EKONOMSKA GEOGRAFIJA SVETA

Smer: Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina

Godina: III godina
Semestar: Zimski
Fond časova: 60+30

I CILJ PREDMETA

Danas se od mladog specijaliste u oblasti međunarodne ekonomije i spoljnje

trgovine očekuju produbljena znanja ne samo iz odabrane specijalnosti, nego i široka
ekonomska erudicija, koja formira predstave o razmeštaju proizvodnih snaga u svetu,
pojedinim zemljama i regionima, mehanizmima regionalnih tržišta, o faktorima koji utiču
na prostornu organizaciju i funkcionisanje tržišta roba i usluga. To znači da je studentima
ekonomije potrebna šira ekonomsko-geografska kompetentnost, da bi mogli efikasnije da
se uključe u rešavanje šireg spektra ekonomskih, političkih, kulturnih i ekoloških pitanja,
u ovom našem promenjivom i sve tešnjem svetu. Stoga je razumljivo da je „Ekonomska
geografija sveta“ neophodna disciplina u pripremi specijalista za međunarodnu trgovinu i
srodne delatnosti.
Ciljevi i zadaci ekonomske geografije kao naučne i nastavne discipline,
programski prilagođeni za studijski smer Međunarodna ekonomija i spoljnja trgovina,
baziraju se na savremenim dostignućima geografske nauke i omogućuju da se ovaj
predmet definiše kao izučavanje teritorijalne organizacije proizvodnje i tržišta roba i
usluga, karaktera i osobenosti formiranja unutrašnjih (međuregionalnih) i spoljnjih
(međunarodnih) trgovinsko-ekonomskih veza. Proizvodnja, distribucija i potrošnja u
globalnom ekonomskom prostoru, ključne su teme koje se analiziraju kroz predmet -
»Ekonomska geografija sveta«.
Zadatak predmeta sastoji se u tome, da studenti nauče da prepoznaju i vrednuju
ona fakta i pojave u geografskom prostoru, koje su važne za ekonomske delatnosti.
Predmet je usmeren ka upoznavanju prostornih aspekata ekonomskih aktivnosti (lokacija
proizvodnje, potrošnje i trgovine), a kroz analizu prirodnih i društvenih faktora koji na
njih utiču. Na konkretnim primerima iz sveta, moći će da sagledaju razmeštaj
ekonomskih delatnosti uzimajući u obzir celokupan karakter proučavanih oblasti.

II SADRŽAJ PREDMETA

Ekonomska geografija sveta je naučna disciplina, koja proučava ne samo trgovinu

kao vid ekonomske delatnosti, nego i širi kontekst – razmeštaj proizvodnje glavnih
objekata trgovine, robnih tržišta u pojedinim zemljama i svetskih puteva trgovine, a
takođe strukture ekonomskog prostora sa svoje specijalne tačke gledišta. S tim u vezi ona
daje osnovna znanja o geografskim faktorima i zakonomernostima lokokacije
ekonomskih delatnosti, u regioalnom i globalom aspektu, koja su neophodna pri
formiranju profesionalnih karakteristika ekonomista. Predmet omogućava studentu uvid u
karakteristike i razmeštaj prirodnih resursa, stanovništva na Zemlji i u prostornu strukturu
ekonomskih aktivnosti: poljoprivrede, industrije, trgovine i usluga. U osnovni plan rada
prati poglavlja skripte.
 III PLAN RADA NA PREDMETU

