P. 1
Ekonomska geografija sveta1

Ekonomska geografija sveta1

|Views: 584|Likes:
Published by Elma Cavcic

More info:

Published by: Elma Cavcic on Mar 10, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/16/2012

pdf

text

original

EKONOMSKA GEOGRAFIJA SVETA

Smer: Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina Godina: III godina Semestar: Zimski Fond časova: 60+30 I CILJ PREDMETA Danas se od mladog specijaliste u oblasti međunarodne ekonomije i spoljnje trgovine očekuju produbljena znanja ne samo iz odabrane specijalnosti, nego i široka ekonomska erudicija, koja formira predstave o razmeštaju proizvodnih snaga u svetu, pojedinim zemljama i regionima, mehanizmima regionalnih tržišta, o faktorima koji utiču na prostornu organizaciju i funkcionisanje tržišta roba i usluga. To znači da je studentima ekonomije potrebna šira ekonomsko-geografska kompetentnost, da bi mogli efikasnije da se uključe u rešavanje šireg spektra ekonomskih, političkih, kulturnih i ekoloških pitanja, u ovom našem promenjivom i sve tešnjem svetu. Stoga je razumljivo da je „Ekonomska geografija sveta“ neophodna disciplina u pripremi specijalista za međunarodnu trgovinu i srodne delatnosti. Ciljevi i zadaci ekonomske geografije kao naučne i nastavne discipline, programski prilagođeni za studijski smer Međunarodna ekonomija i spoljnja trgovina, baziraju se na savremenim dostignućima geografske nauke i omogućuju da se ovaj predmet definiše kao izučavanje teritorijalne organizacije proizvodnje i tržišta roba i usluga, karaktera i osobenosti formiranja unutrašnjih (međuregionalnih) i spoljnjih (međunarodnih) trgovinsko-ekonomskih veza. Proizvodnja, distribucija i potrošnja u globalnom ekonomskom prostoru, ključne su teme koje se analiziraju kroz predmet »Ekonomska geografija sveta«. Zadatak predmeta sastoji se u tome, da studenti nauče da prepoznaju i vrednuju ona fakta i pojave u geografskom prostoru, koje su važne za ekonomske delatnosti. Predmet je usmeren ka upoznavanju prostornih aspekata ekonomskih aktivnosti (lokacija proizvodnje, potrošnje i trgovine), a kroz analizu prirodnih i društvenih faktora koji na njih utiču. Na konkretnim primerima iz sveta, moći će da sagledaju razmeštaj ekonomskih delatnosti uzimajući u obzir celokupan karakter proučavanih oblasti. II SADRŽAJ PREDMETA Ekonomska geografija sveta je naučna disciplina, koja proučava ne samo trgovinu kao vid ekonomske delatnosti, nego i širi kontekst – razmeštaj proizvodnje glavnih objekata trgovine, robnih tržišta u pojedinim zemljama i svetskih puteva trgovine, a takođe strukture ekonomskog prostora sa svoje specijalne tačke gledišta. S tim u vezi ona daje osnovna znanja o geografskim faktorima i zakonomernostima lokokacije ekonomskih delatnosti, u regioalnom i globalom aspektu, koja su neophodna pri formiranju profesionalnih karakteristika ekonomista. Predmet omogućava studentu uvid u karakteristike i razmeštaj prirodnih resursa, stanovništva na Zemlji i u prostornu strukturu ekonomskih aktivnosti: poljoprivrede, industrije, trgovine i usluga. U osnovni plan rada prati poglavlja skripte.

Geografija stanovništva. gradovi. XI . Demografska tranzicija. Geopolitički i ekonomskogeografski položaj Srbije. X 16.funkcionalni tipovi seoskih naselja. Politička geografija i geopolitika – procesi na političkoj karti sveta. X 30. X TEMA RADA 1. novi svetski poredak. savremeni globalni problemi urbanizacije. XI 06. Geografija naselja i infrastrukture . 2. vodnih resursa. Vežbe: Geografska terminologija 3. X 23. Infrastruktura i njena uloga u teritorijalnoj organizaciji tržišta.pojam i klasifikacija resursa. Geografija prirodnih uslova i resursa . Vežbe: Politička karta sveta 16. X VEŽBE 09. Vežbe: Prezentacije (resursi – prirodni i antropogeni) 5. X 06. Ekonomski aktivno stanovništvo i tržište rada. Vežbe: Uvod u literaturu i izvore. Populaciona politika. Vežbe: Prirodni resursi u svetu 4. ekonomska ocena energetskih resursa.III PLAN RADA NA PREDMETU DATUM OBRADE PREDAVANJA 2009. Priprema za esej i prezentaciju. 09. mineralnih sirovina. Ekopolitika i održivi razvoj. zemljišta i bioresursa.Teorijsko-metodološke osnove ekonomske geografije sveta. Prirodne pretpostavke formiranja tržišta. megaradovi i globalni gradovi. Ljudski resursi u svetu. tipovi država i međunarodnih organizacija. X 23. X 30.

