubljivanja u formu i značaj. de. deklinograf (lat. savijati. up. raščlanjavanje. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. izgubiti boju. astr. poz. decoquere) fark. decken) pokriti. poletanje.. deklinometar (lat.) rastaviti. astr. dekoloriran (lat. odbijati. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. decolorare) obezbojiti se. dekomponirati. decorativus) ukrasan. izbledeti. biti de-korisan dobiti orden. dekomponovati v. naročito u keramici. naročito ženskim. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. decoctio) iskuvavanje. prideve. koji je izgubio boju. dekorativni (lat. ukrasi™. izmiriti dugove. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). deklinirati (lat. decoloratio) obezbojenje. urešavati. decolorare obezbojiti. ures. dekontirati (fr. ukuvavanje. ure-san. dekolte. odstupati. bleñenje. ukras u boji. otpis. decompter) trg. ulepšati. decoctor) onaj koji prekuvava. declinatio) gram. odbitak od duga ili računa. otpisati. dekont (fr. dekorisati (lat. odvajanje aviona od zemlje. obezbojiti. 2. odlikovati ordenom. popuštanje neke bolesti. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). grč. dekolonizacija (lat. lepota. zastrti. fig. tako da se vide grudi. ukrašavati. gran. imenska (lli: padežna) promena. obnaženost. hem. uzajamni. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. uresiti. zamenice i brojeve). odlikovati ordenom. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. uzletanje. slik. truljenje. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). umetnički izrañenim nameštajem itd. ark. dekompozicija (lat. popuštanje u boji. delovati (nem. radnje i dr. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. dekoltirati (nem. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. izgubiti draž. odličje.). nag. dekomponirati (lat. ramena. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. bezbojnost.. dekompozitum (lat. decompte) trg. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. orden. rasipnik. dekolacija (lat. dekoracije (nlat. ukuvava. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. nameštanje pozornice pomoću kulisa. dekolorimetar (lat. dekolaža (fr. decor. grapho pišem) astr. počasni znak. koji krasi. kome je oduzeta boja. sastavne delove. grč. declinare okretati) gram. dekoktor (lat. odbiti od duga ili . dekokt-infuzum fark. decollage odlepljivanje) avkj. ukras. izbledeo. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekoltieren) obnažiti. kombinirati. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. med. koji služi za ukrašavanje. poz. dekokcija (lat. sprava za merenje magnetne deklinacije. obezbojenja izvesnih tvari. koji je izgubio draž. ne priznavati. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. decolleter) izrez na haljinama. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. poklopiti. oduzimanje boje. obezbojenje. ures. koji resi. polazak aviona. declinare) fiz. obnažen. pozorišni slikar. prav. vrat. dekoracija. fig. kontrolni račun. gubljenje boje. postaviti sto. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. dekorisanje v. dekorieren) 1. dekombinirati (nlat. dekolorirati (lat. naročito koji ukrašava draperijama. dekoltiran (fr. dekoloracija (lat. kusur. metron mera) fiz. sastavne delove. grč. v. dekoktor bonorum (lat. dekolte (fr. prokuvavanje. . prekriti. ekvatora. pokriti. declinare. fiz. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. reč sastavljena od više reči. fig. decollete) sa izrezom na haljini. završavanje uzletanja aviona.

dekstroza. dekuver (fr. delat (let. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. berz. lacrima suza) med. nlat. delatoran (lat. dextralis) desni. decuria) klese.dekort 197 delegant dekort (lat. ugled. dexter desni) hem. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. izbacuj! deleatur (lat. de-. deksios. odbiti. delaktacija (lat. de-court) trg. obeshrabljiveti. odeljenje od deset članova. deksiokardija (grč. deletus) prav. dele) briši. odrediti. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. deksiografija (grč. dekubitus (nlat. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. supr. koji je s desne strane. naredba vlasti. grožñani šećer. suženje. dekurija (lat. popleši-ti. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). hem. dekstroza (lat. decrementum) smanjitak. deksios. pr-skanje kristala. mesto na levoj. rešavajući. odeljak. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. grapho) pisanje s leve strane na desnu. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. decourter) trg. uplešiti. sve slabije. decernere. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. projed od ležanje. delatura (klet. npr. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. decussorium) med. taloženje sokova na nekom mestu. januar 1624. narediti. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. optuženik. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. dekuražirati (fr. de-corto) trg. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. bez pokrića. odbitak od računa za neku robu. dekusorij(um) (lat. delabijalizacija (lat. način (ili: položaj) ležanja. svaka viša naredba uopšte. izdejnički. ležanje. decrediter) lišiti poverenja. rešenje. . smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. praskanje.v. dekreditirati (fr. vodnik (u vojsci starih Rimljana). dele (lat. u Vestfalskom miru. kardia srce) med. dekurtirati (fr. decubitus) med. dekretirati (lat. decretorius) odlučujući. dekstrin. de-curtus. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. glikoza. decrepitatio) hen. decourager) obeshrabriti. opadanjem. dostavljanje. neza-štićen. deficit. dekujus (lat. ocrnjivanje. učitelja i pisaca rimskog prava. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. dekretisti (lat. skratiti. usled zagrevanje. opadak. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). decouvert) otkriven. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. a dekuver (fr. ital. neke bolesti. izdati naredbu. delegant (lat. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. kuhinjske so. delacio hereditatis (lat. mesto koje se tako svira. dekurt (fr. delatum) potkazivač-ki. dekstrin (lat. za razliku od legista. dekrešendo (ital. decretare) odlučiti. suze u očima. deksiografski (grč. de. dekret (lat. dekort. 1. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. npr. decretum) odluka. im. de. potajni tužilac. de cujus od koga) prav. grapho) pisano sleva nadesno. dekurion (lat. čast. decrescendo) muz. puckaranje. klevet-nički. stoji na desnoj strani. delakrimacija (lat. opadanje bolesti. dekrement (ital. decurio) starešina nad deset ljudi. manjek. potkazivač. delature) potkazivanje. prodavati robu koje nema. desetar. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. delatio iuramenti) prav. delator) dostavljač. rešiti. up. inkrement. decrescere) pl. decursus) tok. prštanje. za sekularizacije. kao panonski zakonik. koje su toga dana već stupile na snagu. postepeno tiše. nemvnje. mala veličina za koju se promenljive smanji. dekurzus (lat. poverenje. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. dekre goran (lat. desetina (u vojsci starih Rimljana). u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. delatio) dostavljanje. smanjiti. prav. v. deksios desni. decurrere. zaključiti. deleatur) neke se briše. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. dekrepitacija (ital. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. nametanje zakletve. klevetanje. dostavlječki. labium usna) lingv. naročito u korekturi). dela gor (let. dekstralan (lat. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). dekretali (lat. delere uništiti. da se izbaci (slovo ili reči. deletio hereditetis) prav. e decouvert) berz. deferre. delacija (lat. mat. potkazivanje. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. delacio juramenti (let. decutere.