TEMA RADA DATUM OBRADE

PREDAVANJA VEŽBE
2009.
1.Teorijsko-metodološke osnove 09. X 09. X
ekonomske geografije sveta;
Vežbe: Uvod u literaturu i izvore.
Priprema za esej i prezentaciju.
2. Geografija prirodnih uslova 16. X 16. X
i resursa - pojam i klasifikacija
resursa, ekonomska ocena
energetskih resursa, mineralnih
sirovina, vodnih resursa, zemljišta
i bioresursa. Ekopolitika i održivi
razvoj; Prirodne pretpostavke
formiranja tržišta.
Vežbe: Geografska terminologija
3. Geografija stanovništva. 23. X 23. X
Ljudski resursi u svetu.
Ekonomski aktivno stanovništvo i
tržište rada. Demografska
tranzicija. Populaciona politika.
Vežbe: Prirodni resursi u svetu
4. Geografija naselja i 30. X 30. X
infrastrukture - funkcionalni
tipovi seoskih naselja, gradovi,
savremeni globalni problemi
urbanizacije, megaradovi i
globalni gradovi; Infrastruktura i
njena uloga u teritorijalnoj
organizaciji tržišta.
Vežbe: Prezentacije (resursi –
prirodni i antropogeni)
5. Politička geografija i 06. XI 06. XI
geopolitika – procesi na
političkoj karti sveta; novi
svetski poredak; tipovi država i
međunarodnih organizacija.
Geopolitički i ekonomsko-
geografski položaj Srbije.
Vežbe: Politička karta sveta
6. Geografija razvoja - prostorna 13. XI 13. XI
neravnomernost razvoja sveta,
problemi nedovoljno razvijenih
zemalja i načini njihovog
prevazilaženja; rangiranje zemalja
prema stepenu ekonomskog
razvoja;
Vežbe: Geografija razvoja –
Case study
7. Regioni i regionalizacija – 20. XI 20. XI
(pojam »regiona« i
regionalizacije; tipovi regiona;
ekonomsko-geografski regioni i
regonaliozacija sveta)
Vežbe: Prezentacije (Geografija
razvoja)
8. Agrarna geografija - biljna 27. XI 27. XI
proizvodnja. Opšte karakteris-
tike, struktura, uslovi i faktori
razvoja poljoprivrede, zelena
revolucija; Tržišta agrarne
proizvodnje.
Vežbe: Prezentacije (Agrarana
geografija)
Pripreme za test (1-7).
9.Agrarna geografija – stočna 04.XII 04.XII
proizvodnja. Vrste stočarstva i
osobenosti razmeštaja; agrokom-
pleksi, tipovi i rejoniranje
poljoprivrede; Tržišta stočarske
proizvodnje i prehrambenih
proizvoda.
Vežbe: Test – I deo ispita
10. Industrijska geografija – 11. XII 11. XII
teorije lokacije. Opšte savremene
tendencije, faktori i faze lokacije;
teorije lokacije industrije;
Geografske osobenosti formiranja
tržišta prirodnih sirovina i goriva.
Vežbe: Prezentacije (Industrijska
geografija)
11. Geografija industrijskih 18. XII 18. XII
grana - energetika, crna i obojena
metalurgija, petrohemija, mašino-
gradnja, hemijska, elektrotehnička
i elektronska, tekstilna, industrija
kože i obuće, drvna i papirna;
prehrambena industrija. Proizvod-
nja i tržište proizvoda prerađivač-
ke industrije. Proizvodnja i
struktura tržišta potrošnih roba.
Tržište roba lake industrije.
Vežbe: Multinacionalne i
transnacionalne kompanije
12. Geografija saobraćaja - 25. XII 25. XII
sredstva saobraćaja i
komunikacija, tipovi saobraćajnih
mreža u svetu; načini merenja
saobraćajne aktivnosti; tendencije
razvoja međunarodnog sistema
komunikacija i njegov uticaj na
međunarodnu trgovinu.
Vežbe: Razvoj saobraćaja –
prostorni i vremenski kontekst
13. Geografija saobraćajnih 01. I 2010. 01. I 2010.
grana - železnički, automobilski, praznik praznik
morski i rečni, vazdušni,
cevovodni, telekomunikacije
Vežbe: Prezentacije (Industrijska
i saobraćajna geografija)
14. Geografija turizma 08. I 2010. 08. I 2010.
-turistički resursi; tipovi Odradjuje se Odradjuje se
turističkih tržišta; turističke regije 12.XI 2009. 12.XI 2009.
i pravci u svetu; ekonomski
značaj turizma.
Vežbe: Osnovni pojmovi.
Prezentacije (Geografija turizma
– regionalni aspekt)
15. Geografija trgovine. 15.I 2010. 15.I 2010.
Teritorijalna organizacija
trgovine. Svetska trgovina i uloga
razvijenih zemalja; tržište kapitala
i razvijene zemlje; Regionalne
razlike u nivou razvitka trgovine;
Integracioni procesi i regionalna
tržišta u svetu.
Vežbe: Prezentacije (Geografija
 turizma)
IV NAČINI RADA

Osnovni oblik rada na predavanjima je frontalni, uz prezentovanje niza primera iz

neposrednog i šireg okruženja. U toku predavanja koriste se prezentacije na video-
projektoru ili grafoskopu i podstiče se diskusija o pitanjima i problemima koji se
studentima prezentiraju. Predavanja prate poglavlja i teme na sajtu, ali ne poklapaju se i
ne ponavljaju materiju koja je prezentirana. Od studenata se očekuje da pročitaju
poglavlja i da dolaze pripremljeni na čas kako bi bili u stanju da prate izlganja i da se
aktivno uključe u ista. Dodatne teme koje su relevantne za problematiku ekonomske
geografije biće naknadno date na sajtu predmeta.
Vežbe podrazumevaju kombinovan oblik rada: frontalni, individualni i rad po
grupama. Određene teme, pojmovi i procesi se dublje analizairaju na vežbama uz
povezivanje sa primerima iz prakse. Od studenata se očekuje da analiziraju kod kuće dati
materijal i da na časove vežbi dođu pripremljeni za diskusiju ili radioničarski rad.

V OCENJIVANJE STUDENATA

Ocenjuje se više oblika rada studenta tokom nastave:

 Savladavanje gradiva (ispitne materije) tokom nastave – test;
 Samostalan individualni rad studenta – izrada eseja na zadatu temu;
 Samostalni individualni ili grupni rad studenata – izrada prezentacije na
zadatu temu.