tipovi i rejoniranje poljoprivrede. XI 13. XI 20. faktori i faze lokacije. problemi nedovoljno razvijenih zemalja i načini njihovog prevazilaženja. Geografija razvoja .XII 11. XII 11. XI 20.biljna proizvodnja. Vrste stočarstva i osobenosti razmeštaja. tipovi regiona. XI 04. Opšte karakteristike. XI 27. struktura. rangiranje zemalja prema stepenu ekonomskog razvoja. Tržišta agrarne proizvodnje.Agrarna geografija – stočna proizvodnja.XII 04. XI 27. Vežbe: Prezentacije (Industrijska geografija) 13. Geografske osobenosti formiranja tržišta prirodnih sirovina i goriva. ekonomsko-geografski regioni i regonaliozacija sveta) Vežbe: Prezentacije (Geografija razvoja) 8. Tržišta stočarske proizvodnje i prehrambenih proizvoda. XII .6. Agrarna geografija . Vežbe: Test – I deo ispita 10. Vežbe: Geografija razvoja – Case study 7. zelena revolucija. agrokompleksi.prostorna neravnomernost razvoja sveta. 9. Industrijska geografija – teorije lokacije. Opšte savremene tendencije. teorije lokacije industrije. Regioni i regionalizacija – (pojam »regiona« i regionalizacije. Vežbe: Prezentacije (Agrarana geografija) Pripreme za test (1-7). uslovi i faktori razvoja poljoprivrede.

Proizvodnja i tržište proizvoda prerađivačke industrije. XII 18. petrohemija. praznik 08. morski i rečni. hemijska. Integracioni procesi i regionalna tržišta u svetu. tipovi turističkih tržišta. crna i obojena metalurgija. Prezentacije (Geografija turizma – regionalni aspekt) 15. Svetska trgovina i uloga razvijenih zemalja. ekonomski značaj turizma. Vežbe: Multinacionalne i transnacionalne kompanije 12. tržište kapitala i razvijene zemlje. načini merenja saobraćajne aktivnosti. Tržište roba lake industrije. mašinogradnja. Geografija trgovine.XI 2009. XII 25. vazdušni. Odradjuje se 12. Vežbe: Osnovni pojmovi. turističke regije i pravci u svetu. elektrotehnička i elektronska. I 2010. automobilski. tendencije razvoja međunarodnog sistema komunikacija i njegov uticaj na međunarodnu trgovinu. 15.energetika. I 2010. Odradjuje se 12. praznik 01. Geografija saobraćaja sredstva saobraćaja i komunikacija. 15. XII 25.11.železnički.I 2010. Regionalne razlike u nivou razvitka trgovine. tipovi saobraćajnih mreža u svetu. industrija kože i obuće. prehrambena industrija. Vežbe: Razvoj saobraćaja – prostorni i vremenski kontekst 13. Proizvodnja i struktura tržišta potrošnih roba. drvna i papirna. Vežbe: Prezentacije (Geografija 18. 08. Geografija saobraćajnih grana . . XII 01. tekstilna. telekomunikacije Vežbe: Prezentacije (Industrijska i saobraćajna geografija) 14.XI 2009. Teritorijalna organizacija trgovine. I 2010. Geografija turizma -turistički resursi. Geografija industrijskih grana . cevovodni. I 2010.I 2010.

predviđenim časovima vežbi). Test se sastoji iz niza konkretnih pitanja.  Samostalan individualni rad studenta – izrada eseja na zadatu temu. u dogovoru sa asistentom. pojmovi i procesi se dublje analizairaju na vežbama uz povezivanje sa primerima iz prakse. broj bodova se obavezno upisuje u indeks). za to. da bi se taj deo smatrao položenim. Student mora osvojiti minimum 5 bodova na ovom delu ispita da bi se ovaj deo ispita smatrao položenim. Studenti mogu i sami predložiti temu. Teme na koje će studenti pisati esej biće postavljene na sajt predmeta. u vremenu izvođenja vežbi. Dodatne teme koje su relevantne za problematiku ekonomske geografije biće naknadno date na sajtu predmeta. Predavanja prate poglavlja i teme na sajtu. U toku predavanja koriste se prezentacije na videoprojektoru ili grafoskopu i podstiče se diskusija o pitanjima i problemima koji se studentima prezentiraju. otvorenog. Svaki od oblika rada studenata tokom nastave vrednuje se određenim brojem bodova. Bodovna lista je sledeća: o Test sa 20 bodova – test se polaže u osmoj nedelji nastave i podrazumeva materiju koja je ispredavana od 1 do 7 teme (uključujući i sedmu temu). ali ne poklapaju se i ne ponavljaju materiju koja je prezentirana. V OCENJIVANJE STUDENATA Ocenjuje se više oblika rada studenta tokom nastave:  Savladavanje gradiva (ispitne materije) tokom nastave – test. počev od februarskog roka kada prvi put imaju pravo izaći na ispit!. o Esej sa 10 bodova – Student esej izrađuje individualno kao domaći pismeni rad. Vežbe podrazumevaju kombinovan oblik rada: frontalni. Minimalno potreban broj bodova. uz prezentovanje niza primera iz neposrednog i šireg okruženja. je 2/3 od maksimalnog broja bodova u tom delu. individualni i rad po grupama. a za prolaznost je potrebno da student osvoji minimum 12 bodova (ako je test položen. poluotvorenog i zatvorenog tipa. Od studenata se očekuje da pročitaju poglavlja i da dolaze pripremljeni na čas kako bi bili u stanju da prate izlganja i da se aktivno uključe u ista. materiju koja je bila za test polažu usmeno. Uradjen i otštampan esej studenti predaju predposlednje i poslednje nedelje u semestru. Određene teme. Pored svakog pitanja nalazi se broj bodova koje pitanje nosi. .turizma) IV NAČINI RADA Osnovni oblik rada na predavanjima je frontalni. Od studenata se očekuje da analiziraju kod kuće dati materijal i da na časove vežbi dođu pripremljeni za diskusiju ili radioničarski rad.  Samostalni individualni ili grupni rad studenata – izrada prezentacije na zadatu temu. uz konsultovanje literature i izvora. po svim pravilima pisanja stručnog rada (prema unapred utvrđenim upustvima sa kojima će asistent upoznati studente na. Studenti koji ne polože test tokom semsetra.