delikvescencija (nlat. omeñavati. pažljivost. delineirati (lat. delikatamente (ital. prikraćivanje. zavoj. delikvijum animi (lat. smeo. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. deligatura) med. delenimentum. ograničavanje. v. . deli. deliberatio) savetovanje. trabunja. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. delirium tremens) med. delibasi) starešina delija. delectum) biranje. bunilo. hrabar. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. junak. skica. zločin. v. poslati.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. izdavanje.). delicatus) nežan. delicato) muz. delinkvent. predaja. pijaničko ludilo. delineavit (lat. mio. limitis) granigraničenje. delikvescirati (lat. limes. obeležavati ili postavljati granicu.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. veoma obazriv. delegatus) izaslanik. izabrati. delineare) crtati. delenire ublažiti) pl. lep. ograničiti. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). deliquescentia) topljenje. delegirati (lat. delivrirati (fr. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. delenimenti (lat. osetljivost. otrovna materija. prestup. ludak. mahnit. delimitirati (lat. ludilo. delekcija (lat. d. deli (tur. poslanik. izaslanstvo. previjanje rane. ukusan. onaj koji boluje od delirijuma. skici-rati. med. većajući. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. junak) 1. de. prestupnik. deli) lud. maženja. topiti se. delivrezon (fr. per deliquium) ili skraćeno: r. Ae. dug itd. delikatan (lat. delikvescentan (lat. delineacija (lat. izbaviti. delinquens) optuženi. delinquere. delirijum. utečniti se. izdavanje robe. delinkvent (lat. gubiti se. deligacija (lat. srčan. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. škakljiv. pojavljuje se sa delegat (lat. delinquere. delikatese (fr. prav. rastopljiv. delivrance) osloboñenje. u umetnosti: prefinjen ukus. član delegacije. delegatar (nlat. zavijanje rane. delikatamente. delineatio) crtanje. isporuči-vanje. utečnjavanje. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. delikt (lat. delikvent (lat. obeležavanje ili postavljanje granice. delimitirati (lat. omeñavanje. trg. delibacio hereditatis (lat. pažljiv. delirijum tremens (lat. delegare) odrediti. god. rešavajući. delikato. obazrivost. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. položaj. nežno. preneti na koga (pravo. koji treba pažljivo raditi. fin. izdati robu. tugaljiv. delibal (tur. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. izbor. istup protiv zakona. dogovaranje. deliracija (lat. ljubak. delirium) med. delikanlija (tur. deleterion otrov) med. delikvij(um) (lat. deleterij(um) (grč. delikanh) mlad momak. nacrt. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. delija. delirant (lat. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. predstavlja ukupnost odnosa. umirivanje). samoupravne i politički organizovanim. limes. deliberacija (lat. delibacija (lat. mladić plahe krvi. trg. previjanje. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. izaslati. težak. rastvaranjem na vazduhu. deliberativan (lat. per delik-vijum(lat. ovlastiti. delinquere) v. materija koja truje i uništava život. predati. deliquium animi) nesvestica. turski konjanik. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delivraison) trg. smisao za lepo. prav. delivrans (fr. poslati. da se na vazduhu rastvori. razmišljanje. predaja. delivrer) osloboditi. deliberativus) koji savetuje. 2. stvar). deliberato (ital. odlučno. isporuka. deliratio) med. sa nežnošću. neprijatan (npr. delikato (ital. po Ustavu SFRJ od 1974. kitnjastost. isporučiti. deliberato) muz. med. delirij(um) (lat. kao predmet za uživanje: poslastica. predstavnik. deliracija. premišljanje. opunomoćiti. deligatio) med. deleomai uništavam. limitis) grani-čiti. zlikovac. delibaša (tur. delicatamente) «uz. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. delictum) prav. zavijanje. delibatio) smanjivanje. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. deliquescens) topljiv. delegatio) poslanstvo. omeñiti. deligere odabrati. prislačak. im. osetljiv. deligatura (lat. delegacija (lat. delinkventkinja prestupnica. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delirans) onaj koji bunca. delegatarius) trg. laskave reči.

2. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. delphys) med. demagoški (grč. kao zavodnik naroda. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. na primer. delitescere) med. delcredere) trg. danas se upotre- dembelisati (pere. agein voditi. deltoidan (grč. otkriti. delta) l. biti lud. demarkacione trupe pogranične trupe. v. delirirati (lat. demos narod. bljava u prekornom smislu. poreći. sa položaja. eidos oblik) kom. raskriti. demeblirati (fr. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. vršili velik uticaj na narodne skušptine. graničari. 1% olovo. deloger) izbaciti. besneti. Marke. morska svinja. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. agein) koji rovari. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. brodske zavrtnje. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. med. logora ili trupa. deložiranje (fr. deložman.. prikazati u pravoj boji. pokret. mor. lenstvovati. mašinske delove i oruña. tur. trabunja-ti. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. ukusan. demegorija (grč. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. rečitošću itd. tembel) lenština. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. rastaviti na delove. uti-canje na narod govorom. obeležavanje granične linije. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. tenbel. voj. agoreyo govorim) javni govor. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. i sa dijagonalama koje se upravio seku. demy) vrsta hartije maloga formata. demarkacija (fr. slična kitu. Delfi. fig. Delfi (grč. umilan. dementia) med. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. mio. deliciozan (nlat. demanti (fr. demagog (grč. odseliti se. recimo. odreći. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. demembrare) raskomadati. isterati iz stana. 3. voj. materica. demens (lat. podbada. razgolićavati. delta. demek (tur. eidos oblik) med. postupak. obeležiti granicu. . dementi) opovrgavanje. demos narod. dembelija (pere. ra-skrinkati. na podnožju Par-nasa. potiskivanje neprijatelja. izneti) namešta]. demarkaciona linija granična linija. poricati. dementir) opovrgnuti. razgoliti™. preduzeti korake. deluvij(um) (lat. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. u narodnoj skupštini. 1% gvožñe. 41% cink. delitescencija (lat. tur. luere prati) geol. trougaon. omeñavanje. što bi se reklo . odlazak. demagog. delta (grč. postupati po nekoj stvari.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. demens) ludak. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. demagogizam (grč. iznositi. rastrgati. de-. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. agein) voñenje naroda. izići. demembrirati (lat. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). ušće reke oblika delte). odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. izuditi. delkredere (ital. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. neradnik. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. četvrto slovo grčke azbuke D . tj. govor pred narodom. demos. demantovati (fr. demegoria. maloumnik. pliskavica. delfin (lat. tur. deliciosus) divan. snop. demaj (eng. odricanje. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. demaskirati (fr. delta. demati. zanositi se. ludilo. buškara. dembel (pere. poricanje. deltoeiaes) u obliku delte.) provoditi vreme u neradu. . demarquer) ograničavanje. vlasti. delfijsko proročište v. d. bajan. ispraviti neistinu ili netačnost. deltoid (grč. demarche) korak. povući graničnu liniju. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. delkredere. odricati. demos. demarquer) ograničiti. fr. demos. demencija (lat. 5= D. tembelhane) zemlja dembela. dome (grč. demarkacioni kordon granični lanac. delta-zraci fiz. zapravo: zavoñenje naroda. delogement) izlazak. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. delphinus) morska životinja. delirare) buncati. demarkirati (nem. delkredere-provizion trg. rasparčati. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. sladak. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. tj. završava se obično smrću. demet) naramak. radioaktivni zraci. demagogija (grč. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. delfis (grč. up. deltoideus (grč. deložirati (fr. npr. dernek) dakle. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demen-cija paralitika (nlat. demarš (fr. demagogos) voña naroda. dementia paralyti- . onako kako jest.