Svaki od oblika rada studenata tokom nastave vrednuje se određenim brojem

bodova. Minimalno potreban broj bodova, da bi se taj deo smatrao položenim, je 2/3 od
maksimalnog broja bodova u tom delu. Bodovna lista je sledeća:
o Test sa 20 bodova – test se polaže u osmoj nedelji nastave i podrazumeva
materiju koja je ispredavana od 1 do 7 teme (uključujući i sedmu temu).
Test se sastoji iz niza konkretnih pitanja, otvorenog, poluotvorenog i
zatvorenog tipa. Pored svakog pitanja nalazi se broj bodova koje pitanje
nosi, a za prolaznost je potrebno da student osvoji minimum 12 bodova
(ako je test položen, broj bodova se obavezno upisuje u indeks). Studenti
koji ne polože test tokom semsetra, materiju koja je bila za test polažu
usmeno, počev od februarskog roka kada prvi put imaju pravo izaći na
ispit!;
o Esej sa 10 bodova – Student esej izrađuje individualno kao domaći pismeni
rad, uz konsultovanje literature i izvora, po svim pravilima pisanja stručnog
rada (prema unapred utvrđenim upustvima sa kojima će asistent upoznati
studente na, za to, predviđenim časovima vežbi). Teme na koje će studenti
pisati esej biće postavljene na sajt predmeta. Studenti mogu i sami predložiti
temu, u dogovoru sa asistentom. Uradjen i otštampan esej studenti predaju
predposlednje i poslednje nedelje u semestru, u vremenu izvođenja vežbi.
Student mora osvojiti minimum 5 bodova na ovom delu ispita da bi se ovaj
deo ispita smatrao položenim;
 o Prezentacija sa 10 bodova – prezentacija nije obavezan deo ispita!
Tema eseja i prezentacije ne može biti ista. Teme na koje će studenti
pripremati prezentaciju biće postavljene na sajt predmeta druge nedelje
oktobra. Studenti mogu i sami predložiti temu, u dogovoru sa asistentom.
Prezentacija se može raditi u grupi (2-3 studenta), ali svaki član grupe mora
izlagati. Prezentacija mora biti urađena u programu PowerPoint i izložena
na vežbama u dogovoru s asistentom (raspored prezentacija biće objavljen
31.oktobra).
Prve prezentacije počinju od 4. novembra, a studenti koji se opredele da
rade prezentaciju moraju se javiti asistenu najkasnije do 30. oktobra.
Prezentacija treba da bude diskusionog karaktera. To znači da treba da
istakne problem i osnovne teze za diskusiju. Uspele prezentacije biće
postavljene na sajt. Raspored odbrana prezentacije za svaki naredni čas biće
postavljen na sajt predmeta unapred.

Nakon završenog semsetra, objaviće se spisak studenata i bodova koje su

osvojili. Ti bodovi se mogu transformisati i u ocenu prema sledećoj
bodovnoj skali:
17-21 = 6, 22-26 = 7, 27-31 = 8, 32-36 = 9, 37-40 = 10

 Završni deo ispita nosi 60 bodova – podrazumeva usmeni odgovor na tri

pitanja koja se izvlače na ceduljicama, iz lekcija od 8 do 15 nedelje. Da bi
ovaj deo ispita bio položen treba odgovoriti na sva tri pitanja.
Uslov za izlazak na završni deo ispita u januarskom roku je da student ima
zbirno minimum 17 bodova na testu, eseju i prezentaciji (ako je student
radio prezentaciju). Ukoliko student ne ispuni taj uslov do januarskog
ispitnog roka, mora se prijaviti asistentu u januarskom roku da stekne
uslov za svaki naredni ispitni rok, koji je u tom slucaju samo urađen esej.
Materiju koju su studenti tokom semsetra polagali kroz test, ukoliko
nemaju položen test, studenti od februara polažu usmeno.

Studenti koji nemaju položen neki od OBAVEZNIH delova ispita (test ili
esej), NE MOGU IZAĆI U JANUARU na završni deo ispita, već tek u
februaru.

Konačna ocena izvodi se na osnovu rapodele ukupnih 100 bodova, koliko nosi
ovaj predemt, i to: 40 bodova za rad tokom semsetra (ta ocena se množi sa
ponderom 0.4) i 60 bodova na završnom ispitu (ta ocena se množi sa 0.6).
Dobijene vrednosti se saberu i izvodi se konačna ocena.
 VI LITERATURA

Osnovna literatura je:

 Materijali koje studenti dobiju na časovima predavanja ili vežbi.
 Materijali koji se nalaze na sajtu: www.ekof.bg.ac.yu/Studentski
servis/Geografija/Ekonomska geografija sveta/ predavanja/ili vezbe

VII PODACI O NASTAVNIKU I ASISTENTU NA PREDMETU

Prof. dr Mirko Grčić Mr Emilija Manić, asistent

Kabinet 151 Kabinet 240
Prijem studenata: petak 14.00-16.00 prijem studenata: utorak 10.00-12.00
tel: 011/3021178 sreda 12.00-14.00
e-mail: mirko@gef.bg.ac.yu tel: 011/3021097
geographicus@one.ekof.bg.ac.yu e-mail: geografija@one.ekof.bg.ac.yu