Materiju koju su studenti tokom semsetra polagali kroz test. 22-26 = 7. 37-40 = 10 • Završni deo ispita nosi 60 bodova – podrazumeva usmeni odgovor na tri pitanja koja se izvlače na ceduljicama.oktobra). koliko nosi ovaj predemt. novembra. Studenti mogu i sami predložiti temu. eseju i prezentaciji (ako je student radio prezentaciju). . oktobra. u dogovoru sa asistentom. a studenti koji se opredele da rade prezentaciju moraju se javiti asistenu najkasnije do 30.o Prezentacija sa 10 bodova – prezentacija nije obavezan deo ispita! Tema eseja i prezentacije ne može biti ista. mora se prijaviti asistentu u januarskom roku da stekne uslov za svaki naredni ispitni rok. To znači da treba da istakne problem i osnovne teze za diskusiju. već tek u februaru. Ti bodovi se mogu transformisati i u ocenu prema sledećoj bodovnoj skali: 17-21 = 6. studenti od februara polažu usmeno. Studenti koji nemaju položen neki od OBAVEZNIH delova ispita (test ili esej).4) i 60 bodova na završnom ispitu (ta ocena se množi sa 0. NE MOGU IZAĆI U JANUARU na završni deo ispita. 32-36 = 9. Raspored odbrana prezentacije za svaki naredni čas biće postavljen na sajt predmeta unapred. Prve prezentacije počinju od 4. iz lekcija od 8 do 15 nedelje. Dobijene vrednosti se saberu i izvodi se konačna ocena. Da bi ovaj deo ispita bio položen treba odgovoriti na sva tri pitanja. Nakon završenog semsetra. i to: 40 bodova za rad tokom semsetra (ta ocena se množi sa ponderom 0. ali svaki član grupe mora izlagati. objaviće se spisak studenata i bodova koje su osvojili. Prezentacija se može raditi u grupi (2-3 studenta). koji je u tom slucaju samo urađen esej.6). Prezentacija mora biti urađena u programu PowerPoint i izložena na vežbama u dogovoru s asistentom (raspored prezentacija biće objavljen 31. Uspele prezentacije biće postavljene na sajt. Konačna ocena izvodi se na osnovu rapodele ukupnih 100 bodova. Teme na koje će studenti pripremati prezentaciju biće postavljene na sajt predmeta druge nedelje oktobra. Prezentacija treba da bude diskusionog karaktera. ukoliko nemaju položen test. 27-31 = 8. Uslov za izlazak na završni deo ispita u januarskom roku je da student ima zbirno minimum 17 bodova na testu. Ukoliko student ne ispuni taj uslov do januarskog ispitnog roka.

00 sreda 12.ac.ekof.yu .VI LITERATURA Osnovna literatura je:  Materijali koje studenti dobiju na časovima predavanja ili vežbi.ac.bg.ac.ekof.00-16.bg.ekof.bg.bg.yu/Studentski servis/Geografija/Ekonomska geografija sveta/ predavanja/ili vezbe VII PODACI O NASTAVNIKU I ASISTENTU NA PREDMETU Prof.00 tel: 011/3021178 e-mail: mirko@gef.00-14.yu Mr Emilija Manić.yu geographicus@one.  Materijali koji se nalaze na sajtu: www.00 tel: 011/3021097 e-mail: geografija@one. dr Mirko Grčić Kabinet 151 Prijem studenata: petak 14.00-12.ac. asistent Kabinet 240 prijem studenata: utorak 10.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->