poluobrt (nalevo ili nadesno). demeriter) skriviti. militaris) voj. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. u običnom govoru slobodoljubivost.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. doksa mišljenje. demos. polušanac. demisija (lat. ostavka. poluoptok. očistiti od škodljivih isparavanja. militariza-cija. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demersio) potapanje. demirelief) poluispupčen rad. demobiliser) voj. razo-ružati. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. diminutiv.(grč. demisionirati (lat. raspuštanje. diminucija. ogrešiti se o nešto. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. demoazel (fr. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demilitarizacija (lat. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. otpustiti. demobilizacija (fr. demi-john. javna žena. tvorac (ili: neimar) sveta. kao posledica starosti. dimiskija. deminucija (lat. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. službenik u ostavci. demi-bastillon) voj. mephitos. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demobilisation) voj. dimije v. demos narod. demireljef (fr. demiurgos) fil. Ovako naziva Platon boga. demiurg (grč. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. militaris) voj. demobilizirati. supr. državnim poslovima. poluutvrñenja. demitur (fr. demokratija (grč. zahvaliti se na službu ili zvanje. dementia praecox) mladalačko ludilo. sirće itd. demephitiser) provetriti. širokih pogleda. militarizirati. senatori u današnjoj Grčkoj. demerzija (lat. zgrešiti. de-. Dime-Sina). demo. demos. ja-hanje u polukrugu. željezo. razoružati. demidžon (eng. nekoj oblasti ili državi. narodni. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. razoružavanje vojske. de. demikoton (fr. demokrat(a) (grč. demissio) skrušenost. fr. demissi-onner) dati ostavku. demi-parallele) voj. demitour) polukrug. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. detektor. demos narod. demokratizirati (grč. logos reč. imanja. demokratizirati. demimonde) polusvet. koja je u nekim zemljama utvrñena. demiskija v. demimond (fr. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demilitarizovati v. razoružanje. čovek slobodoljubivih. čistiti. demiparalela (fr. krateo) v. poreklo itd. za razliku od najvišeg boga. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. zagnjurivanje. demefitizirati (lat.. demibastion (fr. demos. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demos. demergere. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . v. polurov. dimittere. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. demilitarizirati. nauku. de-. klonulost. demeškinja v. demokratija. fr. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demokratizam (grč. nekoj oblasti ili državi. utuče-nost. demodoksologija (grč. grapho . dimiskija. demimondaine) dama iz polusveta. čišćenje od škodljivih isparavanja. mephitis kužio isparenje) med. dimije. kratos vladavina. razoružavati. demencija senilis (lat. demodulator v. npr. kao tvorca sveta. krateo vladam. de. demograf (grč. deminutiv (lat. demokratizovati v. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. demefitizacija (lat. demograf (grč. tj. položaj. demografija (grč. polureljefni rad. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demoiselle) gospoñica. demimontkinja (fr. deminuere umanjivati) gram. demos. supr. dimisija. razne veličine (do 60 1). demen-cija prekoks (lat. krateo moćan sam. demivolt (fr. demir)) gvožñe. razoružavanje. demisionar (fr. fr. deminutio) v. demobilisan« v. vlast. demir (tur. od zagušljivog vazduha. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demos. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. domilitarizirati (lat. bez obzira na imovno stanje. demobilisati. demivolte) jax.pišem) onaj koji se bavi demografijom. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. demir-kapija gvozdena kapija. malo utvrñenje. demeritirati (fr. up. demobilizirati (fr. devojka.

demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. onaj. izlagač. demolicija (lat. sotona. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. demoralisation) kvarenje. demotikos) koji pripada narodu. demoralizirati. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demontage) rastavljanje na sastavne delove. svog raspoloženja. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. ubedljiva i silna rečitost. uterati joj strah. povlačenje novca iz opticaja. natprirodan. demoliri. npr. Demosten (grč. demonstrativum) gram. demonstrira™ (lat. demos (grč. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. uništiti. philos prijatelj) onaj koji voli narod. prikazivač. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. uništavanje. ovaj. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. onaj koji tumači. demonima. up. demotičan (grč. demon (grč. duh. demonstrant (lat. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. pokvariti neku spravu. demos) narod. verovanje u aveti. most itd. taj i dr. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. predavanje robe. daimonios) ñavolski. izrazito. upropastiti. ovaj. demonizam (grč. akcija. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. odsek jedne file. naročito zao duh. npr. malodušnost. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. demonetiser. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. voj. demonolatrija (grč. razvaljivan>e. demonstrare) javno. gubljenje hrabrosti. obaranje. otuda: demostenska rečitost izvanredna. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. pr. lat. dokazivati. to dump frljiti. u demokratskoj Atini: opština. demoralizacija (fr. ućutkati top. moneta. demoliranje. soton-ski. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. daimon) natprirodno biće. demontirna baterija voj. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. izla-gač. demoliran. pokazivač. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. porušiti. upropašćavanje. demoralizovati v. koji nešto pokazuje. pokvarenost morala (ili: naravi). otvoreno. oboriti s konja. javno ispoljavanje. demolitio) v. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. demping (eng. narodoljubac. demontirati (fr. demonstracije (lat. pored razliko-vanja formalnih oblika. de. daimon. demoliranje (fr. demonski (grč. naročito fabričkih proizvoda. demonetiser) fin. fr. demoralizirati. daimon. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. demonetizacija (fr. prodavati po niskoj ceni. izlagati. onaj. očigledno. demonstrativum (lat. objašnjivač. mania pomama.mologija (grč. demonstrator) dokazivač. voj. taj. demoliran. dokazivanje. gram.i moneta novac) fin. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. zla kob. pokvariti. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demoralizirati. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). demonologija (grč. upropastiti nekoga. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. naklonjen narodu. demontirati. demofil (grč. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. kad ih neprijatelj zauzme. demonetizirati (lat. očigledno prikazivanje. razvratnost. demontaža (fr. demos. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). demonstracije. daimon. demonomelanholija (grč. demonomantija (grč. latreia obožavanje) poštovanje duhova. živo. i dr. demonstrare) pokazivati. demonomanija (grč. narodni. daimon. demoraliser) napraviti razvratnim. demos narod. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. logia) učenje o duhovima. ala. pojedinaca ili gomile. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. razvaliti. v. demolir) rušenje. demoralizirati (fr. daimon. lišiti MOJ. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. dumping) trg. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demonstrans) tumač. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. vidno ispoljavati raspoloženje. narediti da se sjaše. preturiti. mogu odmah razoriti minama. demolicioni sistem fort. . tumačiti. demonstrativan (lat. daimon. fr. demonstrator (lat. voj. pokazna zamenica. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. up. demoralisati v. demolirati (lat. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. demonstratio) dokaz. demonomagaja (grč. demolir) rušiti. slobodno. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. de.

nlat. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. c). okamenjene biljke i okamenjena drveta. eko nihilo nihil. z. obe-ležiti. de nihilo nihil) v. natura. de pop praejudicando) prav. denaro (ital. damping. dendrologija (grč. fr. logos) poznavalac drveća. grč. denikotinizirati (lat. koji je najpre sadržavao 10. dentali (lat. denominare) nazvati. dens zub. denotacija (lat. tj. javlja se povremeno u toplim krajevima. zbijen. denegatio audientiae) prav. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. onaj koji proučava drveta. denominacija (lat. denegatio debiti coniugalis) prav. denarius) stari rimski srebrn novac. de. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta.) dodavanjem drugih materija (gasa. denotirati (lat. lat. imenitelj. d. denominare) kat. fr. dentarpag (lat. obeležavanje. fr. de-.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. denacifikacija (fr. „ribati" od „riba". denacionaliziranje (fr. uskraćivanje saslušanja. odbijanje. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. imenilac (u razlomku). kvocijent. de-. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. ščepam) med. dendizam (eng. dendrometar (grč. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. zavičajnosti. denegirati (lat. denpi-valjak (eng. npr. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denaturisati (fr. dendrografija (grč. fićfirić. pomo-dar.) i. dendron. denominativ(um) (nlat. davanje podataka. lik) v. dendron. dendroliti (grč. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. logi'a) poznavanje drveća. izopačiti. dendroidan (grč. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. . imenovati. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. ne nanoseći štetu. prirodu neke stvari promeniti. denacionalizirati (lat. denzimetar (lat. pri izgovaranju. odnaroditi. natio narod. po svršetku drugog svetskog rata. denationaliser) oduzeti narodni karakter. špiritus i dr. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. naimenovati. denegacio debiti konjugalis (nlat. pr. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. demulentia) pl. odbijati. dandy) kicoš. denominativum) gram. natio narod. kaćiper-stvo. dempfer (nem. dandy) kicoštvo. denominatio) imenovanje. mera za svilu i zlato. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. grč. dendron. denga (arap. denarijus (lat. dentales) gram. denaturer) svoju prirodu izmeniti. kao nagao nastup groznice. zubni glasovi. učiniti neupotrebljivom za ljude. dendrolog (grč. dendron. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. gpaphia) opisivanje drveta. oni kod kojih vrh jezika. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. trg. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. denotatio) označavanje. docnije 16 asa ili 4 sesterca. uskraćivati. denazalizacija (lat. lišavanje podanstva. prijava. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. denotare) naznačiti. med. denar. zejtina). dendrometrija (grč. eidos oblik. denegare) odlučno poricati. muzički češalj. dentalni (lat. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. smanjivanje broja stanovništva. sličan drvetu. metron) fiz. min. dendron. denaturalizirati (lat. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). denegacio audijencije (nlat. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. de nihilo nihil (lat. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. s. denegacija (lat. lithos kamen) pl. naimenovanje. denominirati (lat. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. njihovo podizanje i praktičnu primenu. denominator ra-cionis (nlat. instrumenat za vañenje zuba. dendrografički. metron) veština merenja drveća. dendron. denatalitet (lat. dendron drvo) u obliku drveta. arpazo zgrabim. kao drvo. odnaroñavanje. up. uskraćivanje. Dampfer) prigušivač. bez štete po prava nekog drugog. količnik. vrlo zarazna bolest. de-. vrsta areo-metra. dendron. de non prejudikando (lat. gubljenje nosne artikulacije. dentalis) zubni. dendi (eng.) med. so. denaturalizacija (fr. neizvršavanje bračne dužnosti. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. državi itd. objavljivanje. odroditi. dendrometar. samo leti. denationalisation) odroñavanje. nasalisatio) lingv. pomodarstvo. demulencija (lat. dentritičan. dati podatke. u vezi s tim. cenominator (lat. densus gust. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. kao i za odreñivanje njegove zapremine.

sažaljevati. dens) zubni tehničar. denticuli zubići) pl. dolazi do snižavanja tla. ispražnjavanje. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). prokazati. de-. arh. potkazivač. depilatorium) med. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. depalatalizacija (lat. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. departitio) podela. deplacer) premestiti. denuntiare) dostaviti sudu. prosto. denuvcijat (lat. dens. dis. zbog koje. delokrug.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. paralyein klonuti) med. denuncijant (alt. fig. prokazivač. postrojavanje za borbu. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. denticija (lat. deplanta-ge) presaditi. deploratio) oplakivanje. sažaljevanje. prokazivanje. potkazivanje. »saliti. depilirati (lat. okrug. deparalizirati (lat. kol. zub. depo (fr. dentifricij(um) (lat. denudatio) otkrivanje. jednostavno. deplantacija (nlat. npr. sredstvo za skidanje kose i dlaka. odvajanje kostiju od mesa. razvijati se. de plavo (lat. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. bez okolišenja. planta bil>ka. lišiti nekoga imanja. voj. otkloniti uzetost. zubar. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. sklonište. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. depot) stovarište. deploajirati (fr. telegra-fisati. de. depecher. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). deplace) neumestan. depilatio) opadanje kose. dentitio) med. pertinecije. fil. bežični brzo-jav. dentist(a) (lat. deploiement) voj. denudacija (lat. lat. deplecija (lat. skidanje dlaka. dependencije (lat. ital. reppa pero. depandans (fr. depauperirati (lat. depedikulirati (lat. denuncijant. de. zvanično pismo. dentis zub) zool. deplantirati (lat. odelenje (stana). glavna masa iz koje se sastoji zub. de plano) prav. depedikulacija (lat. smenjivanje. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. srez. deploracija (lat. denunpijacija (lat. osiromašenje. raširiti. po naročitim kuririma. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. departicija (nlat. denuntians) dostavljač. departman (fr. deplacement) premecJtanje. promeniti mesto. depeširati (fr. denunpijator (lat. ukratko. denuncijant (lat. de. smeniti nekoga sa njegovog položaja. optužba. žaljenje. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. postrojavati se za borbu. deontos dužnost. depilatorij(um) (nlat. de. deontološki (grč. razvijanje. potkazanik. razvašljivati. denuncirati (lat. rasaditi. rasprostirati. deon.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. optuženi. (etra). pauper) osiromaši-ti. dens. denlasirati (fr. farm. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. deon dužnost. dependances) pl. zubalo. raz-dela. tj. rñav položaj. sa svog mesta. prinadležnosti. zubni lekar. zapremina istisnuća. 2. dependere) pl. depenirati (lat. mor. grč. tužitelj. deplantatio) presañi-vanje. usled odnošenja zemlje. prav. prokazivač. vojska koja služi za . prinadležnosti. iogia nauka) 1. odeljenje. soba.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. tužitelj. pauper siromah) osiromašavanje. potiskivanje. koje se obično šalje najhitnijim putem. v. deontološki doka z za postojanje boga. zapremina dela broda pod vodom. pogrešno ili rñavo postavljen. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. depeša (fr. gubljenje palatalne artikulacije. denuntians) dostavljač. depletio) pražnjenje. dipennare) trg. zubna kost. dentin (lat. dentura (nlat. nazvan još i moralnim dokazom. pri čemu neza-sićeni ili manje . deploajiranje (fr. deplorirati (lat. ogolićenje. zajednička delatnost erozije i raspadanja. dsntiekaliij(um) (lat. pediculus) hig. deployer) razvijati. brzojavi™. v. rasañivanje (bilja drveća). izlečiti od paralize. deontologija (gr. denuntiatus) dostavljenik. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. deplere isprazniti. koji nije na svom mestu. pertinencije. pediculus vaš) hig. brzojav. voj. brzo dostaviti. depauperacija (lat. potkazati. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. depilacija (nlat. npr. razvašljivanje. dentura) zubi. osirotiti. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. magacin za robu. deplasman (fr. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. palatum) lingv. učenje o lekarskoj etici. optužiti. ukloniti. deplorare) oplakivati. povući nalog. de. prav. denuntiator) v. potkazivač. deplasiran (fr. logia) teol. lišiti kose.

trg. deponere) odložiti. dspolitizapija (nlat. fr. izvaditi iz prese. bank. dati. depolitizirati (lat. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. deprimere. de polus. depoviranje (lat. zalog. depo-posao bank. polos stožer) fiz. či-novništvu. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje.). v. službe-nike. grč. depostirati (fr. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. posredovanje. padanje cena. en depot) na čuvanje. arhiv. de. deportirati (lat. depressio) psih. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. depozitor (lat. dakle. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. an depo (fr. depoiularizirati (lat. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. de. talog. depopulacija (lat. deponirati. topovsku cev upraviti niže. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. vojni materijal koji služi za dopunu. fr. deportare) prognati. depopulari opustošiti. preklinjanje. de-possidere. deport (ital. kad vanka prima na čuvanje. činovništvo. izgnanje. uložiti. deponens) polagač. Engleza u Tasmaniju. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. deprecatio) molba za koga ili za što. de poius. ulagač. in depozito (lat. astr. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. depolarizator (lat. oterati. u pohrani. depono-vati. depositeur) čuvar. depolir) oduzeti sjajnost. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. oblast koja leži niže od morske površine. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. prisilno upući-van>e u logore. zauzimanje za nekoga. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. grč. klonulost psihičke energije. depravatio) moralno kvarenje. pogoršanje. nizak pritisak vazduha. deponent. poslati u zatočen>e.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. hartije od vrednosti i dr. npr. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. ulegnuće. depresirati (lat. deportiran (lat. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. deposter) voj. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. in deposito) na čuvanju. pokvarenost. deportacija (lat. prav. depozitar (lat. deportatus) prognan. dati na čuvanje. deponere) v. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. depozitum v. npr. depozit. vojsci itd. depozicija. depositor) v. deposedirati (lat. fiz. depravacija (lat. nešto. pro-teran. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. nanos. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. lišiti polarizacije galvanski elemenat. depositorium) odelje-nje za čuvanje. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. nlat. deponent (lat. depresivna oblast meteor. de. baciti u bedu.) i melanholijom. depolarizacija (lat. kol. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. proterati. ulaganje. depopulatio) raseljavanje. položiti. spuštanje. depreverbation) lingv. upućivanje po kazni u neku koloniju. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. razvrat-nost. izgnan. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). deprefiksacija. fr. deponens (lat. deprekacija (lat. da bi ga davao drugima uz veći. polos) fiz. depreverbacija (fr. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. depresija (lat. primiti ad cepozitum (lat. depozicija (lat. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. deponere) v. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. utučenost. knjigu. glatkoću. poslati po kazni u koloniju. opadanje cena. depositarius. iskaz pred sudom. polos stožer) fiz. depozitorij(um) (nlat. opadanje stanovništva. depopulirati (lat. depressio) voj. vojsku itd. depolirati (fr. meteor. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. depolarizirati (lat. grč. deposse-der) prav. izgnati. ono što je dato na čuvanje. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. prognati. opljačkati) raseljavati. proterivanje. potištenost. med. deportatio) progonstvo. . glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. de-posedirani npr. vladalac koji je zbačen s prestola. raseliti (stanovništvo). službenicima. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. npr. polus. deponentni glagol. deponovati (lat. ulog. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. lišiti nekoga narodne naklonosti. depozit (lat. u sefovima. potisnuti sa položaja. u ostavu. pred sudom iskazati. depositum) povereno dobro. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. deponirati (lat. deponens) gram. oterati sa mesta. svedok pred sudom. izopačenost. npr. iskvarenost. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. Francuza u Novu Kaledoniju itd. poglavito osetljivosti.

sekte (tarika). depurgacija (lat. depurgare) čistiti.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. v. izabrati. med. zapaljenje vratnih žlezda. mat. napuštene stvari. nazna-čiti. depurgirati (lat. napuštanje. izvesti. depurgatoran (nlat. Npr. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. nov glagol patiti. izvedenica. depurgatorius) v. derivare. pomeriti. jedne reči iz druge. slab puls. deprecijativan (lat. naročito koji pomaže čišćenje krvi. npr. ona koja odvode sokove. deputare) odrediti. depuratio) čišćenje krvi. depurirati (fr. deprefiksacija (fr. žito. depurgativan (lat. ostavljanje. izvedena reč. v. trebljenje. utući. derby) sl. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. lor-du Derbiju. deranžirati (fr. de-primiran puls pritisnut. u sredu posle Trojice. derelikta (lat. prav. rivus potok. derivare. derivan-tia) pl. npr. deputatum) onaj koji prima deputat. deputatus) zastupnik. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. deputirati (lat. poremećenost. iz nečega. pročisti-ti. pročišćavanje. deputacija (lat. lica koja. instrumenat za svlačenje. prefixe predmetak) lingv. pasti u dug. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. zadužiti se. derivata) pl. pored plate. aden žlezda) med. diferenci-jacija. drva. dereglija (mañ. depressorium) med. koja se održava. sla-biti. derviš (pere. derelictio) prav. uznemiravanje u poslu. reč koja je postala od neke druge reči. avij. poslanstvo. derivirati (lat. naročito lekovi koji čiste krv. dere vrat. miševa. trebiti. stan i dr. poslanici. izvoditi. deputatist (lat. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. deputat (lat. derivativum gram. izvoñenje. depurer) čistiti. uputiti. poremetiti. derivare odvoditi. stvari bez gospodara. otrebiti. derivare. de profundis) „iz dubina" (početak 130. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. depurantia) pl. voditi poreklo od. derivatum) gram. omalovažavadeprimirati (lat. derivacija (lat. depuratoran (nlat. metron mera) avij. depurativan (fr. med. derivatum. pogružiti. pokvariti. depurativan. deputatio) izaslanstvo. derivatum) gram. poremećaj. oduzimati snagu. klasična trka u Engleskoj. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. voj. po značenju i obliku. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). derivatum. derelicta) pl. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. smetati kome. derivancija (lat. pretium. zadržavati (koga). depresorij(um) (nlat. koji odvodi na drugu stranu. deratizacija (fr. derivatus) izveden. depuratorius) v. nerv povući naniže. depuratif) koji čisti. nov prost glagol. uznemiriti. med. izvoñenje. de. remetiti. prema tome. u naturi.. izvod. depurgatio) čišćenje. depurancija (lat. deputirac (lat. kao jedan deo svojih prinadležnosti. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. tur. derviš) pripad-nik derviškog reda. tj. odstupanje od pravog puta. poremetiti svoje imovno stanje. ugnjetavati. derivare izvoditi. koji je postao izvoñenjem. de-. potiskivani moždane opne. prima godišnje u stvarima. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. očistiti. vrši popravku kursa. kod katarakta. . predstavnik. derelikcija (lat. pritisnuti. psalma. nered. derivometar predstavništvo. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. derivare. vrednost) koji izaziva prezir. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. derwis. pobrkati. očistiti krv. npr. derivatum (lat. depresorii nervi biol. tj. deranger) uznemiravati. sredstva za čišćenje. nlat. deprimirana kapi-larnost fiz. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. derbi (eng. de. derivatio) gram. derivat (lat. proizlaziti. cena. de profundis (lat. derivare izvoditi) dolaziti. u ime neke veće organizacije. iznuravati. stanovati — stanovnik. deranžman (fr. deprimere) pritiskivati. oduzimanjem predmetka za-. koji znači oslabelost. depuracija (nlat. derivirajuća sredstva. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. derivometar (lat. ko- dsradenitis (grč. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. grč. oneraspoložiti. derivativan (lat. jugozapadno od Londona. hem. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. oslabiti. derivati (lat. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. postati od. derbi-krek (eng. depurgativan. koji ju je osnovao 1779). izazvane njihovim obrtanjem. derangement) smetanje. tlačiti. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma).

naročito u modi. •zapaljenje kože. dermatologija. zakona. osnova jedne kompozicije. ñerma. bežanje u neredu razbijene vojske. ñerma. dermatoliza (grč. algos bol) ned. osujetiti. dermatomikoza (grč. muz. zbuniti. mykes gljiva) med. okrnjivanje. opozvati. derutirati (fr. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. udarom. plan. zakinuti. tur. bora. ñerma. dirnek) sabor. ñerma. ñerma. svadba. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. dessin) trg. osoba (nastaju trljanjem. lečenje kožnih bolesti. veština ggunjenja životinja. koji se tiče kože. svaka pora. povrediti. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. šara. radi na uštrb. dermoplastika (grč. lat. koje ostavljaju trajan i jasan trag. briga. dermatopatija (grč. površine ili dubljih slojeva kože. ñerma. dere vrat. zahidanje. dermatijatrija (grč. dermatologija (grč. ñerma. ñerma koža. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). disegno. des. fort. rasturi!??. grapho pišem) med. dermatičan (grč. v. skopeo gledam) aparat. ono što je najnovije u modi. rasulo. dermatoid (grč. derogacija (lat. opozivanje. stavlja van snage. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. dermatolog (grč. šteti. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. pomoću koga se može videti svaka. nagib. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. raditi na uštrb. dermatoplastika (grč. ñerma) kožni. naročito nervoznih. dermatalgija (grč. kožni para-ziti. koji ukida. stavljanje van snage. dermatozoe (grč. koji je u vezi s kožom. dermatotilus. ñerma) med. dermatonoza. razbiti. voj. za pola stepena sniženi ton de. pobrkati nečije namere. dermatol (grč. dermotilus med. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. tome sečenje) med. eldos vid. nauka o kožnim bolestima. odstupanje (npr. derma. veselje. spasmos grč) med. grč u vratu. bolest kože. lat. ñerma. otok kože.(grč. dermo. zavesti. ukinuti. dermalni (grč. činiti krivo. smanjiti. dermatodčlija. derospazmus (grč. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. dermaskop (grč. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. staviti van snage. odyne bol) med. propast. tovar jednog broda. ograničavanje. oduzimati. zoon životinja) pl. voj. dlačica i dr. zakidati. ukidan. logia) nauka o kožnim bolestima. nacrt. koji opoziva. ñerma. silazak. ñerma. kožni žulj. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. opozivan. dermatodinija (grč. derd. derogare) krnjiti. vašar. poslednja novost. pathos bol. koji pripada koži. ñerma. vojska dovedena vodenim. zakinuće. vrsta. kožni. pa i najmanja promena na koži. bol kože. uzorak. dert) tuga. dernije kri ((fr. uzoraka. smesti. ñerma. ñerma. tylos žulj) med. derma. dermatopatologija (grč. rasecanje kože. derogirati (lat. patheln patiti) med. med opšti naziv za bolesti kože. gotovani koji žive na koži. derma. dermoskopija (grč. žućkast. logia) nauka o koži. desen (fr. jad. iatrela lečenje) med. dermatom (grč. derma. dermatotilus (grč. skopeo gledam) med. derma talšja. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. u vezi sa kožom. dessein. v. nćsos bolest) med. dermatonoza (grč. dernek (tur. deses muz. grapho pišem) opisivanje kože. u obliku naročitog ogledala. ñerma. ukidanje neke naredbe. neprijateljski upad u neku zemlju. dert (pere. derut (fr. dermografizam (grč. cilj. dermijatrija med. desig-nare obeležiti) namera. desantni brod (fr. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. dernier eri) poslednji krik. desenater (fr. . derogatio) krnjenje. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. padina. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. dermatitms (grč.pojave na koži kod nekih. dermatopatija. v. dermatijatrija. descente) silaženje. žalost. dermotomija (grč. gljive gotovanke. dernek. deroute) nered. od ugovora). ñerma) kožni. ñerma) ned. neki zakon. okrnjiva-ti. dermatoze (grč. ital. spuštanje. dsrmologija v. derogativus) koji krnji. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. bol. dermatografija (grč.derma 206 desenater derma (grč. ñerma. plastike veština uobličavanja) med. derma. 2. ñerma) v. ñerma. dessinateur) crtač mustara. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. ñerma. oduzimanje. derogativan (nlat. npr. ñerma. plastike veština uobličavanja) 1. lekar za kožne bolesti. tj. oleum ulje) farm. v. (fr. smanjenje.

nedostatak. deskriptivan (lat. zahtev. nacrtna geometrija. molba. odredan. ocrtavanje. despectare) potcenjivati. okaniti se nečega. i koja mustru. obeležavan. tiranin. desperare) čovek bez nade. desistirati (lat. desiderium) želja. krajnje ogorčenje. desperirati (lat. ocrtava. desiderirati (lat. neograničeni vladalac. želja.). dessiner. žude-ti. dessert) v. desideratum) nešto što je poželjno. naz-načiti.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. fr. dessert) prislačni. imenovati. uništiti. skicirati. puste želje. desinere završiti se. bez nade. despectio) v. despectus) preziranje. desolacija (lat. nacrtao. razo-renje. desiderata (lat. prezir. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. designativus) označavan. despektirati (lat. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. ime. desinencija (lat. Podanici . voće. desine (fr. desiderija pija (lat. naznačenje. deskvamacija (lat. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. opu-stošiti. desert (fr. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. verba desiderati-va (nlat. bezutešan. desperare) očajavati. odreñuje. završetak reči. opis. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). npr. desperatist(a) (lat. despotizam (grč. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. decimetar. desperacije (lat. označenje. gubljenje ljuske. dakle. nlat. desertni tanjir. imenovanje. desinence) gran. koje su poželjne. honorar. potrebu. očajanje. decigram. potreba. čega nema. bezglavost. naimenovanje. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. desnog (grč. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. despekt. samodržac. titula grčkopravoslavnih vladika. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. obeležava. neograničeni gospodar.). desperatan člat. desimetar (fr. ostrugati l>uske. desinirati (fr. desideracija (lat. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. despicere prezirati. describere. čežnja. desikacija (lat. omalovažavati. siccus. desenzibilizacija (nlat. crtao. stvari kojih nema. med. designatus (lat. desigram v. disegnare) crtati. desquamare) oljuštiti. nešto što nedostaje. duboka tuga. rušenje. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. designaciona presuda prav. neograničena vladavina. krajnje ogorčen. očajan. tiranstvo despotizam. razoriti. razoren. descriptif) opisan. očajnik. designator (nlat. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. desquamatio) ljušćenje. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. odrediti (nekoga). desiderativus) koji izražava želju. grdnja. a koji još nije uveden u dužnost. gubiti ljusku. desideria pia) pl. deskriptiva (lat. krajnje ogorčen čovek. neu-tešnost. verba desiderativa) gram. kraj. uništen. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). suv. prikazan. samovoljan gospodar. fr. despotes) neograničeno gospodarstvo. čeznuti (za čim). designare) označiti. descriptio) opisivanje. re-dar. nestale stvari. pod desenzi-bilizacija. koji opisuje. desideratio) nemanje. ital. odreñivanje. desiderij(um) (lat. samovolja. teško ožalostiti. tanjir za voće i poslastice. skromne. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. prikazivanje. decimetre) v. despekcija (lat. desigvirati (lat. za popunja-van>e zbirki. klonuo duhom. baciti u očajanje. poruga. despekt (lat. dssignacija (lat. žudnja. designator) razvodnik. pasti u očajanje. koji prikazuje. klonuti duhom. desiderata) pl. deskripcija (lat. rastvorenih u vodi. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. ucveliti. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. potreba. dessine) crtano. desolare) opustophen. desolatio) pustošenje. poslednji deo obeda (sir. stvari koje su potrebne. praznina koju bi trebalo popuniti. desperado (šp. designatio) označavanje. deser. osećanje bezizlaznosti. desiderare) želeti. isušivanje. desolirati (lat. prestati s čime. poslastice). desiderativan (nlat. deskvamirati (lat. desperado očajnik) razbojnik. ocrtavan. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. koji označava. desperatus) očajan. slatka i jaka vina). gubiti svaku nadu. deservit (lat. designativan (nlat. deser (fr. nedostajanje. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. desiderat (lat. fot. desperatio) očajanje. nai-menovati (nekoga za nešto). desolare) pustošiti. nacrtano. describere opisivati) mat. desiccatio) sušenje. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. desoliran (lat. prezirati.

opširno. destillare) destilacijom do-bijen. colla destra) kuz. krčmiti. voditi poreklo. lamarkizam). osamljen. desugestija (lat. prevratnik. despotes) neograničeno gospodarstvo. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. dosti dovati v. opširno pričanje (ili: opisivanje. padež cilja u najopštijem značenju. detaljirati. rashlañivanjem. destinare odrediti) lingv. otcepljen od celine. prevrat. de. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. de-struere) razornost. detaširan (fr. otcepljen. naročito Lamark (v. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. destinare) odrediti. detache) muz. destruktibilitet (lat. destructibilis) razor-ljiv. konsig-nator.i stilla kap) ispariti. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. name-niti. neograničeno. pridodato. razo-rilac. dug. prečišćen. usitnjavati. a. destilat (lat. destillateur) onaj koji preči-šćava. destillatio) hen. ponovo napraviti tečnom. desnom rukom. do deliti. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . detaljisati v. detaxatio) v. dsstiliran (lat. destrukcija (lat.). poreklo. descendirati (lat. descendencija (nlat. primalac. detaljiranje (fr. uništljivost. detailleur) trgovac namalo. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. praunuk itd. descendent (lat. posvetiti. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. scendere) silaziti. detaljist(a) (fr. taksacija. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. prodaja namalo. detaljiran (fr. neku tečnost. kazan za pečenje rakije. razrušljivost. destilacija (lat. detacher) odvojen od celine. i o uzrocima toga i takvog razvitka. destillatus) hen. detailler) rasparčavati. destructor) rušilac. dodeljen. destruktibilan (lat. unipggavanje. raza-ranje. an detaj (fr. učenje o postanku. detachement) voj. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. destinater (nlat. detaše (fr. destra (ital. destructibilitas) razorljivost. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. preznojavanje. destinatarius. isparavanje. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. vršiti nasilje. nasitno. destruktivnost (lat. dette) podužica.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. adresat. despotes) samovoljno. Darvin (v. tečni proizvod destilacije. sitničar.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. uništljiv. destinirati (lat. na parče). isparavanjem prekapa-ti. koleno. destinacija (lat. despotski (grč. destina-taire) trg. desudacija (lat. poticati. poboljšava. fr. opredeljenje. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. destinatio) odreñenje. popravljen. do sitnica pričati (ili: izlagati. prekapnica. detant (fr. na komad. trg. prečistiti. spuštati se. en detail) trg. neograničena i samovoljna vladavina. dette flottante) leteći dug. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. rasparčan. a potom ovu. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. descendentia) potomstvo. detail) pojedinost. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. prodavati namalo (ili: nasitno. otcepiti. det publik(fr. opisivati). namena. kostiju i dr. ako se ohlade do odreñene temperature. detašman (fr. descendens) potomak. nasilnički. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. destillare kapati. detalj (fr. izdvaja. hem. darvi-nizam) i Hekl. skidati se. postupati nasil-nički. dette publique) državni.). Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. naročito državni dug. despotija (grč. izlapiti. de-. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. voj. prekapavati. descendentna teorija bkol. izlaganje) nabrajanje do sitnica. destilater (fr. u novije vreme. despotizirati (grč. destra desnica) kola destra (ital. razrušljiv. destructivus) razoran. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. destilirati. sići. sitnica. destruktor (nlat. nasitno. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. desudatio) znojenje. destilirati (lat. otkomandovati. det (fr. unuk. detaširati (fr. pečenje rakije. pretvoriti u paru. de-. krajnji cilj. bez veze sa ostalim delovima. posvete. dsstruktivan (lat. destructio) rušenje. detaksacija (nlat. proces prikazan pod destilirati. detaljirati (fr. fabrikant likera. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. javni dug. opredeliti. opisivanju). opisivanju). opuštenost. onaj koji peče rakiju. detailler) opširan. komada ti. rušilački. podrobnost. na parče. sudor znoj. pridodat. izdanak (dete. det flotant (fr. destinativ (lat. tiranski. potanko. desublimacija (lat. unipggilac.

indetermini-zam. praviti snimci. oštro naglašeno. deterzorij(um) (lat. odrediti. otirati. odlučljivost. supr. toga istog. detonirati 1. organizma i dr. ograničen. opredeljenje. eks-plodirati. materije. deteriinirati v. npr. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. determinacija (lat. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. 2. detekcija (nlat. ograničl>ivost. opredelji-vanje. pejora-tivan. detergere čistiti) med. detegere otkriti. a detto) istoga dana. činilac koji odreñuje pravac i cilj. tj. rešljiv. detentio) zadržavanje. fr. gram. determinatio) odreñivanje. deteriorativan (lat. deto (ital. deterziv (lat. detraktor (lat. tresak. . detegere otkriti. deterrere) zastrašiti. utvrditi. detranp (fr. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. detergirati (lat. detergere) obrisati. odlučnost. distonirati. pristalica determinizma. determinare) fil. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. panjkalo. detentor) prav.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. privatan detektiv lice koje. detoner) puknuti. a deto (ital. (fr. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. odreñenost. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. zakup-ca. presudan faktor. grmljavina.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. to isto. tajni policajac. jus detrakcio-nis (let. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. prav. disanja. detektor (lat. up. iznošenje na videlo. determinist(a) (lat. po porudžbini i za nagradu. opredeliti. ldg. determinato (ital. prasak. determiniran (lat. odvraćanje od zla pretnjom kazne. determinanta (lat. determinisati. opredeljenost. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. detersio) čišćenje. determinabilan (nlat. pogrešno pevanje. detonator (lat. panjkenje. deterior gori) v. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. npr. inde-terminist. deterdžent (lat. znojenja itd.grč. odlučljiv. detractio) odbijanje. pobudama. ograničljiv. očistiti. 6 kg brašna 9 kg deto. odluka. determinabilitas) odredljivost. odreñivati. obustava. detericija (nlat. pomenuto. odredba. za razliku od sopstvenosti. prasnuti. dictum) rečeno. detonatio) pucanj. sredstvo za čišćenje. detencija (lat. detektiv (lat. rešenost. detrakcija (lat. determinabilitet (nlat. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. lat. stvarno raspolaganje nekom stvari. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. detto. potajno motri rad pojedinih ličnosti. v. odlučiti. rešljivost. klevetanje. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. de. determinisati (lat. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. trg. ispadanje iz tona. detractor) opadač. determinare) ograniči-ti. determinato) muz. otrti. detonator) upaljač. sinteza opštih pojmova u posebne. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. deterziv. determinare odrediti) fkl. nezakonito zadržavanje. (lat. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. detonare. sasvim neprimetno. detergere. deterzija (nlat. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). tečnost i dr. odredbeni. krvi otvaranjem vene. muz. detoksinizacija (lat. determinabilis) odre-dljiv. pritežalac. determinizam (lat. deterirati (lat. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. determinante (lat. npr. detoner) muz. eng. detectio) otkrivanje. detonacije (lat. eksplozija. koji odreñuje. determinare odrediti) mat. pogrešno pevati. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. za-plašiti. determinatus) odreñen. supr. determinativus) odre-dan. pulsa. obelodanjivanje. deterritio) zastrašivanje. odreñenje. posuña i dr. smenjivanje. klevetnik. determinare odrediti) fkl. eng. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. onaj koji raspolaže nekom stvari. detevtor (lat. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. opredeljen. tresnuti.detektiv 209 detranp determinativ (lat. oduzimanje. determinativ.). detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. napred imenovano. eng. detersorium) med. čistiti. opredeljivati. determinativan (nlat. determinativus) gram. odrednica. tobožnje sopstvenik. detective) potajnik. odlučno.

tj. prav. nepotpuni glagoli. greška. de-transportare) tip. da se da. npr. grč. deuteropatičan (grč. npr. ozloglasiti. mesto izloženo unakr-snoj. faix srp) požnjeti srpom. ispravljanje izmešanih strana. koje su tek docnije primljene u kanon. grč. de-transpositio) til. detronizirati. zaštitni. defectivum) gram. de. de facto) v. defektivan (lat. koji nema svih delova i oblika. v. thronos. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). detricija (lat. defektivni glagoli (lat. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. deutero. šljunak. grč. mešanjem. defanzivni položaj voj. teški vodonik. obediti. detronizirati (lat. deuteros. pod fakat. tef) v. deuteros) ponavljanje.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). nepotpunost. naročito šećernog soka pomoću kreča. skopeo gledam) vidovit čovek. slika raće-na vodenim bojama. prečišćavanje. splašnjavanje. defanzivan (lat. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). deuteros) hem. bogovi. rana napravljena trljanjem. defanziva (fr. splašnjavati. prestati da otiče. npr. oštećen. uskratiti. supr. topovskoj ili puščanoj. defaecatio) čišćenje od šljama. odbiti. dewas) bog. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. deuteros. fiz. jedan deo nasledstva. fr. defalcirati (lat. detritus) oblutak. detrahere) odbiti. diffamare) izneti na rñav glas. deuteronomijum. pisma. defekt (lat. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. defanzivni rat voj. detransponirati. iznenadna pomoć. deuteroni (grč. defectivus) nepotpun. uzeti napred. skopeo) drugi vid. detroner) v. jezgra teškog vodonika. defanzivno oružje voj. odbrambeni rat. detransportirati (lat. fr. na motoru. drugi brak. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. daff. dewa. ponovo rasporediti. deus. deuteroza (grč. detrahirati (lat. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. nepotpun. koji je. med. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. defamirati (lat. deuterijuma. detransportacija (lat. manjkavost. deus eks mahina (lat. vatri. de. defanzivno sredstvo (lat. deuterogonist(a) (grč. tj. daire. deuteroksid (grč. verba defectiva) gram. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. defekacija (lat. deuteros. detritus (lat. grč. koji je za odbranu. deuteros drugi po redu) hem. de. detur) neka se da. izmešane strane ponovo dovesti u red. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. proizvodi raspadanja. v. de. detransponirati (lat. detronizacija (lat. fiz. detrusorium) med. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. detruzorij(um) (nlat. deus eh machina) lit. detronirati (lat. up. radi zaštite od škodljivih uticaja. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. npr. deuterij(um) (grč. detumescencija (lat. oklevetati. defektivitet (nlat. praznina. sskr. defensus. deugeronomion (grč. odbrambeni položaj. izbacivanje izmeta. istrošen kamen. defanzivni ugao voj. potonji. de-transportatio) tip. protocolli) prav.(grč. ukloniti. defektiv (lat. spoljašnje zaštitno sredstvo. taloga. defektan (lat. dni (lat. defectus) krnj. opanjkati. manjkav. podnositi) med. deuteroskop (grč. thronos presto) lišavanje prestola. deus (lat. prilaže se prepis rasprave. vidovnjak. deuteros. oxys) hem. deuteropatija (grč. detranspozicija. deuteronomija (grč. defectivitas) krnjost. fig. def (arap. u antičkoj tragediji.. defensivum) med. deuterogamija (grč. rat koji se vodi samo radi odbrane. oksid drugog stepena. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. def. ofanziva. glagol jesam itd. u kasi. theos. thronos) lišiti prestola. detritio) trljanje. manjak. oduzeti. hem. tur. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). deuteros. defensiva) odbrana. deuteros. oduzimati. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. nepotpunost. znak D. detur kopija (lat. tj. defectus) nedostatak. imenica doba. deuteros. oni koji nemaju svih oblika. mana. odbijati. onaj na kojem se očekuje napad. deuteroskopija (grč. biol. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. dii) pl. defensif) odbrambeni. deuteroskop. defakto (lat. detur (lat. „bog iz mašine". deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. popustiti (otok). de-transponere) tip. reč koja nema svih oblika svoje promene. deuteros. . detumescere) med. detur copia se. detumescirati (lat. sa prazninama. detranspozicija (nlat. pathein patiti. detumescere) med. difamirati. ukloniti. kvar. svrgnuti s prestola. drugog ranga. rušenja. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). pathos bol) med.

horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. defektuozitet (nlat. dostavljač. provizorijum). defenziva v. defendend (lat. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. deficijent (lat.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). definicija. dopunjavanje. defektologija (lat. .). dsfenzija (lat. up. unakaziti. fig. odme-tanje. genetička definicija. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defektoskopija (lat. definicija (lat. definitiva) završni ispit. defendendus) optuženi koga treba braniti. definitiva seitencija (lat. generička. definitfo) log. defetistički. malodušnost. deficijentan (lat. defilement) voj. 2. klonulim. koji nekome drugom nudi zakletvu. klanac. starešina manastira. nedostaje. defenzor (lat. definitor (nlat. skopeo gledam) tehn. konačna presuda. nije tu) manjak.. odrediti) log. unakaživanje. ureñivanje. defectura) fark. To je rodna. deficere nedostajati. proneveriti. klijent. deficitaire) koji ima deficit. defemivacija (nlat. defilirati (fr. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. definitum (lat. tačno. nedovoljan. u pošti: javiti da je nešto nestalo. snabdevanje. definitivan (lat. definisati (lat. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. ponovo naručivati. definitum) nešto odreñeno. pojam objasniti drugim pojmovima. defectuositas) v. konačno ureñenje (supr. dužnik. svečano prolaziti. defectus. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. definitivno. defile) tesnac. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. pr. definire ograničiti. definitiva (lat. praktični učiteljski ispit. slabouman. defilman (fr. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. štićenik. zameravati. definitor) odredilac. kapija itd. npr. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. ćuprija. deferent (lat. tj. tj. dopunjavali. svečan prolazak.. voj. paradni marš. grč. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. defiguratio) kvarenje. deficit (lat. iznu-renje. ispunjavanje laboratoriju ma. nagrñivanje. nagrditi. odreñen pojam. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. iznurenost. defeminatio) pete. defensor) branilac. popuštanje u snazi. slabljenje. defaire) praviti maloduš-nim. defekcija (lat. konačan. naružiti. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. deferens) onaj koji traži zakletvu. defaitiste) pristalica defe-tizma. zaštitnik. ma-nisati nečemu. de-figurare) pokvariti. definitiva sen-tentia) konačni sud. defendens) v. pre-sudan. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. supr. defetist(a) (fr. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). defile (fr. grč. kec. bez vere u uspeh ili pobedu. manji iznos u jednom računu. definitivus) odlučan. dril. onaj koji odreñuje. zaključenja mira pre pobede. efeminacija. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. onaj koji ima manjak u računu. defetizam (fr. kasi itd. manjkav u nečemu. zaklju-čen. defectus. defektura (nlat. ispitivanje. defek-tivitet. završne redakcija ugovora. defendent (lat. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. klanac. defectus. čovek malodušan. defensio) odbrana. defectio) otpadanje. slab. deficiens) l. malaksalost. deficit nema. klonulost. neverovanje u uspeh ili pobedu. viši član jednog kaluñer-skog reda. defenzor. v. odreñen. defiguracija (lat. deficitan (fr. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). zastupnik. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. nejak. nepotpun. definitivum) konačno objašnjenje.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. defetirati (fr. mentalno (duševno) slab. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. pravobranilac. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. odmetnik. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. suma za koju su prihodi manji od izdataka. definitivum (lat. deficiens) otpadnik. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. pojam odrediti. odreñenje (ili: odredba) pojma. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. defici-taran. definicija. popunjavati. manjak u kasi. defectivum) gram. izričan. grč. defektirati (lat. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. manjkav. defaite poraz. prolaziti paradnim maršem. fig. defanziva. defigurirati (lat.

deformisan (lat. inflacionisti. defloratio) obeščašćenje. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. kidanje lišća sa drveća i dr. up. mana. defoliatio) opadanje lišća. defraudator) v. centrum središte. katar. grč. deflorata (lat. utajiti. utaja. decemvirat (lat. decem. obeščašćena. decens) pristao. de centra lizirati (fr. listopad. inflacija. naročito: prikriti porez. pokvarenost oblika. nagrñenje. defraudacija (lat. deformis) v. deflacija (lat. deformisati (lat. unakaziti. deflatio) fin. pošten. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepo